KORIŠĆENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA …

1

Vera TeVera Teššankiankićć, Marko Milojevi, Marko Milojevićć, Sne, Snežžana Iliana Ilićć--StojanoviStojanovićć,,Slobodanka JovanoviSlobodanka Jovanovićć, Slobodan D. Petrovi, Slobodan D. Petrovićć

KORIKORIŠŠĆĆENJE PRAVA INTELEKTUALNEENJE PRAVA INTELEKTUALNESVOJINE ZA EKONOMSKI, SOCIJALNI I SVOJINE ZA EKONOMSKI, SOCIJALNI I KULTURNI RAZVOJ:KULTURNI RAZVOJ:

PERSPEKTIVE SRBIJEPERSPEKTIVE SRBIJEFARMACEUTSKA INDUSTRIJA KAO PRIMERFARMACEUTSKA INDUSTRIJA KAO PRIMER

WIPO 2008WIPO 2008

SVEST O ZASVEST O ZAŠŠTITI LJUDSKIH PRAVATITI LJUDSKIH PRAVA

PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINEPRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

PRAVO NA LEK / ADEKVATNO LEPRAVO NA LEK / ADEKVATNO LEČČENJEENJE

V. TeV. Teššankiankićć, M.Milojevi, M.Milojevićć, S.Ili, S.Ilićć--StojanoviStojanovićć, S.Jovanovi, S.Jovanovićć, S.D.Petrovi, S.D.Petrovićć

2

PARISKA UNIJA / KONVENCIJAPARISKA UNIJA / KONVENCIJA18831883.. GODINE GODINE


KRALJEVINA SRBIJAKRALJEVINA SRBIJA JEDNA ODJEDNA OD1111 OSNIVAOSNIVAČČAA // POTPISNICA POTPISNICA

KRALJEVINA SRBIJAKRALJEVINA SRBIJA

ZAKON O ZAZAKON O ZAŠŠTITI MUSTARA I MODELATITI MUSTARA I MODELA 18841884.. GODINEGODINE

ZAKON O ZAZAKON O ZAŠŠTITI FABRITITI FABRIČČKIH I TRGOVINSKIH KIH I TRGOVINSKIH ŽŽIGOVAIGOVA 18841884.. GODINEGODINE

UREDBA O ZAUREDBA O ZAŠŠTITI INDUSTRIJSKE SVOJINETITI INDUSTRIJSKE SVOJINE 19201920.. GODINEGODINE


3

ZAKONSKA REGULATIVA U SKLADU SAZAKONSKA REGULATIVA U SKLADU SAZAKONODAVSTVOM ZEMALJAZAKONODAVSTVOM ZEMALJA

U RAZVOJUU RAZVOJU // EVROPSKOM REGULATIVOMEVROPSKOM REGULATIVOM



(Izuze(Izuzećće u odnosu na primenu materije u lee u odnosu na primenu materije u leččenju ljudi ili enju ljudi ili žživotinja do 31.ivotinja do 31.1212.1992.1992..))

od od 19931993..ZAZAŠŠTITA LEKOVATITA LEKOVA

od od 19901990..ZAZAŠŠTITA MATERIJE (SUPSTANCE, KOMPOZICIJE)TITA MATERIJE (SUPSTANCE, KOMPOZICIJE)

do do 19901990..ZAZAŠŠTITA POSTUPAKA DOBIJANJA PROIZVODATITA POSTUPAKA DOBIJANJA PROIZVODA

godinagodina

PATENTNA ZAPATENTNA ZAŠŠTITA U OBLASTI FARMACEUTSKIH PROIZVODATITA U OBLASTI FARMACEUTSKIH PROIZVODA

4


(stupanjem u EU)(stupanjem u EU)SERTIFIKAT DODATNE ZASERTIFIKAT DODATNE ZAŠŠTITETITE

2004.2004.OGRANOGRANIIČČENJE PRAVA U ODNOSU NA RADNJEENJE PRAVA U ODNOSU NA RADNJERADI ISTRARADI ISTRAŽŽIVANJA I RAZVOJA UKLJUIVANJA I RAZVOJA UKLJUČČUJUUJUĆĆI I RADNJERADNJE RADI DOBIJANJA DOZVOLE ZA RADI DOBIJANJA DOZVOLE ZA STAVLJANJE LEKA U PROMETSTAVLJANJE LEKA U PROMET

