KVANTITATIVNO – KVALITATIVNA ANALIZA PROGRAMA NA … · U monitorovanom periodu, analizirani su medijski sadržaji radio programa na rusinskom jeziku u trajanju od jednog meseca

1

KVANTITATIVNO – KVALITATIVNA ANALIZA PROGRAMA NA RUSINSKOM JEZIKU U PRIVATIZOVANIM RADIO STANICAMA

Novinarska asocijacija Rusina

2

UVOD Privatizovanje medija je završeno 2015. godina. Rusini su izgubili program u Javnom preduzeću za informisanje Vrbas, koje je i ugašeno zbog neuspele privatizacije, a program se emituje na tri privatizovane radio stanice: Informativno propagandni centar Kula, Kopernikus Radio Televizija doo Šid i Informativni centar doo Bačka Topola. Prema Zakonu o privatizaciji medija, u članu 52, piše kako obaveze kupca po pravilu traju dve godine, ali kada ima potreba, zbog očuvanja delatnosti, period obaveza se može ugovorom odrediti na tri gofine. Prema kupo-prodajnim ugovorima sva tri medija su u obavezi da obezbede kontinuitet u produkciji medijskih sadržaja od javnog interesa u priod od pet godina. U tim odredbama je problematično to da ni u Zakonu o privatizaciji, a ni u ugovorima nije naglašeno da li se to odnosi na kvalitativni ili samo kvantitativni program od javnog interesa, što se da protumačiti kako je novi vlasnik medija u obavezi isprodukovati (minimalno) isti program kakav je zatekao na kupljenom mediju, ali nigde nije naznačeno da li to treba da bude samo muzički program i reprize medijskih sadržaja (što se može protumačiti i kao sadržavanja iste programske šeme u kvantitativnom smislu, ne i kvantitativnom jer novi sadržaju nisu pravljeni i emitovani) ili i kvalitativno – što znači da su novi vlasnik i novinari u obavezi realizovati nove sadržaje u programu. Upravo iz tih razloga je Novinarska asocijacija Rusina, za potrebe i uz podršku Odbora za informisanje Nacionalnog saveta Rusinske nacionalne manjine, uradila kvantitativno-kvalitativnu analizu programa na rusinskom jeziku u privatizovanim radio stanicama, a kojem je cilj po određenim kriterijumima sagledati stanje u sledećim oblastima: program (po obimu i kvalitetu sadržaja), slušanost programa, ali i sa razgovorom zaposlenih osoba na produkciji tih sadržaja i sa novim vlasnicima medija. Analiza pokazuje koje karika u lancu su slabe i na šta se u daljem periodu treba fokusirati.

3

INFORMATIVNO PROPAGANDNI CENTAR KULA Dekonstrukcija uređivačke politike medija IPC Kula, programa na

rusinskom jeziku

Aleksandra Živković Bučko Sažetak: U ovom izveštaju predstavljena je analiza monitoringa medija IPC Kula, radijskog programa na rusinskom jeziku. Analiziran je 41 sat programa. Izveštaj je rezultat kritičke analize medijskog diskursa, analiziran kvantitativno-kvalitativnom tehnikom. U analiziranom korupusu primećuje nedostatak tonskih inserta i novinarskih žanrova, dok sa druge strane – najzastupljenije vesti su lokalne i upravo iz rusinske zajednice.

Ključne reči: rusinski program, vesti, muzika, izjave, radio

1. Uvod INFORMATIVNO-PROPAGANDNI CENTAR KULA Frekvencija: 89,2 MHz Adresa: Maksima Gorkog 1, Kula Glavni i odgovorni urednik: Milanka Popović Vrsta medija: Lokalni medij sa programom na srpskom jeziku i na jeziku nacionalnih manjina. Informativno-propagandni centar Kula (IPC Kula – Q medija) čine radio stanica i novine „Kulska komuna“ koje izlaze jednom mesečno. Sa privatizacijom, okončanom 25. 9.2015. počela je sa radom i televezijska proizvodnja medijskih sadržaja ovog medija. Medijski centar je nastao 1980. godine odlukom Opštine Kula. Pod vlasništvom opštine sve do 2007. godine kada je prvi put prošao kroz proces privatizacije. Na licitaciji IPC Kula je kupljen za 5,2 miliona dinara. Kupio ga je Dragan Jovanović,direktor privatne televizije Kula. Međutim, to je bila neuspela privatizacija. Posle rakida privatizacije 2007. godine IPC Kula je u vlasništvu Agencije za privatizaciju, (70,40%), zatim su 14,54% imali radnici, udeličari jer se radi o Društvu sa ograničenom odgovornošću i 15% je pripadalo Akcijskom fondu. Zastupnik kapitala koji je bio u vlasništvu Agencije za privatizaciju je Vesna Kovač iz Sombora koja je nadgledala i vodila firmu, do sledeće privatizacije. Informativno propagandni centar Kula prodat je jedinom učesniku u javnom nadmetanju Radovanu Kovaču iz Kule za 3.500 evra, a Agencija za privatizaciju sa njim je zaključila Ugovor o prodaji kapitala ove medijske kuće nakon dobijanja pozitivnih mišljenja Ministarstva finansija - Uprave za sprečavanje pranja novca i Regulatornog tela za elektronske medija o nepostojanju smetnji za zaključivanje ugovora. Datum zaključivanja ugovora je 25. 09. 2015.

4

2. Kontekst medija

Od samog nastanka, Informativno propagandni centar Kula je lokalni medij, koji izveštava na tri jezika, srpskom, mađarskom i rusinskom. Od 2004. godine emituje se i jednosatni program na ukrajinskom jeziku svake nedelje, i od 2011. jednosatni progam na nemačkom jeziku jednom mesčno. Medij „IPC KULA“ ima ukupno sedam zaposlenih.

Informativno propagandni centar Kula emituje radijski i televizijski program svaki dan.

Novine „Kulska komuna“ izlaze jednom mesečno, a rusinski jezik je zastupljen na dve strane. Televizijski program je ponovo počeo sa emitovanjem krajem 2016. godine, a za sada ne emituje program na rusinskom jeziku.

Vlasnik medija je Radovan Kovač. Informativni sadržaji koje pokriva ovaj medij vezani su najviše za opštinu Kula, te za

nacionalne zajednice na čijem jeziku se emituje program.

3. Korpus U monitorovanom periodu, analizirani su medijski sadržaji radio programa na rusinskom jeziku u trajanju od jednog meseca od 14. novembra po 14. decembar 2016. godine. Program radija na rusinskom jeziku emituje se svakog dana poslepodne u trajanju od sat vremena, 16 – 17 sati (osim vikenda) i svakog jutra u trajanju od pola sata, 6 – 6.30 stati, dok se nedeljom emituje emisija u trajanju od sat vremena, 6 – 7 sati (osim subotom). U monitorovani korpus ulaze i emisije koje su realizovane putem projekta „Rusinski omaldinski radio“, za koji je IPC Kula dobio sredstva po projektu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, a koje su emitovane svake subote. U analiziranom periodu ukupni korpus iznosi 41 sat – 23 sati poslepodnevnog programa i 16 sati jutarnjeg programa. Takođe, u monitorovan korpus ulazi i 2 sata emisije realizovane putem projekta „Rusinski omladinski radio“. Izmene u monitorovanom korupusu su: monitorovana je jutarnja emisija na rusinskom jeziku koja je emitovana 15. decembra 2016. umesto 9. decembra koja nije snimljena iz tehničkih razloga.

4. Metoda Podaci koji su obrađeni u ovom izveštaju analizirani su metodom kritičke analize

diskursa, a tehnika je kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja na osnovu unapred utvrđenog kodeksa koji je jednak za ceo projekat. U rubriku „Objekat“ dodat je „Poljoprivredni sektor“ s

5

obzirom na to da su u vestima često spominjani objekti upravo iz ovog sektora (poljoprivrednici, stočari...)

5. Analiza

5.1. Žanr Kada je žanr u pitanju u IPC Kula, programu na rusinskom jeziku primećuje se kako u standardnom programu (jutarnjim i poslepodnevnim emisijama), ne postoji raznolikost novinarskih žanrova, odnosno ni jedan drugi žanr osim vesti i izveštaja i muzike nije zastupljen. Tako je u poslepodnevnim emisijama muzika zastupljena u 75% slučajeva, ukupno 375 puta, vest i izveštaj – 24%, (121 puta) dok je u opciji „Drugo“ koja je zastupljena 1% odnosno 6 puta su objavljena obaveštenje uglavnom opštinske uprave. Primer 1: 15.11.2016. Obaveštenje o podnešenom zahtevu za odlučivanje o potrebi precenjivanja uticaja projekta na životnu sredinu, odeljenja za inspekcijske radove i zaštitu životne sredine opštinske uprave opštine Kula. Obaveštenje je objavljeno i u Službenom glasniku, prevedeno i tako emitovano što nije pogodno za radio kao medij jer je nerazimljivo za slušanjem te pisano služenim „pravničkim“ jezikom. U jutarnjim emisijama je takođe najzastupljenija muzika, te vesti i izveštaji i to muzika je emitovana u 71% slučajeva (262 puta), a vesti i izveštaji kao žnar nalaze se u 29% (108puta). U standardnom programu nije zastupljen ni jedan drugi žanr, što pokazuje kako novinari zaposleni na realozaciji programa na rusinskom jeziku se ne angažuju dovoljno da bi informisali slušaoce i u drugim žanrovima i time im približili i učinili program interesantnijim. Ukupno u poslepodnevnom i jutarnjem programu je emitovano samo 229 medijskih sadržaja, što je bio u vidu vesti ili izveštaja. Kada su u pitanju emisije koje su realizovane putem projekta slučaj je drugačiji jer je svaka emisija posvećena jednoj temi, o kojoj pričaju izabrani sagovornici i izražavaju svoje mišljenje te su tu izjave zastupljene u 55% (17 puta), a muzika 45% (14 puta).

6

Grafikon 1: Udeo žanrova u programu na rusinskom jeziku na radiju IPC Kula

5.2. Povod

S obzirom na to da su na programu IPC Kule na rusinskom jeziku emitovane samo vesti i zveštaji povod za njih je bio aktalan odnosno u poslepodnevnim emisijama aktuelni događaj kao povod u medijskim sadržajima je označen u 96% (16 puta), te kao pseudodogađaj 5% (5 puta). U jutarnjem programa je slična situacije te u svim obrađenim medijski sadržajima su kao povod označeni aktualni događaj 95% (103 puta) i pseudodogađaj 5% (5 puta). Svi obrađeni medijski sadržaji u emisijama nastalim kroz projekat „Rusinski omladinski radio“ su kao povod označeni kao medijska inicijativa novinara – 100% odnosno, 18 novinarskih sadržaja.

