KRAJINSKI KWI@EVNI KLUBNEGOTIN

2011.

Б У К Т И Њ А

* * *

МалојестраницаучасописаБуктиња кадазатемуимамоВукаСтефановићаКараџића,оцасрпскеписмености.МотоовогбројасустиховиЛазеКостићанаписаниВукуКараџићу: „Ко за свог века не посрну хром, похрамаће за њимевекови.“ Вук је најзначајнија личност српске књижевностии културе у првој половини деветнаестог века. Наш великијезички реформатор, филолог, брижни сакупљач наше усменекњижевности, творац првог српског речника и граматике,прославиојесрпскoнароднoпевањесанемачкимкњижевницимасвогвремена,ГримомиГетеомитакопоставиотемељсрпскојкњижевностииписмености. УзподстицајЈернејаКопитара,кренуојеуреформусрп-ског језика и ћирилице и у одлучујућу борбу за увођењенародногјезикаусрпскукњижевност. ТимписмоминатомјезикуписалисусрпскикњижевнициВукуиоВукузаовајбројчасописа.

Уредник

Б У К Т И Њ АЧасопис за књижевност, уметност и културу

Број 28

Издавач„Крајински књижевни клуб” Неготин

Главни и одговорни уредникГоран Вучковић

РедакцијаГрадимир Станисављевић

Томислав МилошевићБожица Николић

Ратомир МилосављевићМилорад Грбовић

Слађан Михајловић

Лектура и коректураЉубиша Рајковић Кожељац

Насловна страна и илустрацијеДраган Стокић Рајачки

Компјутерска обрадаГоран Вучковић

Штампа„Графика Првенац”

Неготин

Тираж500 примерака

5

MИОДРАГ МАТИЦКИ

ВУК И КРАЈИНА

ВукjeдошаоуКладовоспролећа1811.усвојојдвадесети трећој години. Због отимања устаничких главара око власти,Карађорђе једовеоуБеоград и,потом,протераоуКаравлашку,великевојводеизНеготинскекрајинеМиленкаСтојковићаиПетраДобрњца,којисепосебноистакаоприликомосвајањаКладова.НањиховаместаВождјепоставиосвојељуде.УПоречујезавојводиоЈовуСтефановића,уКладовуЖивкаКонстатиновићаКладовског,на чело устаничког магистрата у Брзој Паланци наименовао јеЈевтуСавићаЧотрића,дотадашњегсовјетника зворничкенахије.ОовомсвомдаљемрођакуВукбележидајебиовеомаписменидагајеупознаосатајнамаслова,чакгајеназваоисвојимпрвимучитељем.КадајеименовануПравитељствујушчисовјет(1808),ЧотрићјесасобомповеоВукауБеоград,којијепретогабиописарулозничкојвојсциЈаковаНенадовића.Кадагаименујунадужностбрзопаланачког „комеданта” и судије, под чијом је управомбиои „ђумрук”уКладову,Чотрићопет са собомводиВукакаоцариника. Вук се обрео у крају који су устаници ослободили тек1810.године:24. јуна-БрзуПаланку,2.септембра-Кладово,7.септембра - Прахово и Неготин. Његова царинска надлежностније била ограничена само на Кладово, посебно 1812. када запословеоко„ђумрука”одговараХајдукВељко,већинаБуковче,Брегово, Брзу Паланку. Вук путује по Крајини, од Голупца доПореча, од Пореча преко планине Мироч у Брзу Паланку. ОнчестоборавиуНеготинукаогостХајдук-Вељка.ИзВуковогсписа„Географическо-статистическоописанијеСрбије”,којијеобјавиоусвомзабавникуДаницаза1827.годину,сазнајемокаквисутадабилипутевиуКрајини.„ОдГолупцадоПоречаморасечестопрекотаквихстрменаићидајетешкоикоњапревести,акамолиcколимапроћи,одПоречапакпрекоМирочауБрзуПаланкуможесепроћис колима, али је врло стрмено, особитоодПоречкеријекедонаПланину.”

76

Вукнијеобављаосамоцаринскепослове.Умолбиупућеној8/20.маја1842.годинекнезуМихаилупомињедаје1812.биопослатодСоветакаокомесарврховногвождаЂорђаПетровићауВидинМула-паши„радикојекаквихдоговора”,каоидајеповождовојзаповестибиосудијаиуправитељуБрзојПаланцидо1813.године.ОВуковомлагодномживотуСимаМилутиновићСарајлијаовакопрепричаваречиЈевтеСавића:„Какведвеслужавкеимаде,којегаданиноћслужекаодвевиле.-Онегасвлачеиоблаче,постељунамештајуијестимудоносе.Сњиматионсвесвојесувишевремепроводи, које му прекодневни други послови допусте. Те то лије узрок, речемму ја, помисливши у себи да је с лучем тражионебибољенашао.Прођигаседакле.Садверујемдабашнехмакад.Чудимсекакоијестивременаима.Авећзнамдакоизецсагледећимиотворенимочимаспавадамукрасавицеизпредочијуне ишчезну.” Круг Вукових пријатеља у овим крајевима, поредСавића, чинили су Стефан Живковић, београдски тровац којије у Неготину био саветник Хајдук-Вељков, Стефан ЖивковићСремац,писаруСовјету,којисе1811.ожениоСавкомЧаркаџијом,Вуковомрођаком,преводилацФенелоновогдела„ПрикљученијаТелемаха”,почемујеидобионадимакТелемак.СаовимсууБрзојПаланцибилиињеговбратСимоиВуковрођакОбрадТомић,теПетарТомићизВршца,песник,некадашњиписарДобрњчев,АрсаАндрејевић звани „Кастриот”.Са свимањимасеВукдописиваоилиихјепомињаоусписима.СтанојеМарковић,изНеготина,паКонстатинПавловић,ПетарНедељковићиМатијаЖивковић,тако-ђеизовогкраја,претплаћујусенаВуков„Српскирјечник”из1818.голине.НаВуковукњигупословица(1836)претплатићесемлађибратХајдук-ВељковМилутин,последњинеготинскивојвода.НадругоВуковоиздање„Речника”(1852),међу35претплатникабиће:епископтимочки,чиновници,учитељи,трговци,калфеишеснаесткрајинскихшкола.Накњигу„Правитељствујушчисовјетсербски”(1860)бићеуписаночак98претплатникаизовогкраја. УНеготину јеживелаудовица крајинског кнезаМихаилаКарапанџића „племенита госпођа Сара Михаиловица отКарапанџић”, како је Вук ословљава међу претплатнииима на„Српски рјечник” (1818). Она је била и једини претплатник наВукову„Пјесмарицу”(1815),чакјезаВуказабележиладвадесетакнароднихпесама.ИзобимнењиховепрепискеочигледноједајебилаВукувеоманаклоњена:„ЈаВассвагдапредочимаимаминикадавезаборавитнећудомојегачасапоследњега.”ГолубДобрашиновићпретпостављадајемеђуњимапостојалаозбиљнијавеза:„Кадаје

унемаштининаумиоданапустиБеч,ВукјепожелеослужбунекууНеготину „ухљебија“ ради, а можда и Сари да би био ближе.Молиојуједасеотомераспита.Онасеспремноодазвала:писалајеотомкнезуЈакову,настојалаутомсмислуипрекодругих,алипосвојприлициузаман,стогасаветујеВукадасесамнепосреднообратиоберкнезу,ако,вели,инемислиозбиљнонапрелазак,давидибарштаћему „отписати“.Вук јеСаруи уБечуочекивао.Узалудочевидно:уболестиижалостињој,реклобисе,нијевишебилодотога.Сњенимписмомод4.августа1817.прекидасе(илизавршава)њиховапреписка. ИзВукових казивањапознатомруском славистиИзмаилуИвановичуСрезњевском,сазнајемодајеВукуправоуНеготинскојкрајинипочеодапажљивослушанародниговорибележисвештомусеуњемучинилозанимљивим:„Особитомијебилокорисновремекадасамулето1813.годинебиосудијауБрзојПаланци.Тусампажљивослушаосељакекадсесуде,пасамсвакунепознатумиречодмахбележионахартијибезикаквогкњижевногциља,окометаданисамнисањао,негоонако,засебе.” У Неготину је Вук забележио прелепу народну љубавнупесму„Девојкасатриљубовника”ивишедругихнароднихлирскихиепскихпесама,закојенијеназначиодасуизнеготинскогкраја,описаојеобичајевезанезаЂурђевданикрсноиме,каоиобичајекраљицаилазарица,слушаолегендуосмртиМаркаКраљевића,описиваојенародниживот. Упрвомидругомиздању„Српскогрјечника”(1818;1852),посебно у географско-статистичком опису Србије, детаљно јеописаоНеготинскукрајину,„равнину”ипојединаместа(Неготин,Кладово),планине(Мироч,Поречкепланине,коједелеПоречодКрајинеиКључа),реке (Дунав,Тимок,Поречкарека)иЂердап,острва (Пореч), изворе (Царичина), манастире (Буково, Вратна),зидине и утврђења (Кулич, Костолац, Рам, зидине у Градишту,Голубац, Милошева кула); пописао је 69 села неготинске икладовскенахије.ВукјеизпрверукесакупиоподаткеодогађајимауовомкрајуизвременаПрвогсрпскогустанкаиоучешћурускевојскеуустаничкимборбамауНеготинскојкрајини.УНеготинусе спријатељио са Хајдук-Вељком Петровићем, чије ће житијетопло написати и објавити у првом годишту „Данице” (1826),започињућизначајанпосаокоји јесправомоценио:„каосрпскиПлутарх”. Начиниће и краће животописе Павла Тодоровића иДанилаАлексијевића,којису,такође,биливезанизаНеготинскукрајину.

Упометњисломабуне,ВуксевраћауБеоградиспасошемзаПореч,издатим2.септембра1813-неуспевададоПоречадоће,јерсугавећзапоселиТурци.НегдекодРитопекачамцемпрелазиДунавупанчевачкуОмољицуитакосерасгављасНеготинскомкрајином.Иакосеутајкрајвишеникаданијевратио,нијесеодњегарастаозаувек.ГотовоусвимњеговимделиманаилазимонапоменНеготинаиНеготинскекрајине.Његовсусретсаовимкрајемумладости,кадајетекзапочињаосвојпут,биоједобракобизањегаизасвенас;уНеготинскојкрајинијесампочетакВуковоготкривеногнашег„источногтрага”.

Портрет Вука Караџића - рад Мине Караџић

98

ВИШЕСЛАВ ЖИВАНОВИЋ

ВУКОВА ШТУЛА

У доба Првог српског устанка, на крајњем североистокусрпства, Крајина и Кључ су били од вишеструког значаја запобуњену Србију. Стратешки је то била тампон зона измеђуВидинског и Београдског пашалука, простор за приступ рускиходреданаовоподручје,привредно-економскијетобилораскршћетрговинскихпутеваитоковароба.СамВидинскипашалукјеимаодостанаглашенеслободеисамоуправу. Богати Кључ и још богатија Крајина били су поштеђенипохаре јаничара, и никада нису имали спахије. Давали су самоданаккојисусакупљалиидавалисрпскикнезовибегууКладово,аонгајеслаосултанууЦариград. „ИзКрајинесуугојениовновииовцејаловицеодлазилезаВидин,пшеницазаМалуВлашку;воће,коже,мед,восаки,нарочито,вино за Аустрију. Још почетком осамнаестог века аустријскитрговциизОршаведобављалисувиноизНеготинаиразносилигапосвету.ОршавајебилапрозоркрозкојијеаутономнакнежевинаКрајинагледалауЕвропу.СрбиуКрајиниималисусвојувласт:баш-кнеза уНеготину, под којим су биле три српске буљубаше,свакисапотридесетпандура.Посултановомписму,турскокопитонијесмелодагазиплоднукрајинскуземљу.“1 Сви путописци и сведоци оног времена не само Вук, суистицалииописивалиособеностсамоуправеуКрајинииКључуинаследносткнештвапородицеКарапанџић.Крајинскиоборкнезовису били потврђени царским бератима од колена до колена сабератлијским правима. Познато је да су таква оборкнезовскаправанајдужеуживалиРашковићиуСтаромВлаху,ЗимоњићиуХерцеговинииКарапанџићиуКрајини. ПротеравшиМиленкаСтојковићаиПетраДобрњцаизовихкрајева, Карађорђе је хтео да има поуздане људе у крајевима укојимасудојучевладалаовадвојица.1 Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић 1787 – 1864, Нолит Београд 1964. год.

ДосвогдоласкауКрајинуВукјеобављаоразнеписарскеи секретарске дужности кодЂорђаЋурчије, ЈаковаНенадовића,„свидетељство“уимепопаЛукеЛазаревића,уСовјету... Вук, се после напуштања Велике школе због болести инеуспешноглечења,договарасаСимомМилутиновићемСарајлијомданапишуисторијуПрвогсрпскогустанка.Милутиновићустихуа Вук у прози. Али не лези враже, Карађорђе се сети Вука и унедостатку других пошаље за „ђумрукџију“ у Кладово. Тако сеВуксаштуломиштакомуместодазапочнесвојсписатељскирад1811.годинеобреоуКладовугде јепреузеодужностстарешине„ђумрука“-царине.ЦаринујеутовремеподзакупдржаоњеговрођакЈефтаСавић. Сам Вук се ту није херојски осећао. Са костобољом,болестан и сакат, мали растом, осетљив и слабашан, потајно седивио јунацима. Болест му је поред разорених нерава унела инемиреудушу,акостобољаисакатостсугајошвишеудаљавалиодјуначкогпозива.Зтоседивионеустрашивостииволеојунаке.СвојомнеустрашивошћуХајдукВељкојеодмахзаплениодушуисимпатијеновогђумрукџије. „У Крајини је варош (и мали градић што је зидаоПасманџија)Неготин...малаварошицаБрзаПаланка(наДунавунамеђиКрајине иКључа)...Од југозападне странемеђаКрајина сКључем(Кладовскомнахијом),уКључуимаокотридесетсела... У Кључу је варош а мали градић Кладово на Дунаву; сгорњустрануКладовазнадусе (доводенекаквестарезидине,анижеКладова(окопосахатадалеко)знадусенасуху(особитосаВлашке стране) зидине од Трајанова моста, о којемуљуди јошприповиједајукојешта.“2Победници-устаницисуовдеживелисито,богатоираспусно.Изнели су све из препуних турских дућана, изделили ханумеизхарема,девојкесуихмиловаленамекимјастуцима.КакојеВуквршиоцаринскепословенезнамомного.Изузевнеколико писама, нису много сачувани обрачуни ни царинскадокумента.Знаседајењеговаобавезапресвегабиладанаплатицаринскедажбинеод стране трговацаи топре свега одонихиз«ћесарије»идазатоиздаваљану«тескеру». Већнаредне1812.године,ћумрукћеузакупузетиВуковпријатељипобратимХајдукВељкоПетровић. � Др Голуб Добрашиновић: Вук у Крајини и Кључу, ИА Крајине, Кључа и Пореча, Неготин, Кладово, 1987. године

1110

Царинске дужности Вукове, нису биле везане само заКладово.Каођумругџија,ВукјепокриваограничнипростородОршаведоБуковча.ЗатосеВуккретаоцелимКључемиКрајиному вршењу својих царинских дужности. Од укупно 21 писма,сачуваногуњеговојпреписци,највећибројмујепослатнаБрзуПаланку.Тојеиразумљиво,јерјеВукпоредцаринскихпословавршиоиуправитељскепослове,секретарскепословекодгоспотараЈефтеСавићауБрзојПаланциипословесудије.

ЗградаДимитријаКузмановића,трговца.СпратнидеоовезградејекористиоВукКараџић,пасујестариБрзопаланчани

звалиСтараЦаринарница,односноВуковконак.

„УустаничкојСрбијибилоједвадесетишестмагистрата,смештенихууправнимиадминистративнимсредиштима:Београд,Бања,Баурић,БрзаПаланка,Брусница,Ваљево,ВеликоГрадиште,Гроцка,Гургусовац,Зајечар,Јагодина,Карановац,Кладово,Крагу-јевац,Крушевац,Лозница,Неготин,Параћин,Пожаревац,Пореч,Ражањ,Смедерево,Ћуприја,Ужице,Чачак,Шабац.“3 Поред ђумругџијских послова, Вук је дакле обављао исекретарске послове код Јефте Савића и послове судије у БрзојПаланциукојојјенајвишевременапроводио. Вршећицаринску,секретарскуисудијскуфункцију,Вукјемораодадоносисамосталноодређенемеревезанезапограничнипромет,а1812.годинемораоједаидеинапреговореуВидиннаразговорсатамошњимпашом. Његови послови судије и управитеља обједињавали су3 Деловодни протокол Карађорђа Петровића, Миле Недељковић, Крагујевац, Светлост, 1988. године

1312

многенадлежности.ОбављалисусеупосебнојКанцеларијикојајебилаодвојенаодцаринарнице,аобухваталисуиздавањепасошаза путовања, регулисање односа између трговаца и пролазника,иодржавањередаибезбедности.Усудскимспоровиманајвишесубилизаступљениинаглашенитрговачкиспорови,које јеВукмораодасамрешава. Вукјевишеструкислужбеник,алијеикомендативојвода.ВуковрођакЈефтаЧотрићСавићјемораоданапустисвојеместо„коменданта“иоденапреговоресаТурцима,саЋоси–чехајомЏелеби ефендијом уНиш и Софију у па ће га привремено Вукзамењивати. Али тонеће задугобити тако, већ 28.априла1813.годинеЈефтаједописом1367позванодКарађорђа: „Писато Јевти Савићу у Берзу Паланку да остави вукаСтефановичанасвојеместоидамупокаженачинкакоћесеуделувладатиисвлашкомстраномдаседоброштобољеможеобходииникаковипротивниповод даимнеподаје, а када таконаредбуучинипоследасеспремииминутприједаовамоКНамауТополудође.“4ИзвршавајућиналогКарађорђијевЈефтаСавићјеодмахнасвојеместопоставиоВукаиздавшиму:

Полномочије

1–во.Чрезкојејадолуподписати,позаповестиверховногавождаикавалера,господараГеоргиеПетровича,остављамнаместомојеовденакомандиВукаСтефановича,инањегапрепоручујемсвеоненароднепослове,којесамјасовершавао,даихонсовершавадовозврашчанијамога,закојесвакомукомунадлежнизнатијављамисвимаовдашњемтерговцемивообштежитељем равноиовудпроходјашчемпрепоручујемдавишереченогаВукаимадуслушатииуважавати,какогодсамагомене. 2 – го. При томе остаје народни секретар СпиридонДимитријевићдасовершуједужностсекретарску. 3–че.АнадЂорђијаСлатинаша,буљугбашуварошкогина Јована Терзију, буљугбашу шешацког, препоручујем стражуу вароши и Дунавом добро да чувају и са вишереченим Вукомудоговорудауређују,иштобиимонзаповедио,каоменедагаслушају. 4–то.Аштосетичесудаипресужденија,оноћесвеовди,4 Деловодни протокол Карађорђа Петровића, Миле Недељковић, Крагујевац, Светлост, 1988. године

у Канцеларији, као и досад совершавати, а терговачки пословидаваћесе,пообичајунатерговачко пресужденије,акомунебиповолниовдашнисудбио,онајћебитиодавдеодпуштенсописмомВеликомсудународњему.5–то.Акојибисеувојнимделампротиванпоказао,илихерђавуватио, таковогадаимадувишереченебуљугбашевезанапод стражом, с писмом и согласијем Вуковим, војводи ВелкуПетровичупредати, који ће знатињемуподелу судити.ПрочемдаимадусвиовдашнижитељиподојакошњемуобичајувладатисеиуКанцеларији јављатисе,акојибиштопреступио,онајћепод одговор и каштигу доћи, за које болшег ради верованија исигурност о ово полномошчије Вуку Стефановићу, СпиридонуДимитријевичу и буљугбашама и сопственоручним потписом ипечатомпотврђујем.ДанонаБерзојПаланки5–гмаја1813.

