REPUBLIKA E KOSOVËS/REPUBLIKA KOSOVA/ REPUBLIC OF KOSOVO

QEVERIA E KOSOVËS / VLADA KOSOVA /GOVERNMENT OF KOSOVA

MINISTRIA E KULTURËS, RINISË DHE SPORTIT

MINISTARSTVO ZA KULTURU, OMLADINU I SPORTA/ MINISTRY OF CULTURE YOUTH AND SPORTS

DEPARTAMENTI I RINISË/ DEPARTMAN MLADIH/ DEPARTMENT OF YOUTH

KOSOVSKA STRATEGIJA I PLAN AKCIJE

ZA OMLADINU

2010 – 2012

Priština, septembar 2009.

2

Kosovska strategija i plan akcije za omladinu 2010 - 2012

Usvojena odlukom Vlade Republike Kosovo dana ____/____/ 2009

3

Koordinator radnih grupa i grupe eksperata: Fatmir Hoxha, direktor Departmana za omladinu Grupa eksperata: Dren Rexha, rukovodilac programa za omladinu, UNICEF Albana Koshi, centralni koordinator programa EDYK, GTZ Vjosa MULLATAHIRI, specijalista za razvoj ljudskih resursa, USAID, program za privatna preduzeća na Kosovu Hasnije Ilazi, lokalni eksperta, angažovana od strane projekta EDYK-GTZ Ardita Jahaj Hoxha, menadžer programa iz Mercy Corps Ilir Hoxha, koordinator projekta, Ojačavanje i razvoj mladih na Kosovu, iz Svetske banke

Radne grupe po tematskim oblastima: Učesnici Kultura, sport i rekreacija Bekim Palokaj, MKOS Xhevat Bajrami, šef odseka, MKOS Nazmije Krasniqi, MALS Zorka Stolić, šef sektora, MKOS Fatlum Berisha, SO – Kosovo Polje Kujtim Gash, SO - Prizren Rexhep Gojnovci, AKT Agron Gashi, MKOS Albion Zeka, RR.R.K. Qazim Namani, MKOS Zoja Krasniqi, SO – Priština Hamdi Hoti, MKOS Albana Koshi, EDYK - GTZ Zaposlenje i obrazovanje Ljudska sigurnost i zdravstveno obrazovanje Kreshnik Xharra - MKOS-DO Labinot Berisha, MKOS Alban Berisha - MKOS-DO Mirushe Emini, MKOS Julius Krause - MKOS-DO Alban Krasniqi, UNDP Blerim Haliti - MRSP Luljeta Prekazi, PVPT Shpëtim Kalludra - MRSP Avdi Podvorica, MRSP Igballe Osmani - KSLK Ilir Begolli, KIJZ Donat Zejnullahu - GTZ Pashk Buzhala, MZ Ariel Shabani - KCDF Bujar Fejzullahu, PEN Albion Zeka – Omladinska mreža Kosova Roland Kumnova – Svetska banka

4

Izrada strategijei plana akcije omogućena uz pomoć sledećih međunarodnih organizacija: - UNICEF - GTZ - UNDP/UNV - Svetsa banka - USAID - Misija OEBS-a na Kosovu - UNFPA - RRRK

5

Uvodni govor ministra kulture, omladine i sporta, g. Valton BEQIRI Poštovani omladinci i omladinke, Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS) Republike Kosova je u potpunosti svesno velike i značajne uloge koju naša omladina treba odigrati u izgradnji i konsolidaciji države. Mi, također, znamo i ponosimo se činjenicom da stanovništvo Kosova je jedna od najmlađih u Evropi. Kao takva ona predstavlja jedinstven energetski potencijal za razvoj, talenat i kreativnost. Međutim, u isto vreme, mi znamo da takav potencijal ima potrebe za usmeravanje takve energije. Potrebe, želje i ambicije mladih moraju da se razvijaju prema materijalizacije i adresiranja istih, tako da je ovaj najvitalniji deo populacije može dati utoliko značajan doprinos zarad budućnosti ove zemlje. Iz tog razloga, Departman za mlade MKOS razvio je "Kosovsku Strategiju i Plan akcije za omladinu 2010 - 2012", u kome su dati detaljni ciljevi i indikatori koji će pomoći u pravcu razvoja kapaciteta za mlade u zemlji. Omladinski Prioriteti se spominju u šest kategorija: (1) sudjelovanja mladih, (2) formalnog i neformalnog obrazovanja; (3) zapošljavanje; (4) zdravstvene usluge za mlade; (5) Ljudska sigurnost i (6) Kultura, sport i rekreaciju. Verujemo da je ova strategija, sa kategorizovanim prioritetima, usvojena i podržana od strane Vlade Republike Kosovo će služiti kao dobrodošli vodič za adresiranje ključnih pitanja okrenuti sa kojima se suočavaju kosovske omladinke i omladinci danas. To su izazovi za mlade, koje, također, dokazuje i sam duh ove strategije, koji uvek imaju za cilj zbližavanje mladih kosovara kao mladi građani Evrope. Srdačno, Valton Beqiri Ministar kulture, omladine i sporta

Govor direktora departmana za omladinu pri Ministarstvu kulture, omladine i sporta, g. Fatmir HOXHA

6

Unatoč činjenici da naša zemlja ima površinu od 10.887 km 2, , sa preko 2 miliona

stanovnika, pola populacije je ispod 30-godina, što znači da je populacija mlade dobi. U posljednjih deset godina Kosovo je prošlo kroz izazove političkog , ekonomskog , socijalnog i društvenog razvoja i kroz ove izazove prolazili su i mladi ljudi, koji će sutra biti radnici, poslovni ljudi, roditelji i lideri KosovaProblemi u sektoru mladih nakon rata podigli odnosi na nisku razinu sudjelovanja mladih u javnom životu, ne zadovoljavajuće razine obrazovanja (kvantitativno), nezaposlenost, nedostatak zdravstvenih usluga, nedostatak ljudske sigurnosti, itd. No, tokom godina, neke od tih problema su počeli da se riješiti, uključenje svih dionika koji predstavljaju sektoru mladih kao i odgovarajuće institucije, organizacije mladih, međunarodne organizacije i druge grupe formalne i neformalne. Da bi se pozitivno uticalo u promenama u ovoj situaciji poseban doprinos se razvijao od strane Departmana za mlade, koji djeluje u okviru Ministarstva kulture, omladine i sporta. Misija Departmana za Omladinu,“Osnaživanje mladih i stvaranje okruženja podrške za njihov društveni i lični razvoj, stvarajući mogućnosti za unapređenje, razvoj i aktivnog učešća mladih u društvenom životu, kao i pružanje jednakih usluga za mlade ljude, koja omogućavaju razvoj životnih veština i društvenih vrednosti, poštujući individualne pojedinosti.

Da bi ostvarili obveza koje proizlaze iz ove misije, Odjel za mlade u posljednjih nekoliko godina razvio niz dokumenata koji imaju pozitivan uticaj na provedbu misije u pitanju, a među tim dokumentima je kosovske Strategije za mlade 2010 - 2012 i plana akcija. Ovaj dokument adrese područjima kao što su učestvovanje mladih, obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, sigurnost ljudi, kulture, sporta i rekreacije, koji su predstavili široko sadržanih u dokumentu. Sve ovo djelo bi bilo nemoguće bez podršku naših prijatelja i lokalne međunarodne , tako visoko cijenimo podršku partnerima u projektiranju i revizija Strategije za mlade na Kosovu 2010-2012. Zahvaljujemo predstavnicima UNICEF-a, GTZ, UNDP / UNV, Svetskoj banci, USAID, OSCE, UNFPA, UNIFEM je za neumorni doprinos, energiju i vreme posvećeno tom procesu. Bez njihovog doprinosa dokument neće biti značajan kao što je sada. Takođe zahvaljujemo svim mladim ljudima, opštinskih zvaničnika za mlade, nevladine organizacije mladih, centri za mlade, omladinsku mrežu, koji podržavaju proces i učestvuju na brojnim radionicama i prezentacijama koje je provela radna grupa, Sekretarijati KYAP-a kao i naši partneri bez čije pomoći Strategija i plan ne bi se razvili kako su danas razvijeni. Zahvaljujemo među-ministarski odboru za datu pomoć na razvoju SKPVR-a kao i razvoj politike za mlade, koji pružaju informacije od posebnog značaja, za izradu dokumenta. Zahvaljujemo radnike Omladinskog Departmana za iniciranje i doprinos u podsticanju procesa SKPVR. Konačno, publikacija ne bi bila moguća bez financijske podrške GTZ-a, projekat EDYK, tako da visoko ocenjujemo saradnju i njihovu podršku u kontinuitetu, ali i medijima i drugim zainteresovanim stranama koji su pomogli u našem zajedničkom radu. Srdačno, Fatmir Hoxha, Direktor departmana za omladinu Sadržaj 1. Opšti sadržaj ................................................................................................................... 9

7

2. Uvod ............................................................................................................................. 10 2.1. Kosovska strategija i plan akcije za omladinu ................................................................. 10 2.2. Politika za koga? Prelazak u punoletnost........................................................................ 10 C2.3. Za puni društveni razvoj mladih ................................................................................... 10 2.4. Ka demokratizaciji i razvoju Kosova – Kosovska strategija za razvoj mladih i druge strategije za razvoj ..................................................................................................................... 11 3. Vizija omladine i misija KSPAO-a .............................................................................. 11 4. Dokument sastavljen na osnovu potreba – deklaracije omladine............................... 11 4.1. “Omladina Kosova - novi evropski građani" ............................................................... 11 4.2. Povezanost Kosova sa politikama i evropskim programima za mlade ............................ 12 4.3. Otvorene metode koordinacije i Evropski pakt za mlade ............................................... 13 4.4. KSPAO i najbolji Evropski standardi ............................................................................ 13 5. Metodologija rada i protok procesa.............................................................................. 15 5.1. Osnovni podaci ............................................................................................................. 15 5.2. Faza izrade..................................................................................................................... 15 5.3. Pristup učešća ................................................................................................................ 16 5.4. Konsultacije na lokalnom nivou..................................................................................... 17 5.5. Među ministarska saradnja i konsultacije sa svim stranama ............................................ 17 5.6. Plan për femra dhe meshkuj të rinj ................................................................................ 17 5.7. Promocija KSPAO ........................................................................................................ 17 6. Komponente strategije - pogled na situaciju mladih na Kosovu ..................................... 18 6.1 Učešće mladih ............................................................................................................... 18 6.1.1. Kapaciteti organizacija mladih i otvaranje prema međunarodnoj saradnju ..................... 19 6.1.2. Volonterski rad mladih .................................................................................................. 20 6.1.3. Postojeće usluge za mlade.............................................................................................. 21 6.1.4. Ciljevi ............................................................................................................................ 22 6.1.5. Indikatori....................................................................................................................... 22 6.2. Formalno i neformalno obrazovanje.............................................................................. 23 6.2.2 Strategije za formalno obrazovanje - potreba za bolju koordinaciju................................ 24 6.2.2. Pristup, kvalitet, oprema ................................................................................................ 24 6.2.3. Rano napuštanje obrazovanja – kritičan izazov .............................................................. 25 6.2.4. Usluge savetovanja i informisanja .................................................................................. 25 6.2.5. Potrebu za puno priznavanje neformalnog obrazovanja................................................. 25 6.2.6. Ciljevi ............................................................................................................................ 26 6.2.7. Indikatori....................................................................................................................... 27 6.3. Zaposlenje ..................................................................................................................... 27 6.3.1. Struktura nezaposlenosti kod mladih ............................................................................. 27 6.3.2. Posledice ograničene mogućnosti zapošljavanja ............................................................. 28 6.3.3. Načini traženja posla...................................................................................................... 29 6.3.4. Obrazovanje za zapošljavanje ........................................................................................ 29 6.3.5. Tranzicija iz škole na posao ........................................................................................... 29 6.3.6. Potreba za više radnih mesta.......................................................................................... 30 6.3.7. Pozitivni primeri i nada za poboljšanjem........................................................................ 30 6.3.8. Ciljevi ............................................................................................................................ 31 6.3.9. Indikatori....................................................................................................................... 31 6.4. Zdravstvene usluge za mlade ......................................................................................... 31 6.4.1. Sprečavanje i zdravstveno informisanje.......................................................................... 31 6.4.2. Potreba za bolju saradnju............................................................................................... 32

8

6.4.3. Ciljevi ............................................................................................................................ 32 6.4.4. Indikatori....................................................................................................................... 32 6.5. Ljudska sigurnost........................................................................................................... 33 6.5.1. Kosovska omladina i nasilje – kriminalitet ..................................................................... 33 6.5.2. Kretanje omladine i mladi sa posebnim potrebama ........................................................ 33 6.5.3. Među-etnička saradnja ................................................................................................... 34 6.5.4. Mladi i prirodna sredina na Kosovu ............................................................................... 34 6.5.5. Ciljevi ............................................................................................................................ 34 6.5.6. Indikatori....................................................................................................................... 34 6.6. Kultura sport i rekreacija ............................................................................................... 35 6.6.1. Zakon o sportu i funkcionisanje sportskih udruženja ..................................................... 35 6.6.2. Ciljevi ............................................................................................................................ 35 6.6.3. Indikatori....................................................................................................................... 35 7. Mehanizmi za sprovođenje i procenjivanje.................................................................. 36 7.1. Među ministarski savet .................................................................................................. 36 7.2. Savetodavno telo KSPAO-a .......................................................................................... 36 7.3. Kosovski akcioni odbor za omladinu i godišnje konferencija za mlade .......................... 36 7.4. Godišnji izveštaji ........................................................................................................... 37 7.5. Saradnja sa opštinama .................................................................................................... 37 Skraćenice ................................................................................................................................ 38 Izvori 39 Aneks: Plani akcije za omladinu 2010 - 2012.......................................................................... 41

9

1. Opšti sadržaj

Kosovska strategija i plan akcije za omladinu 2010 - 2012 (KSPAO) je

sveobuhvatna strategija Vlade Kosova za omladinu. Ona ima za cilj poboljšanje položaja mladih ljudi starosne dobi od 15 do 24 godina, uključujući sve relevantne vladine i nevladine institucije, a to se treba postići kroz istraživanja i ispunjavanja potreba mladih, pronalaženje načina i mehanizama za njihovo učestvovanje u procesima donošenja odluka (odlučivanju) na Kosovu. Kosovska strategija i plan akcije za omladinu 2010 - 2012 (KSPAO) će promovisati saradnju između organizacija mladih i Vlade, odnosno između svih ministarstava, čija se delatnost odnosi na mlade, kao i između centralnih i opštinskih tela, radi osnaživanja omladinskih politika i programa.

