Koncepcije nekih mus!limanskih graaanskih politicara о polozaju Bosne i Hercegovine u vremenu od sredine 1943. do kraja 1944. godine

Rasim Hurem

Narodnooslobodilacki pokret је u periodи od kraja novembra 1942. do kraja novembra 1943. godine izgradio osnove Ьиdисеg drzavnog uredenja Jиgoslavije. Та okolnost nije ostala bez ikakvog иticaja na gradanske politi­care i politikи kоји sи oni vodili. Za razuшijevanje toga иticaja potrebno је znati kako se kretao tok ratnih zblvanja i politickih pomjeranja и zemlji i и svijetи od pocetka нstanka, 1941. godine, а naroCito od sredine 1943. godine naovamo. U tom pogledи treba narocito imati 11 vidи dvije stvari: 1. sиstina i rezultati narodnooslobodilackog rata naroda Jugoslavije nametnuli sи gra­danskim politiearima potrebи da i ranije, prije nego sto је doslo do osniva­nja Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jиgoslavije i zemaljskih anti­fasistickih vijeca, preduzimajи mjere sa ciljem da u zemlji осиvаји gradanski drustveni poredak i svoje politicke pozicije, i 2. do osnivanja zemaljskih anti· fasistickih vijeca (prema tome i do osnivanja ZAVNOBiН-a) doslo је и okvi­ru provodenja u djelo nacionalne politike Komиnisticke partije Jиgoslavije,t) koja se afirmisala jos и иstanku 1941. godine (osnivanje glavnih stabova narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jиgoslavije и svim jиgo­slavenskim zemljama), а zatim Ьila potvrdena osnivanjem zemaljskih antifa· sistickih vijeca i, napokon, deklaracijom i odlukama Drugog zasjedanja AVNOJ-a.

Као sto је poznato, dгzanje vecine politicara iz Ьivsih gradanskih stra­naka и Jиgoslaviji, kako onih и emigraciji tako i onih koji sи ostali u zemlji, а isto tako i ljиdi koji nisu smatrani politicarima, ali koji sи se, u stvari, bavili politikom, Ьilo је и periodи 1941- 1945. godine odredeno njihovim od­Ьijanjem, и principи, da prihvate kvislinske rezime и Jиgoslaviji, kao i nji-

1) Politiku КРЈ prema nacionalnom pitanju u Jugoslaviji i zna~aj tog pitanja za NOB naroda Jugoslavije i•zlozio је Ј. В. ТИо u c'Яa.nku: Nacionalno pitanje и Jugo­slav iji и svjetlasti narodnooslobodilacke Ьй'ТЬе, objavljenom u listu Proleter decern­bra 1942. godi!le.

533

hovim negativnim stavoш рrеша NОР-и. Njihov reprezentant i uzor bila је izbjeglicka vlada и Londonи, koja је svojи politikи temeljila па ocekivanoj pobjedi zapadnih saveznika nad silama Osovine i nadi da се se drиstveno­-politicki i driavni zivot и Jugoslaviji nastaviti tamo gdje је zastao б. aprHa 1941. godine. Stoga sи ovi politicari, kao i izbjeglicka vlada и Londonи vodili racиna о stavu saveznickih sila iz antihitlerovske koalicije, na prvom mjestи Velike Britanije, prema zЬivanjima и Jиgoslaviji i prema njenom Ьиdисеm drиstvenom i -drzavnom иredenjи.

U vrijeme kada је pitanje Ьиdисеg drzavnog uredenja Jиgoslavije postalo veoma aktиelno, postavljalo se i pitanje statиsa Bosne i Hercegovine. Tim pitanjem sи se bavile sve zainteresovane politicke snage tl zemlji, medtt kojima i oni mиslimanski gradanski politjcari, koji nisи vjerovali da se rjesenje polozaja Bosne i Hercegovjne moze traziti иnиtar drzavпo-pravnih okvira Nezavjsne Drzave Hrvatske ј koji, s druge strane, njsu prihvatali po­Jjticke ideje NOP-a. Namjera mi је da se u ovom radи, koliko је to, s obzi­rom na stanje istorijskjh izvora mogиce, osvrnem na zamisli i planove ovih politjcara za rjesenje pitaпja tadasnjeg ј buduceg polozaja Bosne i Herce­govine.

-0-

Као sto sa.m to ranije pokazao,2) muslimaпski gradanski politicari i javni radnici, koji sи se time bavili tokom druge polovine 1942. i prve polovine 1943. godine nisu imali uspjeha и pokusaju da Bosnu i Hercegovinu izdvoje iz okvira NDH. Ni Treci Rajh ni Kraljevina Italija, od kojih је to zavisilo, пisu u datim okolnostima prihvatali predlozeno rjeseпje ро kome Ьi se nз teritoriji Bosne i Hercegovine stvorila posebna politicko-administrativna je­dinica ·zv. »Zира Bosna«. То је, donekle, poljuljalo povjerenje autora i pri­stalica ovog rjesenja u spremnost njemackog okupatora da u sustini podrzi njihov politicki stav i uopste prihvati autonomiju Bosne i Hercegovine.3 ) U meduvremenu је prevagnula vojnicka moc saveznickih sila, ра је postalo jasno da nikakve politicke kalkulacije ne mogu ubuduce ici mimo tih sila. Pod uticajem te cinjenice, gradanske politjcke snage u zemljj, medи kojima i pomenuti nшslimanski gradanski politicari, revidirali su, u vecoj Ш manjoj mjeri, svoje dotadanje politicke pozicije. Osim toga, zvanicna Engleska, ima­juCi u vidu vojnicke i politicke uspjehe NOP-a, sugerirala је gradanskim ро· liticarim'a u Jugoslaviji neminovnost promjena u drиstvenom i politickon1 zivotи zemlje i, s tim и vezi, potrebu da se oni toj neminovnosti prilagode. Stvoreni sи, dakle, novi, drukCiji politicki иslovi, о kojima sи zagovornici autonomije Bosne i Hercegovine morali da vode racиna.

Osvrnucu se najprije na one Ьitne elemente koji su odredivali karakter politickih odnosa u Jugoslaviji pocev od sredine 1943. godine.

2) V. R. Hurem, Pokusaj nekih gradanskih muslimanskih politicara (la Bosnu i HercPgovinu izdvoje iz okira Nezavisne Drzave Hrvatske, GodiSnjak dтџstva istori­ёara BiH XVI/1965, str. 191-221.

~) »Ich kann die Tatsache nicht leugnen, class die muslimanische Bevёlkl:!ruщ~. allgemein genomrnen, das Vertrauen in die kroat. und deutschen Behord€n •,rerloren hat, zuшal sich niernand um das Volk kummeгt und es ganz schutzlos dasteht« -izjavio је Asim Sltopljak, sef kancelarije Reis·ul-Ulerne predstavniku policijskog ata­se:: njemackog poslanstva Zagreb 22. 10. 1943. (Policijski atase Zagreb - Glavnom ш·edu drzavne bezbjednosti 30. 10. 1943., Arhiv Vojnoistorijskog instituta Beograd, Mik1·oteka, London (nadalje; London) N-11, 304754-56).

534

Strategijsko rjesenje drugog svjetskog rata postignuto је pobjedom An· gloamerikanaca u Sjevernoj Africi i Crvene armije kod Staljingrada prvih mjeseci 1943. godine. Od tada је pitanje poslijeratnog иredenja Evrope, ра i Jиgoslavije, posebno s obzirom па ishod velikill borЬi NOVJ u tokи prve poloviпe 1943. godine, apsorbovalo znatan dio politickih i diplomatskih nа­рога saveznickih sila. Velika Britanija је u svojoj politici prema Jиgoslaviji, pocev od proljeca 1943. ра do kraja iste godine, isticala dva osnovna cilja: kompromis cetnika D. Mihailovica i NOVJ и zemlji i koпstruktivnи saradnjи jиgosloveпske politicke emigracije и inostranstvи. Ovi neposredni ciljevi en­gleske politike prema Jиgoslaviji Ьili sи odredeni politickom naklonoscи zva­n icne Engleske prema izbjeglickoj vladi i cetnickom pokretи Draze Mihailo­vica, а i respektovanjem realne vojnicke snage NOP-a i rezиltata koje је on postigao u dotadasnjoj borЬi protiv okupatora. Pomenиti ciljevi zvanicne Engleske sadriavali sи и seЬi zahtjev da se izbjeglicka vlada odrekne veliko­srpske politicke koncepcije, koju su sprovodile prva i druga vlada Slobodana Jovanovica, а koja је idealno Ьila izrazena u programи cetnickog pokt·eta D. Mihailovica. Stoga па ovom mjestи posebnu paznjи privlaci proЬlem »kon­struktivne« saradnje jugoslavenske politicke emigracije, kao i reflektovanje ovog proЬlema na politicke prilike i na stav g·radanskih politicara и zemlji.

