KROJCEROVO KOLO By Nikola Šipetić‐Tomahawk 

Nova POETIKA 2011.

KRATKA PREPORUKA KNJIGE (umesto recenzije) 

 Nikola Šipetić Tomahawk je, između ostalih umetničkih zanata, liričar koji ne slika „pejsaže“ i koji ne metaforiše bespotrebno. Socijalno i društveno-kritički orijentisan, stvara u duhu sopstvenog vremena i u skladu sa svim jadima, koji ga okružuju, pa je (kao i svako od nas, koji je uspeo sopstvenost sačuvati) često u nedoumici da li da se nasmeje ili da zaplače, nad vremenom realnim... Tu je negde njegova snaga... „Umetnik poseduje nadahnuće  i  ima  ''terača'' (đavola) u sebi, čije mu prisustvo ne prija  i protiv koga se može  boriti  samo  oružjem  koje  se  zove  VISOKA  ESTETIKA. On  je  jedini  koji  zna  da  vešto  rukuje  ovim oružjem,  jer  poseduje:  talenat,  inteligenciju,  interesovanja,  ludičavost,  snoviđenja  i  emotivnost,  pre svega. On  je  taj,  jedan  i  jedini, majstor,  koji  ima  veštinu  da  estetizuje  i  najobičniju  frustraciju.  Tu  je njegova snaga...“ 

KAKO PREPOZNATI UMETNIKA Milomir Bata Cvetković 

“Hej zidari Gomora, vidite li nebu kraj? Ko se ikad izvuk'o dok se igr'o Riziko? 

Svuda oko nas je plač, nekom oganj, nekom mač...“  Služeći se sarkazmom i cinizmom, majstorski slažući rime, osuđujući sve što „pasivan“ liričar prećutkuje, ume da nas natera da se dobro pozamislimo nad životom modernim...

“Divlja barka Nojeva ljulja se od talasa, dal' će mreža Petrova moći da je otključa. 

Utakmica bogova, nevidljivih ratova trese stege mitova na leđima kitova... “ 

 „Umetnik je civilizacijsko čudo, jer oplemenjuje život svima koji žive stihijski i napamet, a uz to i (po malo) zabavlja narod.“ 

KAKO PREPOZNATI UMETNIKA Milomir Bata Cvetković 

Stoga, da preporuka bude kratka kao što je obećano i da se majstoru ne kvari doživljaj, krenite sa čitanjem ovog jedinstvenog, lirskog štiva...

Milomir Bata Cvetković  

DA VE' PRIUPITAM? 

Hej zidari Gomora, vidite li nebu kraj? Ko se ikad izvuk'o dok se igr'o Riziko?

Svuda oko nas je plač, nekom oganj, nekom mač. Gde je sad tu poenta dok se zoba pirinač?

Lotos živi jedan dan, a vrba se savija. Svuda zakon jačega, repriza za opstanak. Premudra je maslina, u pustinji vretena.

Za nju nema gromova, prepuna je plodova. Logos jeste nauka, ko' Bongos igra ritmična, zaborav za rađanja, pelcer je za stradanja.

Divlja barka Nojeva ljulja se od talasa, dal' će mreža Petrova moći da je otključa.

Utakmica bogova, nevidljivih ratova trese stege mitova na leđima kitova. Mesa je vodenica ova slika današnja,

ista ko' i davnašnja režiseru igrica. Uvek isti škrgut, plač, rezultat svih grehova, Mehova su puna vina u podzemlju skrivena.

Svakodnevna su raspeća, nejaka su naša pleća, zaljubljeni u proleća,

zima sedi u zasedi, gladi žile, oštro gledi.

Bogu žrtva ne treba, stvorenja su stvorena, Malog princa ubija svaka zmija otrovna.

Sodoma je srušena od laži i skretnica, Puna slepa ulica vampira i veštica.

Medijum je stigmata za sva svetska ludila, tekla suza krvava za njegovih muka kraj.

Taj medijum, to sam ja, luda glava balkanska. Dok žali Don Kihota bolom duša izgara.

    

VAMPIR 

Košulja je svečana peglana za maskembal, njena kragna špicasta u stilu la'Daracula.

Koju masku nosim ja? Oštrih zuba vilica

obući ću vunen frak u stilu la'Vukodlak. Svaki grof sad nosi štap,

njim se koči kočija, svaka sumnja izbija da ću vampir biti ja.

Tvoj mi vrat je noćas Gral. Čaša puna, crvena.

Jedan noćni poljubac vodi nas do beskraja. Šišmiš je pismonoša, njim se šalje poruka. U ponoć te čekam ja kraj debelih zidina.

Ti nisi Pepeljuga, ne treba ti cipela. Da bih tebe našao, pismo sam napisao. Moja krv je mastilo, papir krv je upio.

Ime Ruže noćas puže, pod prstima izvija. Moja Tajna crvena, tebi ljubav najveća,

potpuno je skrivena, ne vidi je sunčev zrak.                  

PADAJ KIŠO  

Padaj kišo Dodole! Padaj oz'do nagore!' Ova noć još ne sviće, zarobljeno jutro je.

Noć mu ne da, magla je, jako nisko

pala je. Jutro preže zmajeve i ognjene aždaje.

Padaj kišo, kroz oblaka sito,

slivaj se niz rešetke. Zavese su sklonjene, dobro su se skvasile.