1991995.5.ZAZAŠŠTITA SUPSTANCE ILI KOMPOZICIJETITA SUPSTANCE ILI KOMPOZICIJESADRSADRŽŽANE U STANJU TEHNIKE SA NOVOM ANE U STANJU TEHNIKE SA NOVOM PRIMENOMPRIMENOM U HIRURU HIRURŠŠKOM, DIJAGNOSTIKOM, DIJAGNOSTIČČKOM KOM ILI POSTUPKU LEILI POSTUPKU LEČČENJAENJA

godinagodina

PATENTNA ZAPATENTNA ZAŠŠTITA U OBLASTI FARMACEUTSKIH PROIZVODATITA U OBLASTI FARMACEUTSKIH PROIZVODA

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE (I U OKVIRU JUGOSLAVIJE)FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE (I U OKVIRU JUGOSLAVIJE)RAZVIJALA SE UZ PORAZVIJALA SE UZ POŠŠTOVANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINETOVANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

NA LICENCAMA I REZULTATIMA SOPSTVENOG NA LICENCAMA I REZULTATIMA SOPSTVENOG ISTRAISTRAŽŽIVAIVAČČKOKO -- RAZVOJNOG RADARAZVOJNOG RADA


5


DUGA TRADICIJA FARMACEUTSKE INDUSTRIJE U SRBIJIDUGA TRADICIJA FARMACEUTSKE INDUSTRIJE U SRBIJI

godinagodina

1966.1966.

1960.1960.

ZDRAVLJE proizvodnja kliniZDRAVLJE proizvodnja kliniččkih dekstranakih dekstrana

HEMOFARM HEMOFARM FabrikaFabrika farmaceutskihfarmaceutskih, , hemijskihhemijskih i i dezinfekcionihdezinfekcionih proizvodaproizvoda

1952.1952.ZDRAVLJE Farmaceutsko hemijski laboratorijumZDRAVLJE Farmaceutsko hemijski laboratorijum

191948.48.GALENIKA proizvodnja penicilinaGALENIKA proizvodnja penicilina191945.45.GALENIKA FarmaceutskoGALENIKA Farmaceutsko--hemijska industrijahemijska industrija

191919.19.SRBOLEKSRBOLEK PreduzePreduzećće za medicinsko snabdevanje i proizvodnjue za medicinsko snabdevanje i proizvodnju


VODEVODEĆĆI PRINCIPI RAZVOJA FARMACEUTSKEI PRINCIPI RAZVOJA FARMACEUTSKE INDUSTRIJE SRBIJE:INDUSTRIJE SRBIJE:

OBEZBEDJENJE KVALITETNIH, EFIKASNIHOBEZBEDJENJE KVALITETNIH, EFIKASNIH, , BEZBEDNIH I BEZBEDNIH I DOSTUPNIH PROIZVODA ZA DOMADOSTUPNIH PROIZVODA ZA DOMAĆĆEE TRTRŽŽIIŠŠTE I IZVOZTE I IZVOZ

STALNI NAPORI ZA POSTIZANJE ISTAKNUTOG MESTASTALNI NAPORI ZA POSTIZANJE ISTAKNUTOG MESTA NA NA DOMADOMAĆĆEM TREM TRŽŽIIŠŠTU I IZVOZUTU I IZVOZU

MOTIVACIJA ZAPOSLENIHMOTIVACIJA ZAPOSLENIH

ZADOVOLJSTVO KUPACAZADOVOLJSTVO KUPACA

6

RELATIVNI UDEO U BDP SEKTORA INDUSTRIJE: 3RELATIVNI UDEO U BDP SEKTORA INDUSTRIJE: 3,,1%1%BRUTO PROIZVODBRUTO PROIZVOD (2007(2007. . godinagodina): 450 mil. EUR): 450 mil. EURGODIGODIŠŠNJA PROIZVODNA STOPA RASTA: 10NJA PROIZVODNA STOPA RASTA: 10 -- 15%15%BROJ ZAPOSLENIH: 8BROJ ZAPOSLENIH: 8..200200IZVOZNO ORIJENTISANAIZVOZNO ORIJENTISANA

** Podaci Grupacije farmaceutske industrije Srbije,Podaci Grupacije farmaceutske industrije Srbije, Prof. D. MarisavljeviProf. D. Marisavljevićć

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE DANASFARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE DANAS

-- EKONOMSKI PARAMETRIEKONOMSKI PARAMETRI --


510 mil EUR510 mil EUR

670 mil EUR670 mil EUR

20072007

20062006

20082008

??