Raspravljajиci tekиca pitanja rata, kao i pitanja vezaпa za poslijeratno uredenje svijeta, medu kojima i pitanje Ьиdисеg иredenja Jugoslavije, pred­sjednik SAD F. Ruzvelt i ministar inostranih poslova Velike Britanije А. Idn slozili su se, 15. marta 1943. g., da vladi Kraljevine Jugoslavije preporuce da jos и tokи rata ispita mogиcnost stvaranja Jиgoslavije па principu konfede­racije- sa slobodnom Hrvatskom i Slovenijom, sa zajednickom dvodomnom sktlpstinom - objedinjene pod jednom dinastijom.4

) IzguЬivsi i sama nadu da се Velika Britanija obezbljediti prevlast cetnika D. Mihailovica u Jиgo­slaviji, izbjeglicka vlada је па svojoj sjednici od 27. aprila 1943. godine -is tina , u ciljи иcvrscenja svog medиnarodnog polozaja, posebno u odnosu na SSSR - odlиcila da izda deklaraciju, kojom се zagarantovati demokratske tekovine u poslijeratnoj Jиgoslaviji, izgradenoj na principи federacije Srba, Hrvata i Slovenaca pod jedinstvenom centrallюm vladom i dinastijom Kara­dordevica.5) U junи 1943. godine Britanska vlada је na osnovu izvjestaja svoje misije ртi Vrhovnom stabu NOVJ dosla do uvje1·enja da narodi Jugoslavije prihvataju NOP »и prvom redu zbog njegove demokratske platforme i siroke akcije za nacionalno oslobodenje svih naroda Jиgoslavije«. Smatrajuci da се ugled krune i izbjeglicke vlade zavisiti od toga koliko се vlada unijeti demo­kra tskih elemenata и Ьиdисе uredenje Jugoslavije, Idn је savjetovao vladi Slobodana Jovanovica, 17. јиnа 1943. g., da proklamиje »nova demokratska, politicka i nacionalпa nacela« . Ovaj savjet је u sиstini sadrZavao kritiku velikosrpske politicke orijentacije vlade S. Jovanovica, koja је najvise dola­zila do izrazaja и podrsci cetnickom pokrettt D. Mihailovica. Respektиjuci шШјепј с шiпistra spoljпih poslova Velike Britanije, vlada S. Jovanovica је objavila, 21 . ј t1ш1 1943. g., deklaraciju о buducem urcdenjи Kraljevine Jugo­slavije n a priвcipima trijalistickog federalizn1a.8 )

Nem a sumnje da је NOP i ranije, а пarocito poslije postignutЉ vojвickЉ uspjel1a u prvoj polovini 1943. g., postao faktor koji је snazпo uticao na

t ) D. Plenca, Medunaтodni odnosi Jugoslavije и toku drugog sv j etskog таtа, Beo­grad 1962, str. 191.

'> Isto, str. 183. 0) l$tO, str. 195.

535

politicka zЬivaпja u zemlji. Porast politickog zпасаја NOP-a blo је, svakako, osпovпi razlog zbog kojeg је cetпicki pokret D. Mihailovica morao da u 1943. g. mijeпja svoju politicku taktiku. Ali, misljeпje zapadпih savezпika i pome­пuta deklaracija izbjeglicke vlade u Loпdoпu - bez obzira na to da li је vlada, kako опа S. Jovaпovica, tako i ona Mise Trifunovica, koja ju је nasli­jedila svega pet dапа poslije usvajanja deklaracije, kao i jugoslovenska poli­ticka emigracija u cjelini - namjeravala da radi u duhu ove deklaracije Ш ne7) - takode su uticali na evoluciju politicke taktike cetnickog pokreta D. Mihailovica, izmedu ostalog i na stav ovog pokreta prema bosansko-herce­govackim Muslimanima.

Politika cetnickog pokreta D. MЉailovica prema Muslimanima pocela је da se postepeno mijenja jos pocetkom 1943. godine. Jugoslavenska vlada u Londoпu, gajeci u to vrijeme misao о stvaranju balkanske federacije i о mogucnosti da Turska, u slucaju da ude u rat па straпi saveznika, pruzi eventualпu pomoc cetпicima, pridavala је znacaj svojim odnosima sa Tur­skom. PosmatrajuCi iz tog ugla politicke odпose u zemlji i racuпajuCi sa vjerskom povezaпoscu bosaпsko-hercegovackih Muslimaпa i Turaka, vlada је preporucila D. MЉailovicu, 27. januara 1943. g., da oko ravnogorskog po­kreta okuplja Muslimane i Siptare.8

) Mustafa Mulalic,9) posto је pristupio pokretu D. MЉailovica zalagao se za stvaraпje balkanske koпfederacije Ll

kojoj Ы SrЬi - ро пjegovom misljeпju - пюgli da igraju zпacajпiju ulogu jedino и zajednici sa Mиslimanima. Iz toga је Mulalic izvlaCio zakljucak da је u iпteresu Srba da se Muslimaпi okиpljaju oko pokreta D. Mihailovica.10 )

D. Mihailovic пiје odmah prihvatio ove sиgestije, ali је to ucinio пesto doc­пije, kada је пjegov uпutrasпji i medunarodпi prestiz орао zbog pretrpljeпog poraza па Neretvi i objedolanjeпe saradпje njegovih komaпdaпata sa okupa­torima.11) Оп је odlucio, 14. maja 1943. g., da pokusa da »sve pretstavnike пacioпalnih Muslimana и паsој zemlji« okиpi па saradпju sa Fehimom Musa­kadicem, dr Ismetom Popovcem i Mustafom Pasicem - licnostima koje su jos и 1942. g. prisle cetnickom pokretu D. Mihailovica.12 ) u meduvremeпu је jugoslaveпska vlada и Loпdonu pomeпutom svojom deklaracijom obecala drzavпu zajednicи koja се poCivati па principima prava i slobode svakog gradaпiпa, straпke i пaroda, а glavпina NOVJ је problla okruzeпje na Su­tjesci i presla и kontraofaпzivu u istocпoj Bosпi. Ove okolпosti prisilile su D. Mihailovica da prosirиje svoju politickи platfo1·mu, imajuCi prije svega u vidи pridoЬijanje bosansko,hercegovackih Muslimaпa za svoj pokret. Sada је оп postavio sebl cilj da oko svog pokreta okupi ne samo »sve pretstavпike

7) IVIiSljenje D. Plence о tome је negativno (D. Plenca, n. d., str. 196). а) D. Plenca, n. d., str. 182. е) Mustafa Mulalic, sluzbenik iz Sarajeva. Ranije puЬlicista i narodni poslanik.

Pripadao JugosloYenslюj nacionalnoj stranci (JNS). Krajem 1942. g. u dogovor u sa s'тojim b~ogradskim prijateljima Muslimanima pristupio vojnocetnickom pokretu D. Mihailovica.

1о) Kazivanje М. Mulalica. 11) U svom govoru u Kolasinu, 28. februara 1943. g., D. Mihailovic је i sam pri­

zмo da Italijani podrzavaju ravnogo1·slti pokret i materijalno ga pomazu (D. Plenca, n. d., str. 177). Drugog aprila iste godine vlada SSSR-a је uputila notu vlacti Kr alje­•;ine JugoslaYije sa prijedlogom da se vlada pred svjetskom javnoscu ogradi od sa­radnje cetnika D. Mihailovl ca sa okupatorom (isto, stt·. 176).

И) Naredba D. Mihailovica za 14. maj 1943. g., Arhiv Vojnoistorijskog instituta Beograd, cetnicka arhiva, Vrhovna komanda - politicka akta br. 69 (nadalje: VK-P-69).

536

nacionalnih Muslimana«, nego i sve one Mиslimane koji sи potpisali protи­ustaske rezolиcije iz 1941. godine, kao i sve »dobronamjerne«.13

) Analogno tome, on је priznao da sи Muslimani Ьili protiv pokolja Srba 1941. godine ali da, na ialost, nisи Ьili и mogucnosti da u pogledu zastite Srba иcine ista vise od protesta i ograde iznesenih и pomenиtim rezolиcijama.14 )

Otvarajиci se prema Mиslimanima, а pri tom apstrahиjиci cinjenicи da је NOP takode nudio rjesenje pitanja drzavnog i drustvenog uredenja Jugo­slavije, vodstvo cetnickog pokreta је polazilo od иvjerenja da Mиslimani, s obzirom na to da је poraz sila Osovine izvjestan i dan oslobodenja Jugo­slavije Ыizak, morajи da seЬi obezЬijede odgovarajucи pozicijи и bиducoj c!emokratskoj Jиgoslaviji. Mиslimani morajи da se starajи ne samo о svojoj fizickoj egzistenciji и иslovima rata nego i da se pripreшe za zajednicki zivot i konstrиktiv·nи saradnjи sa sиnarodnicima drugih vjera u poratnoj Jиgo­slaviji. Nikakav razlog ne moze Ьiti dovoljno velik da bi se odиstalo od prin­cipa zajednickog zivljenja и buducoj Jиgoslaviji. Та buduca Jugoslavija Ьiсе иredena kao federacija trijи naroda sa demokratskim иnиtrasnjim иrede­njem. Muslimani се Ьiti ukljиceni и sastav srpske federalne jedinice.t5 ) Da Ьi politicko tumacenje potrebe da se vecina Muslimana Bosne i Hercegovine prikljиci pokretи D. Mihailovica Ьilo иvjerljivije, Draza i njegovi Ьliski sarad­nici sи isticali da su i zapadni saveznici za kontinuitet jиgoslavenske drzave i da је konferencija ministara inostranЉ poslova trijи velikih sila, odrzaпa и Moskvi 19-30. oktobra 1943. godine, stala na stanoviste da se Jиgos!avija ima obnoviti i demokratizovati.16