Znam da će jutro skoro, dobij bitku bela zoro! Bolom ja se savijam dok za tebe navijam.

Jutro nosi pobedu u niskom letu prema getu tamnih strana,.

Pogledaj u sunce, svetlost novog dana.

              

ZAVIST  

Okreće se Zavist putem ostrašćenim, znanim.

Dal' to Ona ponos brani dok brzom rekom teku dani?

Ostrašćena svest Zavist pretvara u Gest, Crna dama ovog trika,

uvek stoji iza Pika. Ovaj potez baš je čest!

Povlači se linija međ' laganja-zabluda,

Zato volja čelična istinu isijava.

Uslediće prijava honorarnih Pilata,

za njom ide naplata... U nekoliko rata.

Zavist je zagorčala čašu punu otrova

I njen se slap poteže na iskap baš.

Šaka zlatnik steže. To treba da znaš!

Savest puna bolova Teža je od olova,

sistem prepun otrova mirno vlada svoju vlast.

         

ZAMISLI ASKETA  

Zamisli da smeješ se, i da sunce greje te.

Izlaziš iz pećine, gledaš u visine.

Pravi haos tvoje špilje niko do sad vido'nije.

Kakva se tu tajna krije? Na potoku lice miješ.

Ispod tebe ogledalo, a u njemu blistav grad,

Bozjom rukom oslikan.

Čovečja ribica špija svojim očima.

Svaki pokret ona zna, čuvar je tvog Naslona. Ponavlja se molitva,

Ritmična ko'udah sam, Izdah o zide odzvanja,

barica se talasa.

Dugo nemaš svetla zrak, to je tvoja odluka,

na ljubav se pozivaš još pre prvih snegova.

Ti, u krznu medveda,

mirno sanjaš zimski san. Na usnama molitva,

duga kao godina.       

MIRIS PREDGRAĐA  

Predgrađem se zida grad, formirana Skupština

i Parada ponosa. Ulicama predgrađa

šeta-hoda, sad za sad, u snovima pobeda.

Zidari su viskom mereni

na zidini, na visini koja kao Berlin grad, centru daje prkosa.

Išarani zid je taj, gorči i od pelina

jer je kamen podela jednog istog naroda.

U centru tupe mastila

ludi brane Sokrata, tamo svaka jedinka posebna je država.

Kao krda bufala

na zemljama Sijuksa, večna su im lovišta užarena poprišta. Lije voda vatrena,

krda se umorila od večernjeg pojila

i od dnevnog dremeža.       

MOJE MESTO  

Mislim da sam bezvremen, nekad lovac, nekad plen

na meniju omiljen. Zaslužujem zlatan orden-

Zar ne?

Sećanja su zablude, žute fotografije,

malo parče hartije čuva drage likove.

Prašnjave su police predaleke prošlosti.

Sjajna prašina u vatrometu, svaka iskra svome getu.

Odate su počasti za arhivu-magacin.

Mislim sad da zbunjen sam,

na raskršću vremena, sav ovako bezvremen

jedan prostor-ja sam plen.

Kamen nije plodna njiva, on se samo vaja, daje samo ploda

na vratima beskraja.

Ostao sam zamišljen i sa perom sjedinjen,

čekam da prođe neko vreme i tada će kipove poslati po mene.

    

SLAJD 16:9  

Slajdovi u mojoj glavi, svetle slike odabrane,

na zidu su s one strane, starim okom iskrzane.

Na slikama boje stare,

oreoli iznad glave, tople boje iskričave

greju moment sna i jave.

Smenjuju se sad bez reda, suština im mira ne da. Pravila su dobro znana

porazila velikana.

Svaka slika jedna priča, svaka poza - novi film.

Listam sada film bez tona, pojma nemam šta ću s njim.

Slajdovi su podivljali,

jedan s drugim kolaž pravi. Kako da ih zaustavim?

Kočioni sistem kvari

živu sliku u tvom liku, koju sam od sebe

krojio za tebe.         

PAGANI  

Mirna reka poji grad, od sećanja nadošla. Koji ona vrtlog sad

priprema za hodočast?

Ruža njenih vetrova, cvetove je ubrala. Vrtlog kolo zaigra,

zavrzlama pčelama.

Sad je njoj i mesec mlad, svetlost svitac vilama,

njihova je aria od svih ljudi starija.

U vrtlozima pagana

kruga uvek ista strana. Rekom pesma ispevana s venčićima jorgovana.

Tokom reke plešu senke,

nisu naše, tamo neke. Mi smo samo pecali,

sedeli i gledali.

Nismo smeli zaspati, da vrtlog nas ne zahvati,

vile nas ne obljube, obljube i pogube.

       

PROBUDI ME  

Reci mi da budim se, da snovi nisu crni,

da otvorim oči prstima ti pucni - pokrivač mi odgrni.

Probudi me u praskozorje,

kad noć sa danom menja boje, želim videti lice tvoje što u magli nestalo je.

Kažu da je magla kriva, u toplomeru prska živa,

ovde vruće je, u snu još uvek juče je.

Nemam vremena da me ne razumeš,

ti hoćeš, možeš i umeš. Nemoj da me gledaš kako spavam.

Kao fetusu, povijena mi glava. Slika sna od zaborava, javu otežava.

Probudi me za novi dan, dozovi me jer još sam Ja,

isti , kao uvek, bez promena, možda grana od kestena, možda hrid il' tvrda stena.