Kosovska strategija i plan akcije za omladinu (KSPAO) sastoji se od dva dela: samog dokumenta politike ili strategije i plana akcije, koji je priložen kao Aneks ovog dokumenta. Ovaj poslednji sadrži plan aktivnosti, što se predviđa tokom ovog perioda što će se navesti u dole navedenom tekstu. Omladinska politika na Kosovu počinje s detaljnom definicijom položaja omladine na Kosovu od prezentacije omladine na ”poziv za promene," Participacija mladih u obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i završava s kulturom, sportom i rekreacijom, kako bi sve tematike bile uvrštene u ciljeve Strategije i to šest tematskih oblasti koje utiču u život mladih osoba, kao što su: učešće mladih, obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, sigurnost ljudi i kultura, sport i rekreacija.

Kao glavna osnova svih tih tema je ideja o približavanju mladih ljudi na Kosovu sa

načelima i najboljim evropskim praksama. Pragmatičan je stav da je omladina Kosova istovremeno i evropska omladina i kao takva trebaa težiti ka istim pravima koja uživaju mladi u drugim mestima u Evropi u oblasti obrazovanja, sigurnosti ljudi, zapošljavanja i kulturi, itd. Ciljevi, aktivnosti, odgovornosti, iznos budžeta KSPAO-a opširnije je razmotren u matrici i planu omladinskog delovanja, u kojem su konkretne aktivnosti povezane s merljivim rezultatima, te se identifikuju institucije za potrebno finansiranje (pogledajte Aneks B).

10

2. Uvod 2.1. Kosovska strategija i plan akcije za omladinu

Kosovska strategija i plan akcije za omladinu (KSPAO) je usmerena ka poboljšanju situacije mladih, uključujući i svе relevantnе vladinе i nevladinе institucijе, organizacijе i pružaoce usluga za istraživanje i ispunjavanje potreba omladine u pronalaženju mehanizama za učestvovanje u proces odlučivanja na Kosovu. Strategija inspiriše saradnju između omladinskih organizacija i Vlade, odnosno između svih ministarstava, čija se delatnost odnosi na mlade, kako između centralnih organizama tako i onih opštinskih kako bi ojačali omladinske programe i politike. Omladinski plan akcije opisuje korake za realizaciju vizije, sprovođenje strategije, određivanje relevantnih aktera, odgovornih organizacija i potrebna financijska sredstva.

2.2. Politika za koga? Prelazak u punoletnost

Izazov većine strategija i politika omladine je uvek povezan sa problemom definisanja omladine i razlikovanjem ove grupe od dece i maloletnika (adolescenata). Kosovska strategija za omladinu prepoznaje značaj i shvatanje vremena koje pripada „mladosti“, na životnom putovanju pojedinca kao period prelaska od socijalne i ekonomske zavisnosti do potpune nezavisnosti. Prema nacrtu zakona, za ojačavanje i učešće mladih, starosna dob, il novi termin mladi/mlade definiše se kao starosna dob od 15 do 24 godina, zato je Kosovska strategija za omladinu jedan dokument koji se odnosi na ovu grupu, nudeći karakteristične mogućnosti za fazu mladih uz čuvanje autonomije s posebnim naglaskom na učešće i saradnju. C2.3. Za puni društveni razvoj mladih

Potpuni razvoj pojedinca treba biti dominantna vrednost svakog društva. Kosovo uživa privilegiju da ima najmlađu populaciju u Evropi, tako da je bitno da mlade žene i muškarci na Kosovu imaju kvalitetan život i da se razvijaju kao osobe sa punom nezavisnošću u društvu, svestan svojih izbora, preuzimanja odgovornosti za sebe, pomažući jedni drugima i postizanju lične realizacije u odnosu na društvo. Kosovska strategija za mlade nastoji pridoneti punom razvoju novih pojedinaca u mnogim područjima (fizičkim, intelektualnim, stručnim, emocionalnim i socijalnim). Ovi ciljevi ne znače normative, već pružaju brojne mogućnosti koje mladi ljudi mogu birati. Kosovska strategija za omladinu nudi razne mogućnosti za sopstveni razvoj, ostavljajući konačnu odluku u rukama mladih osoba, ali im istovremeno pomažući da naprave pravi izbor. Kosovska strategija za omladinu priznaje nasleđe i bogatu kulturnu tradiciju Kosova i podražava aktivno učešće mladih u kosovsko društvo. Ovo je prvi korak ka podsticanju kulturne saradnje između različitih institucija, usmeravajući potencijal i kreativnost osobe ka doprinosu opštoj dobrobiti i socijalnom blagostanju, kao i demokratskom razvoju društva. Kosovska strategija za mlade vidi pun razvoj pojedinca u društvu unutar dveju struktura: formalne i neformalne strukture.

11

2.4. Ka demokratizaciji i razvoju Kosova – Kosovska strategija za razvoj

mladih i druge strategije za razvoj

Kosovska strategija i plan akcije za omladinu se povezuje sa drugim sektoralnim strategijama i biće inkorporisana u aktuelne makropolitike.

Takve povezanosti su prirodne kada se uzme u obzir da omladina sačinjava većinu stanovništva Kosova, stoga plan i strategija idu u njihovu korist. Generalno rečeno, pošto je omladina ta koja ima najviše neposrednog iskustva i shvatanja svojih vršnjaka, onda se njihovo učešće treba posmatrati kao glavna vrednost u procesu planiranja na centralnom nivou1. Isključivanje mladih značilo bi da se polovini stanovništva oduzima mogućnost da obavljaju građansku kulturu i pravo da se njihovi interesi uzimaju u obzir.2.

3. Vizija omladine i misija KSPAO-a

Kosovska strategija je da poziva mlade žene i muškarce Kosova da budu aktivni građani, zdravi, dobro vaspitani, koji imaju dobar život i kvalitetan da bi se pripremili za hvatanje u koštac sa svim životnim izazovima kao odgovorni članovi lokalne zajednici, regionalne, evropske i globalne.

Misija Kosovske strategija i plana akcije za omladinu je podržavanje omladine na Kosovu kako bi svoju viziju pretvorili u stvarnost, starajući se o njihovom zdravlju i njihovoj sigurnosti, pružajući sveobuhvatnog i kvalitetnog obrazovanja, stvaranje mogućnosti za dobar posao, aktivno građansko učešće kao i puna podrška njihovim željama, aspiracijama i životnim težnjama.

4. Dokument sastavljen na osnovu potreba – deklaracije omladine

4.1. “Omladina Kosova - novi evropski građani"3

Kao najvitalniji segment društva sa najvećim potencijalom, mladi Kosova, će imati veoma važnu ulogu u izgradnji budućnosti Kosova. Kosovsko društvo je odlučno da stvara što povoljnije društvene uslove u obrazovanju, kulturi, te materijalne i političke

1 Predlog UNICEF-a upućen Komitetu za dečija prava „Da govori, učestvuje i odlučuje – pravo deteta na uvažavanje ”. Ženeva, 15. septembar 2006. godine, str.10 2Upravo tu, str.4. 3 Deklaracija je izrađena od strane mladih, predstavnika različitih omladinskih organizacija i ista je podneta kako bi bila inkorporisana u dokument KSPAO, tokom prve konferencije održane novembra 2005.

12

uslove za dobrobit omladine bez razlika na etničku pripadnost, nacionalnu, rasnu, polnu, religijsku, društvenu ili kulture. Omladina Kosova deli ovu odlučnost i spremna je da preuzme na sebe svoje odgovornost ikako bi se omogućila ova vizija.

Omladina Kosova očekuje da vidi kvalitetno poboljšanje života i socijalnog statusa za sve mlade, u skladu sa zahtevima i njihovim interesima, Shodno sa evropskim standardima i sa najboljom međunarodnim praksama. Mladi ljudi se moraju trenirati i pripremati za život u zajednici, za potpunu društvenu i političku nezavisnost, kao preduslov za formiranje porodičnog života, za potpuno učešće, aktivno i odgovorno, u procesima odlučivanja i donošenja odluka, za važna pitanja za njihov život, kao ravnopravni partneri u institucijama upravljanja.

Omladina Kosova veruju da daju vredan doprinos za razvoj Kosova.. Naši prioriteti će biti identifikovani u Kosovskoj Strategiji i Akcionom plana za mlade, koja će tretirati sledeća ključna pitanja: učešće mladih, obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo, ljudska sigurnost i kultura, sport i rekreacija.

Svesni smo da ukupni ekonomski razvoj nije zadovoljavajući. Iz tog razloga je potrebno više pažnje od svih. Pitanja mladih ukrštaju se sa svim strategijskim temama i kao takve se moraju tretirati sa prioritetom od svakog ministarstva Vlade Kosova i svake opštine. Mi vršimo pritisak kod odgovornih, svih izrađivača politike i zainteresovanih strana, da koriste sve podatke iz izveštaja , istraživanja , i statističkih analiza koja su na raspolaganje , radi procenjivanja situacije u kojoj se nalazi omladina kao i raznih drugih podgrupa mladih na Kosovu.

Nezaposlenost i njen uticaj na mlade su ozbiljna pitanja koja imaju uticaj i na razvoj i dobrobit mladih Kosova. U regionu gde je nezaposlenost mladih visoka, mlade treba smatrati kao izvor progresivnog ekonomskog razvoja, zato Vlada treba uspostavi mehanizam da osigurala da će omladina biti obuhvaćena u strategijama ekonomskog razvoja, i da pitanja mladih budu smatrani kao prioriteti.

Mi se ponosimo da je Kosovo naše rodno mesto i poštujemo naše kulturno nasleđe bogatu i raznoliku, poštujemo zajednice, verske pripadnosti i ravnopravnost polova. Mi zamišljamo našu zemlju mesto kao jedan harmoničan ambijent za ojačavanje, zapošljavanje, obrazovanje i zdravlje mladih. Kao mladi evropski građani sa Kosova ujedinjeni smo u našoj zajedničkoj težnji za mirnu budućnost, održivu i bogatu ne samo za nas, već i za braću, sestre, decu, i unučad i mnogo drugih generacija koje će doći. 4.2. Povezanost Kosova sa politikama i evropskim programima za

mlade

Kao osnova za okvir Kosovske Strategije i plan akcije za omladinu mogu služiti zakonski -pravni akti i politike mladih koja se odnose na omladinu, bilo one međunarodne ili regionalne.. Na regionalnom nivou KSPAO dizajniran je na temelju pregleda u nizu drugih dokumenata politike i planova djelovanja za mlade. Na

13

evropskoj razini KSPAO sledi najbolje prakse i preporuke Saveta Evrope (SE), Evropska unija (EU) i Evropski forum za omladinu (EFO). U strukturi EZ-a održavaju se redovne konferencije Evropskog Veća ministara odgovornih za mlade, za preispitivanje politika, za treniranje i radne grupe. Što se tiče politika za mlade EU-a rad je započela u 80 godi. No, pravi početak dogodio se usvajanjem Bele hartije: "Novi zamah za evropsku omladinu", u novembru 2001. godine. Ona je usvojena od strane Evropske komisije i to simbolizuje značajan korak u razvoju omladinske politike na nivou EU. Ustavni ugovor EU-a za razvoj zakonskih osnova na polju mladih bio je odbijen na referendumima u organizaciji. Takođe, Okvir evropske saradnje na polju mladih4 poziva za uvođenje u upotrebu „Otvoren način za koordinaciju“ (ONK) za određene prioritete na određenim omladinskim poljima i imati što više u obzir omladinsku dimenziju u drugim politikama. 4.3. Otvorene metode koordinacije i Evropski pakt za mlade

Veliki uspeh EU na području mladih je otvoren način koordinacije, što znači da svi obuhvaćeni aktivisti da su u pokretu za dijalog i saradnju jedni sa drugima i da Evropski prioritet predstavljaju tačku referisanja za nacionalne prioritete. Dobar primer povezivanja politike mladih s drugim politikama i ukupne razvojne politike je Evropski pakt za mlade, usvojen je, 22. i 23. marta 2005. godine, od strane Evropske komisije u Briselu . Ovaj pakt postavlja omladinu kao glavni deo obnovljene strategije Evropske unije za razvoj i zapošljavanje (Lisabon) i predlaže preduzimanje mera za mlade na području zapošljavanja, socijalne integracije i razvoja, obrazovanje i osposobljavanje, pokretljivost i koordinaciju familijarnog života kao i onoj stručnoj.

4.4. KSPAO i najbolji Evropski standardi

Strategija i plan delovanja za mlade na Kosovu proizlazi iz iskustva od Evropske komisije i Evropske unije. KSPAO uzima u obzir 11 tzv pokazatelja politike za mlade, razmotrenih od strane Evropske komisije i Evropskog foruma mladih. Pokazatelj 1: Neformalno obrazovanje. - Ovaj pokazatelj je jasno prekrivena

KSPAO. Neformalno obrazovanje je glavni cilj u području obrazovne politike na Kosovu.