VOLUMEN FARMACEUTSKOG TRVOLUMEN FARMACEUTSKOG TRŽŽIIŠŠTA SRBIJETA SRBIJE


7

32,87%

75,23%

126,49%

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2004. 2005. 2006. 2007.

godinagodina

U m

ilion

ima

EUR

U m

ilion

ima

EUR

Podaci iz publikacije:Podaci iz publikacije:„„Promet i potroPromet i potroššnja lekova 2007nja lekova 2007..““,,Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2008.Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2008.


VOLUMEN FARMACEUTSKOG TRVOLUMEN FARMACEUTSKOG TRŽŽIIŠŠTA SRBIJETA SRBIJE

670 mil.670 mil.54.690.625.906,6154.690.625.906,61UKUPNOUKUPNO

0.7 mil.0.7 mil.58.498.374,4058.498.374,40AntiAntiparazitni parazitni proizvodi, proizvodi, insekticidiinsekticidi i sredstva za zai sredstva za zašštitu od titu od insekatainsekataPP

6,8 mil.6,8 mil.564.220.607,67564.220.607,67Ostali lekoviOstali lekoviVV

8,2 mil.8,2 mil.676.684.050,50676.684.050,50Senzorni organi Senzorni organi SS

10,2 mil.10,2 mil.843.731.747,90843.731.747,90KoKožža i potkoa i potkožžno tkivono tkivoDD

10,7 mil.10,7 mil.877.227.112,10877.227.112,10Hormonski preparati za sistemsku primenu, izuzev polnih hormonaHormonski preparati za sistemsku primenu, izuzev polnih hormona i insulinai insulinaHH

28.0 mil.28.0 mil.2.257.146.021,372.257.146.021,37Genitourinarni sistem i polni hormoniGenitourinarni sistem i polni hormoniGG

31,7 mil.31,7 mil.2.596.809.634,642.596.809.634,64Respiratorni sistemRespiratorni sistemRR

40,3 mil.40,3 mil.3.305.239.539,993.305.239.539,99MiMiššiiććnono--kostni sistemkostni sistemMM

48,0 mil.48,0 mil.3.931.253.344,203.931.253.344,20Antineoplastici i imunomodulatoriAntineoplastici i imunomodulatoriLL

63,7 mil.63,7 mil.5.222.817.536,425.222.817.536,42Krv i krvotvorni organiKrv i krvotvorni organiBB

71,3 mil.71,3 mil.5.847.669.175,535.847.669.175,53Alimentarni trakt i metabolizamAlimentarni trakt i metabolizamAA

80,5 mil.80,5 mil.6.598.751.478,436.598.751.478,43Nervni sistemNervni sistemNN

113,5 mil.113,5 mil.9.311.545.669,369.311.545.669,36Antinfektivni lekovi za sistemsku primenu Antinfektivni lekovi za sistemsku primenu JJ

155,6 mil.155,6 mil.12.599.031.613,8012.599.031.613,80Kardiovaskularni sistemKardiovaskularni sistemCC

€€DinariDinariNAZIV GRUPENAZIV GRUPEATCATC


OSTVARENI PROMET LEKOVA PO ATC GRUPAMA ZA 2007. GODINUOSTVARENI PROMET LEKOVA PO ATC GRUPAMA ZA 2007. GODINU

8

0,000,00Ostali lekoviOstali lekoviVV

0,010,01KoKožžaa i i potkopotkožžno tkivono tkivoDD

0,050,05AntiAntiparazitni parazitni proizvodi, proizvodi, insekticidi insekticidi i sredstva za zai sredstva za zašštitu od titu od insekatainsekataPP

0,210,21Antineoplastici i imunomodulatoriAntineoplastici i imunomodulatoriLL

0,880,88Senzorni organi Senzorni organi SS

1.761.76Hormonski preparati za sistemsku primenu, izuzev polnih hormonaHormonski preparati za sistemsku primenu, izuzev polnih hormona i insulinai insulinaHH

1.831.83Genitourinarni sistem i polni hormoniGenitourinarni sistem i polni hormoniGG

4.294.29Antinfektivni lekovi za sistemsku primenu Antinfektivni lekovi za sistemsku primenu JJ

5,375,37Respiratorni sistemRespiratorni sistemRR

7,697,69MiMiššiiććnono--kostnikostni sistem sistem MM

11,1611,16Alimentarni trakt i metabolizamAlimentarni trakt i metabolizamAA

14,1614,16Krv i krvotvorni organiKrv i krvotvorni organiBB

15,2715,27Nervni sistemNervni sistemNN

36,8936,89Kardiovaskularni sistemKardiovaskularni sistemCC

%%NAZIV GRUPENAZIV GRUPEATCATC

Podaci iz publikacije: Podaci iz publikacije: „„Promet i potroPromet i potroššnja lekova 2007nja lekova 2007..““, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2008, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2008..