         

DEVETI KRUG  

Ako budem vikao gromovito, glasno, da li ćes me čuti?

U devetom krugu sedim, kutim gluv i nem, prognan sam i ostavljen.

Crtam po pesku i sanjam svesku, onu davnu koju sam srcem pisao.

I kad je prestalo da kuca, u pepeo zbrisao.

Svoju reč sam vajao vešto

i od nje uvek dobijao nešto. Veselo i tužno,

lepo, ko i ružno.

Bio sam ljut, vrlo. Još tada sam iskidao grlo.

Vikao sam i urlao, A gluve su noći, ukrale mi moći.

Svaki novi dan

je bio brisač za juče, dobra i zla.

Bio sam sam, iz dana u dan,

borio se pedantno, bez ikakvih tragova.

Hiljade vragova, potkradalo me.

Jutrom je Kvazimodo zvonio za sve.

Još uvek ne znam gde je juče, u duši mojoj srce jače tuče,

za danas, za sutra, za onaj sat koji otkucava...

Dok Bogorodica mirno spava....    

CRNO BELI RULET  

Crno-beli rulet vrteo se uvek, Centrifuga siva,

Loptica je vatra živa. Crveno il'crno,

Preći će nam zrno, Ja sam sav pretrn'o...

Huh, al'novac se obrn'o.

Musketar, za pare sve, krupije je Rišelje,

plod sam ove zavere, na rulet mi ode sve. Trepću meni okice,

Na crno bele šljokice. Zaljubljen u Vegas Las,

Dobio sam Kari Permas*. (*falus u anus- prevod sa albanskog )

                   

STRAH OD NJIH  

Metafora je nužna, stvarnost jeste tužna. Borba često kvarna, pobeda je stvarna sve dok lice krije

iza alegorije.

Svako novo danas, ono juče tuče,

novi dan je nova šansa, lutrija je alijansa.

Oko gradskog špica, sad se stvara fama,

uska je ulica, jedan mangup drugog slama.

Davi se kafana, suši se savana.

Život, kratica i zavrzlama,

Cilj i sredstvo opravdava presto.

Jedan gazda bio vazda,

Konji se ubijaju, kad sedlo odbijaju.

Ovce se šišaju, a svinje jurišaju.

        

GTA  

Setva tehnološkog progresa, digitalna žetva – kraj.

Virtuelna robija, deca kraj kompjutera.

Gdee se sada pušta zmaj?

Lopta nije igračka. Puka kladionica,

tiket mesto užina.

Priroda je trpela nuklearnih otpada, Sodoma i Gomora

sad se niže svaki dan. Svaki san programiran,

noćna navigacija, iz dana u dan racija.

Prepuna su podzemlja predobrih ideja.

Svet se besom upravlja,

udružena sujeta, unija svih legija

protiv duše deteta. Čistota je prljava, surogat i zamena,

juriš sad na vrh i vlast, za Isusa zaborav.

Predug niz za stradanja,

„perje“ zakon jačega, SMS za anđela

dok se igra GTA.

2000 godina isto sve se ponavlja, pa je škola Resavska prepisuje sutradan.

moj je san da posmatram.    

ZA MENE  

Kao poslednja priča iz Džarmuševog filma

„Noć na zemlji“, donosi mi nemir. Pakao na zemlji

po kome sam hodim, svemir se srušio, pepeo prizemljio, u teglu ga zatvori.

Izgubljena deca

iz otrovnog mi sveta, u sebi nosim plač,

mojoj duši mač-drugima za trač. Svevideće oko

me zabolelo žestoko, Zločin ili kazna,

duša mi je prazna.

Vatra je izgorela pola tela mojega,

dahom smrt zaudara, nakon senki sudara. Trula glava udara,

Za svet je zakasnila, Pravi krivac,to sam ja,

Ko'jabuka crvljiva. Telo nosi Zombija, nakazu iz trilera.

Bila mu je namera, samom sebi zavera.

Ubila me nevera i laži mog cirkusa.

Lakše bi mi bilo sad da mislima vidim kraj.

Lobotomija ko' umišljaj da sam biljka zelena. Moj dvor je ludnica koja bi me primila.

Bela boja, simbol, kraj,

desna ruka krvava, od grebanja zidova. Omaž za Bulgakova

i metak za Majstora- Srebrni.

Oh, tupavi Đepeto, zašto si me pravio?

Mnogo sam zaglavio i kajem se iskreno. PS.Voli te Pinokio.

Uh, al' am se otkrio!!!                      

RING  

Duhovi su predaka ispisali zapis taj.

Medijumska prokletstva, moj su život ukrala.

Spoznaja je pobeda, al'naravno, uspela.

Ispred mene ostatak Zemaljskoga života.

Moj početak-nekom kraj,

surova je sudbina, nova vina crvena,

stare bačve razara.

Sunce krpi razdor taj, od noći ja bežim sad, novo lice-novi grad, iznova sam isti Ja.

U ringu levo-depresija,

u desnom sam ćošku ja. Supernova-vatra snova,

početni je udarac. Lutrija je sudija,

kocka davno bačena, biće jednom vraćena u džepove kockara.

        

OGLEDALO  

Ogledalo nije potok, sa duše mi spada otok, nemir se rasplamsava, budno oko-duša spava.

Neka svetlost bledunjava vuče me od mraka zaborava.

Preko zida zelena je trava, uzavrela krv, greje mi se glava.

