kreativna BioFach, Gulf Food, Dubai industrija ParizAleksandra Đogović Bojana Gajić Darko Babić Nenad Gujaničić Jasmina Radosavljević Tehnički urednik & dizajn Saša Đorđević

KREATIVNA SRBIJA

Dizajn u procvatuNEBOJŠA BABIĆ, ORANGE STUDIO

Kreativnost nam je potrebnaPUBLICITET

Dobri momci na mala vrataBELGRADE DESIGN WEEK

Znanje za uspešan biznis

kreativnaindustrija

KREATIVNA SRBIJA





kreativnaindustrija

SIEPA AKTUELNOSTI IZVOZNIK GODINE POSLOVNI OBIČAJI U INDIJIGMP STANDARD MARKETING MIX SAJMOVI AUTOINDUSTRIJE

Sa SIEPA-om na vodeće svetske sajmoveu 2009. godini

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

CPM Moscow, Moskva

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MostBuild, Moskva

MOW, Badsalcu� en

Fancy Food Show, Njujork

World Food, Moskva

ANUGA, Keln

Gitex Technology, Dubai

CPM Moscow,

CPM Moscow, Moskva

Moskva

Rendez vous,

Rendez vous, Pariz

Pariz

Foodex,Foodex, Tokio Tokio

CeBIT,CeBIT, Hanover Hanover

IFE,IFE, London London

Pro Wine,Pro Wine, Dizeldorf Dizeldorf

MostBuild,MostBuild, Moskva Moskva

MOW,MOW, Badsalcu� en Badsalcu� en

M A G A Z I N

2.500 dinaraGodišnja pretplata*

50 evraZa inostranstvoGodišnja pretplata*

Za instrukcije o uplatama iz inostranstva, kontaktirati redakciju

magazin, Jelene Ćetković 1, Beograd

Fax: +381 11 322 0534pretplata@pro�tmagazin.como�ce@pro�tmagazin.com

kod EFG Eurobank AD, Beograd

Pretplata na magazin

*u cenu nije uračunat PDV od 8%

IzdavačAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije

Vlajkovićeva 3/V11000 Beograd, Srbijatel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774fax: (011) 3398 814e-mail: [email protected]

UrednikMilica [email protected]ćnik urednikaMiloš Ćurč[email protected]

SaradniciInes NovoselGoran RadosavljevićMarko Fernandez

Spoljni saradniciAleksandra ĐogovićBojana GajićDarko BabićNenad GujaničićJasmina Radosavljević

Tehnički urednik & dizajnSaša ĐorđevićPriprema za štampuVladimir VuksanLektura i korekturaKatarina Vasić

KoriceSaša Đorđević

ŠtampaStandard 2, Beograd

Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

Nedavno sam pročitala tekst o kreativnoj industriji Londona i bila iznenađena podacima o njenom razvoju. Prema nekim procenama vrednost ove industrije vredi oko 50 milijardi evra, dok je orjentišući se na kreativu, Londonska ekonomija uspela da ostvari neverovatan rast profita sa godišnjom stopom od 9 odsto.

Primer Londona je sigurno upečatljiv, ali nije usamljen u ovoj praksi. Kreativna industrija je sigurno bitna i predstavlja neizostavan element pri prodaji, bilo da trgujete proizvodima ili reklamirate imidž zemlje, o čemu pišemo u ovom broju EXPORTER-a. Obzirom da je Srbija mlada država, o kojoj se malo toga zna, nesumnjivo je da kreativna industrija može puno toga da učini na njenoj afirmaciji. A možda je kreativa jedino što nam preostaje.

Zbog značaja, veličine industrije, profita koji generiše, sigurno je da pred ovim trendom ne smemo zatvarati oči. Kreativa je svuda oko nas - u medijima, modi, proizvodima, kulturi i/ili internetu. Jasno je da je kreativnost upravo ono što može i treba da nas izdvoji od drugih, zato okrenimo to u svoju korist. Koliko ćemo u tome biti uspešni, pokazaće vreme.

Milica Zatezalo

REČ UREDNIKA

Knjigu Milutina Mitrovića „Postmoderna vremena“ možete naručiti

po ceni od 780 dinara

U OVOM BROJU

EXPORTERBroj 12, April 2009.

Kreativna industrija je važan segment za uspostavljanje stabilne ekonomije, koristeći kao magnet za privlačenje investicija, povećanje zaposlenosti i unapređenje kulturnog turizma.

strana 12

4

6

10

12

16

18

20

22

25

26

28

30

32

32

VestiUspesi domaće privrede i noviteti u poslovanju

AktuelnostiIzvoznik godine 2008Srpske kompanije na sajmovima CEBIT, Embedded World, Gulfood, Foodex, Biofach

IntervjuKreativnost nam je potrebnaNebojša Babić,vlasnik kreativnog studija Orange

Tema broja: Kreativna industrija• Kreativna Srbija: Dizajn u procvatu• Publicitet - dobri momci

na mala vrata• Znanje za uspešan biznis

PrivredaJačanje konkurentnosti domaće privredeDHL - podrška srpskom izvozu

FinansijeTržište kapitala - još uvek na samom početku

StandardiGMP - dobra praksa za što bolje proizvođače

Kako poslovati sa...?IndijaZemlja kontrasta i brojnih poslovnih mogućnosti.

Uspešne pričeHD Design - reklama preko interneta

EdukacijaEdukacija- korak ka kreativnom poslovanju

Marketing miksKreativnost na polici

InternetMAS za jednostavno istraživanje tržišta

Top 10

Sajmovi autoindustrije u 2009.

4

Marni planira proširenje delatnostiu 2009. godiniPreduzeće „Marni“ iz Kruševca, koje se bavi preradom šumskih pečuraka, saopštilo je da je 2008. godine ostvarilo izvoz od 2 mil EUR i najavilo da za 2009. godinu već ima ugovorene poslove u dvostruko većoj vrednosti. Prema rečima vlasnika i direktora preduzeća Zorana Nikolića, Marni je u 2008. godini izvezao robe u vrednosti većoj od 2 mil EUR, od čega je oko 800.000 EUR ostvareno od izvoza na američko tržište.

Nikolić je napomenuo da je izvoz proizvoda na zahtevno američko tržište počeo pre tri godine, kada je preduzeće prodalo robu vrednu 50.000 EUR, a da za narednu godinu ima ugovorene poslove vredne više od 1,5 mil EUR.

Osvajanje američkog tržišta doprinelo je da „Marni“ dobije ovogodišnje priznanje SIEPA za izvoznika godine, u kategoriji osvajanja novog tržišta.

Primarni cilj kompanije je, prema njegovim rečima, da se za 2009. godinu obezbedi siguran izvor finansiranja za sve tekuće potrebe, jer već sada „Marni“ ima ugovorene poslove u vrednosti većoj od 4 mil EUR. „Marni“ trenutno ima 60 stalnih i oko 100 privremeno zaposlenih radnika, a ukoliko se dogovoreni poslovi realizuju, obezedilo bi se još 100 stalnih radnih mesta - naveo je Nikolić.

„Marni“ izvozi sveže, suve i smrznute pečurke, marinirane pečurke, gotova jela od pečuraka, pečurke u ulju, paštete od pečuraka. Prema najavama, za 2009. godinu se planira i proširenje delatnosti na uzgoj junadi i izvoz kvalitetnog junećeg mesa na evropsko tržište.

EU finansira jačanje sektora MSP Srbije sa 1,5 mil EURZa dvogodišnji Projekat tehničke podrške razvoju politike preduzeća u Srbiji Evropska unija izdvojila je 1,5 mil EUR, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dejan Jovanović.

„Cilj projekta je jačanje institucija na nacionalnom i regionalnom nivou koje će se baviti razvojem malih i srednjih preduzeća (MSP) i politike inovatorstva“ – istakao je Jovanović. Prema njegovim rečima, tokom projekta i „sto pedeset srpskih preduzeća imaće priliku da pojača svoje inovacione kapacitete“. „To znači da će te firme imati priliku da dođu do dodatnih informacija i znanja kako bi razvile svoje inovacione potencijale i unapredile način upravljanja, što je važno za jačanje konkurencije i otvaranje novih radnih mesta“ - dodao je Jovanović.

Kako je precizirao, na nacionalnom nivou projekat će pomoći jačanju sektora za MSP u Ministarstvu ekonomije, Agenciji za razvoj MSP i Savetu za MSP Vlade Srbije. Vođa projekta Stiven Omalan je naveo da je osnovni cilj projekta „podrška razvoju tržišne ekonomije i socio-ekonomskog i regionalnog jedinstva kroz razvoj međunarodno konkurentnog i inovativnog privatnog sektora“.

Menadžer projekta u Delegaciji Evropske komisije (EK) Dejan Šuvakov podsetio je da je EK u Srbiju do 2007. godine investirala oko 1,3 mlrd EUR koje su uložene u sve segmente oporavka i revitalizacije srpskog društva. „U sektor MSP do sada je uloženo oko 55 mil EUR“, kazao je Šuvakov, dodavši da je u to uračunato i 15 mil EUR kreditnih linija.

Prelazni trgovinski sporazum sa EU od 1. februaraSrbija je počela 1. februara početi da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom (EU) dok su istovremeno carine na uvoz automobila iz EU biti prepolovljene na 10 odsto.

Srpska industrija će se najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi „najosetljivijih proizvoda“, među kojima su nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluminijum i proizvodi od tih metala.

U prvoj godini primene sporazuma

carina na te proizvode iznosiće 85 odsto dosadašnje, a među „najosetljivijim proizvodima“ su i traktori manje snage, bicikli, motokultivatori, hartija i karton i električne mašine i oprema. Za sledeću kategoriju „veoma osetljivih“ proizvoda - carina bi se postepeno smanjivala četiri godine, i to prvo na 80 odsto od postojeće, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a od 2013. godine bi bila ukinuta.

Na ovoj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke.

Carine na „osetljive proizvode“, treću kategoriju prema prelaznom trgovinskom sporazumu, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine, a smanjenje u prvoj godini bi bilo na 70 odsto, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope.

Prelaznim trgovinskim sporazumom sa Evropskom unijom predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Primena sporazuma trebalo je da počne 1. januara ove godine, ali je odložena pošto Skupština nije usvojila na vrema izmene Zakona o carinama kojima se to omogućava.

Hemofarm dobio sertifikat za izvoz inekcije u SADVeliki domaći izvoznik, farmaceutska kompanija „Hemofarm“, dobila je sertifza hranu i lekove (FDA) za metilprednizolon

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER APRIL 2009.

5

inekcije i počeće izvoz tog leka na tržište SAD u prvom tromesečju 2009. godine, najavljeno je iz te kompanije.

Predsednik „Hemofarma“ Miodrag Babić kazao je na konferenciji za novinare da se od izvoza tog leka očekuje godišnji prihod između 10 i 20 mil USD. „Hemofarm“ je jedina farmaceutska kompanija iz Srbije i regiona koja je uspela da dobije sertifikat FDA - istakao je on.

Babić je dodao da će metilprednizolon inekcije, lek iz grupe sistematskih kortikosteroida, izvoziti u saradnji sa američkom kompanijom „Hospira“, koja snabdeva bolnice. „Hemofarm“ je sa „Hospira“ sklopio ugovor na 10 godina, a u planu je da se dobiju sertifikati FDA i za lekove u čvrstoj formi, kao što su različite tablete - kazao je on.

Predsednik „Stada“ Hartmud Retzlaf kazao je da američki sertifikat koji je dobio „Hemofarm“ povećava ugled čitave Stada grupe, u okiru koje posluje vršačka fabrika lekova.

On je naglasio da „Hemofarm“ ima preduslove i za izvoz lekova na tržište Evropske unije i najavio da će „Stada“ nastaviti da premešta proizvodnju pojedinih lekova u vršačke pogone, pošto je u kratkom roku premeštena proizvodnja 20 lekova.

Proizvođači voća uspešni na sajmu Fruit LogisticaOve godine, do sada najveći broj srpskih kompanija je predstavio svoje sveže poljoprivredne proizvode kupcima iz

celog sveta na sajmu Fruit Logistica u Berlinu od 4-6. februara 2009.

Pod sloganom „Serbia Naturally“ (Srbija, Prirodno), raspoređene u dva paviljona, osamnaest srpskih kompanija je predstavilo izbor svojih najboljih proizvoda: Libertas, Agro-prom com, Agro Plus, Burlat-pro, Jurofungo, Zdravo Organic, MDD Group, Frutto, Big Fruit Company, Pavel Valent, PIK Južni Banat, IGDA Impex, Žitohem, Marni, Fungo – JUG, Agrar- Komerc, Midi Organic i Golden Garden.

Bogata ponuda proizvoda se sastojala se od izabranog organski uzgajanog voća, povrća i egzotičnih divljih pečuraka. Jagode, trešnje, organske jabuke, slatke paprike, luk i najnovije sorte svežih malina su samo neki od proizvoda koji su se našli u ponudi.

Predstavljanje srpskih proizvođača na sajmu FRUIT LOGOSTICA omogućili su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i USAID Agrobiznis Projektom.

Poljoprivreda Srbije na Zelenoj nedelji u BerlinuMinistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa SIEPA-om je po četvrti put predstavilo srpsku poljoprivredu nastupom na sajmu Zelena nedelja. Ovaj sajam, osim novih trendova u proizvodnji i pakovanju poljoprivredno prehrambenih proizvoda, zapravo najavljuje glavne pravce i strateške ciljeve razvoja agrarne politike i pruža mogućnost ministrima poljoprivrede iz celog sveta da se susretnu na jednom mestu, da razmene iskustva i da se dogovore o budućim zajedničkim aktivnostima.

Među brojnim posetiocima, nacionalni štand Republike Srbije posetila je ministarka Federalnog ministarstva hrane, poljoprivrede i zaštite potrošača, Ilse Aigner, kao i Gerd Sonnleitner, predsednik Nemačke asocijacije farmera. Pored uspešno organizovanog nastupa u okviru nacionalnog štanda, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin predstavio je poljoprivredu Srbije na Prvom samitu ministara poljoprivrede i Drugoj konferenciji ministara poljoprivrede, održanih 16. januara 2009. godine u Berlinu.

Modni dizajneri u ParizuU organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Modnog studija CLICK pet modnih dizajnera i dva dizajnera aksesoara po drugi put su se predstavili pariskoj modnoj sceni na prostoru Pierre Cardin na nacionalnom štandu „Serbia Showroom“. Svoje kolekcije za sezonu jesen/zima 2009/2010 izlagali su: JSP by Jelena i Svetlana Proković, Slavna Martinović, Aleksandar Protić, Tamara Radivojević, Natasa Šarić, Da Lena handbags by Sandra Janković i E-gloves by Evica Milovanov Penezić.

Sajam „Rendez-vous“ je specijalizovani sajam za nove dizajnere, kao i afirmisane brendove iz celog sveta. Ukupno 120 izlagača iz Nemačke, Belgije, Francuske, Hrvatske, Holandije, Japana, Velike Britanije, 17. put po redu je predstavilo svoje modele na dve lokacije – Espace Pierre Cardin i Galerie Ariane Dandois u Parizu, u periodu od 6 - 9. marta.

Naši izlagači su ostvarili kontakte sa agentima i kupcima iz Velike Britanije, Francuske, Danske, Italije, Švajcarske, Španije, SAD-a i Japana. Takođe, nacionalni štand Srbije su posetili i distributeri velikih multi-brend radnji kao što je „Top Shop“, kao i predstavnici specijalizovanih modnih magazina kao što je britanski “Vogue” i Fashion internet portal „WGSN“. Ugovorene su i narudžbine sa kupcima iz Japana i SAD-a.