)

~tab D. Mihailovica је predиzeo smiSljenи akciju da za svoj pokret pri­doЬije Mиslimane. Svojim nШm komandama naredio је da pиtem proglasa pozivajи Muslimane da saradиjи sa »Jиgoslavenskom vojskom u OtadzЬi­

ni«/7) sto sи one i cinile.18) Narocito sи pozivane na saradnjи lokalne forma­cije muslimanske milicije, za koje је cetnicko vodstvo smatralo da treba da sluie gore istaknutom ciljи - stvaranju demokratske Jиgoslavije.t~) Mostafa Mulalic, sada vec potpredsjednik Ceпtralnog nacionalnog komiteta20 ) pokи­

sao је da posredstvom svojih prijatelja и Tuzli nagovori Muhameda Hadzi­efendica da sa svojom legijom »potrazi kontakt sa Jugoslavenskom vojskom i njenim komandantnom Drazom Mihailovicem«. Оп је иkazivao na stav cet­nickog vodstva prema pitanjи driavnog иredenja Jugoslavije i poloiaja Mи­slimana u njoj, а osim toga stavljao и izgled licne koristi М. Hadziefendica. Od samog Hadziefendica nije se trazila nikakva vojnicka aktivnost na strani D. Mihailovica. Jedina njegova dиznost Ьila Ьi da dadne izjavu vjernosti kraljи Petru П Karadordevicи i Jиgoslaviji.~1 )

Mulalic se Iicno obratio Ahmetu Kemuri iz Beograda, Sukriji Kиrtovicu iz Sarajeva i Mиhamedи Preljиbovicи iz Bijeljine moleci Љ da и dogovoru

13) Mustafa Mulalic - .Sukriji Kurtovicu 4. 11. 1943. g., VK-X-35. 1•) Proglas Komande operativnih jedinica istocne Bosne, Herce-govine i Boke Mu-

s1imanirna od 14. 9. 1943. g., ВН-Р-121/1. 15) VK-P-122, ВН-Р-121/1. 11) VК-Р-122, ВН-Р-122. 17) »Putem proglasa ... pozovite u nase re'dove ~ve ispravne muslimane i ...

Hr\•ate-« (ВН-Р-122). 1В) BI-l-P-121/1, 122, 716; ВН-Х-501. tt) ВН-Р-121/1, 716; ВН-Х-496. 20) Vrhovno politicko tijelo vojno-cetnickog pokreta D. Mihailovica. rt) Muc;tafa Mulalic - Muharnedu Pre-ljubovicu з. 12. 1943, VK-P-122.

537

sa jos nekim Mиslimanima~~) hitno pristиpe okиpljanjи Mиslimana oko plat­forme D. Mihailovica и kojoj - ро Mиlalicevoш misljeпjи - posebnи paznju privlaci prograш obnove zivota u Ьиdисој Jugoslaviji.23

)

Sve ovo iшalo је izvjesnog odt·aza na politikи i taktikи onih krugova u шиslimanskom dru~tvи koji nisи prihvatali иstaski pokret i Nezavisnu Drza­vu Hгvatsku, а ni NOP, vec sи se orijentisali ka aиtonшniji Bosne i Herce­govine. Ti krиgovi sи poceli da vode vi~e racuna о stavovima zapadnih sa­veznika i izbjeglicke vlade. U praksi to se ispoljavalo и ne~to vecoj toleгanciji ргеmа D. Mihailovicи i и ostvarivanjи, tu i tamo, dodiгa sa njegovim sna­gama, sto је Ьilo omogиceno promjenom и politickoj taktici D. Mihailovica рrеша Mиslimanima.

Zagovornicima izdvajanja Воsпе i Hercegovine iz okvira NDH иbrzo је postalo jasno da sa 13. SS divizijom ne mogи racиnati kao izvr~iocem svoje volje. Zato sи se oni, pocev od sredine 1943. godine, orijeпtisali na stvaranje vecih ili maпjih formacija пaoruzanih Mиslimana, vezanЉ za svojи teritoriju, sa domaCim komandnim kadrom sklonim ideji aиtonomije. Као takve, ove formacije sи imale da postanи vojnicki faktor na tlи Bosne i Hercegovine. Formacije su oЬicno nazivane »Mиslimanska milicija« (Cazinska krajina) Ш »Zeleni kadar« (istocna Bosna).2J)

»Mиslimanska milicija« и Cazinskoj krajini stvoгena је и ljeto 1943. go­dine. Nj en neposredni organizator i komandant Ьiо је Hиska Miljkovic, ро kome је popularno nazivana »Hиskina milicija«. »Mиslimanska milicija« је brojala oko 3.000 ljиdi.2")

»Zeleni kadar« је, u stvari, nastao transformacijom tzv. muslimanske milicij e. Naime, и periodи opsteg prosperiteta NOP-a и Bosni i Hercegovini (и ljeto i jesen 1943. godine), mnogi pojedinci, ра i citave grиpe pripad.nika ove milicije odlazili sи u NOVJ, zbog cega se milicija prakticno Ьila pocela raspadati. Onima koji su radije zadrzavali status milicionera nego odlazili u NOVJ, pridruzio sc dio odbjeglih pripadnika Hrvatskog doшobranstva, Hr­vatskog orиzniStva i 13. SS divizije ( drugi dio ovih bjegunaca odlazio је u NOVJ ), kao i jedan broj ЬivsЉ ustasa. Svi oni doЬili sи zajednicki naziv »Zeleni kadar«.

Zeleni kadar и okolici Sarajeva organizovao је Mиhamed Pandza, pro­fesor ser ijatske gimnazije и Sarajevu UZ materijalnи i finansijskи pomoc

Z2) :М. :Мula1ic mi је potvrdio da је imao u vidu: Huseina Brkica, profesora, dr ."'sзfa Sarca, ljekara, dr Zaima Sarca, advokata, Asima Mutevelica. blv~eg grado­n a<:elnika, zatim dг Sefkiju Behmena, blvseg ministra, :Мehmeda Sahinagica, blvseg narodnog poslanika, lbrahima Sahinagica, predsjednika sreskog vakufskog '!)OVjeren­stva, ljude koji su pripadali krugu oko Uzeira Hadzihasanovica, kao i Ulemll (visoko muslimansko svestenstvo).

23) VK-X-35. 2Ј) Ove formacije naoruzanih Muslimana treba razlikovati od tzv. muslimanske

milicije, stvoгene и lЋZnim krajevima Bosne i Heгcegovine torн:om 1941. godine. Kr·aca objasnjenja о nastanku i karakteгu muslimanske milicije dao sam u svo­

j:m ra::lovima: Spoтazumi о sarad11ji i zmedu d1·zavnilt o1·gana Nezavisne Dтzave Hr­vatske i nelcih cetnickih odтeda и istocnoj Bosni 1942. godine (Prilozi Instituta za istori ju 1-adnickog pokreta Sarajevo br. 2/1966, str. 301 - blljeska br. 61) i: PokusaJ neki h g·ra1anskih muslimanskih politiёara da Bosnu i Hercegovinu izdvoje iz okvi1·a N ezat•isne Dтiave Hrvatske (Godisnjak drustva istoгicara BiH XVI/1965, str. 207, 209, 2Hi-216, 219-220).

2,';) S. Bijedic, Ratne slike iz Cazinske kтajine, Sarajevo 1957, str. 15; Arhiv ln­s tituta za istoгiju гadniёkog pokreta Sarajevo (nadalje: AIRPS), ZЬirka NOR-a, kat. br. 2239.