Teške misli isijava.

Zli duh očajanja, tera me kroz trnja i granja. Strah je Velik-moja mana.

Moj lik u ogledalu Kuraži me za večnost smelu.

Ovim stihom teram strah, ispred sam za jedan mah, Jedan korak-jedan dan,

šta je java, a šta san?

Hoću da se naspavam, sve su to magnovenja, rulet davno odigran,

vrtela se preslica. Treća smena kraja nema,

ogledalo skup je šema, mozak kao testament,

trpi pragreh i pergament.       

ISTINA  

Dok ove moje reči, tupe kremen kamen,

neki novi plamen cigaretu pali.

Dimom sad se nose žeteoca kose,

dok za tup se srp, sad krvav kukolj glavi.

Ko je onaj pravi,

što grešnike davi, dok im nakovanji ne niknu na glavi? I čiji krst se slavi

dok golgota straši, i pravednike plaši da njihovi su naši.

Usmrdelo se cveće,

izlepljena vaza, voda ustajala,

gušim se od smrada. U dolini jada

vidim rimskog gada.

Od sopstvene bede slike više blede.

100 godina, 90 groša, kaže golub pismonoša.

Pozicija stara, gleda sa oltara.

     

ZAPAŽANJE ZA NWO  

Režija je svežija, današnjica rešija, nova kombinacija mešavina nacija.

Bog i televizija,

strašna kombinacija, na tvoje misli racija, nema zajebancija.

Program te usmerava šemom jasnih smerova.

Dvorske lude kunu i kude,

noću se briju i tad blude.

Šta se sutra zbude, Govore nam, hude, listovima štampe ne trebaju lampe.

Opstanak il'rastanak, prati pored, putokaz.

Košava je blesava, putokaz pomerava.

Ako imaš dobar cug,

vrti se u krug, dok mozak ne zarđa

i istruli ti plug. Pa ti budi drug.

Jedno tvoje hvala očekuje Mandala.

    

TRENING  

David i Golijat treniraju klupe hvat.

Jedan čuči, dok se drugi muči. Na početku meča,

nedostatak bendža.

Njihova je misija, mišića komisija,

pa se stvara presija mišićavih Mesija. Mentalna agresija

za intelektualca žgoljavca koga muči dosada i dosadna posada.

Zatvorska je ćelija

znojava, zagušljiva, pa je stigla dojava

sa otvorenih prozora. Tu se vidi razlika

mišićavih radnika.

Tetovaža ruku krasi, veći mišić, zamah jači.

I cvokoću navijači dok se non-stop klik-klak klati.

Vitez je u svojoj glavi, body building telo pravi.

Nek' se jebu zakržljali, njima samo mozak radi!

   

REŠETKE  

SMB i sivo sve, tvoj brat-iza rešetke. Bolje tvoj, nego moj, sa lica ti skupi znoj. Čudna je to pojava, zavet vrata zatvara, ona plava, čelična

sa bravom od katanca.

Nek je nama zabava od poslovnih ručkova. Slavna mladež izgara

iza nekih zidina gde škrguće zubima,

plačom kvasi čaršav sav.

Mediji su zavera protiv brata mojega, ista su nam gledišta, antena nas upravlja.

Sjaho On, za uzjah Moj.                

POBEDA  

Govorim ti bez prestanka, istorija reč je svaka.

Korak ispred za ludaka, naivna je priča zamka.

Ko te vodi ka slobodi? Šta je to što nisi smeo? Košulja ti je prekratka,

lagan pancir za život smeo.

Hrabrosti ti sad ne manjka, Koliko je oštra želja? Da li svaka zamisao,

sprovodi se ovom zemljom?

Odluke je tvoje sidro negde drugde prikovano,

neko mesto tebi znano igra se sa tvojom tajnom.

Probaj da me čuješ samo,

aplauz za pažnju tvoju, govorim o tvome boju.

Ja mirno čekam pobedu dok stojim u tvom redu.

          

V.WOLF 

Volim tvoj cinizam dok u tekstu nalaziš sarkazme.

Volim tvoj povijen nos, haljinu damsku, verandu vanjsku

na kojoj sediš, čitaš. Besomučno pišeš i muštiklu držiš,

a misli svoje biserne, jarkim suncem pržiš.

Volim tvoje ćutanje

i oštre poglede sa strane. Spoznaje su jadne

od apsurda trenutka, a paukove mreže

čuvari su tvoga kutka.

Pališ novu cigaretu, kroz sivilo dima

putuješ po svetu dok perom slikaš dugu u sopstvenom krugu. Zašto ona hladna reka ceo život tebe čeka? Da li je to karta – kraj za potpuni oproštaj?

Školovani Mesija

kaže da je depresija. Istina u scenama, lažemo se iznova, doktori u smisili

pregršt novih programa. Sudbina je prognana.

Ovce na broju nisu, Gospođo Wolf...

LJUBAV  

Ljubav se razbolela od novoga proleća, lice je prehladila, umila je poplava.

Šta je voda donela, stara zimska lutrija,

odigrana partija s vesnicima proleća.

Dok je voda nosila čistilišta životna,

ljubav se preplašila i oružja se latila.

Nosila je bujica,

neka čudna plovila, sve je vatre gasila, ognjišta je kvasila.

Gde je ljubav ostala,

na sred pustog ostrva, spustila je trn ko' krak,

od sunca je zrak...čekala.             