Pokazatelj 2: Obuka za mlade. - Ovaj pokazatelj se spominje nekoliko puta u KSPAO oko formalnog i neformalnog obrazovanja, zapošljavanja i zdravlja.

Pokazatelj 3: Legislativa za mlade. – Posebnost Kosovskog slučaja stoji na činjenici

da je njena Vlada , podržana od međunarodnih donatora i u saradnji sa međunarodnim većem za nacionalne omladinske politike, i sastavili predlog zakona za ojačavanje i učešće mladih ljudi, koje prethodi

4 Usvojeno od strane Saveta rezolucije juna 2002, na osnovu „Belog pisma”

14

KSPAO , dok se u mnogim zemljama sveta često događa suprotno. Dakle, pravna dimenzija politike za mlade je ukorenjena u KSPAO.

Pokazatelj 4: Budžet za mlade. – - Proces izrade KSPAO-a bio je financiran od strane Departmana mladih Ministarstva kulture, Sporta i Omladine te od međunarodnih donatora. Deo sprovođenja (npr. Akcioni plan) upoređuje konkretne potrebne korake za sprovođenje tog plana, kao i precizan proračun potrebnog budžeta. Uz resurse Vlade Kosova i međunarodne donatorske saradnje, KSPAO obezbeđuje budžet za poboljšanje situacije mladih na Kosovu.

Pokazatelj 5: Politika za informisanje mladih. - To je deo između KSPAO i tematski posvećena područjima obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva i ljudske sigurnosti.

Pokazatelj 6: Politika na više nivoa. - KSPAO nije plan koji se upućuje samo na centralnom nivou Vlade. Tu se obuhvataju i predstavnici lokalne administracije i lokalne nevladine organizacije omladine. Njeni autori obavili su konsultacije na lokalnom nivou te se opštinske vlasti ohrabruju da formiraju lokalni plan delovanja tekstualno baziran za politiku mladih.

Pokazatelj 7: Istraživanje o mladima. - Ovo je jedna od glavnih komponenti KSPAO. U maju 2006 godine, sekretarijat KSPAO je razvio istraživanja o potrebama i problemima sa kojima se suočavaju mladi i sektora mlade na Kosovu. Takođe, ovaj sekretarijat je iskoristio podatke prikupljene od UNDP-i, Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu.

Pokazatelj 8: Učešće. - Mladi su bili uključeni u razvoj KSPAO od početka. Razne organizacije mladih (kao što je Omladinska mreža Kosova) su bili aktivni akteri u izradi nacrta dokumenta. Organizovan je i jedan broj konferencija na lokalnom regionalnom nivou s namerom da se osigura aktivna uloga mladih i omladinskih organizacija u procesu projektiranja i implementacije KSPAO.

Pokazatelj 9: Među-ministarska saradnju. - Tokom izrade formiran je među-ministarski komitet, koji je obuhvatio glavna ministarstva čije delovanje se povezuje sa omladinom. Ovaj odbor je održao redovne sastanke radi razmatranja Strategije mladih na Kosovu i Kosovski plan djelovanja za omladinu.

Pokazatelj 10: Novine. – Sama struktura KSPAO-a bilo je neto novo, jer obuhvata mnoge partnere koji su uključeni. Sekretarijat KSPAO-a je odigrao koordinirajući ulogu i imao svoje predstavnika (kontakt tačkama) u raznim ministarstvima kako bi inkorporirao u Strategiji sve aktivnosti i programe za mlade u vreme sastavljanja nacrta.

Pokazatelj 11: Savjetodavna tela za omladinu. - Prema Zakonu o ojačavanje i učešće mladih biće osnovan Kosovski savet djelovanja za omladinu kao telo predstavnika organizacija mladih, te će biti odlučeno održavanje

15

godišnje konferencije za omladinske politike, gde će se razmjenjivati mišljenja u vezi s vladinim i nevladinim programima za mlade.

Od glavnih tačaka orijentacije za KSPAO-u je i osnovni paket mogućnosti identificiranih od strane EK. Ovaj minimalni paket mogućnosti i iskustva ,u kojem mladi ljudi imaju pristup, će poboljšati prilike njihove uspešne integracije u tržište rada i civilnog društva. Ove mogućnosti i iskustva čine delokrug omladinske politike u ključnim područjima intervencije, koje su:

• Učenje, obrazovanje i osposobljavanje (tokom celog života, formalne i neformalne), priznavanje veština i sposobnosti stečenih na neformalan način;

• Pristup novim tehnologijama; • Lične konsultacije sa specijalistom, podršku i usmerenja u karijeri; • Informisanje; • Pristup zdravstvenim uslugama i socijalno osiguranje; • Pristup za stanovanje; • Pravo na plaćenom radu; • Mobilnost (Pokretljivost); • Pravde i prava mladih (na primjer, za asistenciju ); • Mogućnosti za aktivno učešće i bavljenje građanskom aktivnom kulturom; • Rekreacija, kultura i društvo; • Sport i aktivnosti na otvorenom okruženju; • Odlazak od kuće, razmena mladih i međunarodna iskustava; • Miran i siguran ambijent.

5. Metodologija rada i protok procesa 5.1. Osnovni podaci

U drugoj polovini 2003, Divizija za razvoj politike za mlade u okviru Departmana za mlade (DM) u Ministarstvu kulture, omladine i sporta razvio je politike za mlade na Kosovu. Ta prva faza je imala kao rezultat izradu sedam napisanih politika, koja pokrivaju osnovna područja o delatnosti Departmana za mlade. Godine 2003 - 2004 Departman za mlade uz podršku Fonda Ujedinjenih naroda za decu (UNICEF) i nemačke Agencije za razvoj i saradnju (GTZ), izradio je, u saradnji s Međunarodnog savetom za nacionalne omladinske politike (ICNYP), i grupa lokalnih pravnika u Prištini, započeo izradom prvog nacrta zakona o omladinskom osnaživanju i sudjelovanju. Na osnovu rezultata od iz ta dva procesa, Departman za mlade predložio je razvoj jedne politike mladih na Kosovu i Plana akcije (KYAP) kako bi ispunili potrebe novih generacija. Kosovska strategije i Plan akcije za omladinu pokrenut je uz napore mnogih aktivista iz oblasti omladine tokom minulih godina , predvođene od strane Departmana za mlade. 5.2. Faza izrade

Proces sastavljanja KSPAO počeo u novembru 2005. godine u konferenciji sa donatorima, predstavnicima ministarstava i omladinskih organizacija u kojoj su

16

prezentiran objektivi i ciljeva procesa i ta ideja je bila podržana. Na toj konferenciji sve zainteresirane strane su pristale da se uspostavi osnova za efikasan rad u razvoju plana. Primarni cilj ove konferencije bio je struktura i proces razvoja KSPAO. Sekundaran cilj bio je osigurati posvećenost- zalaganje svih zainteresiranih strana prema procesu. Treći cilj održana konferencije je bilo održavanje rasprava na okruglom stolu za najvažnije delove iz Kosovske Strategija za omladinu i Akcionom planu.

U 2007 nacrt-dokumenta je predstavljen Privremenim institucijama samouprave Kosova u centralnom nivou, gde je bio vraćen , nakon analize i procenjivanja, od strane Vlade radi ponovnog razmatranja, uz obrazloženje da ima visoke budžetske troškove, i da budžet zemlje ne može odgovoriti na takav zahtev. S obzirom na ovu činjenicu, Departman je analizirao mogućnosti radi pronalaženja rešenja i odlučio da u 2008. godini počne proces preispitivanja Nacrt strategije i plana akcije.

5.3. Pristup učešća

U fazi izrade bile su uključene i brojne zainteresovane strane za projekat. MKOS je bio zadužen za izradu Kosovske strategije za omladinu i Akcioni plan, dok je Departman za mlade osnivao je sekretarijat KSPAO za istu svrhu. Druge zainteresirane strane u procesu su bile : GTZ, OSCE, UNDP / UNV, UNFPA, UNICEF, Svetska banka i UNIFEM. Fazi pripreme nacrta je uključila i brojne događanje, konferencije i okrugle stolove. Bilo je, naročito, stalnih i kontinuiranih konsultacija sa mladima i omladinskim organizacijama. Održani su brojni, posebni, sastanci da bi se radilo na viziji mladih i da bi se usaglasili oko misije Kosovske strategije za omladinu.

Proces razmatranja KSPAO 2008/2009

Priprema zahteva za usvajanje od strane

i i t

Priprema dokumenata za radne grupe

Usvajanje zahteva o radu grupe od strane ministra

Organizovanje sastanaka radnih grupa, na osnovu tematike: - Učešće; -Obrazovanje; - Zaposlenje; - Zdravstvo; - Ljudska bezbednost - Kultura, sport i rekreacija 25 sastanaka radnih grupa Radionica u Ohridu

Prikupljanje preporuka

5. oktobra je završen konačan nacrt KSPAO

Organizovanje radionica sa stručnjacim

Diskusija o nacrtu sa međunarodnim partnerima

Razmatranje izveštaja od strane grupe

Predstavljanje nacta ministarstvu, 15. oktobar

septembar 2008

oktobar-novembar

januar – juli 2009 septembar - oktobar

novembar-decembar 2009

Diskusija o značajnim dokumentima

Predstavljanje dokumenta Savetu ministara

17

5.4. Konsultacije na lokalnom nivou

Iako je projektovana na centralnom nivou Kosova od strane Ministarstva kulture, omladine i sporta, Kosovska Strategija i Akcioni plan za omladinu je dokument koji se odnosi na sv u kosovsku omladinu, te da se provodi čak i na lokalnom nivou. Tokom projektiranja bilo je na desetine konsultacija sa omladinom po opštinama i sa jednim brojem omladinskih organizacija. Opštinski službenici za omladinu , kao i ostali zainteresovani mladi, su imali priliku da izraze svoje mišljenje o konkretnim problemima sa kojima se suočavaju. Naravno, njihovi predlozi za strategijski ciljevi takođe su uzeti u obzir.

5.5. Među ministarska saradnja i konsultacije sa svim stranama

Među ministarski komitet za razvoj i Kosovsku Strategiju i plana akcije za omladinu je u ranijoj fazi sačinjen u među ministarskom nacrtu. Ovaj odbor je ispitao relevantna poglavlja ovog dokumenta te je dao svoje viđenje. Tokom faze projektiranja omladinske politike na Kosovu i plana delovanja imalo je konsultacija i sa poslanicima Skupštine Kosova, međutim proces je prezentiran i Komisiji za obrazovanje, Nauku, Kulturu, Tehnologiju, omladine i sporta. Takođe, bilo je sastanaka i sa predstavnicima raznih političkih stranaka na Kosovu i sa omladinskim kvorumima političkih partija na Kosovu.

5.6. Plan për femra dhe meshkuj të rinj

Omladina kao socijalne kategorije, prema političkim i socio-ekonomskom kontekstu uključuje muškarce i žene, ruralnu i urbanu mladinu, školske i izvanškolske omladinu kao i mlade zaposlene i nezaposlene. U principu, polna perspektiva prema omladini povećava kapacitet radi objašnjenja i otkrivanja nejednakih mogućnosti i različitih potreba između muškaraca i žena. Tokom detinjstva i adolescencije je stvaranje identiteta obavlja se kroz procese u kojima mladi stiču definirane uloge i identificiraju se u datim modelima s obzirom na način ponašanja. Uloge podeljene prema polnim stereotipima kroz kojih se formiran identitet i životni put.

5.7. Promocija KSPAO

Ministarstvo kulture, omladine i sporta razvio kampanju reklamiranja tokom izrade nacrta. Sveobuhvatne mere su upoznate sa ambicioznom misijom Strategije i njenim ciljevima. Kampanja koristi različite izvore komunikacije, kao što su: štampani materijali, radio i TV spotovi, kao i interneta.

18

6. Komponente strategije - pogled na situaciju

mladih na Kosovu

Procjenjuje se da preko 50% stanovništva Kosova je ispod 30 godina. Ova činjenica zahteva hitnu akciju u smislu obrazovanja, obrazovanje i integraciju novih generacija. Kao izravna posledica ne investiranja u omladini je gubitak omladinskih potencijalna u razvoju zemlje. Strategija za omladinu na Kosovu dobiva integrirani pristup za društveno s, političko i ekonomsko učešće omladine u društvu. Posebno, mladi ljudi imaju potrebu za formalno i neformalno obrazovanje u skladu s potrebama tržišta rada, potrebu za prijateljske zdravstvene usluge za mlade ljude, veća sigurnost, zapošljavanje, rekreativne aktivnosti i za učestvovanje u donošenju odluka.5 Iako je učešće mladih samo po sebi vrednost, to je pre svega sredstvo za razvoj drugih tematskih područja kao što su: obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, itd.. Između ostalog, Kosovu može postići napredak u drugim sektorskim politikama, navedene u nastavku, samo zahvaljujući aktivnom učešće mladih, bolje infrastrukture i adekvatne informisanje. U međuvremenu, u procesu sudjelovanja treba sačuvati integritet mladića, tako da sadašnje stanje sudjelovanja mladih i ciljevima strategije u ovom području su prezentirani ovdje među ostalim tematskim područjima: obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje, sigurnost ljudi, socijalne i kulturne , sport i rekreaciju. Osnovni element za određivanje tematskih područja i ciljeva Strategije i plana akcije KSPAO je prepoznavanje stvarnog stanja mladih na Kosovu. Samo uz takva saznanja moguće je da se svesno prepoznaju potrebe i zahtevi mladih i da se formuliraju odgovori na njihove probleme. Ovo poglavlje uključuje i analitičke opisni deo o situaciji omladine na Kosovu.

