Koncept proizvodnje paradajza Filipovi1. Izvorite poslovne idejeJa, Aleksandra Filipovi, radi poveanja svojih prihoda i na osnovu istraivanja trita opredelila sam se za proizvodnju paradajza i proizvoda od paradajza. 1.1. Izbor poslovnih ideja Na osnovu istraivanja domaeg trita dola sam do saznanja da ova vrsta usluge jo nije zaivela kod nas a sve je vea potranja za ovom uslugom iz nekoliko razloga kao to su: - manjak slobodnog vremena - neadekvatnog radnog vremena (uglavnom od 09 do 17 asova) - kao i injenica da sve manje domaistava uzgaja useve Paradajz (ili rajica; lat. Solanum lycopersicum) je biljka iz porodice pomonica (Solanaceae) i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, patlidanom, paprikom i otrovnom beladonom. U botanici su se ranije koristila i ova imena:Lycopersicon esculentum, Solanum esculentum ili Lycopersicon lycopersicum. Viegodinja je biljka, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodinja. Dlakava i lepljiva biljka tipino dostie visinu od 1 do 3 m i ima slabu drvenastu stabljiku koja se esto uspinje kao puzavica uz druge biljke. Listovi su dugi 10 do 25 cm sa nazubljenim ivicama. Cvetovi su prenika 1 do 2 cm, ukaste boje, sa pet zailjenih latica; raaju u cvastima od 3 do 12. Plodovi su u poetku zeleni, a sazrevanjem dobijaju zagasito crvenu boju. Iako spada u voe, paradajz je u kulinarstvu povre. Predstavlja znaajnu povrtarsku biljku. Koristi se u ishrani kao zeleni i zreli plod u sveem stanju i u vidu raznih preraevina: sok, pire, keap, pelat i praak. U strukturi potronje povra paradajz se nalazi u samom vrhu, 16 kilograma po stanovniku godinje. Ima znaajnu tehnoloku, nutritivnu i komercijalnu vrednost. Prosena povrina pod paradajzom u periodu od poslednjih nekoliko godina iznosi 20,9 hiljada hektara sa tendencijom neznatnog opadanja po prosenoj stopi od 0,4% godinje. Prosean prinos paradajza iznosi 8,4 tona po hektaru, to je za oko 23 tone manje u odnosu na ostvareni evropski prosek 31,4 tone. Najvei prosean prinos u Evropi ostvaruje Holandija sa 47 tona po hektaru. Osnovni uzrok niskih prinosa jeste injenica da je proizvodnja dosta usitnjena, uz neodgovarajuu primenu agrotehnikih mera, pre svega navodnjavanja, za postizanje visokih i stabilnih prinosa. U poslednje vreme poveava se proizvodnja u zatienom prostoru to e pozitivno uticati na porast prinosa i poveanje ponude na domaem tritu, u cilju poveanja profitabilnosti proizvodnje. Proizvodnja u plastenicima omoguava punu kontrolu uslova uspevanja, to znai da se dobija povre dobrog kvaliteta i zdravstveno bezbedno. U strukturi evropske proizvodnje Srbija uestvuje sa 0,8%. Regionalno posmatrano, najvei proizvoa paradajza je Mavnski okrug, njega karakteriu dobri agroekoloki uslovi, tradicija u povrtarskoj proizvodnji kao i blizina trita. Kapaciteti za preradu paradajza u Srbiji su Flora Beej, SL Tkovo Gornji Milanovac, Nektar Baka Palanka, Agroekonomik Beograd, Centroproizvod, Polimark, Vital itd..Neophodno je uvesti novi sortiment i primeniti odgovarajuu tehniku i

tehnologiju proizvodnje kako bi se poveali i stabilizovali prinosi i poveala ukupna proizvodnja.