5.3. Lokacija

Lokacija događaja medijskih sadržaja koji su emitovani u analiziranom period je najviše vezan za opštinu Kula, odnosno Ruski Krsturu, što je veoma pohvalno s obzirom na to da je u pitanju lokalni medij te je cilj ovog medija informisati lokalne građane o lokalnim informacijama. U poslepodnevnim emisijama najzastupljenija lokacija medijskih sadržaja smeštena je u opštinu Kula, odnosno Ruski Krstur u 40% (48 puta), zatim opcija „Srbija kao takva“ 21% (25 puta), Novi Sad 13% (16 puta) te Beograd 10% (12 puta). Takođe je veoma pohvalno da se kao lokacija događaja u poslepodnevnom programu, javljaju i opština Šid 5% (6 puta), Opština

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Program u 6h Program u 16.30 "Omladinski Qradio"

Vesti i izveštaji

Muzika

Drugo

7

Vrbas, odnosno Kucura 4% (5 puta) i Opština Žabalj, odnosno Đurđevo 2% (3 puta) jer su i u ovim opštinama aktivne rusinske zajednice, stoga se može zaključiti da ovaj lokalni radio i program na rusinskom jeziku informiše svoj auditorijum i o životu Rusina u drugim opštinama. Primer 2: 29.11.2016. Vesti, popodnevni program Izveštaj sa promocije zbornika molitvi u Kucuri Primer 3: 28.11.2016. Rubrika "U središtu pažnje Vest o održavanju kulturno zabavne večeri rusina u Zagrebu. Nabrojeni svi činovnici koji su bili (nabrajanje - 91 sekunda). Nema izjava. Za radio loše napisana vest zbog pračenja ove vesti. Pohvala što je za rubriku izabrana vest o Rusinima u Hrvatskoj. Kada je u pitanju jutarnji program na rusinskom jeziku situacija je slična: opština Kula je zastupljena 43% slučajeva (46 puta), te opcija „Srbija kao takva“ 23% (25 puta), a Novi Sad i Beograd 11% (10 puta) te su mesta u kojima žive Rusini (Kucura, Đurđevo, Šid, Bačinci) zastupleni u nešto manjim procentuma u odnosu na poslepodnevni program. U emisijama „Rusinskog omladinskog radija“ lokacija događaja u 67% slučajeva (12 puta) je opština Kula, odnosno Ruski Krstur, te opcija „Srbija kao takva“ 33% (6 puta)

5.4. Tema priloga

U programu na rusinskom jeziku IPC Kule najzastupljenije teme su „Politika i delatnost vlasti“ kao i „Poljoprivreda“ što je i očekivano, s obzirom na to da je u pitanju lokalni medij, a večina auditorijuma se direktno ili indirektno zanima sa poljoprivredom. U poslepodnevnim emisijama „Politika u delatnost vlasti“ kao tema priloga je zastupljena u 32% slučajeva (24 puta), zatim poljoprivredne teme u 14% slučajeva (10 puta), te ostali teme u manjim procentima ( od 0 do 5%). Iste teme zastupljene su i u jutarnjem programu na rusinskom jeziku, te je tako „Politika i delatnost vlasti“ zastupljena u 33% slučajeva, (23 puta), te „Poljoprivreda“ 8% (11 puta). U emisijama „Rusinskog omladinskog radija“ ove teme nisu zastupljene jer sve obrađivane teme su u vezi sa rusinskog zajednicom.

5.5. Tema priloga u okviru priloga o rusinima

S obzirom na to da je u pitanju loklani medij i program na rusinskom jeziku logično je da medijski sadržaji budu više okrenuti ka rusinskoj zajednici, što se, u analizarnom periodu, i pokazalo kao tačno. Tako u poslepodnevnom programu najzastupljenije teme u vezi sa Rusinskom zajednicom su „Kulturne manifestacije“ u 23% slučajeva (16 puta), Religija 23% (16 puta), te Sport 16% (11 puta). U jutarnjem programu je situacija slična: najzastupljenije teme su u vezi sa kulturnim manifestacijama - 20% (12 puta), religija u 22% slučajeva (13 puta) te sport 19% (11 puta).

8

Druge zastupljene teme i u poslepodnevnim i u jutarnjem programu su obrazovanje, poljoprivreda i selo, komunalni problemi i mladi. Ove teme donekle zadovoljavaju ciljnu grupu programa na rusinskom jeziku, jer u rusinskoj zajednici u tom periodu najaktulanije teme jesu kulturne manifestacije (održavanje kulturne manifestacije „Kosteljnikova jesen“), religijske teme ( zapisivanje paketića za dolazak Svetog Nikole u crkvu u Ruskom Krsturu, potpisivanje sporazuma o saradnji parohija, te praznici i post), kao i komunalne teme. U emisijama „Rusinskog omladinskog radija“ zastupljene su četiri teme: kultura i mladi po 33% (6 puta) i dom i porodica i sport 17% (3 puta).

9

Grafikon 2: Teme u okviru priloga na rusinskom jeziku na rusinskom programu IPC Kula

0 5 10 15 20 25 30 35

Program u 6

Program u 16.30

Omladinski Q radio

Nešto drugo

Aktivnosti NSR

Kultura

Dom i porodica

Religija

Mladi

Sport

Zdravstvena idemografskapitanja

Komunalniproblemi (nalokalu)

Obrazovanje

Poljoprivreda i selo

Kulturnemanifestacije

10

5.6. Subjekt

Kao subjetkti u poslepodnevnom programu na IPC Kula najviše su zastupljeni subjekti iz Pokajinskih i lokalnih institucija vlasti u 16% slučajeva (16 puta) kao i kada su u pitanju informatinve institucije ( tada je sam novinar Q radija subjekat). Zatim su još kao subjekti zastupljeni i kulturne institucije i umetnici sa 12% (19 puta) i obrazovne i naučne institucije 11% (17 puta). U jutarnjem programu su isti subjekti najzastupljeniji: informativne institucije i novinari, gde je sam novinar IPC Kula subjekat u 20% slučajeva (23 puta), Pokrajinske i lokalne institucije vlasti 16% (19 puta), obrazovne i naučne instirucije, te izvršna vlast po 7% (8 puta) i verske instirucije i sportske i rekreativne institucije 6% (7 puta). Najzastupljeniji subjeti u tematskim emisijama „Rusinskog omladinskog radija“ su tinejdžeri u 44% slučajeva (8 puta) što je i razumljivo jer je u pitanju omladinski program. Tu su zatim i sportske i rekreativne institucije – 17% (3 puta) i stručnjaci 11% (2 puta).

5.7. Pol subjekta

Najzastupljeniji subjekti u svim medijskim sadržajima u monitorovanom periodu su muškog pola. U poslepodnevnom porogramu u 50% slučajeva (79 puta), ženski 16% (26 puta), a mešoviti 25% (39 puta) i neidentifikovani subjekti 9% (14 puta). U jutarnjem programu muški pol subjekata je takođe najzastupljeniji i to u 46% slučajeva (53 puta), ženski 7% (8 puta), mešoviti 33% (38 puta), te neidentifikovan subjekat u 15% slučajeva (17 puta). U „Rusinskom omladinskom radiju“ podjednako su zastupljeni subjekti muškog i ženskog pola – 50% (9 puta).

5.8. Dužina tonskog inserta subjekta

Kroz polje „dužina tonskog inserta subjekta“ najbolje se vidi angažovanst novinara koji proizvede medijske sadržaje na rusinskom jeziku, a koje je istovremeno i najveća zamerka u monitovoranom periodu. Kada je u pitanju regularni program (poslepodnevne i jutarnje emisije) nema ni jednog tonskog inserta. To se može veoma loše okarakterisati s obzirom da je u pitanju radio, koji je zvučni medij, odnosno zvučni inserti, izjave sagovornika su potrebne kako bi se bolje razjasnili pojedini događaji i informacije, te kako bi iste te informacije bile prihvaćene kao uverljive i istinite. Takođe sa izjavama program bi bio prijemčiv slušaocima i kvalitetniji. Samo u emisijama realizovanim putem projekta „Rusinski omladinski radio“ postoje ijave i to mediji i novinari su ilustrovani u 432 sekunde , građani u drugoj ulozi (u slučaju ovog monitoringa u ulozi roditelja) 434 sekunde. Tinejdžeri su nešto više zastupljeni sa 733 seknude, sportske i rekreativne instirucije 1032 sekunde te najviše zastupljeni su stričnjaci sa 1421

11

sekundom. S obzirom na to da je u pitanju omladinski program, zastupljenost omladine trebalo je da bude veća kako bi im ovaj program bio interesatniji. Takođe raspoređenost ovih izjava nije najbolja zato što su poneke izjave puštene u celini od više od 3 minuta na čemu se gubi dinamičnost emisije, kao i razumljivost, iako u tim izjavama postoje i pitanja novinara i odgovori sagovornika. Primer 4: 26.11.2016. „Rusinski omaldinski radio“ U pitanju je emisija o socijalnim mrežama sa aspekta roditelja. U emisiji od 30 minuta zastupljene su samo 2 sagovornice u kojoj prva sagovornica daje izjavu koja traje 16 minuta i 34 sekunde, što čini više od pola emisije. To čini njenu izjavu i celu emisiju manje dinamičnom i intersantnom. Izajava druge sagovornice je takođe veoma dugačka – sedam minuta i 14 sekundi.

Grafikon 3: Dužina tonskih inserata u programu na rusinskom jeziku na radiju IPC Kula

5.9. Objekat

U ulozi objekta u poslepodnevnom programu najzastupljenije su kulturne institucije i umetnici – 19% (37 puta), zatim građani kao učesnici događaja ili svedoci u 12% slučajeva (24 puta), i poljoprivredni sektor i Pokrajinske i lokalne institucije vlasti po 7% (13 puta). U jutarnjem programu, kada je u pitanju objekat najzastupljeniji su građani kao učesnici događaja ili svedoci u 16% slučajeva (21 put), zatim kultune institucije i umetnici 12% (16 puta), te sportske i rekreativne institucije i građani kao korisnici usluga po 8% (10 puta). „Rusinski omladinski radio“ zastupa malo drugačiju sturkturu objekta s tim da su kulturne institucije i umetnici ponovo najzastuljeniji objekat – 16% (6 puta), a sportske i rekreativne institucije, građani kao učesnici događaja ili svedoci, deca i tenjdžeri su svi zastupljeni po 13% odnsno 5 puta.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Program u 6 Program u 16.30 "Omladinski Q radio"

Dužina tonskog inserta

12

5.10. Pol objekta

Kada su u pitanju objekti o kojima su subjekti pričali, najzastupljenije su mešoviti objekti, odnsnosno grupni subjekti. U poslepodnevnoj emisiji mešoviti objekti su zastupljeni u 64% slučajeva (128 puta) što čini više od polovine objekata u analiziranim poslepodnevnim emisijama. Potom slede neidentifikovani objekti (18% / 37 puta), muški pol objekta u 13% slučajeva (27 puta), i ženski 4% (9 puta). U jutarnjim emisijama je ista situacija – grupni objekti su najviše zastupljeni (69% / 91 puta), neidentifikovani 21% (27 puta), te muški 7% (9 puta) i ženski 3% (4 puta). Najzastupljeniji objekti u okviru „Rusinskoh omladinskog radija“ su takođe grupni subjekti (49% / 17 puta), neidentifikovani 46%, odnsono 16 puta (najviše u vidu socijalnih mreža, jer su čak dve emisije koje ulaze u monitorovani period bile posvećene upravo socijalnim mrežama) te muški i ženski po 3% (1 put).

5.10. Vrednovanje aktera/objekta

U periodu u kom se trenutno nalaze mediji, gde je prisutna velika cenzura kao i autocentura razumljivo je i predvidivo kako će odnos subjekta prema objektu biti pozitivno (bilo da je u pitanju na primer subjekat vladajuće stranke koji govori o postignutim uspesima, ili bilo koji drugi subjekat). Postojanje pozitivnog odnosa u većoj meri ukazuje na ne kritikovanje postojećih problema (bilo da je u pitanju cenzura ili autocenzura), bilo da se ovakve vesti zaobilaze od strane novinara ili se zaobila kritički priustup izveštavanju što je upravo i jedan od zadataka novinara koji kreiraju medijske sadržaje. Tako je u poslepodnevnom programu vrednovanj objekta pozitivno u 67% slučaje va (133 puta), neutralo (20% / 40 puta), negativno samo u 9% slučajeva (17 puta, od 121 ukupno monitorovanih i analiziranih medijskih sadržaja) i i pozitivno i negativno 5% (10 puta). Odnos subjekta prema objektu u jutarnjim emisijama je takođe u najvećem broju slučajeva pozitivan – 57% (75 puta, od 108 ukupno analiziranih medijskih sadržaja), neutralan 25% (33 puta), i pozitivan i negativan 9% (12 slučajeva. puta), te negativan 8% (11 puta). U emisijama posvećenim omladini putem „Rusinskog omladinskog radija“, treba napomenuti da obrađivane teme nemaju veze sa finansijskim statusom omladine ili u vidu njihovih mogućnosti za dalje periode života, te je odnos subjekta prema objektu u 69% slučajeva (24 puta) pozitivan, te i pozitivan i negativan 26% (9puta), a neutralan 6% (2 puta). Ni u jednom slučaju vrednovanje objekta nije bilo negativno.