6.1 Učešće mladih

Mogućnost mladih ljudi imaju uticaj na institucije koja utiču na njihov život izgleda da je vrlo ograničena. Od regionalne perspektive, postoje razni razlozi za takvu situaciju, što uključuje: ekonomsku situaciju, ratno i posleratno razdoblje, prethodni sistem, nepoverenje u političke stranke, frustracija u politici, ne transparentne političke institucije, nedostatak politika za mlade, nedostatak objekata i sredstava, kao i formalni obrazovni sistem. Kvalitativno istraživanje siromaštva na Kosovu naglašava da je vrlo ograničen uticaj mladih u institucije koje utiču na njihove živote, bili o porodici, školi ili zajednici.6. Na primjer, na neke škole i univerzitete na Kosovu moguće je da ne postoje savet ili studentske organizacije, ili o tome nisu informisani studenti. Također, razina sudjelovanja studenata u takvim organizacijama je niska.7 Drugi primjer je niska razina snage odlučivanja kod mladih unutar političkim strankama, i vrlo mali broj mladih političara koji zapravo drže vodeću poziciju.8 Uopšte, mladi ljudi smatraju da su mnoge lokalne institucije koje se bave pitanjima mladih ne odgovaraju njihovim potrebama.

5 Ovo odgovara na smer politika jugoistočne Evrope: G.La Cava, P. Lytle, A. Kolev – „Mladi u jugoistočnoj Evropi; od rizika do ojačavanja”, 2005. str. 11. 6 Procena siromaštva na Kosovu; pružanje mogućnosti, sigurnosti i učešća za sve. Svetska banka 2005. Str.47 7 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS, decembar 2006. 8 Izveštaj o diskusiji sa političarima i političkim aktivisitima fokus grupe projekta Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. Str.4

19

Često ove lokalne institucije imaju naglašeni nedostatak mladih u njihovo osoblje i time sprečavaju pravedno zastupljenost mladih.9 Kao što se vidi iz dokumentacije pripremljene iz skupština mladih Kosova "... mladi ljudi na Kosovu su izostavljena iz procesa odlučivanja. Nisu redovno pozvani da u važnim raspravama koje imaju uticaj na njihovu budućnost i život u školama, fakultetima, u lokalnom ili centralnom. Nedostatak institucionalne strukture za učešće i odlučivanja mladih, čini se, da je bio glavni element identificirani tokom prve konferencije KSPAO-u u novembru 2005. godine. Prema rečima sudionika, od kojih, mnogi su bili predstavnici nevladinih organizacija mladih, dosadašnja saradnje između omladinskih NVO-a i Vlade Kosova je nedovoljan. Zanimljivo je da su ispitanici odrasle dobi, koji su uključeni u kosovskoj politici , takođe su izrazili mišljenje da problemi mladih na kosovu trebaju biti izražene od same omladine kroz osnivanje omladinskih foruma i omladinskih NVO-a.10 Slična preporuka je data i od strane UNICEF-a, pozivajući za povećanje mogućnost sudjelovanja kroz različite načine, slične sa gore navedenim.11. U pogledu problema identificiranih u gore navedenom tekstu, postoji potreba za efikasne politike za sudjelovanja mladih, koji će predvidjeti mlade kao faktor promjena i aktivni učesnici u lokalnoj upravi, nacionalnom i globalnom. Na Kosovu se moraju stvoriti mogućnosti za institucionalno učešće mladih u javnoj sferi. 6.1.1. Kapaciteti organizacija mladih i otvaranje prema međunarodnoj saradnju

Funkcioniranje omladinskih NVO-a i pristup službenim informacijama regulisano je sa dva zakonska dokumenata. To su: Uredba UNMIK-a 1999/22 registraciju i djelovanje nevladinih organizacija na Kosovu i Zakon o pristupu službenim dokumentima. Uredba sadrži brojne važne odredbe kako bi se omogućilo oblik organizovanja nevladinih organizacija, kao i način osnivanja istih. Uopšte odobrava se angažovanje NVO u ekonomske aktivnosti s ciljem podržavanja istih, gde se jasno priznaje pravo kosovskih nevladinih organizacija za primanje grantova donacije , i uspostaviti uslove za dobijanje beneficiranog javnog statusa. Zakon za pristup službenim dokumentima omogućuje bilo kom "stalnom stanovniku", ili osobe koja ima pravo da bude stanovnik Kosova , kao njegovih i pravnih i fizičkih lica da imaju pravo na pristup dokumentima iz bilo koje institucije Vlade, opština ili nezavisnim organima. Iako je na Kosovu su registrirane više od 5000 NVO-a, samo oko 500 od njih su stvarno funkcionalna. Ostale NVO su obustavile rad zbog nedostatka financijskih sredstava, kadrovske promjene osoblja, itd.12 Znači, niski kapacitet omladinskih NVO-a je problem sa kojim se suočava sektor mladih na Kosovu. To može biti razmatran sa unutrašnjeg e spoljnog aspekta. Gledano sa unutrašnjeg aspekta , mnoge organizacije mladih na Kosovu nemaju razvijen institucionalni kapacitet, koji se odnosi na karakteristike koja pomažu jednoj organizaciji da ispuni svoju misiju uspešno i efikasno. Organizacija treba biti upravljana na transparentan način, odgovorna prema javnosti, predvođena sposobnošću i ona mora pokazati osnovne organizacijsko veštine. Najznačajnije je da organizacija mora imati

9 Upravo tu, str.48. 10 Izveštaj o diskusiji sa političarima i političkim aktivisitima fokus grupe projekta Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. Str.3 11 Predlog UNICEF-a upućen Komitetu za dečija prava „Da govori, učestvuje i odlučuje – pravo deteta na uvažavanje ”. Ženeva, 15. septembar 2006. godine, str.7 12

20

misiju, jer na taj način se osoblju pruža jedna struktura unutar koje se radi i koja omogućuje postizanje ciljeva. Organizacije mladih na Kosovu, daleko su od ovog koncepta, posebno neke NVO na Kosovu, koje su bile optužene da su "show jedne osobe", i u potpunosti ovisne o jednoj osobi. To svakako utiče na financijsku održivost nevladinih organizacija, u strategije koja donose niska primanja, u rukovodećim veštinama itd. Gledano iz spoljnog aspekta organizacija mladih na Kosovu, ne uživaju odgovarajuću podršku od organa uprave na lokalnom i centralnom nivou. One retko primaju finansiranja ili održivih resursa koji se mogu koristiti u svom radu. Na opštinskom nivou omladinske NVO suočavaju se poteškoćama u vezi s korišćenjem omladinskih centara i mnogi od njih izveštavaju da postoji nedostatak interesa za aktivnosti i programa omladinskih organizacija. Unatoč ogromne međunarodne prisutnosti na Kosovu, međunarodna saradnja je i dalje ograničena za mnoge omladinske NVO. Međunarodne organizacije su, obično, donatori samo nekoliko projekata koji su razvijeni u suradnji s organizacijama mladih , kao i onih inostranih, na Kosovu. Moguće objašnjenje za ovu situaciju je strogi vizni režim, što ga otežava slobodno učešće predstavnika NVO-a mladih na raznim događanjima diljem Europe i šire. Međutim, neki smatraju da mogućnosti za komunikaciju, integracije i razmjena iskustava u stvari postoje, ali jednostavno nisu u dovoljnoj meri korišćene.13 Iako postoji jedan broj mladih Kosovara koji studiraju ili rade u inostranstvu, samo mali broj njih učestvuje u programima omladinske razmene, koja će podići kapaciteta organizacija mladih za koje oni rade, jer budući razvoj Kosova i civilnog društva je bitno da postoji jedan broj moćnih NVO-a sa potencijalom dugoročnog delovanja. U tom pogledu, više mora biti učinjeno u pogledu podizanja njihovog kapaciteta, što omogućuje međunarodne suradnje, pružajući institucionalnu podršku i podobne usluge. 6.1.2. Volonterski rad mladih

Volonterski rad omogućava mladima da dobiju iskustva u praksi i da poboljšaju svoje kvalifikacije. Osim toga, volonterski rad osposobljava mlade ljude, pomaže da se eliminiše osećaj umora i omogućava mladima da budu aktivni građani.14. Na Kosovu često se loše interpretira razlika između omladinskih nevladinih organizacija i radu volontera. Mnogo ljudi upoređuju volontere i nevladine organizacije. Neki kandidati tokom intervjua za volontere UN-a izjavili su da rad u nevladinim organizacijama je dobrovoljan rad, bez obzira na plaćanje.

Dobrovoljan rad kod mladih može se analizirati kao sektoralan element vezano tematikom području rada, obrazovanje, zdravstvo i sigurnost i zdravlje ljudi. Ostali podaci sugerišu da je glavno interesovanje mladih za dobrovoljan rad izražen u sportskim klubovima, u kulturnim organizacijama i humanitarnim, ali interesovanje za dobrovoljan rad je manji, u obrazovanju i organizacijama mladih.15

13 Izveštaj o diskusiji sa političarima i političkim aktivisitima fokus grupe projekta Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. Str.3 14 G.La Cava, P. Lytle, A. Kolev – „Mladi u jugoistočnoj Evropi; od rizika do ojačavanja”, 2005. str. 107 15 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS, decembar 2006.

21

Jasno je da većina ljudi na Kosovu ne misle da njihov volonterski rad ne donosi neku materijalnu korist. Većina ljudi se slažu da je dobrovoljni rad u padu od 1999. Sve više dolazi do izražaja da ljudi nisu spremni da rade bez naplate u korist drugih ljudi. Ovo se događa naročito u urbanim zonama i u većim gradovima, kao što su Priština, Prizren i Đakovica, gde su mladi opterećeni sa velikim ekonomskim i retko uzimaju u obzir dobrovoljni rad, jer je vrlo teško osigurati i najosnovnije a to je zarada za život.16 Nažalost, politički problemi mogu biti velika prepreka za razvoj dobrovoljnog rada u buduće.

Budući da je dobrovoljni rad neophodan deo za jedno zdravo društvo, potrebno je kreirati jednu politiku i strategiju kojom će dobrovoljni rad biti atraktivan za građane. Treba postojati institucionalna podrška za dobrovoljan rad, dok lideri (političari) trebaju biti primer za veliki značaj dobrovoljnog rada. Smatra se da će mediji obuhvatiti uspešan dobrovoljan rad, ljudi bi videli efekte i angažovali bi se sami na neku vrstu dobrovoljnog posla.17

Regionalno proširenje je nedovoljno, dok je zakonsko regulisanje i pristup institucija u korist dobrovoljnog rada nedovoljan. Veliki problem je identifikovan u dobrovoljnom radu nije javno priznat (na primer karticom koja je pokazatelj dobrovoljnog rada.). Postoji i potreba da se izradi načelo o dobrovoljnom radu, indikatori i standardi na angažiranju dobrovoljnog rada omladine i obaveze korisnika.

6.1.3. Postojeće usluge za mlade Na Kosovu postojeće usluge za omladinu pružaju se uglavnom od nevladinih organizacija uz podršku i finansiranje departmana omladine, opština i međunarodnih organizacija. Procenjuje se da oko 15.000 do 20.000 mladih ljudi godišnje kojima se pružila direktna usluga ili su bili učesnici na različitim programima, što je doprinelo njihovom razvoju. Iako ne postoje tačni indikatori, procenjuje se da je njihov broj koji su dobili njihovu podršku ili su imali koristi od kampanje na podizanju svesti. Usluge za mlade obezbeđuje sprovođenje osnovnog demokratskog prava za samo organiziranje i učestvovanje na područjima životnog razvoja i javnog života lokalne vlasti. Na primjer, omladinske mreže sada postoje u više nego pet opština što su bili osnova za formiranje trinaest opštinskih veća za akcije mladih. Jedan dobar primer je program za usluge koji imaju za cilj učestvovanje u dobrovoljnom radu. Ove usluge se nude najviše od strane većine centara nevladinih organizacija za omladinu, gde mnogi od omladine dobiju priliku za individualan razvoj, kao i mogućnost da započnu i sprovedu započete inicijative za omladinu.

U većini slučajeva korisnici takvih usluga stručnog obrazovanja i učestvovanje i profesionalno treniranje dobiju sertifikat za treniranja ili druge stručne obuke za osposobljavanje. Mnoge organizacije podstiču članove i njihove korisnike u procesu i procenjivanje u pružanju usluga.

Treba napomenuti da većina omladinskih nevladinih organizacija raspoređene su u urbanim zonama i samo nekoliko od njih je raspoređeno i deluju u ruralne zone. I pored činjenice da nekoliko urbanih nevladinih organizacije deluje i pruža usluge po selima,

16 Volonterizam na Kosovu, studija sprovedena od strane volontera UN, str.13-14 17 Upravo tu, str.15

22

mladi koji žive i ruralnim zonama treba uzeti u obzir da ne dobijaju dovoljne usluge. Ne postoje dovoljni podaci da bi analizirali činjenično stanje u vezi sa time dali su pružene usluge za mlade žene i dali su dovoljne usluge za mlade sa invaliditetom. Postoji nekoliko faktora koji se smatraju važnim za usluge od strane omladinske ne vladine organizacije i ostali aktivisti pružaju omladini, obuhvatajući i podršku roditelja, koštanje usluga i dali se daju usluge bez naplate. Isto tako je od veoma važan pruženi kapacitet organizacije koja pruža usluge, zatim finansijska sredstva na raspolaganju od opština, centralne institucije, ili međunarodne centralne institucije. 6.1.4. Ciljevi

1. Promovisati i osigurati institucionalne mehanizme za učestvovanje omladine u procesu odlučivanja.

KSPAO smatra učestvovanje omladine kao jedan proces sa kojom omladina razvija sposobnosti, povećavaju sposobnosti, imaju težnje, stiču poverenje i ostvaruju svoj prihod.18 Glavna aktivnost u realizaciji tog cilja će biti izrada pravnog okvira za učestvovanje mladih u stvaranju omladinskih organizama za konsultacije i predstavljanje na Kosovu. Takođe će se posvetiti poseban značaj povećanju kapaciteta javne usluge da bi se obezbedila uspešna saradnja sa omladinom i da bi se omogućilo učestvovanje omladine tokom obrade sektoralnih politika na Kosovu. 2. Obezbediti podršku u omladinskom sektoru ne lokalnom nivou. Ciljevi će biti upućeni na opštinskom nivou za obradu i implementaciju omladinskih lokalnih politika i aktivni plan akcije sa aktivnim učestvovanjem organizacija mladih.