Drugo izlaganje na ovom sajmu samo je potvrdilo činjenicu da je u situaciji velike konkurencije na svetskom modnom tržištu najvažnije biti drugačiji, jedinstven i originalan, što su srpski dizajneri dokazali i opravdali.

VESTI IZ PRIVREDE


Osam srpskih preduzeća nastupilo je na najvećem sajmu hrane „Gulfood“ na Bliskom Istoku koji se održava u Dubaiju od 23-26. februara 2009. U okviru nacionalnog štanda, koji je organizovan od strane Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, svoje proizvode predstavile su kompanije: „Agroprom“, „Frigonais“, „Naše vreme“, „Prima Produkt“, „Select Milk“, „Sojaprotein“, „Tempos“ i „Revita“. Kompanije su predstavile svoju ponudu svežeg voća, konzervisanog povrća, mlečnih proizvoda, voćne kaše, džemova i marmelade, proizvoda od soje, žitarice i dijetetske proizvode. Ovo je treći put da Srbija organizuje nacionalni štand na sajmu „Gulfood“, koji okuplja skoro 3.000 preduzeća iz 72 zemlje. Inače, ovaj sajam je prošle godine posetilo 39.000 ljudi. Izvoz srpskih prehrambenih proizvoda u stalnom je porastu u poslednjih nekoliko godina i ne pokazuje znakove usporavanja uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.

Predstavljanje srpskih proizvođača na sajmu „Gulfood“ omogućilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije uz podršku USAID Agribiznis projekta.

6

AKTUELNOSTI


Devet srpskih kompanija učestvovalo je od 3-8. marta na sajmu informacionih i komunikacionih tehnologija „CeBIT“. Ovo je šesta godina zaredom da SIEPA organizuje nastup srpskih preduzeća na CeBIT-u. Uspešan nastup na zajedničkom nacionalnom štandu imale su kompanije „PSTech“, „M&I Systems Co“, „Accordia Group“, „Belit“, „BioIRC“, „Code“, „E-smart Systems“, „Seavus“ i srpski softverski klaster (Serbian Software Cluster). ICT kompanije iz Srbije su na nacionalnom štandu na sajmu CeBIT 09 održale preko 200 sastanaka. Od ovog broja, domaći izlagači veruju da bi bar četvrtina mogla da rezultira u konkretnoj poslovnoj saradnji. Na samom sajmu potpisana su dva predugovora (firma „E-Smart Systems“ sa firmama iz Nemačke i Južne Koreje), kao i jedan Sporazum o saradnji izmedju srpskog i bugarskog softverskog klastera. Najviše interesovanja za poslovanje sa našim kompanijama izrazile su firme iz zemalja Evropske unije, a pre svega iz Nemačke, zatim sa Bliskog Istoka, iz Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Turske, ali i iz zemalja u našem okruženju poput Bugarske i Rumunije.

Uspehu samog nastupa domaćih kompanija na sajmu CeBIT 09 doprinele su i pripreme za izlagače kada su u prostorijama SIEPA-e organizovane prezentacije i predavanja od strane ICT eksperta za nemačko tržište o najboljim rešenjima za promociju, pripremu nastupa na sajmu, kao i o načinu komunikacije sa potencijalnim partnerima sa ovog tržišta. Nastup srpskih preduzeća na sajmu u Hanoveru finansijski i tehnički su podržali Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) i nemačka Organizacija za tehničku saradnju (GTZ).

Na ovogodišnjem sajmu organskih proizvoda u Ninbergu Biofach 2009 odrzanom od 19-22. februara, najbolje organsko voće, pečurke, biljna ulja, sirće, tradicionalni proizvodi (džem,slatko,pekmez i sokovi) iz Srbije su bili izloženi na nacionalnom štandu Srbije. Svoje proizvode svetskoj publici predstavile su kompanije: „Zadrugar“, „Sirogojno“, „BMD“, „Foodland“, „Lion Foods“, „Suncokret“ i „Mondi Serbia“.

Tokom trajanja sajma preduzeća su ostvarila veliki broj kontakata, a potpisana su i dva ugovora. Procenjuje se da bi kratkoročni izvoz (u narednih šest meseci) kao rezultat ovog sajma mogao iznositi 2,5 miliona evra. Uspešan nastup na sajmu Biofach pokazuje je da sektor organske proizvodnje u Srbiji

Bliski Istok sve bliži za srpsku hranu

Srpske IT kompanije na CEBIT-u

Nastup na sajmu Biofach 2009

7EXPORTER APRIL 2009.

može da ponudi kvalitetne proizvode koji mogu da pariraju međunarodnoj konkurenciji te da ovaj sektor igra značajnu ulogu u razvoju srpske ekonomije.

Nastup na sajmu Biofach 2009 organizovali su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza uz tehničku podršku Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ), Programa podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji (WBF) i USAID-ovog agrobiznis projekata.

Srpske kompanije koje se bave integrisanom elektronikom po prvi put su dobile priliku da se predstave u okviru zajedničkog štanda na jednom od vodećih sajmova ovog sektora - Embedded World u Nirnbergu. Na sajmu koji je održan od 3-5. marta uspešno su se predstavile firme „HCP“, „EUROICC“, „Advanced Control Systems“, „Institut Mihajlo Pupin“, „Integra Solutions“, „Mikroelektronika“, „Bitgear Wireless Design Services“ i „Embedded.rs klaster“. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza preuzela je ulogu organizatora nastupa na zajedničkom nacionalnom štandu.

Uspešno predstavljanje srpskih firmi se ogleda u preko 100 održanih poslovnih sastanaka od kojih će najmanje četvrtina rezultovati poslovnom saradnjom, tvrde kompanije učesnice. Iako je ovo prvi put da učestvuju na sajmu Embedded World, firme su ostvarile rezultate daleko veće od očekivanih. Prema procenama pojedinih učesnika vrednost ugovorenih poslova kreće se od 300.000-500.000 evra.

Važno pomenuti je da je sam sajam Embedded World bio izuzetno uspešan, pogotovo ako se uzme u obzir sve prisutna ekonomska kriza. 704 izlagača je ponudilo svoje proizvode za oko 16,000 visoko kvalikofanih posetilaca, sto je za ovakav usko specijalizovani tip sajma izuzetan rezultat.

Nemačka Organizacija za tehničku saradnju – GTZ i američka Agencija za međunarodni razvoj USAID uz svoju podršku su doprinele uspešnoj organizaciji prvog nastupa na sajmu integrisane elektronike.

Na poljoprivrednom sajmu Foodex, od 3-6. marta u Tokiju, drugu godinu zaredom predstavilo se 6 kompanija pod sloganom Fresh Taste From Europe (Svež ukus iz Evrope).

Srpski predstavnici koji su imali mogućnost da direktno pregovaraju sa japanskim kupcima su: „Sirogojno“, „Frigo Grand“, „Sicoberry“, „Elixir Food“, „Igda“ i vinarija „Jelić“. Ostvareno je preko 200 kontakata i očekivani iznos izvoza kao rezultat ovog sama iznosi 1.4 miliona evra.

Sajam Foodex, na kom se ove godine predstavilo 59 zemalja - izlagača iz celog sveta, posetilo je skoro 80.000 posetilaca iz preko 100 zemalja sveta.

Nastup Srbije i srpskih preduzeća na sajmu podržala je i organizovala Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA).

Srpska elektronika premijerno nasajmu u Nirnbergu

Srbija drugu godinu zaredom na sajmu Foodex u Japanu

8

AKTUELNOSTI


Kao i na kraju svake godine, SIEPA već po peti, jubilarni put organizuje dodelu Nagrade za izvoznika godine - 2008. Kao i prethodnih godina, Nagrada je dodeljena

u četiri kategorije - za najboljeg izvoznika godine, za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog tržišta, kao i za najboljeg izvoznika godine u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Na proglašenju pobednika prisustvovalo je oko 200 predstavnika diplomatskog kora, međunarodnih finansijskih institucija, Vlade Republike Srbije, kao i domaćih i stranih kompanija.

Nagradu za najboljeg izvoznika 2008. godine dobila je kompanija „Bol pekidžing Evropa“ (Ball Packaging Europe), dok su ostale tri nagrade dobile kompanije „Tehno nais grup“ (Techno Naiss Group) za najbolji novi izvozni proizvod, „Termometal“ i „Radijator inženjering“ za najbolje izvoznike u kategoriji malih i srednjih preduzeća i „Marni“ za osvajanje novog izvoznog tržišta. Kompanija „DHL Internešnel Beograd d.o.o.“ (International), pokrovitelj nagrade, dodatno je nagradila kompanije „Tehno nais grup“, „Termometal“, „Radijator inženjering“ i „Marni“ sa ukupno 30.000 evra u vidu usluga transporta i špedicije.

Kompanija „Bol pekidžing Evropa“ je od januara do septembra ove godine ostvarila ukupno 68 odsto izvoza od ukupne prodaje i pokazala da dobri primeri stranog ulaganja imaju odličnu izvoznu perspektivu. Kompanije „Radijator inženjering“ i „Termometal“ su izvanredni primeri uspešnih malih i srednjih preduzeća, sa poslovanjem zasnovanim na usvajanju novih znanja i kontinuiranom investiranju u unapređenje proizvodnje, a rezultat takvog pristupa je odličan izvozni nastup na tržištima Evropske unije. Firma „Tehno nais grupa“ dobila je nagradu za novi izvozni proizvod - CT skener koji se koristi u medicinske svrhe, sa kojim se kompanija pozicionirala kao treći svetski proizvođač skenera za ORL

dijagnostiku, dok je kompanija „Marni“ uspela da, u ogromnoj konkurenciji proizvođača iz celog sveta, plasira svoje proizvode od pečuraka na zahtevnom američkom tržištu.

„Primer dugoročne saradnje investitora i države je upravo kompanija „Bol pekidžing Evropa“ koja je, kao prva grinfild investicija u Srbiji, uz podršku države svih ovih godina jedan od glavnih izvoznika. Bez obzira na postojeće okolnosti i moguće uticaje svetske finansijske krize na Srbiju u narednoj godini, Vlada Srbije će nastaviti da pomaže privredi, a posebno izvoznicima kroz paket podsticajnih mera za 2009. godinu“, izjavio je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković prilikom uručenja nagrade.

Direktor kompanije „Bol pekidžing Evropa“ David Banjai izjavio je da ova nagrada, koju je zaslužio kompletan domaći tim fabrike, predstavlja posebno zadovoljstvo jer je ona dokaz da je za samo tri godine proizvodnja na najbolji mogući način integrisana u privredu Srbije i doprinela je njenom razvoju.

DHL, pokrovitelj ove manifestacije, je i ove godine podržao najbolje izvoznike Srbije, u pokušaju da maksimalno doprinese promociji našeg izvoza, uspostavljanju što boljeg spoljnotrgovinskog bilansa i ukupnom privrednom rastu. Prema rečima generalnog direktora „DHL“-a Darka Babića, cilj je ove nagrade da se doprinese domaćoj privredi da i u 2009. godini srpski proizvodi pouzdano, sigurno i brzo stignu na inostrana tržišta i međunarodne sajmove“.

Nagrade su dodelili predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, ministarka telekomunikacija i informacionog društva Jasna Matić i direktorka SIEPA Vesna Perić, a generalni direktor DHL-a Darko Babić uručio je nagrade svoje kompanije.

Prilikom izbora najboljih izvoznika, Komisija se rukovodila kriterijumima vrednosti izvoza preduzeća u prethodne tri godine, broja stranih tržišta na koje preduzeća izvoze, osvajanje novih stranih tržišta u 2008. godini, broja novozaposlenih u 2008. godini, stepena finalizacije izvoznog proizvoda, uvođenje tehnoloških inovacija u proizvodnju i doprinosa lokalnoj zajednici. O dobitnicima ovogodišnje nagrade izvozniku godine odlučivala je stručna komisija u sastavu: ministarka telekomunikacija i informacionog društva Jasna Matić, pomoćnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Igor Brkanović, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Goran Džafić, urednik časopisa “BLIC Novac” Mijat Lakićević i direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Vesna Perić, koja je ujedno bila i predsednica komisije.

SIEPA dodeljuje ovu nagradu od 2004. godine, sa namerom da to državno priznanje postane tradicionalno i da na kraju svake godine posluži kao stimulans za nove izvozne poduhvate najboljim izvoznim preduzećima u Srbiji. Nagrada donosi i ekskluzivno pravo, da nagrađene kompanije u svom materijalu koriste logo „Izvoznika godine“.

Miloš Ćurčin

Izvoznik godinePetu godinu za redom održana manifestacija SIEPA Nagrada za izvoznika godine

„Drago nam je što se nagrada za najboljeg izvoznika, koju smo utemeljili s ciljem podsticanja i promovisanja izvoza iz Srbije, već pet godina dodeljuje najboljim domaćim kompanijama i što interesovanje za našu nagradu i dalje raste“, izjavila je Vesna Perić, direktorka agencije SIEPA i izrazila veliko zadovoljstvo činjenicom da su „mnogi od dosadašnjih dobitnika nagrade imali prilike da svoj potencijal iskažu i na svetskom tržištu, a da im je pri tom, pored kvaliteta proizvoda, pomoglo i priznanje dobijeno od SIEPA.“


10

INTERVJU

Veliki rast kreativne industrije u svetu i prihodi koje ona donosi zemljama naveli su nas da ispitamo gde se Srbija trenutno nalazi po pitanju razvoja u

ovu granu industrije. Pokušali smo da kroz razgovor sa gospodinom Nebojšom Babićem, jednim od najkreativnijih ljudi u našoj zemlji, ustanovimo da li možemo i na koji način da unovčimo našu kreativnost.

Kakvo je trenutno stanje u kreativnoj industriji u Srbiji?Interesantna je definicija „kreativna industrija u Srbiji“. Predlažem da je zamenimo sa „kreativna gerila“! Gerila, partizani, hajduci su ovde izgleda ušli u našu genetiku.

To je način života na ovim prostorima, a sada u ova „business vremena“ postaje način poslovanja. Time ne kažem da je to loš način, ali mislim da bi trebali da pokušamo da primenimo i neke druge načine života i poslovanja.

Pre svega mislim da je naše društvo opterećeno mnogobrojnim problemima, pa je nedovoljno pažnje posvećeno kreativnim potencijalima, krenuvši od obrazovanja i stručne edukacije, pa do primene i eksploatacije iste.

Koliko su naši kreativci uspešni u stvaranju imidža domaćih preduzeća?Važno je istaći pojedince koji su postigli izuzetne rezultate u svetskim okvirima sa domaćim, ali i sa stranim kompanijama, poput Slavimira Stojanovića, Branka Lukića, Vladana Srdića.

Koliko su naša idejna rešenja dobra i mogu li po kreativnosti da se nose sa jakom konkurencijom u inostranstvu?Slavimir Stojanović je osvojio veliki broj svetskih nagrada i priznanja za svoj rad u domenu grafičkog dizajna koji nosi nove kreativne ideje. Branko Lukić sa svojom VodaVoda bocom, kao i Next i Gorki list ambalažom, a posebno sa flašom bez grlića za Abnormal vodku koja pomera granice percepcije. Radove Vladana Srdića redovno viđamo na stranicama svetskih pregleda najboljeg grafičkog dizajna. Ovi konkretni rezultati sve govore.

Šta biste izdvojili kao primere dobre prakse u kreiranju kampanja za mala i srednja preduzeća?Iz jedne dosta teške startne pozicije kreativci su umnogome doprineli razvitku pojedinih kompanija koje su od samog početka svog rada prepoznale prednosti ulaganja

u kreativna rešenja i kao možda jedinog preduslova za konkurentnost i izlazak na svetsku scenu. Osnovno pravilo održanja vrste koje je definisao Darvin je obavezan element savremenog poslovanja - prilagodljivost.

