Kuće od slame. Brosura

7/30/2019 Kue od slame. Brosura

1/6

Jo devedesetih godina prolog veka i do nas je stigla vest o kuama od slame koje su u SAD postale pravi hit. Prola jedecenija od tada a ovaj zanimljiv sistem gradnje jo uvek nije izaao iz mode. Zapravo, korienje onovljivog i potpunoprirodnog materijala ! staljike "itarica ili drugih industrijskih iljaka, odli#ne mehani#ke i izolacione karakteristike, rzina i

jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih ojekata, oeze$uju kuama od slame sigurnuudunost.

%eoma #est prvi komentar na pomen kua od slame je onaj da se tako gradilo u srednjem veku. Jeste. &radilo se uveliko do

drugog svetskog rata. &radi se i danas. Zato' Zato to smo zaludni, sentimentalni ili ekscentri#ni, ili zato to ono to valjane trea odacivati' (rojne su predrasude o ovim kuama) lako se zapale i rzo gore, ispunjene su insektima i glodarima,nestailne su, itd. Slama gori, ali gori i papir, pa ipak ete upalja#em teko uspeti da zapalite sklopljen tele*onski imenik,insekti i glodari se useljavaju u svaku nezatienu termoizolaciju zato to im je toplo +slama ne predstavlja izvor hrane, a tose nestailnosti ti#e... ova tvrdnja va"i jedino u ajci sa prasiima. -ostalom, kod nas samo graditelji ez elementarnogpoznavanja osnovnih materijala mogu unapred da odace ilo kakvu mogunost gra$enja ovakvih kua. ominacija slame ilata dokazana je u svim delovima Srije ! mnoge vojvo$anske, umadijske, ili kue /sto#ne i Ju"ne Srije koriste se i nakon011 godina, a osnovna restauracija +uglavnom krovne konstrukcije vraa ih u prvoitno stanje. Prostorije pre vie decenijaizolovane karatavanom, vitlovkama +valjci od lata kojima je *ormiran pla*on vojvo$anskih kua, naojem ili latomolepljenim preko pletenog prua, i danas su jednako prijatne zimi i leti.

- ovom tekstu korieni su prvenstveno saveti i preporuke severnoameri#kih graditelja, jer je njihovo iskustvo u gradnjialama slame veliko i potvr$eno na rojnim ojektima koji trpe te"e klimatske uslove nego to su oni na teritoriji 2S.3ajosnovnije, u SAD su ale slame prihvaene kao gra$evinski materijal izvrsnih karakteristika, podle"u svim propisima,

moraju imati serti*ikate i speci*ikacije kao i svaki drugi materijal, tj. moraju ispunjavati stroge zahteve ezednosti,mehani#kih karakteristika, dugotrajnosti, protivpo"arne zatite... Do sada je ilo dovoljno prilika da se ispitaju i mnoge drugenegativne pretpostavke kojih se oi#no ne dosete ni najvei skeptici ! i sve su se pokazale kao pogrene ili neosnovane.

Dobre mehanike osovine kao preduslov lakoe oblikovanja prostora

&radnja alama ne mora da podrazumeva samo upotreu staljika "itaricave i konoplje, lana i drugih industrijskih iljaka +gra$evinska upotrea alaod recikliranih materijala) papira, plastike, automoilskih guma i drugihneorganskih materijala jo uvek je *azi ispitivanja u konstruktivnom, i usmislu uticaja na #ovekovo zdravlje i okolinu. Dimenzije ala odre$ene sustandardnim *ormatiranjem poljoprivrednih ala u SAD) sa dvostrukom !456789416:19;01cm i trostrukom vrpcom ! 876416


2/6

@ehani#ke karakteristike zidova od ala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje to u ovom slu#aju zna#i da projektantima veliku sloodu u olikovanju osnove ojekta, pravca pru"anja zidnih ravni i njihog olika +valoviti, oli, potpuno ravni, itd.