3. Za podršku umrežavanje i saradnju mladih u regionalne i evropske aktivnosti mladih. Podržati redovnu saradnju mladih sa svojim regionalnim partnerima u regionu, Evropi i nadalje organiziranjem poslovnih poseta, razmene o najboljim praksama i učestvovanje izabranih ljudi sa Kosova na značajnim omladinskim događajima u Evropi i u svetu.

4. Za povećanje kapaciteta organizacija mladih. Obuka će se sprovoditi u skladu sa dizajniranim standardima, podsticati će se najkvalitetniji program, kao i da će biti ponuđene usluge savetovanja za organizacije mladih.

6.1.5. Indikatori

Indikatori postizanja progresa su uglavnom nekvalitetne prirode i merljive. Pošto ovo tematsko područje zahteva da se stvore mehanizmi za učestvovanje omladine, indikatori aktivnosti obuhvataju, ali se ne ograničavaju samo u ovim aktivnostima, kao što su:

Usvajanje Zakona o ojačavanje i učešće mladih ljudi; Osnovati veće mladih za delovanje na centralnom i lokalnom nivou; Organizacija radionica; Stvaranje centralne baze podataka i tačke referisanja za proširenje informacija i

informisanje omladine; 18 U saglasnosti sa preporukama UNICEF-a, pogledajte: Predlog UNICEF-a upućen Komitetu za dečija prava „Da govori, učestvuje i odlučuje – pravo deteta na uvažavanje ”. Ženeva, 15. septembar 2006. godine, str.13

23

Učešće u aktivnostima omladine Kosova, i Obuhvatanje i uključenje svih zajednica.

Ima i nekih kvalitativnih pokazatelja za procenu sprovođenja ovog cilja, a to su: Veća podrška opštinama za osnivanje više predstavnika za omladinu; Veći uticaj mladih u razvoju omladinske politike; Priznavanje neformalnog obrazovanja kroz sistem certifikacije.

Indikatori uticaja i rezultate na području učestvovanja mladih su:

Osnivanje i formiranje lokalnih veća mladih koji imaju uticaj na lokalne omladinske politike u svim opštinama sa jednom polaznom tačkom od 30% i na kraju 4 faze primene 100%;

Povećati učešće mladih iz ruralnih zona u programu za mlade i usluge (početna tačka 15.000 omladine najmanje 40% povećanje 4 godine);

Povećati broj mladih iz manjinskih zajednice u omladinske programe (početna tačka 300 novih polazna točka, najmanje 30% povećati za 4 godine);

Veće učestvovanje mladih u rukovodstvu organizacija mladih (u 3 godine, polazište + 30%) i

Najveći procenat mladih žena u upravljanju i organizovanju omladine (u 3 godine, početna tačka + 30%). To su samo neki od pokazatelja u ovom području.

6.2. Formalno i neformalno obrazovanje

U svakoj raspravi o obrazovanju treba podsetiti da liči na učenje u formalnim obrazovnim okruženjima, formalnog i neformalnog učenju mogu biti jednako odlični u svakoj od tih okruženja.19 Formalno obrazovanje je s pravom je povezan sa školama. Ovo je obrazovni sistem sa hijerarhijskom strukturom, ocenjivan na kronološki način, razvija se iz osnovne škole pa sve do univerziteta i da osim akademskog učenja obuhvata i jednu različitost specijaliziranih programa i institucija za tehničko i profesionalno treniranje sa punim radnim vremenom.20 Neformalno obrazovanje je definisano kao bilo koji namerni početak (obično izvan tradicionalnog obrazovanja), gdje je program prilagođen potrebama (ili situacija) jedinstvenost studenata je davanje maksimalnog napora za učenje i smanjiti druge elemente koji obično preokupiraju nastavnike u formalnim školama (npr. Prozivi po imenu, nametanje discipline, pisanje izveštaja, nadgledanje sale za učenje, itd.).21 Metode koje se koriste u neformalnom obrazovanju su po prirodi vrlo različiti od onih koji se koriste u formalne obrazovne institucije. Mladi sa većom voljom "uče radeći" uče nas "prazno znanje“ iz knjiga. Zbog prirodnog učestvovanja aktivnosti, mladi su obavezni da uzmu odgovornosti da će sami učiti i angažovati se maksimalno u procesu. Omladinske aktivnosti pružaju "stvarni život", koji se ne može lako reproducirati u učionici. Učenje liči na jedan određen kontekst, i zato je više značajno.22 Treba znati da devojke/mlade žene i mladići/muškarci suočavaju se sa poteškoćama i mnogim izazovima za obrazovanja i tretiranje unutar sistema. Devojke se suočavaju sa poteškoćama za njihovo školovanje i da dovrše to školovanje radi realiteta što rađaju i

19 Arlen Etllng – „Šta je neformalno obrazovanje?” Obrazovni žurnal o poljoprivredi, zima 1993. str.73 20 P.Coombs – Nove metode učenja dece i mladih u ruralnim sredinama, 1973. str.11 21 J.Kleis, L. Lang – Ka definiciji konteksta neformalnog obrazovanja. Beleške sa diskusije o neformalnom obrazovanju. Državni univerzitet Mičigena, str.6 22 Evropski forum omladine, Izveštaj omladine „Obrazovanje, zaposlenje i mladi u Evropi”, 2004. str.42

24

postaju majke. Ciljevi i aktivnosti politike trebaju imati u obzir devojke koje ostaju van školskog sistema za njihovo školovanje i da pokušaju njih zadržati unutar njih.

6.2.2 Strategije za formalno obrazovanje - potreba za bolju koordinaciju

Opšte stanje formalnog obrazovanja na Kosovu još se suočava sa dosta teškoća, iako je postignut jedan napredak na nivou politika od stane Školskog Ministarstva, Tehnologije, koja je u junu 2004 godine donela ke Strategije za razvoj obrazovanja visoka za godine 2005-2015godinu. Ova desetogodišnja strategija za visoko obrazovanje na Kosovu je dokument koji predstavlja konsenzus između političkih faktora, akademskih udruženja, studenata, civilnog društva. I drugih zainteresovanih i zajednica za viziju obrazovanja visoko na Kosovu.23 Opšti cilj strategije je da doprinesu na stvaranje jednog modernog sistema u visokom školstvu na Kosovu24 i strategija adresira realnost identifikujući poglede, načela, misiju strateških ciljeva i davajući im oblik plana za sprovođenje sa predloženim budžetom. Postoje i druge strategije na području formalnog obrazovanja, kao što je: Kosovska strategija za obrazovanje u ruralnim područjima (2004 – 2009) i strategija Kosova za obrazovanje odraslih (2005 – 20015). Ove strategije imaju posebno viđenje na formalno obrazovanje koje je neophodno, jer je situacija u formalnom obrazovanju nepodobno. Takođe treba postojati veća saradnja između institucija u vezi m aktivnostima posebnim programima. Ovaj proces je počeo i trebao bi biti podržan. Na primer glavne zainteresovane strane rade na stvaranje grupa među-ministarskih za razvoj i održivu strategiju za učenje tokom celog života na Kosovu koordiniranu sa Ministarstvom za obrazovanje kulturu i tehnologiju.

6.2.2. Pristup, kvalitet, oprema

Kosovska omladina se žali na pristup i kvalitet u obrazovanju(nizak standard objekata) kao i poteškoće za pristup u postojećim.

Mladi su mišljenja da obrazovne institucije nisu u skladu sa zakonom o školovanju i propuste u zakonskoj infrastrukturi stvaraju nedostatak informacija za prava i odgovornosti učenika. Neki od njih se izražavaju da je obrazovanje na Kosovu politizirano i nedostaje sistem vrednosti. Takođe je primećen nedostatak transparentnosti, nepotizam, verski uticaj i konflikt među generacijama. U urbanim područjima osnovnih i srednjih škola su vrlo zauzeti i rade u dvije ili tri smene. Laboratorije, oprema, didaktički materijal i knjige nedostaju i lošeg su kvaliteta. Približni podaci za trošenje što ima familija za osnovno školovanje su: knjige i materijali za učenje što koštaju oko 40 do 80 evra za jednog učenika godišnje, dok za transport i ishranu proračunava se dodatni iznos. Ovi troškovi se smatraju kao ozbiljna smetnja za osnovno školovanje za decu iz relativno siromašnih porodica. Troškovi obrazovanja za 2005 godinu obuhvataju iznos oko 97,9 miliona evra (13% od ukupnog budžeta) od kojih 76,4% se odvaja opštinama za obrazovanje osnovnog i srednjeg obrazovanja. Isplate nastavni uglavnom pokrivaju sredstva vlade (87% za osnovno i srednje), dok samo 1,7%

23 Strategija o razvoju višeg obrazovanja na Kosovu za 2005-2015, str. 4 24 Upravo tu.

25

iz budžeta se izdvaja za plan i program i za treniranja nastavnika (tj. 1:26 i 0,4 miliona evra).25 6.2.3. Rano napuštanje obrazovanja – kritičan izazov Drugi presudan izazov za formalni sistem obrazovanja na Kosovu je visoka stopa prekida školovanja. Samo trećina polaznika koji su registrovali prvu godinu steknu srednje obrazovanje ili uzimaju diplome za visoko obrazovanje. Procenjuje se napuštanje obaveznog školovanja je oko 12 – 13%, srednjeg obrazovanja oko 28%, dok višeg i visokog obrazovanja više nego 50%.Visoki procenat napuštanja može se objasniti delimično sa niskim kvalitetom i lošim rezultatom obrazovanja (sa izraženo niskim primanjima školskog personala) nepogodni objekti za školovanje i troškovi za školstvo. No, istraživanje koje je proveo autori Strategije za obrazovanje u ruralnim područjima na Kosovu pokazuje da je razlog za napuštanje obrazovanja uključuje migracije, udaljenost putovanja, roditelji koji ne vide potrebu za obrazovanje, nezainteresovanost dece, potrebu za zapošljavanje ili da bi pomagali u kućnim poslovima.26 Dati razlozi za napuštanje školovanja obuhvataju i niske plate u familiji, nedostatak prevoza, udaje (devojaka) i ne vide budućnost od srednjeg školovanja.27

6.2.4. Usluge savetovanja i informisanja Konačno se treba mnogo raditi na sistemu savetovanja, koji će ih omladinu uputiti u sistem školovanja, i informišući ih o mogućnostima neformalnog školovanja i mogućnost za buduće zapošljavanje na profesiji. Do sada je omladina uzimala informacije u vezi sa mogućnostima i budućem školovanju naročito u srednjoj školi (38,2%)Omladinski centri ne nude dovoljno pokazatelja a i ne učestvuju u posredovanju.28 Treba napomenuti i poverenje omladine u privatne obrazovne institucije. Više nego polovina mladih misle da usluge u privatnom sektoru su bolja, dok 1/3 misli da su iste slabe. Ono što se dopada mladima u vezi sa privatnim institucijama obrazovanja jeste laka registracija, kvalitet ovih škola i akademskog osoblja.29 Mladi misle da privatni univerziteti pripremaju svoje najbolje studente za praktičnu stranu posla i misle da dobijena univerzitetska diploma kod privatnih institucija povećava šanse na tržištu rada.30 Škole i javni univerziteti nisu dovoljno fleksibilni i da dobijeno znanje u istim ne odgovara potrebama tržišta. 6.2.5. Potrebu za puno priznavanje neformalnog obrazovanja

Pravo je reći da neformalno obrazovanje nema poverljivosti i kredibilitet, koji odslikava doprinos što se odnosi na individualni razvoj. To je direktna posledica i razlog toga jer nisu deo bilo kakvog sistema dokumentiranja.31 Neformalno obrazovanje ima svoje

25 Pogledajte fusnotu 6. 26 Strategija za obrazovanje u ruralnim sredinama, str.66. 27 Strategija za obrazovanje u ruralnim sredinama, str.70. 28 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS. 29 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS 30 Izveštaj sa diskusije sa studentima fokus grupe projekta Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. str.5 31 Pogledajte fusnotu 21.

26

nastavne planove manje jasne i još manje „snage kreditiranja“ i zbog toga ima i slabu socijalnu i finansijsku situaciju.32

Prema istraživanju, jedan veoma veliki broj mladih Kosova nastavljaju kurseve van formalnog sistema školstva, a od njih, najčešće, kursevi za strane jezike i računare. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji nedostatak interesovanja za pohađanje kurseva iz oblasti biznisa i ekonomije.33

Potreba za neformalno obrazovanje u ruralnim područjima na Kosovu izgleda da je veoma hitna. Izvan-nastavna omladina i odrasli imaju veoma ograničeni pristup u mogućnostima učenja. Učenje tokom celog života, bilo to kao borba protiv analfabetizma ili povratak u osnovnom školovanju, u povećanju dobijenog znanja ili povećanje novih veština jeste u rukama pojedinca, ali treba da postoji i jedan sistem javnog i privatnog podržavanja kako bi se ispunilo potrebe pojedinaca. Postoji potreba radi pojačanja preduzetih projekata od strane lokalnih NVO-a koja pružaju dobre kurseve za agro-kulturu i preradu hrane itd. Pošto delokrug takvih aktivnosti još je ograničen.34 Takvi programi bi bili, delimično, korisni za mlade koji još nisu upisali srednju školu ili su istu napustili.