PROCENTUALNO UPROCENTUALNO UČČEEŠŠĆĆE POTROE POTROŠŠNJE LEKOVANJE LEKOVAPO ATC GRUPAMA U 2007.g.PO ATC GRUPAMA U 2007.g.


36,8915,27

14,1611,16

7,695,37

4,291,831,760,880,210,050,010

100

0 20 40 60 80 100

ATC

gru

pe

%

V Ukupno

V Ostali lekovi

D Koža i potkožno tkivo

P Antiparazitni proizvodi, insekticidi isredstva za zaštitu od insekataL Antineoplastici i imunomodulatori

S Senzorni organi

H Hormonski preparati za sistemskuprimenu, izuzev polnih hormona i insulinaG Genitourinarni sistem i polni hormoni

J Antinfektivni lekovi za sistemsku primenu

R Respiratorni sistem

M Mišićno-kostni sistem

A Alimentarni trakt i metabolizam

B Krv i krvotvorni organi

N Nervni sistem

C Kardiovaskularni sistem

PROCENTUALNO UPROCENTUALNO UČČEEŠŠĆĆE POTROE POTROŠŠNJE LEKOVANJE LEKOVAPO ATC GRUPAMA U 2007.g.PO ATC GRUPAMA U 2007.g.


Podaci iz publikacije: Podaci iz publikacije: „„Promet i potroPromet i potroššnja lekova 2007nja lekova 2007..““, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2008, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd, 2008..

9

HemofarmGalenikaZdravljePharmaswissJugoremedijaHabitpharmOstali

NAJVENAJVEĆĆI DOMAI DOMAĆĆI PROIZVOĐAI PROIZVOĐAČČI LEKOVAI LEKOVA

10

►► akumulativnost srazmerno mala akumulativnost srazmerno mala zbog znatno nizbog znatno nižžih cena i manjeg ih cena i manjeg apsolutnog obima proizvodnjeapsolutnog obima proizvodnje

►► visok nivo proizvodnje i visok nivo proizvodnje i zaposlenosti resursazaposlenosti resursa►► relativno visoka efikasnost relativno visoka efikasnost proizvodnje proizvodnje

smanjena konkurentnost smanjena konkurentnost domadomaććee proizvodnje na duproizvodnje na dužži rok i rok

KONKURENTNOST SRPSKE INDUSTRIJE LEKOVA U ODNOSU NA EUKONKURENTNOST SRPSKE INDUSTRIJE LEKOVA U ODNOSU NA EU

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

UVOZ

IZVOZ

TREND UVOZA I IZVOZA LEKOVA U SRBIJU (u milionima USD)TREND UVOZA I IZVOZA LEKOVA U SRBIJU (u milionima USD)

11

broj registrovanih broj registrovanih lekova *lekova *broj firmibroj firmi

1901901111FFirme bivirme bivšših jugoslovenskih republikaih jugoslovenskih republika

881881225151INOSTRANE FIRMEINOSTRANE FIRME

5165163333DOMADOMAĆĆE FIRMEE FIRME


* Izvor: * Izvor: „„Nacionalni registar lekova 2008.Nacionalni registar lekova 2008.““, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd 2008., Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Beograd 2008.