EGO‐ŠAH  

Da li vidim grešku u sopstvenom sistemu? Kako da u glavi skrojim novu šemu koja će kroz Oko da dobaci visoko,

toliko daleko da ne stigne me niko? Stigao je šah-mat.

Od njega je ego noćas pobeg'o!

Video bih da sam gled'o,

rušio figure redom. Bio sam golja na 64 polja!

Sada glumim sat, štopovan na vreme, čekam potez novi

da se preokrenem. Kada dugo mislim, tad' se setim sebe, zlim dusima pretim

i onda poletim...

Na stolu je tabla spremna za ortaka,

svaka se fukara dohvati astala.

Na njemu je salveta, previjena, lepa,

da se sat ne šeta, dok lupa se o njega.

Novo polje je najbolje, pečati im dobro stoje,

koverte su plave iznad moje glave.

Parovi su odabrani,

ovde beli - tamo crni, žuta polja klasovita, a crna su valovita.

Ako te neko pita za vreme, nateraj ga odigra šeme.

Na život, na dan, na mesec, na sat. Minut neka razmišlja.

      

SVETIONIK  

Svetionik u vremenu magle, krči fete i marcipan-štangle.

Da brodovi se vide i sveti Nikolaj, sve sa njima pride.

Ko to diže čaše, najavljuje lom?

Dobri vetrovi odgodiće brodolom. Zavesa dimna,

svaka vetar čeka, iz prikrajka senka

nestaje u beskraj...

Otići će magla, luka nas sve čeka. Iz jedan u jedan

s početka ovog veka. Ljubav, pesma, lepe stvari,

maske boje karnevali, svi orkani i vulkani i tornada i cunami.

Karavani, karma dobrih,

svojim hodom zemlju soli. Koji hodi, taj i voli kao svetionik hrid, kao tajna visok zid.

      

ILUZIJA LJUBAVI  

Ta divna opsena, ljubav valja žilet u ustima.

Ona kao zima lepi prst od oroza.

Kao jedan huk hladnoće, za krvavi poljubac. Ljubavna anemija

kao alhemija, krv u zlato lije,

u pehare pobede, pa u piksle ponosa.

Ljubav dim tad izvija, daleko iznad oblaka.

Često hoda sama, slepa, fali joj put i istina.

Ponekad je seti smrt nečija da je od zla starija.

Od gladi izjede hleb od Isusa,

u vinu čuva istinu i duše tišinu.

Ljubav je srca bat, otkucava s tornja sat,

tri puta, koliko noć je duga? Ona baca kocku

za reč, za led, za vrelinu, za tišinu,

za jednu grešnost i drugu večnost.         

KRALJEVSKO VENČANJE  

Čim odgledam „Znanje-imanje“, pakujem šator

za kraljevsko venčanje. Sa sobom nosim i pribor za pecanje,

da se nešto mezne iz ledene Temze.

Imaću za fish and chips,

s mobilnim ću pravit' clips. Biću kao William sam,

ko' Kate ženu doteram. Hoću i ja jednom bar, kraljevskoga cirkusa, da se divi rodni grad

za kamperski poduhvat.

Šatore sam razapeo, tik uz obalu, da uveličam

ovu sjajnu proslavu.

Sa Balkana izviđač- skaut sam, bre delija, pa se nosim mišlju sad, da im gusle zasviram.

Dok s Big Bena zvona tuku, da im zagrmim jednu,

o Karadžicu Vuku.

Ako me Londonom pojuru Bobi, pobeći ću ko' Betmen i Robin, Ako me pojuri Harry Potter,

bežaću na trociklu kao Rodney Trotter.

  

PRVI MAJ  

Kada pada prvi maj? Petog, šestog, ne znam baš.

Danas nam je divan den, papa blažen proglašen. Čekao je svetac taj,

žuljala se stolica. Najvažnija CIA-vest, papina je ispovest.

Antena je Vatikan,

zlatom, srebrom protkan sav, obrisana polica,

krunisana stolica.

Tu se slaže istorija, urbana nam više prija. Gde je sada imperija? U teglama je turšija.

Evropska je unija, i poljska i papina!

Nek' se vozi Lada ruska, samo da ne uđe Turska.

Da budemo načisto, Vojdila bi reko'isto.

Onda može Sandokan svima da pokvari plan. Gladi bradu nasmejan,

pod šatorom čeka sultan. Na lap-topu nova vest, vele da je papa svet!

Na istoku sve Pilati,

žrtvovan je mladi sin. Gadafi, ko' Fen Šin,

želi da dogovori novu rundu za novu vlast, svom narodu sve u čast.

Sa parade papine,

ova vest su splačine. Dosadne i bezočne, crne- bliskoistočne. Čak su mladi unuci

naspram pape nevažni.    

ROĐENI BRAT  

Ti letiš iznad grada, i ova noć je mlada.

Daleko od jada zemaljskih si sad. Krila vetar mazi, anđeo sad gazi.

Zemljom ispod tebe hoda tvoj rođeni brat.

On gleda u zvezde da bi video tebe,

Zvona tačno zvone, u određeni sat.

Tada sine zvezda iz njegovog gnezda

ti ga jasno vidiš, ja to dobro znam. Tada će tvoj mah,

biti njemu život-dah. Licem punim zara,

vrata ti otvara, tvoj rođeni brat.

