KRV, treneri.ppt

8/14/2019 KRV, treneri.ppt

1/77

FIZIOLOGIJA KRVIProf. Dr Slavica

Suzid


2/77

Krv je deo ekstracelularnog i intravaskularnog prostora, jedino te no tkivo 7 8% telesne mase (70 kg) , to predstavlja oko 5,5 l

Na 1 kg telesne mase mu karci imaju 79 ml ok ene imaju 65 ml krvi pH 7.35 7.45 Temperatura 38C


3/77

DISTRIBUCIJA VOLUMENA

KRVI uKARDIOVASKULARNOMSISTEMU:4.5-5.5 L krvi (7% tm bez mmt)

80% u venama + desno srce + plua

ili64% u venama

9% u pluima 7% u srcu (dijastola)5% u kapilarima

15% u arterijama


4/77

Osobine krvi

7 8% telesne mase

~ 5,5 L 5-6 L (M, 70 kg) ; 4,5-5,0 L (ena) +/ - 20%

Spec. Gustina = 1,050 1,060

= 3,5 5,5 (plazma: 1,9 2,6) pH = 7.36-7.40

Hct = M: 0,42 0,48 ( 0,45); : 0,36 0,45 ( 0,41)

SE = M: 0 15 mm/h ( 1-3 mm/h) ; : 0 20 mm/h (3-5 mm/h)


5/77

Uloge krvi Brojne su uloge krvi u organizmu:

1. Transportna uloga2. Respiratorna uloga3. Nutritivna uloga4. Regulatorna uloga

5. Ekskretorna i detoksikaciona uloga6. Odbrambena uloga7. Hemostazna uloga8. Homeostazna uloga

o ravanju pH, elektro-litnog sastava i volemije. Kod homeotermnih organizama termoregulacija Regulacija osmotske i acido- bazne ravnotee


6/77

Uloge krvi - transport

Transportna uloga


7/77

Uloge krvi - odbrambena

Odbrambena uloga


8/77

Uloge krvi zaustavljanje krvarenja

Zaustavljanjekrvarenja


9/77

ACIDO/BAZNI BALANS

Kompleksni mehanizmi ukljueni u regulaciju konc. jona H u tel. t e. (krvi).

H+ ima veliku vanost jer je jako reaktivan! Puferi ( hemijski i fizioloki) pomau u o ravanju

optimalne konc. jona H PH= 7.36 (venska krv) 7,40 ( arterijska krv)

ACIDOZA= porast kiselih pro ukata ( pH 7.4) ALKALOZA= nagomilav. baznih pro ukata( pH 7.4)


10/77

Krvni sud

Eritrociti

Trombociti

Plazma

Leukociti

Krv - dvofazni sistem koji se sastoji od:

1. Uoblienih elemenata krvi2. T ene faze koja se naziva plazma

Sastav krvi


11/77

Uobli eni elementi krvi

Kostna

sr

Eritrociti

Leukociti

Trombociti


12/77

Komponente krvi: tena - krvni serum/plazma

uoblieni el. elementi

Puna krv

Puna krv+ antikoagulans

10/1500/4 0C

10/1500/4 0C

koagulum

krvni SERUM

krvna PLAZMA

uobliceni elementi

10 -20

koagulacija

sedimentacija

NE sadrzi fibrinogenII, V, VIII faktor koag.

Sadrzi aktivne materije

sadrzi fibrinogen

Izdvajanje krvne plazme i seruma


13/77

Krvna plazma Krvna plazma je teni eo krvi u kome

su suspen ovani uoblieni elementi Predstavlja

rastvor elektrolita i malih organskihmolekula (glukoza i aminokiseline, npr.)

koloidni rastvor proteina i suspenziju lipida u vodi


14/77

Krvna plazma se sastoji od: Vode 90% Plazma proteina, hormona 9 % Elektrolita ( Na + i Cl -) 1%

