Kriminalisticka Operativa pojam

5/24/2018 Kriminalisticka Operativa pojam

1/41

KRIMINALISTIKA OPERATIVA

Profesor: Dr Petar VeidAsistent: Tomislav Markovid

INTERNACIONALNI UNIVERZITET IZ NOVOG PAZARA

DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE


2/41

KRIMINALISTIKA OPERATIVA

Kriminalistika je nauka koja otkriva, usavrava iprimenjuje naune metoe i praktino ihprimenjuje na prepoznavanju pojava u

kriminalnom miljeu, analizi, prevenciji,

kontroli i otkrivanju kriminalne delatnosti,

represiji, otkrivanju i razjanjavanju

kriminalnog elikta, uinioca, sprovoenjukriminalistikih projekata, operacija iaktivnosti, prikupljanju i obezbeenju okaza.


3/41

Poimo o efinicije koju je ao profesor MidoBokovid, koja nam se ini obuhvatna, akriminalistika operativa prestavlja isciplinu kri-minalistike koja izuava i usavrava specifine metoe i

sredstva koja se odobravaju i primenjuju po posebnompostupku i u oreenim kriminalistiko-operativnimsituacijama (koje nisu obuhvadene kriminalistikomtaktikom, tehnikom i metoikom), kao i kriminahstiko-operativni znaaj i kriminalistiko-operativno koridenje

svih tragova, premeta, injenica i okolnosti, rainjihove praktine primene u spreavanju i otkrivanjukrivinih ela, njihovih uinilaca i obezbeenje okaza.


4/41

KRIMINALISTIKA OPERATIVA USISTEMU KRIMINALISTIKE NAUKE

Imajudi u viu a operativna elatnost izuavajednu vrstu problema koji se pojavljuju ucelovitom procesu kriminalnih delatnosti,

prirodno je da se ona oslanja na teoriju kojaosvetljava celinu ove delatnosti. Ona(operativa) polazi od zakonitosti, principa,pravila, utvrenih onosa i injenica koje daju

naune iscipline u ijem je elokrugu (iji jepredmet) operativni rad kao celovita pojava idelatnost.


5/41

FUNKCIJA KRIMINALISTI KEOPERATIVE

Upoznavanje puteva i sredstava operativnihsaznanja s naunog, teorijsko-strunog ipraktinog, stvara mogunosti da se shvati logikakoja u misaonu celinu povezuje najraznovrsnije

postupke kriminalne delatnosti. Korektankriminalistiki operativni nauni, teorijsko-strunii empirijski (praktini) pristup (ra) u svojojprezentaciji pored rezultata treba da ponudi

postupke i srestva koja su koridena zasaznavanje kriminalnih delatnosti i kriminalnogmiljea.


6/41

Teorijski stavovi o funkciji

kriminalistike operative Vedina autora u kriminalistikoj teoriji saglasna je u jenom, a je funkcija

kriminalistike operative u svetu veoma znaajna i nezaobilazna u svimsferama, navedemo samo neke o njih:

1) previanje buudih pojavljivanja kriminalnih aktivnosti, njihovihtrendova;

2) pravovremeno ientifikovanje uzroka i serija krivinih ela (u na-stupanju -potencijalnih i postojeih);

3) iznalaenje profila ugroenosti lica, srestava, struktura ili uopteentiteta;

4) usmeravanje operativne kontrole;

5) usmeravanje operativnog rada - terenskog i problemskog;

6) uestvovanje u izrai programa preventivnog suprotstavljanja po-tencijalnoj kriminalnoj delatnosti, i nadzora kriminalne aktivnosti;

7) iznalaenje poataka koji omogudavaju optimalno koridenje resursa;


7/41

8) omogudavanje efikasne prevencije i kontrole rizika; 9) koorinacija svih resursa na reavanju problema; 10) stvaranje uslova i alata za efikasno upravljanje operativnim

delat-nostima;

11) omogudavanje efikasnog prepoznavanja i razumevanja pretnje i 12) omogudavanje uoavanja ranjivosti mete, i mnogih rugih zaa-

taka koje ovom prilikom nedemo etaljnije izlagati, a onose senaprimenu kriminalistike operative u svim njenim elovima u raznimoblastima rutvenog ivota;

13) prikupljanje operativnih saznanja, podataka, informacija;

14) regrutovanje, angaovanje, voenje operativnih izvora; 15) prikupljanje okaza, za kriminalni elikt i izvrioca, i r.


8/41

Izvori kriminalistikih operativnihsaznanja

Kaemo a je nauka reka sa va izvora,teorijskim i praktinim'. Praktini izvor je eljaza upravljanjem akcijama kriminalistikog

operativnog raa, s unapre oreenimciljem, a teorijski izvor kriminalistikeoperative, elja za razumevanjem, kriminalnih

delatnosti, kriminalnog miljea.