Mogućnosti jedne kompanije da se prilagodi novim uslovima, različitim tržištima i aktuelnom trendu je merilo za uspeh, a kreativnost upravo to i predstavlja, iznalaženje novih održivih modela.

Koji su koraci koje preduzeće treba da napravi kako bi dobru ideju pretvorilo u prepoznatljiv imidž? Da li Vi savetujete preduzeća kako da koriste određenu ideju? Kreativnost i kako se dolazi do nje, kako je „usmeravati“, kako je probuditi u ljudima, konzumentima, prolaznicima, proizvođačima. Kreativnost nije rezervisana samo za umetnike, ona je neophodna gotovo u svim oblastima naučnog i istraživačkog rada.

Jedan od primera je i Ajnštajnova teorija relativiteta. On lično nije nikada išao brzinom svetlosti, ali je uspeo da nam opiše zakone na kojima se bazira današnja fizika i nauka uopšte.

Da li se u Srbiji isplati biti kreativan? Kako preduzećima približiti značaj investicija u vizuelni identitet i koliko su one značajne za celokupno poslovanje? Postoji li korelacija između nove ideje i novih poslovnih uspeha?Rad i rezultati rada. Kvalitetno određeni ciljevi i njihovo ostvarenje. Isplati se biti radan, imati veru i svakodnevno se truditi, jer na kraju se svaki trud isplati, na jedan ili drugi način. Vizuelni identitet je prva impresija koju kompanija pruža. Mislim da to sve više ljudi razume i prihvata. To je ono po čemu neko postaje i biva prepoznatljiv, uočljiv i drugačiji. Vizuleni identitet je već stvar poslovnog ponašanja i razmišljanja.

Šta biste savetovali preduzećima koja tek počinju sa poslovanjem na stranom tržištu?Moj savet je da ulažu u kreativni pristup, a to podrazumeva dobro poznavanje postojećih načina poslovanja i rad na pronalaženju novih modela. Svaki čovek ima svoj domen rada u kome može dati sopstveni doprinos, pre svega razmenom, komunikacijom. I mislim da se izazovi mogu naći kako na zapadnom, tako i na istočnom tržištu.

Šta je potrebno da bi dobra ideja bila uspešno realizovana u praksi i ostvarila profit?Moja ćerka je jasno pokazala želju da hoda kao i mi veliki, međutim nije bilo dovoljno da nas samo posmatra, posle niza pokušaja, uspona i padova napravila je prvi korak, uskoro i drugi. Još vežba svoju koordinaciju i napreduje iz dana u dan, jer za pravilan hod kod čoveka aktivno je tri stotine mišića.

Kreativnost nam je potrebnaNebojša Babić, vlasnik kreativnog studija Orange


“Ljudi ne kupuju proizvode, oni kupuju snove”. Levitt

11

Kako ispitati i oceniti da li bi dobra ideja na papiru zaista donela i rezultate i bila uspešna u praksi? Da li smatrate da se domaće kampanje zasnivaju na detaljnom istraživanju „korekcijom“?Osim hrabrosti postoje i naučne provere i dokazi poput različitih istraživanja, fokusa, testiranja. Nekad se mnogo više isplati uložiti deo budžeta u proveru ideje dok još nije zaživela i na taj način zaštiti kompletan budžet.

U poslednje vreme, kako jača konkurencija, sve veći broj kompanija osluškuje potrebe svojih potrošača. Mada, često je glavni cilj komunikacije izazivanje pažnje pa se povodom toga koriste razne „alarmantne“ alatke.

Koliko se u kreiranju kreativnog imidža treba oslanjati na podneblje sa kojeg preduzeće dolazi i kulturno nasleđe tog kraja?Razmišljaj globalno, deluj lokalno...

Koji su svetski trendovi u kreativnoj industriji koje bi i naša preduzeća mogla da primene?Ne mislim da treba „slepo“ pratiti svetske trendove. Uvek i u poslu i životu treba biti i ostati svoj, mudro prepoznati i koristiti neki trend samo ako doprinosi unapređenju svoje kompletne slike. Treba obratiti pažnju na najfinije detalje i sitnice od kojih je sačinjena jedna celina, što znači sakupljanje informacija i ulaganje u sebe i kolektiv u svakom pogledu.

Šta obično savetujete nove klijente koji kod Vas dođu po kompletno vizuelno rešenje?Predstavimo se, ko smo i šta smo do sada uradili, kakve konkretne rezultate je klijent postigao našim kreativnim

i komunikacijskim radom. I zastupamo stav da je uspeh jedino moguć zajedničkim radom kompanije i agencije.

Da li ponekad odličnu ideju prilagođavate klijentu odnosno vlasniku kompanije i njegovim željama?Posao kao i život je stvar kompromisa. Svaka ideja može se još oblikovati, najvažnija je suština i ona se nikad, ako je dobra, ne dira...

Koliko su mala preduzeća otvorena za nove ideje?Brišu se granice... Nema više malih i velikih ideja i poslova. Vrlo često su manja preduzeća brža, fleksibilnija i ekonomičnija.

Po Vašem mišljenju, kolike su šanse Beograda i Srbije da postane kreativni centar regiona?Šanse će se uvećavati ako svako od nas ponaosob bude poradio na sebi. Odvajkada se na ovim prostorima na razne „kreativne“ načine preživljavalo, svaka generacija je dala svoj doprinos genetskom kodu.

Da li se, po Vama, kampanja na stranom tržištu može voditi iz Srbije ili je ipak potrebno unajmiti lokalnu agenciju?Globalizam polako briše granice ali ne treba ići u krajnost, potrebno je naći partnera na lokalnom nivou. Verujem da lokalna agencija mnogo bolje poznaje lokalne uslove i svoje tržište i da je neka vrsta kooperacije neophodna.

Postoji li nešto što Vas nismo pitali a želite da kažete o domaćoj kreativnoj industriji?„Ljudi ne kupuju proizvode, oni kupuju snove“. Levitt

Milica Zatezalo


12

Položaj dizajnera i industrije dizajna u našoj zemlji je posledica čitavog spleta ekonomskih, organizacionih i kulturnih faktora. U situaciji kada prolazimo kroz socijalne

i ekonomske promene, sasvim je jasno da uspostavljanje saradnje između kreativnog i poslovnog sektora postaje neminovnost. Međunarodna iskustva nam govore da razvoj kreativnih industrija nije rezultat stihijskih procesa na tržištu, već aktivne uloge države da stvori prostor u kome njene kulturne specifičnosti i antropogene vrednosti mogu postati vidljive i prepoznatljive.

Iako je dizajn delimično prepoznat kao faktor razvoja konkurentnosti naših proizvoda, i dalje postoje bitni problemi u njegovoj promociji i ekonomskoj valorizaciji. Problemi se ne nalaze na strani raspoloživih kreativnih resursa, već u pogledu nepostojanja sinergije između kreativnog sektora (dizajn aktivnosti) i ostalih privrednih delatnosti, nedostatka specijalizacije koja je u funkciji i u skladu sa postojećim potrebama privrednog sektora, stvaranja uslova za unapređene veština i sposobnosti dizajnera, međunarodne promocije srpskog dizajna, nedostatka tela koje bi se bavilo promovisanjem, između dizajnera i privrednih subjekata na domaćem i inostranom tržištu, nedostatka objedinjenog sistema podrške industiji dizajna (finansijska i nefinansijska podrška).

U vremenu globalizacije, komparativne prednosti država ne baziraju se samo na inputima zasnovanim na tehnološkim inovacijama, već i na neopipljivim resursima kao što su stil, dizajn, estetske i simboličke vrednosti. U tom smislu, evidentno je da suptilni kvaliteti kao što su originalnost i kreativnost postaju značajni za savremenu ekonomiju i transformaciju društva.

Prosperitet koji u poslednjih nekoliko godina beleže najrazvijenije zemlje rezultat je promene odnosa između kreativnih i ekonomskog resursa. Naime, većina razvijenih zemalja shvata da je „magična formula razvoja“ u 21. veku strategija uspostavljanja balansiranog odnosa između ekonomskih i kreativnih resursa.

Promocija kreativnih industrijaAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) započela je program promocije ove grane industrije, pogotovo kada je reč o dizajnu. Prvi koraci promocije bile su mapiranje domaćih preduzeća, advertajzing agencija i ostalih privrednih subjekata koje u svom poslovnom opisu imaju ovu delatnost kao primarnu. Sledeći korak je pravljenje promotivne brošure koja će biti prezentovana na mnogim međunarodnim skupovima koji imaju neku vezu sa kreativnim industrijama, a glavni osvrt će biti na dizajn, advertajzing i arhitekturu, tri oblasti koje spadaju u kreativne biznis usluge (Creative Business Services). Rezultat ove akcije jeste organizacija nastupa domaćih dizajnera u okviru nacionalnih štandova na međunarodnim sajmovima dizajna, advertajzinga i tome slično.

Prvi sajam na kome će se predstaviti domaći dizajneri biće najveći sajam dizajna nameštaja „Salone Satellite“ koji se održava krajem aprila sledeće godine u Milanu. SIEPA će na tom sajmu organizovati nacionalni štand, a agencija Mikser objavila je konkurs (www.mikser.rs) na koji mogu da se prijave svi zainteresovani koji se bave dizajnom. Tema nastupa je Industrijski dizajn (nameštaj, rasveta, upotrebni predmeti, elementi enterijera, itd.). Žiri će odabrati 15 radova koji će imati priliku da se predstave na sajmu, a izabrani radovi će takođe biti prikazani na izložbi „Ghost Project“ koja se održava u maju u okviru Belgrade Design Week-a.

Prošle godine su studenti Šumarskog fakulteta uspešno nastupili na Milanskom sajmu Salone Satellite i prikazali svoja dizajnerska rešenja. Na izložbi pod sloganom „Design Lover“ predstavljeni su novi multifunkcionalni prototipovi nameštaja, eksperimentalne konstrukcije. Ovo je bio drugi nastup studenata Šumarskog fakulteta na jednom značajnom medjunarodnom dogadjanju iz oblasti dizajna (prvi je bio u Talent Zoni, na Sajmu nameštaja u Kopenhagenu prošle godine).

Salone Satellite 2008 je značajan međunarodni događaj iz oblasti dizajna koji svake godine ugosti preko 200.000 posetilaca, svetski poznate firme, ugledne univerzitete i mlade talente.

SIEPA je ove godine organizovala izlaganje domaćih kompanija na devetnaest međunarodnih sajmova širom sveta iz sektora prehrambene industrije, tekstila i mode, gradjevine i gradjevinskih materijala i informacionih tehnologija. Prošle godine SIEPA je organizovala učešće domaćih kompanija na deset sajmova, a kao rezultat nastupa ostvaren je izvoz u visini od oko 45 miliona evra.

Miloš Ćurčin, SIEPAIzvor: Hristina Mikić

Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost: proaktivan pristup

Kreativna Srbija: Dizajn u procvatuKreativna industrija je jedna od vodećih privrednih grana u svetu. U Srbiji, na razvoj kreativne industrije gleda se kroz mogućnosti zemlje da poboljša svoj imidž i poveća prihode?

KREATIVNA INDUSTRIATE

MA

BRO

JA


13

TEMA

BROJA

Sponzori i spozorušeJoš jedna vrsta indirektne promocije koju treba praktikovati je sponzorstvo. Za razliku od medijskog oglašavanja, ovde se na publiku utiče indirektno, na bazi finansijske podrške. Veliki događaji koji privlače priličnu medijsku pažnju ili pažnju Vaše ciljne publike, a što je sasvim dovoljno, mogu se iskoristiti i za ostvarivanje povoljnijih odnosa sa javnošću i pozitivnih društvenih efekata. Odnosi sa sponzorisanom stranom se definišu posebnim ugovorom o sponzorstvu, a najčešći predmeti tih ugovora, odnosno sponzorisani događaji su međunarodni sportski događaji, kulturne manifestacije i mediji. Što je medijska eksploatacija nekog događaja veća, to je i vrednost takvih ugovora viša. Da bi sponzorstvo moglo da se efektno realizuje, za preduzeće je ključno da napravi pravi izbor događaja, ali i da ima upadljiv logotip, marku ili neki drugi element vizuelnog identiteta koji vredi izlagati i koji može privući pažnju publike na međunarodnom nivou. Može se staviti objektivna primedba da je sponzorstvo velikih događaja sa mnoštvom sponzora rezervisano, odnosno da ima smisla samo za kompanije koje imaju već izgrađen brend koji publika jednoznačno prepoznaje u logou i asocira sa nekim vrednostima. Takva sponzorstva su jako skupa, pa je za manje preduzeće koje se tek probija na neko strano tržište, kao što je verovatno slučaj sa većinom čitalaca ovog teksta, mnogo racionalnije biti sponzor nekog događanja na sajamskoj manifestaciji ili van nje, koje će ipak biti dobro iskorišćeno u promotivne svrhe.

Pored „tvrdo“ komercijalnog sponzorstva postoje i blaže varijante, čiji su efekti slični efektima publiciteta, a to je stvaranje pozitivne društvene reputacije preduzeća u stranoj sredini. Ovo sponzorstvo je kontribucionog karaktera i doprinosi ostvarivanju nekih socijalnih ciljeva i afirmaciji širih društvenih vrednosti u inostranoj zemlji i zove se društvena sponzorska promocija. Ovaj

Kada govorimo o promociji i odnosima sa ciljnim javnostima onda je element marketinga,

odnosno promotivnog miksa pod nazivom „publicitet“ svakako preduzećima drag. No, ne znaju baš svi da ga koriste, odnosno možda i nisu razmišljali na tu temu.

Publicitet je po definiciji forma neplaćenog masovnog komuniciranja preko medija. Najčešća forma koja se koristi su konferencije za štampu povodom pojedinih događaja vezanih za postojanje kompanije (uvođenje novog proizvoda, prezentacije poslovnih rezultata, dobijenih društvenih i poslovnih priznanja), intervjui, reportaže, javno održavanje seminara, umetničkih izložbi, kulturnih manifestacija, društveno - koristan rad i slično. Pošto se ovde ne radi o „gruboj“ promociji, efekti ovakvog izlaganja javnosti mogu biti mnogo veći od komercijalnog oglašavanja, kojem kupci sve manje veruju. Poruka deluje ubedljivije, a sve Vaše interesne grupe (potrošači, predstavnici države i društvene zajednice) mogu da budu obuhvaćeni ovim kanalom komuniciranja. Ovim se uzdiže Vaš korporativni imidž, a u uslovima promocije na međunarodnom tržištu Vam može mnogo pomoći u lokalizaciji i približavanju preduzeća lokalnim kupcima. Za uspešno sprovođenje ovog vida komunikacije sa kupcima na inostranom tržištu, PR služba Vaše kompanije mora dobro da upozna kako funkcionišu mediji, kako se organizuju dobre konferencije za štampu, koji su mediji uticajni kod svoje ciljne grupe. Ovo je ključna faza, jer događaj se odigrao samo ako su to preneli mediji, odnosno ako je neko primio informaciju o tome. Posle toga dolazi faza implementacije, odnosno realizacije u smislu organizovanja događaja, obezbedjenja medijskog praćenja i slično.

KREATIVNA INDUSTRIA


Publicitet - dobri momci na mala vrataU narodu se kaže „Što je džabe i Bogu je drago“. U uslovima oštre konkurentske borbe na tržištu i nastojanju da se postignu maksimalni efekti uz minimalna ulaganja ovo je i te kako tačno. Da ne pominjemo svetsku finansijsku krizu.