Krvna plazma

Plazma je bistroukaste boje koja potie od prisustva bilirubina Opalescentnost plazme zavisi od prisustva lipida, pre svega hilomikrona Relativna gustina (1,025-1,034) je manja nego kod krvi (1,050-1,060),dok je viskoznost 1.5-2 puta vea od viskoznosti vode, a oko2 puta manjaod viskoznosti krvi

Viskoznost zavisi od hematokrita i koncentracije proteina plazme


15/77

Proteini plazme Koncentracija = 60-80 g/L

Frakcije proteina:1. Albumini oko 45 g/L2. Globulini oko 25 g/L

heterogena frakcija koji se elektroforezom na celulozi razdvajaju na :

a) alfa-1 (npr. alfa-1-lipoprotein (HDL) i alfa-l-antiproteaze) b) alfa-2 (npr. alfa-2 makroglobulin; glavni plazmin inhibitor proteaza, i

ceruloplazmin; bakar-zavisna ferooksidaza, protein koji vezuje bakar,ali nije znaajan za transport bakra u tkiva).

c) beta (npr. transferin; transportni protein za gvoe, beta -lipoprotein(LDL) i C3-komplement)

d) gama frakciju (npr. Imunoglobulini)

3. Fibrinogen oko 3 g/L


16/77

Elektroliti u plazmi


17/77

HEMOPOEZA proliferacija, diferencijacija i sazrevanje krvnih delija

Eritro-cito-poeza = stvaranje eritrocita leukopoeza = stvaranje leukocita trombocitopoeza = stvaranje trombocita


18/77

Hemopoezna tkiva

Ko fetusa zapoinje u: 1. Krvnim ostrvcima u

umananoj kesi 2. Zatim se nastavlja u jetri

i slezini3. Konanokosna sr

Kostna sr: a) Crvena (aktivna)b) uta (neaktivna,

masna)


19/77

Hemopoezna tkiva Aktivna kostna sr ko or raslih:

K imeni prljenovi Grudna kost (Sternum) Rebro


20/77


21/77

Smanjen nivoO 2 u krvi

Erithropoetin stimulie crvenu

kostnu sr Podstieeritropoezu ipoveava brojeritrocita

Fizioloki nivo kiseonika u krvi

Stimulus: Smanjenaoksigenacija tkiva(mali volumen krvi,anemija, smanjenadostupnost O 2 u krvi / nizak hemoglobin,

poveane potrebe tkiva zaO 2, plune bolesti )

Start

Bubreg (i jetra u manjojmeri) oslobaajueritropoetin

Poveanasposobnost krvi za

transport O 2

Princip negativne povratne sprege


22/77


23/77

ANEMIJA = SMANJEN BROJ ER I/ILI HB

Policitemija = povedan broj Er ( krvnidoping)


24/77

Leukopoeza


25/77

Trobocitopoeza


26/77

Eritrociti crvene krvne delije


27/77

Eritrociti - hematokrit

Hematokrit (l/l) je zapreminski odnosuoblienih elemenata krvi prema

plazmi

Izraava se kao neimenovan broj i uvek je


28/77

Eritrociti crvene krvne delije

Eritrociti su uoblieni elementi krvibikonkavnog oblika (zavisi odspektrina) i crvene boje koja potieod hemoglobina

Promer: 6.7-7.7 m (prosek 7.2 m) Debljina: 1.7-2.5 m. Zapremina (MCV) iznosi oko 90 JL

(80-100 m 3).

Prosean ivotni vek: 120dana i za to vreme oko 200.000 puta prou krvotokom


29/77

Broj eritrocita u krvi mlade odrasle zdrave osobe:

enskog pola: 4.0 -5.0 x 10 I2 /L (oko 4.5 miliona/pL)