13

6. Zaključak Iz monitorovanog korpusa može se zaklučiti kako se kreiranje medijskih sadržaja zastanovljava na vestima i izveštajima, te fali raznolikost novinarskih žanrova kako bi program bio kvalitetniji i interesantniji. U regularnom programu najzastupljenija je muzika, što može pokazivati na tri stvari: IPC Kula, program na rusinskom jeziku najviše zastupa pristup ka radiju kao „džu boksu“, odnosno muzičkom radiju, novinar koji radi na kreiranju medijskih sadržaja nije dovoljno edukovan ili zainteresovan za proizvodnju zahtevnijih novinarski formi (iako se na primeru porojekta „Omladinski Q radio“ može zaključiti kako to nije slučaj), ili ne postoji razumovenje rukovodioca ovog medija za potrebe za raznolikošću žanrova u programu na rusinskom jeziku. Na to ukazuje i podatak kako u regularnom programu nema ni jednog tonskog insetrta iako je u pitanju radio kao medij, a u vestima i izveštajima koji su analizirani citati su uglanom parafrazirani. Takođe, od 228 medijskih proizvoda koje nisu vesti, autorstvo je potpisano samo u 19 slučajeva. Vesti koje se emituju u jutarnjoj emisiji su iste vesti koje su bile emitovane i dan ranije u poslepodnevnoj emisiji, osim što su ponekad prilagođene, odnosno skraćene. Takođe, problem nastaje kada je u pitanju ponedeljak - tada jutarnje vesti nisu aktuelne jer se emituje „repriza“ vesti koje su bile emitovane u poslepodnevnoj emisiji petkom, gde one uglavnom gube na aktualnosti. Obaveštenja koja su emitovana u šest navrata u poslepodnevnim emsijama su kruta, i neprilagođena radiju kao mediju, te treba pronaći način kako da se emituju, a da bi bile prilagođene radiju, iako postoji mogućnost da to uopšte nije moguće, s obzirom na to da je u pitanju plaćeni oglas. Veoma je pohvalno da su najzastupljenije vesti i izveštaji upravo lokalne informacije, te u najvećem slučaju vezane za rusinsku zajednicu, kao i da su zastupljene vesti iz šire rusinske zajednice koje su takođe interesantne auditorijumu programa na rusinskom jeziku.

Summary This report presents the analysis of monitoring radio programe on Ruthenian language in media „IPC Kula“ where were monitored and analised 41 hour of programe. The report is the result of a critical analysis of media discourse, analyzed with quantitative and qualitative technique. In the analyzed corpus of this radio programe it can be noticed that there is lack of tone inserts and journalistic genres, but on the other hand - the most present news are local and from the Ruthenian community.

Dubinski intervjui u Informativno-propagandni centr Kula

14

Posle kvalitativno-kvantitativne analize sadržaja programa, koja je realizovana u periodu novembar-decembar 2016. godine, u 2017. godini su urađeni i dubinski intervjui sa vlasnikom Informativno propagandnog centra Kula Radovanom Kovačem, kao i novinarom koji realizuje emisije na rusinskom jeziku Jakimom Vinajem.

1. Kontekst medija – Informatinvo-propagandni centar Kula Informativno-propagandni centra Kula je 2015. godine kupio preduzetnik Radovan Kovač Informativno-propagandni centar Kula (IPC Kula – Q medija) čine radio stanica i novine „Kulska komuna“ koje izlaze jednom mesečno. Sa privatizacijom, okončanom 25.9.2015. počela je sa radom i televezijska proizvodnja medijskih sadržaja ovog medija. Ovaj medij je specifičan jer je već jednom neuspešno prošao kroz proces privatizacije 2007. godine. Na licitaciji IPC Kula je kupljen za 5,2 miliona dinara. Kupio ga je Dragan Jovanović, direktor privatne televizije Kula. Posle rakida privatizacije 2007. godine IPC Kula je u vlasništvu Agencije za privatizaciju, (70,40%), zatim su 14,54% imali radnici, udeličari jer se radi o Društvu sa ograničenom odgovornošću i 15% je pripadalo Akcijskom fondu. Zastupnik kapitala koji je bio u vlasništvu Agencije za privatizaciju je Vesna Kovač iz Sombora koja je nadgledala i vodila firmu, do sledeće privatizacije. Informativno propagandni centar Kula prodat je jedinom učesniku u javnom nadmetanju Radovanu Kovaču iz Kule za 3.500 evra, a Agencija za privatizaciju sa njim je zaključila Ugovor o prodaji kapitala ove medijske kuće nakon dobijanja pozitivnih mišljenja Ministarstva finansija - Uprave za sprečavanje pranja novca i Regulatornog tela za elektronske medija o nepostojanju smetnji za zaključivanje ugovora. Datum zaključivanja ugovora je 25. 09. 2015. Trenutno na ovom mediju radi jedna osoba koja je zadužena za radio program na rusinskom jeziku i u štampanom izdanju „Kulska komuna“.

2. Uslovi rada na Informatinvo-propagandnom centaru Kula i realizacija programa

Vlasnik medija je preduzetnik Radovan Kovač, a glavni i odgovorni urednik Milanka Popović. Na mediju su još zaposleni po jedan novinar iz mađarske i rusinske redakcije, novinar iz srpske redakcije, te tehničari koji rade na realizaciji programa i u procesu izrade štampanih novina „Kulska komuna“. Takođe, s obzirom na to da se na radiju realizuje program i na nemačkom i ukrajinskom jeziku ovi novinari su angažovani samo za realizaciju njihovog programa. U razgovorima sa vlasnikom medija može se saznati kako na realizaciji programa na rusinskom jeziku direktno radi jedna osoba, novinar zadužen za to, a indirektno radi više osoba – u smislu

15

montaže radio programa kao i grafička priprema novina za štampu. Međutim, u razgovoru sa novinarom Vinajem, on objašnjava kako „uglavnom radi sve sam, jer mu je tako lakše“. Takođe na pitanje obima posla koji novinar na realizaciji programa na rusinskom jeziku ima, vlasnik medija, Radovan Kovač kaže: „Jakima smo trenutno baš angažovali. On je sada veoma bitna karika u našem poslovanju. Pored rusinskog jezika radi i neke druge koje mu idu od ruke i u koje se razume. Recimo uređivanje sajta, psotavljanje vesti na sajt, sada je došao do toga da sam montira svoje emisije, i sam uređuje svoju stranicu u novinama. Takođe smo ga angažovali kao fotografa, uređuje stranicu na Fejsbuku...“ Sa druge strane novinar Vinaji, kada je u pitanju obim posla koji treba da obavlja, kaže da za sada jedna osoba sve radne zadatke koje ima može da postigne, no to je samo u slučaju kada se ne bi menjao obim programa koji mora da realizuje. „Ja sam zaposlen na mestu novinara za uređivanje programa na rusinskom jeziku. Morao bih da proverim šta mi tačno piše u ugovoru, ali radim kao novinar na programu na rusinskom jeziku, a s obziorm da smo mala redakcija, praktično radimo svi sve. Pišem vesti za program na srpskom jeziku, nekada ih i čitam, montiram svoj program, radim grafički dizajn, radim sa novim tehnologijama jer sam okružen sa iskusnijim kolegama koji nisu toliko upućeni u tehnologiju. Sve to mi je u opisu posla i nemam nikakva dodatna primanja za to. Svakako posao novianra nije sedenje osam sati u kancelariji, a ja sve stižem u toku radnog vremena“. Upravo iz ovog dela razgovora može se zaključiti kako novinar zaposlen na uređivanju programa na rusinskom jeziku u Informativno-propagandnom centru Kula ne obavlja samo posao za koji je formalno zadužen, već i za dodatne poslove. No kako tvdi Jakim Vinaji, za sada to nije problem, iako se u kvantitativnoj analizi u analiziranom programu vidi da se trenutni program zasniva samo na prenošenju informacija, te da postoji mogućnost kako za realizaciju komplikovanijeg programa, uz ostale dodeljene obaveze, novinar ne bi imao vremena. Kako novinar Jakim Vinaji kaže trenutno ima svaku autonomiju kada je u pitanju program na rusinskom jeziku, te izbor vesti koji se prenosi. „Mislim da bi se program mogao obogatiti, da bi moglo da se ubace još neki sadržaji, ali s obzirom na to da imam još obaveza osim programa na rusinskom jeziku mislim da bi to bilo nemoguće. Morao bih duže ostajati na poslu, jer bi mi to oduzimalo više vremena, a mislim da mi se plata ne bi povećala. Krenuo sam to da radim jer to volim, i od svega što radim najviše volim upravo program na rusinskom jeziku, to je jedina stvar koja me interesuje.“ Sa druge strane, vlasnik medija, Kovač kaže da je on zadovoljan sa program takvim kakav jeste (kakav je i nasledio), te da prostora za menjanje šeme nema. „Trenutno ćemo se zadržati na ovome, jer bi za nešto drugo bila potrebna sredstva. Sredstava za sada nema. Finansijska sredstva možemo da dobijemo od lokalne samouprave, raspisali su konskurs na 2,4 miliona dinara, ako ih dobijemo. Što je znatno manje u odnosnu na prošlu godinu“.

16

U 2016. godini, u analiziranom periodu radio Kula je realizovao projekat koji je podržalo Ministarstvo za informisanje, a u pitanju je „Omladinski Q radio“. U pitanju su emisije za mlade na rusinskom jeziku, koje je realizovao novinar Jakim Vinaji, ali realizovanjem tog projekta on nije dobio nikakva dodatna finansijska sredtva, već je realizacije dodatnog programa bila uračunata u njegov „svakodnevni“ obim posla. Kada je u pitanju tehnika koja je potrebna za realizaciju programa, Jakim Vinaji potvrđuje da nemaju problema, jer je novi vlasnik uložio u tehnologiju, tako da svaki novinar ima svoj diktafon, kompjuter na kom radi i fotoaparat, te ne postoje smetnje u tom smisliu.

3. Zaključak i preporuke U Informatinvo-propagandnom centaru Kula postoje uslovi za rad novinara na realizaciji programa na rusinsko jeziku, što potvrđuje i to da je svakom novinaru obezbeđena tehnička i finansijska sredstva za dobro obavljanje posla. Međutim, iako je ovo programska šema koju je novi vlasnik nasledio, kvantitativno-kvalitativnom analizom utvrđeno je da pod imenom „program na rusinskom jeziku“ se podrazumeva samo „informisanje na rusinskom jeziku i muzika“. Veće novinarske forme, prilozi i priče na rusinskom jeziku u ovoj programskoj šemi nemaju mesta. Samim tim što novinar koji je zaposlen na realizaciji programa na rusinskom jeziku obavlja i druge zadatke, može se zaključiti da nema prostora posvetiti pažnje i vremena koliko je potrebno za kvalitetnu realizaciju programa. Preporuka jeste da se novinar koji je zaposlen radi realizacije programa na rusinskom jeziku usavršava u tom polju kako bi realizovan program bio što kvalitetniji. Takođe, preporuka novinarima koji rade na realizaciji programa na rusinskom jeziku jesu obuke vezane za izveštavanje u rusinskoj zajednici, kao i obuke iz montaže, i dikcije koje bi dražli novinari koji rade u tom polju.

17

KOPERNIKUS RADIO TELEVIZIJA ŠID

Dekonstrukcija uređivačke politike Kopernikus medija, programa na rusinskom jeziku

Senka Nađ Sažetak: U ovom izveštaju predstavljena je analiza monitoringa Kopernikus medija, radijskog programa na rusinskom jeziku. Analiziran je četiri sata i 50 minuta programa. Izveštaj je rezultat kritičke analize medijskog diskursa, analiziran kvantitativno-kvalitativnom tehnikom. U analiziranom korupusu primećuje nedostatak truda odstrane novinarki koje uređuju program i različitost obrađivanih tema.