14

TEM

A B

ROJA


KREATIVNA INDUSTRIA

vid sponzorstva je po karakteru donatorski i pokroviteljski i usmeren je najčešće ka neprofitnim organizacijama i akcijama. Tipičan primer je finansiranje javnih radova, društvenih inicijativa i slično. Kao primer nameće se sponzorstvo - donacija strane kompanije za rešavanje nekog lokalnog problema, sanacije i unapređenja objekata od društvenog značaja (škole, bolnice, edukacionog centra itd.).

Navešćemo i jedan tip sponzorske promocije koji se sve češće koristi u međunarodnom marketingu. To je neoficijalna sponzorska promocija gde se na jedan posredan i skriven način ko riste sponzorski efekti koji dolaze uz održavanje međunarodnih sportskih događaja i manifestacija. Kompanija nastoji da stvori utisak u javnosti da je sponzorski angažovana u nekom događaju iako to nije slučaj, makar ne u onom izvornom obliku – kroz plaćanje određenog sponzorskog paketa. Koriste se skrivene i zaobilazne tehnike, kao što su prisustvo ili sponzorisanje medija koji oficijalno prate događaj, približavanje ili povezivanje sa sporednim i pratećim aktivnostima i manifestacijama koje prate glavni događaj, korišćenje propagandnih poruka u kojima se direktno ili indirektno govori o sponzorskoj povezanosti kompanije sa aktuelnim sportskim događajem ili priredbom.

Događaje koje će kompanija sponzorisati na ovaj ili onaj način, odnosno formalno ili prividno, treba pažljivo birati na osnovu publike do koje želimo doći, ali i željene percepcije našeg preduzeća. Svakako da će npr. naftne kompanije ili proizvođači automobila nastojati da se u očima kupaca, ali i šire društvene zajednice predstave kao „dobri momci“ koji brinu o zaštiti životne sredine. Tako što će na primer biti sponzori dokumentarne emisije o flori i fauni, za koju pouzdano mogu reći da gleda značajan deo njihovih potencijalnih ili postojećih kupaca koji su „ekološki osvešćeni“, odnosno značajno cene vozila i tehnologije koje su ekološke. No, nije baš uvek moguće igrati na kartu suprotnosti – proizvođači alkoholnih pića ne mogu da sponzorišu i nastoje da ih publika asocira sa automobilizmom i vožnjom uopšte, kao što nećete videti da duvanska industrija sponzoriše sportske događaje ili bavljenje sportom.

Efekte ovih suptilnih formi propagande nije baš lako meriti kvantitativnim pokazateljima kao što je prodaja. Kao pokazatelj uspešnosti medijskog izlaganja mogu se koristiti stavovi potrošača ali to, priznaćete, ne radite često, zar ne? Jednostavnim anketiranjem uzorka potrošača možete utvrditi da li su se stavovi potrošača koji je menadžment kompanije označio kao „neodgovarajuće“ promenili u željenom pravcu. Naravno, pretpostavka svakog tržišnog komuniciranja je da se ono radi na osnovu tačno definisanih ciljeva, odnosno da bi se rešio konkretan „tržišni problem“ – kupci nedovoljno poznaju Vaš proizvod, asociraju ga sa pogrešnim karakteristikama, svrstavaju Vaš proizvod u pogrešnu kategoriju, smatraju ga neadekvatnim i slično. Komuniciranje sa javnošću mora da bude plansko i osmišljeno, obavljeno od strane tačno određenih i stručnih osoba, jer slika koju projektujemo kupcima mora biti kontrolisana i uniformna.

Goran Radosavljević

15

TEMA

BROJA


KREATIVNA INDUSTRIA

Od svog osnivanja 2006. godine, Belgrade Design Week edukuje i otvara prostor za susret globalnog standarda i regionalnog

biznisa okupljajući ključne ljude iz oblasti brendinga, arhitekture, dizajna, medija i izdavaštva.

Belgrade Design Week je 2007. godine od strane International Herald Tribune-a proglašen za jedan od deset najvažnijih kreativnih događaja u svetu, uvršten je u pet najboljih globalnih nedelja dizajna od strane Torino World Festival-a u 2008. i u jedan od deset najvažnijih festivala sveta u 2009. godini od strane Monocle magazina.

Tokom sedam dana u Beogradu će biti organizovana trodnevna biznis-edukativna konferencija namenjena poslovnim ljudima raznih profila, kao i preko 50 pratećih izložbi i prezentacija širom grada u sklopu gradskog festivala kulture Beograd2. Tema ovogodišnje konferencije je Speed2, inspirisana stalnim napretkom i brzim promenama na polju novih tehnologija, komunikacija i povezivanja. Speed2 konferencija će pokušati da istraži uticaj i posledice ovih promena u svim sferama poslovanja i privrede.

U težnji da podstakne razvoj i promoviše lokalnu i regionalnu kreativnost, Belgrade Design Week se ove godine udružuje sa Programom razvoja konkurentnosti USAID-a i pokreće važan konkurs za realizaciju dizajniranog eko nameštaja u Srbiji. Takmičenje će promovisati novu proizvodnju, koja će povećati prodaju i broj radnih mesta, povezati srpski dizajn sa međunarodnim tržištem i promovisati Srbiju kao izvor inovativnog dizajna. „Srpski dizajneri imaju u sebi izuzetnu kreativnost i talenat koje mogu da ponude svetu, tako da želimo da pomognemo Srbiji da prevaziđe ekonomsku tranziciju i plasira kvalitetne srpske proizvode u celom svetu“, izjavio je na konferenciji Majkl Harvi, direktor misije USAID-a u Srbiji.

Konferencijski deo Belgrade Design Week-a je posebno osmišljen za sve one koji žele da saznaju kako je moguće ostvariti značajnu konkurentnost i uspeh na domaćem i svetskom tržištu, koristeći dizajn i savremena znanja iz brendinga i advertajzinga kao glavna sredstva za postizanje cilja. Posetiocima konferencija svoja znanja i iskustva preneće neki od najvećih savremenih mislilaca i vizionara, ljudi koji menjaju svet današnjice i kreiraju svet sutrašnjice. Belgrade Design Week je festival na kojem učimo kako da se uključimo u savremene globalne tendencije i kako da uspemo na kompetitivnom lokalnom i svetskom tržištu.

Činjenica je da baš kao što je radnička klasa bila dominantna u ranim decenijama dvadesetog veka, a uslužna u njegovoj drugoj polovini, tako će kreativna klasa biti dominantna u ekonomskom i kulturnom

životu 21. veka. Iako ne tako brojna, ona trenutno predstavlja pokretač razvoja i izvor promena u celokupnoj ekonomiji, a istovremeno i opšteg duha vremena u kome živimo.

Zašto u savremenom poslovanju bez dobrog dizajna i brendinga nema uspeha, Jovan Jelovac, idejni tvorac nedelje dizajna, objašnjava: „Brending i dizajn su simboli nove ekonomije koji vladaju svetom proteklih dvadesetak godina. Do toga je došlo veoma jednostavno. Svi proizvođači su postali fantastično dobri. Sada više nije problem proizvesti nešto. Jedino što je ostalo da razlikuje jedan predmet od drugog jeste njegov dizajn. Korporacije su toliko poboljšale svoje poslovanje da sada svaki sto, sok, kafa, telefon, pored uputstva za upotrebu, moraju da sadrže i „romantizovanu biografiju“, ukoliko žele uspeh na tržištu. Ta „romantizovana biografija“ se zove - brending.“

O brendingu i advertajzingu se često govori kao o sasvim samostalnim i nezavisnim disciplinama, dok je realnost da u razvijenom svetu advertajzing ne ide bez brendinga. Brending obuhvata kompletno predstavljanje jedne kompanije na tržištu - od toga kako se zaposleni javljaju na telefon do toga kako usmeravaju svoju PR politiku. Ako je kompanija velika, tu je važnije osmisliti dobar brending. U našoj zemlji i dalje, čak i velike kompanije, više rade na advertajzingu nego na brendingu, što često može da bude kontraproduktivno. Belgrade Design Week je osmišljen da odgovori na mnoga pitanja u vezi sa ovim modernim biznis disciplinama, bez kojih se ne samo uspeh, već i opstanak na prezasićenom tržištu, ne može ni zamisliti. Taj ključni faktor, koji jedan proizvod izdvaja od svih drugih i čini da on bude najpoželjniji na tržištu, nalazi se upravo u njegovom dizajnu i brendingu. Jedan od ranijih predavača Belgrade Design Week, Mirko Ilić, objasnio je kako je moguće da se privreda malih zemalja, poput Srbije, približi svetu: „Svi vide sve, to je dobra strana globalizacije, loša strana je što svi misle da moraju da rade isto. Tom velikom stolu, Vi morate doneti vlastito jelo, novi začin. Novi način kuvanja. Nikom ne trebate, ako radite kao oni.“

Beogradska nedelja dizajna ima za cilj ne samo da predstavi kreativni proces, nego da ga stavi u određeni socijalni kontekst, da istraži perspektive biznisa vezane za dizajn i da otkrije kako dizajn učiniti oruđem koje određenu ekonomiju čini efikasnijom i vidljivijom na sve kompetitivnijem svetskom tržištu. Dizajn više nije samo kreiranje lepih objekata - dizajn ima uticaja na sve forme komunikacija u modernom svetu.

Bojana GajićBelgrade Design Week

Znanje za uspešan biznis Od 25. do 31. maja u Beogradu će se održati četvrti Belgrade Design Week, jedini festival kreativne industrije u celoj Jugoistočnoj Evropi

16

PRIVREDA


Kompanija DHL International Beograd d.o.o. i ove godine je, po drugi put zaredom, u okviru partnerstva sa Vladinom Agencijom za promociju izvoza i stranih

ulaganja (SIEPA) fi nansijski podržala tradicionalnu Nagradu SIEPA za najboljeg izvoznika godine. Sa ukupno 30 hiljada evra u našim uslugama transporta i špedicije, nagradili smo četiri kompanije koje su pobedile u tri kategorije pomenute Nagrade, orijentisane prema malim i srednjim preduzećima - za najbolji novi izvozni proizvod, za osvajanje novog izvoznog tržišta, kao i za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Pozitivna iskustva prošlogodišnje saradnje sa agencijom SIEPA, kao i želja da pružimo svoj doprinos afi rmaciji i jačanju srpske privrede na međunarodnom nivou, uticali su da i ove godine predložimo saradnju u vidu podrške Nagradi za najboljeg izvoznika. Pri tome nam je posebna želja bila da pomognemo najboljim malim i srednjim preduzećima. Smatramo da veliki uvek treba da pomažu malima, pošto na taj način rastu i jedni i drugi.

Druga faza razvoja srpske privredeSrpska privreda, posle izuzetno teškog perioda kroz koji je prošla tokom poslednje decenije prošlog veka, ušla je u složene, ali neminovne tranzicione procese. Dalja budućnost Republike Srbije u velikoj meri je uslovljena i ekonomskom stabilnošću i reformskom orijentacijom privrednog sistema zemlje. Posle uspešno završene prve faze ekonomske tranzicije, koja je podrazumevala stabilizaciju glavnih makroekonomskih parametara, sledi jačanje konkurentnosti naše privrede.

S druge strane, u kontekstu aktuelne svetske fi nansijske krize, čije se posledice osećaju u celom svetu, jačanje konkurentnosti srpske privrede predstavljaće poseban izazov za izvršnu i zakonodavnu vlast, ali i za same privrednike. Ovo je pogotovo značajno kada je reč o izvozu, čiji rast predstavlja strateško opredeljenje u okviru daljeg ekonomskog razvoja Srbije. Prioritetne aktivnosti u narednom periodu treba da se odnose na kreiranje odgovarajućeg ambijenta za povećavanje izvoza naše privrede - kroz prilagođavanje zakona i drugih propisa potrebama efi kasnije privrede, ali i razvoj infrastrukture i pokretanje krupnih projekata u toj oblasti. U tom smislu, veoma pozitivno ocenjujemo paket podsticajnih mera Vlade Republike Srbije za pomoć izvoznicima koji je najavljen za 2009. godinu s ciljem jačanja konkurentnosti i ukupnih kapaciteta naše privrede kako bi bila u stanju da odgovori visokim zahtevima globalnog tržišta.

Ujedinjenim snagama za veći izvozKada je reč o privrednicima, domaće i strane kompanije koje posluju u Srbiji imaju obavezu da pruže aktivnu pomoć u ovom procesu - svojim savetima i inicijativama zasnovanim na praktičnim iskustvima, ali i konkretnim angažovanjem sopstvenih resursa za podsticanje izvoza i dobrobit celokupne domaće privrede.

Prilikom izvoznog procesa, jedna od kritičnih stavki su transportni troškovi i sigurnost transporta proizvoda uopšte. DHL, kao svetski lider u međunarodnom ekspresnom, drumskom i vazdušnom saobraćaju i logistici i kompanija koja je na srpskom tržištu prisutna punih 25 godina, svojim višedecenijskim iskustvom i globalnim znanjima u potpunosti stoji na raspolaganju svim zainteresovanim strukturama kada je reč o aktivnostima podsticanja izvoza iz Srbije. S druge strane, kako bi doprineo promociji srpskog izvoza i ukupnom privrednom rastu, DHL će nastaviti da pomaže domaćim kompanijama da njihovi proizvodi i u 2009. godini brzo, povoljno i sigurno stignu do svojih krajnjih destinacija, tj. inostranih tržišta ili međunarodnih sajmova na kojima će reprezentovati našu privredu.

Duboko smo ubeđeni da će Srbija u narednom periodu, uz maksimalno angažovanje svih činilaca zainteresovanih za jačanje srpskog izvoza, kao i sinergiju javnog i poslovnog sektora, uspeti u tome da uspešno prebrodi predstojeća tranziciona iskušenja i podigne opšti nivo konkurentnosti svoje privrede. Takođe smo uvereni da svetsku finansijsku krizu ne treba da doživljavamo kao opasnost, već samo kao još jedan od izazova na našem putu. Umešno rukovoditi krizom i svoje slabosti pretvoriti u prednosti - odlika je najsposobnijih.

Darko Babićgeneralni direktor

DHL International Beograd d.o.o.

Jačanje konkurentnosti domaće privredeDHL - podrška srpskom izvozu

17

NEKA VAŠE IZVOZNE POŠILJKE PUTUJUNA NAJPOVOLJNIJE DESTINACIJE.

www.dhl.rs 011 310 55 00

18

FINANSIJE

Uprkos tome što je funkcionisanje Beogradske berze obnovljeno početkom devedesetih godina prošloga veka, njen tranzicioni razvoj faktički

započinje tek nakon petooktobarskih promena kada su se stvorili uslovi da se na tržištu, kao glavni predmet trgovanja, pojave akcije domaćih kompanija. Uporedo sa akcijama preduzeća privatizovanih u procesu privatizacije, na Beogradskoj berzi otpočela je trgovina obveznicama stare devizne štednje te su ove dugoročne hartije od vrednosti od 2003. godine postale dominantne u pogledu interesovanja ulagača i ostvarenog prometa.

Počeci U početku neredovne aukcije za trgovanje akcijama održavane su na mesečnom nivou, da bi uspostavljanjem efikasnije trgovačke platforme i osnivanjem Centralnog registra sredinom 2004. godine otpočelo svakodnevno trgovanje vlasničkim hartijama. U ovoj ranoj fazi razvoja tržišta kapitala, glavni kupci su bili strateški investitori koji su preuzimali domaće kompanije, te je berza bila mesto koje je uglavnom služilo za konsolidaciju vlasništva.