Mukog pola: 4.5 -5.5 X 10 !2 /L (oko 5 miliona/pL) Te razlike su uslovljene polnim hormonima:

muki polni hormoni eluju stimulativno ( irektno na delijeprogenitore eritroidne loze ili preko eritropoetina)

estrogeni ak eluju blago supresivno na eritrocitopoezu

k d lij


30/77

Eritrociti crvene krvne delije Imaju oblik bikonkavnog diska koji omogudava velikepromene

oblika bez promena zapremine i povrine eritrocita tj. velikufleksibilnost

Znaaj iskoi nog oblika eritrocita ogle a se: pri prolasku eritrocita kroz uzane (kapilarne) krvne sudove i u tome to obezbeuje maksimalno smanjenje uine puta

difuzije respiratornih gasova - pre svega O 2 - hemoglobin uglavnomporeani ispo same membrane eritrocita, ok se mali broj molekula nalazi ucitosolu eritrocita


31/77

HEMOGLOBIN

Skulptura "Heart of Steel (Hemoglobin)", 2005, Weathering steel and glass, Oswego


32/77

Najvaniji sastojak eritrocita jehemoglobin (Hb) Koncentracija u eritrocitima (MCHC) iznosi 320-360 g/L Koncentracija hemoglobina u krvi:

zdravih mladih odraslih ena od 115 do 155 g/L (140 20), zdravih mladih odraslih muk. od 125 do 175 g/L (150 20)

l h l b


33/77

Uloge hemoglobina Prenoenje kiseonika i ugljen ioksi a

Regulacija aci obazne ravnotee Vezuje azot monoksid

H l bi


34/77

Hemoglobin Sloen protein Sastoji se od:

1. 4 polipeptidna lanca - globin2. 4 hem grupe (svaka vezana za jedan lanac)

Hemgrupa

lanac lanac

Svaka hem grupa se sastoji od porfirinskog prstena sa Fe u centru

V t h l bi


35/77

Vrste hemoglobina Oksihemoglobin hemoglobin vezan za O 2

Deoksihemoglobin hemoglobin posle oslobaanja O2 Karbaminohemoglobin hemoglobin vezan za CO 2 Karboksihemoglobin - kada ce za njega vee CO ( duvanski dim

* ) - afinitet hemoglobina 200 puta vedi u odnosu na O 2)

Methemoglobin Gvoe je u Fe3+ obliku umesto Fe 2+ (nitriti*)

i t i k i t k ij it it


36/77

ivotni vek i estrukcija eritrocita


37/77

Supstance neophodne za normalnu izgradnju i sazrevanje eritrocita

1. Aminokiseline

2. Gvoe 3. Vitamin B12 (cijankobalamin)

4. Folna kiselina (pteroilglutaminska kiselina)5. Oligoelementi

G


38/77

Gvoe Gvoe je po je nako vano za procese proliferacije i maturacije eritroblasta Zavisno od telesne mase, u odraslih osoba ima 3590 mmol ili 2-5 g gvoa

oko 6070% nalazi u hemoglobinu 4-5% u mioglobinu miida Ostatak gvoa je smeten ( eponovan) u hepatocitima i

makrofagima jetre, slezine i kostne sri u obliku feritina ihemosiderina

Feritina ima i u krvi, to pre stavlja in eks stanja epoa gvoa u organizmu

G ij


39/77

Gvoe - apsorpcija

Apsorpcija je kljuni fenomen uregulaciji balansa gvoa Normalno se apsorbuje:

5-10% per os unetog gvoakada su depoi puni

a 20- 30% o unetog gvoa prideficijenciji

U digestivnom traktu feri jon (Fe 3+ > Fe2+) prelazi u fero jon (nizak pH,

vit. C) koji se bre apsorbuje Najvie se Fe2+ apsorbuje izduodenuma i jejunuma, a vrlo maloiz eluca i ileu ma

Gvoe ikl


40/77

Gvoe - ciklusGvoe iz hrane Duodenum

(oko, 1 - 2 mg na dan)

Miii (mioglobin)

(300 mg)

Jetra (1,000 mg)

Kosnasr

(300 mg)

(hemoglobin) (1,800 mg)

Retikuloendotelni makrofagi

(600 mg)

Deskvamacija/Menstruacija Gubitak krvi - drugo

(oko, 1 - 2 mg na dan)

Depoigvoa

Plazma transferin

(3 mg)