Ključne reči: rusinski program, novinari, profesionalnost, muzika, radio

1. Uvod KOPERNIKUS RADIO TELEVIZIJA ŠID Frekvencija: 104,6 MHz Adresa: Karađorđeva 9/4, Šid Glavni i odgovorni urednik: Vanja Janačković Vrsta medija: Lokalni medij sa programom na srpskom jeziku i na jeziku nacionalnih manjina. Kopernikus Radio Televizija Šid je jedini lokalni medij u opštini Šid koji emituje radijski program i na rusinskom jeziku. Osim njega, televizijski program emituje još i „Sremska TV”, a od štampanih medija postoje samo „Sremske novine”. Od navedenih, samo radijski program na Kopernikusu je obezbedio prostor za sadržaje na rusinskom jeziku, a ostali informišu o nacionalnim manjinama, pa tako i o Rusinima, ali na srpskom jeziku. U periodu analize aktuelnosti vezane za Rusine su bile organizacija Centralne proslave obeležavanja Nacionalnog dana Rusina u Srbiji, Božić po Gregorijanskom kalendaru, a migrantska kriza i masovnost migranata u Šidskoj opštini su u poslednje vreme uvek aktuelni. Krajem novembra se dosta govorilo i pisalo o setvi pšenice i skidanju kukruza, koji su tada već okasnili. U Opštini Šid je osnovano Javno komunalno preduzeće „Osvetljenje, usluge i održavanje“, a od 3. do 6. decembra je obeležen Dan oslobođenja Šid i Dan opštine. 2. Kontekst medija

18

Eksperimentalni program Radio Šida je počeo sa emitovanjem 1969. godine. Program i uslovi rada su se razvijali tokom godina, pa je 1989. godine Radio Šid registrovan kao Javno preduzeće za radiodifuznu, novinsku i izdavačku delatnost. Od 2007. godine ovaj medij je regionalna stanica za područje opština Šid i Sremska Mitrovica i emituje program na ultrakratkotalasnoj frekvenciji 104,6 MHz. Javno preduzeće Radio Šid, sadašnji Kopernikus Radio Televizija Šid, od prvog dana emituje program na srpskom, slovačkom i rusinskom jeziku. Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Opštine Šid, Radio Šid u svom sastavu ima kablovsku televiziju sa oko 3 000 korisnika, koji plaćaju više od 1 000 dinara mesečno, a prihod Radio Šida je time tri miliona dinara, što ga je svakako činilo atraktivnim za privatizovanje, odnosno kupovinu. Ovaj medij je u septembru 2015. godine preuzela kompanija Kopernikus cable network iz Niša, koja je Radio Šid kupila za 531 000 evra. Kako tvrde novi vlasnici tog medija, sadržaj i termini programa na jezicima nacionalnih manjina su ostali isti i posle privatizacije. Emisije na rusinskom jeziku se emituju dva dana u nedelji. Nedeljom od 8.30 do 9 časova se emituje emisija „Квитнї червена калїно - висти и музика“ („Cvetaj crvena kalino – vesti i muzika“), a sredom od 16.30 do 17 časova se emituje „Квитнї червена калїно“ („Cvetaj crvena kalino“). Autorke i voditeljke emisija su Vesna Danćalović i i Evgenija (Genka) Dančo. 3. Korpus Analizirano je ukupno 4 sata i 50 minuta (290 minuta) programa na rusinskom jeziku na Kopernikus Radio Televiziji Šid. Od toga su analizirane četiri emisije „Квитнї червена калїно - висти и музика“ emitovane 20. i 27. novembra, te 18. i 25. decembra 2016. godine, trajanja dva sata (120 minuta). U istom periodu, 23. i 30. novembra, te 8., 21. i 28. decembra 2016. godine je analizirano i pet emisija „Квитнї червена калїно“, ukupnog trajanja 2 sata i 50 minuta (oko 270 minuta). Na početku projekta je planirano analizirati emisije kontinuirano u periodu od 20. novembra do 20. decembra. Zbog tehničkih problema u snimanju emisija, neke od njih nisu snimljene, pa su nadoknađene kasnijim emisijama, tako da korpus svakako obuhvata četiri emisije „Квитнї червена калїно - висти и музика“ i pet emisija „Квитнї червена калїно“. 4. Metoda Ovaj rad je kvalitativno – kvantitativna analiza radijskog programa na rusinskom jeziku Kopernikus Radio Televizije Šid, koja je privatizovana 2015. godine. Analiza ovog programa je deo projekta „Kvalitativno – kvantitativna analiza programa na rusinskom jeziku u privatizovanim radijskim medijima“, a rađena je na osnovu unapred utvrđenog kodeksa koji je jednak za ceo projekat.

19

5. Analiza 5.1. Emisije „Квитнї червена калїно – музика и висти” – informativni karakter Emisije „Квитнї червена калїно – музика и висти” emituju se nedeljom od 8.30 do 9 časova i čine ga prvenstveno muzika, a zatim i vesti. Tokom analize uočeno je da dve emisije (emitovane 20. novembra i 18.decembra) nisu imale vesti, tačnije, nisu imale nikakve tonske inserte osim muzike, a prema nazivu emisije slušalac očekuje i vesti. Prvi utisak je da emisije nemaju svoju osobnost, s obzirom na to da se autorka emisije/voditeljka ni u jednom trenutku ne predstavlja. Glas voditelja daje duh emisiji, a ljudi emisije, pa i medije, često identifikuju sa osobom koja je vodi, posebno ako je reč o maloj zajednici. Nedostaje najava, na primer „Dobar dan, danas je sa vama...“, između dve numere bi mogla biti najava sledeće itd. Emisije emitovane 27. novembra i 25.decembra su bile informativnog karaktera, a autorka emisije se predstavila tek na kraju, što je praksa i u drugoj emisiji na rusinskom jeziku „Квитнї червена калїно“. Strukturalno gledano, u emisijama ima ukupno 54% muzike, a tonskih inserata (najčešće vesti) 46%. U kategoriju „drugo“ (4% sadržaja) u ovom slučaju pripada pripovetka o običajima, u susret Božiću.

Grafikon 1:Zastupljenost žanrova u emisiji „Квитнї червена калїно – музика и висти”

U obema emisijama na rusinskom jeziku na Kopernikus Radio Televiziji Šid se emituje samo rusinska narodna muzika. Povremeno se čuje i ukrajinska pesma, ali nedostaje savremene rusinske zabavne muzike. Zbog izbora muzike i na osnovu tema o kojima se govori, pretpostavka je da je emisija namenjena prvenstveno starijoj populaciji. Kako je Koperikus Radio Televizija Šid zvanično saopštila našem istraživačkom timu, jedni od glavnih ciljeva emisija na rusinskom jeziku su očuvanje tradicije i praćenje manifestacija. Stoga ne čudi da je veliki procenat vesti upravo iz oblasti kulture (29%). Takođe veliki procenat tema je iz oblasti lokalne politike/vlasti (29%), kao i vesti iz verskog života i Crkve (21%). Iako je procentualno manje vesti o verskim temema njima autorka daje najviše značaja tako što prvo čita vesti iz te oblasti. U obe emisije koje su imale vesti, verske teme (27. novembra to je bila vest o obeležavanju praznika Sabora svetog Arhanđela Mihajla, odnosno Kirbaja u Berkasovu, a 25.

42%

54%

4%Vesti

Muzika

Drugo

20

decembra vest o slavljenju Božića po gregorijanskom kalendaru) su bile na prvom mestu u emisiji.

Grafikon 2: Najzastupljenije teme u emisijama „Квитнї червена калїно – музика и висти”

Vesti su uglavnom vezane za aktuelne događaje u mestima opštine Šid: Bačincima, Berkasovu, Bikić Dolu i Šidu (62%), drugim mestima u Vojvodini gde žive Rusini (23%), te svetu (15%). Međutim, kategorija „svet“ se prepliće sa kategorijom „opština Šid“ zato što se vesti koje su pod tom kategorijom bave odlaskom opštinskih zvaničnika i lokalnih sportista na manifestacije i sportske događaje u Slovačku.

Grafikon 3: Lokacije o kojima se najčešće izveštava

Povod za izveštavanje je u najvećem broju slučajeva aktuelan događaj (73%), 20% informacija su pseudodogađaji (često o temama u vezi sa aktivnostima lokalne samouprave), dok medijske inicijative skoro da nema. U emisiji ne postoji raznolikost žanrova, a radijski program ne podnosi monotoniju. Zbog toga je opravdan veći udeo muzike, međutim, trebalo bi češće praktikovati tonska uključenja sagovornika, te na svoju inicijativu napraviti autorski prilog – radijski paket. U emisijama „Квитнї червена калїно – музика и висти” se, osim muzike, najviše čuje voditeljkin glas. Ona čita vesti, prenosi izjave aktera događaja, a od 12 analiziranih vesti, samo

29%

29%

21%

7%7% 7% Kultura

Politika i delatnost vlasti

Drugo (verske teme)

Prošlost

Sport i rekreacija

Poljoprivreda

62%23%

15%

Opština Šid

Druga mesta gde živeRusini

Svet

21

jedan je bio tonski insert predsednika Kulturno-prosvetnog društva „Đura Kiš“ iz Šida Zlatka Manjka. 5.2. Emisija „Квитнї червена калїно” – kolažni tip emisije Emisiju vodi Eugenija (Genka) Dančo, koja se, kao i u slučaju prethodno analizirane emisije, predstavlja tek na kraju emitovanja. Emisija je lokalnog karaktera i verovatno ima svoje verne slušaoce koji znaju ko je voditelj, međutim na početku emisije bi bilo profesionalnost nalaže pozdravljanje stalne publike i predstavljanje novim slušaocima. Osim predstavljanja na početku, u idućih 30 minuta, koliko traje emisija, bilo bi dobro predstavljati sebe, a i sagovornika bar još dva puta u toku emisije. Pristup voditeljke Dančo je često neodgovarajući. Gost u emisiji od 23. novembra 2016. godine je bio predsednik Kulturno – prosvetnog društva (KPD) „Đura Kiš“ Zlatko Manjko. Voditeljka počinje emisiju sa pitanjem kako je Manjko zadovoljan funkcionisanjem KPD, a tek u desetoj minuti polako dolaze do aktuelnosti – najave nastupa u decembru i pripremama za Godišnji koncert. Voditeljka vodi računa o dužini govornog dela, tako da tonski insert iz studija ne traje više od tri minuta. Dužine govorenja voditeljke i gosta su izbalansirane, voditeljka priča 331 sekundu, a gost Manjko 466 sekundi. Tokom analize sadržaja, u emisijama sa gostima u studiju primećen je dosta slobodan pristup, što bi bilo karakteristično za štampane medije. Voditeljka se veoma često „ubacuje“ u reč, često dolazi do preklapanja, koristi nepotrebna rečca „aha“, „da“... Ovakav pristup je u redu koristiti u intervjuima u štampanim medijima, a u emisijama uživo je bolje koristiti neverbalnu komunikaciju (klimanje glavom, mimika...) kako bi se „podržalo“ priču sagovornika. Primer 1 (prekidanje)꞉ 23. novembar 2016. godina; emisija„Квитнї червена калїно”;

Zlatko Manjko: „...Radimo na tome da dobijemo drva, to je uplaćeno i sada čekamo da stigne, s obzirom na to da je neki zastoj. Tako da polako ulazimo u jedan zimski period, nadalje imamo neka određene nastupe, koje ćemo -” Voditeljka „-evo ja vas sada moram, da, prekinuti, slušamo opet muzički prilog” Primer 2 (neartikulisani govor)꞉ 23. novembar 2016. godina; emisija„Квитнї червена калїно”; Voditeljka: „Zlatko, recite mi evo, prvo, ee, am da, pričajmo o tome da, kako ste zadovoljni vi kao predsednik ee i uopšte u društvu. Probe se održavaju uredno, aa aa članovi ... ”

KPD “Đura Kiš” je značajno za Rusine u Šidu i okolini, zato što njegovo funkcionisanje oslikava i stanje rusinske nacionalne manjine u opštini. Stoga ne čudi da su KPD i njegovi članovi često zastupljeni u emisijama. Muzika čini najveći procenat emisije i dobro je izbalasirana. Žanrovi u emisiji „Квитнї червена калїно” su raznovrsniji nego što je slučaj kod prethodno analizirane emisije. Najviše ima muzike (48%), zatim vesti (20%), kategorije „drugo“ ima 20% (verske priče i „lajfkouč“ priče). Od pet analiziranih emisija, dve su bile sa gostima u studiju.