538

muslimanskog gradanstva iz Sarajeva.26) Pandza је tokom druge polovine oktobra i prve polovine пovembra 1943. g. stvorio jedan odrcd zeleпokadro­vaca koji је brojao do 250 ljudi. Тај odred se пalazio na prostoru s. Trnovo - s. BjelimiCi - pl. Bjelasnica, gdje su и vecini naseljeni Mtlslimani, пе predиzimajuci nikakve vojnicke aktivnostiY)

U isto vrijeme mиslimaпska milicija iz okoline Zvornika (oko 200 ljudi ), koju је predvodio Neset Topcic, profesoт, proglasila se samostalnom vojnic­kom formacijom zv. Zeleni kadar. Ovoj formaciji pridruZile su se grupe mи­slimanske milicije iz Tиzlanskog bazena (Kalesija, Prnjavor, Vukovija, Jegi­пov Lug, Medas), koje sи, pocetkom oktobra 1943. godine, kada је NOVJ oslobodila Tuzlu, Ьile pristиpile Tuzlaпskom narodnooslobodilackom parti­zanskom odredu, а sada ga ponovo napustile. Ovoj formacijj Zelenog kadra pristupio је i jeclan broj boraca Tиzlanskog NOP odreda porijeklom iz mili­cijskih formacija koje su kao cjelina i dalje ostale и sastavи odreda.28

)

Muslimanska milicjja iz Кladnja, tzv. Klaclanjska legija, milicija na pod­rucjи Gorazda, i milicija u Kuli Fazlagica kod Gacka upotpunjavale su и jesen 1943. godine mozaik muslimanskih milicijskih formacjja u Bosni i Hercegovinj koje u to vrijeme, za razliku od nekih drugih formacija musli­manske milicjje, nisu Ьile presle na pozicije NOP-a.~9 )

Navedene formacije »Mнslimanske milicije«, odnosno »Zelenog kadra« stvarane su, и organizacionom pogledu, uglavnom nezavisno jedna od druge. Tako је, npr. iza »Muslimanske milicije« u Cazinskoj krajiпi stajao »Krajiski oclЬor<< sa Hasanom Miljkovicem na celu.30) u Sarajevu је takoder postojao jedan odbor ocl pet claпova kojega је predstavljao sam М. Pandza,31 ) а vje­rovatno је slican odbor postojao i u Tuzli. Medutim, akcjja na stvaranjи raznih formacjja MиsHшanske milicjje и Bosni i Hercegovjni и jesen 1943. g. Ьila је sinhronizovaнa i imala jednu odredenн politickи pozadinu. U pome­nиtim odborjma nalazili sи se politicki istoшjsljenici koj i su krejrali politikи опоg dijela mиsliшaпskog gradanstva koji пiје odobravao politikи иstaskog reziшa, а nitj је prihvatao narodпooslobodilacki pokret. Osnovna preokиpa­cjja ovih ljudi, kao i godinи dana raпije, bila је saшostalna, aиtonomna Bosna i Hercegovina. ObracajнCi se и ime tzv. musliшanskog oslobodilackog po­kreta Muslimanima Bosne i Hercegovine, proglasom koji је imao progra­matski karakter, М. PandZa, koji је istupao и iше mиslimanskog gradanstva, isticao је da је >>autonomna Bosna и kojoj се jednako pravo imati svi bez razlike na vjerи, mиslimani, pravoslavni ј katolici .. . nasa vjekovna zelja«. Pandza је takode smatrao da Воsпа ј Hercegovina treba odmah da raskiпи s\;e veze sa Hrvatskom i da dоЬiјн zasebnн vlast ј ирrаvи do svrsetka rata, а da se па bнducoj mjrovпoj konfereпciji ро voljj пaroda Воsпе ј Herce­goviпe oclredi nјеп ЬиdиСi polozaj. Оп је izrazio иvjerenje cla sи mиslimani, katolici i pravoslavпj 1.1 mogucnostj da »u zajednickoj saradnji i ljиbavi<<

26) М. Pandza је za vrijгme saslusanja u istraznom zatvoru u Sarajevu, 25. ja­nuara 1944. g., izjavio da su za njegov odlazak u sumu znali mnogi Muslimani, а da је нekoliko najuglednijih Muslimana znalo i za dan njegova odlaska (AVII 86-2::'/21--2-6).

27) AVII 80-26/4-1-4, 198-13/4-1, 200Ь-7/3-4; Arhiv Iпstituta za izucavanje t•acinic-kog pokl:eta Beogt·ad (nadalje: AIRPB), СК КРЈ 1943/278, 284.

~В) AVII 407-8/1-4. 29) А VII 153с-4/2-1-2, 407-8/1-4. :10) S. Bijedic, n. d., str. 15. 31) AIRPB, ск КРЈ 1943/284.

539

шеdе Zivot u svojoj Bosni i Hercegovini. OptuzujuCi ustaski reZlm da је tl Bosni i Hercegoviпi prouzrokovao пајvесе пesrece, Pandza је trazio da se ustasama »Otkaze« vlast u ovim pokrajiпama i da narod posredstvom sreskih narodпih odbora, koje се osпovati preuzme vlast »cvrsto u svoje ruke«.s2 )

Paпdziп »muslimanski oslobodilacki pokret« пiје пudio naciп kako da se ustasama »Otkaze« vlast. Umjesto toga, on је trazio od Muslimana da se prihvate oruzja i bore za sigurnost »svojih porodica i svojih domova«, za »Sigurnost nasih susjeda pravoslavпih i katolika«. Ovaj defanzivпi stav, bez fiksiraпja potencijalпog napadaca podsjeca donekle па stav cetпickog pokre­ta D. Mihailovica da »jos nije vrijeme«.33 ) ZahvaljujнCi, doпekle, slicnoj taktici cetnickog pokreta D. Mihailovica i »muslimaпskog oslobodilackog po­kreta«, bllo је moguce da se krajem 1943. i u 1944. godini postigпe izvjesno zbli.Zavaпje, ра i povremeпi prijateljski kontakti pojediпih cetnickill odreda i mиslimanskih milicijskih formacija, kao, прr., u opstiпi Kozluk, u podrиcju Gora.Zde-Foca, u zeпickom srezu, u Bosaпskom Samcи i Orasju п!S i dru­gim mjestima.:w.)

Medutim, stav »muslimanskog oslobodilackog pokreta« prema NОР-и znatпo se razlikovao od stava cetпickog pokreta D. MihailoviCa. Raspolozivi dokumenti о »mиslimanskom oslobodilackom pokretu«, i о pojediпim for­macijama »Muslimanske milicije« i »Zelenog kadra« su oskudпi, раје о ovom stavи tesko donositi precizпije sudove. Ipak, moze se reci da se u tim do­kиmentima ne nalaze elemeпti protukomиnisticke propagande. Stavise, М. Paпdza је u pismu IЬri Satorи, sekretaru Sreskog komiteta КРЈ Копјiс isti­cao da su »muslimanski oslobodilacki pokret« i partizaпski pokret и Bosпi i Hercegoviпi »U svojoj politickoj osпovici ... па jednoj liniji: Autonomija Воsпе i osigиranje rnirna zivota пarodU.«35 ) Na drugoj straпi, elementi protu­komиnisticke propagande ciпili su u to vrijeme osпovni sadrzaj politicko­·propagandпe aktivпosti svih ustanova vojno-cetnickog pokreta D. Mihailo­vica.

Paпdzin »oslobodilacki pokret«, kao i sve formacije »Muslimaпske rnili­cije« i »Zelenog kadra« и Bosni i Hercegoviпi, u to vrijeme, imao ј е doпekle vjersko oЬiljezje. PandZa је tиrnacio da i оп i sve pristalice njegovog pokreta treba da slиie >>samo dobru svoje islamske zajednice i svoje domovine«. Оп је u etnicki izmijesaпoj Bosпi i Hercegov·iпi. razaznavao kao primarne razli­cite koпfesije (muslimaпi, pravoslavпi i katolici), ра se stoga zalagao za medиvjerski mir i medиvjerskи slogи3~) urnjesto za mir i slogи medu пaro­_dima Bosne i Hercegoviпe. U pismu I. satoru Paпdza је oznacio program svog pokreta kao »шuslimaпski«.37 ) »Musliшaпska rnilicija« Cazinske krajine је moЬilisana pod parolom »Za diп«, а milicioпari su па glavi nosili fes sa polumjesecom i zvijezdom kao oznakom.38) Ovo stavljaпje akceпta па vjerske vise nego па пю·оdпоsпе razlike nije uslijedilo samo zbog toga sto је М.

32) ВН-Р-751. 33) >>Glavni nam је cilj ... neprijatelja onesposoblti i narod spremit za borbu.«

(Muhпmed Pandza - Ibrahimu Satoru 29. 10. 1943, AIRPS, Zblrka NOR-a, kat. br. 1883).

34) AVII 19/3-1-.2, 1 53с-18/1-3, 407-8/1-4, ВН-Х-210. 35) AIRPS, Zblrka NOR-a, kat. br. 1883. 36

) »Izgradimo zajednicki i meduvjerski mir i meduvjersku slogu« (Proglas М. Paпdze Muslimanima Bosne i Hercegovine, ВН-Р-751).

37) AIRPS, ZЬirka NOR-a, kat. br. 1883.

38) S. Bijedic, n. d., str. 16.

540

Pandia Ьiо clan Ulema-medZJ.isa (rukovodeceg tijela islamske vjerske zajed­nice za pitanja vjerskog zivota), i ~to su se u aktivizaciji Muslimaпa na liniji Pandiinog pokreta angazovali jos neki vjerski funkcioneri islamske vjere, nego i zbog toga sto se vjerovalo da се politika i politicka propaganda imati viSe uspjeha kod Muslimana, narocito oniћ sa sela, ako se odjene u religij­sko ruho.