Gubitak gvoa

(Feritin)

(TIBC)


41/77

Gvoe poreklom izdepoa jetre i GIT - unos

Eitropoetin iz bubregaa

Proeritrocit

Faze u razvoju eritrocita

ivotni vek ertrocita120 dana

Vit i B12 i f l ki li


42/77

Vitamin B12 i folna kiselina Vitamin B 12 (kobalamin) i folna kiselina su, tako e, potrebni da

bi se obezbedio proces proliferacije i maturacije Vitamin B 12 nije prisutan u biljkama, ved ga je ino sintetiu

bakterije. Nalazi se u ovoljnim koliinama u jetri, mleku, jajima,piletini.

Dnevno se putem urina i fecesa gubi oko 1.5 nmola vitamina B 12 ,a potrebe za apsorpijom su isto tolike. Depoi u jetri su dovoljniza 3- 4 go ine, pa i vie.

K g


43/77

Krvne grupe


44/77


45/77


46/77

U OAB sistemu : 6 GENOTIPA i 4 FENOTIPA (antigeni A, B i O)

AA ili AO ( A); BB ili BO ( B); AB ( AB ); OO ( O ).U Rh sistemu postoji 6 najeih tipova Rh antigena: D,C,E, d,c,e

U trolanom genskom kompleksu samo jeD antigen vaan (Rh-D)

RhD + ili RhD (Poznati samo na eritrocitima)


47/77


48/77

Anti RhD suIgG imunoglobulini i

prolaze kroz placentu

Leukociti


49/77

Eritrociti LeukocitiLeukociti


50/77

Kriterijumi za podelu leukocita


51/77

Kriterijumi za podelu leukocita Prema funkciji

1. Fagocite

2. Imunocite Prema obliku jedra dele se na:

1. Mononuklearne leukocite (nesegmentovano jedro) limfociti monociti

2. Polimorfonuklearni leukociti (PMN) (segmentovana jedra) Neutrofili Eozinofili Bazofili

neutrophil eosinophil basophil lymphocyte monocyte



52/77

GranulocitiAgranulociti


Prema prisustvu granula u citoplazmi:

Leukociti


53/77

Leukociti Broj leukocita u perifernoj krvi: 4-10 (5-8)x 10 9/L .

Leukopenia oznaava broj leukocita manji o 4 x 10 9/L Leukocitoza povedanje broja leukocita preko 10 x 10 9/L

Broj leukocita u perifernoj krvi determinisan je odnosom proizvodnjeleukocita i njihove potronje u tkivima

Poremedaji u broju leukocita mogu nastati i usle promena udistribuciji leukocita. Skoro polovina ukupnog broja granulocita ucirkulaciji ne cirkulie slobo no, ved a herie za en otel malih krvnihsudova

Leukociti


54/77

Leukociti Ukupan broj leukocita u perifernoj krvi predstavlja nedovoljno

pouzdan kriterijum za procenjivanje leukocitne loze

U tom cilju neopho no je o reivanje relativne i apsolutneleukocitne formule

Relativna leukocitna formula predstavlja procentualnuzastupljenost pojedinih vrsta leukocita u ukupnom brojuleukocita

Relativna leukocitna formula


55/77

Relativna leukocitna formula

Ukupan broj leukocita4-10x10 9 / L

Uoblieni Elementi

krvi

Trombociti

Leukociti

Eritrociti

Granulociti

Agranulociti

Neutrofili (55-65%)

Eozinofili (2-4%)

Bazofili (0-1%)

Limfociti (25-35%)

Monociti (3-6%)


56/77

Neutrofilni granulociti Najbrojniji su meu cirkuliuim

leukocitima i ine 50-70% ukupnog broja Na krvnom razmazu su okruglog oblika,veliine 12-15m

Jedro im ima najee 3, ree 2, 4 ili 5lobusa, dok je citoplazma ispunjenaspecifinim i azurofilnim granulama

Specifine granule boje se ljubiasto jer imajupodjednako izraen afinitet prema baznim ikiselim bojama od ega i potie naziv neutrofili

Neutrofili su leukociti koji tite organizamod bakterijske ili gljivine infekcije kao idrugih sitnih izazivaa upalnih procesa

Prva linija odbrane odbakterijskih infekcija

Eozinofilni granulociti


57/77

Eozinofilni granulociti

Pokazuju acidofiliju (eozinofiliju) jer segranule u njihovoj citoplazmi se boje kiselimbojama

U krvi provode 6-10 sati posle ega prelazeu tkiva gdje opstaju 8 - 12 dana.