Исправ.ЈефтоСавићБ.С.З.Н.5

Тако је Вуку поверена одговорна «комендантска» улога,захваљујућипресвегањеговојинтелегенцијиибистрини,његовојприљежностиихрабрости,његовојобразованостииприврженостиотечеству.Његовахромост(ништакаништула)нијебилаодутицаја,јер требало је земљу бранити, народ спасавати, организоватиодбрану... Вождов секретар Панта Радовановић из Неготина му јепослаоашовеидвестадобрихмомака,аВукјеискупиостотинупасуодабралиместо,размерилииутврдилишанац,аиједантопсудобиликаопојачање.Вратившисесанеуспелихпреговора,ЈефтаСавићпоновопреузимакоманду, аВукпосле вршењадужностицариника,комесарасапосебнимналозима,преговарача,секретара,судијеикоменданта,полазизаБеограддатражизаВељкаиКрајинупомоћ,адасеуњувишеникаданеврати. Вук је, видели смо, невољнодошаоуКрајинуиКључ, избогхромостииболешљивоститешкосумупадалеобавезекојејеимаонађумруцимаод„РшаведоБуковче“.КоликогоджелеодасерастеретитихобавезаиприближиБеоградунијемуседало. Граница, надомак Влашке, са Оршавом која је прозор усвет независне кнежине, чести преласци руских јединица, чинеКрајинустециштемоновременеинтелигенције,образованихљуди,� Вук Стефановић Караџић: Преписка I (1811 – 18�1), Просвета, Београд 1987. године

устаника,хајдука,имногих«почтенородних»трговацаиевропскихпутника.Била јетовеомаинтересантнаидинамичнасрединазамладогчовекакакавјебиоВук. ВукјеуБрзојПаланцидруговаосадваСтефанаЖивковића.Један је био трговац из Београда, а други је био Бечки студентмедицине, који је из родољубивих побуда напустио студије идошаоуСрбијудапомогнесвоменароду.БиојеписаруСовјету,ауКрајинијеувојнимлогоримазапочеопреводФенеловогдела„ПрикљученијаТелемаха“,сафранцускогнасрпскијезик,пакакобикојидеопревеодаваојеВукуначитање. БиласутуидваТомића,ОбрадиПетар.Обрадјезнаодагусла,иодњега јеВукчуонекеодпесамаудесетерцу,аПетарВршчанинродомбиојеисамстихотворац.Трговципозанимању,преводиоциислужбеници,проводилисуноћисаВукомузгусленакојимајегудиоОбрадистиховепесамакојејерецитоваоипеваоПетар(„ГеоргијуПетровићу“и„ПеснакојусуСербљиуСербијипевалинамајалосунаТопчидерукодБеограда1808године“).„Имаојеврлолијепгласибиодобарпевач“-говориојезањегаВук.Далиштомусесвиђало,илизбогугледањанасвогпобратимаХајдукВељкакомејесвирала„банда“докјеобедоваоилиполазиоубој,иВукјеувремесвогуправниковањауБрзојПаланциувеообичајдамусепеваузгуслеувремеобедовањаиувече. У Брзу Паланку му 1813. године пишу Јанићије ЂурићДимитријевићиСтојанНенадовићзахваљујућимусенаВатсоновојкњизи „Римљани уШпанији“, коју је Вук овде уврстио у својулектируипослаоњиманачитање.АпослаоимједајепроучеидапренесуЂорђуноветактичкемогућностиратовања.Србиутовремемалобројнијиислабијинекористепросторнегоратујуизшанчева. У овим крајевима Вук долази у контакт и са рускимпесницима.ПретпоставкаједаједорускихпесмарицадошаоодРусакојисубиваковалиуКладовудопролећа1811.године.Читањезборникарускихнароднихпесаманавелога јенапомисаодабитаконештотребалодаи„миСербљиимамо“. Натоћегаподстаћи,сигурно,ипрвепесмебудућег„ове-нчаногпоете“исвогпријатељаСимеМилутиновићСарајлије. ОсимСимебилојетадаидругихнаманепознатихпесника,којису„спјевавали“песмеудесетерцу.„Године1812,оставионамјеподатакусвомнеобјављеномзапису–испросиоједанГркизБрзеПаланкеједнупокрштеницууКладову,пасепотомпокваритаженидбаинебудеодњеништа.

1514

ОндамунекиАрсенијеСтанојевићизМачве(момчеоко25година,којејеонђебилокоднасуслужби)спјеватакосмијешнупјесмудабицркаоодсмијачовјеккојипознајеонељудеокојимаје,акоихнезна,рекаобидајекаквапјесмабогзнаодколиковременаиодкаковихјунака.ЈасамјечуоодАрсенијанеколикопута(знаоједобропјеватиузгусле,пасаммујабиокупиогусле,тенамјечестопјеваокадручамо,иливечерамо),алијенијесамсвуупамтиопореду,негосамознамдасепочиње:

ВинопијеБазерђанСтеријаБашушеру,уБрзојПаланци,КрајДунаватијеводеладне.

ВинослужиТривунмомчемладо,Акадасенакитиовина,

Тадонјунакстадебесједити:ОјТривуне,мојавјернаслуго,Нежењенсам,женитисехоћу:Обишосамземљеиградове,

ТурскуземљуиСтамболаграда.СвуЊемачкудобијелаБеча,КаравлашкуиКарабогданску,Јаненађохзаменеђевојке,ДосадекауКладовуграду,УоногаКостеЈерменлије,АнаимеЈеленуђевојку.

Већсадменесјетуј,вјернаслуго,КогаћемопослатуКладовоДамипросилијепуђевојку,Мениљубуатебигоспођу.

АлговориТривунвјернаслуга:ГосподаруБазерђанСтерија,

ПрвопошљистарцаСлатинаша,Слатинашјевлашкапоглавица,Паћењегасвудапослушати.ДругопошљиРадићаЈована,ЈерјеРадићродагосподскога,ИзлијепашераСарајева;Обишојеземљуиградове,

Онгосподскизнадеговорити.ТрећепошљиГрчићаНиколу,Којизнадегрчкиијерменски.

1716

ЗатимупрозиВукнаставља:КакојеТривунузеочутурупаотишаотедозваоСлатинашаиРадићаиГрчића...“6

Вук даље ову песму препричава до краја помињући иописујући околна места, Кладово и Грабовичко поље итд. Овапесманамговоридостаоовомкрајуиономвремену,ообичајима,и дочарава нам атмосферу «брзопаланачке канцеларије». АлиВукујеовајпримерјошувекживогдесетерачкогпесмотворстваињеговоизвођењеузгуслепробудиогладзанароднимумотворинамаипотврдиопотребусакупљањаиочувањаовогнародногблага. Поред ових, у Вуку се буде и прва лексикографска инте-ресовања.Итобашту,усудијскојканцеларијиуБрзојПаланци,Вукје,виделисмо,царинскепословеобављаоустаројцаринарнициауправитељскеисудијскеуКанцеларијиуправитељстваисудници.Аонесусеналазилеујединственомкомплексууцентрунасељазаједно са мезуланоми ханом.Али више од управнихпослова,у време када се припремају нове битке, јер се Турци спремајуда упадну уКрајину, када треба смириватинарод, заштитити гаиутврдити,Вукупадајунапаметнекебеспослице.Назаседањусудањеганеинтересујесамосуђењеидељењеправде.Вишеодтогаинтересујегајезикнарода,начинизражавања,живиговор.Ислушајућирасправу,одсутноседиибележинахартијиречикојесумумањепознатеилиихпрвипутчује.ИтакоћеизисточнеСрбијепонети речи: зајац, дреје, грајати, кожина, грнац, оцат, железо,ђердапидруге.

СликастаремезуланенараскршћупутевапремаПоречу,КрајинииКључууБрзојПаланциукојојјеод1811.до1813.године,радиоВук,искицаунутрашњегуређења.Удесномуглуједеоукомеје

Вукрадиокаоуправитељисудија�

6 Др Голуб Добрашиновић: Вук у Крајини и Кључу, Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча, Кладово 1987. године7 170 година Поште Србије, Београд �010. године

ОтомеонпричасвомебиографуИзмаилуИвановићуСре-зњевском:„Менесузвализналцемсрпскогјезика.Таквомишљењео мени подстицало је моје самољубље, те нисам пропуштао ниједнуприликудаоправдамдобромишљењеомомезнањујезика,пажљивосамслушаонародниговор,бележећимарљивосвештомисеуњемучинило занимљивим.Особитоми јебилокорисновремекадсамулето1813.годинебиосудијауБрзојПаланци.Тусампажљивослушаосељакекадсесуде,пасамсвакунепознатумиречодмахбележионахартијибезикаквогкњижевногциља,окометаданисамнисањао,негоонакозасебе.“8 ВукјеуБрзојПаланцисвраћаоиусеоскедомовеислушаојезик и говор становништва. Срби су га нудили хлебом, Власипројомимамаљигом,аиједниидругисугапојиливином. ДоговорСимеиВукаописањуисторијеКарађорђевебуненијеостварен,алијењимеупаљенпламичаккојијеудобаВуковогборавка у Брзој Паланци показивао да ће се разгорети у правипожар. ВукјеуКрајинуиКључдошаооставившиизасебеједнуљубав.Умладости,„сердцеупростотииуневиностибесхудожнопоприродијеспевавало“,иутимлирскимпесмамаједевојкабилачасруменаружа,часперуника,зрнобисерово,гранабисерна,златоматерино...Девојкесупакпевале„умрети,душо,хоћузатобом“...ЗаВукомјеумирала једнаРужа,сакојом језаједночуваостоку,браоцвећеивоће.Онајепрелаипевала,аонјесталноносиобукварсасобом.Заволелисусејошкаодецаиродиељисуихсматрализарученим.УтовремеВукјекаођакбионапосебнојцени. ДошавшиуКључиКладово,болестан,саштакомиштуломиВуксеопустиоипредаоживоту,какавсуводилипобеднициуКладову.„Вукје,безсумње,лепоживеоуКрајини“,сматраакадемикГолубДобрашиновић.Уносанпосао,углед,властомогућавалисуму многе лагодности. Имао је послугу, момци су му разносилипошту,аимаојепослугуиукући.Акућисугадвориледвемладеилепедевојкеизхарема,илидворовадојучерашњихвластодржаца.„...Алидајетебизнатикакосејеигдинаместиоуквартирисамбионакожелио.Какведвеслужавкеимаде,коегаданиноћслуже,какодвевиле!Давећвелионакебитимогу,адругачијеилепшене!Онегасвлачеиоблаче–постељунамештају,ијестимудоносе.Шњиматионсвесвоесувишевремепроводи,коемупрекодневнидругипословидопусте.Тетолиеузрок!Речеммуапомисливши8 И. И. Срезњевски: Вук Стефановић Караџић, Матица Српска, Нови Сад, 1964

усеби,даеслучемтражио,небибољедесио.Проћигасе,дакле!Садверујемдабашнехмакад!Чудимсекакоиестивременаима.Авећзнамдакоизецсагледећимиотворенимочимаспава,дамукрасавицеиспредочинеизчезну.“9 ТоаидругељубавићеучинитидасеВукопростиодРуже,својепрвељубави.БоравећипосломуБеограду,упитанодРужинепородицемислилисеженити,јерједевојцивреме,илићеједругомдатиВукјеодговорионегативно.„Ружајеживеласамокаодалекауспомена,цветкојиостанелепикадувене. –Садмениниједоженидбе,онанексеудаје,аодБога јојсрећа,тако јепоручиоуЈадар.“10 У Неготину је живела «племенита госпођа», млада удо-вица крајинског кнеза Мише Карапанџића, са којом се Вукодмах спријатељио. „Топло и срдачно пријатељство, испуњенонескривеном топлином“ успостављено је одмах између оводвоје младих људи, који су имали доста тога заједничког. Билисуослонацједнодругом,тежећидадужеостанузаједно,штоимсенеће остварити.Вук је тражио већ ту уКрајинидаму „СараМихаиловица отКарапанџић“ прикупљапесме, а она је зањегатражилапосаоуНеготину. „Братемоибудимионајкоисибиоидосеаде.“-пишемуонаизПореча.НавалаТуракаћеихраставити.Вукћекренутикасеверозападу а Сара уОршаву. Али ћењихова преписка остатипуна нежности, присности и очито говорити о природи њиховевезе. „Ах,слачаишибрате,елисиуопштеживнасвету,миесмоодаљени, али мои дух свагда е с Вашим и Висте мени свагдапредочимамојимаиВашепрећашњеречиисадасумоемсердцумелем,алимиеособитожао исамасесвагдачудиминемогусамада расудим или е несреће те моа писма послата к вами непримистеелинисамтесрећеималадамивитучастучинитедамикадгодпишетеновинедавидимоимиукаквећемонадеждестоатиначудимсегдеминепишететексечудимкакосезаборавивришколубавипријателствојасезаистонисамнадаладасетаковришкозаборави ... када би ја ваше писмо примила весма би радоснабила...“ Незнадалисешалиокадајојјетражиодаприкупљанаро-

9 Сима Милутиновић – Вуку Караџићу 16. мај 1811.године, Преписка I, Просвета, Београд 1987. године 10 Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић, 1787-1864, Нолит, Београд 1964. године

1918

днепесме,„алијасамзбогљубавипремавамапримилазаистинуинаписала20песанииметнула3дукатапазапечатипосладукатезакниге...” „Вашедражајшеписмокнамипослато...теласамтиидушомисердцемиимамтекакодушумојдражајшибратеивассвагдапредочимаимаминикадвезаборавитнећудомоегачасапоследнега...аликадбисрећабиладамиотидемоуНеготинитобинаивишежелелидавикнамидођетеибесамнебрацкидоживимозаштоиминикоганемамоикадбиваседанпутвиделаисасвамиусменоговорилатобименевеомадрагобилоикадабимногопредобилаисвемертвесочимавиделаитугасемојаумалила.“ ВукјеСарузваоуБеч,онајерадиласведаондођеуНеготин.ВећнареднихгодинаВукпишепесмеАниКраус,сакојомћестатипредолтар. Послењеговогодласка,иза хромогВука јеосталапричаоњеговомделању.Алииоњеговомживоту.Кадабикојидилберзаноћиокоднекедевојкеилижене, говорилоседа јеутојитојкућизаборавиоштулу.Насмешенибркизадовољстводилбера,ијаростибесдомаћина«подчијимкровомјенађенаштула»осталибиизаноћипроведенеуљубави.ИакојеуБрзуПаланку,КрајинуиКључ,гдесеповременолошеосећаозбогболестиинапора,дошаокаоантихерој,богаљсаштакомиштулом,Вукутонијесметалодауправоодавдеупуномсветлузасијаипочнерадитинаостварењусвојихснова. Много је воде протекло Дунавом и Вук је одавно заузеосвојеместоусрпскојисторији,књижевности,инауци када јеуместуњеговогђумруковањаиуправитељствадонетаодлукадасеповодом150годишњицешколствауБрзојПаланцинаправиВуковспоменик.Те1997.годинејетребалонанекиначиниозваничитипресељењеБрзеПаланке на нову локацију, иако је онафизичкимного раније пресељена. Али требало је преселити и сећања иуспомене, а за то је потребно време и много више свега другогпоредноваца. РанијејевећусарадњисаИсторијскимархивомизНеготинаиздата публикација академика Голуба Добрашиновића «Вук уКрајинииКључу»,асадајетребалонаправитииобележјеВуку,баштугдејенајдужеслужбовао. Устартусумештанижелелидатај споменикбуденештопосебно.Непопрсјесавеликимбрковима,већцеластатуа,«ВуккакавјебиодокјеуБрзојПаланцислужбовао».Атусугазнасеслужилеионедвемладеслушкиње...

2120

Наобјављеномконкурсузаизрадуспоменикауужиизборсуушладварешењареномиранихсрпскихвајара.ЈеднорешењејебилоВуккласичногтипа,адругоразличитијеодсвихдругих. И посао је поверен професору Мирољубу СтаменковићувајаруизБеограда.Незадовољниучеснициконкурсасуисказивалинезадовољство и лично реаговали преко јавних гласила, а данобележавањаипостављањаспоменика6.октобар1997.годинесеприближаваовртоглавомбрзином. Кадајестатуазавршена«углини»,уатељеуаутораокупиласегрупаформираназаоценурада.Поизвршениминтервенцијаматребало је приступити ливењу споменика. Неким случајем исам сам био члан те групе за оцену и са неким већ пристиглимчлановимапијуцкаокафуугаражиједногновобеоградскогсолитерапреуређеногу атеље.УсрединисеналазилопостољеукопаноуземљунакомејестајаоВукурађенуглини,окологомиласкицаицртежа,малихрешења,модела,неколикостолица,решозакафуијошкојечега.„Знаосам!“-тржесеуметниккадјевидеокојошдолази. Његовурезервисаностсамсхватиотеккадасамсазнаопунисаставгрупезаоценуипријемрада,ањусусачињавали:АкадемикдрГолубДобрашиновић,историчарпримењенеуметности Спо-менка Медаковић, кустос Народног музеја др Катарина КаћаАмброзић, Управник музеја Вука и Доситеја Љиљана Чубрић,управникВуковефондацијеДесанкаЛатковић,директормузејауКладовумрЈеленаКондићархеолог,директорОсновнешколеБрзаПаланкаАлександарКрстићимојамаленкост.ПредоласкауБеоград,проучиосамдвазборникаукојимасу приказани сви споменици посвећени Вуку у Југославији.Ималоихјеиудругимрепубликама.Углавномсутобилебистеипопрсјаисамодваспоменикакојаприказујуцелуфигуру.Једанјепрактичнобезобрисадоњихделователа,адруги јепокривенкапутомисподкогасеневидениногеништула.Ништаштобимоглобитикоришћенокаополазиштезаоцењивање.Икомисијајепочеласарадом.Статуаједетаљнопрегледанасасвихстрана. Катарина Амброзић је одмах почела да приговара да суусловиконкурсабилинекоректниида јестављањеусловадатобуде«младиВук»уствариспутавањеуметничкеслободе. „Није.-успротивиосамсе.–Тојесамоусловкојитребадаподстакнемаштууметника,покушајдасевратиуоновремекадајејездиопоредДунава.Имигледаоциимамоправослободеимаште.Неморауметникдаспутавамојумашту.Уосталомкоимбранида

себинаправеВукакаквогзамишљају.“ Примедбесусеодносиленаинтервенцијепотребнедасеизвршеналицуи... „Аштула?“-одјекнулојепитање? Ујеосамсезајезикданелупнемоноштомикажемоумомкрајукаднекопитазањеговуштулу.