Zanimljivo је pitanje kakvog је udjela u formiranjи »muslimanskog oslobodilackog pokreta<< i pomenutih formacija mиslimanske milicije imao njemacki okupator? Raspolozivi podaci ukazнju na moguci odgovor na ovo pitanje.

Poznato је da se М. Paпdza angazovao u jesen 1942. godine и pokusajи da se Bosna i Hercegoviпa, uz saglasnost i pomoc njemackog okиpatora, izdvoje iz okvira NDH i da se u proljece 1943. godine zalo.Zio za osnivanje SS divizije sastavljene od Mиslimana.30 ) Vladimir Peric-Walter, sekretar Мје· snog komiteta КРЈ Sarajevo pisao је da је Pandza pristиpio organizaciji »Zelenog kadra« и dogovoru sa pиkovnikom Werner-om Fromm-om, koman· daпtom SS policije и Sarajevu.40 ) Enver Lakisic, sekretar Okrиzпog povje­t·eniStva КРЈ za okrиg Sarajevo vjerovao је da је Paпdza ne samo izasao na teren и dogovoru sa Nijemcima nego da је, uz to, od njih doЬio orиzje i novcanи potporu.41 ) Iz ovih podataka proizlazi da је Pandza Ьiо naklonjen njemackom okиpatoru, na osnovи cega Ьi se moglo pretpostaviti (bez obzira na naprijed pomenиto razocarenje mиslimanskih autonomistickЉ k1·иgova u njemackog okиpatora) da је citava Pandziпa akcija preduzeta sa znaпjem i precиtnim odobravanjem njemackog okиpatora. Medиtim, пeki izvori upu­cиju na sasvim drukcije pretpostavke. Siegfried Кasche, пjemacki poslanik tt Zagrebu је smatrao da se Pandziп ocllazak и sиmи moze иzeti kao znak da su nestale njegove simpatije za Treci Rajh, koje је оп osoblto ispoljio vrbujиci Mиslimaпe za formacije SS-a.42) М. Mиlalic takode smatra da је М. Paпdza Ьiо u to vrijeme protivnik пjemackog okиpatora, а пе samo usta· sa, i da је и odnosu prema D. Mihailovicu zauzeo stav tolerancije i trpeljivosti bez elemenata medиsobne saradnje.43) Sam Paпdza и svom programatskom proglasu nije ni jednom rijecju pomenuo niti u bilo kom smislu aludirao па njemackog okupatora. Samo jedпom, kada је pokиsao da иspostavi kontakt sa NOP-om, Pandza је iznio negativaп stav prema okupatorн optuzivsi ga da snosi odgovornost za postojanje ustasa i cetпika.44 )

Ро svemн izgleda da је М. Pandza polazio od ciпjenice da sн saveznici postigli prevagu nad silama osovine i da ima smisla нpirati pogled н buduc­nost koju ее donijeti pobjeda sila aпtihitlerovske koalicije. Ali, М. Pandia је, slicno D. Mihailovicн, ocekujuci pobjedu zapadnЉ savezпika, morao da zbog realne snage njemackog okupatora na tlн Воsпе i Hercegovine u to vrijeme t·acuna sa izvjesnom njegovom пaklonoscu i potporom. U protivnom, s obzi-

эе) R. Hurem, n. d., str. 201. 40) Vladimir Peric- Aleksandru Rankovicu 18. 11. 1943, AIRPB, СК КРЈ 1943/278. 41) Enver Lakisic - Aleksandru Rankovicu, AIRPB, СК КРЈ 1943/284. 42) Za:bbljeska S. Kasche-a о razgovoru u Glavnom stanu vode Rajha 23.

10. ] 943. g., prema: М. Rajkovic, Hitler i Kasche о muslimanima i tesovima, Izbor vjesnika t( srijedu br. 12/1967, str. 153.

43) Kazivanje М. Mulalica. 4') ... мi smo protivnici ne samo ustasa i l!etnika nego i Okupatora, koji nam је

ove parazite i nametnuo« (М. Pandza - I. Satoru 29. 10, 1943, AIRPS, Zblrl{a NOR-a, kat. br. 1883).

541

rom na negativan stav иstasa, а i NOP-a, prema пjegovoj akciji, М. Pandza ne Ьi imao nikakvog izgleda na иspjeh. Sa svoje strane njernacki okupator је шоgао da prihvati Pandzи, isto kao i D. Mihailovica, racиnajиci na nje­goyн saradnjи i иslиge и borbl protiv NOP-a.

Ovirn pretpostavkama i konstatacijarna о иslo,rirna i intenzitetи uticaja пjernackog okиpatora na politickи akcijи rnиslirnanskiћ aиtonornistickih krи­gova и Bosni i Hercegovini u jesen 1943. gocliвe treba dodati saznaпja prerna kojirna је N. TopCic vec tada odrzavao Yeze sa njernackirn okиpatororn , а »Muslirnanska rnilicija« и Cazinskoj krajini Ьila stvarana »UZ podrsku raz­nih ... njeшackih agenata« i od strane okиpatora нzirnana u obzir prilikorn stvaranja operativnih planova protiv NOVJ.~5 )

-0-

Osnivaпje ZAVNOBiH-a i Drugo zasjedanje А VNOJ-a, krajern novernbra 1943. godine, ucinilo је politicku igru iz druge polovine 1943. g. jos dinamic­nijorn. Britanska vlada је poslije konferencije u Teћeranu (28. novernbra do 1. decernbra 1943. godine) i Drugog zasjedanja AVNOJ-a (29. do 30. novernbra 1943. godine) revidirala kuгs svoje politike prema Jugoslaviji u torn srnislu sto је odиstala od daljnih pokusaja da cetnike D. Mihailovica i NOVJ privoli na kompгornis. Britanskoj vladi је postalo jasno da је sporazнrn rnarsala Tita i D. Mihailovica neostvarljiv, ali је ostala nada u шogucпost sporazuma izrnedи rnarsala Tita i izbjeglicke vlade u Londonн. Srnatrajнci da је D. Mi­hailovic u svojstvu rninistra vlade Kraljevine Jugoslavije prepreka takvom spoгazиrnu, vlada Velike Britaвije је pocela da vrsi pritisak па izbjeglickн vladu da napusti D. MЉailovica i tako se osposobl da u pogodnom tгenutku razgovara sa Тitorn.

Za razliku od zvanicпe Engleske, jugoslovenski gradanski politicari u zemlji i inostranstvu koji su Ьili na pozicijama borbe protiv NOP-a гeagirali su na odlиkн Drugog zasjcdanja А VNOJ-a tako sto su izгazili svoje риnо nezadovoljstvo i neslaganje sa tirn odlukama, kao i sa irnenovaпjem Nacio­nalnog kornitcta oslobodenja Jнgoslavije. Izbjeglicka vlada u Loпdonu је obja­vila, 5. decembra 1943. god., deklaraciju u kojoj је odluke Dгllgog zasjedanja AVNOJ-a osudila kao akt nasilja i tei·orlzma, а NOP - kao nasilпi teroristicki pokret koji ne odgovara dulш i shvatanjirna jпgoslavenskiћ naroda.46 ) U zemlji је ocirzan takozvaпi narodni kongгes, ро vгernenu kada је odrzan (25. do 28. januara 1944. g.) nazvan »Svetosю•ski kongres«, kоше SLt sern predstavnika ravnogorskog pokreta prisastvovali i predstavnici politickil1 stranaka u Beogradu (radikalne, demokratske, samostalпo-demokratske, .lNS, zemljoгadnicke i socijalisticke), kao i neki jugoslavenski orijeвtisani Hrvati, Muslimani i Sloveпci (ing. Vlacliшiг Predavec, Mнstafa MulaliC, Anton Krajci)Y) Svetosavski koпgres, odrzaв tt selн Ва н Srblji, u гezoluciji koju је usvojio osпdio је »akcijи kornunistickc stгanke Jпgoslavije« i Ltstao protiv odluka Drugog zasjcdanja AVNOJ-a. Umjesto tЉ odluka, kongгes је ponudio pгograrn tzv. jugoslavenske demokratske narodпe zajednice. Ро tom progra-

4') AVII 407-В/1-4; S. Bijedic, n. d., str. 15-16. 4°) D. Plenca, n. d., stt·. 223, 225. 47) Jugoslovenska demokтatska naтodna zajednica - Odluke svetosavskog kon­

gтesa и slobodnim srpskim planinama, str. 4-5, 27; Izdajnik i тatni zlocinac Draza Mitюilot1ic ртеd sudom - Stenogтajske beleske i dokumenta sa sudenja Dтagoljubu­-Dтaii Mil~ailovicu, Beograd 1946, str. 328-330.