Dolaskom većih inostranih investicionih fondova krajem 2004. godine razigrana je i portfeljna kupovina akcija, te su se stidljivo na tržištu vlasničkih hartija počeli pojavljivati i domaći građani. Najveći broj ovih ulagača stigao je u proleće 2007. godine kada je nagli priliv kapitala prouzrokovao snažnu ekspanziju tržišta, te su mnogi od njih stekli svoje prvo berzansko iskustvo na nivoima koji će još dugo vremena nositi epitet istorijski. Treba reći da

su čak i u tim „zlatnim“ danima berzanskog trgovanja kod nas domaći građani činili zanemarljiv promet, te nikada nisu postali značajniji igrači koji bi eventualno mogli učestvovati u kreiranju tržišnog trenda.

Tržište kapitala - Još uvek na samom početkuNakon više od pet godina tranzicijskog hoda, domaće tržište kapitala se faktički i dalje nalazi u kandžama dečijih bolesti karakterističnih za rane faze razvoja berzanskog poslovanja. Aktuelna svetska finansijska kriza samo je ogolila i pooštrila odomaćene anomalije ovdašnjeg tržišta, te je trenutno stanje postepenog odumiranja trgovanja slika koja se u ovakvom odnosu snaga teško mogla izbeći.


Godina Prosečan dnevni promet (u mil RSD)

2006 405,58

2007 657,33

2008 282,89

19

Po nekim podacima, broj aktivnih ulagača nikada nije prešao nivo od par desetina hiljada, mada je broj akcionara kudikamo veći, računajući sve one koji su po privatizacionom zakonu stekli taj status.

Nakon ekspanzije tržišta u proleće 2007. godine usledili su najpre stagnacija te pad tržišta, da bi pravo „vatreno krštenje“ ovdašnji berzanski ulagači doživeli naredne godine. Kao posledica političkih turbulencija i globalne finansijske krize, domaće tržište kapitala izgubilo je tri četvrtine svoje vrednosti, dok je promet u trgovanju akcijama drastično opao te je nelikvidnost postala glavna odrednica tržišta. Mada su domaće kompanije koje se kotiraju na berzi u velikoj meri neopravdano zabeležile ovakvu korekciju, nije samo svetska kriza doprinela ovakvom strmoglavom trendu već i čitav niz problema sa kojima se tržište neprekidno suočava od samog reosnivanja. ProblemiViše od pet godina nakon starta trgovanja dugoročnim hartijama od vrednosti, na Beogradskoj berzi i dalje postoji samo jedna vrsta dužničkih hartija dok se vlasnički papiri i dalje odnose isključivo na preduzeća pristigla iz procesa privatizacije. Ovaj nedostatak kvalitetne ponude hartija od vrednosti samo je jedna u nizu anomalija ovdašnjeg tržišta, koje, u slabijem ili jačem intenzitetu, usporavaju njegov razvoj svih ovih godina.

Uprkos velikom tehničko-tehnološkom unapređenju ovdašnjeg berzanskog poslovanja, veliki broj problema domaćeg tržišta kapitala

gotovo u istovetnom obliku postoji i nakon vremenske distance od nekoliko godina. Osim spomenute nevelike ponude hartija od vrednosti, tačnije nedovoljne dubine tržišta, i dalje je prisutna prilična nekonzistentnost zakonskih rešenja koje dovode do niza negativnih posledica. Tako je i dalje prisutna veoma slaba zaštita malih akcionara, velika informaciona asimetrija i totalno odsustvo poštovanja principa korporativnog upravljanja. I nakon priličnog odmicanja tranzicije u domaćoj ekonomiji, berzanska infrastruktura je i dalje na samom početku: institucionalni investitori se nalaze u rudimentarnoj formi, dok je Komisija za hartije od vrednosti prilično skučena u obavljanju svoje osnovne delatnosti - kontrole tržišta. Ovome treba dodati i činjenicu da nakon svih

ovih godina srpsko tržište kapitala i dalje nije zabeležilo nijedan primer inicijalne ponude akcija, dok efikasna procedura njenog lansiranja i dalje nije ugledala svetlost dana.

Istina, i da su bile eliminisane sve navedene slabosti domaćeg tržišta kapitala, teško bi Beogradska berza mogla odoleti pogubnom uticaju svetske finansijske krize, koja je generisala pravi stampedo globalnih ulagača, ali bi kudikamo bio povećan potencijal ovdašnjeg tržišta i perspektive nakon smirivanja situacije na globalnom nivou. Bez sprovođenja opsežnih mera u pravcu poboljšanja efikasnosti domaćeg tržišta kapitala, nikakva promena globalnog trenda neće biti dovoljna za podizanje ovdašnjeg tržišta na zdrave noge.

Nenad GujaničićSinteza Invest Group

Promene glavnih indeksa na Beogradskoj berzi poslednjih godina (u %)

Berzanski indeks/godina 2005 2006 2007 2008

Belexline 68,29 36,01 44,12 75,62

Belex 15 - 58,01 38,39 68,72


Sinteza Invest Group Sinteza je brokersko-dilersko društvo koje zauzima jedno od vodećih mesta na domaćem tržištu kapitala. Osim posredovanja na Beogradskoj berzi, Sinteza obavlja poslove investicionog savetovanja, portfolio menadžmenta kao i aktivnosti u vezi sa korporativnim finansijama emitenata.

20

STANDARDI


Da bi ilustrovali važnost ovog standarda i činjenicu da Evropa i evropski propisi sve glasnije kucaju na naša vrata, navešćemo primer Zakona o lekovima

Republike Srbije koji propisuje da sve domaće farmaceutske fabrike od 1. avgusta 2009. godine treba da proizvode lekove po evropskim standardima, odnosno da domaći proizvođači lekova u Srbiji do tog datuma moraju da dobiju Sertifikat dobre proizvođačke prakse. Međutim, „dobra proizvođačka praksa“ ne odnosi se samo na farmaceutsku industriju već i prehrambenu, tako da u ovom broju Exportera ukratko predstavljamo njegove osnovne postulate.

Nacionalni akti kojima se propisuje neophodnost posedovanja GMP standarda imaju snagu zakona (npr. u SAD) i zahtevaju od proizvođača, prerađivača i pakera lekova, medicinskih sredstava, pojedinih vrsta hrane i krvi da preuzmu aktivne mere kako bi njihovi proizvodi bili bezbedni za upotrebu, higijenski ispravni i delotvorni. Neposedovanje GMP sertifikata može dovesti do ozbiljnih konsekvenci kao što su zabrana rada, novčane kazne, pa čak i zatvorska kazna.

GMP propisi nastoje da minimiziraju mogućnost da dođe do kontaminacije i fatalnih grešaka u proizvodnji,

odnosno štite potrošače od kupovine proizvoda koji imaju placebo efekat ili su čak opasni za upotrebu. Za razliku od uzorkovanja proizvodnje, koje samo statistički obezbeđuje da uzorci i njihovo neposredno okruženje budu bezbedni za upotrebu, GMP standard se služi mnogo širim pristupom koji se zasniva na kontroli proizvodnog ambijenta. Veoma važan deo GMP-a je dokumentacija svih delova procesa, aktivnosti i operacija proizvodnje lekova i medicinskih sredstava. Ako je dokumentacija koja prikazuje kako je proizvod proizveden i testiran (što omogućuje praćenje i ukoliko se pokažu nedostaci, povlačenje spornih proizvoda sa tržišta) neispravna i nije u redu, onda dati proizvod ne ispunjava postavljene standarde i smatra se kontaminiranim. Da bi se osigurala bezbednost proizvodnje, GMP propisuje i da sva proizvodna sredstva i sredstva za testiranje budu sertifikovana za upotrebu. To važi i za sve operativne metode i procedure (kao što je proizvodnja, čišćenje i analitičko testiranje) koje se koriste u proizvodnom procesu. Pored dokumentacije, GMP podrazumeva i odgovarajuće kvalifikacije osoblja, higijenske uslove na radnom mestu, opremu za rad, proizvodni proces i proces obrade reklamacija kupaca.

Propisi su prilično opšti i ostavljaju prostora za ličnu interpretaciju i pojedinačno iznalaženje najboljih načina za implementaciju propisanih mera kontrole. Ovo uvodi dozu fleksibilnosti i omogućava poslovnim subjektima da interpretiraju zahteve na način koji je u skladu sa specifičnostima njegove branše.

GMP se ponekad naziva i „cGMP“, gde se „c“ odnosi na tekući, aktuelni (current – tekući, eng.), a smisao je u neophodnosti posedovanja tehnologije i sistema koji su savremeni, jer npr. dvadeset godina zastarela oprema je nedostatna da obezbedi implementaciju standarda.

Postoji nekoliko verzija GMP standarda, a verzija Svetske zdravstvene organizacije (WHO-GMP) se koristi od strane regulatornih tela farmaceutske industrije i samih farmaceutskih industrija u preko 100 zemalja širom sveta, pre svega u zemljama u razvoju. Evropska unija (EU-GMP) je rigoroznija u svojim zahtevima nego što je WHO-GMP, a isti je slučaj i sa američkom Upravom za hranu i lekove (FDA).

Revizija standarda ISO 9000 Za sve one koji posluju u skladu sa serijom standarda ISO 9000:2000, važna informacija da je u novembru 2008. objavljena obavezna revizija ovog standarda. Krajnji rok za prilagođavanja 24 meseca.

U prošlim brojevima Eksportera smo detaljno pisali o ovom najrasprostranjenijem standardu, pa se sada nećemo baviti detaljima već samo novinama i oblastima u kojima

GMP - dobra praksa za što bolje proizvođačeZakon o lekovima Republike Srbije propisuje da sve domaće farmaceutske fabrike od1. avgusta 2009. godine treba da proizvode lekove po evropskim standardima, a GMP će pored bolje zaštite domaćeg kupca omogućiti i veći izvoz lekova u Evropsku uniju

21

je došlo do promene u zahtevima. Svi oni koji su već prošli jednu tranziciju (sa 1994 na verziju 2000) znaju šta ona može da znači, da može biti komplikovana i skupa. Ali, dobra vest je da ova revizija ni izbliza neće biti tako zahtevna kao pomenuta!

Tehnički komitet ISO (TC176), koji je zadužen za razvoj ISO 9000 serije standarda je ovu reviziju osmislio više kao dopunu standarda, nego kao formalnu reviziju. Većina izmena se odnosi na dodatno preciziranje već postojećih zahteva, kao i bolju usaglašenost sa standardom za zaštitu životne sredine ISO 14001. Sa 2008 revizijom se ne uvode značajne promene u procese i postojeći QMS (sistem upravljanja kvalitetom), kao ni u dokumentaciju.

Prelazak na ISO 9001:2008 će biti jednostavan za većinu subjekata. Ako ste u procesu inicijalnog uvođenja standarda, nema razlog za bilo kakav zastoj ili promenu pristupa. Samo je potrebno da nabavite revidiranu dokumentaciju i da postojeću usaglasite sa njom. Ako već posedujete sertifikat, opet će Vam

biti potreban primerak revidiranih dokumenata ISO 9001:2008 radi modifikovanja postojećeg QMS-a. Radi što efikasnijeg usaglašavanja dokumentacije sa novim zahtevima, mogu se koristiti već pripremljeni modeli izmenjenih obrazaca, tako da ne morate da gubite vreme na upoređivanje postojeće i nove dokumentacije. Naravno, najjednostavniji način je da se obratite konsultantskoj firmi sa kojom ste radili na uvođenju ISO standarda

za pomoć. Većina konsultantskih kuća je već počela sa održavanjem seminara na kojima se sertifikovana preduzeća upoznaju sa načinima usklađivanja sa ISO 9001:2008, ali detaljan rad na ispunjavanju svih zahteva će ipak biti rezultat zajedničkog rada sa konsultantima. Da li će se revizija dodatno plaćati ili će biti zalog za buduću saradnju – verovatno će zavisiti od kuće do kuće.

Goran Radosavljević

Lista značajnijih promena koje donosi 2008 revizijaOdeljak Smisao promene

4.1. Opšti zahtevi Obezbediti da kontrola procesa koji su izmešteni iz preduzeća (povereni eksternim subjektima) bude jasno definisana

4.2.4. Kontrola dokumentacije Kontrolisati eksternu dokumentaciju koja direktno utiče na Vaš QMS

5.5.2. Predstavnik rukovodstva kompanije Preduzeće treba da predstavlja samo osoba koja je i formalno deo upravljačke strukture preduzeća

6.2.1. Ljudski resursi U proces obuke uključiti sve zaposlene koji su deo QMS-a i utiču na kvalitet finalnog proizvoda6.2.2. Trening Uvek proveriti rezultate obuke

6.3. Infrastruktura Obezbediti da informacioni sistem ispunjava zahteve sistema kvaliteta za infrastrukturu

6.4. Mikro-okruženje na radnom mestu Obezbediti da svi primenljivi uslovi iz revizije budu ispunjeni

7.2.1. Procesi usluživanja klijenata Obezbediti da svi primenljivi uslovi iz revizije, a koji se odnose na postprodaju, budu uključeni planiranjem

7.3.3. Projektovanje i razvoj proizvoda Prilikom projektovanja proizvoda treba uzeti u obzir zahteve vezane za pakovanje i obeležavanje proizvoda

7.5.5. Fizička zaštita proizvoda Obezbediti da primenljivi zahtevi iz revizije vezani za zaštitu proizvoda budu implementirani

7.6. Kontrola merne i opreme za praćenje procesa

Došlo je do promene u terminologiji – sa „sredstava“ na „opremu“, a softver za kontrolu i merenje se više ne „kalibrira“ već „verifikuje i održava“

8.2.1. Zadovoljstvo klijenata Uključiti nove metode za merenje zadovoljstva klijenata (osim klasične ankete)

8.2.2. Interna revizija Prilikom revizije QMS-a i u dokumentaciji napraviti razliku između „korekcija“ i „korektivnih aktivnosti“

8.2.3. Praćenje i merenje procesa Korekcijama i korektivnim aktivnostima obuhvatiti što više procesa, ne samo onih koji direktno utiču na kvalitet proizvoda

8.2.4. Praćenje i merenje proizvoda Obezbediti da proces finalne autorizacije obuhvati i „puštanje” proizvoda u isporuku, a ne samo interno „puštanje”


22

KAKO POSLOVATI SA... ?


U rubrici Kako poslovati sa... prošle godine smo se više fokusirali na daleka i velika tržišta. Tako

da ćemo i ovu godinu započeti sa još jednim velikim tržištem- Indijom. Ovo tržište možda nije toliko zastupljeno u trgovinskoj razmeri sa Srbijom kao neke druge nama bliže zemlje, ali uzimajući u obzir sve veću zainteresovanost preduzeća iz Indije za poslovanje i investiranje u Srbiju odlučili smo se da naše privrednike malo bolje upoznamo sa mogućnostima poslovanja u Indiji.

Indija je smeštena na indijskom potkontinentu u Južnoj Aziji. Graniči se sa Pakistanom, Kinom, Nepalom, Bangladešom, Mjanmaom i Butanom, a okružena je na istoku Indijskim okeanom i na zapadu Arapskim morem i Bengalskim zalivom. Površina Indije je 2 973 190 km2. Stanovništvo Indije od preko jedne milijarde čini 17,5% svetskog stanovništva. U periodu 1994.-2004. Indija je za 10% smanjila broj siromašnog stanovništva

Indijska ekonomija je u velikom zamahu, naročito od 2002. otkada ostvaruje stopu rasta BDP u rasponu 6–9% i jedno je od najbrže rastućih

ekonomija. Prema projekcijama renomiranih konsalting kompanija (McKensy, Goldman Sachs), Indija će sredinom 21. veka (iza Kine i SAD) postati treća svetska ekonomska velesila, a prema procenama baziranim na platežnoj moći indijska privreda sada je već na 4. mestu, iza SAD, Kine i Japana.