9/41

Pore jeinstva teorije i prakse, kriminalistikuoperativu ini i jeinstvo teorije i metoe, aposredstvom nje i prakse i metode.Kriminalistika operativa je, u stvari,

sistematizovano saznanje o oreenoj vrstipredmeta i njihovim svojstvima na osnovu, ili uzpomod oreene naune metoe.

Izvori kriminalistikih operativnih saznanja i

njenih metoa kao naune grane, voe izkriminalistike ili tanije, kriminalistika operativaje jedna od grana kriminalistike.


10/41

Njen predmet je operativno posmatranje i

istraivanje kriminala. Zaatak kriminalistikeoperative je a otkrije, opie i objasnikriminalnu delatnost8, tj. a pokae i objasnikriminalnu elatnost. ak i kaa je kri-minalistika operativa shvadena kao posebna

nauka, ona je ostala posebna kriminalistikagrana (isciplina), iji je zaatak a prouavakriminalnu delatnost,


11/41

Kriminalistiki operativni procesi saznanja okriminalnim delatnostima nose izuzetne

kreacije koje se iziu izna uobiajenih ipoznatih postupaka drugih grana

kriminalistike, kao to su kriminalistikametoika, kriminalistika taktika ih

kriminalistika tehnika.


12/41

Dakle operativno istraivanje obuhvata:

1. Kriminalni milje

2. Kriminalnu delatnost3. Kriminogene pojave


13/41

SPECIFINOSTI KRIMINALISTIKEOPERATIVE

Savremena kriminalistika operativa se uglavnom iferencira unekoliko osnovnih grana:

a)operativno istraivanje kriminalnih aktivnosti; b) operativno istraivanje tragova krivinog ela i premeta; c) operativno regrutovanje, angaovanje i voenje izvora , d) prikupjanje saznanja , podataka i informacija ;

e) izgranja i voenje operativnih zahvata, operacija i aktivnosti; f) izgradnja operativnih instrumenata komunikacije, bontona i etike.

Svaka o naveenih grana imasopstveno istraivako polje, svojpremet i zaatak, pa prema tome i ogovarajude puteve olaskao naunih saznanja.


14/41

ASPEKTI KRIMINALISTIKE OPERATIVEObrazovni aspekt

operativna delatnost se mora poklapati sa

interesima rutva. U tom nastojanju a seoperativna delatnost razvija (formira) po meri

rutva (graana koji oluujude utiu napolitiku) preovlauje pristup operativnomradu kao celovitoj delatnosti

To uslovljava potrebu svestranog obrazovnogprilaza metodici operativnog rada.


15/41

Kriminalistiki aspekt

Ukoliko prihvatimo osaanja nauna ostignuda iotkrida u kriminalistici, odi demo o zakljuka aje kriminalistika nauka koja prouava, pronalazi i

usavrava naune i na praktinom iskustvuzasnovane metode i sredstva, koja sunajpogonija a se otkrije i razjasni krivino elo,otkrije i privee krivinoj sankciji uinilac,

osiguraju i fiksiraju svi okazi rai utvrivanja(objektivne) istine, kao i a se sprei izvrenjebuudih planiranih i neplaniranih krivinih ela.


16/41

S ruge strane, kriminalistika operativa kaograna kriminalistike je kriminalistikaisciplina, koja istrauje metoe i srestva za

prikupljanje i utvrivanje injenica i saznanja,objedinjavanje, pregledanje i analiziranjepodataka u vezi s kriminalnim aktivnostima iiznalaenje znaenja tih kriminalnih aktivnosti.

Dakle, vidimo da su kriminalistici za njenukompletnu delatnost bile neophodne metode isrestva kriminalistike operative.


17/41

Krivino-procesni aspekt

Znanja kriminalistike operative u znatnoj merioprinose uspenom prepoznavanju, otkrivanju ireavanju kriminalnih ogaaja. Meutim, i

pore toga to se u postupku ostvarivanja zaatkakriminalistika operativa koristi rezultatimarugih naunih isciplina, ona ne zavisi o svih tihisciplina. S nekim naunim isciplinama, kao to

je krivino-procesno pravo, kriminalistikaoperativa je u neposrednoj zavisnosti, dok je sarugim naunim isciplinama ta veza slabija.


18/41

PREDMET KRIMINALISTIKEOPERATIVE

Uvod u predmet kriminalistikeoperative


19/41

Premet kriminalistike operative, onosnokriminalistikog operativnog istraivanja je svimadobro poznati kriminal.

Bitna osobina kriminalnih pojava sastoji se u

njihovom inamikom karakteru. Kaa se jenakriminalna pojava menja u toku vremena ukriminalnom miljeu, mi bez primenekriminalistike operative ne moemo, na osnovu

poznavanja njenih osobina saznanih u jednomtrenutku, zakljuivati kakve de biti njene osobineu kriminalnom miljeu u buudnosti.