U drugim preprekama za razvoj neformalnog obrazovanja na Kosovu ulazi i nedostatak zakonske osnove za tu vrstu aktivnosti, nedostatak aktivnosti van nastavnog plana po školama i nedostatak obrazovanja od strane medija (mladi misle da mediji, posebno javna televizija, školske biblioteke i internet trebalo bi da pružaju mladima više prostora kako bi izrazili svoje potrebe i svoja mišljenja).35 Rečeno uopšte, nedostatak priznavanja neformalnog obrazovanja predstavlja veliki problem na Kosovu, međutim nedostaje i priznati sistem kvalifikacija. 6.2.6. Ciljevi

1. Ojačati saradnju između vladinih i nevladinih organizacija radi stvaranja mogućnosti u oblasti neformalnog obrazovanja, formalnog i informalnog. Cilj će se sprovesti kroz saradnju sa raznim zainteresovanim stranama a posebno sa opštinama i omladinskim i studentskim organizacijama. Biće izvršena identifikacija mogućnosti za zajedničke kampanje podizanja svesti, radi zajedničkog korišćenja postojećih objekata i za rad efikasne raspodele fondova. 2. Uspostavljanje fleksibilnog sistema, prihvatljivog i obrazovnog,

sveobuhvatnog u svakoj dobi života. To je odgovor za problem visokog stepena napuštanja škola u obrazovnom sistemu Kosova, tako da preduzete aktivnosti, po ovom objektivu, biće jedna ponuda za mlade odrasle dobi, koji su iz bilo kojeg razloga nisu bili u stanju da završe svoje školovanje. Takvi kursevi bilo formalni ili neformalni imaće podršku preko sredstava, promotivno izrađena, kao i raspodele posebnih fondova.

32 Manuela du Bois Reymond – Studija o vezi između formalnog i neformalnog obrazovanja, str.5 33 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS 34 Strategija za obrazovanje u ruralnim sredinama, str.71. 35 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS

27

2. Usaglasiti obrazovanje sa zahtevima tržišta rada u socio-ekonomskim okolnostima.

Bazirajući se na identifikaciju potreba tržišta, preko relevantna istraživanja, biće obavljena modifikacija strategija za obrazovanje (na primer veštine i preduzetništvo će biti dodani nastavnom planu). Biće osnovana i jedna tačka za javno informisanje u vezi sa postojećim mogućnostima za zapošljavanje.

6.2.7. Indikatori

U objektivu obrazovanja, pokazatelj (kvantitativan), orijentiran ka delovanjima koja, između ostalog obuhvataju:

Organizovanje određenog broja događaja, stimulativnih aktivnosti, studijska poseta, stipendije i treniranja;

Pružanje određenih iznosa fondova, stvaranje novih institucija, kao što je Institucija za akreditaciju itd.

Sa kvalitativne strane (merilo za uspeh) je: Veća saradnja između institucija i povećanje obuhvaćenosti zajednica u civilnom

društvu, što se time dopunjuje mozaik. Primeri pokazatelja uticaja, i rezultati su:

Smanjen je procenat mladih koji napuštaju srednje i visoko školovanje (početna tačka je 28%, za tri godine 15%);

Povećanje procenta univerziteta i srednjih i viših škola, koje su izabrale predstavnika studenata, koji aktivno učestvuju u odlučivanju (u 3 godine, početna tačka + 30%);

Povećanje procenta mladih muškaraca i žena koji dobijaju dodatne veštine kroz neformalno obrazovnih aktivnosti (početna tačka 5%, nakon 3 godine 20%).

6.3. Zaposlenje

Nezaposlenost nastavlja da, uopšte, smatra kao najveći problem Kosova. „Prvo i najhitnije pitanje, od pitanja sa kojima se danas suočavamo, jeste nedostatak mogućnosti za zapošljavanje na Kosovu. Bez mogućnosti zakonskog zapošljavanja, redovnog, koji se plaća, preostaju nam samo neke druge poželjne mogućnosti“ – kaže se u Preporuku Omladinske Skupštine za promene.36 Obavljeno istraživanje od strane Sekretarijata PKVR-a potvrđuje takav pogled. Samo 1 / 20 od ispitanih nisu bili zabrinuti za njihovo zapošljavanje, to su bili ljudi koji ili ne traže posao ili imaju obezbeđen posao, na primer u privatnom sektoru.37 Mladi ljudi imaju različite razloge da budu zabrinuti sa tržištem rada. Ako još uvek žive sa svojim roditeljima, onda, uopšte, zavise od porodičnog prihoda da bi studirali ili da bi imali bolji život. Nezaposlenost se povećava kod žena, nivo nezaposlenih žena je dva puta veći nego kod muškaraca. 6.3.1. Struktura nezaposlenosti kod mladih

36 Pogledajte fusnotu 7 37 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS

28

Mladi, koji su bez posla za duži vremenski period, imaju visoki procenat (42.6%), i da taj indikator se povećava do 88.6% za srpsku manjinu.38 Po istraživanju UNDP-a, u 2006 godine, 43% nezaposlenih traže posao za više od jedne godine. Na Kosovu, 42.6% nezaposlenih mladih koji traže posao duže od godinu dana, dok je 19,4% od 6 meseci do godinu dana. Situacija je teže za sve manjinske grupe, posebno za Rome, Aškalije i Egipćane (72.2% traže posao više od godinu dana) kao i Kosovski Srbi (88,6%). Dugoročna nezaposlenost, npr više od dvanaest meseci, dominantna je pojava kod muškaraca (47,1% za muškarce u upoređenju sa 37,0% za žene).39Nezaposlenost je proširena kod žena, gdje je stopa nezaposlenosti dva puta veća nego kod muškaraca. Ova razina je znatno viša za grupu uzrasta od 15 do 19 i izračunati 60,1%, dok je za grupu uzrasta od 20-24 smanjuje na 45.0%.40 Stopa nezaposlenosti je viša u grupi srpske manjine (63.0%) nego što su kosovski Albanci (48,4%). Također, grupa koja je lice posebne teškoće u nekim zemljama jugoistočne Europe (SEE) su mladi Romi.41 6.3.2. Posledice ograničene mogućnosti zapošljavanja Ima različitih mišljenja među zaposlenom omladinom: najveći deo njih (93.4%) su uglavnom, ili delimično zadovoljni poslom kojeg imaju, dok samo 6.5% njih ne želi da promeni radno mesto. Razlozi za želju da promene radno mesto su: bolja plata /38.3%) bolje mogućnosti za karijeru (36.4%) i poboljšanje uslova rada (18.4%).

Ograničene ekonomske mogućnosti izazivaju razne negativne posledice. Nekoliko mladih orijentiraju se na crno tržište, u kriminalitet ili postaju žrtve drugih devijantnih ponašanja. Takođe, ograničene mogućnosti zapošljavanja primoravaju mlade da traže posao van zemlje. Obavljena istraživanja u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Moldaviji i u Srbiji, potvrđuju da najveći deo mladih bi emigrirali kada bi imali takvu mogućnost. Međunarodna migracija može imati pozitivnih rezultata, jer mladi i njihove porodice izlaze iz nezaposlenosti i siromaštva zapošljavanjem van zemlje i dostavom prihoda za njihove porodice. Za Albance Kosova takav dostavljeni novac procenjuje se da iznosi 43% od domaćeg bruto proizvoda (DBP). Sa druge strane, negativni aspekat migracije radnika je gubljenje školovanih ljudi u regionu i gubitak investicija koja su uložena za obrazovanje u matičnoj državi.42 Ovakvim bledim situacijama je razumljivo da uslovi rada za one „pojedine srećnike“ ne zaposlene su teški i da ima primera za eksploataciju radnika. Po obavljenim istraživanjima od strane Svetske Banke polovina zapošljavanja na Kosovo je nezvanična. Od opšteg broja zaposlenih, više od 49% bili su nezvanično zaposleni u 2003 godini, po sledećim kriterijumima Međunarodne organizacije rada (ILO): (i) dali su potpisali radni ugovor, i

38 Zaposlenje mladih kosovara i plan akcije, okvir srednjoročne politike 2006-2008. 39 Upravo tu 40 Svi statistički podaci u ovom paragrafu su preuzeti iz studije MOR (Međunarodna organizacija rada) sprovedene 2005. (još nije objavljena). 41 G.La Cava, P. Lytle, A. Kolev – „Mladi u jugoistočnoj Evropi; od rizika do ojačavanja”, 2005. str. 65 42 Albanija je, na primer, izgubila jednu trećinu kvalifikovanih radnika u periodu nakon pada komunizma. 40% nastavnika i istraživača sa univerziteta i naučnih institucija je napustilo državu; pogledajte „Migracija: Albanija”, Osservatorio Balcani, 2002. Ocenjuje se da broj Rumuna u dijaspori iznosi od osam do deset miliona; pogledajte: „Rumunska politika za omladinu, izveštaj grupe međunarodnih stručnjaka”, Strazbur, 2001. Str.29-30. Takođe pogledajte: G.La Cava, P. Lytle, A. Kolev – „Mladi u jugoistočnoj Evropi; od rizika do ojačavanja”, 2005. str.16 i 79; B. Rhode – „Migracija mozga, raspad mozga i gubitak mozga; izveštaji o emigraciji naučnika i visoko obrazovanih lica iz istočne Evrope”, u: R.King – „Nova geografija evropske migracije”, London 1993. Str.228-245.

29

(ii) dali je preduzeće registrovano.43 Veliki broj mladih pate od produbljavanja porodičnog siromaštva, koja često daje kao rezultat rad dece, napuštanje škole ili trgovine ljudskim bićem. 6.3.3. Načini traženja posla Postoje razni podaci u vezi sa preporučenim načinom Kosovske omladine da traže posao. Neki se obraćaju zvaničnim institucijama i porodičnoj mreži ili društvenoj. Drugi identifikuju štampane medije (oglase) kao glavni izvor informacije za slobodna radna mesta. Bilo koji da bude izvor informacije, izgleda da način ne službenih odnosa je glavni ključ za uspešno traženje posla, jer 59% ispitanima priznaju to kao najbolji način da se nalazi posao u poređenju sa 2.9% ispitanima koji su identifikovali javne službe zapošljavanja kao način preko kojeg može se naći posao. Približno 10% mladih, koji su konsultovani, veruju da je moguće da se nađe posao, odgovarajući samo na oglase po medijima. I pored toga da veliki broj mladih posećuje biro za zapošljavanje, kako bi tražili informacije o slobodnim radnim mestima, smatraju da nisu u stanju da pružaju dovoljnu pomoć mladoj osobi kako bi došao do posla. Anketirani mladići su dali slične negativne procene i o omladinskim centrima.44 6.3.4. Obrazovanje za zapošljavanje Uopšte rečeno, mladi smatraju da dobiveno obrazovanje je značajno da se nađe podoban posao, stoga, cilj velikog broja Albanaca sa Kosova, (posebno žena), jeste da dostižu visoko obrazovanje uz poverenje da na taj način će poboljšati prilike za zapošljavanje. Povećana nastava školovanja je, bez sumnje, pozitivan pokazatelj, jer se pretpostavlja da uopšte, obrazovaniji omladinci se lakše zapošljavaju, međutim, izgleda da veliki broj mladih produžuju njihov ulazak na tržište rada, više zbog nedostatka momentalnih šansi za zapošljavanje nego zbog izbora opravdanog mesta za karijeru. Utisak da će univerzitetskim obrazovanjem osigurati zapošljavanje je, na žalost, neosnovano: Kada regrutiraju mlade radnike na Kosovu, poslodavci prvo gledaju na iskustvo rada.45 Nijedno radno iskustvo nije identifikovano kao jedna od prepreka u procesu regrutovanja. Mladi postaju sve više svesni za činjenicu da obrazovanje bez iskustva nije dovoljno kako bi se uspešno takmičili na tržištu rada.46 Opšte mišljenje je da vladine institucije, kao i one privatne treba da pružaju studentima više treniranja tokom studiranja i dodatnih treniranja nakon diplomiranja, radi pružanja pomoći za svoja mišljenja primenjuju u praksi.47 6.3.5. Tranzicija iz škole na posao Problemi se povećavaju i u odnosu na tranziciji od obrazovanja do zaposlenja. Uspeh ili neuspeh takve tranzicije ne samo što ima troškove u kratkom vremenskom roku, nego može imati i stalnog uticaja tokom celog života. Mladi mogu izgubiti nadu kao rezultat poteškoća sa kojima se suočavaju tokom traženja posla ili zbog loših uslova zapošljavanja.

43 Zaposlenje mladih kosovara i plan akcije, okvir srednjoročne politike 2006-2008. 44 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS 45 Zaposlenje mladih kosovara i plan akcije, okvir srednjoročne politike 2006-2008. 46 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS 47 Izveštaj o diskusiji sa fokus grupom poslovne zajednice za projekat Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. Str.6.

30

Ako su bez posla za dugo vreme, to može imati suprotni uticaj u uspehu na tržište rada. Mladi su posebno osetljivi za vreme tranzicije, jer može biti da nemaju dovoljnog prihoda kako bi pokrili troškove života, posebno ako ne mogu biti podržani u porodici ili od struktura za javnu podršku. S toga, period tranzicije je to kada siromaštvo ugrožava mlade ili se izuzimaju od društva u ekstremnim slučajevima.