542

ти Jиgoslavija је trebalo da se иredi kao federativпa drzava, и oЫiku иstav­пe i parlamentarпe nasljedпje monarћije, sa dinastijom Karadordevica, od­nosno kraljem Реtгоп П Karadoтdevicem na celll. Baza takvog иredenja Jugoslavije jeste postojauje jugoslavenskih etnickih cjelina: SI'Ьa, Hrvata i Slovenaca, а predиslov njegove stabilnosti jeste stvaranje и drzavnoj zajed­nici federativnih jedinica: srpske, ћrvatske i slovenacke. Ро ovom programи narod Ьi и okviru svake federativne jedinice imao pokгajinskи samoиpravu koja Ьi se protezala na domen njegovili ekonomskih, kиltшnih, socijalnih i drиgili interesa i potreba.48 )

Sa ovakvim programom Ьиdисеg uredenja Jugoslavije i sllvatanjem da Bosna i Hercegovina treba da иdu u sastav srpske federativne jedinice D. Mihailovic se predanije nego dotad prenuo па гanije zapoceti posao pridobl­janja bosansko-hercegovackih Mиslimana za svoj pokret Ш bar za njihovи neиtralizacijи. М. Mulalic se ponovo obratio jednom broju нticajnih Mиsli­mana trazeci da oni pripremajи Muslimane na to da и federativnoj demokrat­skoj kraljevini, kakvи је D. Mihailovic stavljao Muslimanima u izgled, mogu zajedno sa SrЬima odigrati ulogu nosioca jugoslavenske vlasti. Та priprema - ро misljcnjи Mиlalica - ogledala Ьi se и tome sto bi se Mиslimani voj­nicki organizovali и odrede ciji Ьi se komaпdni kadar regrutovao iz redova samih Muslimana. Ne Ьиdе li tи i tamo mogиce da se takvi odredi stvore, Muslimani Ьi trebalo da organizujи muslimanske narodne odbore, koji Ьi и tajnosti saгadivali i moralno pomagali Mihailovicevи »jиgoslavenskи voj­skи«.49)

Ovi napori М. Mнlalica пisи dali zeljene гezиltate. Zato se D. Mihailovic, 24. apгila 1944. g., licno obratio dr Hamdiji Karamehmedovicu saopstavajиci nш svoju zeljи da se иЬиdисе u svom politickom i drzavnickom radи oslanja »Па podrskи i zalaganje svih pozitivnill javnih radnika i trиdbenika tl islam­skom dulюvnom centru - Sarajevu.«30 ) Zeleci, vjerovatno, da naglasi da

'18) Jugoslovenska demokтatska narodna zajednica, str. 27-32. ••') VK-P-139. ~") D. Mihailovic је narocito zelio da ga podrze sljedece licnosti: dr Hamdijз Ka­

t•amehmedovic, Ьivsi ministar, dr Sefk:ija Behmen, Ьivsi ministar, Sukrija Kurto,:ic, ћivsi narodni. poslanil~:, ing. Asiш Seremet, Ьivsi narodлi poslanik, Asim Mutevelic, Ьiv~i gradonacelnik, Mustafa Softic, gгadona<!elnik grada Sarajeva, dr Ibrahim Hadzi­om~rovic, Ьivsi pomocnik bana, Mehmed Sэhinagic, Ьivsi narodni poslanik, Salih-ei Svrzo, sal'ajcvski muftija, Remzi-ef Delic, Ьiv~i beogradski muftija, Muhamed Sefket Ku1 t, tщ:lanski muftija, Hilmi-ef HatiЬovic, vrhovni serijatski sudija, hafiz Ajni Bu­satlic, vrhovni ser ijatski sudija, Dervis Koгkut, Ьivsi muftija i kustos Zemaljskog шнzеја, hafiz Mehmed Handzic, bЉliotekar Gazi Husref-begove ЬiЫioteke, TajiЬ-ef. Sы·acevic, direktor Gazi Husref-begove medrese, dr Mehmed Zildzic, generalni se­lп·cl:ar trgovacke komore, Ibrahim Sahinagic, predsjednik sreslщg vakufskog povje­t·cn~tva, dr Ao;;af ::>arac, Ьivsi upravnik drz. bolnice, Husein Brkic, Ьivsi direkt()r gim­П<\Zi,ie. dt· Zaim Sarac, advokat, dr Jusuf Tanovic, advoka t, dr Muhamed Kundurv­vic. ljek:J.r, Aziz Saric, Safket Hasandedic, major, dt· Mahmud Mehmedba~Hr, blvsi po!·pt·edsjednik Gajreta, Mehmed Kapetanovic, Ьivsi potpredsjednik Gajreta, dr Оs­mэ.н Halilbasic, pravnik, Hajrudin Kapetanovic, posjednik, Sejo Fadilpasic, posj~d­nik, ing. Sadulah Niksic, upravitelj poljoprivredne skole, ing. Uzeir Biser, nacelnik pol.ioprivrednog odjeljenja Banske uprave Dri.nske banoYine, Ismet Merhemic, po­sjcdnik, Hamdija NikSic, bankovni cinovnik, Ahmed Novalija, trgovac, Ibrahim Вio­gra :llija, ucitelj, Ahmed Нromic, direktor Gajretovih internata, Hasan Ljubuncic, uci­telJ, Hamid Dizdar, knjizevnik i novinar i Ismet Naпic, industrijalac (D. Mihailo·vic - dt' Н Karamehmedovicu 24. 4. 1944., VK-P-228/1).

V:'!cina navedenih Ьili su jugoslovenski orijentisani, dok su se neki deklat·isali kao Srbl. Medu navedenim licnostima ima izuzetno i onih koji se nisu bavili polt­tikam.

543

nema namjeru da remeti postojecu organizaciju drustvenog zivota Musli­mana, D. Mihailovic је pisao da u svom radu namjerava da se oslanja i na 1·ad muslimanskih vjerskih, kulturnih i lшmanЉ ustanova u prvom redu »El Hidaje«, »Gajreta« i »Hurijeta<<:'i)

D. Mihailovic је zelio da za politiku koju је proklamovao zainteresиje ne samo pojedince nego i sve Muslimane. Stoga se М. Mиlalic pocetkom јиnа 1944. g. obratio Mиslimanima Bosne i Hercegovine pozivajuci ih da slijede D. Mihailovica. Tom prilikom on је iznio slijedece svoje konstatacije:

а) saradnja Mиslimana sa njemackim okиpatorom i ustasama nije dala zadovoljavajuce rezиltate;

Ь) Muslimani ne mogu da traze rjesenje u saradnji sa partizanima. Sи­lejman Filipovic, Husnija Kurt i Mtiћamed Sudzuka nasjeli sи komllnistickoj propagandi;

с) Muslimani treba da se pomire i saraёl:uju sa SrЬima; sporazиm sa SrЬima је moguc;

d) garancija za Muslimane jeste demokratski poredak koji treba oceki­vati u demokratskoj monarhiji i kralju Petru 11;

е) ureёl:enje buduce drzave је demokratsko i federativno. Mиslimani Bo­sne i Hercegovine ulaze u okvir srpske federacije. U toj federaciji Musli­mani се imati pllnu vjerskи autonomiju;

f) jedini faktor mira, poretka i sigurnosti jeste D. MЉailovic; njega Muslimani ne mogи primiti drukcije nego kao nj egovi suborci i istomislje­nici;

g) Muslimani treba da organizuju svoje odrede kao sastavni dio jиgo­slavenske vojske u otadzЬini, а gdje to nije moguce, mиslimanske narodne odbore koji се tajno pomagati jugoslavensku vojskи u otadzbini.52 )

Ocjene politickog drianja Muslimana u toku rata sadriane u pozivu М. Mulalica nisи mogle da zadovolje bosansko-hercegovacke Muslimane isto kao sto ni politicki program D. Mihailovica nije mogao da privuce nj ihovu paznju. Vodece licnosti javnog i politickog zivota Mщlimana nisu povjerovale и opravdanost pгistupanja pokretu D. Mihailovica. Vrlo је vjerovatno da Mи­slimani, kojima se D. Mihailovic obratio za saradnju nisu mogli da njegov pokusaj, da Mиslimane veze UZ sebe, ocijene kao izraz njegove iskrene zelje za saradnjom na obostrano korisnom politickom poslu. Oni su znali da је D. Mihailovica na takav korak natjerala politicka nuzda i zato nisu Ьili иЬije­ёl:eni da se iza tog koraka D. Mihailovica ne krijи njegove zadnje namjere. Osim toga, neke od tiћ licnosti (Sukrija Kurtovic, dr Zaim Sarac, Husein Brkic, sefket Hasaпdedic, Наsап Ljubuncic, а moZda i jos neki) prije nego sto su ih D. Mihailovic i М. Mиlalic pozvali na saradnju Ьili su se vec opre­dijelili za NOP. Neki, ipak, Muslimani na koje sи D. Mihailovic i М. Mulalic racиnali kao na poteпcijalne pristalice i saradnike, а sa kojima sam dosao u kontakt posredno ili neposredno (Sиkrija Kиrtovic, dr Asaf Sarac, ing. Uzeir Biser) tvrde da poruke и tom smislu nisu dobili ni od D. Mihailovica ni od М. Mulalica. Sam Mиlalic potvrduje da Mиslimani kojima se obracao nisи reagovali na njegove inicijative. Mulalic misli da su oni precutali nje­gove pozive na saradnju zato sto su jos ranije prestali Ьiti njegovi politicki istomiSJjenici i sto stt se neki od njih vec Ьili opredijelili za NOP (ni jedno

51) lsto. S2) AVII 1530-13/1-7.