Trajnost materijala

Slamka "itarica se u zemlji raspada nakon est meseci, dok slamka pirin#a traje duplo du"e +zog visokog procenta silikatakoji je dodatno titi od truljenja. @e$utim, slama se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi prona$enina arheolokim lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja mo"e premaiti i nekoliko hiljada godina.Slama je nala"ena u savreno o#uvanom stanju u unutranjosti egipatskih gronica ! dakle na suvom ona se ne raspada+podsetiu jo jednom na nae karatavane i sl. Shodno tome, alirana slama koriena u gradnji ojekata mo"e trajati urasponu koji graditelji iz SAD u ali odre$uju kao period od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od na#ina na koji seradi i odr"ava.

Otpornost na vlagu

&ljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vla"nosti +preko 01 suve

mase, tj. relativne vla"nosti B1C:1. ziljnija oteenja javljaju se tekkada je slama du"i vremenski period izlo"ena ovim uslovima. Eroni#nanaizmeni#na promena vla"nosti ne predstavlja nikakvu pretnju. - ali*ornijiperiode intezivne kie prate dani suvog vetra koji odli#no isue zidove. /ztog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao to je to npr.slu#aj u (ritaniji +me$utim, ova nepogodnost va"i i za sve druge *asadnesisteme. %laga na *asadi pre$e 01 prilikom du"eg perioda intezivnih kia,ali se skoro uvek sasvim osui pre nego gljivice uspeju da se razmno"e uroju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu stailnost ojekta.

/skustvo i rezultati testova pokazali se da je najolji na#in da se izegnedugotrajna koncentracija visoke vla"nosti pravilno olaganje ala na takav

na#in da one mogu emitovati i akumulirati vlagu u okru"enje, dr"ei je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i uenterijeru. &ra$evinski papir, koji se u SAD #esto koristi za impregniranje zidova od iverice i sl, mo"e umanjiti sposonost

ala da emituju vla"nost #ime postaju povrina gde e se koncentrisana vlaga odr"ati na du"i period. Zato mnogi iskusnigraditelji ovog sistema preporu#uju paropropusne zaptiva#e i premaze koji spre#avaju vodu9vlagu da prodre kroz malter idospe unutar zida, ali istovremeno dozvoljavaju prolazak pare iz unutranjosti ojekta kroz malter kojim je zid olo"en.

Statisti#ki podaci za zidove od ala slame pokazuju va"nostparopropusnosti ologe zidova ! naj#ei uzok propadanja ovakvih kuadogodio se tamo gde je izvedeno potpuno zaptivanje9impregniranje zidaparonepropusnim premazima #ime je omogueno tetno dejstvo vlage +ovapojava je skoro isklju#ivo posledica primene savremenih gra$evinskihsredstava. ada je ovo izegnuto kua se ez prolema mo"e odr"ati inekoliko decenija u uslovima veoma vla"nih klima +preko 51. =ako palataak Place u Euntsville, Alaama, izdr"ava visoku vla"nost ameri#kog juga

jo od ;


3/6

Otpornost na insekte i pesticide

- pore$enju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu +u SAD termiti predstavljaju #estu opasnost za ojekteod materijala organskog porekla. - svakom slu#aju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zatite drveta.Same ale daju insektima mnogo manje prostora za "ivot i kretanje nego npr. ondruk sistem koji se ina#e koristi u SAD+mada su i kod nas sve #ei uplji zidovi sa gipskartonskim plo#ama. Za razliku od sena, slama sadr"i veoma malohranljivih sastojaka i sama po sei ne privla#i insekte. Dovoljna je, mada ne i neophodna, standardna zatita ala koja se iina#e koristi prilikom dezinsekcije. %elika zarinutost postojala je zog pesticida u samoj slami kojima je io prskan pirina#

+kao naj#ea sirovina za gradnju u SAD, me$utim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovan u ale pru"a veomamalo prostora za njihovo ilo kakvo tetno dejstvo +u uzgoju pirin#a pesticidi se koriste samo u najranijim *azama, te je tokom"ivota iljke njihovo prisustvo sve manje.