СпоменикВукуКараџићууБрзојПаланци.Штулаудругомплану:исподкњигаиизастубањеговихнаучнихдела

„Бићеиштулаумерикојојтреба.“-рекаојеуметник. И закључујући да је урађена статуа добра и да има својуметничкиниводасепоспровођењупримедабаможеприступитиливењу,комисијајезавршиласвојрад.УоктобрумесецуоткривенајебистамладогВукаиспреддомакултуреуНовојБрзојПаланци.БронзанимладиВуксасетом

гледа тамогдеводапокривањеговконак,судницу,игде јеонајмладизнаодаоставиштулуигдејесаслушкињама... На статуи се види згрчена лева нога којом се наглашаваболест, а испод гомиле књига под сточићем који симболизује истубнаукеизнањанемногоприметнаналазисеиштула.АкадемикДобрашиновићјебиоодушевљен,јерјеодливакдорађенимного јебољиилепшиодпримеркакоји смо заједногледали. Штула,објашњаваојеаутор,нијебилаограничењеВукудасеуздигнеизнадсвихпоразаидотакненеборадећисвена«ползусвоганарода».Мождагајебашонаинагониланатакобеспоштеданрад. АпрекопутастатуебронзаногВуканасамојобалиДунаваје кафана – мотел „Шаран“, направљена према архитектури иобликуВуковогконака.Уместодвеслушкињесуконобари. И мислио сам да је прича о Вуку у Брзој Паланци тузавршена. Јунамесецапрошлегодине,шетајућисеКнезМихаиловом,решихдапригвиримуГалеријуСАНУ.Тамојеизложба170.годинаПоштеСрбије.Одмахнаулазуустакленомзвону,макетамезуланеуБрзојПаланци!Оне,Вукове!Онеукојојјеуправитељеваоисудацбио.Трчимдокустосаипитамгадалимогудасесликампоредње.Овајмегледаузнемиреног,маломујенелагодно,јеруправосумуугостедошлипредставницинекадашњегПТТ-аЈугославијеипоштаоколнихземаља. „Знате, ја самтаморођен! Јасамсеиграоокоње, гледаокоњекоје су смешталиуцентралномделуиишаоубиблиотекукојајебилауВуковојсудници.“ „Може-насмејасеон-подједнимусловом.“ „Којим?“-питамзабринуто. „Даотомекажетенештоовдеприсутнима!“ „Може, - одговорих - само ми реците колико треба: пет,петнаестиличетрдесетипетминута?“ И почео сам: Ову зграду познату као најстарија зградапоштеуСрбији,укојојјеВукслужбовао,помињејош1690годинеАбдулахУскудари... Алитоједругаприча.АдоковупишемопоредВуковогспоменикауБрзојПаланци,зидасеимузејПоштаСрбије,премамакетимезуланеуБрзојПаланци.ОнакокакојетадаизгледалаикакојујеВукпамтио...

2322

ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ

У манастиру Шишатовцу 18. октобра 1817.

Ташта,оВуче!зарсимисевећиизВијенеићиспремао?Предати,

Ах!бедниСербскиРечниксудбиГвозденој?Сердцемитрепти!Бози!

Доклећемосеборитинемоћни—Облагуопштем?кадћенамписцимаПростретисјајнедланемоћни?—Чествоват’кадћепочетисвоје?—

Ноблагонама!ГенијеСербски,ТиЈошбдиш!Тидушенамродољубиве

ОдбездногочајањасветомДесницомодвраћаш!Штедреперси

Доксамодирнеш,упомоћнишчимаВећлете.Тирка!АнасМаријом!ви

ЛампадуноћнунашегВукаВољноподкреписте,умиравшу,

Прозрачнимкраснимјелејем1вашега(ЧудиссГенијесам)милосердија!

Толикавамлепотадушe!Тавампревосходисрeбро,злато.

Пожив’тесрећно.ВашаименаевоУбесмертијавенацјасплето’рад.

Род,закон,језиккојиљубе,ТисумиХеројигласнелире.

1 уљем

ЛУКИЈАН МУШИЦКИ

НакрилимаВуче,народољубљаОпетмилетикнамериполезној;

ПокажиРодуочевидно,ШтапослеКосовскебиткеоста.

СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА

О ЛИЦУ И ДУХУ КАРАЏИЋА ВУКА, ЈАДРАНИНА, СТЕВАНОВА СИНА, ИЗ ТРШИЋА

Одривак из мога списа Оџаклије Зубанове

ЛицеВукадостојисеместаУзачинбисвег’важнијегСрбства.Ћел’сугусле,ђел’јепеванија,Ћел’душевнасвакађаконија,ТршићкометујеместоВуку,Кославујуупролетнулугу;ВукјеСрбиниоцемимајком,ВукјеСрбинверомизаконом,ВукјеСрбинместомирођењем,Ал’највишссловомијезиком,

Нам’онпише,какоСрбмудише,Учиљудедас’обољем’труде,ДасесмијубудалаштинамаИсвојима,каноитуђима,Постигојепонајвишумету

Дел’маспоменподигоусвету,Дел’маСрбства,свог’природнаљудства.

……………………………………..

СиломсловаонуздижеславуСвог’народаицелогаСрбства,ПакињегавенацнепромашаВуковечисеб’исобомСрбство

2524

Анек’знасеткоимаокога,Ткол’ихромцемпостаратујућиЗаслободуиправицуСрбску.—

ВукјеистиСерб—народникчисти,Вукнајволитекнебесноблаго,Чем’ниогањнсмож’наудити,Толимугататипокраднути...Штој’волео,тојеитекао,

Штол’текао,башјеистекао,Ниткосњимеданаскенеможе.

АЛЕКСА ШАНТИЋ

ХИМНА

У славу преноса Вукових костију

СрпскегорекрунисанеСлавом,ланом,зоромб’јелом,

ОдјекнитенасвестранеЖивимгласом,пјесмомврелом!

СвамаданасодрадостиПропојаћесветекости

ОцаВука,Отргнутеизтуђина

Увашаћењедралећи.Даодивнојснијусрећи.ИсавашихсависинаДаслушајујаснуклику:

—СлаваВукубссмртнику!

Славаоном,којизнадеВ’јенцемкрунит’умночело.

КојисвомеродудадеДарбожански—дивнодјело,Дапрамјасномсунцусјаје

КроздалекенараштајеИв’јeкове!

СлавапрахукојисадаСрпсказемљаусеприма,Онћeбитинамасвима

Извордјела,труда,рада.—В’јековићеорит’клику:

—СлаваВукубесмртнику!

НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА

Парастосопет:вера,љубав,смрт.Однекогдобавилесрпскеглас

парастосасененапараси.ПарастосВуку,умронамјеВук.Пашта?пакојесамртникнамтај!Јел’оночелобледо,брижано,боровитоштоборачкимуумубледилусадкријевeчитом?Настолуновесрпскeпросветеупрочeљујечeлобилото,

ал’јошточело,јоштонијеВук.Ил’устаонамождамедена

штотоликииспричашенамплам?Крозустатајепрошопољубацштостаресвојењимецелује

поштовалачкимладинараштај;ал’јоштауста,јоштонијеВук.Ил’онајваљдаштаколазникрок,животараднавернипратилац?Зеленодрвоштаканамјета,јаворикаизњегапроклија,

прамалетњенампесмехранећгуд.

ЛАЗА КОСТИЋ

2726

Уписаћесенадрвстутом:Козасвогвеканeпосрнухром,похрамаћезањимевекови.—Вековитоједрвоштаката,

ал’јоштодрво,јоштонијеВук.Сасвимјсдруги,другитојеВук;ал’отомВукуштогамислимјанеприличимиовдепричати,

јерВукјетај,тајпокојникјежив,аживимапарастоснебива.

Да,јошјежив!Угрудманамјежнв,изречинашихионговори,

узпесменашеприпевнамјеон;идамуниједухмеђнама,

помолилибимолитвомсетомпокојиихдушацарузадушномнеквољанприминашустарину,некдарујепредусретанмудар,однебескогагуслејавора.

Исаслушал’настакоГосподБог,понестаћеизрајајавора,потсећаћегадусинагусле,

затиличасаксрпскибићерај!Ал’каквесмоназемљисрећице,отећенамјошитајзавичај.

ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

СТИХОВИ УЗ ПИСМО ВУКУ КАРАЏИЋУ

Збогомостај,збиљскиСрбе,хранисрбствадушомгрбе,

будисвагдаонећудидатисрбствомдишугруди,паћешсвакоммиобити,душомћутејаљубити.

2928

ИЗ “ПУТА”

Пођоондаопетунапреда,Патиједнуливадуугледа

АпоњојзисвудкопривагустаНађикаласврхчовека,пуста.Чкаљ,буника,татула,штирина,Исвакаквадругатравурина.Ал’етотиуједанпутчуда:Дођечовекједаноднекуда,Пакакоседоватиливаде,Травуриненестајатистаде.Онимашенештоизаплећа,

Гледнухбоље,кадал’бремецвећа,Какодође,аонгадохитиПацветићеокосебехити,

Амодотри,тамочетирструка,Уједанчасокитиселука,Замирисацелаоколина,

Божемили,штоћуодмилина!Децветпао,тусеипримио,Којетакочудојошвидио?ПатидаљејавесеогледаКакоодечовекунапреда,Какопросусеменекаково,Драгибрате,опетчудоново:Какопало,семеизникнуло,

Изникнуло,стаблоподигнуло,Ијошкласјештошеницуноси,Класјезрело,самодасекоси,—Коси,брате,часанепочаси!

............................................................Чујтеславље,чујтепесмеоне,Кадвисрцеунедриматоне,

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

ДавамсрцесместаживопланеКадчујетеизгубљенедане,Кадсепесмесјаворазаоре

ДаштоСрбинучинитиморе.—Путраскрчен,горењимеајте,Ајтегоре,ал’сеисећајте

Конокраснапутавамогради,Памуруциприонитемлади,Пољубитеонурукусвету

Шторазагнаневољувамклету,-НоћвамдођесаВукаједнога,Данакбели,браћо,садругога,Онајмишкуугвожђевамскова,Овајдушиверигераскова...

ВУКУ СТ. КАРАЏИЋУ

Неуморно,умнотвојеокоГледалоједубоко,високо.

Свекрозтамумилогродатвога,Кадједр’јемосанезнањасвога!...

Кадјебиоупр’оочиутe,Атисимурасв’јетлиопуте.Иправојгадовeосимети,Сакојећециљудаполети.

ДанасСрпствостобомсепоносиИзахвалнопеп’отипреноси—

Унаручјетвојодомовине!

ГдјесесрпскииоСрпствузбори,Ускликвреоодасвудсеори:

—Славатеби,дичнисрпскисине!

АВДО С. КАРАБЕГОВИЋ

АУГУСТ ХАРАМБАШИЋ

ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ КАРАЏИЋУ О ПРОСЛАВИ СТО-ГОДИШЊИЦЕ ЊЕГОВА ПОРОДА

Стојељета,штоусретномтренуТисибијелиданакугледао,ШтојенашемродуизмученуВишњиБогТемилостивидао.

Јеронбјешеумртвилуснену,АТипрвибудитсигастао,

Тигаксвијестиикјединствупрену,Тисипрвипомоћимузнао.

Отцинашибјехусабљомдиви,Тисиперомизвојевовише,ЈерТикњигународнуоживи,

ТерсадТвојимјезикомсепише,ГдјегодХрватилиСрбинживи,Гдјегодсамозасвојнароддише.

ОСМАН ЂИКИЋ

ВУКУ СТ. КАРАЏИЋУ(Приликом преноса костију му из Беча у Београд)

Сасвихстрана,гдјегодСрбинживи,Твомпоменуловор—в’јенцилете,

ПаиовајпримиславниВуче,Штогамојамлададушасплете!

3130

Утомв’јенцуузалудбибилоТражит’златомисплетенихграна.Јертајв’јенацништадругоније,Негомојадушараздрагана.

Низгодина,штоносејесплеоУдаљиниизнадгробатвога,

Кодабјешеланацтешкихмука,Туђелегло—срцаледенога.

Ал’тигредешсвојојземљисада,Својаземљалаганајeрака,НатвомгробунеумрлиВуче,Мирисаћесрпскаружаслатка!

ПРЕД СПОМЕНИКОМВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА

Балкан,таЗемљасвета,моћна,тајна,СељачкиБалкан,духомбогодани,Итебе,Вуче,нашазвездосјајна,Родиипатњомзаборбуотхрани.

КаднамосвануЗоравеличајна,Иустребанамвођаодабрани,

Данасизведеизмракабескрајна.ТинамПутсвојимгeнијемраздани.

НајвећеБлагооткриосинама,Исродионасснашимистинама,Имисадзнамокудапутујемо.

ХвалатиВуче!Залуталинисмо...Свештовеликаиславнастворисмо,Сељакусрпскомсамодугујемо.

АНТОН ФАРЧИЋ

3332

Др ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ

Oмојпријатељу,тиси,да,тиситонасветлостданаизнеодрагуље.

Поносимсесадаудеоштомипададатеславим.Награданекабуде

напорномрадутвомначелуловор,штоизпесаматвојихбокори.

ЗналисмосунцедапрекрасносијанадСрбијомтвојом;дајетоземљапланинаирекасваздухомопојним,

даисторијаивековидавнинеподигошеуњојпирамиде,

алинисмозналидадухузвишени

музикомипесмомзаносносеширисвудисподтврђавеБеоградатвога;уравницамадужМоравеживиидасерухомТравунијекити.

Садатикличеморадосниисрећни:удруштвумузадобронамдошао!

...........................................................

Кућајетвојаодопекеслабе,атинежнијиодмногогаоднас.

Алијезраксунчаниобасјаопуттвојињеговасветлостдопиредомене.

ПријатноселутапоСрбијитвојојслушајућитебе,обледигусларе!

ЏОН БАУРИНГ

ЗА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА

Речинова,буди,будибарутанаШтоћеразуздатистрастусвакојствари.Расковник,којиспираболскрвавогдана,

Еј,дасеконикаднасветудругари.Дарударишсрцем.Напред.пешадије.Најбољијеонајкојигонииајвише.Другови,младићи,одданассесмијеДасегрливишенегоштоседише.

Тојечаскадветар,ветаррусихкрестиДуваскровињара.пљетараикљора

Игониброд:брате,почнипровомјестиКровзвездани,житоизамбарамора.Час,кадвукљубави,наланцуужаса.Измеђудвапса,двааветначувара,

Премлаћен,икови,модридоднагласа,Ширирукекодатамницеобара.

Овојечасзадњи,штоћепрвисранеБанутимеђ’васкојитрзатеноже,Јерусебевишенеможедастане

Нико.Свишикљајуизпробитекоже.Висте-уданропца-уражељназдравља,

ЖудњазапроменомодзаконацвећаДобелинељуди,дасенепонављаВешањеограњекривогадрвећа.

Гдесусадгоничиштосудимтерали.Уимеоцаотеливамкруха,

Крвилисверуке,асамиосталиИглаткогаокаичистогаруха?

ГделисудачујукакосеболшириИоткидаглавеикотрљакруне

КаонемируономкојисенемириИбунауонимакојисебуне.

ОСКАР ДАВИЧО

ПИСМА САРЕ МИШИНЕ

Већ како је летње сунце помолило главу над супротном обалом с оне стране, а јутарње огледало реке пренело и просуло ове гримизне и охрабрујуће слике пуне весеља на кровове брзо-паланачких кућâ на овој обали, која је прихватала парење са сестром јој, ближом сунцу, Дунав их је, мирно и узвишено ходећи, обе придржао за руке и венчавао. Помоћни службеник Јон Трајило(вић) из Купузишта, као без душе, дотрчао је у кућу Кузмановићевих и тражио да одмах пробуде младог писара и цариника Вука, јер бејаше из Неготина са момцима-помоћницима пристигла Сара Мишина, хотећи да га што пре види у писарници, пошто се сваки час са румунске стране могло појавити теретно пловило које ће превести омање стадо оваца и јагањаца са нешто качица сира, како је и одраније за кућу Карапанџића пристизало, час као дар од куће војводе Тјудора Владимирескуа, час као купљена роба изузетне чистоће и свежине, однегована на јужним обронцима Карпата и на мехединачким и стрехајским торовима. Кад чу да је пловило требало да стигне и пре сунца, Карађорђев ревносни чиновник убрза корак, али због сметњи и постојаних болова у савијеној нози не могаше ни да одржи корак са Трајилом, који се видније журио и потрчкивао пред претпостављеним. Кад је на неколико десетина закорачаја пред канцеларијом у младој, тек рођеној сенци дрвета ораха угледао још млађи осмех, зачудно нечитљив, ни прекора ни подршке, жене достојанственога стаса и у дугој дамској хаљини, писар се још више осети немоћним да убрза корак или потрчи, али док је Трајило размандаљивао врата бележникове просторије, сад нешто прибранији, Вук је успео да одржи службен изглед своје појаве и да се, чинило му се, и наметне као битнији у овој јутарњој причи која ће тек уследити. Најпре се није желео да упозна и пружи дами руку под орахом, него ће сачекати да му се у канцеларији прво она представи.

