Koordinisani Decentralizovani Model Organizovanja Policije - Seminarski Rad

  • View
    87

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST

STUDENT: Ivan Peri NAZIV RADA: Koordinisani decentralizovani model organizovanja policije

Beograd, 10.04.2009

ULOGA POLICIJE U SISTEMU NACIONALNE BEZBEDNOSTI Termin policija potie od grke rei polis, koja znai grad-drava. Sve do 18 19. veka termin policija je imao potpuno drugaije znaenje i bio je najblii znaenju grke rei politeja, koja oznaava celokupno dravno upravljanje u interesu drave i graana. Odravanje reda u drutvu jeste potreba stara koliko i ljudski rod. U drevnom Egiptu prvi zapisi potiu iz 3500. godine p. n. e. i iz njih se moe videti da je stari Egipat poznavao policijsku funkciju i organizaciju. Kraljevstvo je bilo podeljeno na provincije, na ijem je elu stajao poseban dravni slubenik, ija je funkcija bila ne samo policijska, ve i sudska i funkcija izvravanja kazni. Stara Grka je dala znaajan doprinos razvoju policijske funkcije, koja je bila objedinjena sa sudskom. Mnoge policijske zakone i taktiku od Grka su preuzeli Rimljani. Magna Carta1 takoe je predviala policijska ovlaenja za ustanovljeni straarski sistem, koji je poivao na obavezama lanova zajednice, koje su bile besplatne i zasnovane na principu rotacije. Razvojem drutva dolazi do njegove diferencijacije i do odvajanja pojedinih poslova od policije i stvaranja zasebnih dravnih slubi. Dravna uprava se podelila prema dvojakoj funkciji drave: 1. da unapredi razvoj drutva i njegovo blagostanje 2. da suzbije opasnosti koje dravi i drutvu prete iznutra. U odreenju policije i njenih funkcija moemo razlikovati dva pristupa. Prvi pristup je klasian i on se nalazi u veem delu literature koja se bavi ovim pitanjima. Po ovom shvatanju policija je sistem posebnih organa unutranje uprave i njoj podreenih slubenih lica, iji je neposredni zadatak odravanje reda i mira u dravi.1

Magna karta (lat. Magna Carta, Velika povelja, ili bukvalno Veliki papir) je engleska povelja iz 1215. koja je ograniila mo engleskih kraljeva, konkretno Kralja Dona. Magna karta je nastala kao rezultat neslaganja izmeu rimskog Pape i Kralja Dona i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava: Magna karta je zahtevala od kralja da se odrekne odreenih prava i da potuje odreenu zakonsku proceduru, kao i da prihvati da kraljeva volja moe biti ograniena zakonom. Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona.

2

Drugi pristup je savremeniji on funkciju policije vidi kao brigu za odravanje mira, reda i sigurnosti, to sadri odgovornost za garantovanje sigurnosti svim graanima, kako bi iveli u miru i kretali se slobodno gde god ele, bez straha od ugroavanja njihove line i imovinske sigurnosti. Razlika u pristupu izmeu ova dva shvatanja pre svega lei u isticanju sigurnosti graana, koju savremeni pristup stavlja na centralno mesto. U 19. veku dolazi stvaranja novih organa dravne uprave, to znaajno menja ulogu policije u dravi i drutvu. Od tada se re policija koristi samo za funkciju otklanjanja unutranjih opasnosti. Proces podele dravne uprave na resore, koji je tada zapoeo, nije dovren ni danas, kako zbog brzog razvoja nauke i tehnike, tako i novih politikih doktrina koje poivaju na podeli vlasti. U veini zemalja kontinentalne evropske pravne tradicije resor unutranjih poslova odreuje se negativno tj. u resor unutranjih poslova spadaju svi oni poslovi dravne uprave, koji nisu stavljeni u nadlenost drugim organima dravne uprave. Zbog toga se zadaci policije veoma ozbiljno razlikuju u razliitim evropskim zemljama. Tako se u pojedinim zemljama zatita drave i graana od unutranjih ugroavanja poverava dravnoj policiji, a od spoljnih slubama nadlenim za dravnu bezbednost, koje u razliitim zemljama nose razliite nazive. Ostala policijska delatnost, koja nema zadatak da neposredno titi dravni poredak, deli se uglavnom na sudsku policiju, iji je zadatak da vodi istrani postupak u krivinim stvarima, i upravnu policiju, iji je zadatak odravanje javnog poretka. Prema oru Verdelu (Osnovi upravnog prava, Narodna knjiga, Beograd, 1979): Cilj sudske policije je otkrivanje krivinih dela i drugih delikata, istraga njihovih poinilaca i njihovo izruenje sudovima; nasuprot nje upravna policija ne dovodi se u vezu sa deliktima nego sa javnim poretkom i ona tei ouvanju javnog poretka nezavisno od suzbijanja delikata. Zbog toga se kae da sudska policija ima represivni, dok upravna policija ima preventivni karakter. Podela policije je mogua i prema poslovima kojima se bavi: 1. saobraajna policija 2. policija za suzbijanje poroka (narkomanija, alkoholizam, prostitucija, kocka i slino), 3. protivpoarna policija, odnosno vatrogasna sluba 4. policija koja se bavi maloletnikim kriminalom. U poslednjoj deceniji veina zemalja je formirala policijske organizacije za borbu protiv organizovanog kriminala. Pored ovih slubi, u nekim zemljama, u okviru3