Po podatcima na raspolaganju samo 15.7% Kosovske omladine, uzrasti od 15 – 24 godina, su završili tranziciju iz škole na posao – npr. Zaposleni su na stručnim mestima ili na redovnom poslu, bez raspolaganja trenutnim planom da bi promenili ili da bi se vratili obrazovanju. Više od jedne trećine (37.5%), nisu započeli svoju tranziciju, na primer još se školuju ili nisu zaposleni, niti u školi, niti imaju tendencije da se zaposle. Dok 46.6% još se nalaze pod tranzicijom npr. Oni su bez posla ili zaposleni u nestručnim poslovima, privremenim ili neaktivnim poslovima, ali planiraju da se zaposle kasnije.48 6.3.6. Potreba za više radnih mesta Istraživanja pokazuju da glavni razlozi za nezaposlenost su uglavnom objektivne prirode (nema slobodnih radnih mesta:54.5%). Tokom konsultacija, mladi, često, priznaju da nemaju dovoljnu podršku za mlade preduzetnike. Takođe, ljudi koji su sada već započeli svoj biznis, uvrštavaju poteškoće za osnivanje jednog biznis preduzeća, kao što su: komplikovane procedure, korupcija u javnoj upravi, (registracija i licenciranje) nizak nivo informacija na raspolaganje i visoki početni i potrebni kapital zbog ograničene infrastrukture.49 Osim toga, ispitanici smatraju da sistem taksi je ne-favirizirajući zbog stope i zbog komplikovane procedure dokumentiranja.50 6.3.7. Pozitivni primeri i nada za poboljšanjem Nasuprot lošeg položaja Kosovske omladine ima dovoljno pozitivnih primera za primenjene programe i za pružene usluge, koje doprinose ukupnom razvoju omladine, povećaju njihovo učešće u javnom životu i razvoju zajednice.51 Do sada je osnivano 8 centara za profesionalno treniranje od strane Ministarstva rada i socijalnog staranja. U tim centrima, mladima se pružaju mogućnosti za profesionalna treniranja u 23 struke i računarske veštine; takođe pružaju se veštine i saznanja kako bi započeli sopstvena poslovanja. Centri za profesionalna treniranja imaju dobru saradnju sa birovima za zapošljavanje, stoga, direktno služe velikom broju mladih koji su registrovani kao nezaposleni. Neke druge direktne usluge se pružaju od nekoliko omladinskih centara i isti odgovaraju potrebama mladih da dobiju prvo radno iskustvo i nakon toga nađu i posao. Na primer, službe za posebna treniranja su razvijene u Omladinskom centru – IRC u Prizrenu. Osim toga, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) je izradio novi nastavni plan za 9 razred, u kojem su integrisani pojedini sastavni elementi iz profesionalnog treniranja.52

48 Zaposlenje mladih kosovara i plan akcije, okvir srednjoročne politike 2006-2008. 49 Izveštaj o diskusiji sa fokus grupom poslovne zajednice za projekat Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. Str.4 50 Izveštaj o diskusiji sa fokus grupom poslovne zajednice za projekat Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006. Str.4 51 Pogledajte fusnotu 10 52 Upravo tu.

31

6.3.8. Ciljevi

1. Poboljšati mogućnosti za zapošljavanje za mlade. Radiće se sa svim relevantnim vladinim mehanizmima, kao i privatnog biznisa, da se otvaraju šarolike mogućnosti za zapošljavanje mladih. 2. Podržavati povećanje zapošljavanja. Ministarstvo će biti zainteresovano da u skladu sa gore navedenim tačkama izradi i strategija koja će odigrati aktivnu ulogu u vezi sa tom podrškom. 3. Poboljšati saradnju između institucija u njihovim politikama radi zapošljavanja mladih. Ova saradnja treba biti podsticana, jer jedno takvo povećanje saradnje će proslediti povećanje nivoa zapošljavanja mladih.

6.3.9. Indikatori

Merila usmerena ka aktivnosti zapošljavanja su:

Objavljivanje izveštaja i ostale dokumentacije; Pružanje treniranja za fokusirane grupe koje se mogu proceniti; Izrada pravilnika u oblasti zapošljavanja.

Merila o uspehu obuhvataju: Povećanje kvaliteta javnih usluga o zapošljavanju, i Adekvatno savetovanje u karijeri, funkcionalni mehanizmi za monitoring,

standardi za praktičan rad, itd. Postoje dva indikatora uticaja na ovu oblast:

Povećani procenat novih zaposlenih muškaraca od uzrasta 20 do 24 godine (početna tačka 55%, za tri godine 65%), i

Povećani broj zaposlenih mladih žena uzrasta 20 do 24 godine (u tri godine početna tačka + 10%).

6.4. Zdravstvene usluge za mlade

Dobro zdravlje je vitalnog značaj za jedan kvalitetan život Kosovske omladine. Zbog toga, pojavljuje se potreba za zdravstvene postojeće i funkcionalne službe, koje još nisu stvorene i razvijene u potpunosti. Momentalno na Kosovu nema dovoljnih zdravstvenih službi koje se mogu nazvati „prijateljske za mlade“. Takve službe moraju raspolagati lekarsko osoblje, trenirano i spremno da tretiraju sa osetljivosti zdravstvena pitanja, koja su tipična za mlade i adolescente. To lekarsko osoblje treba da bude u stanju da pružaju savete za mlade u vezi sa temama sprečavanja SPB (seksualno prenosivih bolesti) HIV/AIDS, te da pružaju i ostale zdravstvene usluge. Problemi u vezi sa osnivanjem dotičnih zdravstvenih službi za mlade su finansijske prirode, ljudskih resursa i podizanja svesti mladi. Nizak budžet o zdravstvenom staranju otežava problem još više, jer niti postojeće zdravstvene službe na Kosovu nisu u stanju da tretiraju potrebe mladih. Zatim, postoji neadekvatno angažovanje centara porodične medicine, nedostatak pristupa u zdravstvenim problemima i nedostatak poverenja u uslugama o omladinskom zdravlju. 6.4.1. Sprečavanje i zdravstveno informisanje Sprečavanje je najbolji način da bi se izbegli visoki troškovi tretiranja. Anketirani su mišljenja da zdravstveni sistem mora se više angažovati da se Kosovskoj omladini pružaju tačne i materijalne informacije o zdravstvenom obrazovanju. Momentalno, dominira

32

način momentalnog informisanja od mladih u vezi sa zdravstvenim informacijama. Mladi, koji se suočavaju sa zdravstvenim pitanjima, prvo se konsultiraju sa medijima i Internetom, nakon toga traže zdravstvene savete u Institucijama formalnog obrazovanja. Postoji vidljiv nedostatak dobivanja informacije preko neformalnog obrazovanja. Uopšte, u svim sektorima Kosovskog društva, ima nedostatka zdravstvenog obrazovanja i nivoa zdravstvene svesti. Ovi faktori su praćeni sa dominacijom pretpostavki da „mladi su zdravi“, uz ustručavanje da se raspravljaju i „tabu teme“, kao što je seksualnost kod adolescenata i socijalne stigme. U aspektu zdravstvenog staranja treba znati da mlade žene imaju potrebe i druge izazove u upoređenju sa mladim muškarcima. Mladi misle da škole ne ispunjavaju svoje zadatke u pružanju zdravstvenog obrazovanja i zdravstvenih usluga; Ima nedostatak kurseva – zdravstvenih predmeta koji se predaju u školama, nedostatak zdravstvene usluge u školama, ima malo informacija o reproduktivnom zdravlju i malo usluga za konsultacije, na raspolaganju, za mlade. Sa druge strane, mladi su najviše zainteresovani za informacije u vezi sa infekcijama i bolestima kao što su HIV/AIDS i narkomanija. 6.4.2. Potreba za bolju saradnju Nacrt strategije za sprečavanje HIV/ AIDS za 2009-2013 godinu, mlade uvrštava u jednoj od naj ugroženih grupa i grupa koja je cilj politike za sprečavanje.53 Ova strategija je izrađena od strane Ministarstva Zdravstva. Međutim učešće mladih u utvrđivanju zdravstvenih politika je ograničeno. Jedno od brojnih mogućih objašnjenja o tome, sa jedne strane, mogu biti ne pružanje mogućnosti od strane odgovornih Institucija i, sa druge strane, nedostatak interesovanja omladine o učešću u izradi zdravstvenih politika. Pojedine NVO mladih primenjuju zdravstvene programe, ali ne postoji jedna održiva i efikasna saradnja između omladinskim NVO-ima i Ministarstva Zdravstva. To ima svoj izvor između ostalog, u nepodobnom finansiranju za angažovanje omladinskim NVO-a u takvim programima. 6.4.3. Ciljevi

1. Promovisanje zdravog života kod mladih. Odvijaće se kampanje kroz medije, koje će povećati svest i koja će promovisati život i zdravu ishranu. Ovi projekti će se primeniti od strane omladinskih NVO-a, koja će zaposliti mlade u tim procesima. 2. Mladi realizuju zdravstvenu zaštitu preko prijateljskih zdravstvenih usluga. Biće formirane prijateljske zdravstvene službe za mlade u javnim zasebnim institucijama i izvan njih.

3. Obezbediti među institucionalnu saradnju za zdravstvena pitanja mladih. Između ostalog, biće formirana među ministarska komisija za zdravstvena pitanja mladih.

6.4.4. Indikatori Ciljevi će se proceniti od strane kvalitativnih i kvantitativnih merila. Aktivnosti, koja su orijentisana i merljiva obuhvataju:

Broj osnivanih i funkcionalnih prijateljskih zdravstvenih službi; 53 Strategija za borbu protiv HIV/AIDS-a (2009-2013).

33

Broj projekata i realizovanih kampanji; Broj informativnih sesija na tromesečnom osnovi za utvrđene korisnike.

Kvalitet rada institucija će se povećati zbog: Osnivanja i funkcionalizacije među ministarske komisije za pitanja zdravlja mladih; Imenovanja koordinatora za zdravstvo po dotičnim ministarstvima; Kvalitet zdravstvenog obrazovanja za odrasle.

6.5. Ljudska sigurnost

U oblasti ljudske i društvene sigurnosti, veruje se da stvaranje sigurne sredine (u širem smislu te reči), je preduslov za svaki dalji pozitivni razvoj, što se tiče omladine i pitanja koja se vezuju sa omladinom.

Pitanje ljudske sigurnosti je jedan od značajnih principijelnih pitanja za Kosovsku omladinu. To ujedinjuje dva elementa: U zaštiti i ojačavanju, koja se mogu nazvati kao pasivne i aktivne. Prvi element – zaštita, odnosi se na standarde, procese i potrebne institucije kako bi se zaštitili ljudi od kritičnih i opasnosti koje se šire. To obuhvata i pristup „od više – nadole“ jer države imaju primarnu odgovornost da sprovode takve odbrambene strukture. Međutim, i Međunarodne i regionalne organizacije, ali i civilno društvo igraju značajnu ulogu u zaštiti ljudi. Drugi element – ojačavanje, podrazumeva pristup „odozdo – nagore“. Cilj ovog elementa jeste da se razvijaju sposobnosti pojedinaca i zajednica kako bi mogli doneti odgovorne odluke o sebi. 6.5.1. Kosovska omladina i nasilje – kriminalitet

Obavljena istraživanja ukazuju na kontradikciju između opšteg straha od nasilja (što je bila briga za visoki procenat anketiranih), i stvarnog doživljenog nasilja. Unutar tri poslednja meseca, koje su prethodili istraživanju, nasilje nisu doživeli 90% mladih po 53.5% anketiranih, nedostatak obrazovanja u porodici i porodično nasilje (koja se često ne prijavljuje) je glavni razlog za pojavljivanje agresivnosti kod mladih. Ostali pomenuti razlozi obuhvataju nedostatak zakonskih postupaka prema tim delovanjima, što bi trebalo ojačati.54

6.5.2. Kretanje omladine i mladi sa posebnim potrebama

Za ozbiljnu zabrinutost jeste da većina mladih, bez obzira dali potiču iz albanske većine ili manjina, smatraju da pokretljivost omladine nije na zadovoljavajućom nivou. Smatra da kretanje mladih nije u zadovoljavajućom nivou ovakva situacija ima uticaja kod mladih sa posebnim potrebama jer stvara prepreke za njihov dobar život. Sa druge strane u državama JIE-a, potrebna je jedna jasna politika o kretanjima omladine. Kretanje omladine pruža ne samo mogućnosti za neformalno obrazovanje, ali i iskustva i međukulturalnu razmenu, što pomaže u prevazilaženju među etničkih predrasuda i promoviše se tolerancija između mladih u regionu. Stoga, programi o razmeni mladih i politike o pokretljivosti su odlučujuće radi promovisanja društvene povezanosti što će pomoći u sprečavanju među etničkih sukoba u budućnosti.55

54 Istraživanje „Stanje mladih na Kosovu” sprovedeno od strane Sekretarijata RKVR-a u saradnji sa Departmanom za omladinu, MKOS 55 .La Cava, P. Lytle, A. Kolev – „Mladi u jugoistočnoj Evropi; od rizika do ojačavanja”, 2005. str.18.

34

6.5.3. Među-etnička saradnja

Situata ndëretnike në Kosovë është në përmirësim, sepse evidencohen gjithnjë e më pak raste të cilat do të mund të përkeqësonin marrëdhëniet ndëretnike deri në atë masë që do të mund të kishin ndikim në stabilitetin e Kosovës. 6.5.4. Mladi i prirodna sredina na Kosovu Kosovska omladina je svesna da nekontrolisano korišćenje prirodnih resursa ima negativnog uticaja u razvoju, u budućnosti, ljudi na Kosovu. Veliki broj mladih imaju saznanja da uništena sredina, situacija ta koja je prouzrokovana od apatičnog stanovništva, poslovne zajednice i investitora. „Zbog nedostatka opšte svesti stanovništva za ta pitanja, manja pažnja lokalnih i centralnih autoriteta da bi se pronašlo rešenje, nedovoljnih investicija u reciklaži i prikupljanju otpadaka, slabo planiranje u odnosu na pozicioniranje fabrika i pojave ilegalne seče šuma, budućnost sredine na kosovu izgleda tmurna.56 Postoji jasna potreba za povećanje svesti o zaštiti prirodne životne sredine kroz javnih inicijativa u saradnji sa omladinskim organizacijama na Kosovu. 6.5.5. Ciljevi

1. Podizanje svesti i odgovornosti kod mladih o značaju i očuvanju životne sredine. Vlada će podržati i inicirati kampanje za podizanje svesti, te će podržati volonterske grupe mladih tokom njihovih aktivnosti za zaštitu životne sredine. 2. Povećati među etničku saradnju između mladih. 2. Olakšati kretanje mladih. Vlada će učiniti napore da se pridruži u poboljšanju kretanja mladih. 3. Povećati učešće mladih na lokalnom i centralnom nivou po pitanjima ljudske sigurnosti. Ovaj cilj, iz ove tematske oblasti, zahteva da se poveća nivo učešća i svesti po opštinama i na centralnom nivou. 4. Promovisati sveobuhvatnu sredinu za mlade sa posebnim potrebama. 5. Të ngritet vetëdija tek të rinjtë për dhunën familjare dhe seksuale.