ВЛАСТА СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ

3534

Кад рече да је војвоткиња и удова војводе Михајла Мише Карапанџића, те да то сад она, као и раније муж, води, уместо њега, трговачке послове, и да са момцима треба да преузме товар из Румуније, цариник осети некакву слабост и да би било боље да остане мало суздржанији, те само рече како она вероватно зна у којој је он чиновничкој улози и тек суво, дубљим гласом изговори име: Вук Стефановић. Слабост која га спречи да се рукује и да се подуже представи није се, у ведар и контролисани дух овога човека који се ближио средњим годинама, баш као и његова мало старија странка у канцеларији, уселила и ујавила тек ту у соби; он ју је јасно осетио већ под орахом угледавши у младој сенци још млађи осмех блаженог лица које је својом лепотом саопштавало да га је Господ довршавао, враћајући се на њега и кад се, створивши свет, журио на небо. Ни аватари га после тога нису ни морали ни смели да дотакну да не би штогод покварили. Роба је била марљиво и предано пописана, а бележник је, ближећи се завршетку пописа, бивао све жалоснији зато што ће момци повести стадо из Брзе Паланке право уз Слатинску реку, и потом Замну, на Дели Јован, да би га тамо прикључили осталим буљуцима оваца ове породице у салашко-шаркаменском атару, а нарочито зато што ће један од момака, млади Станоје, господским чезама одвести даму низ Дунав, ка Неготину. И док су чезе врлудале по полутврдом, утабаном путу, трасираном десном обалом реке, Вук се клањао огледалу Дунава и помишљао како би било лепо да га река прими на своје ноге-таласе и понесе га бар до Кусјака, одакле се дамин повратни пут одваја од реке, како би се дошло у Неготин, али бар до тог места могао је још, након завршенога посла, да ужива у благим цртама једног женског лица какво до сад није никада видео, ни у Београду чак, где је неко краће време био упослен у основној школи. Кад се, у слућеној омами душе, уплаши својих сопствених жеља и можда узалудног маштања, јер тако лепу даму могао је, ако би хтео, најпре да приграби неустрашиви делија, иначе, на пословима нахијског војводе, наследник њенога мужа, Вељко Петровић, цариник се прибра још једном и, док се сунце јасно селило преко воде на обалу с друге стране да се сада она огледа и реком овенча са сестром јој с оне стране, чиновников здрави разум отклони сваку сумњу у погледу исправних осећања, јер, Хајдук би могао све што науми, а како се то већ није и догодило, значило је да се њему отварају врата и да може да иде до краја. За бурним даном стигла је и бурна ноћ, јер су се у свакој секунди несанице

ређале, увек испочетка па до краја и поновног почетка, без краја, слике које су протицале од осмеха у сенци ораха па до и радосног и сетног махања за чезама. После неколико дана Станојеве чезе застале су под орахом испред канцеларије. Стигло је прво писмо од Саре. Вук је мирно читао податке о лошем понашању трговаца и цариника, који су закидали у Циганашулу на супротној страни одакле су товари преко реке стизали у Брзу Паланку, и како би се Сара опет вратила на бољи увоз блага преко управе у Адакалеу. Међутим, при крају писма читаочево чело су наједном засуле крупне грашке зноја, јер је дама изразила жељу да би, ако је господин сагласан, једном дошла да се са њим извезе до Адакала и ту могућност заједно погледају. Станоје је имао још једно прво писмо, овај пут младог човека који је са радошћу одговорио на речи које су му се у другом делу даминог писма учиниле као да су управо њему лично биле упућене. Видео је у њима и нешто изван службеног говора. Херцеговачка крв је заструјала већом брзином, па ипак, да би сакрио очевидну радост која се да наслутити у речима, како је склон говору цариник тако мислио и за друге, а мудар на писању, додао је да ће то бити добро, јер и он хоће на том путу да обиђе метох манастира Буково, манастир Манастирицу, који је већ доста пропао. И не би време дуго потрајало, а чезе-полуфијакер, брже од фијакера биле су пред домом Кузмановићевих и у хладовини куће одмарале се за брзи наставак договореног пута ка северу. Вук се овај пут и ревносније и чилије појавио да га обасјају рани сунчеви зраци, али и они зраци које је дубље и топлије осећао сваким делом свога тела чију је брзину кочила болна нога. Успут је Вук више слушао о последњим догађајима око Адакала, а мање саопштавао шта ново о њему Сари која је била добро обавештена, мада је Вук имао шта да дода у погледу догађаја везаних за Миленка Стојковића и сечу дахија, коришћених у песми. Посебно се Сари допало неколико стихова Симе Милутиновића, које је Вук знао готово напамет. Уредно снабдевени пропусницама, посебно Сара, којој су неке привилегије остале и после мужевљеве смрти, могли су се мирно кретати према Кладову, које је готово пре годину дана било већ ослобођено од Турака којима ни утврђење Фетислам није помогло. Могла их је задесити само хајдучка невоља, јер су се са луксузним возилом и расним коњима, и са свима њима у богатој господској одежди, могли наћи на мети пустахијског пресретања тројки злогласног хајдука Гице, страха и трепета са румунске

3736

стране, који је и на левој обали чинио велике зулуме, да је и сам Карађорђе морао с њим касније улазити у преговоре. А Кладово је било Гици на нишану, јер се ту оженио Јеленком, покрштеном Туркињом из харема Миленка Стојковића, која ће касније Кнезу Милошу родити сина Гаврила. Хајдука је на зулум према Србима подстицао и Реџеп-ага, зли управник Адакалеа, будући да је, пак он Гицину сестру држао у свом харему. Стигавши срећно до Кладова, на одмору код кнеза Крачуна Николајевића сазнају да је њихова запућеност у Адакале, као последњи османски бастион на ђердапском Подунављу, постала помало бесмислена, јер је војсковођа Кутузов, који је пружио помоћ Србима у ослобађању Кладова, наредио да трговачки пут из Видина више не иде преко Адакала, већ преко Калафата и Оршаве, тако да су царинске предности острва остале изван функције. Одседање код кнеза Николајевића било је упутно, јер се војвода кладовски, за разлику од наследних војвода Крајинске нахије са указом, бератом, бирао јавно као специфичан додатак српској управи због влашког статуса. А кладовски војвода Живко Константиновић није био добро виђен код Карађорђа, што је Вук и знао, пошто Вожд није подносио неодлучност код војводâ, што ће по Живка бити кобно нешто касније, када 1813. буде осуђен и стрељан. Пошто им је остао већи део каснолетњег сунчаног дана путници по Кључу могли су да се одвезу до манастира Манастирице, где је служавши свештеник био из куће Кузмановићевих, Вукових домаћина. Светиња је била видно оштећена. На њу, и вернике, кидисали су силници одметника од Порте, видинскога Пазван Оглуа, али и једног другог, са леве обале Дунава, напасника Бејтуле. Колико год је знала о овој светињи, смерна и вери привржена госпођа имала је шта да чује од свога пратиоца: и како је у тражењу места за свој светачки мир, манастир, по дозволи кнеза Лазара, подигао Свети Никодим Тисмански, са још неколико манастира на румунској страни, и како је то било у време кад је у Видину столовао цар Страцимир, и како је у светињи, пре но што ће се скрасити у Дубровнику, уточиште нашла сестра Деспота Лазаревића, ослобођена по Ангорској бици из заточеништва код Бајазита Првог. Још једном је суздржани Вук распршио своју узгојену наду према пресмерној лепотици, кад је она са видљивим сузама у очима упалила свећу за покојног мужа – војводу Мишу Карапанџића. То му је чак олакшало да уцвељеној и тужној дами, несмањене лепоте

због сете, без зазора предложи да сиђу до речице Шајне и да се мало одморе, што она прихвати и додаде да има ткану простирку и да би Станоје могао да напоји коње (један је увек био привезан за кола). Сунце, које се у спарни дан видљиво приклањало своме заслуженом одмору, чинило је боравак на простирци и ведрим јер још није смркавало, али и пријатним јер су се, под дрвећем, врућине, прозване каснијим поподневљем, прве извлачиле ка небу. Први пут је млад човек, после нелагодности са младим осмехом незнане даме у такође младој, јутарњој сенци ораха, био поново збуњен кад му је Сара, као да је то исто што и тражити да је придржи на папучи чеза како би се укрцала, рекла: Па дођите, Вуче, опружите се поред мене, простирка није преширока. Одморите ногу! Да је тихи шумор воде из Шајне и појачао свој милозвучни говор кроз тишину малога луга, забрани, где су се склонили, не би надјачао, чинило му се, говор сопствене крви који је Вук слушао у својим ушима, пре него што ће се без речи којих и није имао, срушити поред, како је сад видео, још издуженијег женског тела, гледајући да, више искоса, падне на здраву ногу. Тада је, ослобађајући ту налеглу руку, и хватајући дружбеницу за обе њене руке, обе и своју, дакле, све три укрштене и уплетене принео на њен доњи стомак. Још је дубоким и реским, али подрхтавајућим гласом додао: Саро, погледајте ове гране, храстове, како се једне суше да би се тако одслужене једном и откинуле, а како друге, бујне зеленилом пружају хлад као да се брига за пород и за ове младице уз дебело стабло само њих тиче. Сара, чија крв такође поче дотицати у јагодице и лице, имајући из лежећег положаја погодну прилику да погледа храстову крошњу са доње стране, помисли да никада ништа дивније није чула у животу, па се наједном у себи упита, и заустави црвењење, шта ли је то код ње превише брзо одслужило и откинуло се, кад јој Бог није дао прилику да има и она, као и друге жене, порода. И тад, ослободи своју руку, ону даљу од благо дрхтећег мушког тела, те срчаним и здушним потезом дохвати и четврти сет од пет прстију мушке, оне спољне, слободне, руке, да се све четири нађоше на једном месту и у једном истом стезају, а тај срчани и здушни потез, мало превише нагао, принуди мужа на спонтано окретање трупа му, и створи последицу да се мушко тело нађе над женином снагом ... Највернији газдаричин момак Станоје још се није враћао из потока са коњима, а и да јесте, морао би напојена грла одвести

3938

повише луга, на пут где су остала и кола, и тамо чекати док се господарица не врати ... Пењали су се уз падину са понесеном опремом, наизглед још уморнији. Вук помисли како су жене обдарене од Бога да се по убирању љубавних понуда и плодова увек боље од мушкараца, и одморније и веселије, осећају. А Сара је, пак, мислила како је чудно што уместо да смркава, оно сад, гле, свањива. Мисли им прекину тихо рзање упрегнутог белца, раније привезаног за кола и сада одморног, али нестрпљивог да се пође у повратак јаслама. Станоје се ниједном није окренуо ка госпођи која је разговарала, што није био случај у одласку у Кладово. На растанку пред домом Кузмановића, Сара је још рекла: Кад већ толико знате о манастирима, могли бисте код мог следећег преузимања стада из Циганашула да пођете са нама ка Шаркамену и Ливађу, где држимо буљуке, и на путу обиђемо манастир Вратну, подигнут под трима капијама – право чудо природе ... Већ после зиме (а зими се овце не добављају) дошло је до прве испоруке из Румуније. Стигао је и тренутак да се види Вратна. Вук се више чудио како је река Јабуча, или Вратна, тако мала могла издубити у стени онолике, и по тридесет метара високе, природне капије, због којих и река и место и манастир Вазнесења носе име Вратна. На тору Карапанџићевих, у дну Ливађа, кад се западно од Штубика напусти десна обала Замне, а недалеко од великог извора Врело, Вук је остао неколико дана. То му је био и први истински одмор откада је, готово ће година, на служби у Крајини. Но, ни ту није могао остати потпуно миран. Поред честих састајања и разговора са Саром, тражио је најстарије људе у селу Шаркамену да му толкују о томе шта знају о великом зиђу под орасима, које је једном било Римски град Гаја Галерија Цезара, Максимина Даје, а можда и Лицинија. А било је приметно да склон језику Вук код тих људи више слуша говор са оне језичке стране него историју саму. Пред повратак у Брзу Паланку молио је Сару да га по остављеним задацима за пастире и сточаре стално обавештава о резултатима трагања и пажње коју је од задужених младића тражио у вези са претурањем земље у средини многоугаоне зидине, где се увек могло наћи нешто значајно. Али је увек молио дрýгу да му бележи дословно баш онај говор којим је Шаркаменци обавештавају о чињеницама, јер је било очито, што Вуку није промакло, да је овај народ, шаркаменски, стигао однекуд са југа Косова и Метохије, што ће се преко великог броја породица које славе Светога Илију, а који се слави и на Бистрици призренској, показати тачним. Писма

4140

су пристизала. Друга година Вуковог боравка у Крајини отпочела је љутим упадима Реџеп-агиних плаћеника на српску страну Дунава, а први међу јуришницима био је и даље Гица-хајдук, чија је сестра још увек у Реџеповом харему на Адакалеу. Те јесени, 812-те, сигурност је постала мања и Вук у једној поруци саопштава Сари да је боље да се мало примири са увозом оваца, сира и коже, како не би постала мета злих пустахија који су знали да се спусте и дубоко на југ, низ реку. Она, пак, знајући како се њен пријатељ доброга срца и ведре нарави отежано креће због болесне ноге, узима ризик на себе кад треба да се виде и предлаже му да и он остане миран до боље прилике. Та прилика се није указала ни у читаву јесен. Гица се бејаше готово формално настанио у Кладову, где се и оженио Јеленом, покрштеном Туркињом, да је горопадно загосподарио целим крајем, и Карађорђе већ прави план да ступи у преговоре са хајдуком, док за то време наређује војводи кладовском и кнезу, који бù Сарин и Вуков домаћин, да се одлучно даду преко Дунава и да свим средствима гоне Реџепове силнике до града. Али ће се прилика указати у цичу зиму на размеђу 12-те и 13-те године. Виноград Карапанџића на кусјачко-душановачком брду, и на обронку ка Дупљану и Јасеници, све на левој обали Јасеничке реке, да је могао да исприча о томе причу, он би је овако испричао: Претпоследње писмо Саре Мишине у 812-ој години садржавало је тачан опис винограда и начин коришћења синорских путева, који су у зимско доба готово сви покривени снегом, па је потребно да се дође саоницама. Кад је Вук одговорио да нема погодног домаћина који о овом путешествију не би засигурно никоме ништа говорио, онда је Сара најпре јавила дан, а онда послала и своје саонице којим бејаше већ стигла у виноград. Вук је најпре добро нагрејао неколико комада цигала и, увивши обе ноге у дебелу поњаву, сео у саонице, које по лакоћи и луксузу опреме нису много заостајале за господским чезама. Обузет припремама и бригом да се све по договору одвије, Вук ће почети да осећа струјање оне херцеговачке крви, како је први пут осетио на пропланку над Шајном, тек кад се одвоје од Кусјака и крену према вису. Питао се још једном има ли права на то што чини или је довољно да поверује како одговара на потребе драге му особе, и разложност чина је већ ту. Бригу је појачавало сазнање да се бар зими не иде у виноград, осим можда из романтичних разлога. Кад је у бели сумрак, какав зна да започне у зимски дан

на сваком вису под Дели Јованом, угледао како се из повеће виноградарске куће-виле петролејска лампа оглашава својим жућкастим светлом које се у ово доба дана, по студени, расипајући се по снежној покорици, претвара у плаво, помисли како је стигао тамо где још никада није био и што никада није ни могао замислити. Топлота из бубњаре, која га запахну кад уђе, само потврди његово уверење да се налази на седмом небу. А кад Сара довикну одлазећем Станоју да јој сутрадан донесе и хлеба из вароши, Вук се, нагоном младића који дуго станује у човеку средње доби, раскомоти и баци на кревет, с кога га Сара позва за сто да се окрепи куваним вином.Бубњање сувих комада церовине у тученој пећи на дрва покривало је и тако склон шапутању говор. То шта су Сара и Вук једно другом говорили, односио је делијовански горњак који је по готово залеђеној корици снега имао и свој говор који је личио на Вуков, као што је ноћ имала свој одговор на ветрове захтеве, исти какав и Сара на Вукове. Оба та говора, увијена у горњакову неодступност, односила је Јасеничка река ка Дунаву, а овај даље у Црно море, одакле се ништа не враћа ... Али, вратио се ујутру Станоје и донео врућега хлеба са фуруне. После заједниочког доручка који је прошао у ћутању, што је и Станоју било чудно, саонице су најпре одвезле госта са опет угрејаним циглама, а потом су вратиле и госпођу у варош ... После ове љуте, али упамћене зиме за Србе у Крајини и Кључу, почели су најтежи дани којима ће Вук бити сведок. Реџеп-ага адакалски спречава подунавске, кладовске Србе да се покрену у избеглиштво ка југу. У ваздуху се осећа велики српско-турски пролом, до којега ће и доћи, па већ у рано пролеће Карађорђе улази у преговоре са Гицом и наређује кладовском војводи да Гицу пусти гди хоће да седи. Гица, већ изабравши Кладово, умањује Реџепове могућности победе, а нарочито то исто чини, око Кладова, и Вељков брат Милутин, који се супротставља и коначно одбија Турке, палећи Реџепово село Џеврин. Кад у лето Махмуд Други против српских неверника про-глашава џихад и кад се Турци као дивље звери баце на народ, те кад у тој неравноправној борби почињу да гину и највећи јунаци попут Хајдук-Вељка, и падају градови Неготин и Кладово, Вук зна да мора да напише опроштајно писмо Сари, у којем је моли да, ако може, и поред свих непогодности, једне ноћи стигне до њега. Била је то Бартоломејска ноћ кад су мушкарци пуштали сузе, а жене их пробраним мудрим речима спасавале и враћале у живот. Наиме, Вук је био одлучио да пође. Саопштио је план да ће отићи у Земун,

4342

потом у фрушкогорске манастире да би прибавио препоруке да доспе до Јернеја Копитара, цензора словенских књига у Бечу, где ће покушати да објави нешто на чему је радио овде у Крајини. Списе о пропасти Првог српског устанка. Сара зна какав јој је мелем за душу и понос за потребу вођења финих разговора бивао овај наочити и врли господин, којему је поклонила најодговорније дане свога живота, кад је била млада удова, па пажљиво слуша које ће манастире и које учене људе и духовнике походити у Фрушкој Гори, како би могла на некој адреси да га сачекају њена писма, јер готово, мислила је, више није могла а да му не пише. Писана реч јој је сада заиста остала једина утеха, јер Вук је у својој неодступности одласка деловао неумољиво. А и која би њена родољубива женска страна душе била то, ако би га молила да не иде, и тако и не објави дела која ће бити на велику ползу њиховог народа, који, по заједничком мишљењу, заслужује да има културу и језик који ће сви разумети? Али оно што јој је било остало, а могло је за полазника на пут значити праву женску брижност, којој се ништа не може замерити, ни са једне стране, био је још један позив да, пошто је стигла по поноћи, и готово је свањивало, Вук остане и сачека још један дан, добро се одмори пред полазак, и добро се, следеће, целе ноћи, изнаразговарају, па тек тада одморан крене. Вук у том предлогу види и нешто више, те прихвата понуду да остане, иако му се жури. Још једна ноћ је, заиста последња, отекла низ мутан Дунав пун свакаквих гласова и о добру и о злу, и о љубави и о чежњи, па и о животу и о смрти. Учесници ноћне драме опет су били ветар и, овај пут, вода, исто колико и Вук и Сара. Опет је све отишло у Црно море. У цик зоре пред растанак, и двојни полазак на различите стране, обоје схватају да је заиста најбоље кад пријатељи на растанку кажу једно другом све што су имали, а тек онда им остане још једна ноћ. То је Сара знала, а Вук тек сада научио. После готово три године одболовâња и сете за саговорником и драгом особом која је отишла, да је Сара, можда, више никада не види, те неколико писама љубави, од којих нека нису ни упућена, Сара је нашла разлог да му напише и једно писмо, пуно историјских догађања, верујући да је Вук можда и даље обузет писањем историјских списа (... У Ади остаде Дервиш-бег, за Србе добро се чује али не знам до кад ће ...), али је он већ био дубоко потопљен у битку за нови српски језик, као и у штампање књига које су илустровале и подржавале ту борбу ...