Otpornost na vatru

=estovi su pokazali da kue od alirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. 3a testu su naslagane ale ezolepljivanja glinom izdr"ale polusatno dejstvo vatre, dok malterisani zid mo"e da izdr"i i cela dva sata? vo je pre svegazato to u samom zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, ve je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da seiri. ada se tu doda i neto vei sloj oi#nog ili zemljanog maltera +u odnosu na standardne konstrukcije, jasno je da slamaima olju zatitu. @e$utim, mora se voditi ra#una da slamke ne proijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako prakti#no

postaju *itilj. /z tog razloga, ukoliko "elimo da slamom zaptijemo sve spojeve, posenu pa"nju trealo i posvetiti uglovimaoko otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova ! ta mesta moramo pa"ljivo olo"iti malterom ili premazatiprotivpo"arnim premazima +mada uvek mo"emo koristiti savremene zaptivne materijale i sredstva.

Termike karakteristike

Zidovi od ala slame zatieni malterom ili glinenim latom imaju sposonost akumulacije i emisije toplote) u toku danasakupljae toplotu i zatim je u toku noi isputati u prostoriju, istovremeno se hladei, da i zatim u toku dana prostorijipredavali sve"inu sakupljenu u toku noi. va osoina donee velike prednosti u kom*oru tokom sve du"eg leta, ali osnovnaprednost jeste e*ekat na potronju energije.

@onolitni sastav je od klju#ne va"nosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od slame. Poseno isti#em njihovenajvee prednosti u odnosu na vieslojne i zidane zidove)

visoki stepen trenja izme$u ala slame zadr"ava ih na mestu ez ikakvih vezivnih sredstava a pravilnimpostavljanjem, i zahvaljujui vertikalnom optereenju krovne konstrukcije, dolazi do veoma kompaktne veze+preplitanja slamki izme$u horizontalnih redova, ali i susednih ala u jednom redu +lagim poveanjem dimenzijapod pritiskompotpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama postaju miniChladni mostovi+toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti uzidanog elementa, a zatitatermoizolacionim slojem nee anulirati ovu razlikujednoslojni zid oeze$uje pravilnu razmenu i regulaciju spoljanjih i unutranjih uticaja temperature i vodene pareez opasnosti kondenza u unutranjosti zida +parna rana nepotrena

Gradnja

ao kod monta"nih, skelet kua od ala slame postavlja se na pripremljenu osnovu +temeljnestope i temeljna plo#a. Zidovi od ala slame, uglavnom, mada ne i oavezno, *ormiraju se tekpo postavljanju krovnog pokriva#a kako i ili zatieni od vremenskih uticaja u toku ugradnje+pre nego to zatitu preuzme ologa od maltera. @e$utim, skelet koji *ormira ojekat mo"eiti dimenzionisan i prema samom sei jer e te"inu zavrnog olaganja krova, i kompletnogojekta, dorim delom preuzeti zidovi.
http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama6.jpg


4/6

ako ilo, zidovi se *ormiraju jednostavnim postavljanjem ala na preklop, kao kod zidanja opekom. Prethodno se postavizatitni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida) sloj ljunka ili daske +zatiene premazima ili *olijama. Prilikom *ormiranjazidova dodatno se mo"e postaviti laka armatura) metalne ipke ili prue +analogno primeru iz nae prakse gde je kodvojvo$anskih kua preko svakog sloja naoja postavljan sloj trske. =ako$e, ez ozira da li se zid od ala slame su#eljava ilisuti#e sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza i trealo iti dodatno oja#ana armaturnim ipkama koje e itiuputene u drugi zid najmanje ;8cm. @ogua je kominacija ovih zidova sa svim drugim materijalima) opekom,penoetonskim elementima, ali i metalnim pro*ilima za staklene zavese.

Krovnakonstrukcija

rovna konstrukcija mo"ese posmatrati potpunonezavisno od ovogsistema gra$enja zidova

jer on na nju ne uti#e vienego ilo koji drugi. =akokuu od ala mo"ete

odozgo zatititi klasi#nim drvenim krovom ilo kog olika, tavan mo"ete koristiti po izoru, a ni#im niste uslovnjeni ni prilikomizora krovnog pokriva#a +crep, lim, itd. Dodatno, mogue je *ormirati konstrukciju pla*ona i krova pomou samih ala,prostim slaganjem u lukove i svodove, kao to je to nekada io #est slu#aj sa kamenom ili opekom. vakva konstrukcijamo"e predstavljati pouzdanu osnovu zelenog krova, tj. krova prekrivenog vegetacijom, naravno, uz ispunjen oavezan uslovdore hidroizolacije koji va"i za sve krovove tog tipa.H

Vertikalna i horizontalna optereenja zidova od bala slame

%eina gra$evinaca u SAD odlu#uje se za tradicionalne drvene skeletne sistemeza prihvatanje tereta ojekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogihezednosnih, ali i zdravstvenih propisa za nosee i nenosee zidove.