               

VOJNA INDUSTRIJA  

Glave su bojeve Uposlile strojeve. Štancuje se oružje Za istočno šipražje. Čelični su putevi

Globalno zakrčeni. Lokalni su izvori vrlo bliski istini.

Da se satre narod zli, pijani su klicali.

Da se reka zakrvi i zemlja solju osoli.

Ko ce da se otrezni i lulu mira zapali? Pitaju se sada svi, prokleti i ukleti.

Ko ce nama dati spas,

Tračak mira ubija, Nebom sad se širi glas

i strahove otklanja.

Luda glava laička, mudrija od strojeva.

Protiv novotarija od Alfreda Nobela.

Svaka naša nagrada,

Vavilonu bila pad. Strašnija od beskraja,

uočljivija od očaja. Sjajnija od escajga...

da se razumemo.  

JUTRO  

Dobuje tišina na talasu bez šuma,

pesak se kotrlja, iskrivljena slika.

Blagi pokret rukom

ka prvom zraku sunca, u beličastom svetlu

obris tvoga lika.

Magija je prava ova slika danas, filmovi bez tona, gusle bez gudala.

Cik je zore rani,

Montenegro spava, mene boli glava,

Montenegro sanja.                  

DECA  

Mudrošću svitaca blesak zlato otkriva, i s lakoćom leptira

pali, gasi, nema stan... Zašto li se izvela ova matematika?

Nije kriva jabuka,

niti crv u njoj.

Iz ljubavi velike od sunca nam stiže sve,

dečje su postavke visoke i duboke.

Pogled neustrašivi vodi nas ka istini,

sunca mi smo vitezi zakleti na ljubavi.

                  

SLOBODA  

Sunčevom stazom ka mesecu hodim, uz vetrove dobre

jedrilicom brodim.

Ko'mačka u mraku vidim svetionik, a i kad ga nema

mene zvezda vodi.

Bogu se molim da se dobro zgodi,

okreni-obrni, svakome po volji.

Dok posada svira protivu vampira,

opet jutrom petao glumi budilnik.

Nanovo se suncu, grešan ja poklonih.

Iz sanjivog oka blješti svetionik.

             

DŽIVDŽAN  

Kad je dživdžan gladan on cvrkuće njam, njam,

i onda mrva padne, tačno pored kante.

A kada je žedan, tad baricu merka i kad kiše nema, on kišu tad'čeka.

U sebi misli, neka,

ko čeka, taj i dočeka. Morem silni voze slalom, dživdžan peva Shaloom.

                     

ON  

On je spavao, on je morao da spava,

njegov san je nekom bio java.

On je grešan i mračan i mora tako,

nije kao svako. Da bi neko drugi

bio svetao i tačan.

On je balans vrlina i mana,

Sveti duh između zaraćenih strana.

Svaka rana kao žalac njega peče,

on ne mrzi, ni jutro, ni veče.

I ne može da odoli, Da i levo i desno

Voli.

Dignutom glavom, on sad gleda pravo. Hod po tankoj liniji, uglavnom mesečari.

Nek'se kvari koga žali,

košmari su prestali, žigosani nestali.

Krilima jednoroga preleteće litice,

jer su oštre ivice, ove zemlje današnje. Njemu kas - nije spas.

Gde je on sada?

Negde iznad grada Il' na pola sveta stvarnosti i geta.

Danju sunce, noću mesec,

u rukavu uvek kec. Pad je njegov zemljotres

I njegov smeh, nekome je mač na greh.

   

SEĆAM SE DA  

Sunce moga neba nekad greje kako treba, greje mene, nju i njega,

zaveštanje-komad hleba.

Sit sam više svega, doručka za nju i njega, Sada sebi više trebam,

ovo vreme nikom ne dam.

Još se sećam pahulje ispred Vlade Srbije,

zelenog kaputa i oka koje luta zamnom.

Sećam se i lepo je, topim se i nestajem,

suzom grejem ledove, dok zamećem tragove. Pa lažem, ne prestajem

da sada toplo je. Ne, nije...

Uopšte nije.               

RASLE TIKVE NA BUNJIŠTU, BRE (Posvećeno skupljačima perja) 

 Proleće se širi zrakom,

zasijaću baštu lako, tikve će procvetati na bunjištu ljubavi.

Misli su mi kisele

od potonje zimnice, turšije se pojele, same od sebe.

Tegle su se razbile, srča se krvi primiče, pustiću je doveče,

kad se dobro napijem.

Perje da se pokupi, al da se ne ulepi,

mi smo ipak ostali na bunjištu ljubavi.

               

DAR  

Ja boju glasa tvog ne znam, da ruku spasa ti predam, krajičkom oka te gledam, zamišljen sam i svezan.

Da jednom spoje se boje, po balansu smisla to je,

to je tvoje, to je moje,

kleši barku tu, Noje. Da proklizam kroz studen zdence,

Obiđem planina vence, kao kralj, kao car,

ove duše skretničar. Da meljem ko'vodeničar,

brašno, so i kavijar.

Da zavrtim taj krug i vratim svakom svoj dug.

Pa kome sam? Kada?

Kako i zašto... srušio san.

BORBA I MI  

Izlazim iz vakuma, sfera se umorila,

nošem dahom proleća, svim željama vidim kraj.

Ovu bitku bije očaj, ali uvek promašaj, tako raj obećava,

dok igru produžava.

Bol me sada savija, duša mi je umorna, umorna od lutanja i lažnih šaputanja.