А једном су и писане речи утихнуле, као да су и оне неком обрнутом кошавом однесене низ воду. Додуше ..., неко их је могао ослутити још задуго по ишчезнућу, кад би се оне писане отеле обрнутим ветровима и на крилима праве крајинске кошаве пошле узводно до Беча. Тада је у старачким очима проговарала запаљива искра бубњаре из винограда, она која намах врати човека у дане прошле и бар за мало узбурка крв што се већ полако слаже у венама, а потом, кад се и та ватра из старе церовине врати, попут сплина, у корито свеопште тишине, тада све, све што је постојало пође великом водом у Проклето море заборава ... ... У светлуцавим зрнима финога песка са обала рајских река, који је мека постеља за босе ноге ходочасника, можда се може излучити и ухватити покоја речца великих Речи и Разговора који су били изговорени или написани у свим Писмима. За то је најмање потребно, прво, да се ходочасник упути к томе, а потом, и да сиђе на реку, спреман да мукотрпно испира злато, али пре свега тога, ипак је неопходно да се у све то поверује и истински заволе они за којима трагамо и у чије трагове стопâ желимо да угазимо.

4544

ПИТАЛИЦЕ

СтариВуксединаобалитуђинскеводе,облакепосматраретке,

слушавечерње,непознатептице;апотокмукаонекадзадајезагонетке

ипиталице:

Имали,Вуче.штобржеодмуњекадпланезасушенадмачванскимжитом;

илепшегаигдедетлићаижуњеодсунцавечерњегкадуДринутоне,агласзрикавацадозивагапитом?

Даликокаоподринскешумеизненадазатворивратницеиспредпрвогмрака?

Ималиигдемирнијегастадаодсутономокупанихрађевачкихбрежуљака?

Зналиконасветупаучинутањуодсутоновенадпашњацимапређе?Ималижетелицакојебржежању

одноћикадсјесенипоСрбијињивепожњесмеђе?

ИопетпотокзагонеткезадајеВуку:ИмалигденасветусветлијегдлананегокадмесецнадЦеромдигнеруку

иноћпоцерскуобасјатебудепространијаодјулскогдана?

Ималинасветуигдерекедужеодљудскемислисасетнимобалама?

Ималиплуговаштоодњедубљеплуже?

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

БОЖИДАР ТИМОТИЈЕВИЋ

ВУКОВА ШТУЛА

Кудагодходиштиштулуводишаонаодзвањасвепредтобомизовејезикдаослободиш

ипредљудимаипредБогом.

Затобомветровиипсилају,немуштикрмцинаштулугрокћу,

бисере-речиунеммуљајумутависуциштодрзноцокћу.

Хтелибиштулудатиизгореиначенгелејезиктисуше,међ’свињскигроктајуобореговорнарода,лепотудуше.

Ал’кудаходиштиштулуводишаонаодзвањасвепредтобом:унекосунчановремебродишвишејезикомамањеногом.

Ималивоћкештосекаоонаподродомслама?

Ималиигдедубљегковитлаца,негоштоуљудскомсрцуотворесекадстаросткотвеуњстанедабаца?Далинегдетеженегоутуђини,

Вуче,мресе?

ГВИДО ТАРТАЉА

ВУКОВ „РЈЕЧНИК“

ТечекрозРјечник,крозњеговестранекорека

љубавзагрудудалеку.пролећањенаијесениране,

заравнапоља,зашуму,зареку.

Заљудесдола,заљудегорштаке,славнејунакеизпесме,

хајдуке,људесасрпом,сакосом,

тежаке,иљудесмаљем,жуљевитеруке.

Занаравиизастарапредања,ношњу,јечермуисребрнутоку,

колибемалеодпрућаиграња

игордеате,завранце,застоку.

Иосећањенатапаиплавиречи

корекаораницудрагу.Колетњакишапољаниитравиречиманосисвежинуиснагу.

Протичерека.Иречиоживенародске,крепке,идомаће,наше,

оштрекокосасајесењскењиве,мекекогласисафруле,сапаше...

4746 4746

Речизасвстлекопламенсвстиљкеиосвеженас,ибудеиносе.

Учасубуне,запраштекодиљке;сјајнекомуње,речипркосе.

Благеидобреимелемнарану.чврстеитешке,стежиноммеђаша,

нижусеречиК’оцртенадлану,иживеснамаисвакајенаша.

АДАМ ПУСЛОЈИЋ

ГОВОРИ ВЕЉКО ВУКУ

Усвакомодњи,погледајгидобро,имапоједанживиђавоналикнаме.Тешко,тешкоседанас,брале,носи

Главанарамену.Тешкоковишњевтоп.

Погледајги!Свејетогосељак.Сваковидиноћуканодању.СвимиониПристигоше,бежећиодсвојихљуба,Носећдушууопанку,подшубаром.

Ал’неплачузањимаљубе.ПлачуЊивејаловице,добрастоканапуштена.

Аионаплачекротко,канодеца:Немасена,атравајесвакрвава.

Погледајги.Главаимоконцувиси,Апевајуодменевише,лепше.КодаНеготинуснамаисмртсамабрани...

Абарутанамнеманизалека...

ЉУБИША РАЈКОВИЋ КОЖЕЉАЦ

ВУКОВЕ СУЗЕ

НагробљууБечуједанчовекклечи,угробмалигледабезсузабезречи.„Милутине,сине,зармиитиоде?!“–проговоринајзад.„Какотијеовдје?

Имашлисад,сине,свештодјецитреба,јесилимијоштежељанкорехљеба?

Евооцатвогадатепита,сине,дрхтишлиодстудиил’сипунтоплине.Идул’миушколусваосталадјеца,јелинекословонаучилаЈеца?

Атебе,Амалија,питамајкаАнајел’лијепосадаРозаочешљана?Василијамојаштамисадаради,

играл’сесгусламамојпрвјенацмлади?ЈелиМиљконајзадпроходаомени,јесул’,сине,Милкиобразирумени?

ДалисемојНенадјошсадушомбори,аМиленамојашпрехећел’ил’збори?Хоћел’малаЗора,кадпрозбори,знати

рећимајнемутерилимојамати?

Дјецомојамила,мојаживарано,свејевашамоцуовдепокопано.Ивашиосмјеси,иплач,ирадостисадсусамоплоче,иземља,икости.

К’оорачнањиви,савзабављенсетвом,јасадживим,дјецо,свашом

страшномклетвом.Ал’нањивимојој,изтемојесетве,изнићићекласјезабогатежетве.

4948

Дјецомојамила,замеопростиштезапретаноонотршићкоогњиште,

скојегискрелетенасвечетир’странеданајзадиСрбљубијел’даносване.Опроститеоцу,дјецомојамртва,

опроститејерјенужнанашажртва.“Паустадеотац,главугоредиже,

гробовимадјецепримачесеближе:једанаестхумкионсузамазали,једанаестсвећаизнед’разапалиипоћутадуго,атаднајзадкрете

узкрцкањештулештојецак’одете.

МАТЕРЊИ

Вуку Стефановићу Караџићу

Дасенаднесемонадогњиштеизагледамоужеравицу,Јерјезикјестеживаватра,ононашелицебољеКојасветлиугустојтминиилечионунесаницу,Затоуђимоусазнањеполакокаоуминскопоље.

Уђимокрозвратаодшкринута,утообиљеукрочимоРадозналоипостојано,међуцветоведокпевају,

Итакосиђимоубудућностдастарознањеобновимо,Гдеонивечнизнаковитрају,тудабанемоуспознају.

Божанскамерајетопреобиље,ненаданодарованонамаДасебарњимеуздигнемоовакослаби,усамљениИналоженинеспокоју,самаломнадомузеницамаДаћејединомоћговоратустрашнунемоћдазасени.

ЗОРАН ВУЧИЋ

5150

СРЕБРНАСТИ ОБЛАЦИ

Вуку Стефановићу Караџићу

УНоћи,надШавником,сребрнастиоблациплове.Помислихдасумагла!Помислихдасувода!Уствари,томијесветлостпомогладасазнамкосам!

Гдесамстигао,Вуче?БрдоимаТвојумоћ.БрдоимаТвојубелу

чистукошуљукојусамовденашао.

Смемли,овакомалехан,дајеобучем!

СмемлиикомерећиДасамТевидео

насребрнастомоблаку!

Тонијебиламагла!Тонијебилавода!

БилајетомојајединамисаоопланинииоТеби,Вуче.

Наврхучуке-чука.Наврхучукечукун,чукун-деда

иједанчукун,чукун-унуксребрнастеоблакеразвејава.

ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ

Опетсамнапочетку.Опетјеутукомподупрто

мојемалехнотелозатаковеликуземљу.

ВИШЊИЋ

ИданијебилоБогаимолитвепрогледаобионинародмој

нагуслејаворове

Ископниоочимаизоностраногуовостранопевањесишаочовекисветацснајдубљомраномипесмоммелемном

НикадасветовитоликодобранећевидетикаоштојеОнвидеострунама

иникаднећекрвлепшезапеватијаворемој

ЧувајнамБожеречикојесмопреузелиизнајлепшихуста

Испевајочињеговејаворемој

ВУК КАРАЏИЋ ИЗМЕЂУ ГРИМА И ГЕТЕА

ЈакобГрим је подстакнуоВукову ћеркуМину да преведејужнословенске бајке на немачки језик. Он је лично написаопредговор у којем Вука назива својим дубоко поштованимпријатељемањеговузбиркуприповедакахваликаоделодостојнодивљења. Овајпримернедвосмисленопотврђуједанеговањенемачко-јужнословенских културних односа има дугу традицију и дапостојииданас. Доксусеу18.векуу јужнословенскојкњижевностиосе-ћалиутицајиразнихсуседних земаља,почетком19. столећанај-већиутицајвршинемачкакњижевност. ОдносипремаНемцимабилисумногостранииразвијалисусеподвеомаразличитимисторијским,политичкимипривреднимоколностима.Чакнипоследњадваратанисузауставилаовајпроцеснитигаумањила. Немачкиутицајнајужнословенскомпросторубиојеодувекистакнут-такоданијеникаквочудоштојенемачкијезик-пореденглеског - најраспрострањенији страни језик. Овај утицај серазвијао иако су јужнословенски народи били под аустријскомодносно турском, владавином и водили херојску ослободилачкуборбу. Јужнословенске народне песме, до тада готово непознатезападној Европи, побрале су најпре симпатије код научника ипесника. Гете је превео баладу „Хасанагиница” под насловом„ТужбалицаплеменитеХасан-агинегоспе”. Јакоб Грим је учио интензивно српски језик и као добарпознавалацтогјезикапрвијепревеонароднепесмеиучиниоихпопуларнимиуНемачкојиизванње,уцеломсвету. Даби се разумелонародно јужнословенско стваралаштвопотребнојепознавањеполитичкихприлика.Такојеписаославнинемачки историчарЛеополдфонРанке у својој историји српскереволуцијекојајеиспуњенасимпатијамазасрпскинарод.

МИОДРАГ ВУКИЋ

5352

ВукјесвојевременоупознаоЛеополдафонРанкеа.Историјасрпскереволуцијеиз списаи саопшитењаЛеополдафонРанкеапојавиласе1829.уХамбургу;материјалзаовопознатоРанкеоводелодоставиојеауторуВук. УпредговоруРанкенаглашавадаједелонасталозаједничкимрадомсаВукомаупреписцисаВукомназивакњигу„нашедело”ишаљеВукуполовинухонорара.

5554

МИРА АЛЕЧКОВИЋ

ЗДРАВИЦА ЗА ВУКА КАРАЦИЋА

УовомнародукрстеименомВукакадаодноседецувештице,вампириичуме,

дабудемањесмртиимањемука,дабудевишедецезасновеибудућебуне;уовомнародурастуВуковикроткииблаги

штоједномздравомногомстигнудонакрајсвета—гделибисаобеногестигли.

Укаквојпитомојдрагизауставилиједра

кадовилене,окрилате,кадљубавимзасвељудераскрилинедра.

Краткати,Вуче,нога,паметти,Вучино,дуга,

срцетинаше,широко,адубокчемеритуга.ГаврановинаМишарукљују

јунацимаочи,како,Вуче,измрака,какоизовеноћи?

Иверјерасутокакоскупитизавеликуватруиувексепоновородитииувекпоновосвемоћи,

инедатидатесатрунидатиимезатруиникадостатисамбезпријатељаидруга.

УвектибуднонастражипитомоПоморавље,ЈадариПоцеринасањајусновебудни...

Растесмиљеиковиљеирасковник,сунчаножуто,ирастедевојкамарузмарин,сватовскоцвеће;

чашутисунцауздравље,Топлицацрнимгроздомназдрављатиуспомен,

кадлипокупитоликомраморјеибисерјеречиипесмекојеникадумретинеће.

ВУК КАРАЏИЋ

Самоукимудрацштосаштуломцота,скупљаојепесмечитавогживота.

Загонетке,приче,пословицусваку,носиојебрижноусвометорбаку.

Градиокултуруодпрагадокрова.Азбукујесвео

натридесетслова.

Иштајошоњемудасекажевише?Пишикакочујеш!Читајкакопише!

РАДОМИР МИЋУНОВИЋ

Свиустаничкикресовитвојомсепојишепесмомиопетслободизаверусковашецрнептице

уСрбијиштоумиратинеможеиштоумретинећедокјеслободанеобгрличаробномруком;

буктепламенипесамаизпартизанскихватри.Вуче,хвалатизастих,запобунуонудрагу,хвалазаСрбијукојасеумиритнеможе,којојјеслободаувекодсунцаближе,

засвестареВујадинеисиновесвихустаника,запесмукојаизмртвихдиже.

5756

МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ

ТВОРЦИ РЕЧНИКА

Урудникујезикаседамрударасложноријупонајдубљемкопу.ОњимасесамГосподстара,анђелиихпратеустопу.

Урудникујезиканиконехаједалитонадирезапаљивигас.Наулазусесавживотпредаје

иуносисејединоглас.

Гласјесветиљкарударева,дабољевидииздаљине

кадзлатнигруменјезикасеваутемељимаотаџбине.

ГРАДИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ

ЈЕЗИК

СвакаречнасрпскомРепатајеибезобразна

ДализбогјезикаилимаштеЈугјетоБалкан

Конзервативниммисионарскимљубавницима

ЕроснајезикупочињеИзавршава

ИсвакачакитуђаречПостајерепатаибезобразна

ВУК И МОКРАЊАЦ

ономадВукречедајејезикхранитељнарода

итимпутемиМокрањацкренудалепомречју

руковетеоплемениречјународномиватромВуковом

истокуСербијеБогподаритривеликана

давознесуСрбијудосамогКосмосадосјајнихзвезда

инебескогкликтаја

ЖИВКО АВРАМОВИЋ

ДУШКО РАДОВИЋ

ВУК

УВуководобавладалајемодадасесвакаглава

задветурскепрода,јерћесамотакосванутислобода.Вукјебиомудар,ниједаоглаву

мислиојеглавомибиоуправуипомоћуглавестекаојсславу.

ПОЕТИЧКИ КАЗАНА ИСТОРИЈА

УстаничкадешавањауСрбијиспочетка19.векатачкасупрекретницауразвојуСрбаитоувишеструкомсмислу:друштвено-политичком,економскомикултурно-књижевном.Једнастихијскапобунаизраслајетакодоранганационалне,социјалнеикултурнереволуције.Иакојенастицањедржавностииконачногослобођењатребалојошчекати(хатишерифимаиз1830.и1833.годинеТурскаје најпре признала Србији аутономију, а потом јој и укинулафеудалнеобавезе).ПрвииДруги српскиустанак (1804-1815)непредстављајусамотренутноослобођењесрпскогсељака,него јеовајусуштинијединственипокретитрајноослободиовековимаспутаванисрпскидух. Више пута у историји књижевности и књижевној крити-ци истицано је то даВука у оквиру друштвене и политичке ис-торије интересује заправо улога, место и судбина конкретногчовека, појединца (поетика романтизма огледа се у тежњи каиндивидуализму), за шта Вук и оставља експлицитне потврде.Ууводузасвоје делоиз1829. КаосрпскиПлутархилижитијазнатниСрбаљауСрбијинашегавременапише: „Житијапојединиљудисуврлоскопчанасисторијомнародањиова,јерсеуњиманазначујумлогеситнице,којесеуисторијинемогупометати,аопетјојвелиикусветлостдају.“ Најпре, Вук историчар најчешће се огледа у жанру био-графије, књижевно-документарној врсти која у Срба има дугутрадицију. “Поетическо“ како то Вук вели, не мора се тицатиимагинације,инкорпорацијефиктивнихдогађајаиличности,већсумеобликованихпоступакакојићекаоучинакиматисмисаонојединствоицеловитосттекста.Најкраћеречено:писањеисторијеувекјеписањеисторије. Иво Андрић у Вуковој устаничкој прози проналази двеособинекојеодликујусвакогдоброгписца,паиВукаКараџића,тосупажњаисмисаозакарактернупојединост.Вукјенарочитоспособандакаопортретистодабереособенуиспецифичнуцрту

СЛАЂАН МИХАЈЛОВИЋ

5958

одређеногкарактера,честојеиексплицитноименује,готовоувекилуструјекарактеристичноманегдотом.Вуксеусвомприповедањуоживотима„знатнихСрбаља“уСрбијисвогвременаипакнаслањанаједнудревнутрадицију-традицијуусменогприповедања.Језгроњеговог приповедања је анегдота, један од наративних жанровау оквиру народне књижевности. Оно што додаје анегдоти јесуобичноопштибиографскиподацио устаничкомвојводии једандескриптивнисегмент (спољашњи,каткадиунутрашњипортретустаника)којимасезавршавабиографија. ВуковамонографијаоМилошуОбреновићуимасвојбио-графскинуклеус.Онасесастојизитридела:уводног,хроничарског;другогукојемјеописанаисторијавладањаМилошаОбреновића„по реду“, и трећег, где се Вук задржава само на најбитнијимдогађајимаизпериодавладавинесрпскогкњаза.Дасезакључитидајевећидеоовемонографијехронолошкиисприповедан.Јединосе Особита грађа за српску историју нашега времена значајноразликује. И овде је приповедно језгро анегдота, али се овдеанегдотенеређајухронолошки,негосегрупишукаоилустрацијеокоодређенихкарактернихивластодржачких „рђавих“особинакњаза које Вук настоји да обзнани: „спрдњу“, „самољубље ипрезреније свију других“, „самовољно владање и управљање“,„непостојанство и лаж“ и „домаћи живот“. Два, заправо, трипортрета, једанХајдук-ВељковидваМилошаОбреновића, једанизмонографије,другиизособитеграђе,представљајуремек-делаприповеднепрозесрпскогXIXвека. Када је у питању портрет Хајдук-Вељков, очигледна јенамерапишчевададостигнекрајњеразмерехероизма: „УвријемеАхилаиМилошаОбилићаонбизаистањиховдругбио,ауњегововријемеБогзна,билисеонимоглисњимиспоредити.“ МиодрагПоповићпримећуједаХајдукВељкоимаодликеправогромантичарскогјунака,делујеВељкоузвишеноидотерано.Почеводњеговогодласкаухајдукезатоштонијемогаодатрпида га бије господар, преко великих подвига на бојном пољу, доњеговогодносапремаустаничкојвластииауторитетима,ХајдукВељко је типичан пример романтичарског бунтовника чија јеосновна карактеристика „апсолутизам воље“. Вук Вељковураскалашност и хедонизамне осуђује већ и тим особинама даједимензијухеројског.ОннеосуђујениВељкованеверства,већодВељковедругежене,Стане,ствараромантичарскухероину.Наиме,поВељковојпогибијиуНеготину,Станаодбијадасеудазабогатог

6160

трговца,образлажућитоследећимисказом:„ Јасам (...)била зајунаком,иакосејошједанпутудајем,опетћусеудатизајунака.“ МилошОбреновић из монографије дат је са много вишереалистичких детаља, иако је и он велики јунак, за разлику одХајдук-Вељкаонје„јунакпопотреби,кадмунемадруге“.Милошаод других устаничких војвода издваја доза рационалности упонашањуиуправљању,онаврстарационалностикојуВељконепоседује када се одлучује да сачекаТурке уНеготину.Наравно,несмемосметнутисуманиМилошевуспособностпреговарања-дипломатичност. Таква слика Милошева, доживеће потпуноразобличавање у Особитој грађи. Ту се Милош приказује каопревртљивац и лажов, као самољубиви деспот који не подносида се кочијаш вози у његовој висини. Најзад, треба поменутиМилошевусклоностспрдњикојајеишладотравестијецрквеногобреда, заправо свете тајне венчања у режијињеговог поданикаАмиџе,илидотаквихшалакојесузналедасезавршегубиткомљудскогживота. Заправо, Вук у ова своја три списа исписује сопственуево-луцију поимања легендарног хероизма устаничких војвода:почев од Житија Ајдук-Вељка Петровића, где се хероизам,испољени као „апсолутизма воље“ недвосмислено глорификује,преконештореалнијеиразумнијеконцепцијехеројствауМилошуОбреновићу,доиронијско-сатиричногразобличавањабилокаквогволунтаризма и владарске самовоље у Особитој грађи псовкаје средство сатиричког разобличавања тог истог, али овог путавладарског и самодржачког апсолутизма. Вук као лексикографније бежао од бележења „срамотних речи“, јер је то сматраоприродниминужнимделомсвогнаучногзадатка.Вукјезнаодазасвеујезику,паизавулгаризмеискаредности,постојиоправданоместоивреме.Дакле,ипсовка,каоитурцизминакојимасумунеки замерали, као и конкретност језика „свињара и говедара“,безпримесеславјанствовањазаапстрактнепојмове,билисусамосредстваједнецеловитесликесветакојинеумитноишчезава. Иако јемногоштошта одВуковог стварања било одјек иодазивактуелномкултурном,алииполитичкомтренутку,целокупноњеговостваралаштво,паиисториографско,ималоједалекосежнепоследице по конституисање српске националне културе. Вукје својим делима (Житије Ајдук-Вељка Петровића, МилошОбреновићкњазСербiи)даоделатрајнеуметничкевредности,којаузМемоареПротеМатејеНенадовићаспадајуунајквалитетнијепрознестраницетокомепохесрпскогромантизма.