Eorizontalna optereenja jakihvetrova i seizmi#kih potresareavaju se oi#nim #eli#nimkosnicima9utegama. Zidove odslame prvenstveno trea zatititiod uticaja vetra. =estovi supokazali da malterisan zid odslame mo"e izdr"ati pritisak od 81*unti po kvadratnoj stopi +041kg9mI. @e$utim, ovakvi sistemiimaju dodatne prednosti u odnosu

na skeletne drvene, kao to su dodatna elasti#nost i *leksiilnost. ptemiljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i

oteenjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljujui upravo oprimalnoj elasti#nosti, ne koncentriu negativna dejstvasila u jednoj ta#ki +to je osnovni uzrok oteenja krutih etonskih konstrukcija usled poja#anih viracija.
http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama12.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama11.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama9.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama8.jpg


5/6

Zavrna obrada zidova

Povrine ala slame nude odli#nu mehani#ku vezu za spoljanje i

unutranje olaganje zida cementnim ili kre#nim malterom, ez potree za mre"icom i sl.@re"ica, tj. lako armiranje mogu iti korieni onda kada ologa ala

ima i konstruktivnoCnoseu ulogu, ili kada se "eli dodatnasigurnost od pojavljivanja povrinskih pukotina na samoj olozi

zida ! malteru. - svakom slu#aju, pri#vrivanje mre"e na zidsasvim je jednostavno uz pomo "ice ili du"ih ipki. Zogprirodnih neravnina zida od slame pre trea koristiti nepravilanraspored ovakvih ankera nego ilo kakvu vrstu orasca, osimosnovnog kriterijuma dore pri#vrenosti.

Kako okaiti policu na zid!

3asuprot uoi#ajenom miljenju povrinezidova ovakvih kua nisu krivudave i nepravilne +jo jedna predrasuda,naravno, osim u slu#aju kada je rusti#nost isklju#iva "elja arhitekte ili

investitora, a sve u cilju naglaavanja prirodnosti materijala. ompletiranazidna ologa ni po jednom detalju nee pokazati da se govori o zidu odslame ! ovo je mogue pretpostaviti jedino po deljini zida +jer jo uveknismo navikli da zid poseduje a sve one silne slojeve koji nikom netreaju otkad su klimaCure$aji poje*tinili ili, kako se #esto ka"e) po ra#unuza struju. Prilikom ure$ivanja enterijera ne trea rinuti ! ovaj zid e dr"atisve vrste metalnih ra*ova i drvenih klinova, a za postavljanje ra*a ilieksera nee vam iti potrean

nikakav dodatni elektri#nialat, ni tiplovi, to nije #est

slu#aj kod danas uoi#ajenih zidova. ada se postavljaju predmeti napovrinu zida, u zid se postavi drveni klin du"ine 71cm, promera 86;1cm,koji e ez prolema izdra"ati sva potrena optereenja, ez ozira da li se

radi o kutijama za instalacije ili policama za knjige. 3a sli#an na#in mogueje pri#vrstiti i kapke prozora ili atenskih vrata. Za te"e terete oslonac uzidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno u#vrsti ukljetenjem, kaoto je to slu#aj ponekada sa zidovima od gasetonskih elemenata +siporekslok i sl.

"nstalacije u zidu

evi ugra$ene u zid mogu izazvati izlivanje vode unutar zida, ez ozira od kog materijala je na#injen. 3a Zapadu nije retkapojava da iz tog razloga istalacije idu po povrini zida. ako ilo, ovaj prolem se reava provo$enjem instalacija krozplasti#ne cevi razli#itih stepena sigurnosti. vi kanali se postavljaju dulje unutar zida +oko :cm kako ne i dolo do njihovogslu#ajnog proijanja, ali i kako i se nali u to #vroj zoni zida +ova mera predostro"nosti prakti#no je nemogua zaizvo$enje kod drugih masivnih, pa i skeletnih zidova. utija za elektri#ni razvod mo"e se postaviti na zid kako je opisano kodpolica, ali mo"e isto tako iti ugra$ena u sam zid kao i kod konvencionalnih zidova.