OTVORENOST TROTVORENOST TRŽŽIIŠŠTATA SRBIJSRBIJEE

BROJ DOMABROJ DOMAĆĆIH IH ŽŽIGOVA FARMACEUTSKIH FIRMI SRBIJEIGOVA FARMACEUTSKIH FIRMI SRBIJE


1.0931.093Ukupno:Ukupno:

3333SRBOLEK SRBOLEK

220404ZDRAVLJE AKTAVISZDRAVLJE AKTAVIS

415415HEMOFARM STADAHEMOFARM STADA

441441GALENIKA GALENIKA

broj broj vavažžeeććih ih žžigovaigovaFirmaFirma

12

88SRBOLEK SRBOLEK




broj broj žžigovaigovaFirmaFirma

BROJ MEĐUNARODNIH BROJ MEĐUNARODNIH ŽŽIGOVA FARMACEUTSKIH FIRMI SRBIJEIGOVA FARMACEUTSKIH FIRMI SRBIJEna osnovu Madridskog Aranna osnovu Madridskog Aranžžmana i Madridskog Protokola *mana i Madridskog Protokola *


* Podaci sa on* Podaci sa on--line baze podataka MADRID EXPRESS: line baze podataka MADRID EXPRESS: http://www.wipo.int/ipdl/en/search/madrid/searchhttp://www.wipo.int/ipdl/en/search/madrid/search--struct.jspstruct.jsp

BROJ BROJ PATENTNIH PRIJAVAPATENTNIH PRIJAVA VEVEĆĆIH IH FARMACEUTSKIH FIRMI SRBIJEFARMACEUTSKIH FIRMI SRBIJE





broj broj prijavaprijavaFirmaFirma

13

DO 1990. POSTUPCI DOBIJANJA FARMACEUTSKIH SIROVINA I DO 1990. POSTUPCI DOBIJANJA FARMACEUTSKIH SIROVINA I PROIZVODAPROIZVODA

OD 1990 / 1993. PORED POSTUPAKA, NOVI PROIZVODI, NOVA OD 1990 / 1993. PORED POSTUPAKA, NOVI PROIZVODI, NOVA PRIMENA NOVI MOLEKULPRIMENA NOVI MOLEKUL


STRUKTURA PATENTNIH PRIJAVA I PATENATA VESTRUKTURA PATENTNIH PRIJAVA I PATENATA VEĆĆIH IH FARMACEUTSKIH KUFARMACEUTSKIH KUĆĆA U SRBIJIA U SRBIJI

15615634342121103103UKUPNOUKUPNO1111Novi soj mikroorganizmaNovi soj mikroorganizma776611PrimenaPrimena

1515117788FormulacijaFormulacija77111155SupstancaSupstanca

126126252511338989PostupakPostupakUKUPNOUKUPNOZDRAVLJEZDRAVLJEHEMOFARMHEMOFARMGALENIKAGALENIKAVrsta patentne prijaveVrsta patentne prijave

STRUKTURA PATENTNIH PRIJAVA I PATENATA VESTRUKTURA PATENTNIH PRIJAVA I PATENATA VEĆĆIH IH FARMACEUTSKIH KUFARMACEUTSKIH KUĆĆA U SRBIJIA U SRBIJI


14

GALENIKA: GALENIKA: prvi patent iz oblasti farmaceutike 1957. godineprvi patent iz oblasti farmaceutike 1957. godine

PP--214/57 YU 20317214/57 YU 20317''Postupak za otklanjanje hemijskih''Postupak za otklanjanje hemijskih

inkompatibilnostiinkompatibilnostiizmeđu dve ili viizmeđu dve ili višše lekovitih supstanci kod e lekovitih supstanci kod

proizvodnje tableta, proizvodnje tableta, a indicirane su da se zajedno doziraju''a indicirane su da se zajedno doziraju''


GALENIKA: Primer licence 1GALENIKA: Primer licence 1

Licenciranje supstance, kompozicije, knowLicenciranje supstance, kompozicije, know--how, i how, i žžigaigaBOOTS, KNOLL, ABBOTT / GALENIKABOOTS, KNOLL, ABBOTT / GALENIKA

Proizvod: BRUFEN (ibuprofen)Proizvod: BRUFEN (ibuprofen) nesteroidni analgetik inesteroidni analgetik idradražžeje, tablete, sirup, kremeje, tablete, sirup, krem antireumatsko sredstvoantireumatsko sredstvo

od 1969. do 1990. ''jointod 1969. do 1990. ''joint--venture'': Boots / Galenikaventure'': Boots / Galenikaproizvodnja: Ibuprofenproizvodnja: Ibuprofen

Poznat Poznat žžig BRUFEN je bio vlasniig BRUFEN je bio vlasnišštvo kompanije Boots, zatim Knoll, i tvo kompanije Boots, zatim Knoll, i sada Abbott Gmbh &Co. KG sada Abbott Gmbh &Co. KG


15

ZDRAVLJE: prvi patent 1972. godine: ZDRAVLJE: prvi patent 1972. godine:

PP--372/72, YU 35 840: 372/72, YU 35 840: "Postupak za dobijanje dezacetil"Postupak za dobijanje dezacetil--lanatozida" lanatozida"

zatim sledi:zatim sledi:

PP--424/75, YU 40 640: 424/75, YU 40 640: "Frakcionisanje hidrolizovanog dekstrana". "Frakcionisanje hidrolizovanog dekstrana".