22

Grafikon 4:Najzastupljeniji žanrovi u emisijama „Квитнї червена калїно”

Osim što je žanrovski raznovrsnija, ova emisija je i dinamičnija zbog toga što ima više subjekata, odnosno aktera. Najviše vremena govori voditeljka (ukupno 63% vremena), drugi po prisutnosti su predstavnici verskih institucija (16%), a treći kulturne institucije i umetnici (11%). U malom broju priloga subjekti su predstavnici Nacionalnog saveta Rusina (5%) i građani (5%). Teme kojima se emisija bavila u periodu analize su verske teme (66%), kultura (20%), prošlost (7%) i teme o zdravlju (7%).

Grafikon 5: Najzastupljenije teme u emisiji „Квитнї червена калїно”

6. Zaključak Slušanjem emisija „Квитнї червена калїно – музика и висти” i „Квитнї червена калїно“ stiče se utisak da za realizaciju emisije nije uloženo puno posla i vremena. Prvenstveno zato što su dve emisije bile „plejlista“, a voditeljkin glas se čuo samo u najavnoj špici. Vesti su bile iz oblasti lokalne samouprave, kulture ili Crkve, a nije bila nijedna vest o situaciji sa migrantima u opštini Šid, što je u poslednje vreme konstantno aktuelno. Zatim, krajem godine

48%

20%

12%

20%

Muzika

Vest, izjava, saopštenje

Intervju

"Lajfkouč" i verske priče

66%20%

7%7%

Verske teme

Kultura

Prošlost

Zdravlje

23

postoje najave, na primer o propisima koji će stupiti na snagu, ove godine to je uvođenje elektronskog prijavljivanja beba, zatim novi propisi u saobraćaju, to su mogle biti neke od tema u emisijama. Lokalni mediji imaju mnogo tema za izveštavanje, a na autorkama je da malo više istražuju različite teme. Analiza sadržaja emisija pokazuje da je rusinska zajednica najviše informisana o temama iz oblasti lokalne samouprave, Crkve i verskog života, kulture. Sa druge strane, malo je informacija o društvenim, problemskim temama, a sadržaja za mlade i decu nema. Kako saznajemo od žitelja u opštini Šid, mali procenat mladih i dece koji dolaze iz rusinskih porodica govori rusinski jezik, pa je očigledno da je ciljna grupa starija populacija. Prilozi su neutralni, ne kritikuju, već samo prenose informacije. Summary This report presents an analysis of the monitoring of Copernicus Media, a radio program in the Ruthenian language. It was analyzed for four hours and 50 minutes of program. The report is the result of a critical analysis of media discourse, analyzed by quantitative-qualitative techniques. In the analyzed corpus, there is a lack of effort of the removed journalists who regulate the program and the differences in the topics dealt with.

Dubinski intervjui u Kopernikus Radio televiziji Šid Posle kvalitativno-kvantitativne analize sadržaja programa, koja je realizovana u periodu novembar-decembar 2016. godine, početkom 2017. godine su urađeni i dubinski intervjui sa direktorom Kopernikus Radio-televizije Šid Nikolom Vidićem, kao i novinarkama koje realizuju emisije na rusinskom jeziku Eugenijom Dančo i Vesnom Dančelović. Osim njih, na terenu je napravljen i intervju sa novinarkom Blaženkom Đierčan kojoj je direktor Vidić dao zaduženje da prati funkcionisanje programa na rusinskom jeziku, s obzirom na to da na Kopernikus Radio-televiziji Šid postoji program na rusinskom jeziku, ali nema formalne rusinske redakcije. Blaženka Đierčan radi priloge na srpskom jeziku, a uređuje i emisiju na slovačkom, što je još jedan razlog za intervju. Pokazalo se zanimljivo povući paralelu između funkcionisanja slovačke i rusinske „redakcije“, te uporediti kako svoje novinare podržavaju Nacionalni saveti nacionalnih manjina. 1.1. Sadašnje stanje u Kopernikus Radio televiziji Šid Radio Šid je 2015. godine kupila kompanija Kopernikus cable network iz Niša, a ovaj medij je specifičan po tome da je u procesu privatizacije dostigao najvišu cenu na tržištu - 531 000 evra. Radio Šid je bio atraktivan upravo zbog svoje kablovske mreže koja ga je sa svojih 3 500 do 4 000 pretplatnika praktično izdržavala. Kako je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

24

2015. godine informisalo o toku privatizacije, prihod Radio Šida od kablovske mreže je bio oko tri miliona dinara1. Posle privatizacije je došlo do podele kablovske mreže i Radija Šid, pa tako nastaju Kopernikus Radio televizija Šid i Kopernikus kablovska mreža koja distribuiše programe u celoj Srbiji, pa i van granica naše zemlje. S obzirom na to da Kopernikus u svojim studijima u Beogradu i Nišu pravi i televizijske programe, delatnost nekadašnjeg Radio Šida se proširila i na produkciju televizijskog programa. 1.2.Rukovodstvo i zaposleni na Kopernikus Radio-televizije Šid Vlasnici Kopernikus Radio-televizije Šid su Srđan i Zvezdan Milanović, a za funkcionisanje i vođenje politike preduzeća je zadužen direktor Nikola Vidić. Zanimljivo je da smo u razgovorima sa novinarkama saznali da novi vlasnici od privatizacije do početka 2017. godine još uvek nisu posetili Kopernikus Radio-televiziju Šid, odnosno nisu ostvarili kontakt sa novinarima i saradnicima ovog šidskog medija. Direktor Kopernikus Radio televizije Šid je Nikola Vidić, po zanimanju novinar. U ovom mediju je zaposlen sedam godina, a pre privatizacije je takođe bio direktor Radija Šid. Završio je srednju školu i potom je počeo da se bavi novinarstvom. Kako kaže, bio je dugogodišnji novinar lista „Politika“, jedno vreme je pisao za „NIN“, a osim u štampanim medijima bio je jedan od prvih televizijskih novinara TV „Politika“. Poslovi koje obavlja u Kopernikus Radio televiziji Šid su vođenje politike preduzeća, pravljenje okvirne programske šeme, kao i novinarski poslovi kada su drugi novinari zauzeti. U Radio televiziji Kopernikusu u Šidu je zaposleno ukupno 13 osoba. Među njima je petoro novinara (uključujući i direktora), a kako saznajemo od zaposlenih, u Radiju nema mlađih od 35 godina. Kako kaže direktor Vidić, ako bi bilo sredstava, bilo bi dobro angažovati još jednog novinara i makar jednog snimatelja, s obzirom na to da je u televiziji angažovan samo jedan snimatelj. Tonci koji rade za radio su takođe obučeni za snimatelje, pa „uskaču“ kad se ukaže potreba, kaže direktor Nikola Vidić. Iako navodi da posle privatizacije nije bilo otpuštanja i promena plata, ovaj medij je u tom procesu ipak ostao bez nekoliko radnika. „U toku privatizacije je otišlo nekoliko veoma kvalitetnih ljudi, što mi je žao. Kod ljudi je postojao strah od privatizacije, da će ostati bez posla i zato su se prijavili na socijalni program. Mi koji smo ostali na radiju morali smo raditi mnogo više, ali mislim da nismo izgubili na kvalitetu programa. Sa kablovskom mrežom nas je ukupno bilo 24-oro, a radnici koji su radili u kablovskoj mreži su i dalje u radnom odnosu u Kopernkus kablovskoj mreži“ – kaže Vidić.

1 http://nuns.rs/info/news/24573/radio-sid-prodat-za-531000-evra.html

http://nuns.rs/info/news/24573/radio-sid-prodat-za-531000-evra.html

25

Radijski i televizijski program realizuju isključivo zaposleni novinari, honorarni saradnici i jedna volonterka, a za sada nisu imali programe nezavisne produkcije, iako bi im „sigurno dobro došlo“, kaže direktor. Emisije na rusinskom jeziku realizuju dve honorarne saradnice, Eugenija Dančo i Vesna Dančelović, a Blaženka Đierčan iz slovačke redakcije je uslovno rečeno urednica programa na rusinskom jeziku, koja vodi računa da sve funkcioniše kako treba. „Što se tiče radijskog programa na jezicima nacionalnih manjina, tu smo zadržali sve. Sad ćemo raditi na unapređivanju programa, a kada se stvore uslovi – a ja mislim da će se u toku ove godine stvoriti, pravićemo televizijski program i na jezicima nacionalnih zajednica“ – kaže Nikola Vidić. Međutim, pitanje je ko će realizovati program na rusinskom jeziku, kada i radijski program, kako izgleda, jedva održavaju entuzijasti. Kopernikus Radio – televizija Šid se posle privatizacije finansira po konkursima. „Mogu reći da smo prošle godine dobili dosta manje od onoga što smo očekivali, za programe na jezicima nacionalnih manjina smo dobili ukupno 500 000 dinara. To i nije neki iznos i otprilike pokriva troškove honorara naših saradnika koji rade te programe. Troškovi preduzeća su nam oko dva miliona dinara godišnje. Od pretplata smo se finansirali dok nismo bili privatizovani, a s obzirom na to da su kablovska mreža i Radio televizija Kopernikus sada odvojena preduzeća, Radio Šid kao vlasnik mreže, praktično iznajmljuje i dobija neku nadoknadu koja takođe znači“ – kaže Vidić koji nije naveo koliko iznosi naknada. Kopernikus Radio televizija Šid je i 2017. godine učestvovala na konkursu Opštine Šid za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, na kojem su mu početkom marta odobrena sredstva u visini od 1.000.000,00 dinara za projekat „Aktuelnosti iz opštine Šid“. 2. Uslovi rada na Kopernikusu i realizacija programa Kopernikus Radio televizija Šid se prostire na ukupno 200 kvadrata radnog prostora, u kojem su smeštene dve redakcijske prostorije, direktorova kancelarija, tehnički sekretar, studio, montaža, režija, a direktor Nikola Vidić je za ovu, 2017. godinu najavio i projekat izgradnje nove zgrade u kojoj će biti televizijski studio i verovatno će doći do obnavljanja opreme. On tvrdi da nemaju problema sa funkcionisanjem opreme. Suprotno njemu, novinarke koje smo intervjuisali se ne slažu i kažu da je oprema veoma zastarela. Diktafoni i telefoni koje saradnice koriste su privatni, a Kopernikus im ne nadoknađuje telefonske pozive. Novinarke kažu da su najveći problem u funkcionisanju mali honorari i to što im nisu obezbeđeni putni troškovi. Novinarke koje prave emisije na rusinskom jeziku su rekle da odkada su angažovane, ovaj medij nije organizovao obuke za novinare, tako da su učile samoinicijativno. Eugenija Dančo je na Radio Šidu angažovana od 2002. godine, prvo kao volonterka, a zatim i honorarno. Posle srednje škole je upisala studije medicine, koje nije završila, a sada je zaposlena kao negovateljica. Novinarski posao nije primaran vid zarade, što se i primećuje po kvalitetu analiziranih emisija.

