Kraka erozija

Kraka erozijaIvona Bioanin I8

Kraka erozija predstavlja hemijski proces nastajanja oblika reljefa delovanjem vode na lako rastvorljive stene-krenjak, gips i dolomit.Kraki oblici se, prema mestu formiranja, dele na povrinske i podzemne.

Povrinski erozivni kraki oblicikrapeVrtaeUvaleKraka polja

krapeUske paralelne brazde dubine od nekoliko centimetara do nekoliko metara izmeu kojih su otri grebeni.Velika povrina zahvaena krapama naziva se krapar ili ljuti kras.

VrtaeZatvorena okruglasta udubljenja u krenjaku, prenika do 200m i dubine 5-10m.Predeo sa velikim brojem vrtaa naziva se boginjavi kras.

UvaleIzduena udubljenja u krenjaku duine nekoliko kilometara i irine do nekoliko stotina metara.Nastaju spajanjem vie vrtaa ili proirivanjem nekadanjih dolina useenih u krenjacima.

Kraka poljaImaju oblik velikih kotlina strmih strana i zaravnjenog dna duine do 60 km, a irine 10-15 km.Nastaju kao poligenetski oblici (delovanjem kraske erozije u tektonskim rasedima ili ugibima) ili redje spajanjem uvala.

Podzemni erozivni kraki obliciPonoriJamePeinePrerasti

PonoriPredstavljaju pukotinu na dnu vrtae ili krakog polja gde poniru povrinski tokovi.

JamePodzemni kraki oblici u vidu vertikalnih kanala.Mogu biti duboke i do nekoliko stotina metara.

PeineSastoje se od mahom horizontalnih kanala prolaza i dvorana rasporeenih u vie nivoa.Nastaju mehanikim i hemijskim delovanjem vode (reke ponorice)esto su ukraene peinskim nakitom.Najdua peina na svetu je Mamut peina u SAD (590 km).

Mamut peina

PrerastiPosebni kraki oblici, prirodni mostovi iznad reka nastali uruavanjem tavanica nekadanjih peina.Veoma su retki, ali ih u Srbiji ima 12.

Akumulativni kraki obliciTaloenjem kalcijum-karbonata u koritima reka uz pomo mahovine nastaju bigrane preage i barijere. Na njima nastaju vodopadi ili se uzvodno od njih formiraju mala jezera.

Taloenjem kalcijum-karbonata u peinama nastaje peinski nakit.Sa tavanice vise stalaktiti, a na podovima nastaju stalagmiti, koji se mogu spojiti i formirati peinski stub.

Peinski nakit se moe formirati i u obliku zavesa, draperija i travertinskih slivova.

Predeo sa velikim naslagama istog krenjaka u kojem su razvijenu svi kraki oblici naziva se potpuni kras ili holokras (Dinarski kras), a predeo sa velikom kolicinom nerastvorljivih komponenti sa slabije izrazenim krakim oblicima reljefa nepotpuni kras ili merokras (okolina Beograda, Sremica)