СЛЕПОМ ПЕСНИКУФилипу Вишњићу

Очеломојеодснаиветрамапочуднихоткрићавидуисподкожеуизмишљенојсенцицветеилампо

уместоречикојасепоновитинеможе.Очеломојеодснаиветрамапо!

Одајемсемртавсунцупослеменејернесрећаипослесмртитраје.

Слепијасновидесудбинупредкојомшенепределинебеснисатворениодиздаје.Одајемсемртавсунцупослемене.

Тојесвештојеосталоодмогагласа,тајодјекукомесузаточенисвидани.

Јелиспоменикгроб?Издвојензвездамастасапредеокојићузаувекданастаним.

Итојесвештојеосталоодмогагласа.

Утихомсецветунекеватрепале.Изгубљенеусветуваркемиокоснују.Отужненоћипрекоснамогпале!

Некнебоусниогањиолују!Утихомсецветунекеватрепале.

Очеломојеодснаиветрамапочуднихоткрићавидуисподкоже,уизмишљенојсенцицветеилампо

уместоречикојасепоновитинеможе.Очеломојеомојаслепамапо!

БРАНКО МИЉКОВИЋ

ВУК СРБИЈИ

Утојтамидугојбљештимојалуча,Србијо,изканџиизлетијошмлађа!

Слутимзорубријегомкрозкрвкојакључазатвојуслободу,засвештосерађа.

Избјегох,ал’твојсамдодна,задњенити,зармогуневољетдомтај,својекраје?Иовдје,усв’јету,јаћустобомбитимеђ’намадаљинамакарколикаје.

Јерзнамчежњетвоје,твојсан,твојенаде,знамширинудушеиљубавбезмјере,твојмракзнамдубоки.итугу,свејаде,свуболкојуболиш,светоштотеждере.

Знамштаокомплане.мрко,усредуза,кренул’четелистом,бљеснулишишане;знамтисвакумис’о,свугорчинусуза,гњевтвојпредубоки,ланцепокидане.

Земљомојародна!Знамиглад,ихајке,кевтања,исплетке,ижуч,мракобјесе;

знамједшупљоглавца,гластуђесвирајке,знамдушумантије,ћудкнежевекесе.

Ал’затебетријех—заданштоћедоћи,запучинутвојуштоседижесмјела,

засм’јехтвогпрољећамракпокидахноћи,заживутиријечгорјехдопепела.

Засвесноветвојеутканеуструнегусала,забајкумајке—ткаљемеко,

ДУШАН КОСТИЋ

6362

загорчинуклетвеиздајуштокуне,ријечњежнудрагедрагомнадалеко.

Земљомојародна!Твојсам.Рудипјенанадбуктињомсрца-љубавтихоплави.Јазнамснагупера,прахаразмућена:

свуљепотутвојусвјетомдапрославим!

СЛЕПИ ПЕВАЧ И ВУК

Ватрасаједнестране,Садруге—вода!

Ујезик,ујезикстанеПламенисан—слобода!

Иза:четиривекачаме!Испред:невиделица!

КрозјезикјошсамоблескаСлобода—светлица!

Четиривекаропства,Данеостанумук,

УпесмубунтарскускупљајуСлепипевачиВук.

Даупрошлостсвенеоде,Данемине.

СувимзлатомдазазвонеСведаљине.

ДаоткријешдревнусликуУпамћењу,ујезику.

ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ

6564

ВУКОВИЦА

Вукјејунакиданасинегда,(отацСтеван

амајкамуЈегда).

УТршићу,узкозеикише,

научиодачитаипише.

БиописаркодВељкаХајдука,

икубурудржаламурука.

УхајдукаКараџићаВука,пушкапуна-

нагусламаструна.

Двемуноге,ал’једнадрвена,

израсламуиздесногколена.

Никаднијекаскаозачетомисдрвеном

летеојесветом.

Умеојеземљедапремости,

ДРАГАН ЛУКИЋ

ВукКараџић,докторписмености.

ЗајезикеИмаоједараПаордење

Носиодтрицара.

УњемујеснагапревеликаимаојесрцеБашЧелика.

Изнадфесаносионебеса,исподфеса

тристасамокреса.

Тајкраљслова,витезодазбуке,

имаојеипаметируке.

Штоуглави,тоурукустави:штоуруци,тоиуазбуци.

КОЛОНИЈАЛНА НАЈЕЗДА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА И ВУ-КОВИ ПОГЛЕДИ НА УПОТРЕБУ СТРАНИХ РЕЧИ

Осрпскомјезику,ћирилицииупотребистранихречиданассесвемањерасправљанадостојанначин.Урасправљањунемаонихкојису„надлежни“запроучавањеипредочавањенародустањаипраксеживогговораиписања:Институтазасрпскијезик,ОдборазасрпскијезикСрпскеакадемијенаукаиуметности,Црногорскеакадемије наука и умјетности, Акдемије наука и умјетностиРепубликеСрпске,Матицесрпске,Заводазаиздавањеуџбеника,угледних лингвиста, професора Универзитета, књижевника.Заједносањима,инадлежнидржавниоргани(СкупштинаСрбије,министартсва културе и просвете, Уставни суд, одговарајућиконтролниинспкцијскиорганилокалнесамоуправе)су„заборавилисвојенадлежности“.Уместоњих,повременоисасвимспорадично,уштампи,програмимарадијаителевизије,најавнимтрибинамаидругде,јављајусе,углавном,забринутиљудиразличитихструкаизанимања,члановиудружењазазаштитусрпскогјезикаисрпскогписма–ћирилице,којинемогудасеначудетоликојравнодушностисрпскихинституцијапремасопственомродномјезикуиписмунакојеударајумногестихијеиорганизованесиле,снамеромдаихизбришуизупотребеу свакодневномговоруиписању, заводећисрпски народ некаквим тезама о недовољности српског језика иписмадаизразесавременуисторију,уметност,веруинауку,уводећиусвакодневнукомуникацијууместосрпскихнебројивестранеречиизенглеског,немачког,италијанскогифранцускогјезика.Нарочитоизенглеског,којије,каоињеговнарод,империјалномисторијом,идоданасзадржаоколонијалникарактер. Светомданаскружи„авет“енглескогјезика. Напоредо са моћном економијом и још моћнијом војномсилом,иенглески језикокупирасветскепросторе. Свеприсутнаје његова колонијална најезда нимало различита од најездескакаваца. Добронамернизабринутиљудисеоправданопитају:

ЉУБОМИР ЋОРИЛИЋ

6766

Далијенасцениглобалистичкапљачкамалихјезикаинарода,и„убијање“њиховецивилизацијскеродностиисуштинеилинамерада се човечанство „усрећи“ језиком који ће омогућити бољиживот? Очитодајеречопрвом,агресивномакту. Насценије„глобалистичкапљачкамалихјезикаинарода,и убијање њихове цивилизацијске родности и суштине“. Бољеспоразумевање и разумевањемеђу народима је самомаска црнезмије „колонијалне најезде“. Призовимо у помоћ неколикоподатака: Насветупостојиоко7.000језика,аМајклКлаустврдидаће90%језикаизумретизбогнајездеенглескогјезика.Тобиодмахмоглодазначидаћеизумрети90%човечанства. Претпрошле године, на Међународном сусрету писаца уБеограду, мати свима познатог књижевног лика Харија Потера,аустралијска књижевница Џоана Роулинг изнела је податак дасу Енглези, кад су запосели аустралијски континет, затекли око500 говорних дијалеката. Данас је живо само седам. Остали су„убијени“колонијалномнајездоменглеског језика.Коликоли је,тек,говорнихдијалеката„убијено“натлуАфрике,Азије,Америке!Тешкојеизамислити,акамолипроценитицивилизацијскуштетукојајечовечанствутименанета. Изузетан пример и доказ данашње најезде је најезда напросторсрпскогјезика. Енглескијезикпатиодсуперменскогкомплекса.Инсталиранје,каојезик,утехнологијукојом,збогсилеисиромаштва,немогудаовладају„малијезициинароди“. Његови„промотери“супронашлимоделраспростирањакојићеуништитијезичкуисвакудругукултуручовечанства.Пронашлису,исвакодневнопроналазе,умалимнародима„следбенике“којиуверавајусвојнароддајезањихнајбољеоноштојестрано,паиенглескијезик,свакако! Енглескијезикидеиданасрамеузрамесаекономскомивојном силом. Са политичким притисцима, вештачки изазванимкризама,државнимидипломатскимуценама,пресвега,ЕнглескеиАмерике,каонајвећихсавремених„протагониста“колонијалне(читај:империјалне!)најезде. У Србији најезда енглеског језика већ оставља тешкепоследице.Млади сумасовнопочели да заборављају свој језик,залуђени наводном светском мисијом енглеског језика.Мало ковишеучи такође веомаживе језике: немачки,француски, руски,

грчки,кинески,шпански,српски. Млади „бежеусвет“укојемдоминираенглескијезик.Језички„колаборационисти“ширеданасмеђу српском младежи посве криво постављене и још кривљепротумаченетезесрпскоглингвистеПавлаИвића: „Српскеријечитребапотискиватиизнауке,астранетребафаворизовати“. „Странеријечинеистискујусрпскеријечиизупотребе“. „Никоусвијетунечистистранеријечиизсвогјезика“. „Бранитистранеријечиусрпскомјезику,анесрпскијезикодстранихријечи“. Како би на све то одговорио данас српски лингвиста иреформаторјезикаВукСтефановићКараџић,чијасемисаоиречнисуисцрпљивалиу„језичкимикњижественимизмишљањима“,каокодњеговихоспоритеља,већјескоросвакаодњихдоносилачудесно снажне доказе да је у праву, да осећа не само било иприродусвогјезика(српског!),негоињеговелексичкевредности,укорењеностуговорународа,правилностизговораиписања;дапознајеснагуилепотуњеговеизражајности,богатствословенскепородице језика из које је српски језик израстао и развио се упосебанјезик? Даоби,сигурно,свимаразумљиводговор,каоинамногадругапитањаусвомвремену. Вукјеимаојаснепогледенаупотребустранихречиусрп-скомјезику,заразликуодмногихданашњихсрпскихлингвистаикњижевника.Тибипогледимоглидабудукориснипраксиупотребестранихречииумакомдругомсветскомјезику.Поставиојењенејаснеосновепревишеоддвавека,упркостомештојеуњеговомвремену,каоиданас,усрпскомјезикувладаланепојмљивазбркаиштојенасвестранеимаооспоритеље.Имаихиданас. Данашњи Вукови оспоритељи оспоравају његове језичкереформепонајчешћезбогтогаштонемајувољедаистражењегово„спознање српског језика“ као живог говорног језика народа.Збогтога,маколикоималинасвојојстранипротивВука,српскогјезикаићирилице,енглескијезик,инструментализованутехничкутерминологију, компјутере програмиране енглеским језиком,менталну склоност Срба да некритички прихватају све што јестрано,па,тако,истранеречикојиманезнајузначење–немогуобезбедитижељенупревагустранимречимаусрпскомјезику. Српскијезикћепреживетиколонијалнунајездуенглескогјезика и све данашње покушаје „однарођавања“, као што јепреживеоивреметурскоиаустријско,укојимајевршенотворен

6968

„политичкииокупацијскипритисак“дасеусрпскијезикнаселиштовишетурскихинемачкихречииукинесрпскописмо,небилисепоништиосрпскиидентитетиСрбиодвојилиодРусије. Укораксаукидањемјезика,вршенје,каоиданас,ипокушајукидања српског писма ћирилице зато што се и она „противи“страним речима и чува српски језик од некритичког надирања„варваризама“. ЗаовутврдњунајбољијепримерполитичкихиокупацијскихпритисакааустријскихвластикојесууспеледанасаборууПожуну(1. III 1782) издејствују „да се ћирилица заменилатиницом а дасеместонародногјезикаможеузетијезикобразованијихкласа“.Само, та одлука није спроведена јер су се Срби успротивили.Одусталосе,поредосталог, изатошто јепостојала„могућностнемираусрпскомнароду“. Толико су ондашњи Срби били свесни значаја ћирилицеи народног језика, за разлику од данашњих „покондирених“колонијалнонеосвешћенихСрба. Ћирилица не трпи писање страних речи зато што су, уоснови, несагласне са правилом „Пиши каошто говориш, читајкакојенаписано“.Странеречи„траже“дабудуписанеонакокакосеудотичномстраномјезикупишу,несамоимена,атојепротивноприродисрпскогфонетскогписма.Уосталом,исти јеслучајисадругимјезицима.Ниенглескијезикнетрпиусвојојортографијиписање речи ћириличним или којим другим писмом: кинеским,руским,јерменским,арапским… Аикакобиизгледаотакоизмешанијезикиписма?!Коликобиљудизаистамоглодавладатакосмршеномјезичкоммасом?Дајекојимслучајемпоновомеђунама,таквапитањапоставиобииВук,којијејезичкомреформомувеоСрбеуноводобаписменостиикултуре.Питаобинас:„Каквавамјетојезичказбрка!“и„Зарсамвамјатакавјезикоставиоунаслеђе!“ ПриметиобидасуимногиданашњиСрбипосталињеговибезразложниоспоритељиизамериоштотврдимо,каонекињеговисавременици,„дасејезикпрољепшаванамјешћењемиуређивањемговорасвогапопримјерусписатељапаметнинарода;ипревођењемцијели начина говора из други обрађени језика“.И с правом биопеттврдиода„млогипримјерисвједочедасетакојезицинајвишекваре“.Уњимасе,пресвега,„показујеоно,штојетуђе“.Изненадиоби се колико су нам дражи „германизми, еленизми, еврејизми“од„србизама“. Јошби, због данашњепреобилнеинеоправданеупотребестранихречи,придодаомноге„англицизме“и,уопште,

„европеизме“,који“варварски“кваресрпскијезик. Уопштено узевши, посве је разумљиво да стране речипојмовнонепокривајусасвимзначењекојеподразумеваодређенаговорнаситуацијародногјезика,дањиховизговоруносиуговорнародномјезикуисказнупометњу,нарочитоизбогтогаштосеречнајчешћеизговарана слабо савладаном страном језику.Условноречено, такве „полиглоте“ не знају начин изговора, значењскуоснову,ниакценатскуприроду,безобзираокомугроженомјезикуговоримо. Исказна пометња логична је последица и тога што људимислена свомродном језику, а не на страном.Мало ко савладатако страни језик, данањемуможедамислии говори.Данијетако,„есперанто“бидавнопостаосветскиживијезик. Каоразложанитрезвенчовек,Вукнијебиопротивансвакомбогаћењу српског језика страним речима. Истина, ту потребу јевишеосећаонегошто јеуспеода јеобразложи,али је јаснодапредностувекдајесвомјезикуи„његовомизображавању“унутарсопственогразвојногпотенцијала.Онкаже: „Истина да се језик паметним превођењем може силаобогатити... А зар се језик сам по себи не може изобразити иуљепшати без туђи језика?А да како је могао Елински, који седржи,дајенајизображенијиодсвијуосталијезика?“ Ваљало би знати да Вук није случајно за пример узео„Елински“.Онјеидоданасостао„најизображенији“,јер,нањемујенаписананајзначајнијацивилизацијскакњижевност. Вукје,уствари,говориоо„паметномпревођењу“,односно,опотребидаимамошто„тачнијипревод“најезиккојиммислимои говоримо,што би даљемогло да се схвати каоВуковапорукада, ма са ког језика преводили, у свом језику морамо иматиодговарајућу језичкумасукојомћемо себипротумачити „странеречииизразе“иливећејезичкецелине.Морамо,дакле,радитинабогаћењусвогјезика,аненањеговомсиромашењу.Свеједноје,притом,сакогнакојијезикпреводили.Најчешће,нинајбољизналцистраногјезиканемогудазадовоље„потребетачногпревођења“,особитокадјеречопревођењукаквогкњижевногтекста:поезијеили, прозе. А како то, онда, могу људи који су савладали текнеколико страних речи, израза и фраза којима покушавају дасе користе у свакодневном говору. Такви нису смешни самодругиманегоисамисеби.ПриродноједанамаСрбимаделујукао„покондирена тиква“, односно, „попапучени опанак“. И посвејеприроднодасрпскојезичконаслеђеисрпскакултурасањима

7170

увећавајуисторијскигубитак. Црн је то говор, и црно такво писање. Све док свет несхватидаје„експанзија“енглескогјезика,уоснови„колонијалнанајезда“, неће успоставити механизме одбране свог језика исвоје цивилизацијске културе. Потреба за споразумевањем међународиманебисмеладаподразумеваискорењивањејезикамалихнарода.