20/41

Primenom saznanja nastalih kroz operativni

proces i operativnim radom u pretpolju,

moemo a utiemo na atu kriminalnu

pojavu i na ponaanje te pojave, tako a seona moe ponaati rugaije nego to mipreviamo na osnovu trenutnih operativnih

saznanja koja smo ved prikupili o njoj.


21/41

Dakle, iz operativnog aspekta istraivanjempojava u kriminalnom miljeu, pokuavaju seobjasniti i razumeti pojave koje su oreene

spletom razliitih inilaca, ge se svakoj onjih nastoji a izmeri specifina teina".


22/41

Viestranost predmeta kriminalistikeoperative

prva stranaje najede teorijsko oreenjekriminalne pojave u kriminalnom miljeu, gde

se kriminalna pojava moe operativno

istraivati u sistemu opte uslovljenosti rugimkriminalnim pojavama u kriminalnom miljeu.

U najvedoj optosti moemo redi a je svaka

kriminalna pojava u kriminalnom miljeuuslovljena svim ostalim kriminalnimpojavama u tom kriminalnom miljeu"


23/41

druga strana je teorijsko operativno oreenjekriminalne pojave. Cilj ove strane (kriminaliste) kadaposmatra kriminalnu pojavu u kriminalnom miljeu nijea kae, a je posmatrana pojava uslovljena svim i

svaim u kriminalnom miljeu, ved a iz obilja tih veza(kriminalne orijentacije ili ne) izvoji ovoljan i nuanuslov za njeno objanjenje, a a sve ostale ne zanemarived a ih stavi u kontekst kojem su usmerene. Prematome, operativni proces praktine strane ima za cilj a

utvrdi granice, tj. proces odbacivanja nebitnihelemenata iz operativnog rada (situacije, kriminalnogsluaja) koje i njih obuhvata.


24/41

trea strana je praktino oreenje kriminalnepojave u oreenom kriminalnom ogaaju.Naime, do koje nas mere iz kriminalistikog ili

procesnog aspekta, interesuju veze jednekriminalne pojave s drugim kriminalnimpojavama u kriminalnom miljeu ili u jednomkonkretnom kriminalistiko-istranom

premetu nije stvar samo teorije, ved ipraktinog kriminalistikog i krivino-procesnog cilja istraivanja.


25/41

NAUNE METODE UKRIMINALISTIKOJ OPERATIVI

Uvod u metode kriminalistike operativne


26/41

Metoe u kriminalistikoj operativi, kao granikriminalistike, tesno su povezane s predmetomkriminalistikog operativnog istraivanja. Svakako,metoe kriminalistike operative nauno su zasnovane

nainom istraivanja premeta. S ruge strane, ovemetode ne predstavljaju samo naucno zasnovanenaine spoznavanja, istraivanja i postupanja sobjektima kriminalistike operativne spoznaje, vedobuhvataju i naine organizovanja i elanja organa u

procesu kontrole, otkrivanja, razjanjavanja iprocesiranja, kao i spreavanje izvrenja buudihkrmimalnih delikata.


27/41

Naune metode kriminalistikeoperative

Prvo, kriminalistika operativa u svojim istraivanjimakoristi logike metoe za koje se moe slobono redi ase primenjuju u velikom broju nauka. Drugo,kriminalistika nauka primenjuje u svojim

istraivanjima optenaune metoe, kao to suopservacija, opisivanje, posmatranje, eksperiment,uporeivanje i mnoge ruge metoe, kao to sumatematike, statistike, ali i posebne. Takoe,kriminalistika operativa esto primenjuje i metoe

rugih nauka, kao to su humanistike: psihologija,sociologija. Naroito su znaajne iz aspektakriminalistikog operativnog naunog istraivanja,metoe kibernetike i rugih tehnikih nauka.


28/41

U prvu grupu izvornih metoda svrstavaju se

kriminalistike operativne metoe kojepripaaju kriminalistikoj operativi, kao to su:

planiranje operativnog istraivanja i mnogedruge. U drugu grupu izvornih metoda

svrstavaju se kriminalistike operativne

metoe koje ona izgrauje rai otkrivanja,fiksiranja, kriminalistikih saznanja, poataka iinformacija iz njihovog saraja.


29/41

KRIMINALISTIKA OPERATIVA IDRUGE NAUNE DISCIPLINE

Opta razmatranja o odnosu kriminalistike

operative i drugih naunih disciplina


30/41

To su: ustavno pravo, krivino procesno pravo,krivino pravo, psihologija, suska meicima,suska psihijatrija, kriminalistika metoika,

kriminalistika taktika, kriminalistika tehnika,kriminologija, penologija.