2. Operativno koncipiranje biznisa2.1. Koncipiranje obima proizvodnje Ispitivanjem potraznje proizvoda, opredelila sam se za gajenje paradajza u plasteniku na povrsini od 900 m2. Razmak izmedju sadnica je 30cm u redu i razmak izmedju redova je 70cm, racunajuci da ce svaka stabljika imati prinos od 10kg. Realna godisnja proizvodnja na osnovu datih vrednosti je 42 tone paradajza. Uzimajuci u obzir estetski izgled proizvoda, selektivnim odabirom, 50% proizvodnje svezeg paradajza iskoristicu za proizvodnju kuvanog paradajza u kolicini od 17.500 litara, kao i ostatak sadnica od planiranih 6.000, ukupno 1.800 za prodaju. Proizvode u plasirati na lokalnoj pijaci i putem ponude trgovinama, piljarnicama i restoranima. 2.2. Tehnoloko koncipiranje biznisa Paradajz u sakupljati u gajbice svakodnevno, vriti odabir i sladititi u prostoriji za skladitenje. Takoe u svakodnevno vriti navodnjavanje i uklanjati eventuale nedostatke na biljkama, u cilju davanja to veeg i kvalitenijeg prinosa. 2.3. Materijalno koncipiranje biznisa Prilikom proizvodnje paradajza koristiu sledee odjekte i opremu: - postojee zgade povrine 80 m2 - plastenik poine 900 m2 - automobil - sitem za navodnjavanje - adekvatnu opremu za rasad i sejanje 2.4 Organizovanje koncipirnog biznisa U procesu proizvodnje pomagae mi moja porodica, koja se dugi niz godina bavi uzgojem raznih poljuprivrednih kultura. 2.5 Registrovanje odabranog biznisa kod nadlenih institucija Ukoliko ova delatnost pokae planirane rezultate planiram da se proirim i zaposlim jo nekoliko radnika .

3. Provera efikasnosti biznisa3.1. Ekonomska ocena biznisa

Nomenklatura ulaganja Poslovna zgrada Plastenik, oprema za navodnjavanje, rasad, seme i dr. Startna obrtna sredstva Ukupno

Jedinica mere m2

Koliina 80

Vrednost u evrima 10000

Obezbeenost sredstva +

komplet -

1 -

5000 3000 18000

+ +,-

Tabela 1. Predraunska vrednost investicije (PVI) Izvori finansiranja: Nepokriveni deo investicije pokriu od svoje uteevine i pomoi porodice. Proizvodi Sve paradajz Kuvan paradajz Sadnice Ukupno Jedinica mere kg l kom Koliina 21000 17500 1800 Jedinina cena u evrima 0.5 1 0.2 Prihod u evrima 11000 17500 360 28860

Tabela 2. Procena godinjih prihoda (GP)

Vrsta trokova Staklene flae za kuvan paradajz Transport Amortizacija Elektrina energija Komunalne usluge Zakup tezge Bruto zarada radnika Ukupno

Tabela 3. Procena godinjih rashoda (GR) Jedinica mere Koliina Jedinina cena u evrima kom 17500 0.2

Rashod u evrima 3500 1000 500 2000 1000

2

6000

300 12000 20300

Oekivana bruto dobit (BD) i (ND) BD = UP UR = 28860 20300 = 8560 BD = 8560 eura ND = PK x BD = 0.86 x 8560 = 7361.6 ND = 7361.6 eura Stopa akumulativnosti (SA) i vreme vraanja ulaganja (VVU) SA = ND / PVI x 100 = 7361.6 / 18000 x 100 = 40.89 % > 15 % SA = 40.89 % VVU = PVI / ND = 18000 / 7361.6 = 2.45 VVU = 2.45 godina 3.2. Ocena rizika biznisa Rizik ovakve vrste proizvodnje paradajza sveden je na minimum, zatitom useva od elementarnih nepogoda (plastenik), konstatnim nadgledanjem i navodnjavanjem useva.

3.3. Drutvena ocena biznisa Drutvena ocena ovoga biznisa je pozitivna, jer se u ovim krajevima dosta useva izgubi nedovoljnom zatitom od vetra i sua.

4. Zakljuna ocena konceptaS obzirom na predhodne provere, OVAJ KONCEPT PRIHVATAM, pa u na osnovu njega sainiti biznis plan i registrovati radnju Filipovi.