544

ni drugo Mulalic, kako sam kaze, nije znao u casu kad је pokusao da sa tim Muslimanima uspostavi politicki kontakt). Pukovnik А. Borota, koji је u ime D. Mihailovica stupao u kontakte sa jednirn brojern Muslimana u Saraje­vu takode је priznao, krajem juna 1944. g., da nije uspio da ih nagovori da se opredijele za stvar D. Mihailovica.;;3 )

Istovremeno је raslo nezadovoljstvo i јасао otpor Mиslimana иstaskorn rezimu.

Osnivanje ZA VNOВiH·a i odlиke Drиgog zasjedanja AVNOJ-a konacno su potvгdili da се Воsпа i Hercegoviпa irnati н buducoj Jugoslaviji, uredeпoj па federativnorn principu, status zasebne, ravnopravne repuЬlike. То је imalo uticaja na drzanje Muslirnana. Muslirnanske mase sи u sve vecem broju stupale и NOVJ а muslirnaпski gradanski politicaгi i javni radпici pokusavali cla se sto organizovanije oduprи pritislш ustasa.

Koncern aprila 1944. g., pгilikom svoje posjete Sarajevu, dr Nikola Man­dic, predsjednik vlade NDH, primio је jednu grupu istaknutih Muslimana гazlicitog politickog иbjedenja ( od pripadnika NOP-a do Ьivsih fиnkcioпera ttstaskog rezima),и) koji sи ти tom prilikom izlozili svoje nezadovoljstvo sa sitиacijom и Bosni i Hercegovini i, narocito, sa polozajern Mиslirnana и NDH. Као razloge svog nezadovolj stva, опi sи naveli uЬistva pojedinih Mи­slimana od strane иstasa, odvodenje Миsliшапа и logore i nesrazmjerno rnalo исеsсе Mиslimana и vrsenjи drzavnih sluzЬi, narocito na teritoriji Bosne i Hercegovine. Delegacija је istakla da nezadovoljstvo bosansko-hercegovackih Mиslirnana raste iz dana tt dan, da se ekscesi i aпarhija ne rnogu nicirn opravdati i zatraiila od dr Maпdica da ttlozi svoj aиtoritet da se и Bosni i Hercegovini konacno иvede pravni poredak i prestane sa sikaniranjern i vr­senjem terora nad Mиslimaniшa:13 )

Veliki broj Muslimana solidaгisao se sa misljenjem ove dclegacije, sto је potpisniciшa pгorneшorije, kоји је delegacija игиСi!а dr N. Mandicи stvo­rilo mogucпost da se zadrze па оkири »kao neki forum«. Тај forиm se jos i prosirio, ра је brojao oko 40 ljиdi. Od tada је ОП vrsio gotovo sve inter­veпcije kod нstaskЉ vlasti и korist Mиslimaпa.50 )

Politicki zпасај istиpa паvеdепе grиpe Mиslimana jeste prije svega и пesиmnjivo negativпoj осјепi иstaskog rezirna i otvorenoj osttdi postиpaka пjegovih fиnkcioпera i pгistalica. То је zпaCilo novи, sna.Znu diskreditacijи ustaskog rezima,"7 ) pogoto,ro kada sc zпа da sи osudи izrckli ljиdi razlicitog

~3) А. Borota - dr Stevanu Moljevicu 30. 6. 1944, ВН-Р-302. ~4) Оvи gt·upu sacinjavali su: Asim Ugljen, predsjednik Vrhovnog suda, Hamdija

Kгt.:se~rljakovic, akademik i profesor, dr Sefkija Behmen, advokat, Ismet Gavran-Ka­petanovic, narodni poslanik, dr Hifzija G:1.vran-Kapetanovic, potpredsjednik Hrvat­~.koe- drzavnog sabora, Hamdija Sahinagic, narodni poslanik, Hasan Demii·ovic, indu­~>trijalac i bivsi gradonacelnik, IЬrahim Sahina~ic, predsjednik udrнzenja trgovac«, Meho Comora, predsjednik »Merhameta•<, Edhem Cejvanija, p1·edsjednik »Hurij~ta«, Hэsan HadZiosmano\'H~, pгedsjednik radnicke komore, Nazif Bublc, generalni sckre­t~r "Нrutada«, dr Zaim Sarac, advokat, dr Jusuf Tanovic, advokat i ing. Rasim Ccri­magic, direktor gradske stedionice, svi iz Sarajeva.

55) Promeшorija grupe Muslimana dтu Nikoli Mandicu od 30. aprila 1944. g., АШ.РS, neprijateljska dokumenta 85/1944.

56) Dr Нifzija Gavran-Kapetanovic, Istoтijat ЈМО и Bosni i Hercegovi-ni (ruko­pis!, AVII I. О. 10-6/1-1-107.

37) Ima indicija da је u pozadini promemorije stajao Vladimir Peric - ''alter, kojl је nalazio da jedan takav korak moze doprinijeti jacanju uticaja NOP-a u Sa­ra;evu.

35 Pr!loz1 545

politickog ubjedeпja medu kojima i пeki koji su raпije vrsili izvjesпe duzпo­sti u ustaskom pokretu (Наsап Hadziosmaпovic, Nazif BuЬic).58 )

»Muslimaпski oslobodilacki pokret« Ьiо је splasпuo tokom zime 1943/44. godiпe, sto је пajvjerovatnije и vezi sa prestaпkom djelatпosti М. Paпdze u tom pravcи. U medиvremeпи se kao protagoпist aиtonomistickih strem­ljeпja pojavio N. Topcic, komaпdant Zeleпog kadra na podrucju Zvorпik­Tиzla, iпасе politicki sasvim beznacajпa licnost, koji је do proljeca 1944. g. иspio da ојаса ljudske i materijalпe sпage kojima је raspolagao. Povjerljivi ustaski izvori govore da је aиtonomisticki pokret и Bosпi59 ) а osoЬito u Sa­rajevи ozivio u proljece 1944. godiпe, dakle u vrijeme upиcivanja promemo­rije predsjednikи vlade NDH i poslije toga. Osim toga, iz ovih izvora sazna­jemo da sи Sefkija Већmеп, jedan od potpisпika promemorije i Мићаmеd Handzic pozivali N. Topcica da posjeti Sarajevo.60 ) Ove koiпcidencije ири­сији na pretpostavkи da sи potpisnici promemorije, ш mozda samo neki od пjih i vode akcije za doЬivanje aиtoпomije Воsпе i Hercegovine zaista stajali и uskoj vezi. Uostalom, i jedпi i drиgi, bez obzira па svojи politickи opredije­ljenost i stvarne motive, djelovali sи и istom pravcи: protiv иstasa i NDH.

Zasad ne raspolazemo izvornim podacima о tоше kako је N. Topcic zamisljao autonomiju Bosne i Hercegovine. Medutim, па osпovu pomenиtih povjerljivih ustaskih izvora da se zakljuciti da sи se aиtoпomisticke kon­cepcije N. Topcica razlikovale od programa М. Paпdze. Као i Pandza, Topcic је Ьiо protiv ustasa, koje је smatrao ekspoziturom Crne internacionale. Ana­logпo tome, on је vjerovao da је vlada NDH пеsроsоЬпа da sћvati proЬleme Bosne i Hercegoviпe, а kamoli da Љ rijesi.и) Zato је N. Topcic Ьiо za аutо­пошiји Bosne i Hercegovine koju Ьi garantovao i пadzirao Treci Rajll. Na сеlи aиtonomne uprave stajao Ьi пjernacki general. Njernu Ьi pomagao civilпi adlatиs koji Ьi obavezno morao Ьiti Mиslirnan. U autonomпoj Bosпi i Herce­govini sve tri religije Ьile Ьi ravnopravne.02

)

Prograrn N. TopCica, odпosno оnЉ koji sи stajali iza njega nije origi­nalan. Topcic se svojorn ocjeпorn ustaskog rezirna poistovetio sa Uzeirorn Hadzihasaпovicem, koji је u jesen 1942. g. takode radio na izdvajaпju Bosne i Hercegovine iz okvira NDH, а pгojektom za гјеsепје polozaja Bosne i Her­cegovine Topcic је kopirao austrougarskи нрrаvн и ovim zemljama.