6.5.6. Indikatori Što se tiče ljudske sigurnosti za očekivati je da:

Broj mladih iz raznih zajednica, koji učestvuju i rade zajedno u programima mladih, kao i broj mladih sa posebnim potrebama koji pridobijaju od omladinskih programa, biće povećan najmanje 30% , za vremenski rok od 4 godine, u poređenju sa početnom tačkom;

56 Pogledajte fusnotu 7.

35

Procenat škola koje će pružiti programe za ambijentalno obrazovanje bi trebalo da se poveća za 80%, za vremenski rok od 4 godine, u upoređenju sa početnom tačkom, itd.

6.6. Kultura sport i rekreacija

Tokom izrade politika, veoma je značajno da se uzimaju u obzir, gde i kako mladi provode svoje slobodno vreme, kako realizuju kako realizuju svoj hobi i svoje želje, do koje mere prate i učestvuju u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima. Proces konsultacija o izradi KSPAO-a pruža jedan opšti pregled potreba Kosovske omladine u tom aspektu. Većina mladih bi želeli da budu aktivni učesnici u sportskim aktivnostima, najčešće kao amateri, ali postoji i jedan procenat perspektivnih sportista koji se bave sportom na profesionalan način. Međutim, infrastruktura o sportskim aktivnostima je ograničena. Mladi osećaju potrebu da se po školama treba pružiti fizičko vaspitanje jednog visokog kvaliteta.

6.6.1. Zakon o sportu i funkcionisanje sportskih udruženja Zakon o sportu broj 2003/24 (proglašen Uredbom UNMIK-a br. 2004/26), uređuje organizovanje, uslove i načine odvijanja sportskih delatnosti, prava, zadatke i odgovornosti njihovih nosioca, kao i druga značajna pitanja za fizičko-sportsku delatnost, posebno osnivanje, registraciju i upravljanje sportskim organizacijama. Za sprovođenje ovog Zakona Ministarstvo kulture omladine i sporta je izdao administrativnu Uredbu broj 02/2005 o registraciji i licenciranju saveza i sportskih udruženja na Kosovu. Ova AU utvrđuje da sportski savezi su nevladine organizacije, apolitične i neprofitabilne, osnivane i rukovođene na volonterskim osnovama i registrovane su kao NVO. MKOS, takođe, je usvojio i pod-zakonske akte o osnivanju i registraciju privatnih i javnih sportskih klubova i nadziranje administrativnih o profesionalnih poslova u sportskim klubovima. 6.6.2. Ciljevi

1. Podržavati i promovisati vrednosti i kulturne, sportske i rekreativne aktivnosti mladih. 2. Poboljšati infrastrukturu za kulturne, sportske i rekreativne aktivnosti za

mlade amatere. Više će se raditi sa opštinskim i centralnim autoritetima u tom pravcu. 3. Promovisati i kultivirati fizičko obrazovanje u svim sportovima mladih.

6.6.3. Indikatori Kvalitativno merilo za ovu tematsku oblast su:

Finalizacija sporazuma između institucija kako bi se pružila usluga u sportskim i kulturnim objektima koji su zauzete za razne svrhe, i

Poboljšanje planova i programa. Kako god bilo, većina merila su kvantitativna i obuhvataju:

Broj namenjenih prostora za aktivnosti mladih u svakoj opštini;

36

Broj realizovanih projekata; Broj garantovanih pojedinaca, podržanih za njihov razvoj u oblasti umetnosti,

sporta itd. Ovde su neki indikatori postignutih rezultata, kao što su:

Povećani broj opština, koja pružaju potreban prostor, slobodan za kulturne, sportske i rekreativne aktivnosti (početka tačka 10 za 4 godine 24 opštine);

7. Mehanizmi za sprovođenje i procenjivanje

7.1. Među ministarski savet

Sve dok KSPAO je jedan među- sektoralni dokument, Vlada Kosova će osnivati jedan među ministarski savet koji će savetovati organ za sprovođenje KSPAO-a o najboljim načinima za sprovođenje ovog plana. Ovaj Savet će biti sastavljen od predstavnika dotičnih ministarstava, koji se odnose na mlade (posebno Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju, Ministarstvo za rad i socijalno staranje, Ministarstvo zdravstva kao i ostale) koje će se sastati na periodičan način kako bi pružili savete o nadziranju faze sprovođenja KSPAO-a. Nakon stvaranja Kosovskog saveta akcije za omladinu, među ministarskih savet će se transformisati u savet zajedničkog upravljanja, gde predstavnici Kosovskog akcionog saveta za omladinu će zasedati zajedno sa predstavnicima ministarstava. Savet zajedničkog upravljanja će se izgraditi bazirajući se na najboljim praksama iz Saveta Evrope, i jedan određeni broj zemalja, koje su razvijale uspešno ovu vrstu upravljanja – konsultacije sa civilnim društvom. 7.2. Savetodavno telo KSPAO-a

Upravni odbor KSPAO-a, sastavljen od predstavnika donatora i visokih zvaničnika Departmana za omladinu, koji je funkcionirao vrlo dobro tokom faze izrade KSPAO, će nastaviti svoj rad i dalje. Grupa će se redovno sastati ( u mesečnim ili tromesečnim rokovima), kako bi doneo odluke i radi davanja preporuka za DO i za jedinicu za sprovođenje KSPAO, o preduzetim koracima u sprovođenje Kosovskog plana akcije za omladinu. Postojanje tog odbora garantuje aktivno uključenje međunarodne zajednice i donatora u fazi sprovođenja i procenjivanja KSPAO, i sredstvo je, kroz kojeg, međunarodne organizacije povezane za tu oblast, će biti u stanju da nadzire postignuti razvoj od strane Kosovskih institucija, posebno od Departmana za omladinu. 7.3. Kosovski akcioni odbor za omladinu i godišnje konferencija za mlade

Nakon sprovođenja Nacrta Zakona o ojačavanju i učešću mladih, Kosovski akcioni odbor za omladinu (KAOO), i opštinski akcioni odbori za omladinu će osnivati predstavnička tela za Kosovo. Institucije će sarađivati sa Ministarstvom za kulturu, omladinu i sport ( MKOS), i daće svoje komentare u njihovoj podršci radi sprovođenja i sprovođenja KSPAO-a. Jedan predstavnik KAOO će učestvovati u upravnom odboru KSPAO-a. Takođe, biće održana i godišnja konferencija o politikama za mlade, organizovane od strane KAOO, u saradnji sa MKSKO-m radi rasprave o stanju razvoja u sektoru omladine, svake godine. Godišnji izveštaji će biti prezentiranih tokom tih konferencija.

37

7.4. Godišnji izveštaji

Jedinica za sprovođenje KSPAO-a će pripremiti godišnje izveštaje o statusu sprovođenja Kosovskog plana akcije o omladini i istog, prezentirati u MKOS-u i kod drugih uključenih aktera. Ovi izveštaji će se prezentirati i u godišnjim konferencijama za politike mladih, za komentare i raspravu. 7.5. Saradnja sa opštinama

Jedan broj zabeleženih aktivnosti u pod-strategiji PKVR-a, obuhvataju opštine. Jedinice za sprovođenje KSPAO-a će negovati stalne odnose sa opštinskim zvaničnicima za omladinu na Kosovu i da će upravljati pitanjima i njihovim brigama. Međunarodna zajednica donatora, preko njihovog prisustva na terenu, treba da podržavaju i opštine, takođe u izvršenju ili u okončanju zadataka koji su im povereni od strane KSPAO-a.

38

Skraćenice

SB Svetska banka DO Departman za omladinu ODKOS Opštinski direktorati za kulturu, omladinu i sport EDYK Program GTZ za ojačavanje i razvoj omladine GTZ Nemačka vladina organizacije za tehničku saradnju MOR Međunarodna organizacija rada SE Savet Evrope MONT Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju MEF Ministarstvo ekonomije i finansija MKOS Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport MŽSPP Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje MRSP Ministarstvo za rad i socijalnu politiku MZ Ministarstvo zdravstva NVO Nevladina organizacija OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OC Omladinski centar MOK Mreža omladine Kosova KSPAO Kosovska strategija i plan akcije za omladinu UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNV Volonteri UN UNICEF Fond UN za decu

39

Izvori

Arlen Etllng – “Šta je neformalno obrazovanje?", žurnal obrazovanja u poljoprivredi, 1993.

FKSC “Planiranje civilnog društva”, 2006.

Evropski forum omladine, Omladinski izveštaj “Obrazovanje, zaposlenje i mladi u Evropi”,

2004.

G. La Cava, P. Lytle, A. Kolev – “Mladi u jugoistočnoj Evropi; od rizika za ojačavanje”, 2005.

Gallup International, 2004, anketa na kraju godine.

Međunarodna krizna grupa, 2004, Kolaps na Kosovu.

GTZ dokument „Omladinski fokus”, 2005.

H. Ilazi – “Istraživanje kosovske omladine”, Priština, Kosova, 2002.

Uhttp://en.wikpedia.org/wiki/human_securityU.

Uhttp://www.kosyouth.net/ang/index.php?Membership:Network_MembersU.

Uhttp://www.unmikonline.org/regulations/2003/RE2003_32 .pdfU

Istraživanje “Stanje omladine Kosova” pripremljena od strane Sekretarijata PKVR u saradnji sa

Departmanom za omladinu, MKOS.

PIS, Odluka br. 5/166.

J. Kleis, L. Lang – Prema definiciji konteksta neformalnog obrazovanja. Beleške sa diskusije o

neformalnom obrazovanju, državni univerzitet Mičigena.

Zakoni objavljeni 2004. godine, OEBS Kosovo, decembar 2005.

Zakon o pristupu službenim dokumentima, br, 2003/12.

Manuela du Bois Reymond – “Studija o vezi između formalnog i neformalnog obrazovanjal”

zsvojena od strane Saveta rezolucije juna 2002. i zasnovana na “Beli papir”.

P. Coombs – “Nove metode učenja za decu i mlade iz ruralnih sredina”, 1973.

PRONI/SIDA/Ministarstvo kulture, omladine i sportam; Departman za omladinu, 2002.

Predlog UNICEF-a “Da govori, da učestvuje i odlučuje – pravo deteta na uvažavanje”, Ženeva,

15. septembar 2006.

Zaposlenje kosovske omladine i plan akcije, srednjoročni politički okvir, 2006 – 2008.

Izveštaj sa konferencije "Kosovski plan akcije za omladinu i učešće omladine u proces izrade”,

Priština, 28. decembar 2005.

40

Izveštaj o održivosti omladinskih organizacija na Kosovu.

Izveštaj o uslugama koje su dostupne omladini Kosova, 2005 (A. Yankabakova, ed.).

Izveštaj o ljudskom razvoju na Kosovu, 2006.

Specijalni izveštaj o omladinskoj politici br. 2 (SIROP) – OIA Bosna i Hercegovina, 2002.

(www.oiabih.info)

Preporuke skupštine mladih o promenama, Misija OEBS-a na Kosovu, 2005.

Uredba UNMIK-a 2005/1.

Mreža omladine Kosova– Istraživanje o omladini, 2003.

Objavljeno od strane UNMIK-a, Uredba 2005/1.

omladine Kosova“Sekretarijat PKVR u saradnji sa Departmanom za omladinu“, MKOS.

Strategija o obrazovanju u ruralnim sredinama na Kosovu.

Strategija o borbi protiv HIV/AIDS-a (2004-2008).

Strategija o zdravlju 2005-2015.

Strategjia për zhvillimin e arsimimit të lartë në Kosovë për vitet 2005 – 2015.

Studija MOR (Međunarodna organizacija rada) sprovedena 2005.

Mladi na Kosovu, Izveštaj UNICEF-a, jun 2004.

Mladi u društvu koje prolazi kroz promene, UNICEF, 2000.

Internet stranica UN-a, Kosovo.

Sistem ranog upozorenja, UNDP, Izveštaj br. 11, juli-septembar 2005.

Procena siromaštva na Kosovu; Svetska banka, 2005.

Volonterizam na Kosovu: studija sprovedena od strane volontera UN.

41

Aneks: Plani akcije za omladinu 2010 - 2012

Ovo je konačna javna verzija Kosovske strategije i Plana akcije za omladinu 2010-2012.

Strategija je rezultat brojnih konsultacija sa omladinskim aktivistima, vladinim strukturama

i civilnim društvom, kao i pravih analiza o stanju mladih na Kosovu. Proces izrade

Kosovske strategije i Plana akcije za omladinu je predvođen od strane Departmana za

omladinu u Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Strategija pokriva jedan broj

tematskih, među-sektorijalnih oblasti, identifikovanih u politikama Kosovske omladine.

Tematske oblasti su:

- Učešće mladih;

- Obrazovanje;

- Zaposlenje;

- Zdravstvo;

- Ljudska sigurnost, i

- Kultura, sport i rekreacija.

Trogodišnji plan Strategije za omladinu, prikazan u tabelama koja slede, sadrži jedan broj

ciljeva politike za svaku oblast. Za svaki cilj politike, specificirana su i konkretne aktivnosti

sa rokom, potrebnim budžetom, te su identifikovane i odgovorne institucije za

koordinaciju i realizaciju tih aktivnosti.