U Indiji su prisutne manje više sve industrije a najrazvijene su: automobilska, proizvodnja auto komponenata, IT, biotehnologija, farmaceutska, tekstilna, proizvonja hrane, industrija čelika, industrija nakita, turizam i ugostiteljstvo.

Osnivanje predstavništvaStrano preduzeće ili fizička osoba u Indiji može pokrenuti poslovanje osnivanjem predstavništva/kancelarije, projektnog biroa, ispostave, podružnice ili osnivanjem indijske kompanije kroz zajednička ulaganja.

U Indiji ne postoji one-stop-shop za osnivanje predstavništva ili nekog oblika trgovačkog društva.

Delatnost predstavništva je ograničena na istraživanje tržišta i informisanje indijske poslovne zajednice

o delatnosti i proizvodima matičnog poduzeća. Za osnivanje predstavništva potrebno je odobrenje središnje banke Reserve Bank of India, a sam postupak osnivanja i delovanje predstavništva uređeni su zakonom Foreign Exchange Regulation Act (FERA). Predstavništvo stranog trgovačkog društva ne ostvaruje nikakav dohodak i ne naplaćuje svoje usluge, a sve troškove snosi matično poduzeće. Otvaranje predstavništva odobrava se na tri godine, uz mogućnost produženja.

Ispostave (branch office) u Indiji osnivaju strane kompanije koje se bave proizvodnjom ili spoljnom trgovinom. Svrha ispostave je predstavljanje matičnog preduzeća ili drugih stranih kompanija u različitim svojstvima u Indiji, kao kupac ili posrednik u prodaji. Ispostava se bavi i istraživanjem tržišta u odnosu na delokrug matičnog preduzeća, ali uz uslov da se rezultati istraživanja objave i budu dostupni indijskoj poslovnoj zajednici. Ispostavi je takođe dozvoljeno bavljenje izvoznom i uvoznom delatnošću, a ima funkciju i promovisanja tehničke i finansijske saradnje između stranih i indijskih kompanija. Ispostavi nije dozvoljeno obavljanje proizvodne aktivnosti, ali može posredovati u angažovanju kooperanata.

Za proveru boniteta indijskih kompanija mogu se angažovati lokalne konsalting agencije, a preporučuje se i korišćenje usluga međunarodnih agencija poput 'Dun and Bradstreet'.

Postupak uvoza roba i usluga u IndijuSvi proizvodi koji se uvoze u Indiju spadaju u jednu od tri kategorije; proizvodi koji se slobodno uvoze, licencirani proizvodi i kanalisani proizvodi. Takodje postoji i lista proizvoda koji se ne mogu uvoziti a to su: loj, mast i ulja životinjskog porekla, sala i slični proizvodi koji nisu emulzificirani ili drugačije obrađeni. Zabranjen je i uvoz svježeg voća i povrća presvučenog jestivim i nejestivim voskom, mineralnim uljima i bojama.

Uvoz većine roba u Indiju je slobodan, uz određena carinska davanja.

IndijaZemlja kontrasta i brojnih poslovnih mogućnosti


Ne postoje količinska ograničenja na uvoz kapitalnih dobara i poluproizvoda. Uvoz kapitalnih dobara i sirovina u svrhu proizvodnje oslobođen je od carina.

Jestivi prehrambeni proizvodi pri uvozu moraju imati preko 60% ukupne na proizvodu deklarirane trajnosti. Uočeno je da relevantna zakonska regulativa često diskriminira uvezene proizvode u korist domaćih

Zbog TSE (transmitivna spongiformna encefalopatija) uvedena je i zabrana uvoza žive stoke, mesa i mesnih prerađevina od bivola, ovaca, koza i goveda, jaja i drugih sastojaka ruminantnog porekla.

Uvozna licenca Ministarstva poljoprivrede potrebna je za uvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda, raznih biljaka, biljnih proizvoda i semenja.

Registracija pri Regionalnom telu za licenciranje/sertifikaciju je preduslov za uvoz proizvoda. Carina neće dozvoliti uvoz ukoliko uvoznik nije obezbedio IE broj od strane Regionalnog tela za licenciranje/sertifikaciju.

Etiketiranje i obeležavanje robe Indijski propisi obeležavanja robe počivaju na načelu nacionalnog tretmana jer se primjenjuju na sličan način na uvezenu robu kao i na i domaće proizvode. Etikete i sva druga obeležja

na robi obavezno su na engleskom jeziku, dok je cena izražena isključivo u INR (indijskim rupijima).

Poslovni običajiIndijci su izrazito otvoreni za tržišni način razmišljanja i pristupanja poslu. To isto vredi i za poslovne običaje i navike koje su već preuzeli od 'zapadnog' sveta, dobrim delom zahvaljujući iskustvu iz vremena britanskog kolonijalizma. Glavni poslovni jezik u Indiji je engleski jezik.

Spremite se da provedete neko vreme u Indiji na početku osvajanja njihovog tržišta jer lični pečat donosi uspeh. Prilikom upoznavanja sa potencijalnim partnerima poželjno je poneti neki odgovarajući poklon.

Poslovni ljudi koji razmatraju mogućnost poslovanja u Indiji trebali bi da unajme nekog lokalnog pravnog zastupnika i da nauče dosta o Indijskoj kulturi. Indija je moćna ekonomija u usponu i ključno tržište globalne poslovne strategije preduzeća.

U ophođenju s Indijcima vrlo je važno s puno respekta odnositi se prema njihovoj veri. U mestima bogosluženja potrebno je izuti cipele, a u nekima je potrebno skinuti i kožni remen.

Kod poziva na večeru Indijci tolerišu kašnjenja od 15 minuta. Žene i u Indiji vrlo cene cveće i lep je gest domaćici pokloniti buket cveća

Radno vreme je u načelu jednako u celoj Indiji. Državne institucije rade 09.30 - 17.30 sati, od ponedjeljka do petka, s pauzom 13.00 – 14.00 sati.

Indijci žele da znaju sve o svom poslovnom partneru tokom prvog sastanka. To je neka vrsta njihovih metoda u ostvarivanju saradnje.

Indijci su naviknuti na sistem hijerarhije na radnom mestu i starije kolege se poštuju i uvažavaju. Kada je u pitanju grupna diskusija samo najvažnija osoba po hijerarhiji može da priča, ali to ne znači da se ostali slažu sa njim. Oni neće iznositi komentare iz poštovanja prema hijerarhiji.

Saradnja Indije i Srbije (US$ milioni)

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Izvoz Indije u Srbiju 16.45 21.91 29.56 44.70 44.23 60.50 86.60

Uvoz Indije iz Srbije 01.76 00.27 02.97 03.00 02.77 06.30 21.10

Total trade 18.21 22.18 32.53 47.70 47.00 66.80 107.70

Izvor: Republički zavod za statistiku

Etiketa mora da sadrži:• ime proizvoda –naziv ili opis • neto i bruto težinu • trajnost proizvoda • rok trajanja • uputstvo o skladištenju • sastojke – nabrojene po redu

količine • kod (izdaje agencija European

Article Numbering u New Delhiju) • adresu proizvođača i izvoznika u

Indiju • adresu uvoznika i distributera • tržišnu maloprodajnu cenu • oznaku grupe proizvoda, broj koda • mesec i godinu proizvodnje ili

pakovanja • vegetarijanski proizvodi moraju imati

simbol zelenog ispunjenog kruga u takođe zelenom bojom označenom kvadratu; simbol se ističe u blizini naziva robe ili trgovačkog imena prehrambenog artikla.

24

KAKO POSLOVATI SA... ?


Pro-zapadno orijentisani Indijci s druge strane mogu biti poprilično napadni i direktni. Iskrenošću i ljubaznošću pokazaćete im da ste ozbiljni u Vašim poslovnim namerama.

Agresivnost se često može shvatati kao znak ne poštovanja, koje može dovesti to potpunog nedostatka komunikacije i motivacije na strani Indijaca. Njima je potrebno malo više vremena kako bi Vas upoznali i stvorili profesionalno povrenje. Oni su dobri domaćini i pozvaće Vas svojoj kući na ručak. Sve je to deo poslovnog upoznavanja.

Indijac koji se ustručava da kaže Ne, možda u stvari pokušava da kaže da je voljan da pokuša ali imajući u obzir činjenicu da je taj posao nerealan, on će se plašiti da li će uspeti da odradi posao. Dolazi se do zaključka da u indijskoj kulturi ne postoji neverbalan znak za Ne jer su oni suviše ljubazni i nemaju način da pokažu Ne.

Poslovne žene u Indiji, iako nisu u množini, su na usponu i utiru put budućim generacijama. Iako većina žena u Indiji i dalje živi u siromaštvu, ne obrazovana, ne zaposlena ali postoji segment koji ostavlja značajan trag u korporativnom svetu, u medijima, u literaturi, politici i za mnoge koji nisu svesni oni imaju veliki uticaj u IT svetu. Otprilike 1/3 zaposlenih u ICT industriji u Indiji su žene.

Saradnja Indije i SrbijeIndija i bivša SFRJ imali su veoma blisku ekonomski saradnju sa oko 500 miliona US$ u kasnim 1980-im. Bilateralni odnosi su tradicionalno bili na strain SFRJ. Međutim posle devedestih došlo je do značajnog pada u ekonomskoj saradnji. Posle 2000-te, bilateralna saradnja između ove dve zemlje počela je da pokazuje značajan napredak iako je saradnja ponovo otpočeta ali sa smanjenim obimom.

U Srbiju iz Indije najviše se izvozi kafa, čaj, začini, minerali, organske i neorganske hemikalije, metali i obojeni metali, medicinska oprema, lekovi, predivo, tkanina I odeća, automobile i ostala mašinerija i oprema i obuća.

Srbija najviše izvoze u Indiju specijalizovane industrijske mašine, gvožđe i čelik, tekstil, odeću i obuću, elektronske komponente itd.

Spoljnotrgovinski podaci međutim ne reflektuju pravi potencijal u ekonomskoj saradnji između ove dve

zemlje. Interesovanje Indijske industrije za Srbiju kao i domaće industrije za Indiju je limitirano zbog nedostatka informacija o mogućnostima poslovanja.

Imajući u obzir činjenicu da je većina proizvoda iz celog sveta dostupna u Indiji, Srbija može biti konkurentna na tom tržištu samo sa kvalitetnim proizvodima i sa ekstremno konkurentnom cenom.

Kako bi pospešili saradnju Indija i Srbija su zaključili sporazum o međusobnoj zaštiti i podsticaju investicija, sporazum o dvostrukom oporezivanju kao i sporazum o bilateralnoj ekonomskoj saradnji. Saradnja je uspstavljena i sa FICCI i ASSOCHAM koji su potpisali sporazum sa Privrednom komorom Srbije a prvi sastanak inter-vladinog zajedničkog ekonomskog komiteta je održan u aprilu 2008 godine i očekuje se da se saradnja nastavi.

Ines Novoselu saradnji sa Ambasadom Indije u Beogradu i

g-din. Ramgopal Narayanan

Ambasada Indije u SrbijiAmbasada Indije u Srbiji potpomaže saradnju između kompanije iz Indije i Srbije kroz mogućnost pristupanja bazi podataka kompanija iz Indije. Kontakti sa raznim izvozno orijentisanim udruženjima su takođe dostupna. Ambasada je takođe otvorila i Biznis Centar koji se može posetiti u prostorijama Ambasade svaki radni dan i svi zainteresovani mogu pristupiti bazi podataka koja sadrži korisne podakte kako za srpska preduzeća tako i za preduzeća iz Indije. Osim ovih usluga Ambasada savetuje kompanije po pitanju kredibiliteta određene kompanije bilo u Indiji ili Srbiji.

www.embassyofindiabelgrade.org


USPEŠNE PRIČE

Svi smo mi svedoci značaja reklame i svakodnevno ih viđamo na bilbordima, prevoznim sredstvima, masovnim medijima - televizija, radio, časopisi. Reklama sama po sebi nije dovoljna.

Ona mora da privuče pažnju posmatrača specifičnog za Vašu delatnost i da mu pošalje jasnu poruku. Kao jedan od primera uspešnog poslovanja jednog grafičkog studija predstavlja kompanija „HD Design” osnovana 2006. godine. Iako je tada na tržištu već postojala velika ponuda grafičkih studija gospodin Miodragom Jovanovićem, direktor studija objašnjava šta je sve potrebno kako bi vaš biznis bio uspešan i mogao da se istakne među jakom konkurencijom.

“Bili smo svesni činjenice da smo mala i nova firma i da moramo da se istaknemo da bi nas primetili. U momentu osnivanja firme, nekoliko najvećih filmskih distributerskih kuća se zainteresovalo za naše usluge”, započinje gospodin Jovanovic svoju priču.

On dalje napominje da za uspešan biznis potrebno je da pružite svim svojim klijentima kvalitetnu uslugu, profesionalan odnos i činjenicu da mogu uvek da računaju na vas. “Od osnivanja firme smo radili na poboljšanju kvaliteta i na proširenju asortimana usluga koje pružamo. Ulagali smo u nove tehnologije i ljude koji rade za nas”, dodaje Jovanović.

Za koje klijente radite?Svakom pravnom licu su potrebne naše usluge. Dobar marketing i reklamni proizvodi su danas neophodni za dobro poslovanje. Mi ne pravimo razliku izmedju velikih i malih preduzeća. Svaki posao prihvatamo i dajemo svoj maksimum u realizaciji svih projekata. Nekada smo zbog toga pretrpani poslom pa moramo da postavimo prioritete i oni su unapred određeni zadatim rokovima.

Ne želim da izdvajam naše klijente kao veće ili manje, bolje ili lošije. Naše poslovanje je u potpunosti transparentno i svako koga interesuje odgovor na ovo pitanje, može ga saznati na web sajtu našeg studija.

Koje usluge pruža Vaš studio?Mi smo grafički studio koji može obezbediti skoro sve za poslovanje firme. Mladim firmama nudimo usluge dizajniranja njihovog identiteta (logo firme, vizit karte, kancelarijski materijal, web sajt za njihovu kompaniju). Drugim firmama nudimo dizajn i pripremu za štampu za njihove kataloge, kalendare, bilborde, brendiranje vozila. Kreiramo video i web prezentacije za firme, proizvode i događaje. Pravimo animirane i interaktivne web sajtove, zabavne i edukativne igrice za decu, web reklame.

Potrudili smo se da olakšamo i uprostimo poslovanje svim našim klijentima i tako smo im omogućili da na jednom mestu završe kompletan posao. Na primer, ako Vi želite da izdate svoj film na DVD - u, mi ga možemo prevesti, istitlovati, pripremiti nalepnicu i omotnicu za disk i, naravno, napravićemo Vam DVD master. Možemo da izmontiramo trejlere Vaših budućih DVD izdanja i da ih postavimo na disk kao reklamu. Na kraju Vas možemo povezati i sa firmama koje se bave distribucijom diskova. Praktično sve što Vam je potrebno da završite posao na jednom mestu. Ovakav princip rada smo obezbedili za skoro sve naše usluge.