Nikog ništa ne slušam,

sve do cilja bijem sam... U sunce zurim zagledan,

kopitama prikovan. Šta mi gospod Bog sad da,

biće moja nagrada, možda zlatna potkovica

ili neka nova lica.              

ETO DAKLE ISPALO  

Prasak boja Supernova, zvukovi su paranoja,

smicalica- samo moja, moja glava-osa moja.

Okrećem se oko sebe,

sam sam dole, ko' me jebe,

u devetom krugu negde, na jugu gde se račun svede.

U konobi Dante jede... ostrige...

Glavom o zid,

tako lečim tugu, fejker bio smelo, sejo sam i žnjeo,

harcore-live ja živim sad, dobio sam što sam hteo.

Opet kad su oči snene, luda glava-slika šeme po kojima mesečarim

i na javi skupljam stvari.

Sve je lepo i šareno, okretno i mirisno,

proleće sam dočekao, živ i zdrav i to je to,

za sad...       

SRBIJA RIJALITI  

Apri-li-li, Šaka-Zulu i Svahili, lepo smo se udružili,

levo Holivudi, desno Cunami, a mi u sredini sami,

na putu ka Uniji jašemo na zmiji.

Dajemo vime

samo da nas prime. Drogba, crni Srbine,

odigraj volej, da na savskom ledu

odigramo hokej i celom svetu kažemo o'kej.

„Katarina, darling, kad ćemo na karling?“

Mi smo okej, sve je kul

i lajkujemo cveće ko Ferdinand Bul. Svi smo u ekipi,

mi smo fensi-hipi, nađemo se na klopi,

sve je laž, Bavarija je vopi.

i tako dan za klopom pred kockastim lap-topom.

Urbano je urbano i bićemo Unija.

Ona i on, i ti i ja.

Evropska smo bratija, Nova demokratija.

Karadžiću Vulfu dajem jemstvo

i za slova i za plemstvo. -Aj sam za Srbija, opanak mi oplela,

Žulim sad na Oplenac, Tamo mi je ti et fajv, Doviđenja Gracija,

alal vera... kalispera...

KOCKA JE PALA NA GIDEONA TVISTA  

Napolju je kiša, za stolom se poker igra,

vidim belog miša, u malom mi mozgu čigra.

Nije mi do novca, ne kapiram ništa,

svakako sam ovca, ona, bez konopca.

Hoću sad da ustanem,

dupe moje teško je, znam da sve to greška je,

sujeta se usteže.

Lanci i bukagije, pored glavne premije,

iz rukava asko je spreman skroz za poraze,

dok mu džoker šapuće, on cvrkuće i skakuće,

kao čip na tvitera protiv naci-fejsbuka.

Suluda je utrka,

kockara i brendova, uz muziku bendova,

igranka bez prestanka.

Tu je televizija, jača od kompjutera,

jača je, ko pita, za par satelita.

Sateliti jašu sve u lakom kasu

i na jednom salašu hipnotišu masu.

Ako, neka pasu,

neka pasu, neka gnjure, u svakome ataru uranijuma bure.

Nek' se maste kubure

kad nestane struje biće oluje,

kažu neke babe, pa i dede hrabre,

dok nakurnjake pletu, za zimu sledeću.

TROKUT 

Dok okrećem trokut ja, svaki krak se pobada,

u ta polja zelena. Ta surova oštrica nije glava nojeva,

ona zemlju preseca i tvrdi kamen otkiva. Dok se oko pomera U tri pravca horusa U duši mi legenda,

na genima predaka. Trista dana jahala, kao Tito mahala.

                      

CIRKUS U MOJOJ GLAVI  

Uvek mene pita prva kolevka života, zašto jednog idiota

donese na svet? Izuzimam važnost snimka,

zapleta i spota, ja pogledaću leptira i bicu njegov let.

Sa grane čupam jedan list,

čačkam zube, osmeh čist,

tada sjaje kao biser, kao svetla, kao grad.

Na sve strane sveta,

put me vodi, svud me ima,

mikroklimu vetar širi, čaj se piri, nebo čisto, dobar dan.

A gde su sad pioniri? To su samo Guliver i Gideon Oliver. Liliput je Guliver, u Njujorku Oliver.

Trambolina puna slina, smeha, plača i plesača, akrobata divnih, mekih,

gipkih nekih, blagih, prekih i čega sve još,

sve za jedan zlatnik, sve za jedan groš.

    

JUN U MOJOJ SMRTI  

Prizvao sam grom. Tog jutra se prolomio i pogodio,

Podelio nas je. Prodao sam sunčev prsten,

Noćna tama krugove je brisala, Stajao sam skamenjen

Kao totem Od sopstvenih sumnji sazdan,

Strahovima ukrašen A gde si ti?

Lažem da me zanima.

Čekam da mi kažeš, Na onoj klupi brodića koji se ljulja?

Možda? Prizvao sam kraj,

A voleo sam jednom Toliko da sam svet srušio za dan

Dana tri, za jedan taj. Na krst razapeh istinu trena,

Suza će požuteti sliku, A duša sećanje sakriti,

Kažem ti ja, Oprosti mi ti.

PUTEVI  

Krivudavi put nije uvek sav.

Ovog trena sada, vidim da je prav.

Čujem da sam zdrav,

Bog me voli, odzvanja.

Klecava kolena I dodir prvog tla.

Jedan korak danas i sutra zidam grad.