26

„Moj posao je pripremiti kompletnu emisiju – obezbediti sagovornika u emisiji, a ako u emisiji nema gosta pripremam materijale za čitanje, muziku, pratim aktuelnosti iz oblasti kulture, duhovnog života, prosvete u opštini Šid. Osim Rusina, pratim život i kulturu Slovaka, Hrvata i Srba, u emisijama su gostovali i Slovaci, pa sam ja govorila na rusinskom jeziku, a oni ili na slovačkom, ili na srpskom. S obzirom na to da emisija koju vodim traje 30 minuta, ne mogu da kažem da ona ne iziskuje dosta vremena. U početku sam bila veliki entuzijasta, odlazila sam na teren i snimala razne manifestacije i donosila sam mnogo više matreijala. I sada radim, ali mnogo manje. To bi se ipak moralo mnogo više naplatiti s obzirom na moje godine i vreme koje uložim u pripremu emisije“ – kaže Eugenija Dančo. Vesna Dančelović je autorka emisije „Квитнї червена калїно-музика и висти“. Ona je od malena angažovana u Radiju Šid, međutim tu nikada nije bila zaposlena. Završila je srednju elektrotehničku školu, ali ne radi u struci. Trenutno radi kao čistačica u zgradi Opštine, tako da ni njoj novinarstvo nije primarni način zarade. U radiju je već godinama angažovana kao honorarni saradnik. „Moj posao je pripremiti emisiju, znači biram muziku, pratim vesti i sve vezano za Rusine, ali i za događaje u opštini Šid. Jedna od velikih poteškoća je što nemamo prevoz na teren, ne dobijamo putne troškove. Ja zaista nemam novca da platim taksi da bih otišla na teren, kada zovemo sagovornike preko telefona, troškove plaćamo mi, a ne Radio. Takođe, bez obzira što svaka radi emisiju jednom nedeljno, mi uvek moramo biti informisane i prisutne“ – rekla je Vesna Dančelović. 2.1.Kvalitet programa emisija na rusinskom jeziku Na konstataciju da u emisiji nema raznolikosti žanrova i problemskih tema, Eugenija kaže da joj se ne isplati raditi priloge koje iziskuju mnogo vremena. „Zaista nemam vremena za snimanje i pravljenje takvih (problemskih, kritičkih) priloga. Meni bi to oduzimalo mnogo vremena, a moram reći da radim za zaista malu svotu novca. Moj honorar mesečno iznosi 4 000 dinara. Meni se ne isplati na primer otići na teren u Adaševce, na mesta gde su migranti smešteni, nešto ispratiti u opštini, jer ja od honorara ne živim. Svoje vreme posvećujem onome od čega živim. Ako je loše vreme, ja ne mogu do radija doći biciklom, tako da moram zvati taksi i mislim da sam zimi više dala za taksi nego što sam zaradila honorar. I direktor mi je napomenuo da bi možda Nacionalni savet Rusina mogao pripomoći i obezbediti novac za putne troškove. Ja sam to neformalno i spomenula nekim članovima Nacionalnog saveta, međutim niko nije reagovao“ – kaže Eugenija. Tokom monitoringa uočeno je da su sadržaji u emisijama na rusinskom jeziku pretežno namenjeni starijoj populaciji. „Morate paziti da ne budete bajati, da budete i savremeni, a da razmišljate i o slušaocima koji su stariji... Mene zapravo najviše slušaju sugrađani srpske nacionalnosti. Više sam orjentisana na stariju populaciju, trudim se da nekada napravim i nešto za mlade, ali mislim da oni malo slušaju radio. Trudila sam se da emitujemo zabavnu muziku koja bi privukla mlade, ali su mi mnogi

27

slušaoci rekli da im se ne sviđa takva muzika i da je ne puštam jer će prestati da me slušaju“ – kaže Eugenija. Vesna Dančelović kaže da je zadovoljna programom koji proizvodi i misli da postiže raznolikost žanrova. Ova novinarka kaže da do informacija dolazi preko kontakata koje je stvorila tokom 15 godina angažmana u Radiju Šid, vesti preuzima sa sajta „Ruskog slova“, a kaže da bi volela da im Radio Kopernikus obezbedi razmenu sadržaja. „Niko nam ne šalje informacije, imamo sve manje zainteresovanih sagovornika. Ja najviše sarađujem sa članovima KUD „Đura Kiš“ i sveštenicima. Najviše se informišem preko „Rutenpresa“, Radio-televizije Vojvodine i Fejsbuka, a uglavnom već i znam kalendar događaja, tako da uvek imam teme za emisiju“- kaže Vesna. I u njenoh emisiji preovladavaju narodne pesme. Kako kaže, muziku bira sama, a ponekad joj slušaoci sugerišu koje pesme bi oni voleli da čuju, pa pušta i njih. 2.2.Problemi u realizaciji programa Tehnički uslovi za rad u Kopernikus radio televiziji Šid nisu reprezentativni, što potvrđuju sve tri intervjuisane novinarke. „Činjenica je da ovde nema kancelarija namenjena redakciji za manjinske redakcije. Pre dve-tri godine sam inicirala da se pošalje projekat u Kancelariju za Slovake u dijaspori i preko tog projekta smo dobili sto, ormar, diktafon, štampač i tako neke stvari za opremanje prostora za rad. Međutim, mi to ne koristimo i nije nam dostupno za korišćenje. Takođe, dobro bi nam došli neki putni troškovi, jer u šidskoj opštini ima mnogo malih mesta gde treba da idemo na teren i ispratimo događaje. Ja sam od Nove godine zaposlena, tako da ne dobijam honorar, a obaveze su mi sve veće. Radim i u programu na srpskom jeziku, radim emisiju „Slovački magazin“ i uslovno rečeno urednica sam programa na rusinskom jeziku. Međutim, ne dajem sebi za pravo da ja sad osmišljavam program i govorim koleginicama kako da rade. Kontaktirala sam Nacionalni savet Slovaka da oni intervenišu. Ne dajem sebi za pravo da prekinem emisiju koja ide samo jednom nedeljno, jer ako to prekinemo učinićemo veliku štetu. Ja u emisiju pozivam i Rusine, zato što se razumemo, jezik je skoro isti. Početkom godine smo imali jako lep događaj, a to je obeležavanje Dana Rusina, što sam ja ispratila i za program na srpskom i slovačkom jeziku“ kaže Blaženka Đierčan je novinarka Kopernikus Radio-televizije Šid, koja radi priloge na srpskom i slovačkom jeziku, a prati i emisije na rusinskom jeziku. Iako im angažman na Radiju nije primaran izvor prihoda,Vesna Dančelović i Eugenija Dančo ipak naglašavaju da im je potrebna veća stimulacija za rad i ne kriju da su nezadovoljne zbog nedostatka podrške od strane Nacionalnog saveta Rusina. „Nama je potrebna veća podrška od naših. Slovaci zaista mnogo ulažu i podržavaju svoje novinare. Diktafoni koje mi koristimo su naši privatni. Nas niko ne pita kako smo. Za probleme

28

malih honorara i nestimulativnih uslova rada rekla sam predsedniku NS Slavku Racu, za to zna i predsednik Izvršnog odbora NS Željko Kovač, međutim, nijedan nije reagovao“ kaže Vesna. Kako kažu novinarke Dančo i Dančelović, one nikada nisu pohađale kurseve novinarstva ili usavršavanja u toj oblasti, učile su same. 3. Primer slovačke redakcije Kopernikus Radio televizije Šid Novinarka koja realizuje emisije na slovačkom jeziku Blaženka Đierčan po stuci nije novinar, s obzirom na to da je završila srednju građevinsku školu. Prvi novinarski angažman je imala na Sremskoj televiziji, a gde je 2004. godine prošla i obuku. Proteklih godina seminare za novinare je organizovao Nacionalni savet Slovaka, za koje Blaženka kaže da joj svakako koriste, a samim tim se postiže i bolji kvalitet emisija. Tome bi doprinela i razmena sadržaja, koju je Radio Šid realizovao pre privatizacije. Takav vid razmene sadržaja sada primenjuje Radio-televizja Vojvodine (RTV), a bila bi korisna i za program na rusinskom jeziku Kopernikus Radio televizije Šid. „Na inicijativu Nacionalnog saveta Slovaka pre nekoliko godina je stvorena dopisnička mreža slovačkih novinara koji rade u Vojvodini. Razmenjivali smo priloge sa Starom Pazovom, Bačkim Petrovcem, Kisačom, što je bilo jako dobro. Imali smo informacije iz prve ruke. Takođe smo slali priloge i vesti u Radio-televiziju Vojvodine, od toga su imali koristi i oni, a i mi smo dobijali malu naknadu. Međutim, kako su mediji privatizovani i ta saradnja je malo komplikovanija“ – rekla je novinarka Blaženka Đierčan. 4. Zaključak i preporuke Na osnovi analize programa i razgovora sa rukovodstvom i novinarkama Kopernikus Radio televizije Šid, jasno je zašto je program onakav kakav jeste. Uzrok neambicioznog koncepta programa jeste činjenica da nijedna novinarka nije zaposlena u ovom mediju, tako da su fokusirane na poslove koji su im izvor prihoda i od kojih žive. Kako su i same navele, novinarke Vesna Dančelović i Eugenija Dančo su entuzijasti, vole da rade u radiju, međutim, nemaju mnogo vremena koje bi posvetile kvalitetnijem programu. S obzirom na to da Radio nema mogućnosti da zaposli bilo koju od njih, jedno od rešenja je da se po mogućnosti angažuju mlade osobe – studenti, srednjoškolci koji bi volontirali ili bili honorarno angažovani. Tako bi program dobio malo „svežine“, a sadašnje novinarke bi bile rasterećene od odlazaka na teren u susedna mesta. U rešavanju finansijskih problema svakako bi mogao pomoći Nacionalni savet Rusina, koji bi deo sredstava opredelio za realizovanje programa na rusinskom jeziku na Kopernikus Radio televiziji Šid, što novinarke i očekuju. Iako su obuke i usavršavanja za novinare uvek dobrodošli, u ovom slučaju je verovatno da novinarke Kopernikus Radio televizije Šid ne bi imale vremena za to, s obzirom na to da svaka ima posao i pored toga su angažovane na emisijama. Preporuka za bolju budućnost programa na

29

rusinskom jeziku je stvaranje novih kadrova koji bi trebalo uputiti u novinarstvo, kako bi oni onda pomogli novinarkama u radu.

30

INFORMATIVNI CENTAR DOO BAČKA TOPOLA

Dekonstrukcija uređivačke politike medija radio Regije, programa na rusinskom jeziku

Aleksandra Živković Bučko Sažetak: U ovom izveštaju predstavljena je analiza monitoringa medija „Informativni centar doo Bačka Topola“ (radio Regije), radijskog programa na rusinskom jeziku. Analizirano je 30 minuta programa. Izveštaj je rezultat kritičke analize medijskog diskursa, analiziran kvantitativno-kvalitativnom tehnikom. U analiziranom korupusu primećuje nedostatak emisija koje su premijerno emitovani, tonskih inserta i novinarskih žanrova, dok sa druge strane – postoji naznaka za praksom emitovanja lokalnih informacija, iako to ovom analizom nije sa sigurnošću utvrđeno.

Ključne reči: lokalne vesti, rusinski program, muzika, reprizne emisije, radio

1. Uvod INFORMATIVNI CENTAR DOO BAČKA TOPOLA Radio Regije Frekvencija: 107,9 MHz Adresa: Dunavska 8/III, Bačka Topola Glavni i odgovorni urednik: Marina Klobušicki Vrsta medija: Lokalni medij sa programom na srpskom jeziku i na jeziku nacionalnih manjina. Informativni centar doo Bačka Topola čine radio stanica “Radio Regije” i televizijski kanal “Express channel“. Informativni centar doo Bačka Topola je nastao krajem 2001. godine, a vlasnik, do privatizacije bila je Opština Bačka Topola. Direktorica Informativnog centra doo Bačka Topola je Kornelia Mirić Namestovski. U privatizaciji krajem 2015. godine, Informativni centar doo Bačka Topola kupilo je Udruženje za regionalnu komunikaciju „Urko“, za 31.165,00 evra, a Agencija za privatizaciju sa udruženjem je zaključila Ugovor o prodaji kapitala ove medijske kuće nakon dobijanja pozitivnih mišljenja Ministarstva finansija - Uprave za sprečavanje pranja novca i Regulatornog tela za elektronske medija o nepostojanju smetnji za zaključivanje ugovora. Datum zaključivanja ugovora je 09.11.2015.

31

2. Kontekst medija

Od samog nastanka, Informativni centar doo Bačka Topola je lokalni medij, čiji je vlasnik bila opština Bačka Topola. Ovaj medij izveštava na tri jezika – srpskom, mađarskom i rusinskom.

Informativni centar doo Bačka Topola emituje radijski i televizijski program svaki dan. Vlasnik medija je Udruženje za regionalnu komunikaciju „Urko“. Informativni sadržaji koje pokriva ovaj medij vezani su najviše za opštinu Bačka Topola,

te za nacionalne zajednice na čijem jeziku se emituje program.