Udio njemackog okupatora н forrnиlisaпju prograrna aиtoпornije Воsпе i He1·cegovine u proljece 1944. g. је vjerovataп, а пjegova konkretпa potpora N. Topcicu sasvirn izvjesпa. Njernackog оkнраtога је interesirala vojпicka sпaga Topcicevog »Zeleпog kadra«, ра је svoju saradnju, iako mo:l.da samo fiktivnи, па рlапи stvaraпja autoпomije Воsпе i Hercegoviпe rnogao sma­trati pгЉvatljivom cijeпorn Topciceve lojalпosti i njegovog doprinosa н ЬогЬi protiv NOP-a. Topcic је u tri пavrata posjetio Berlin (pocetkorn rnaja, krajem јнnа i pocetkom novernbra 1944. g.) i tom prilikoш razgovarao о рitапјн aиtoпornije Bosne i Hercegovine i о drнgiш pitaпjima koja sи iпteresirala

58) Dr Н. Gavran-Kapetanovic, n. d. 59) Ovdje pokret treba shvatiti и иslovnom smislи rije~i. Rijec је, и stvari, о jed­

nom u nizи pokиsaja u toku rata 1941-1945. g. da se u Bosni i Hercegovini ogranici Ш potpuno ukine vlast ustaskog rezima. Prema sadasnjem znanju, ti pokusaji nisu imRli siru drustvenu bazu niti sи cinjeni na osnovu jasno izgradenog program<~. za autonomiju Bosne i Hercegovine.

546

60) А VII 153c-4/l-3, 30/4-1-5. 61) AVII 153с-30/4-1-5. G2) AVII 153c-21/2-l-4.

njega d njegove sagovornike. Interesantno је da sи i ovoga риtа, kao i в 1942/1943. godini, pitanje aиtonomije Bosne i Hercegovine иzeli и svoje rиke organi SS-a. Nije izostala ni saradnja velikog jerusalemskog mиftije El-Hиsei­nija. N. Topcic је pocetkom maja 1944. g. odletio и Berlin и pratnji vШh oficira SS-a, а и Berliпи se sastao sa Gottlob-om Berger-om, sefom Glavne иprave SS-a i velikim mиftijom El-Hиseinijem.63) Sadrzina eventиalno sklop­ljenih aranzmana izmedи Topcica i fиnkcionera Treceg Rajha za vrijeme Topcicevih posjeta Berlinи nije pozпata, ali se zna da sи ove posjete, naro­Cito ona pocetkom maja, bиdile kod TopCicevih pristalica i istomisljenika novu nadи и mogucnost da Bosna i Hercegovina doЬije posebnи иpravu.6')

Aktivnost иsmjerena и pravcи obezbjedenja posebnog иpravпog i poli­tickog polozaja Bosne i Hercegovine nije и proljece i ljeto 1944. kao, иosta­lom, ni и jesen 1943. godine uzela sireg mal1a, vec se ogгaniCila na Sarajevo i jos neka mjesta centralne i istocne Bosne (Brcko, Tиzla, Zenica). Banja Lиka i Mostar ne роmiпји se kao gradovi и kojiшa Ьi se и to vrijeme takva aktivnost razvijala. Osim toga, drustvena baza te aktivпosti је i 1944. g., kao i 1942/1943. godiпe, Ьila ogranicena. Njome se bavio mali broj Mиslimana, koji sи se i inace bavili politikom i javnim poslovima. NajveCi broj Mиsli­mana nije pokazivao interes za politikи mиslimanskog gradaпstva, jer se и vecini vec Ьiо opredijelio, ili se opredjeljivao za NOP i njegova rje~enja.65 )

-<>-

Napori koje је jedan dio mиslimanskog gradanstva и Bosni i Hercegovini cinio и periodи 1941-1945. godine sa ciljem da ovim pokгajinama obezbljedi poseban иpravno-politicki polozaj, и okvirи ili izvan NDH, rezиltat sи nesi­gurnosti i nepovjerenja Mиsliшana и ustaski rezim. Ti napori sи, osim toga, izraz visegodisnjih teznji mиslimanskog gradanstva za aиtonomijom Bosne i Hercegovine, и kojoj је ono и najvecoj mjeri moglo da afirmise i svoj klasni interes.

Prcmda је polazilo od cinjenice da и Bosni i Hercegovini zive jedni pored drиgih Sгbl, Mиslimani i Hrvati, i mada је и svakodnevnoj politickoj praksi isticalo potrebи njihove medиsobne saradnje, mиslimansko gradanstvo је i и uslovima drиgog svjetskog rata preferiralo svoj drustveni i politicki interes и Bosni i Hercegovini. Тime је ono а priori postalo nesposobпo da ponиdi 1·jesenje prihvatljivo za sve narodne Bosne i Hercegoviпe. U datim istorij­skim i drиgim иslovima ne samo роsеЬпа mиsJimaпska, kao ni posebna srp­ska ili ћrvatska politika и Bosni i Hercegovini nego ni politika koja Ьi samo protezirala interes jedne od navedenih grиpa stanovnistva Bosne i Hercego­vine nije imala пikakvog izgleda па иsрјећ.

Mиslimaпsko gradanstvo nije и drиstvenom pogledи bilo homogeno zbog cega sи и njegovom politickom zivotи и tokи drllgog svjetskog rata egzisti­rale razlicite strиje. Zato је politika mиslimanskih gradanskЉ krugova Ьila veoma izdifereпcirana i и nekи rиkи nedefinisana. То је Ьila иsitnjena, krat­korocпa politika, vodena ad hoc, te је vise libla па jedno stalno trazenje, na lиtanje bez jasne i koliko-toliko staЬilne politicke orijeпtacije.

63) Povjer1jivi usta~ki izvot·i navode da је N. Торёiс »Ьiо primljen od voderih politickih i vojnich.·ih krugova Njemacke ... « (А VII 15Зс-21/2-1-4).

8~) AVII 15Зс-411-3, 21/2-1-4, 30/4-1-5, 42/51-2. 65) AVII 163c-4/l-3, 16/3-1, 18/1-3.

547

Sve ovo jasno је doslo clo izrazaja u politici muslimanskog gradanstva u periodи 1943-1944. godine.

Posmatrani u kontekstu zblvanja u Jugoslaviji, napori i stremljenja jed­nog dijela muslimanskog gradanstva, о kojima је ovdje Ыlа гiјес, predstav­ljaj u fenomen drtlgorazrednog znacaja, koji, mada је na njega uticao, n iuko­liko nije izmijenio tok dogadaja. То, m edutim, ne ttmanjuje potrebu njiho­vog daljnjeg naucпog ispitivanja i potpunijeg naucnog objasnjeпja. Istorijska naиka treba da odgovori па jos mnoga pitaпja, od kojih su neka ovdje samo пасеtа ili tek nagovijestena, i to kako и pogledu karaktera dogadaja, tako is to i u pogledu иloge pojediпih licnosti и tim dogadajima.

Sиmmary

At the tfme when the Peoples LiЬeration Movement was constructin g the fun­damentc; of the future state organization of Yugoslavia, the Moslem bourgeois politi­cians who resisted the ustasha regime and at the same time rejected the social ant.l political ideas of PLM, were especially interested in the future status of Boc;nla and J-Ierzegovina.

The Moslem bout1geois polШcians thought of crcatiing a n independent, auto­rюmus Bosnia and Herzegovina. However, they \Vere not unifi ed on the question of form and even of the content of that autonomy. Some of them considered that Bosnia an~ Herzegovina should at once break all links with the Independent State of Cro­atia and get separate a•uthority and administration Ьу the end of the wю·, a n:J. at th~ next реасе conference the status of Bosnia and Herzegovina would Ье determined Ьу Ље w ill of the people. Others were for an autonomy of Bosnia and Herzegovina 'Nhich would Ье guaranteed and patronized Ьу the Third Reich. The hE.'ad of the r~utonomus administration would Ье а German general. Не would Ье supported hy thc civilia n adlatus who would have to Ье а Moslem. Both of t hese conceptions pre­suf)posed equality of the three religions in Bosnia and Herzegovina.

Deciding on the tactics of struggle for the autonomy, the Moslem bourgeois poli­ticians counted \Vith the fact that the German invador was present with consid~ra­Ьle armed forces in Bosnia and Herzegovina, but they also counted with the fact thflt in the first months of 1943 the strategic solution of the Second World War was reached in favour of the powers of the Anti-Hitler Coalition. Knowing that the vic­tory of these po\vers was certain, the Yugoslav Government in Exile and the forces tћat supported it became а factor which in one way or an other became part of the (;akulations of the Moslem bourgeois politicians.

From the middle of 1943, the Moslem bourgeois politicians oriented themselveo; to creзtion of armed formations of Moslems tied to t he territory of Bosnia and H~r­zel"(ovina. with the commanding personnel inclined to auotnomy. These formations were called the >>Moslem militia « or the »Green ranks«.

Тће greatest number of Moslems showed no interst for the policies of the Mo­slcm bourgeoisie, since they were already commited ог were in the process of com­mitting themselves to t he Peopl es' LiЬeration Movement and it s solutions.

548