                       

PONOS  

Ponos jeste hrid, ljubav udara o zid. I tu ne posustaje.

Dok usamljeni galeb gače, Udara još jače.

Molio sam nebo Da za njome plače. Onom kišom svom.

Molio sam sunce da joj spali dom. Ljubav jeste jača

Od vreline i plača, Od užarenog mača I spaljenih lomača. Ljubav zna svoj put

I uvek jeste tu. Odlazim i vraćam joj se

Jer ja nisam Ikar da ka njoj poletim Kad god je se setim.

                

TATOO  

Na duši tetovaža, Urezana danas

Preko Kainovog znaka Čuva noć od dana

Ja sanjam tvoj grad

I dobro mi je baš Ne budi me sad

Jer san je sve što imam

Sve što treba da znaš, Da danju budan sam, A to što nosim znak Krije prvi sumrak.

                      

SLIKA  

Da li imam pravo na deo neba visokog

Želim da ga volim Čak i kada boli.

Kada slažem jako

gromom da me pogodi.. Kada laži usahnu

kišom da me napoji. Dušu da mi osveži

svojim zrakom sunčanim. Na kolenima molim tiho

iskreno i mirno. Šapućem u bradu kada nema nikog,

Nekad okom slažem samo jednim tikom i tad noć nevidljiva sutonovom klikom, obećava novo jutro novom prilikom... I anfas slikom...

              

MIT  

Sumiram mit, suze sada zbiram. Ispred mene zid

ne mora biti. I da li se kriti, iza Zida plača,

danas? Dok poštar tajnu molitvu moga srca iščitava....

Javi se i kaži mi da ti si...

Operi skorelost sudova kuhinjskih, na kom koncu život sada visi?

Preko glave pokrij se, ukradi još pet minuta od novoga dana

i budna sada sanjaj... Rađaj nova bekstva,

boje nove, nove topline hladnih zimskih noći,

dok pogledi sove kriju slike tvoje.

U očima joj vidim sve te lepe stvari,

sova je budna, dok život arhivari.

           

MASKEMBAL  

Aprilska noć je puna polena. Nosimo maske... Maske kriju suze, Osmeh se iskrao, negde je daleko,

prašnjave su pozorišne daske, klovn se našminkao.

Pevajmo pesme, ispod lažnih lica,

pogledima crtajmo, oblike od zvezda.

Na zemlji Koja svake noći,

krije mesečeve zrake, srebrne linije

ispisane, tanke.

Ostanimo u večnosti, u čaroliji trenutka.

Obuci belu haljinu,

uđi u reku koja nosi glasove, poljubi me usnama pijavice,

ispij krv iz svake pore ispucalih usana mojih

i bledo, noćno, otkrij moje lice.

Ostavi me, Iskrvariću...

Voda će me odneti... „Voda nosi sve“.

Ona nosi laž, nema ni početak,

a nema ni kraj. Čudna stvar neka, bezvremena reka.

Ujutro me opiši drugima,

sakrij me od zla i ispresuj od kukolja.

Ureži me na koru mladog jablana, vinuću se u visine i postati gnezdo.

Sklonište od divljine I taština

od Praznine. U gnezdu je maska, Paunova peruška,

zlatna je i kitnjasta.

REČI  

Umoran sam od igre reči. Na ovom sunčanom putu

blista reč, u svakom sekundu.

Koja je prava?

A koja je suvišna? Ja kažem:“Ljubav!“

Ti kažeš:“Noć!“ Ja kažem: „Dan!“ Ti kažes: „Istina!“ Početak je kraj,

a kraj je suvišan.

Ko je pobednik? Oboje smo izgubili.

Baš sam danas posmatrao nebo... Na njemu se ptice često razilaze...

Al, kad dođe nevreme, jato služi zato,

da bude sklonište... I ništa više.

              

HLEBA I IGARA  

Sit si na terenu, izjeo si veknu, misliš o poenu, tiket ti u dzepu. Veruješ u želju

da živiš u svom delu. Zaljubljen u sreću

sujeverno pališ sveću.

Novi dan ti čekaš željno i veruješ, slepo, verno

da je sve predodređeno, tvojoj duši podređeno.

Na tvom licu znoja nema, mozak radi bez dilema, baci kamen sa ramena.

Zasviraj frulu i za pojas je zadeni,

ovce će igrati sve po tvojoj pesmi. Kad te umor stigne,

odsviraj bar jednu još, Svet je teren,

Ti si koš.

Nikola Šipetić ‐ Tomahawk rođen je u Čačku 19.12. 1978. gde je odrastao, završio osnovnu i nižu muzičku školu. 1993, u vremenu opštenarodnog previranja u rodnoj mu zapadnoj Srbiji, samoinicijativno odlazi u Beograd gde upisuje srednju tehničku PTT školu gde se u vremenu masovne konfuzije deklariše kao pacifista, humanista, liberal i veliki zaljubljenik u sve vrste umetničkih izraza i šegrtuje svakom od njih (poezija, muzika, fotografija, slikarstvo, video produkcija....) U to vreme davne 1993 osniva grupu "Slajd" sa školskim drugom Ivanom Markovićem u kojoj svira bass... Ubrzo zatim pojavom računara njegovi apetiti rastu i od tada do danas ostaje umetnik na poljima multimedijalnih formi. 2009. diplomira na Visokoj Školi Strukovnih studija odsek Grafika.....