31/41

Odnos izmeu kriminalistikeoperative i ustavnog prava

Ustavno pravo, kao osnovna grana prava,prestavlja sistem pravnih normi koje utvrujuoblik rutva-rave, sistem vlasti i onose u

njemu, kao i poloaj oveka u njemu. Kaotakav ustav je najvii i osnovni zakon i svapozitivna prava imaju svoje izvorite u ustavu isamim tim moraju biti u skladu sa ustavom.

Analogno ovome i izvorite operativnog raakao posebne naune iscipline nalazi setakoe u ustavu.


32/41

Odnos izmeu kriminalistikeoperative i krivinog prava

Kao grana posebnog zakonoavstva krivinopravo je sistem zakonskih propisa kojima se u ciljuzatite rutvenog i ekonomskog ureenjaoreene rave utvruju uslovi za primenu kaznii rugih krivinih sankcija prema uiniocimakriminalnih elikata. Izmeu krivinog prava ioperativnog rada postoji tesna funkcionalna

povezanost u kojoj kriminalistika operativaomoguduje ispunjenje osnovnog cilja krivinogprava-tj. prava na kanjavanje (ius punieni).

Odnos izmeu kriminalistike


33/41

Odnos izmeu kriminalistikeoperative i penologije

Kriminalistika operativa je u tesnoj vezi sapenologijom kao posebnom i samostalnom

naunom isciplinom. Posmatrano iz aspekta

sadraja njenog pojma penologija je nuka oizvrenju krivinih sankcija koje je izrekao suu krivinom postupku.


34/41

Odnos izmeu kriminalistikeoperative i kriminologije

najoptije reeno kriminologija je nauka kojaizuava kriminalitet kao posebnu rutvenupojavu.

kriminologija se moe efinisati kao naukakoja se bavi prouavanjem pojavnih oblikakriminalnog ponaanja, uzroka i uslova kojiovoe o takvog ponaanja, kao ipreventivnih i represivnih mera u borbi prozivkriminaliteta.


35/41

Kriminalna etiologija kao grana kriminologije

za svoj premet prouavanja ima izuavanje iutvrivanje korena, neposrenih uzroka i

uslova kriminalnog ponaanja.

Takoe je ove znaajno a istaknemo ipojavu kriminalne viktimologije koja prouava

kriminoloke probleme koji su povezani sartvom krivinog ela.


36/41

kriminalna fenomenologija za svoj predmetima pojedine oblike, strukturu, klasifikaciju iinamiku kriminalnog ponaanja, ona time u

znaajnoj meri oprinosi efikasnijemoperativnom radu.

Kriminalna terapeutika kao granakriminologije za svoj premet prouavanja imapreventivne i represivne mere u suzbijanjukriminaliteta.


37/41

Odnos izmeu kriminalistikeoperative i kriminalistike

Veze operativnog rada sa kriminalistikom su

takve da sa pravom veliki broj autora

zakljuuje a je to u stvari grana ej realija

kriminalistike koja u prvom redu , poredoirnih taaka sa rugim naukaa sluikriminalistici, a to svoju pologu nalazi u

njegovom i njenom pojmu.


38/41

Odnos izmeu kriminalistikeoperative i kriminalne psihologije

Prema jednim autorima kriminalna psihologija

je nauna isciplina koja se bavi psihikimzbivanjima i njima ogovarajudim ponaanjem

uesnika u kriminalnom miljeu. Po rugimautorima pod pojmom kriminalna psihologija

podrazumeva se u stvari samo psihologija

postupaka koji se preduzimaju u kriminalistici.


39/41

Imajudi u viu nespornu injenicu a jepsiholoka problematika uesnika ukriminalnom miljeu i samog operativnog rada

veoma sloena i raznovrsna, ima opravanja zakoridenjem naunih ostignuda kriminalnepsihologije u operativnom radu.


40/41

Primena drugih naunih disciplina ukriminalistikoj operativi

Ove spaa pre svega peagogija ija je primenapreviena kaa je premet operativnog raa regrutovanjei angaovanje izvora; suska meicima koja operativnomrau prua znanja kojima moe a saznaje kako, kaa i nakoji nain je olo o oreenih promena koje su nastale

na ovekovom telu. U okviru sudske medicine: traumatologija, toksikologija,

nozologija, teratologija. Meu naunim isciplinama kojesvojim metoama omogudavaju uspeniji operativni ra jesuska psihijatrija. Prouavajudi psihu kao svoj premet

aje operativnom rau nuna znanja o njenom stanju:bolesti, poremedenosti ili zaostalosti kojima kriminalistikaoperativa priaje naroitu panju pri ostvarivanju svogzadatka.


41/41

Hvala na panji

Mart 2014

Documents

Kriminalisticka Operativa pojam