3. Korpus U monitorovanom periodu, analizirani su medijski sadržaji radio programa na rusinskom jeziku u trajanju od jednog meseca od 14. novembra po 14. decembar 2016. godine. Program radija na rusinskom jeziku emituje jednu emisiju od 30 minuta nedeljno, svake nedelje, s tim da je u monitorovanom periodu bila analizirana samo jedna emisija koja je premijerno emitovana, dok su ostale bile repriza i muzičke emisije. Primer 1: Novinarka zaposlena na programu na rusinskom jeziku Senka Benčik objašnjava: „U Radio Regiji iz Bačke Topole se radio emisije na rusinskom jeziku emituju jednom nedeljno, odnosno četiri emisije mesečno. Zbog nedostatka finansijski sredstava snimaju se dva nove emisije mesečno, a dva puta idu reprize, ili muzičke emisije sa pesmama na rusinskom jeziku. Prekidi u emitovanju nema, svake nedelje u istom terminu i trajanju od pola sata emituju se emisije na rusinskom jeziku u sledećoj formi: nova emisija, repriza ili muzička emisija“ U analiziranom periodu ukupni korpus iznosi 30 minuta, odnosno jedna emisija na rusinskom jeziku.

4. Metoda Podaci koji su obrađeni u ovom izveštaju analizirani su metodom kritičke analize

diskursa, a tehnika je kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja na osnovu unapred utvrđenog kodeksa koji je jednak za ceo projekat.

5. Analiza

5.1. Žanr

32

Kada je žanr u pitanju na radiju Regije, programu na rusinskom jeziku primećuje se kako u standardnom programu ne postoji raznolikost novinarskih žanrova, odnosno ni jedan drugi žanr osim vesti i izveštaja i muzike nije zastupljen. Emisija je uglavno sastavljena od smenjivanja jedne pesme za kojom sledi jedna vest. Odnos medijskog sadržaja, odnsno vesti i izveštaja i muzike je 45% i 57%, odnosno, emitovano je šest medijskih sadržaja i 8 pesama.

Grafikon 2: Zastupljenost žanrova na rusinskom jeziku na programu radio Regije

5.2. Povod

S obzirom na to da su na programu radio Regije na rusinskom jeziku emitovane samo vesti i izveštaji povod za njih je bio aktuelan u 100% emitovanih medijskih sadržaja.

5.3. Lokacija

Analizirana je samo jedna emisija, koja sadrži samo šest medijskih sadržaja, u kojima je lokacija uglavnom vezana za događaje koje obuhvataju celu Srbiju, pa tako i građane opštine Bačka Topola. Tako je kao lokacija u medijskim sadržajima u po dva slučaja zastupljen Beograd i Srbija kao takva (33%), a jednom su zastupljeni Svet (smrt rusinskog publiciste Mirona Žiroša iz Mađarske) i Bačka Topola i Novo Orahovo (vest o manifestaciji „Dani Mikole M. Kočiša“ i pratećim manifestacijama u Novom Orahovu i Bačkoj Topoli) koji su zastupljeni po 17%. Primer 2: 11.12.2016. Program na rusinskom jeziku Lokacija: Srbija kao takva Vest o povećanju akciza za duvan, kafu i kućnu hemiju

0

10

20

30

40

50

60

Vesti i izveštaji

Muzika

33

5.4. Tema priloga

U programu na rusinskom jeziku radio Regije, najzastupljenije teme su „Politika i delatnost vlasti“ u tri slučaja (75%), te jedan medijski sadržaj imao je za temu „zdravstvo, zdravlje i socijalna sigurnost“ (17%).

5.5. Tema priloga u okviru priloga o rusinima

S obzirom na to da je u pitanju loklani medij i program na rusinskom jeziku logično je da medijski sadržaji budu više okrenuti ka rusinskoj zajednici. Međutim, u šest obrađenih sadržaja samo dva su bila u okviru rusinske zajednice. Emitovani medijski sadržaji u okviru priloga o rusinima su iz oblasti kulture i kulturnih manifesticija. Tako iz oblasti „kultura“ (jedna vest – 50%) emitovana je vest o smrti publiciste Mirona Žiroša iz Mađarske, a jedna vest za temu je imala „kulturne manifestacije“ – vest vezana za manifestaciju „Dani Mikole M. Kočiša“ (jedna vest – 50%), među kojima je to i jedina vest iz lokalne zajednice, odnosno opštine Bačka Topola. Iako se sve vesti koje su emitovane u programu na rusinskom jeziku tiču potencijalnog auditorijuma, informacije iz rusinske zajednice i opštine Bačka Topola ima malo. Primer 3: 11.12. 2016. Program na rusinskom jeziku Lokacija: opština Bačka Topola vest o manifestaciji „Dani Mikole M. Kočiša“ i pratećim manifestacijama u Novom Orahovu i Bačkoj Topoli

5.6. Subjekt

Kao subjekti u programu na rusinskom jeziku na radiju Regije, zastupljeni su zakonodavna vlast (dva puta – 29%), izvršna vlast (jednom – 14%), te kulturne institucije (jednom – 14%) i informativne institucije(dva puta – 29%).

5.7. Pol subjekta

Najzastupljeniji subjekti u medijskim sadržajima u monitorovanom periodu su mešoviti, koje se odnose na grupe (što se da zaključiti s obzirom na to da u većini emitovanih medijskih sadržaja subjekti su izvršna i zakonodavna vlast, kao i Društvo za rusinski jezik, kulturu i literaturu) koje su zasstupljene u četiri slučaja (57%), zatim neidentifikovani pol subjekta u 2 slučaja (29%) i jednom (14%) je subjekat ženskog pola.

34

Grafikon 3: Pol subjekta u prilozima na rusinskom jeziku na programu radio Regije

5.8. Dužina tonskog inserta subjekta

Kroz polje „dužina tonskog inserta subjekta“ najbolje se vidi angažovanst novinara koji proizvede medijske sadržaje na rusinskom jeziku, a koje je istovremeno i jedna od najvećih zamerki u monitovoranom periodu. Kada je u pitanju program na rusinskom jeziku nema ni jednog tonskoh inserta. S obzirom na to da je u pitanju radijski program, te da je glas jedini ilustrator, i spona koja auditorijum čini zainteresovan za program, ali i pojedine situacije se izjavom, odnosno tonskim insertom mogu još više objasniti i dati legitimitet vesti ovo se može okrakterisati kao veliki nedostatak programa.

5.9. Objekat

U ulozi objekta na programu na rusinskom jeziku radija Regije najviše su zastupljeni ekonomski javni sektor u tri slučaja (38%), zatim građani kao potoršači i korisnici usluga (u dva slučaja - 25%), i po jednom kulturne institucije i umetnici, informativne institucije i posebne društvene grupe – penzioneri i stari (13%).

0

10

20

30

40

50

60

Muški

Ženski

Mešoviti (grupe)

Neidentifikovan

35

Grafikon 4: Udeo objekata u prilozima na rusinskom jeziku na programu radio Regije

5.10. Pol objekta

Kada su u pitanju objekti o kojima su subjekti pričali, najzastupljeniji su mešoviti objekti, odnsnosno grupni objekti i to u pet slučajeva (63%). Zatim slede neidentifikovani objekti (dva puta – 25%) i jednom se javio muški objekat u emitovanim medijskim sadržajima na programu na rusinskom jeziku na radiju Regije.

Grafikon 5: Pol objekta u prilozima na rusinskom jeziku na programu radio Regije

0

5

10

15

20

25

30

35

40 Ekonomski javnisektor

Građani kao potoršačii korisnici usluga

Posebne društvenegrupe - penzioneri istari

Kulturne institucije iumetnici

Informatinveinstitucije

0

10

20

30

40

50

60

70

Muški pol

Ženski pol

Meštovoti (grupe)

Neidentifikovan

36

5.10. Vrednovanje aktera/objekta

S obzirom na to da je korpus analize doista mali, ali i da u medijima trenutno vlada neka vrsta cenzure ili autocenzure logično je zaljučiti kako će vrednovanje subjekata biti pozitivno ili negativno u zavisnosti od stranačke pripadnosti aktera. Međutim, iako su se na radiju Regije, na programu na rusinskom jeziku, u ulozi subjekta našle izvršna i zakonodavna vlast, to se nije desilo i u polju u kom se analizira objekat. Plasirani medijski sadržaju se uglavnom nisu odnosili na pojedince. Vrednovanje aktera je bilo pozitivno u sedam medijskih sadržaja (88%), a negativno jednom (13%)

6. Zaključak Prvenstveno treba naglasiti kako jedna emisija koja je premijerno emitovana na programu na rusinskom jeziku radio Regije, Informativnog centra doo Bačka Topola, koja je i analizirana u ovom izveštaju, veoma malo. Iako se program, prema rečima zaposlene novinarke na realizaciji programa na rusinskom jeziku emituje bez prekida, emitovanje muzičkih emisija se ne može računati kao program na rusinskom jeziku. Takođe, prema konceptu analizirane emisije može se zaklučiti da se pod pojmom „program na rusinskom jeziku“ podrazumeva samo „informisanje“ s obzirom na to da su medijski sadržaju koji su emitovani prema žanru samo vesti, izveštaji i najave dešavanja. Manjak tonskih izjava može pokazivati na manjak kreativnosti i volje novinara/ki koji su zaduženi na realizaciji programa na rusinskom jeziku, ili ne razumevanje rukovodioca za potrebom istih. Lokalnih medijski sadržaja i onih iz rusinske nacionalne zajednice je veoma malo, no da li je to praksa, na osnovu jedne premijerno emitovne, ujedno i analizirane emisije nije moguće zaključiti. Može se zaklučiti i da ne postoji praksa poštovanja autorskih prava, zato što ni u jednom emitovanom sadržaju autorstvo nije naznačeno. S obzirom na to da se program na radiu Regija emituje svakodnevno, preporuka je za povećanjem obima i programa na rusinskom jeziku, kako kvantitativno tako i kvalitativno. Veoma je dobra praksa što se u emisiji pronašla i informacija o najavi manifestacije na rusinskom jeziku koje je isključivo vezana za opštinu Bačka Topola (iako se manifestacija „Dani Mikole M. Kočiša“ odražava u većini gradova gde žive Rusini) jer to ukazuje na svet o potrebi i značajnosti informisanja na rusinskom jeziku.

Summary This report presents the analysis of monitoring radio programe on Ruthenian language in media „Informative center doo Bačka Topola“ where were monitored and analised 30 minutes of programe. The report is the result of a critical analysis of media discourse, analyzed with

37

quantitative and qualitative technique. In the analyzed corpus of this radio programe it can be noticed that there is lack of premiere broadcasts of radio shows, lack of tone inserts and journalistic genres, but on the other hand - there is an indication of the practice of broadcasting local information, although that can not be verifired with this analysis.

Dubinski intervjui - INFORMATIVNI CENTAR DOO BAČKA TOPOLA Posle kvalitativno-kvantitativne analize sadržaja programa, koja je realizovana u periodu novembar-decembar 2016. godine, u 2017. godini su urađeni i dubinski intervjui sa direktorkom Informativnog centra doo Bačka Topola Kornelijom Milić Namestovski, kao i novinarkom koja realizuje emisije na rusinskom jeziku Senkom Benčik.

1. Kontekst medija – Informativni centar doo Bačka Topola Informativni centar doo Bačka Topola čine radio stanica “Radio Regije” i televizijski kanal “Express channel“. Nastao je krajem 2001. godine, a vlasnik, do privatizacije bila je Opština Bačka Topola. Direktorica Informativnog centra doo Bačka Topola je Kornelia Mirić Namestovski. U privatizaciji krajem 2015. godine, Informativni centar doo Bačka Topola kupilo je Udruženje za regionalnu komunikaciju „Urko“, za 31.165,00 evra, a Agencija za privatizaciju sa udruženjem je zaključila Ugovor o prodaji kapitala ove medijske kuće nakon dobijanja pozitivnih mišljenja Ministarstva finansija - Uprave za sprečavanje pranja novca i Regulatornog tela za elektronske medija o nepostojanju smetnji za zaključivanje ugovora. Datum zaključivanja ugovora je 09.11.2015. Od samog nastanka, Informativni centar doo Bačka Topola je lokalni medij, čiji je vlasnik bila opština Bačka Topola. Ovaj medij izveštava na tri jezika – srpskom, mađarskom i rusinskom. Informativni centar doo Bačka Topola emituje radijski i televizijski program svaki dan. U ovom mediju je zaposleno 10 radnika (novinara, montažera, kamermana i osoba koje rade administrativne poslove) iako je programska šema konstruisana na osnovu broja zaposlenih pre privatizacije – 20 radinka. Takođe, novinar koji je zadužen za realizaciju programa na rusinskom jeziku nije zaposlen na ovom mediju, već se nadoknada za njegov posao realizuje putem ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa Kulturno umetničkim društvom „Petro Kuzmjak“ iz Novog Orahova, što je nasleđeno iz vremena pre privatizacije. Informativni sadržaji koje pokriva ovaj medij vezani su najviše za opštinu Bačka Topola, te za nacionalne zajednice na čijem jeziku se emituje program.