ZDRAVLJE: EVROPSKI ZDRAVLJE: EVROPSKI II EVROAZIJSKI EVROAZIJSKI PATENT ZA ZAPATENT ZA ZAŠŠTITU FORMULACIJETITU FORMULACIJE

YU 49778 (YU 49778 (PP--373/00373/00)): Farmaceutski dezinfekcioni preparati na bazi : Farmaceutski dezinfekcioni preparati na bazi NaNa--usninata i lekovitog bilja i postupak za njihovo dobijanjeusninata i lekovitog bilja i postupak za njihovo dobijanje

EAPO 006582EAPO 006582EVROAZIJSKI PATENT: AZERBEJDEVROAZIJSKI PATENT: AZERBEJDŽŽAN, BELORUSIJA, AN, BELORUSIJA, JERMENIJA, KIRGISTAN, KAZAHSTAN, JERMENIJA, KIRGISTAN, KAZAHSTAN, MOLDAVIJA, RUSKA FEDERACIJA, MOLDAVIJA, RUSKA FEDERACIJA, TURKMENISTAN I TADTURKMENISTAN I TADŽŽIKISTANIKISTAN

BAP 021296ABAP 021296ABOSNA I HERCEGOVINA BOSNA I HERCEGOVINA -- prijavaprijavaIT 034194 IT 034194 ITALIJAITALIJA

DE 600 22 689DE 600 22 689NEMANEMAČČKAKASI 630 774SI 630 774SLOVENIJASLOVENIJA

HR PK 20030006HR PK 20030006HRVATSKAHRVATSKARO/EP 1294373 RO/EP 1294373 RUMUNIJARUMUNIJA

MK 901168MK 901168MAKEDONIJAMAKEDONIJAEP 1294373EP 1294373EVROEVROPSKI PATENT:PSKI PATENT:YU 49778YU 49778REPUBLIKA SRBIJAREPUBLIKA SRBIJA

Registarski broj patentaRegistarski broj patentaIZABRANE DRIZABRANE DRŽŽAVEAVE


16

GALENIKA, ZDRAVLJE, HEMOFARMGALENIKA, ZDRAVLJE, HEMOFARM

ORGANIZACIONE JEDINICE ZA OBLAST ORGANIZACIONE JEDINICE ZA OBLAST INDUSTRIJSKE SVOJINEINDUSTRIJSKE SVOJINE

DOBRA SARADNJA SA ZAVODOM ZA DOBRA SARADNJA SA ZAVODOM ZA INTELEKTUALNU SVOJINUINTELEKTUALNU SVOJINU

OBUKA I OBUKA I ŠŠKOLOVANJE KADRAKOLOVANJE KADRA


ŠŠIRENJE ZNANJA IZ OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINEIRENJE ZNANJA IZ OBLASTI INTELEKTUALNE SVOJINEStruStruččnjaci GALENIKE I HEMOFARMA su predavanjaci GALENIKE I HEMOFARMA su predavačči na fakultetimai na fakultetima

FARMACEUTSKI FAKULTET u Beogradu, specjalistiFARMACEUTSKI FAKULTET u Beogradu, specjalističčke studije:ke studije:1. Farmaceutski menad1. Farmaceutski menadžžment i marketing ment i marketing -- Inovativni biznis u farmacijiInovativni biznis u farmaciji2. Farmaceutske tehnologije2. Farmaceutske tehnologije

TEHNOLOTEHNOLOŠŠKOKO--METALURMETALURŠŠKI FAKULTET u Beogradu:KI FAKULTET u Beogradu:1.1. u okviru osnovnih studijau okviru osnovnih studija2.2. specijalistispecijalističčke studijeke studije--industrijski menadindustrijski menadžžment 2004. ment 2004. –– 2007.2007.

MEDICINSKI FAKULTET u NiMEDICINSKI FAKULTET u Niššu, specijalistiu, specijalističčke studije 2005. / 2006.ke studije 2005. / 2006.