Da li sarađujete sa klijentima iz inostranstva i kako Vas pronalaze?Za sada imamo uspešnu saradnju sa firmama iz Evropske unije. U planu nam je da proširimo ovu saradnju i na druge razvijene zemlje. Sve firme iz inostranstva sa kojima sarađujemo su pronašle nas. Uglavnom nas nalaze preko našeg web sajta. Vodimo i male internet kampanje, oglase koje postavljamo na web portalima, sa linkom ka našem sajtu. Mislim da u našoj zemlji nije dovoljno razvijena svest o važnosti interneta i web marketinga. Na primer, Velika Britanija je zemlja u kojoj je web marketing najvažniji oblik reklamiranja i mnogo novca ulažu u ovaj vid reklamiranja. Postoje web portali koji mogu mnogo da učine za Vaš marketing, a nisu skupi. Svestan sam da male firme često nemaju dovoljno sredstava da ulažu u svoj marketing, ali procenite sami da li Vam se isplati da uložite 4.000 dinara mesečno i da za te pare 4.000 ljudi poseti Vaš web sajt!

Koje zemlje su zainteresovane za poslovanje sa srpskim reklamnim kompanijama?Usluge naših firmi u ovoj oblasti su veoma interesantne svim razvijenim zemljama. Mislim da su zemlje EU najbolje tržište za nas. Mi radimo kvalitetno i profesionalno. Naše usluge su jeftinije i ne zaostajemo za drugim zemljama u znanju, veštini ili brzini.

Koje su prednosti domaćih kompanija u poređenju sa drugim zemljama regiona?Druge zemlje iz našeg regiona dobro rade svoj posao. Ukoliko neka naša firma želi da se istakne, moraće kvalitetnim i napornim radom da se izbori za svoje mesto. Posla ima dovoljno za sve i moj savet je da ih ne posmatramo kao konkurenciju, već da sa njima sarađujemo.

Koje vrste sajmova vezanih ya tu vrstu poslova ste posetili i na kojim bi mogle srpske kompanije iz ovog sektora da se predstave?Redovno posećujemo Sajam tehnike i tehničkih dostignuća. Postoje mnogi sajmovi na kojima firme mogu da predstave sebe, svoje proizvode i usluge. Na menadžerima tih kompanija je da pronađu najbolje mesto za svoju firmu.

Miloš Ćurčin

HD Design - reklama preko internetaMarketing je osnova savremenog poslovanja, a kvalitetan marketing izdvaja velike igrače od malih.

26

EDUKACIJA


odgovarajućim situacijama će dovesti do konačnog rezultata razgovora. Da li će to biti sklopljen ugovor o dugoročnoj saradnji sa povoljnim finansijskim uslovima ili prodata količina robe ili određene usluge ili će Vaš sagovornik pokušati da odluku odloži za kasnije pod drugačijim uslovima, odlučuje samo ono što se primenjuje u momentu pregovora.

Istraživanja koje sprovode najveće svetske kompanije, među kojima i MOTOROLA, govore da kompanija dobija 30 na svaki 1 dolar ($) investiran u trening zaposlenih. Sa druge strane, Univerziteti Harvard i Warden Business School pokazuju da je najsigurniji put da kompanija ostvari profit i produktivnost taj da tretiraju zaposlene kao vrednost koja treba da se razvija.

Tipični razlozi za obuku i razvoj zaposlenih - Obuka i razvoj mogu biti inicirani iz mnogo razloga:

• Kada evaluacija zaposlenog indikuje potrebe za poboljšanjem radnog postignuća

• Da bi se označila polazna tačka statusa poboljšanja• Kao deo sveobuhvatnog profesionalnog programa razvoja• Kao deo plana promena unutar organizacije, kako bi se zaposleni

osposobio za nova zaduženja• Obuka o specifičnim temama

Generalne dobiti od obuka i razvoja zaposlenih:• Da bi se povećalo zadovoljstvo poslom i atmosfera među zaposlenima• Da bi se povećala motivacija zaposlenih• Da bi se povećala efikasnost procesa koji treba da rezultira finansijskom

dobiti• Da bi se povećali kapaciteti za prihvatanje novih tehnologija i metoda• Da bi se povećala inovativnost u strategijama i proizvodima• Da bi se smanjila fluktuacija zaposlenih (odlazak iz kompanije)• Da bi se poboljšao imidž kompanije, npr. organizovanje obuke o

korporativnim vrednostima• Upravljanje rizicima, npr. obuke o toleranciji, različitostima, seksualnom

uznemiravanju, protivpožarnoj zaštiti i zdravlju na radu, itd.U vreme globalne ekonomske krize jedan deo kompanija pitanje edukacije

zaposlenih ostavlja za period kada se finansijsko stanje popravi, ali je upravo ova odluka ono što može odrediti budućnost poslovanja.

Ako se uzme u obzir ograničenost tržišta i mnoštvo zamena za većinu proizvoda, postoje različite mogućnosti za brže sticanje većeg broja novih klijenata ali i postizanje lojalnosti kod klijenata koji već na neki način sarađuju sa Vama. Ovo je naročito važno u periodu kada privreda stagnira tokom finansijske krize, a u očekivanju budućih promena.

Zaposleni žele da znaju da njihova kompanija stoji iza njih i podržava ih u njihovim naporima u prodaji. Obuka koja je namenjena prodajnom

Bez obzira na radno iskustvo na području direktne prodaje, istraživanja pokazuju da zaposleni koji nisu dobro obučeni a bave se prodajom prave sledeće greške:

• 62% ne pita za kupovinu i potpisivanje ugovora nakon obavljenog razgovora

• 86% postavlja pogrešna pitanja• 82% se ne razlikuje od drugih

prodavaca (nema lični pečat)• 99% ne postavlja prave ciljeve• 95% mnogo priča a malo sluša

Ako pogledamo drugu stranu priče, a to su kupci, istraživanja pokazuju da kupci odlaze od nekog klijenta zbog:

• 69% loša usluga zaposlenih• 13% slab kvalitet proizvoda• 9% odlazak kod konkurencije• 6% drugi razlozi• 3% selidba ako je kupovina

vezana za lokaciju

U laskom stranih kompanija na tržište kao i privatizacijom državnog sektora podiže

se nivo zahteva u pogledu veština koje zaposleni treba da poseduju, tako da sve više do izražaja dolaze kvaliteti koji se stiču konstantnim obrazovanjem i treningom. Znanja koja zaposleni dobija formalnim obrazovanjem samo su osnova koja se nadograđuje obukama koje sistematski doprinose rastu kvaliteta usluge prema klijentima, utiču na veštinu komunikacije, prezentaciju ponude i naravno povećavaju efikasnost u poslovnom pregovaranju koje je postalo deo rutine na velikom broju radnih mesta.

Bez obzira da li je deo Vašeg posla nabavka robe pa pregovarate sa dobavljačima ili svakodnevno prodajete uslugu ili proizvode Vaše kompanije, način na koji komunicirate i koliko koristite prodajne tehnike primenjive u

Edukacija- korak ka kreativnom poslovanjuU vreme velikih promena na tržištu, konkurencije koja je sve agresivnija bez obzira na delatnost, uspeh ostvaruju samo one kompanije koje imaju kvalitetne ljude, edukovane u različitim oblastima.

„Ima samo jedna gora stvar od toga da školujete ljude pa da Vam odu, a to je da ih ne školujete, a da Vam ostanu“

Zig Ziglar

27

osoblju kao i svima onima koji su u mogućnosti da utiču na odluku potencijalnog kupca, nudi podršku i odgovore za prodaju i uslugu, na razumljiv, zabavan način, orijentisan ka rezultatima. Svaka lekcija se nadograđuje na bazu znanja o prodaji i utiče na samopouzdanje zaposlenog. Ne samo da će rezultati investicije u trening biti manifestovani kroz povećanu prodaju, već će isto tako kreirati i boljeg zaposlenog koji će ovaj potez ceniti kao ulaganje u svoju budućnost.

Teme koje se obrađuju u oblasti Uspeha u prodaji su: Kako napraviti uspešan kontakt sa potencijalnim kupcem i saznati šta je to što on želi da kupi iz naše ponude, postavljanje pitanja i aktivno slušanje, koje su najčešće greške kod prodavaca, kako postići dobre prezentacijske veštine, koji su koraci do uspešnog zaključenja ugovora i kako premostiti prepreke u pregovaranju, koje se tehnike prodaje mogu koristiti u određenim situacijama i kako postići da kupac bude zadovoljan svojim izborom

nakon potpisivanja ugovora i da nastavi da preporučuje prodavca svojim poslovnim partnerima ili ljudima iz privatnih krugova.

Sadržaj i metodologija programa obuke, koje koriste vodeće svetske kompanije, izdvajaju Triple S Learning kao jedinstven i inovativan metod u savremenom poslovnom okruženju. Usvajanje veština u ovoj oblasti istovremeno je i prijatno iskustvo i najbrži način za prepoznavanje situacija iz prakse uz mnoštvo praktičnih primera kako se one mogu prevazići i dovesti do prednosti i uspešno obavljenog prodajnog razgovora. Treneri koji se angažuju u ovoj oblasti su profesionalci sa višegodišnjim prodajnim iskustvom iz prakse kroz direktnu prodaju i svakako sa ogromnim iskustvom u edukaciji prodavaca u različitim oblastima prodaje proizvoda i usluga.

Programi se prilagođavaju svakom klijentu tako da se tokom treninga na osnovu personalizacije daju rešenja iz situacija koje se tiču konkretnog klijenta ali i sam trening se usmerava ka onim veštinama koje rukovodioci učesnika treninga žele da razvijaju. Ukoliko su učesnici treninga ljudi koji već neko vreme rade prodaju kod klijenta, moguće je sagledati koji su to nedostaci koji se uočavaju kod svakog učesnika, odnosno koji su to rezultati koji se žele postići kod ljudi koji se upućuju na trening. Nakon određenog vremena posle treninga kontroliše se njihov napredak u radu, odnosno korišćenje sugestija u rešavanju određenih problematičnih situacija, tako da je moguće kroz komunikaciju sa trenerom koji je održao trening nastaviti sa razvojem zaposlenog. Ukoliko se na trening upućuju novi zaposleni koji tek počinju sa radom kod klijenta, tada je moguće u startu izgraditi kvalitetnu prodajnu snagu koja ima poverenja u svoje mogućnosti i unapred može da sagleda koji su to problemi u prodaji njihovih proizvoda ili usluga i koji su sve pravci kojima prodajni razgovor može ići u njihovu korist.

Jasmina Radosavljević


28

MARKETING MIKS

Univerzalno merilo lepote prilagođava se individualnom stavu, ukusu i pripadnosti određenoj kulturi. Lepota je u očima svakog posmatrača, ali ipak postoje neka

opšta pravila. Umetnost izlaganja robe je zapravo igra sa svešću kupca. Nudimo Vam kratke smernice za izlaganje robe i usluga među konkurentima na sajmu, i samim tim za njihovo pozicioniranje među potrošačima. Predloge i savete koje Vam nudimo možete koristiti i kod dekorisanja izloga ili prilikom izlaganja robe na drugim izložbenim mestima.

Izložbeni prostor treba da bude osmišljen i organizovan u skladu sa efektom koji želite da postignete. Previše prazan prostor može da stvori podjednako negativan utisak kao i previše popunjen. Za početak, veoma je važno da sagledate prednosti (ili nedostatke) prostora u prodavnici ili na sajmu kako biste mogli da ostvarite najviše koristi i svoju robu što bolje predstavite potencijalnim kupcima. Takođe, potrebno je dobro se informisati o granicama marketinške slobode koje su postavljene u prodavnici ili na sajmu. Sve elemente izlaganja robe uskladite sa kulturom zemlje u kojoj nastupate i navikama

u potrošnji. Dakle, pre nego što počnete sa popunjavanjem police u nekoj prodavnici u inostranstvu prethodi Vam niz aktivnosti sa ciljem da Vaša roba bude vidiljiva i dođe do što većeg broja potencijalnih kupaca.

Kako privući pažnju?Postoje dva načina privlačenja pažnje na Vaš štand ili izlog - spoljno i unutrašnje rešenje. Prvo privlači prolaznike ka Vašem izložbenom prostoru i predstavlja vid borbe protiv konkurencije. U momentu kada privučete pažnju potencijalnog kupca, sledeći korak je zadržavanje posetioca i pružanje konkretnih informacija o Vašim uslugama i proizvodima, a sve u cilju ostvarivanja poslovnog uspeha.

Odabir bojaKoliko god zvučalo naivno, u naslovu ovog poglavlja se može kriti i presudno pitanje uspešnosti Vašeg prezentovanja. Boje utiču na naše živote i više nego što mislimo, jer to je upravo ono što se neminovno prvo zapazi. Tek nakon definisanja kolorita prostorije, primećujemo i druga stilska rešenja, a zatim uočavamo i ključni deo samog izložbenog prostora, tj. ono što se izlaže. Boje su najupečatljivije u uređenju prostora!

Prilikom prodaje robe na polici ili promocije na sajmovima, važno je dobro osmisliti prostor i izdvojiti ključne elemente, tj. one koje želite da istaknete. Nakon postavljanja na svima vidljivo mesto trebalo bi im odrediti energične boje koji će svi primetiti: crvenu, plavu i žutu. Ipak, ukoliko ste gradili imidž na osnovu boja koje se nalaze u Vašem logotipu, onda nastavite u tom stilu, jer veoma je važno biti prepoznatljiv. Ukoliko je boja Vašeg logotipa svetlija, možete je iskoristiti kao osnovnu boju štanda, a ukoliko je neka od pomenutih jačih boja, onda njome samo obojite ključne elemente.

Ne zaboravite da poštujete kulturu zemlje u kojoj se predstavljate, tj. dobro se raspitajte o običajima i odnosima određenih naroda prema bojama koje želite da upotrebite. Isto tako, uzmite u obzir veličinu prostora kojim raspolažete. Da li imate dovoljno površine za tople boje? Tamnije i tople boje vizuelno sužavaju prostor. Takođe, veoma je važno da uskladite boju sa vrstom proizvoda koji promovišete. Ukoliko imate

Kreativnost na polici


„Nikada nećete imati drugu šansu da ostvarite prvi utisak!“

29

proizvode različitih boja, kao na primer u tekstilnoj industriji, pozadina treba da bude bela. Dekor osnovne boje može da bude u crnoj boji, jer ova kombinacija ne narušava preglednost predmeta koji se izlažu. Naravno, pravila nisu apsolutna, ali je apsolutan osećaj koji određena boja izaziva u vama.

Koji je vaš stil?Kada je u pitanju štand ili bilo kakav drugi izložbeni prostor, za njegovo stilizovanje postoji samo jedno nepisano pravilo od kojeg ne sme biti odstupanja. Prostor treba da bude uređen u skladu sa delatnošću Vaše firme. Ne mogu se jednako prezentovati dizajnerske, arhitektonske, tekstilne kompanije i na primer računovodstvene, medicinske ili druge delatnosti. Zbog toga je bitno da Vaš prostor bude dobro osmišljen kako bi odavao jedinstven utisak usklađen sa već usvojenim vizuelnim identitetom Vaše kompanije. Svi oni koji daju prednost kreativnosti, inovativnosti, originalnosti i praktičnosti uspeće da se istaknu u odnosu na jaku konkurenciju. Ovo je posebno bitno kod izlaganja u prodavnici gde želite da Vaš proizvod bude primećen među velikim brojem istih ili sličnih proizvoda konkurencije.

Pored toga, izlaganje robe je složen proces sa brojnim rizicima da napravite grešku i umanjite svoje šanse u trci sa jakom konkurencijom. Jedna od najčešćih grešaka je mešanje stilova u organizovanju izložbenog prostora. Naime, ukoliko nam je cilj da prezentujemo neki proizvod, moramo obezbediti preglednost, a mešanje stilova izaziva sasvim suprotnu od željene reakcije. U očima posmatrača, takav prizor delovaće haotično!