(Напомена:УовомтекстукоришћенисуцитатиизВуковихсписаосрпскомјезикуикњижевности,записиоупотребистранихречиМилаМедићаимногобројнидругиданасактуелнитекстови.Текст јеизговоренуУдружењукњижевникаСрбије,наТрибиниза српски језик Међународног сусрета писаца у Београду, 26.септембра 2009. године. Подстакнути претходне године (25.септембра2008)Ћорилићевимсаопштењем„Вуковјезикиписмоу нашем времену“ на свечаном отварањуМеђународног сусретаписацауКоларчевојзадужбини,писцисуодлучилидаубудудуће,свакегодине,расправљајуотеми:„Језик–наслеђеибудућност“.ИзборнаСкупштинаУдружењакњижевникаСрбијеје,25.децембра2010. године, донела одлукуда уФранцуској 7 установи сталнутрибинуозаштитисрпскогјезикаићирилице.)

Вукова кућа у Тршићу

7372

ТРОНОША

СавилисеВукабрцинадолтаримуТроноши

Одазбукеиграколо

„Добродошлибољепошли“

РАША ПЕРИЋ

СРБОЉУБ МИТИЋ

УТУКНИК

ХромаВукаСрца

Голубијег

ВијалисуКано

Укољника

ДоконзвездеПотмушама

Сејо

Цупкаштулаупевнициодтропрстаускличници

Уврхторњазнакпитањаштавазносиштапотања

ПодбрцимаВукасмејкакрстисловодваогрејка

СРПСКИ ВУК ЕВРОПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ

Одкочевакренуо.Земљомсветихираспетих.

Ходајућипутстварао.РазговараоиписаоШтомударказивао.Писмосрпскоуредио.Пишикаоштоговориш.Читајкаоштопишеш.ОдДринедоТимока

Трицивилизацијепревалио!НаДунавбисагеизнео.

СдаровимауБечсезапутио.Великавратадухомодшкринуо.МалуСрбијууЕвропуувео.Онајкојихрамао,првистигао.

СЛОБОДАН БРАНКОВИЋ

7574

ВУК

Вукјехрамљућипошаоубојиздаоречникузеозајамипредујам

устрашномтркукрозјунакеделиопсовкекаосавет

затимпозваоразумнасвадбу

иправдувишњузанарод

којигауигривучезабрк

МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ

ЉУБИША ЂИДИЋ

РУЖА ЗА ВУКОВ ГРОБ

ПодноСаборнецрквеспустихсвојуружунаВуковгроб.

Биоје7.новембаргодине1989.најутрењу.

РАДЕ НИКОЛИЋ

Незнамдалисамсезаружом,умагновењу

сплео,

ал’осетихдајеВуковкостурвећбиомојдео

Исватих:телумомлепшесеотворипутдоксеосећамхром

ВУК

Гдестаненогомникнерасковник

Кудпогледаоткријебисере

Њивомкадпрођепроклијасеме

Исподпепеланађеуснулижар

Крозмрачнешумепрокрчипут

Кадчекићемудариунаковањ

нанебуЕвропепрштеварнице

7776

ВЛАДИМИР ЈОВИЧИЋ

ХИМНА ВУКУ КАРАЏИЋУ

Пастирсиречиових,овогазвонкогстада.

Овдесигаизвеопојилу,овдемујеипрваливада.

Човече,Вуче,подбременомстолетнихзавета,

упустињителом,душом...накрајсвета...

ОвдесичуваоВучемеђукурјацимаупланини

ипрестареозасвеевропскешколе.Уместодивитомпопергаменту

тикрвљуисписамладебрезовекоре.

Какосиумеотакотврдодасањаштврдавероуогњубунеголомрукомокаљеноперо.

О,тајсаннавечитомуранку!

АзавичајнаЖеравијајошувекгучеуспаванку

којаједетињствубиладрага.

Одазовисе,Вуче.Подрињетвојеиметикличе

снајвишепланине-сатвогакућногпрага.

ПАВЛЕ ПАВЛОВИЋ

ТРШИЋ

Годинеиспредошеповесмоповесно,капакплавогнебабиојетакосив.Заречнајчистијуумирасмочесно,санаманеживикојемишљукрив.

Зналисмозлузбиљудазберемоузбег,курјакеикурјукедакрстимоучвор,Занасјепросјакјаккаобогибег,

сазидасмокрасносунцузлатномбелидвор.

Нассуљубилезмијеватрејошдоксмобилиуповоју,семесеислемезатиралопасепустилекуће,

уинатнебукорење,врењеизрењечувалисмоузноју,пасмопроцвалималигорућеврућеинемогуће.

Кадродимосмукоммиродиморечслободнудасевинеувисинеучелињилет.Самедомиледомипогледомзачинимокреч,

стојећисамиутамистигосмоусвет.

Сељаче,гољо,

каурине,докторе,чобанине!

Оплевиосичетиривеказаборава.славати,Вуче,,слава!Слава!

7978

ЂОКО СТОЈИЧИЋ

ВУК КАРАЏИЋ

Штаћу?Кудћу?КлецампоЈевропи,Србијамиувалиматаме,

СрцемисезаСрбијомтопи,Кудгодкренем,нигдепутазаме?

Сербијајетицазакључанаукрлетки,Свакајењенапесмамојеумилнојање,

Кол’коСрба–тол’козагонетки,Истопуттол’кодозиваураздање.

Доклеовотамновањеума?Добристарче,вечнотрајесмаксвета.

Силаиде!Склонитесесдрума!Гдесудеца?Однелаихчума!

Устаничкеватрегоресвакоглета,Новисветсеизпаметинародаствара.

Србљипсују,србљићуте,аВукодгонета,Усрцупоробљених,слободак’опожархара.

Штаћу?Кудћу?КлецампоЈевропи,Србијамиувалиматаме,

СрцемисезаСрбијомтопи,Кудгодкренем,нигдепутазаме?

Родимореткоијеткоал’родимотицувичнудаполетичилокошилоподнебескисвод,Мијесмоубогиистрогиал’нанашемлицуцветисветсеогледа.Нашнајближирод.

НА НОВОМ ГРОБУ ВУКОВОМприликом преноса костију му из Беча у Београд

(За певање удесио Ј. Маринковић)

Мушкихор:Вечнатипамет

Светлисинеотаџбине!Туђај’зeмљахладна,

Туђај’зeмљатешкарака.Оваћетибитилака.—Жељансијe,знамо.

Женскихор:Вечнатипамет,Блаженатидуша!

СрпкињећeвенцeвитиДасeовоместокити,Гдeћешлежат’узорити,

КараџићуВуче.

Дечјихор:Вечнатипамет,Појудецамала.Хвалати,хвала!Кличудецамала.

УаманeтсвeтипримаТвогадухавечнисјајНајмлађинараштај.

Сватрихора:Вечнатипамет!Вечнатипамет!Вечнатипамет!

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

8180

ОГЛАС ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1853

Oпростившисерјечника,недангубећинималорадсамсетрудитиедабихјоштештоодсмртиуграбиоинасвијетиздао.Итакоевонајпријенашијехнароднијехприповиједака,закојемислимдаћеусвомеродубититакознатнекаоштосународнепјесмеусвоме.Каоштосупјесмеугледјезиканашенароднепоезије,такоћеовеприповијеткебитиугледнародногајезикаупрози.Каоштосампјесмештампаоуразличнијемнарјечијама,какосамкојугдједобио, такоћебитинаштампанеиовеприповијетке:бићеихизБачке, изСријема, изСрбије, изХерцеговине, изБокеКоторскеит.д. Књигаћеоваособитобитизамладежимушкуиженску,а и стари људи и жене читаће је с великом радости како радичистога народног језика тако и ради народнијех мисли у овојструциумотвориненароданашега.Књигаћеовабитиокопетнаесттабака велика, и цијена јој је за пренумеранте двије цванцике ипоусребру,или једнафоринтауновцимаодхартијекојиданасовдјеидумјестосребра,азапренумерантеизРусијеједнарубљаусребру(съпересылкою). Поштокњигаизиђенасвијет,бићејојцијенаусребрутрицванцике,аухартијиједнафоринтаидванаесткрајцараилитрифоринтеушајну.Новцисенеиштунапријед,негосамоименаодпренумеранатазакојесускупитељиувјеренидаћекњигуодмахплатитикадјеприме.Заскупљањепренумеранатаособитомолимонугосподукојисумикупилипренумерантенарјечник.ВријемепренумерацијетрајаћедосвршеткамјесецаЈунија.ИзСрбијеопетћенајбољебитидасеименаодпренумеранатапошаљууБиоградГ.ЈовануГавриловићу,начелникуупопечитељствуфинансије,аизосталијехмјестанамене,додавшинаписмуaufderLandѕtraѕѕe,amHeumarktNr.517іnWіen.Господискупитељимадаћесепообичајуједанаестакњиганадар. Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампатиобичаје,илиуправорећиживотнароданашега,алисамовозасад

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

одгодио,дабихкојељетосуСрбијикојепрекопријатељасвојијехиз другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, акоБогда здравље, битипрвакњигамојапослијеприповиједака.Уовојћекњизибитигдјекојествариизрјечникауреднамјештенеимногијемкојечимновијемчега у рјечникунема, састављенеипотпуњене.

У Бечу о Сретенију 1852.

АНА КРАУС КАРАЏИЋ

ОГЛАС ЗА „СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ”, 1869 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

„СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ” КОЈЕ ЈЕ СКУПИО И НА СВИЈЕТ ИЗДАО ВУК СТЕФ. КАРАЏИЋ

(Друго умножено издање.)

Tа се књига распродала одмах за тим како је на свијетизишла;иматомеготовопунијех16година,икрозсветовријеметражиласеонасасвијустрана,ауовопошљедњедобасталасеврлојакотражити;пријатељииљубитељинароднекњижевностиСрпскесталисусадасвевећмаивећмазактјеватидасеонавећједномпрештампа. Да су те приповијетке драгоцјени дио онога народногаблага,које јеВукнародуСрпскомескупиоиоставио,свакоме јепознато,авидисенајбољеизсамијехријечиВУКОВИЈЕХ,којимаихјеонгодине1852.огласио,акојеријечијаовдјемјестоикакведругепрепорукеевонаводим: „Ево нашијех народнијех приповиједака, за које мислимдаћеусвомеродубититакознатнекаоштосународнепјесмеусвоме.Каоштосупјесмеугледјезиканашенароднепоезије,такоћеовеприповијеткебитиугледнародногајезикаупрози.Каоштосампјесмештампаоуразличнијемнарјечијама,какосамкојугдједобио, такоћебитинаштампанеиовеприповијетке:бићеихизБачке,изСријема,изСрбије,изХерцеговине,изБокеКоторскеит.д.Књигаћеоваособитобитизамладежимушкуиженску,аи

8382

стариљудииженечитаћејесвеликомрадостикакорадичистоганароднога језика тако и ради народнијех мисли у овој струциумотвориненроданашега.” Пошто се нашло у оставштиниВуковој у рукописунаро-днијех приповиједака по њему за штампу приређенијех, додаћесеиумножићесесадржајстарекњигезаосамтабакаодприлике,теће„одборзаиздавањеВуковијехкњига”овајсувишакузетинатрошак фонда, и с погледом на многостране жеље посредоваћеондасесаданајпријештампаовакњига,којасесасвијустранатражи. Величина те књиге биће дакле око 20 табака на 8-ни, анаштампанаћебитиналијепојхартијии јаснимсловима;даклебићекњигаодприликеонакакаоона: „ЖивотиобичајинародаСрпскога.” Цијена јој је за пренумеранте из царства Аустријскога 1фор.Аус. вр., а за пренумерантеиз кнежевинеСрбије 10 грошачарш.Послијепренумерацијеповисићејојсецијенана1фор.20нов.Аус.вр.,или12грошачарш. ГГ.Скупитељимадаћесенасвако10књига једнакњигабесплатно,дајепоклонемлађимакојићеимпомагатиокораздавањакњигаусвојевријеме. Новцисенеиштунапријед(акохоћеможеихпослати),негоћедусекњигесвакоме(коновацанијенаприједпослао)послатиperNachname;затонекамисвакиијавикаддамукњигепошаљем.РокпренумерацијетрајаћедосвршеткаНојемвријао.г.поСрпском,акњигаћеизићинасвијетдосвршеткаФебруаријаидућегодине(опетпоСрпском). Имена пренумераната биће на крају књиге наштампана;затонекамиседоназначеногарокаамозацијелопошаљуонаконаписана,какојекораддасенаштампају. Писма са пренумерантским именима и новцима (ако конаприједбуденовацаслао)некасеисад,каоидосад,изцарстваАустријскогашаљууправонамене(AnnaKaradѕchіtѕch,Landftra-beMarattanergaffeNr.З, inMien),аизкнежевинеСрбијенекасесадашаљуГднуСавиСретеновићу, I. секретарууминистарствупросветеицрквенијехдјела,уБиоград. Свијемпренумерантимајаћукњигепослатиомометрошку,а будући да ћеду се књиге слати perNachname, ја ћу свакоме уNachnameставитионоликомањедазакњигеплатикадихприми,коликобудеизнеоподвознитрошак.Акобудеконовацанаприједпослао,томећуподвознитрошакјаодмаховдјеплатитизакњиге.

Јамолимсвакогапријатељаиродољуба,комеовајогласурукедође,билодасаммугајасамапослала,билодагајекаквомдругомприликомурукедобио,билодагајеукаквијемновинамачитаодабискупиоштовишепренумераната,идабисесвојскипотрудиодасеовауправомесмислународнакњигапонародуштојевишемогућераспростреичитакаоштотоcтакијемкњигамаудругијехнародабива,којипријесвегазасвојународнукњижевностмареињомеседиче. ГГ.скупитељимакојисеонакосвојскипотрудилитесумискупилипренумерантана:„ЖивотиобичајенародаСрпскога”,иГГ.уредницимаСрпскијех,Хрватскијех,иосталијехСлавенскијехлистовашто увијекмоје књижевне огласе у својимпоштованимлистовимаштампају,јаовдјезатолијепозахваљујем,имолимих,датоисадучине.МногиодпоменутеГГ.уредникашаљумиутаковијем приликама свагда онај број свога поштованог листа укомсунаштампалимојоглас:јаимовомприликоминатомеовдјелијепозахваљујем.

Поглавити скупитељи пренумеранта на ову књигу јесусљедећаГоспода:

У Биограду: Саво Сретеновић, І. секретар министарствапросвете и црквенијех дјела; — у Вараждину: С. Џепић, гим.професор;—уВршцу:СимаБакић,српскиучитељ;—уВуковару:Василије Марковић, трговац; — у В. Кикинди: Ђорђије Радак,одвјетник;—уДубровнику:ЛазарЛучић,трговац;—уЕрдевику:АксентијеЈанковић,трговац;—у3агребу:ПетарКораћ,официјалнамјесничкога вијећа, и Саво М. Мартиновић, Црногорац;— у3адру: Герасим Петрановић, архимандрит и члан консисторије;—у3агребу:В. Јагић,професор;—уЗемуну:ВасаВасиљевић,трговац; — у Карловцима (Сријемскијем): Јован Живановић,професор;—уКарловцу(Горњем):НиколаБеговић,прота;—уКотору: поп Вук Поповић; — у Манастиру Ходошу Бодрогу:СамуилоБрашованов,јеромонах;—уНеузини:МладенТелечки,свећеник;—уН.Саду:АлександарГавриловић,професор,иА.Хаџић,секретар„Матице”Српске;—уОсијеку:ВасаАтанасијевић,доктормедицинеиварош.физик;—уПанчеву:Др.Пеичић,физикварошки, и С. Врањешевић, трговац; — у Пакленици: МитарВукотић,добростојник;—уПардању:ЂорђеПетровић,парох;—уФрањеву:МладенМаџаров,биљежник,иПетрачић,професор;—уСентомашу:ЈованНастић,учитель II.класе;—уСомбору:

8584

Димитрије Поповић, парох и намјесник; — у Српском Бечеју:ЂорђеГлибоњски,учитељ;—уСтаројГрадишки:КостоУгринић.—уСтаројКањижи:Тодорпл.Мирилов,учитељиактуар;—уСрпскомИтебеју:МишаПанић, биљежник;—уСпљету:КостоВојновић,одвјетник;—уСенти:Теодорпл.Брановачки,српскиучитељ;— у Старој Паланки:Петар Савић, учитељ II. разреда;—уСуботици:ЂуроМанојловић,одвјетник,иБожидарВуић,ц.к.поштар;—уТемишвару:др.БранкоСтефановић;—уТребињу:ВукВрчевић,ц.к.козуларниагент.—уТурији:ВељкоПоповић,учитељ; — у Ужице: Ђорђије Р. Пантелић, предсједник окруж.суда;—уШибенику:ТеофанПоповић,свештеникиучитељ.

У Бечу 16. Септемврија 1869.

Ана, удовицаВука Стеф. Караџића.

Примједба:ОсимовеоглашенекњигемогусекодменепоназначенојцијениуАус.вр.јошсљедећекњигедобити:а)Српско-Њемачко-латински рјечник, најновије издање године 1852., навеликој4-ни54табакавелики,комадпо8фор.;,б)ІV.иV.књигаСрпскијех народнијех пјесама, ком по З фор.; в) Херцеговачкеженскепјесмеком.по1фор.50нов.иПриправазаисторијусвегасвијетарадидјеце,поА.Л.Шлецеру,ком.по60нов.