Okruglog su oblika i 12- 15m veliine

Je ro ima va renja . Postavljeno jeekscentrino i sa vie heterohromatina. Granule su krupnije nego kod neutrofilnih

granulocita i slino njima sa re hi rolitikeenzime

Sposobnost da otklanjaju parazitske crve iprotozoe. Osim toga uestvuju i ualergijskim reakcijama tako to fagocitiraju iodstranjuju komplekse antigen-antitelo

Bazofilni granulociti


58/77

Bazofilni granulociti

Najmanje brojni leukocite Okruglastog oblika, 11- 13m veliine Jedro je potkoviastog oblika i

ekscentrino postavljeno Granule su krupne i boje se baznim

bojama (metilensko plavo ili azuri) pa

delije pokazuju bazofiliju U granulama se nalaze materije kao umastocitima, kakve su npr. heparin,histamin i dr.

Osim po strukturi slini su sa

mastocitima i po funkciji pa takouestvuju u trenutnim alergijskimreakcijama

Monociti


59/77

Pripadaju monocito-makrofagnom sistemu Krupne, mononukleuse delije (najvede

delije krvi),15-25m veliine

Iz njih nastaju makrofagi, delijesa najvedom sposobnodufagocioze

Je ro im je bubreastog oblika i nijesegmentirano

U citoplazmi se nalaze granule saenzimima. Od enzima poseduju: kiselufosfatazu, glukuronidazu, lizozim, neketipove esteraza i peroksidazu

Limfociti


60/77

Okrugle elije ije krupno jedro zauzimapreko 90% unutranjosti i potiskujecitoplazmu u stranu

Postoje u tri vrste: 1. B limfociti nastaju u kotanoj sri, gde i

sazrevaju: eng. Bone marrow - B-cells. 2. T limfociti takoe nastaju u kotanoj

sri, ali sazrevaju u timusu: eng.Thymus - T-cells.

3. elije ubice nastaju takoe u kotanojsri: eng. Natural Killer Cells.

Uloga leukocita odbrana organizma


61/77

Uloga leukocita odbrana organizma Imunitet je otpornost organizma na bakterije,

viruse i druge infektivnih agenase i toksine Svaka osoba se raa sa vedim ili manjimuroenim imunitetom koji jerezultat vie specijalizovanih mehanizama:

(1) leukocita i retikuloendotelnog sistema(2) otpornosti intaktne koe na invaziju mikroorganizama (3) estrukcije bakterijskih organizama putem igestivnih enzima u elucu(4) supstancije koje cirkuliu putem krvi



62/77


Pored ovog, prirodnog imuniteta, ovek moe razvitisteeniimunitet na mnoge destruktivne agense za koje nema prirodnezatite Mnogi estruktivni agensi, kao to su bakterije, virusi ili toksini uglavnom su

sastavljeni od proteinskih molekula Kada prodru u organizam, ovi proteini deluju kao antigeni koji specifino

aktiviu imunski sistem sa va tipa imuniteta, o nosno imunskih o govora :1. humoralni imunitet2. celularni imunitet


63/77


64/77

Trombociti

Trombociti pre stavljaju uobliene elemente krvi koji nastajufragmentacijom (sekvestracijom) citosola megakariocita u kostnoj sri

Broj trombocita iznosi 150-450xl0 9/L ( 25-50 x 10/10/L) Broj trombocita manji od 150 x 10 9/L predstavlja trombocitopeniju Broj trombocita preko 400 X 10 9/L predstavlja trombocitozu