38

2. Uslovi rada na Informativnom centru doo Bačka Topola i realizacija programa

Pokazatelj stanja na Radiju Regije jeste to da u analiziranom periodu koji je trajao mesec dana premijerno je emitovana samo jedna emisija, umesto četiri (odnosno osam). Iako se program, prema rečima zaposlene novinarke, Senke Benčik, na realizaciji programa na rusinskom jeziku emituje bez prekida, emitovanje muzičkih emisija se ne može računati kao program na rusinskom jeziku. Direktorica u Informativnom centru doo Bačka Topola, Kornelia Mirić Namestovski kaže kako je ovaj medij od privatizacije u veoma teškom stanju, i što se tiče finansija, i ljudstva. „Od opštine dobijamo sredstva za funkcionisanje medija. Na mađarskom jeziku je to dnevnik sa pratećim emisija, na srpskom isto tako i još emisije na rusinskom, slovačkom... Ne možemo da razdvojimo koliko finansija dobijamo za određeno jedan jezik, jer dobijamo za ceo program 4 miliona dinara. Tu je nekada radilo 20 ljudi, a sada nas je ostalo 10, do čega je došlo posle privatizacije jer je polovina bila zaposlena na neodređeno vreme, a pola na određeno. Novi vlasnik je bio u obavezi da zadrži samo radnike koji su zaposleni na neodređeno vreme. Sada to veoma otežava rad na ovom mediju jer je programska šema napravljena za 20 ljudi.“ Naznake da će doći do novog zapošljavanja radnika, od strane vlasnika postoje, objašnjava direktorica Mirić Namestovski. „Dobili smo zadatak da pronađemo novinare, ali je to jako teško, zato što su plate veoma male.“ Program na rusinskom jeziku emituje se subotom po sat vremena, odnosno polučasovna emisija prepodne i isto toliko posle podne. U poslepodnevnim terminima praktikuje se emitovanje reprize prepodnevne emisije, iz čega proizlazi da se mesečno emituju 2 sata premijenih emisija (4 emisije), i isto toliko repriza. U monitorovanom periodu od 14. novambra do 14. decembra emitovana je samo jedna premijerna emisija, dok su ostale bile reprize ili muzičke emisije. „Zbog nedostatka finansijskih sredstava snimaju se dve nove epizode mesečno, a dve su reprize, ili muzičke emisje sa pesmama na rusinskom jeziku. Prekida u emitovanju nema, svake nedelje u istom terminu, u trajanju od pola sata“, potvrdila je novinarka zadužena za program na rusinskom jeziku, Senka Benčik. Nadalje direktroica Mirić Namestovski objašnjava kako se jedna emisija plaća 7.000 dinara novinarki Benčik, preko ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, koji je sklopljen sa Kulturno umetničkim društvom „Petro Kuzmjak“ iz Novog Orahova. „Novinarka zadužena za realizaciju programa na rusinskom jeziku nema obavezu da dolazi na radio, samo da do petka dođe i izmontira emisjiu, jer tada pravimo program za vikend. Međutim, sada, kad imamo problem sa finansijama, trudimo se da je neopterećujemo jer ne možemo da platimo nadoknade.“

39

3. Zaključak i preporuke Prvenstveno treba naglasiti kako jedna emisija koja je premijerno emitovana na programu na rusinskom jeziku radio Regije, Informativnog centra doo Bačka Topola, koja je i analizirana u ovom izveštaju, veoma malo. Iako se program, prema rečima zaposlene novinarke na realizaciji programa na rusinskom jeziku emituje bez prekida, emitovanje muzičkih emisija se ne može računati kao program na rusinskom jeziku. Informativni centar doo Bačka Topola ima veoma mala finansijska sredstva za realizaciju celokupnog programa, a novinarka koja je zadužena za program na rusinskom jeziku nije ni u kakvoj ugovorenoj obavezi, jer Informativni centar doo Bačka Topola ima potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji ne sa novinarkom već sa Kulturno umetničkim društvom „Petro Kuzmjak“ iz Novog Orahova. Preporuka je da se pronađu sredstva i način kako bi program na rusinskom jeziku bio realizovan, jer, osim muzičkih emisija, drugih novinarskih žarnova i sadržaja na rusinskom jeziku nema. Potrebno je pronaći način kako bi postojalo sredstva za program na rusinskom jeziku, kao i stručna osoba za realizaciju istog, a iz razgovora sa direktoricom Mirić Namestovski može se zaključiti kako je rukovdstvo Informativnog centra doo Bačka Topola raspoloženo i za saradnju i razmenu medijskih sadržaja sa drugim medijima, a tako i sa medijima civilnog sektora.

40

Analiza slušanosti privatizovanih lokalnih radio stanica koji emituju svoje sadržaje na rusinskom jeziku

Mihail Ramač Sažetak: U opštini Bačka Topola praćena je slušanost sadržaja na rusinskom jeziku na radiju „Regija“. Prema poslednjem popisu opština Bačka Topola ukupno ima 33.321. stanovnika, a od toga se 254 stanovnika izjasnilo kao pripadnici Rusinske nacionalne manjine. Pet ključnih reči: Bačka Topola, radio, program, sadržaj, rusinski, slušaoci

1. Uvod

Analiza slušanosti privatizovanih lokalnih radio stanica koje emituju sadržaje na rusinskom jeziku realizovana je radi uvida koliko stanovnici Rusinke nacionalne manjine prate sadržaje na svom jeziku. Slušaoci su imali priliku da učestvuju u anonimnoj anketi koja je sprovedena putem upitnika. Istraživanje je sprovedeno kako bi saznali njihove stavove o samom programu na njihovom jeziku.

2. Metoda analize

Anketirana je 31. osoba, iz opština odnosno mesta gde se nalaze lokalne radio stanice. RADIO „REGIJA“ – Bačka Topola

2.1. Uzrast slušalaca Uzrast slušalaca sadržaja na rusinkom jeziku radija „Regija“ kreće se od 14. pa sve do 82. godine života. Prema starosti života uočene su dve grupe slušalaca, tinejdžeri koji čine najmanji deo, to su osobe starosti od 14 do 17 godina. Zatim slede slušaoci čiji se starosni interval kreće od 38 godina pa do 82 godine.

2.2. Polna struktura Od tridesetjednog ispitanog slušaoca nešto više je žena kojih je 18, dok muškaraca ima 13.

2.3. Slušanost medija prema anketama

Od ukupnog broja ispitanika njih 30 prati program na rusinskom jeziku na radiju „Regija“, a zabeležen je samo jedan ispitanik koji ne prati. Kada je reč o dostupnosti

41

frekvencije, 29 ispitanika (slušalaca) pronalazi frekvenciju, a dvoje navode da nije uvek moguće pronaći frekvenciju. Sadržaji na svom maternjem jeziku koji slušaoci prate su muzika i vesti, dok ono što im se u programu sviđa ispitanici navode: 12 ispitanika se izjasnilo da im se sviđa celokupan program, muzuku kao omiljeni deo programa navelo je 9 ispitanika, vesti i informativne emisije 4, muziku i vesti 3 ispitanika. Troje ispitanika nije navelo odgovor. Slušaoci su u velikoj meri zadovoljni programom pa stoga 29 ispitanika nema stav o tome šta ne bi trebalo emitovati i šta im se ne sviđa. Dvoje ispitanika navela su da im se ne sviđa politički sadržaj, a jedan ispitanik navodi da su to dugi razgovori. Za ono što nedostaje u programu 12 ispitanika iznelo je stav da je potrebno više muzičkog programa, 9 ispitanika nije dalo odgovor, 5 se izjasnilo da je problem to što pojedini sadržaji kratko traju, a po jedan ispitak naveo je da je potrebno nešto inovativnije u programu, nešto više o prošlosti naroda, recepti za tradicionalna rusinska jela, da se emisije repriziraju češće, događaji iz okolnih sela. U kom delu dana slušaoci najčešće prate sadržaje na svom maternjem jeziku na radiju„Regija“, dobili smo sledeće podatke: 9 ispitanika prati program najčešće preko dana, 6 prati u svakom delu dana, 5 najčešće sluša ujutru,4 prepodne, 4 popodne, dok troje ispitanika nije navelo odgovor. Period u toku dana kada ne slušaju radio, ispitanici većinom nisu označili jer su se prethodno izjasnili kada najčešće slušaju. Zbog toga 13 ispitanika nije navelo odgovor, 10 ne prati radio program noću, 5 prepodne, na poslu 2, 1 ispitanik ne sluša u svim delovima dana osim ujutru.

2.4. Vremenska usklađenost programa sa potrebama slušalaca programa na rusinskom jeziku

Termini radio emisija kao i svih ostalih sadržaja koji se emituju na radiju „Regija“ na rusinskom jeziku su dobro usklađeni sa potrebama slušalaca, što potvrđuju podaci ankete. 30 ispitanika se izjasnilo da im termini emitovanja programa na rusinskom jeziku odgovaraju, a jedan ispitanik je dao negativan odgovor sa obrazloženjem da jutarnji termini ne odgovaraju stočarima zbog njihovih jutarnjih obaveza. Kada je reč o danima kada emitovanja programa na rusinskom jeziku ispitanici su mogli da odaberu da li bi im više odgovaralo da program koji prate bude emitovan rednim danima ili vikendom, međutim većina se izjasnila da su to i radni dani i vikend, 19 ispitanika je odabralo oba odgovora, 7 je odgovorilo da bi im više odgovaralo da to bude vikend, 3 da to budu radni dani, a dvoje ispitanika nije dalo odgovor. 2.5 Način i mesto slušanja

Uzimajuću u obzir da sve veći broj stanovništva radio sluša putem interneta, tablet telefona, a ne samo isključivo preko radio prijemnika došli smo do sledećih podataka: 16 ispitanika sluša radio program isključivo preko radio prijemnika, 8 prati putem internera, 6

42

ispitanika je označilo da prati radio program putem interneta ali i radio prijemnika. Niko od ispitanika nije označio da prati radio putem tablet uređaja, 1 ispitanik nije dao odgovor. Mesto gde ispitanici najčešće slušaju radio je njihov dom, pa tako 18 ispitanika sluša radio program kod kuće, 4 kod kuće i automobilu, 2 u automobilu, 2 na poslu, 2 ispitanika nisu dala odgovor, 1 je označio da sluša u automobilu i na poslu, 1 je naveo sva tri odgovora (kod kuće, u automobilu, na poslu) i 1 kod kuće i na poslu. 3. Zaključak

Posle sprovedene ankete u opštini Bačka Topola uočljivo je da uticaj radija kao

medija nije ništa manji među pripadnicima rusinke zajednice koji u velikoj meri slušaju i prate sadržaje na svom maternjem jeziku koji se emituje na lokalnom radiju „Regija“. Kada je reč o sadržaju i kvalitetu, kao i vremenu emitovanja programa na rusinskom jeziku, ispitanici nisu imali veće zamerke. Može se zaključiti da među ispitanicima preovladava veliki procenat redovnih slušalaca jer među njima je brojnija starija populacija kojoj je upotreba radio prijemnika više u navici nego mlađim ispitanicima kojima je sa druge strane radio pristupačniji zbog mogućnosti slušanja na intenetu.

Documents

KVANTITATIVNO – KVALITATIVNA ANALIZA PROGRAMA NA … · U monitorovanom periodu, analizirani su medijski sadržaji radio programa na rusinskom jeziku u trajanju od jednog meseca