unutranjih poslova, postoje i organizacione jedinice za zatitu od elementarnih nepogoda i za intervencije u vanrednim okolnostima. U nekim zemljama (za sada SCG) ova delatnost, koja po svojoj prirodi pripada civilnoj zatiti, nalazi se u nadlenosti ministarstva odbrane, a negde postoje posebni dravni organi (u Rusiji zasebno ministarstvo) ili posebna vladina agencija ili direkcija za delovanje u vanrednim situacijama. U svim savremenim demokratijama, u skladu sa naelom vladavine prava, policija dobija strogo izvrnu ulogu, ona postaje izvrilac pravnih normi, s tim to je u svojoj delatnosti vezana pravnim normama i podvrgnuta pravnoj kontroli. Danas je ovo pravni i funkcionalni okvir u koji se smeta policija kao deo dravnog aparata. Funkcionisanje policije je striktno vezano za javni poredak i njegovo odravanje. Odravanje javnog poretka obuhvata: 1. prevenciju njegovog naruavanja 2. represiju usmerenu protiv naruavanja javnog poretka i stvaranje uslova za stabilizaciju 3. odravanje javnog poretka. U irem smislu javni poredak (politike institucije, ljudske i graanske slobode i njihova primena u praksi) ustanovljen je ustavom i zakonima jedne zemlje. U tom smislu javni poredak izjednaava se sa ustavnopravnim poretkom, odnosno sistemom politikih institucija. Svaka delatnost usmerena protiv ovako shvaenog javnog poretka predstavlja protivpravnu delatnost, sa, najee, obelejima krivinog dela. Pod zatitu javnog poretka spada i otklanjanje drugih smetnji za normalno funkcionisanje pravnog poretka (obezbeenje izvrenja sudskih presuda; obezbeenje javnih skupova; obezbeenje saobraaja na javnim putevima; itd). Iz ovoga se moe zakljuiti da je policijska delatnost usmerena na odravanje javnog reda (. Verdel, Ibid.). Zatita javnog poretka obuhvata prinudno izvrenje zakona, odravanje pravnog poretka, zatitu ljudskih ivota i imovine, i to kako od drutvenih opasnosti, tako i od prirodnih nesrea, kao to su poari, poplave ili druge elementarne nepogode. Kakva e biti uloga policije u drutvu, u velikoj meri zavisi od politikih odnosa. Ukoliko su politiki odnosi proeti netrpeljivou, ili ak mrnjom, uloga policije postaje znaajnija. I obrnuto, u drutvu u kojem postoji vei stepen drutvene kohezije uloga policije se smanjuje. Na obim funkcija policije, pored drutvenih odnosa, utie veliina dravnog aparata i stepen intervencije drave u drutvene odnose. Poveanje dravnog aparata i intervencije drave u drutvena zbivanja dovodi do poveanja uticaja policije i njene brojnosti. Iako su osnovne funkcije policije u veini drava sline, one nisu sadrinski4

istovetne, poto na karakter i obim delatnosti policije u svakoj zemlji utiu dravno i drutveno ureenje. Kod organizacije policije za obavljanje njenih poslova postavlja se vie dilema: 1. Da li policiju treba to vie organizaciono izdvajati kao posebnu organizaciju ili je uklopiti u celinu dravne organizacije, kao ire celine? 2. Da li policiju treba organizovati centralistiki kao jedinstvenu slubu ili, pored dravne policije, treba organizovati i lokalne policije, koje se lake prilagoavaju lokalnim prilikama? 3. Da li u organizaciji policije predvideti oblike koji su pogodni za primenu diskrecione ocene u odluivanju ili je i organizacionim putem vrsto vezati za zakon i podvri stalnoj i efikasnoj kontroli? 4. Da li podsticati organizacione oblike pogodnu za sopstvenu inicijativu ili prednost davati organizacionim oblicima koji bi reavali sluajeve kada se oni pojave? 5. Da li razdvojiti policiju koja neposredno uestvuje u sudskim postupcima od ostale policije koja ostaje deo uprave? Odgovori na ove dileme zavise od itavog niza spoljnih i unutranjih inilaca. Od spoljnih inilaca najvaniji su: sistem dravne vlasti, bezbednosno okruenje, bezbednosne potrebe, bezbednosna politika, bezbednosni ciljevi, ekonomski, socijalni, politiki i kulturoloki uslovi u kojima deluje policija. Pri tom, veoma veliku vanost ima broj stanovnika i prostorna veliina drave. Unutranji inioci, koji determiniu organizaciju policije, prvenstveno su ciljevi ministarstva unutranjih poslova, poslovi i zadaci koje ovo ministarstvo mora da ostvari, resursi kojima ministarstvo raspolae (broj i struktura kadrova, sredstva, tehnika, tehnologija i metode rada, programi i planovi delovanja i razvoja i slini inioci). Dravna policija ili centralna policija, organizuje se na nivou centralnih dravnih organa i nalazi se pod njihovom kontrolom. Obino se nalazi u nadlenosti ministarstva unutranjih poslova, a u nekim zemljama pojedine policijske organizacije se nalaze se i u ministarstvu odbrane, kao to je andarmerija. Pri tome, kontraobavetajna sluba, namenjena za zatitu drave od spoljnog ugroavanja, moe biti organizovana kao deo opte policije ili kao posebna sluba. Slian sluaj je i sa takozvanom politikom policijom, koja moe biti u sastavu opte policije ili samostalna sluba. Organizaciono izdvajanje politike policije nosi u sebi, po Ratku Markoviu (R. Markovi, Ibid.), dve opasnosti: ono je obeleje represivnog policijskog reima i stalni izvor opasnosti za promenu karaktera dravne vlasti, pa i nosilaca dravne vlasti. Najpoznatiji primer takve policije je Gestapo u nacistik