Buđenje interesovanja kod posmatračaOriginalnost i zanimljivost su ključne reči uspeha izlaganja, bilo u maloprodaji, bilo na sajmovima. Ono što je izloženo na štandu mora da bude interesantno posmatraču da bi pristupio. Ponekad predmet izlaganja nije sam po sebi dovoljno intrigantan. Tada posebnu pažnju treba pokloniti enterijeru. Zaboravite na sve sem uslovljenih standarda i pustite kreativne ideje među Vaše izložbene police. Konsultujte neka rešenja koje nudi gerila marketing.

Konkretna primena gerila marketinga jesu 3D police, tj. izlazak u prostoru. Zašto ne bi odstupili od standardnog izgleda štanda, gde su svi eksponati poređani po ćoškovima, najčešće pravougaonog štanda? Zašto ne iskoristiti i visinu hale i na primer postaviti visoku ovalnu policu, na kojoj bi mogao biti i manji bilbord vidljiv iz više delova sajamske sale, a kojoj bi pristup bio moguć sa svih strana.

Ukoliko ste spremili veći broj brošura ili je proizvod koji izlažete zgodan za izlaganje na policama, možete naručiti izradu štanda u prepoznatljivom simbolu Vašeg brenda.

Univerzalno merilo lepote prilagođava se individualnom stavu, ukusu i pripadnosti određenoj kulturi. Lepota je u očima svakog posmatrača ali ipak postoje neka opšta pravila. U podsvesti ljudi je uvek prisutna želja da budemo drugačiji, da se istaknu kvaliteti i vrline, a da se sakriju mane i prosečnost. Ukoliko želimo da prezentujemo svoju firmu ili proizvod i uslugu, moramo se podjednako posvetiti kako izgradnji njihovog imidža, tako i formiranju vizuelnog identiteta cele kompanije.

Aleksandra Đogović


30

INTERNET


Da li ste znali da svaki izvoz počinje od Vašeg radnog stola? Možda zvuči čudno,

ali računar i internet je sve što Vam je potrebno da biste se informisali o trendovima i prilikama na stranom tržištu, odabrali odgovarajuće tržište i sproveli kvalitetno istraživanje prilika na njemu.

Internet je pun alatki za jednostavno i kvalitetno istraživanje tržišta koje Vam mogu biti od velike pomoći kada jednom odaberete svoje ciljno tržište. One Vam pomažu da napravite odgovarajuću projekciju trendova, analizirate potražnju, uvoz i izvoz istog ili sličnog proizvoda i analizu konkurencije i postojeće zakonske regulative u toj oblasti.

Kao i uvek kad pravite izvozni plan, istraživanje tržišta predstavlja njegov ključni elemenat.

Jedna od alatki za istraživanje koja će Vam omogućiti da unapredite

svoj pristup stranom tržištu i svetskim trendovima, analizira Vašu konkurentnost i olakšava pristup do stranih kupaca, jeste Market Analysis Services (MAS) ili program za analizu tržišta. MAS predstavlja deo Programa za razvoj tržišta i proizvoda ITC-a (Međunarodni tržišni centar), kao agencije koja je organizovana od strane Agencije UN-a za trgovinu i razvoj (UNCTAD) i Svetske trgovinske organizacije (STO). Cilj ove organizacije je da pruži podršku zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.

Posredstvom ovog programa, zemljama u razvoju, i to prvenstveno preduzećima i institucijama kojima je glavni cilj promocija izvoza, pruža se mogućnost pristupa bogatoj on-line bazi podataka koja je namenjena kreiranju tržišnih studija, posebno imajući u vidu da je korišćenje programa u ovim zemljama besplatno.

Trade mapiranjeTrade Map (Trademap.org) je servis za istraživanje tržišta koji obuhvata i on-line baza podataka sa mogućnošću pristupa podacima o svetskim tokovima roba. Zasnovan je na najvećoj svetskoj bazi podataka COMTRADE i pruža podatke o vrednostima i količinama uvezenih odnosno izvezenih proizvoda, stopama rasta pojedinih tržišta, tržišnih učešća određenih proizvoda i relevantnim informacijama koje pomažu u procenjivanju tržišta. Ovaj program omogućava korisnicima da analiziraju tržišta, da izaberu zemlje na koje mogu najuspešnije da plasiraju svoje proizvode, kao i da uoče upražnjena mesta za određenim proizvodima, i u skladu sa tim preusmere svoju proizvodnju.

Kada se nađemo pred određenim izvorom informacija na internetu, koji obuhvata veliki skup podataka, često nam se nameće pitanje verodostojnosti ili preciznosti tih podataka, kao i

MAS za jednostavno istraživanje tržišta MAS program za istraživanje tržišta omogućiće Vam da sami na lak i jednostavan način analizirate prilike na određenom stranom tržištu i realno sagledate svoje konkurentske prednosti

Servisi za istraživanje tržištaMAS uključuje nekoliko korisnih servisa: analizu određenog sektora, informacije o tržištu, mogućnost istraživanja tržišta prema zadatom upitu i procenu konkurentnosti preduzeća. Pored Trade Map servisa, o kojem će biti više reči u daljem tekstu, MAS sadrži još četiri servisa namenjenih istraživanju tržišta:

• Market Access Map (Macmap.org) je baza podataka o carinskim stopama koje se primenjuju za proizvode koji su određeni tarifnim brojevima koje primenjuju 182 zemlje uvoznice, a važi za proizvode koji potiču iz 239 zemalja ili teritorija;

• Investment Map (Investmentmap.org) namenjen je kompanijama koje su orijentisane ka ulaganjima u inostranstvu i kao takav servis pruža detaljne statističke podatke o stranim direktnim investicijama za tačno određene sektore. Pored ovoga Investment Map pruža i podatke o oko 70.000 stranih predstavništava koja se nalaze u zemljama u razvoju;

• Country Map (Intracen.org/country) se bavi se poređenjem tržišnih performansi 184 zemalja. U tom smislu Country Map pruža širok spektar alata kao sto su Indeks tržišnih performansi, Nacionalna izvozna performansa i tzv. model TradeSim koji se bavi ispitivanjem tržišnog potencijala zemalja u bilateralnim odnosima. Pored ovoga, Country Map pruža i mogućnost pristupa relevantnim informacijama koje izdaju nacionalne agencije za promociju poslovanja;

• Product Map (P-maps.org) koji pruža informacije za 72 grupe proizvoda kao što su npr. grupe proizvoda iz sektora plastike, drvnog sektora ili poljoprivrednog sektora. U okviru ovoga su dostupne detaljne analize tržišta, liste cena u odredjenim sektorima, tržišne informacije i linkovi za preko 20 000 kompanija, organizacija i institucija.

31

načina na koji su ti podaci prikupljeni i sistematizovani. Podaci koje nam pruža Trade Map mogu se svrstati među veoma pouzdane, zbog činjenice da su dobijeni sa carina svih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije, i obuhvataju podatke o preko 5.300 proizvoda. Pretragu na Trade Map možemo vršiti, u zavisnosti od toga da li nas interesuje uvoz ili izvoz, unosom naziva proizvoda, grupe proizvoda ili tarifnog broja. Takođe se za određeni proizvod ili grupu proizvoda bira i zemlja za koju nas interesuje uvoz odnosno izvoz. Rezultati mogu biti prikazani tabelarno ili grafički.

Podatke o uvozu i izvozu zemalja koje nisu članice STO i čije carine ne dostavljaju podatke, možemo dobiti posrednim putem. Na primer, ukoliko želimo da znamo podatke o izvozu duvana iz Angole u Somaliju, a da imamo u vidu da Somalija ne dostavlja podatke o uvezenoj robi, tada bismo pogledali koliki je celokupni izvoz duvana iz Angole i koliki je pojedinačni uvoz duvana drugih zemalja iz Angole. Iz toga bismo mogli da zaključimo da je razlika izmedju ukupne količine duvana izvezene iz Angole i ukupne količine duvana uvezene iz Angole zapravo ona količina koju je uvezla Somalija.

Glavni korisnici informacija koje pruža Trade Map mogu biti, kako institucije koje se bave promocijom uvoza i izvoza, tako i pojedinačna preduzeća koja su izvozno orijentisana ili bi želela da započnu sa izvozom.

Trade Map na jedan jednostavan, sveoubahvatan i veoma ilustrativan način pomaže preduzećima i institucijama zemalja u razvoju da svoju proizvodnju usmere u pravcu što boljeg pozicioniranja svojih proizvoda na međunarodnom tržištu, dok sa druge strane za institucije predstavlja vodič u kreiranju adekvatnih izvoznih strategija.

U sledećem broju: Trade mapiranje - korak po korak

Marko Fernandez

Glavna pitanja na koja Trade Map može odgovoriti institucijama jesu:

• Koja su prioritetna tržišta i proizvodi koje treba najviše promovisati?

• Za koje proizvode ima najviše prostora kada je u pitanju bilateralna saradnja?

• Iz koje zemlje potiče najveći deo uvoza u moju zemlju?• Kakvi su trgovinski tokovi između moje zemlje i

određene grupe zemalja?• U kojim je granama proizvodnje moja zemlja najkonkurentnija?• Koji su alternativni uvoznici odredjenih proizvoda za

našu zemlju?• Kakve su trenutne tržišne performanse moje zemlje kada

je u pitanju uvoz odnosno izvoz?Kada su u pitanju pojedinačna preduzeća koja su izvozno orijentisana glavna pitanja na koja Trade Map može dati odgovor jesu:

• Kakva je struktura svetskog tržišta kada je u pitanju određeni proizvod?

• Sa kojim zemljama trenutno sarađuje moja zemlja kada je u pitanju uvoz odnosno izvoz?

• Koja tržišta pružaju najbolje mogućnosti za diversifikaciju našeg tržišta?

• Koje se zemlje nadmeću na jednom konkretnom tržištu, a koje na globalnom nivou?


32

TOP 10 o kreativnoj industriji Londona

Kreativna industrija Londona ima godišnji rast od 9 odsto, gde sektor kulture i umetnosti vredi između 42.5 i 49 milijardi dolara.

Filmska i industrija video produkcije raste uz trenutnu tržišnu vrednost od 6.6 milijardi dolara.

Industrija reklama je četvrta po veličini u svetu u kojoj se godišnje obrće kapital od 36 milijardi dolara.

Prihodi koje London ostvari od prava na emitovanje TV reklama rastu godišnje po neverovatnoj stopi od 21 odsto, anjihova vrednost se procenjuje na 1.2 milijarde dolara.

Izdavačka industrija vredi više od 31 milijarde dolara i zapošljava 150.000 ljudi.

London okuplja i najpoznatije svetske brendove u izdavačkoj industriji poput Guardian Media Group, News International i Telegraph Group.

London je najveće evropsko muzičko tržište na kome se godišnje troši oko 5.7 milijardi dolara na nosače zvuka.

Povoljna zakonska regulativa čini London jednim od najpovooljnijih mesta za ulaganje u kreativnu industriju.

London je jedanod četiri svetske modne četvorke, pored Pariza, Milana i Nju Jorka. Prihodi koje modne kompanije ostavruju godišnje iznose 20 milijardi dolara, dok Londonska nedelja mode generiše preko 200 milijardi prihoda nacionalnoj ekonomiji.

Kreativna industrija Londona zapošljava najviše ljudi. Više od pola miliona stanovnika zaposleno je u nekom od segmenata kreativne industrije.

10

TOP 10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

SAJMOVI

Reisen HamburgSajam turizma i spavaćih prikolica04.02.2009 - 08.02.2009.Hamburg, Nemačkawww.hamburg-messe.de

Automesse RiedSajam automobila06.02.2009 - 08.02.2009.Ried, Austrijawww.riedermesse.at

AutomobilSajam automobila13.02.2009 - 15.02.2009.Freiburg, Nemačkawww.messe.freiburg.de

MotortecSajam delova i komponenti u automobilskoj industriji10.03.2009 - 14.03.2009.Madrid, Španijawww.motortec.com

Vancouver International Auto ShowMeđunarodni sajam automobila28.03.2009 - 05.04.2009.Vankuver, Kanadawww.bcautoshow.comwww.vancouverinternationalautoshow.com

AMISpecijalizovani sajam delova i usluga u automobilskoj industriji28.03.2009 - 05.04.2009.Lajpcig, Nemačkawww.leipziger-messe.de

Avtomobilski Salon SlovenijeSajam automobila08.05.2009 - 17.05.2009.Celje, Slovenijawww.ce-sejem.si

Salón Internacional del AutomóvilMeđunarodni sajam automobila09.05.2009 - 17.05.2009.Barselona, Španijawww.firabcn.es

AutopromotecMeđunarodni sajam opreme i proizvoda za automobilsku industriju20.05.2009 - 24.05.2009.Bolonja, Italijawww.autopromotec.it

TransexpoMeđunarodni sajam vozila za javni saobracaj16.09.2009 - 18.09.2009.Kielce, Poljskawww.targikielce.pl

Caravan Salon DüsseldorfMeđunarodni sajam karavana i spavaćih prikolica28.08.2009 - 06.09.2009.Dizeldorf, Nemačkawww.messe-duesseldorf.de

AIIMeđunarodni sajam automobila17.09.2009 - 27.09.2009.Frankfurt, Nemačkawww.vda.de

Automechanika MocowMeđunarodni sajam03.03.2009 - 05.03.2009.Moskva, Rusijawww.messefrankfurt.ru

14. Autoshow Praha/ASA PrahaMeđunarodni sajam automobila15.10.2009 - 18.10.2009.Prag, Ceskawww.autoshowpraha.cz

Barcelona Tuning ShowSajam nadgradnje u automobilskoj industrijiNovembar, 2009Barselona, Španijawww.bcntuningshow.com

Motor ShowMeđunarodni sajam automobilaDecembar, 2009.Bolonja, Italijawww.motorshow.it

Sajmovi autoindustrije u 2009.


M A G A Z I N

2.500 dinaraGodišnja pretplata*

50 evraZa inostranstvoGodišnja pretplata*

Za instrukcije o uplatama iz inostranstva, kontaktirati redakciju

magazin, Jelene Ćetković 1, Beograd

Fax: +381 11 322 0534pretplata@pro�tmagazin.como�ce@pro�tmagazin.com

kod EFG Eurobank AD, Beograd

Pretplata na magazin

*u cenu nije uračunat PDV od 8%

KREATIVNA SRBIJA





kreativnaindustrija

KREATIVNA SRBIJA





kreativnaindustrija

SIEPA AKTUELNOSTI IZVOZNIK GODINE POSLOVNI OBIČAJI U INDIJIGMP STANDARD MARKETING MIX SAJMOVI AUTOINDUSTRIJE

Sa SIEPA-om na vodeće svetske sajmoveu 2009. godini

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

CPM Moscow, Moskva

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MostBuild, Moskva

MOW, Badsalcu� en

Fancy Food Show, Njujork

World Food, Moskva

ANUGA, Keln

Gitex Technology, Dubai

CPM Moscow,

CPM Moscow, Moskva

Moskva

Rendez vous,

Rendez vous, Pariz

Pariz

Foodex,Foodex, Tokio Tokio

CeBIT,CeBIT, Hanover Hanover

IFE,IFE, London London

Pro Wine,Pro Wine, Dizeldorf Dizeldorf

MostBuild,MostBuild, Moskva Moskva

MOW,MOW, Badsalcu� en Badsalcu� en

Documents

kreativna BioFach, Gulf Food, Dubai industrija ParizAleksandra Đogović Bojana Gajić Darko Babić Nenad Gujaničić Jasmina Radosavljević Tehnički urednik & dizajn Saša Đorđević