Broj trombocita


65/77

Broj trombocita Je na tredina ukupnog broja trombocita nalazi se u vidu rezervnog pula

smetenog u slezini, koja inae pre stavlja rezervoar za sve uoblieneelemente krvi

Broj se menja u zavisnosti o o nosa pro ukcije i potronje trombocita Rezervni kapacitet kostne sri za pro ukciju trombocita iznosi 8 puta (za

eritrocite 6-8, a za granulocite 4 puta), ali i to ponekad nije dovoljno da sebroj trombocita o ri u fiziolokim granicama, jer ominira razgra njatrombocita

Vek trombocita u perifernoj krvi zdravih osoba iznosi oko 7-10dana

Trombociti


66/77

Trombociti Trombociti predstavljaju male fragmente megakariocitnog citosola Neaktivisani trombociti ("resting platelets") u cirkulaciji imaju oblik iska iji

promer iznosi 3-4 m Trombociti sa re veliki broj homogeno istribuisanih organela, ali neposeduju jedro

Hemostaza


67/77

Hemostaza Pojam hemostaza (haemostasis = zaustavljanje krvi) oznaava skup sloenih

fiziolokih mehanizama koji se aktiviu a bi se spreio gubitak krvi iz

otedenih krvnih su ova U fiziolokim uslovima, ovaj proces se o vijabrzo i lokalizovano - samo namestu otedenja - tako a spreava gubitak krvi, a ne kompromituje tok krvi ukrvnim sudovima

Hemostaza je potencijalni sistem i ukljuuje kompleksnu i integrisanu

interakciju zidova krvnih sudova, trombocita i faktora koagulacije Na osnovu ueda ovih inilaca, hemostaza je po eljena na faze:

1. Vaskularna2. Trombocitna3. Koagulaciona

Odnosno1. Vazospazam2. Stvaranje trombocitnog epa 3. Stvaranje krvnog ugruka

4. Urastanje fibroznog tkiva u krvni ugruak

Trombocitna faza


68/77

o boc t a a a Uloga trombocita u hemostazi:

(1) o ravanjem integriteta zi a krvnog su a

(2) inicijalnim zaustavljanjem krvarenja formiranjem trombocitnog epa (3) stabilizacijom hemostaznog epa i prokoagulantnom aktivnodu i(4) omogudavanjem brzog saniranja otedenja krvnog su a stimulacijom

migracije en otelnih delija i migracije i proliferacije glatkih miidnih delija namestu otedenja (oslobaanje mitogena, P GF)

Koagulaciona faza


69/77

g U koagulacionoj fazi dolazi do serije kaskadnih, uglavnom enzimskih reakcija

u kojima se sukcesivno aktiviuzimogeni faktori koagulacije, koji dovode dostvaranja nerastvorljivog fibrinskg epa

Ove faze nisu in vivo jasno odvojene Na primer, jo u vaskularnoj i trombocitnoj fazi olazi o stvaranja izvesnih

koliina trombina i fibrina, koji su neophodni za normalnu agregacijutrombocita

Prokoagulansi antikoagulansi


70/77

Refrakcija koaguluma


71/77

j g Stabilni fibrin proima formirani trombocitni ep i povezuje ga sa ivicama

otedenja

Stabilizacijom fibrina i kontrakcijom trombocita dolazi do refrakcijekoaguluma, privlaenja ivica otedenja i efinitivne hemostaze


72/77

Uticaj treninga na promene u krvi


73/77

j g p

Povedana zapremina krvi ( za 1/3)- maratonci Porast Hb ( 10- 20%) ko maratonaca Porast konc. Fe i proteina plazme

Promene viskoznosti ( u toku ra a a uoporavku( hemokoncentracija, - dilucija) Porast hematokrita privremen

ra ni otok miida traje o 60 min

Dehidratacija, smanjen Vol krvi i MVS i opadanjefizike ra ne sposobnosti i o 20%


74/77


75/77

THE END 1 !


76/77


77/77

Documents

KRV, treneri.ppt