Ана Краус и Мина Караџић

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА

Kопао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отидеТурчиндапрепнеиданапојикоња,аТуркињаостанеодмарајућисеухладу.УтомудариоднекудЕро: „ПомозиБог,кадо!“ „Богтипомогао,кмете!аодаклесити,кмете?“ „Јасам,кадо!соногасвијета.“ „ЈелиБогати!анијесиливиђеотамомогаМују,који јеумръопријенеколикомјесеци?“ „О!какоганебивиђео!онјемојпрвикомшија.“ „Пакакоје,Богати!Какоживи?“ „ВалаБогу!здравоје,алисеБогмедостамучибезашлука:Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву удруштву“. „Аоћешлитиопетнатраг?небилимумогаопонијети,дамупошљеммалоашлука?“ „Би,заштонеби,јаидемсадуправотамо.“ Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо одврућине,теузмекесусновцима,иштогођбуденовацауњој,даЕри,дапонесеМуји.Еродокопановце,паметнеуњедра,пабјежиузпоток.ТекштоЕрозамакнеузпоток,ал’етотиТурчинађеводикоњаданапоји,аТуркињатепредањга: „Давидиш,мојчовече!тудасадпрођеједанкметсоногасвијета,пакажезанашегаМују,дасемучибезашлука:немазаштодакупидувананитиимачимдаплатикавуудруштву;тесаммујадалаононоваца,штојебилоутвојојкеси,дамупонесе.“ АТурчин: „Пакудоде?Кудоде?“ Акадмуженакаже,дајеотишаоузпоток,ондаонбржебољескочинаголакоња,папоћерај,узпоток!КадсеобазреЕроивидиТурчина,ђетрчизањим,аонондабјежи!Каддођеподбрдомуједнуводеницу,аонутрчиунутра,паповичеводеничару: „Бјежи, јадна ти мајка! Ето Турчина да те посијече; већ

дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда оководенице.“ Воденичар,видећиТурчинађетрчинакоњу,поплашисе,инеимајућикадпитати,заштоћеикрозштодагапосијече,даЕрисвојукапуаЕринубацинаглаву,паизнадводеницебјежиузбрдо. Ерометне воденичареву капу на главу, па још узмемалобрашна,тесепоспе,иначинисеправиводеничар.УтомиТурчиндотрчипредводеницу,пасјашескоњаиулетиуводеницу: „Камо, море, таки и таки човек, што је сад ту ушао уводеницу?“ АЕромукаже: „Енога,видиш,ђеутечеузбрдо.“ ОндаТурчин: „Држими,море,коња.“ Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо,онамопобуквику.Кадгавећстигнеиувати,аон: „Камо,к...о!новци,штосипревариомојужену,теузеодапонесешМујинаонисвијет?“ Воденичарсестанекрститииснебивати: „Богстобом,господару!јанитисамвиђеотвојежене,ниМује,ниноваца.“ Итакоимпрођечитавопосата,доксеосвијесте,ивидештаје.ОндаТурчинпотрчинавратнаноскводеници;кадтамо,алиоћеш!Ероузјаокоња,паотишаобезтрага,аТурчинсавијешипке,папјешицекжени.Кадгаженаопазибезкоња,аонаповиче: „Камо,човече!штауради?“ Вели: „Тамоњојматер!тисимупослалановаца,дакупикавеидувана,ајасаммупослаоикоња,данеидепјешице.“

СВЕТИ САВА И ЂАВО

ПошаосветиСавапрекоједнепланинепасретеђавола.Кадгађавоугледа,уплашисеишћеднедапобјегне,алинемогне,пасесадасретнунапуту.СветиСаварекнеђаволу: „ПомозиБог!“аовајодговори: „Нијетизатимстало.“ „Какоси?“речесветиСава,ађавомуодговори:

8786

„Штајетебибригакакосам?“ „Кудахоћеш?“упитагасветиСава,аовајодговори: „Низатимтинијестало.“ „Штабирадио?“речесветиСава;аовајмуодговори: „Радиобибаштованлук,кадбиимаомршавеземљеитакогортака.“ ОндасветиСавакажеђаволу: „Чујеш,побратиме,башакохоћешдарадишбаштованлук,евосамтијаортак,нодаседоговоримо,какоћемоиштанајпријерадитиисијатиикоћесјеменабављати.“ Ађавомуодговори: „Вала,акомеимрзистобомрадитииопеттисепокоритинећу,алисамохоћуданачинимуговорпадаотпочнеморадити.“ Садседоговоредапосаденајпријемркилук;овоиучине.Кадлукпочнедарасте,дошаобиђавопагледаокакосулијепаидобраперјаулука,анегледашештајеуземљи.Кадлукунајвећојсназибуде,ондасветиСавапозовеђавола,тедођоше.ЕречесадсветиСавађаволу: „Полајемојеаполатвоје,пабирајсамкојеволиш.“ Видећиђавосилнапераулукапреварисеиузмеоноштојеназемљи,асветиСаваузмеоноштојеуземљи.Кадлукстанезрети,долажашеђавопочестодагаобиђе,алимунебијашемилокад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, асветиСаваповадилукиоднесега.ОвођаволаврлоожалостипасеријешитејоштједануговорсасветијемСавомучини,дапосијуипосадекупус,пађаворече: „Ја ћу оношто је у земљи, а ти оношто је на земљи“ итако буде. Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше вишеи развијаше свој лист, док се и главице укажу.Видећи ово ђавомишљаше:кадјеоволикачвонтаназемљи,токоликаморабитиуземљи,пасеврлорадоваше.Кадујесенбуде,светиСавадођетекупуспосијечеађаволуоставикорење.Малозатијемевотииђавола!Тусугајде,тусусвирале,хука,бука,пјесмаиаратавелика.Пачимједанкоренизвадиивиди,данеманишта,пренемогнесеодмукепаондаумолисветогаСаву,тејоштједануговорначине,дапосијукромпире,паондаштојеуземљитонекабудесветогаСаве,аштојеназемљитодањемуостане.Овакоиучине.Посијукромпире.Кромпириизникну,укажесенајпријецимина,паондацвијетазаовијембобе.ВидећиовођавостанесесмијатиисветомСавипркосити.Нокадбудеујесен,ондациминаопаднеииструне,асветиСаваповадикромпирепаутрап.

8988

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себепреварена,кајашесештојесапопомимаопосла,паопетумолисветогаСаву,тепосијушеницуиуговоре:што јеназемљинекабудесветогСаве,аштојеуземљитодабудеђаволу.Кадшеницапорасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико јеизрасла,иговораше: „Измалогзрнанарастеоволикастабљика.“ Кадбудеујесен,ондасветиСавапозовежетеоце,тешеницупожње,ађаволустрн.Садђавостанеплакатипаодљутинерече: „Вала,попе,башхоћујошстобомдапосадимвиноград,паштабуде,иакомејошиовђепревариш,ондаоднашегаортаклуканеманишта.Итакопосадевиноград.Кадвиноградтрећегодинероди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опетбирајуштакојиволи.СадсветиСаваупитађавола: „Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?“ а ђавоодговори: „Вала,јаћугустижу,атебиџабачорба.“ Кадвиноградсазри,ондасветиСаваоберегрожђе,метнеукацупапослеисточивино,ађаволуостанеџибра.Садсе,мојбрате,домислиђавотеуџибрунаспеводу,начиниказанипрепечеракију,асветиСаватекњему,—памурече: „Штајето,ортаче?“аовајмуодговори: „Печемракију,побратиме!“ ОндасветиСаварекне: „Дајде,ортаче,давидим,ваљали.“ А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном,другом,патрећипутблагословиипрекрстисе,ађавопобегнеирече: „Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!“ па такоишчезне,ивишеганикаконематамогдјечуједајепоп.

Забележио Вук Стефановић Караџић

МИТРОВДАНСКИ ВАШАР

СјесенисвипутевиуСемберији,наМајевици,уПодрињу,Мачви и Срему воде у Бијељину. Јесењи путеви воде право нањене улицеи сокаке, на пијаце и тргове, у кафанеи кафиће, навашариштеиигриште-наМитровданскивашар. У Бијељину воде путеви и из равни и са брда, и уски ишироки,ионикрозобранакукурузиштаивоћњаке,ионипрекоњиваиливада,ипрекоиспашиштаипландишта,икрозрадилиштаиградилишта,икрозшумеишеварја,крозселаизасеоке,ионипрекомостоваигазова. Воде путеви и са изворишта и са залазишта, са лазова игајева,исасјевераисајуга,иоништосумалоустрануодсвитањаиоништосумалоустрануодсутона. ИсвиводеуБијељину.Ионипрашњавииблатњави,ионипрекокојихтракћукола,иониравни.ВодеионисаСавеионисаДрине,ионисабостаништаиловишта. Напутевимаиугојенипарипииочешагијанеждребице,идешњацииљеваци,ичивтареичивтари,ионикојиукасузабацујуглавуионикојимасегривалепршакаосватовскипешкир. ПутевимакојисјесениводеуБијељинубрекћуугланцанелимузинеипретоваренитрактори,иточковииточкићи,икамиониифургони. Анапутевима с јесенидрчнимомции сиједе старине, иустрепталеснашеизачешљаненевјесте,ибакеиунуке,иуспаљенемомеизнатижељнемајке,ионеруменихобразаионесоборенимпогледом. На путевима и домаћини и сјецикесе, и божјаци и ониодродаикољена,ибогатииубоги,идебелиимршави,ионисврећомионисторбом,иуфијакеруиучезама,иулимузинамаиуприколицама,инакоњуипоредњега,ибосииобувени,ионибрзакоракаионитроми,исазавежљајимаисашареницама,исамарвомибезње,исажитомисахљебом,исалуломисацигаретом,ионитекзамомчениионипредженидбу.

ТИХОМИР НЕСТОРОВИЋ

90

С јесени на путевима и испрошене дјевојке: и оне садукатима,и самарамамаибезњих,иу сукњамаиухаљинама,инискеивисоке,иплавеигараве,ионекојеволеионекојесувољене. ИдууБијељинудакупујуидапродају,идудаихвидеидабудувиђени,идапросеидадарују,идудасевозеидаколоводе,дабирајуидабудуизабрани,даљубеидабудуљубљени,идудасепогодеидакапаришу,данамигнуидауздахну,дапоцикнуидазапјевају,идуданађуидапокажу,дакажуидачују,дапренесуидапонесу,даупитајуидаодговоре. ИдууБијељинудасечудиманачуде. Идудасенаједукобасицаипечења,ипребранцаисвадбар-скогкупуса,ибурекаисирнице,ишампитаиколача,илепињаићевапа,игрожђаијабука,ишећерлемаибомбона,ипитаикрофни,куленаичварака,ишварглиипихтија. Иду да се наједу и слатког и сланог, и масног и посног,киселогинакиселог,куваногипеченог,бареногивареног,крчканоги подјареног, подгријаног и охлађеног, запрженог и посољеног,папреногимаринираног. ИдуљудиуБијељинудапијувинаиракије,ипиваисокова,и“траварице”и“манастирке”,икоњакаивињака,ибозеиклакера,икрушковцаипелинковца. АБијељинаихчека. Иувијек јетамогдје јеиранијебила -накрајусвихтихузнемиренихпутева. Дочекујесвекојијојпристижу.Мјеркаихиприхвата,паихондаводиупарковеинатргове,наулицеинауличице,усокакеиудворишта-расплинеихдаисаманебиотежала.Притиснуградсукњеисукњице,панталонеичакшире,ципелеиопанци,штакеи цокуле, капути и шешири, доламице и кабанице, штрикови исвитери. Стигну у Бијељину и равничари и брђани, и Сремци иСремице,иМачванииМачванке... Дођуинамирисаниинапудерисани,зализаниизаглађени,чупавиимутави,знојавииумивени,пргавииумилни,наивниимудраци,вјештиисметени,квргавиичворњави,танкиивисоки,галамџијеитријезни,пијаниигладни,свакаквииникакви. А град ћути и трпи и прихвата и повјериоце и дужнике,чобанеикочијаше,радникеиземљораднике,мајстореимајсторице,брицеифризре,кувареипекаре,конобарицеипјевачице,фрулашеитамбураше,коловођеилововође.

91

Аград? Примаусвојеширинеивисинеионештосузоромзорилиионештосусасунцемпоранили,инадничареигазде,ионештосемолеионештоволе,ионекојиплаћајуионекојиузимају,иведреинамргођене,ионештозауснаматугујуионештољубавниболболују,ионекојепрогонеионекојисекрију,ионештосеправдајуионештопријете,ионештогатајуионештоварају,ионештокоцкајуионештокартају,ионешторобеионештоглобе,ионештокривудајуионештоидуправо. Бијељинаправимјестоионимаштостојеионимаштоћуте,ионимаштопјевајуисвирају,ионимаштовриштеиштопиште,и онимашто халапљиво једу ишто небаждарено пију, и онимаштозастајкујуиштоселактају,ионимаштоседовикујуиштоослушкују,ионимаштосеморајунуткатиионимаштосеокрећу,ионимаштодумајуионимаштоснивају. Уградусекупујуновиамовиикајаси,уларииштрањге,сјекире и мотике, трактори и ципеле, ексери и узице, повоции оглавине, чизме и капути,шпорети и кревети, канте и кутије,чешљеви и оголедала, коњи и кобиле, ждребад и телад, овце ијагњад,штенцииптичице,огрлицеиташнице,кесеиврећице.ВашароМитровудне. Навашарусенебринениоволовима,ниодоловима,нионапасањуниотовљењу,ниоснијегуниовјетру,ниотомедалијекућазакључананидалијеватразаложена,нидалијеамбарпуннидаликолашкрипе. Анавашарусенемислининакомшијенинарођаке,нинагладнинажеђ,нинаврелемомачкевечерининадугедјевојачкеноћи,нинасушунинакишу,нинапорезникенинапозивнике,нинасудијенинаопштинаре,нинаболестнинаумор,нинатијеснеципеленинаускепанталоне,нинаоцанинамајку. Вашарје-чудоневиђено.Нањемусегледомгледаислухомслуша,игураиузима,икупујеипродаје,игодиинагоди,иуговараипоговара,инаплаћујеиплаћа. Светојошкојипут,пасеондаопетједеипије,пасеходаизастајкује,игледаизагледа,ипитаискита,идобацујеизабацује,иврдаимрда,иходииводи.. Аградидаљећутиитрпи.Ноћсеближиисвјетласепале. Авашарџије? Иситиипијани,иуморниизадовољни,иљутиидурни,иуплаканиинасмијани,изамишљениираздрљени,изакопчанииумазани,инатоварениипразнихруку,имодриизачешљани-

92

коначносевраћајукући Стижу у своја села и засеоке, у сокаке и на шорове, укућицеиизбице,усобеисобице,уколибеипотлеушице,увајатеизиданице,укреветеиложнице,натаванеићерпичаре. Враћајусеизадовољниитужни,ипокрадениисазарадом,исаробомисастоком,иподеранаxепаипразнеторбе,икривавратаиповијенихлеђа,икрваваносаимодраока,исаслаткимсмијешкомизаврнутимбрком,исакапаромипрстеном,исасликомисаприликом,исасватовимаисасвирачима,икришомипрекоплотова,ипрекодвориштаидуваништа,инаоколоипријеко,изастоговаиизадубова,исањиваисадрумова. Напутевимаодвечериранедозорерујнеипјесмаивриска,имукиход,итруцкањеиснивање,иоблизивањеипрекоријевање,ихваљењеитимарење,иљубљењеиружење,икрпљењеигланцање,истезањеипрезање,игрљењеимиловање. Вашарјебио. Отишлимноги. Имаионихкојисуостали,јерсуподтезгомзаспали,иоништосупокислиинакисли,иоништојошникогнисудочекалииоништосусвеиспратили. Осталионикојисуодоцнилиизаборавили,иоништосусе заплелииштосусесаплели,иштосусе заљубилииштосузанијемили, ишто су заборавилиишто су опростили, ишто суизгубилииштосунашли,иштосупреварениипокрадени. Штаћеонисада? Па,каоисавосталисвијет-свечериилизоромкренућеионинасвојепутеве.Снаћићесевећнекако.Важнодасубилинавашаруидасугледаликакоихјеградиздржаоиистрпио. НавашаруоМитровдануморасебитиуБијељини,патекондаоњемуприповиједати.

93

САДРЖАЈ

Миодраг МатицкиВук и Крајина ................................................................................5

Вишеслав ЖивановићВукова штула .................................................................................9

Лукијан МушицкиВуку Стефановићу .......................................................................23

Сима Милутиновић Сарајлија О лицу и духу Караџића Вука .....................................................24Алекса Шантић

Химна ...........................................................................................25Лаза Костић

На парастосу Вука Ст. Караџића ................................................26Петар II Петровић Његош

Стихови уз писмо Вуку Караџићу .............................................27Бранко Радичевић

Из “Пута” .....................................................................................28Авдо С. Карабеговић

Вуку Ст. Караџићу .......................................................................29Аугуст Харамбашић

Вуку Стефановићу Караџићу .....................................................30Осман Ђикић

Вуку Ст. Караџићу .......................................................................30Антон Фарчић

Пред спомеником Вуку Стефановићу Караџићу ......................31Џон Бауринг

Др Вуку Стефановићу Караџићу ...............................................32Оскар Давичо

За Вука Стефановића Караџића .................................................33Власта Станисављевић Шаркаменац

Писма Саре Мишине ...................................................................34Десанка Максимовић

Питалице ......................................................................................44

94

Божидар ТимотијевићВукова штула ...............................................................................45

Гвидо ТартаљаВуков “Речник” ............................................................................46

Адам ПуслојићГовори Вељко Вуку .....................................................................47

Љубиша Рајковић КожељацВукове сузе ...................................................................................48

Зоран ВучићМатернји .......................................................................................49

Љубомир ЋорилићСребрнасти облаци ......................................................................50Вишњић ........................................................................................51

Миодраг ВукићВук Караџић између Грима и Гетеа ...........................................52

Мира АлечковићЗдравица за Вука Караџића ........................................................54

Радомир МићуновићВук Караџић .................................................................................55

Мирјана БулатовићТворци речника ............................................................................56

Градимир СтанисављевићЈезик ..............................................................................................56

Душко РадовићВук ................................................................................................57

Живко АврамовићВук и Мокрањац ..........................................................................57

Слађан МихајловићПоетички казана историја ...........................................................58

Душан КостићВук Србији ...................................................................................62

Драгомир БрајковићСлепи певач и Вук .......................................................................63

Драган ЛукићВуковица ......................................................................................64

Љубомир ЋорилићКолонијална најезда енглеског језика .......................................66

Србољуб МитићУтукник ........................................................................................72

95

Раша ПерићТроноша........................................................................................72

Слободан БранковићСрпски Вук - европски просветитељ .........................................73

Миодраг ПавловићВук ................................................................................................74

Љубиша ЂидићРужа за Вуков гроб ......................................................................74

Раде НиколићВук ................................................................................................75

Владимир ЈовичићХимна Вуку Караџићу ................................................................76

Павле ПавловићТршић ...........................................................................................77

Ђоко СтојичићВук Караџић .................................................................................78

Јован Јовановић ЗмајНа новом гробу Вуковом ............................................................79

Вук Стефановић КараџићОглас за “Српске народне приповјетке”....................................80

Ана Kраус КараџићОглас за “Српске народне приповјетке .....................................81

Српске народне приповјеткеЕро с онога свијета ......................................................................85Свети Сава и Ђаво .......................................................................86

Тихомир НесторовићМитровдански вашар ..................................................................89Садржај .........................................................................................93

“Буктиња” се појавила као лист средњо-школских литерарних дружина 1954. год. (четири броја), а 1955. год. као часопис за уметност и културу (један број). Обновљена је 1985. год. као часопис за књижевност, уметност и културу и излазила је у издању “Књижевне омладине општине Неготин”. Од 2008. год. “Буктиња” излази у издању “Крајинског књижевног клуба” из Неготина као часопис за књижевност, уметност и културу.

_____________________________________

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

008

БУКТИЊА : часопис за књижевност, уметност и културу / главни и одговорни уредник Горан Вучковић. – Год. 1, бр. 1 (1954)-год. 2, бр. 1(1955) ; 1985, мај- .- Неготин : Крајински књижевни клуб 1954-1955;1985- (Неготин : Графика Првенац). - 24 cm

Прекид у излажењу од 1956-1984. године . - Има суплемент или прилог :Пламичак = ISSN 1820-9041ISSN 1450-8141 = БуктињаCOBISS.SR-ID 65253890