#roste raunice

@o"da je pri#a o trokovima trealo da stoji na po#etku teksta kako idodatno zainteresovala konzervativne graditelje ili #itaoce koji veruju u tri
http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama18.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama17.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama16.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama15.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama14.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama13.jpg


6/6

praseta +zidara iz hoija, tek, kako ilo, do$osmo i do ra#unice... 3e "elim vas uediti da je gra$enje kua od slamepogodno za urane sredine +mada ismo mogli da pri#amo na temu koliko, ar to se sistema i procesa gradnje ti#e,individualni ojekti sa jednim ili dva sprata u predgra$ima imaju karakteristike uranog> arhitektonski stil za sada ostavimo postrani, ali svaki ojekat van veih naselja apsolutno je pogodan za gra$enje alama slame.

3aveu samo neke odsmernica uz pomo kojihsami mo"ete doi dookvirne ra#uniceisplativosti ovakvoggra$enja, kao i prednostitokom upotrenog vekaojekta)

dostupnostmaterijala i kratkarelacija +ni"acena transportaza ojekat od;11mI potreno je oko 411 ala slame +ala slame na dan ;1.;1.011:. kotala je ;11din, tj. ;,08 evraprilikom zidanja potreno je daleko manje armature, nema trokova za cement i pesak +lepak, nisu potreniarmiranoCetonski vertikalni i horizontalni serkla"i za seizmi#ku zatitumalterisanje mo"e iti mainsko ili ru#no, malterom ili latom +oko 81 vea potronja maltera u ovoj *azi radovanije potrena dodatna termoizolacija ! ne postoji troak u vezi sa materijalom i radovimanema osetljivih zavrnih radova +specijalni sloj *asade, izegavanje spojnica termoizolacije od ilo kog materijala,zaptivanje kriti#nih spojnica oko otvora, ispod krova...daleko manja mogunost pojave hladnih mostova zahvaljujui punoj9monolitnoj zidnoj masizid lako mo"ete proiti +zatvoriti na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potreno, krovnu ven#anicumo"ete osigurati dodavanjem drvenih podupira#a na tom mestutoplotni kom*or i energetska e*ikasnost kua od ala slame mo"e se meriti samo sa onim u ojektima kojiispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godinaokru"enje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.

$mesto zakljuka

3aravno da ove kue sa soom nose i dozu ekscentri#nosti. - SAD ona seprvenstveno ogleda u "elji pojedinaca da naprave ojekat koji e imati tovie paralela sa odr"ivim razvojem. =ako kua od ala slame pravi smisaodoija tek kada je opremljena energetski e*ikasnim sistemima koji koristeonovljive izvore energije, pa se zelenilo, restaurirana drvena stolarija,solarne plo#e, ojleri na krovu i vetrenja#e skoro podrazumevaju.

- susednoj Ervatskoj razvijen je pokret koji ula"e napore da se slama uvrstikao gra$evinski materijal kako i ove kue mogle da doiju sve upotrenedozvole, to je ve odavno slu#aj u SAD i Zapadnoj Kvropi. @alo jeverovatno da e se ovde neto sli#no dogoditi u narednih 8C;1 godina, paovdanji graditelji mogu da odahnu ! ezedni smo od jo jedne novotarije

+jedva se nekako navikavamo na ovu termoizolaciju?. Do$osmo do toga dae vam ovaj #lanak mo"da ustreati tek kada se na$ete negde na Zapadu,gde ljudi nemaju para za grejanje i nove materijale pa se dovijaju i grade kako stignu ! arogantni prezir iznena$enih izgro"enih ogatih stranaca +od slame'? ni tamo nije simpati#an...

"zvor% &agazin 'uild
http://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama21.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama20.jpghttp://www.predmer2.npnetwork.co.rs/images/tekstovi/2011/decembar/slama19.jpg

Documents

Kuće od slame. Brosura