17

RAZVIJANJE SVESTI DA INTELEKTUALNA SVOJINA NIJE RAZVIJANJE SVESTI DA INTELEKTUALNA SVOJINA NIJE SAMO NAUSAMO NAUČČNA VERIFIKACIJA ISTRANA VERIFIKACIJA ISTRAŽŽIVAIVAČČKOG RADAKOG RADA, ,

VEVEĆĆ POTENCIJALNA KOMERCIJALIZACIJA ZNANJAPOTENCIJALNA KOMERCIJALIZACIJA ZNANJA,,PODSTIPODSTIČČE KREATIVNOST I STIMULIE KREATIVNOST I STIMULIŠŠE ULAGANJE U E ULAGANJE U

INTELEKTUALNU SVOJINUINTELEKTUALNU SVOJINU

PERSPEKTIVA SRBIJE NA IZLAZU IZ PERSPEKTIVA SRBIJE NA IZLAZU IZ TRANZICIONOG PERIODATRANZICIONOG PERIODA

NOVAC JE PRIVILEGIJA, ALI PAMETI I ZNANJA KAO I NOVAC JE PRIVILEGIJA, ALI PAMETI I ZNANJA KAO I PRIRODNIH RESURSA IMA I U SIROMAPRIRODNIH RESURSA IMA I U SIROMAŠŠNIJIM DRUNIJIM DRUŠŠTVIMA, TVIMA,

ŠŠTO TREBA ISKORISTITITO TREBA ISKORISTITI


ULAGANJEM U INTELEKTUALNU SVOJINU U SVIM GRANAMA ULAGANJEM U INTELEKTUALNU SVOJINU U SVIM GRANAMA PRIVREDE PODSTIPRIVREDE PODSTIČČE SE EKONOMSKI RAZVOJ DRUE SE EKONOMSKI RAZVOJ DRUŠŠTVA, TVA,

KOJI STVARA OSNOV ZA VEKOJI STVARA OSNOV ZA VEĆĆA ULAGANJA, A ULAGANJA, ŠŠTO JE VATO JE VAŽŽNO NO SA SOCIJALNI I KULTURNI RAZVOJSA SOCIJALNI I KULTURNI RAZVOJ

TAKO SE DRUTAKO SE DRUŠŠTVO OSLOBAĐA ULOGE KORISNIKA TVO OSLOBAĐA ULOGE KORISNIKA INTELEKTUALNE SVOJINE.INTELEKTUALNE SVOJINE.


18

KORIKORIŠŠĆĆENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA ENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA EKONOMSKI, SOCIJALNI I KULTURNI RAZVOJ SRBIJEEKONOMSKI, SOCIJALNI I KULTURNI RAZVOJ SRBIJE

NA PRIMERU FARMACEUTSKE INDUSTRIJE JE EVIDENTANNA PRIMERU FARMACEUTSKE INDUSTRIJE JE EVIDENTAN

POSTAVLJENE DOBRE OSNOVEPOSTAVLJENE DOBRE OSNOVEPREPORUKA ZA DALJI RAZVOJPREPORUKA ZA DALJI RAZVOJ


Bez obzira Bez obzira ššta mi nastojali da ta mi nastojali da ččinimo, mi zavisimo od pronalazainimo, mi zavisimo od pronalazačča. a. NaNašši ekonomisti mogu predlagati ekonomii ekonomisti mogu predlagati ekonomiččnije metode upravljanja, nije metode upravljanja, nanašši pravnici stvarati mudrije zakone, ali bez pronalazai pravnici stvarati mudrije zakone, ali bez pronalazačča, mi ne a, mi ne momožžemo bolje emo bolje žživeti. Da bi smanjili siromaiveti. Da bi smanjili siromašštvo, potrebno je da tvo, potrebno je da obezbedimo viobezbedimo višše pronalazaka. Sa dovoljno pronalazaka na e pronalazaka. Sa dovoljno pronalazaka na raspolaganju, moraspolaganju, možžemo zadovoljiti mnoge emo zadovoljiti mnoge žželje i pruelje i pružžiti garancije za iti garancije za bezbedan i udoban bezbedan i udoban žživot svimaivot svima““..

Nikola Tesla (citat, 1897. godina)Nikola Tesla (citat, 1897. godina)


Documents

KORIŠĆENJE PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA …