L E K S I K O N

PO DU NAV SKIH HR VA TA – BU NJE VA CA I ŠO KA CA

10

I

HR VAT SKO AKA DEM SKO DRU ŠTVO

Su bo ti ca, 2010.

URED NI ŠTVOSla­ven­Ba­čić,­Ma­rio­Ba­ra,­Ste­van­Mač­ko­vić,

Pe­tar­Vu­ko­vić,­To­mi­slav­Žig­ma­nov

GLAV NI URED NIKSla­ven­Ba­čić

IZ VR ŠNI URED NIKTo­mi­slav­Žig­ma­nov

LEK TU RAPe­tar­Vu­ko­vić

KO REK TU RAMir­ko­Ko­pu­no­vić,­Márta­Mač­ko­vić-Papp

GRA­FIČ­KA­PRI­PRE­MAPrin­tex

CIP­–­Katalogizacija­u­publikacijiBiblioteka­Matice­srpske,­Novi­Sad

929(=163.42) (497.113) (031)930.85(=163.42) (497.113) (031)

LEKSIKON­podunavskih­Hrvata­–­Bunjevaca­i­Šokaca.­10,­I­/[glavni­urednik­Slaven­Bačić].­–­Subotica­:­Hrvatsko­akademskodruštvo,­2010­(Subotica­:­Printex).­–­IV,­112­str.­:­ilustr.­;­24­cm

Tekst­štampan­dvostubačno.­–­Tiraž­1.500.

ISBN­978-86-85103-15-5ISBN­978-86-85103-03-2­(za­izdavačku­celinu)

a)­Bunjevci­–­Leksikoni­b)­Šokci­–­Leksikoni

COBISS.SR-ID­258708487

ISBN­978-86-85103-15-5

III

SU RAD NI CI NA DE SE TOM SVE SKU

Ba­čić,­dr.­sc.­Sla­ven,­od­vjet­nik,­Su­bo­ti­caBač­li­ja,­Gr­go,­od­vjet­nik­u­mi­ro­vi­ni,­Su­bo­ti­caBa­ra,­Ma­rio,­prof.­po­vi­je­sti­i­so­ci­o­lo­gi­je,­asi­stent,

In­sti­tut­za­mi­gra­ci­je­i­na­rod­no­sti,­Za­grebBa­žant,­Eva,­knji­žni­čar­ka­u­mi­ro­vi­ni,­Su­bo­ti­caBu­ćan,­mr.­sc.­Ra­doj­ka,­prof.­kro­a­to­lo­gi­je­i­so­ci­o­lo­gi­je,­Kul­tur­ni­cen­tar­So­lin,­So­linCve­ta­no­vić,­Mi­lo­van,­ar­hi­vist,­Histo­rij­ski­ar­hiv­gra­da­No­vog­Sa­da,­No­vi­SadČe­li­ko­vić,­Ka­ta­ri­na,­prof.­kom­pa­ra­tiv­ne­knji­žev­no­sti,

Za­vod­za­kul­tu­ru­voj­vo­đan­skih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­caČer­ne­lić,­dr.­sc.­Mi­la­na,­izv.­prof.,­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet,­Za­grebČo­ta,­Zo­ran,­dipl.­iur.,­Som­borDu­men­džić,­Jo­sip,­Bo­đa­niĐa­nić,­mr.­sc.­Ma­ti­ja,­prof.­ge­o­gra­fi­je,­Som­borGr­li­ca,­Mir­ko,­prof.­po­vi­je­sti,­vi­ši­ku­stos,­Grad­ski­mu­zej,­Su­bo­ti­caGut­man,­dr.­sc.­Ivan,­red.­prof,­Pri­ro­do­slov­no-ma­te­ma­tič­ki­fa­kul­tet­u­Kra­gu­jev­cuHe­ka,­dr.­sc.­La­di­slav,­do­cent,­Prav­ni­fa­kul­tet,­In­sti­tut­za­kom­pa­ra­tiv­no­pra­vo,­Se­ge­dinHe­mar,­Edu­ard,­pu­bli­cist­i­na­klad­nik,­Za­grebHor­vat,­dr.­sc.­Vla­di­mir,­DI,­izv.­profesor­Filozofskoga­fakulteta

Družbe­Isusove­u­Za­grebu­u­miroviniHo­ško,­dr.­sc.­Fra­njo­Ema­nuel,­OFM,­red.­prof.­u­mi­ro­vi­ni,

Ka­to­lič­ki­bo­go­slov­ni­fa­kul­tet­u­Za­gre­bu,­Te­o­lo­gi­ja­u­Ri­je­ciIštvan­čić,­Bran­ko,­film­ski­i­TV­re­da­telj,­Za­grebIvan­čić,­Ja­sna,­vi­ši­lek­si­ko­graf,­Lek­si­ko­graf­ski­za­vod­Mi­ro­slav­Kr­le­ža­u­Za­gre­buIvić,­Mi­ro­slav,­dipl.­iur.,­Sa­mo­borJu­kić,­dr.­sc.­Sti­pan,­red.­prof.­Fi­lo­zof­sko­ga­fa­kul­te­ta­u­No­vom­Sa­du­u­mi­ro­vi­ni,­SplitKo­vač,­Ivan,­uči­telj,­Som­borLib­man,­dr.­Emil,­li­ječ­nik­u­mi­ro­vi­ni,­Su­bo­ti­caMač­ko­vić,­Ste­van,­prof.­po­vi­je­sti,­rav­na­telj­Hi­sto­rij­skog­ar­hi­va­Su­bo­ti­ca,­SuboticaMan­dić,­Živ­ko,­prof.­hr­vat­sko­ga,­ru­sko­ga­i­bu­gar­sko­ga­je­zi­ka­u­mi­ro­vi­ni,­Bu­dim­pe­štaMi­la­no­vić,­Đor­đe,­prof.­po­vi­je­sti,­rav­na­telj­Mu­ze­ja­gra­da

No­vog­Sa­da­u­mi­ro­vi­ni,­No­vi­SadMi­loš,­mr.­sc.­Ma­to,­OCD,­Za­grebPe­ru­šić,­Ni­ko­la,­Su­bo­ti­caRu­din­ski,­mr.­sc.­An­te,­ar­hi­tekt,­Za­vod­za­ur­ba­ni­zam,­Su­bo­ti­caSken­de­ro­vić,­Pe­tar,­Su­bo­ti­ca

IV

Sken­de­ro­vić,­dr.­sc.­Ro­bert,­znan­stve­ni­su­rad­nik,­Hr­vat­ski­in­sti­tut­za­po­vi­jest, Po­dru­žni­ca­za­po­vi­jest­Sla­vo­ni­je,­Sri­je­ma­i­Ba­ra­nje,­Sla­von­ski­Brod

Stan­tić,­dr.­th.­Ma­rin­ko,­žup­nik­žu­pe­sv.­Kri­ža,­Som­borSuk­no­vić,­Ka­ta,­dipl.­ing.­za­tek­stil­no­in­že­njer­stvo­tek­stil­no-stro­jar­ske­stru­ke,­Su­bo­ti­caŠkra­ba­lo,­mr.­sc.­Ivo,­izv.­prof.­Aka­de­mi­je­dram­skih­umjet­no­sti­u­Za­gre­bu­u­mi­ro­vi­niŠtef­ko­vić,­Jo­sip,­žup­nik­Žu­pe­sv.­Pa­vla­apo­sto­la,­BačŠtef­ko­vić,­mr.­th.­Mir­ko,­taj­nik­Su­bo­tič­ke­bi­sku­pi­je,­Su­bo­ti­caTošaki,­Lucija,­LemešUšu­mo­vić,­Ne­ven,­prof.­fi­lo­zo­fi­je­i­dipl.­kom­pa­ra­tist­knji­žev­no­sti,­UmagVu­ko­vić,­dr.­sc.­Pe­tar,­do­cent,­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet,­Za­grebVu­ko­vić-Du­lić,­Lju­bi­ca,­prof.­po­vi­je­sti­i­po­vi­je­sti­umjet­no­sti,­Grad­ski­mu­zej,­Su­bo­ti­caZe­lić,­Na­co,­dipl.­iur.­u­mi­ro­vi­ni,­Za­grebZe­lić,­Želj­ka,­dipl.­no­vi­nar­ka,­Su­bo­ti­caŽig­ma­nov,­To­mi­slav,­prof.­fi­lo­zo­fi­je,­Za­vod­za­kul­tu­ru­voj­vo­đan­skih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca

I. + M.,­pse­u­do­nim­o.­Ge­rar­da­To­me­Stan-ti­ća.­Zna­kom­se,­ina­če,­ko­ri­ste­kar­me­li­ća­ni­u­me­đu­sob­nom­obra­ća­nju­i­za­pra­vo­je­kra-ti­ca­od­»Isus­+­Ma­ri­ja«.­Na­kon­osni­va­nja­kar­me­li­ćan­sko­ga­ sa­mo­sta­na­ u­ Som­bo­ru­1904.­o.­Ge­rard­po­stao­je­pri­o­rom­sa­mo­sta-na­1905.­i­kao­je­di­ni­re­dov­nik­u­sa­mo­sta-nu­za­mje­sne­hr­vat­ske­vjer­ni­ke,­od­mah­se­po­bri­nuo­da­do­bi­ju­pje­sma­ri­cu­na­ svo­jem­je­zi­ku­ i­ da­ na­ nje­mu­mo­gu­ sla­vi­ti­ Bo­ga.­Pod­ tim­ je­ zna­kom­ iste­go­di­ne­u­Som­bo-ru,­vje­ro­jat­no­uz­po­moć­svo­je­ ro­đa­ki­nje­ i­kar­mel­ske­tre­ćo­re­di­ce­Ja­nje­Pr­ćić,­iz­dao­na­ika­vi­ci­pje­sma­ri­cu­pod­na­slo­vom­Cr kve na pi sma ri ca.Lit.:­I.­Ku­jun­džić,­Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­bi­bli­o­gra-fi­ja,­Rad JA ZU,­355,­Za­greb,­1969.

M.­Mi­loš

IBRI­ŠI­MO­VIĆ,­ Ma­rin­ (Po­že­ga,­ oko­1600.­ –­ Po­že­ga,­ 21.­ I.­ 1650.),­ fra­nje­vac,­bi­skup.­U­no­vi­ci­jat­Pro­vin­ci­je­Bo­sne­Sre-bre­ne­stu­pio­je­1620.­u­sa­mo­stan­u­Foj­ni­ci,­gdje­mu­ je­od­go­ji­telj­bio­ka­sni­ji­bo­san­ski­bi­skup­ To­ma­ Mr­nja­vić­ (1640.-44.).­ Fi­lo-zo­fi­ju­je­stu­di­rao­u­Cre­mo­ni,­a­te­o­lo­gi­ju­u­Man­to­vi,­ gdje­ je­ ste­kao­kva­li­fi­ka­ci­ju­pro-fe­so­ra­ i­na­slov­pro­po­vjed­ni­ka.­Vra­tiv­ši­ se­iz­Ita­li­je,­bio­je­uči­telj­gra­ma­ti­ke,­lo­gi­ke­i­fi­lo­zo­fi­je­ te­ ne­djelj­ni­ i­ blag­dan­ski­ pro­po-vjed­nik­u­Foj­ni­ci.­Bio­ je­ stric­zna­me­ni­to-mu­Lu­ki­Ibri­ši­mo­vi­ću­(Po­že­ga,­oko­1626.­–­ Po­že­ga,­ 1698.),­ pro­tu­tur­sko­mu­ bor­cu­ i­ge­ne­ral­no­mu­vi­ka­ru­za­gre­bač­ko­ga­bi­sku­pa­za­Sla­vo­ni­ju.­ Pro­vin­ci­ja­lu­ Ni­ko­li­ Braj­ko­vi­ću­ bio­ je­taj­nik­(1635.-38.),­ali­je­oso­bi­to­bli­zak­bio­biv­še­mu­ pro­vin­ci­ja­lu­ An­dri­ji­ Ka­men­gra-

đa­ni­nu.­ Bi­skup­ Je­ro­nim­ Lu­čić,­ upra­vi­telj­Bo­san­ske­ bi­sku­pi­je­ (1634.-39.),­ ža­lio­ se­Pro­pa­gan­di­ (Con gre ga tio de pro pa gan da fi­dei)­u­Ri­mu­na­nje­ga­ i­Ka­men­gra­đa­ni­na­1638.­op­tu­žu­ju­ći­ ih­da­ne­pri­zna­ju­nje­go-vu­bi­skup­sku­vlast­i­neo­vi­sno­o­nje­mu­po-sta­vlja­ju­žup­ni­ke­i­ka­pe­la­ne­te­pro­tiv­nje­ga­bu­ne­ fra­njev­ce­ i­na­rod.­ Is­tra­gu­o­Ka­men-gra­đa­ni­no­vim­i­Ibri­ši­mo­vi­će­vim­po­stup­ci-ma­Pro­pa­gan­da­ je­ 1638.­ po­vje­ri­la­ma­kar-sko­mu­bi­sku­pu­Bar­to­lu­Ka­či­ću,­ali­nje­zi­ni­re­zul­ta­ti­ ni­su­ po­zna­ti.­ Lu­či­ćev­ na­sljed­nik­u­upra­vi­Bo­san­ske­bi­sku­pi­je,­bo­san­ski­bi-skup­To­ma­Mr­nja­vić,­kao­gvar­di­ja­nu­u­Foj-ni­ci­po­vje­rio­mu­je­1640.­du­žnost­bi­skup-sko­ga­eko­no­ma­s­pra­vom­ubi­ra­ti­pri­ho­de.­U­me­đu­vre­me­nu­je­Ma­rin­Ibri­ši­mo­vić­bio­1642.­ge­ne­ral­ni­vi­zi­ta­tor­vla­sti­te­pro­vin­ci-je.­Bi­skup­Mr­nja­vić­pre­po­ru­čio­ga­je­Pro-pa­gan­di­ za­ svo­je­ga­ po­moć­no­ga­ bi­sku­pa­ i­na­sljed­ni­ka­ na­ sto­li­ci­ bo­san­skih­ bi­sku­pa,­ali­ se­ ona­ pri­vo­lje­la­ pro­vin­ci­ja­lu­ Bo­sne­Sre­bre­ne­Ma­ri­ja­nu­Ma­ra­vi­ću.­ Pro­pa­gan­da­ ga­ je­ 17.­ VI.­ 1647.­ ime-no­va­la­ za­ be­o­grad­sko­ga­ bi­sku­pa­ i­ ad-mi­ni­stra­to­ra­ Sme­de­re­vač­ke­ bi­sku­pi­je­ te­apo­stol­sko­ga­ vi­ka­ra­ za­ sve­ bi­sku­pi­je­ u­ugar­skim­ ze­mlja­ma­ ko­je­ su­ pod­ tur­skom­vla­šću.­Oba­vio­je­1649.­ka­non­sku­vi­zi­ta­ci-ju­ne­kih­hr­vat­skih­na­se­lja­u­Bač­koj­–­Se­ge-din,­Mar­to­noš,­ Baj­mok,­ Jan­ko­vac­ (madž. Jánoshalma),­Milj­kut,­San­to­vo­(u­nj­su­do-la­zi­li­ i­vjer­ni­ci­ iz­Ko­lu­ta­ i­Be­re­ga),­Som-bor,­ Ga­ra,­ Bač­ki­ Mo­no­štor,­ Bač,­ Bu­kin­(da­nas:­Mla­de­no­vo),­kao­i­sje­ver­ni­je­sve­do­Pe­šte­i­Gyöngyösa,­ali­i­u­Sri­je­mu,­Ba­ra­nji­i­Be­o­gra­du.­Taj­je­iz­vje­štaj­va­žan­iz­vor­za­

I

IBRI­ŠI­MO­VIĆ

2

po­vi­jest­hr­vat­sko­ga­pu­ka­pod­Tur­ci­ma­ jer­svje­do­či­o­pri­sut­no­sti­Hr­va­ta­u­ tim­kra­je-vi­ma,­ npr.­ s­ bro­jem­kri­zma­ni­ka­ i­ ka­to­lič-kih­vjer­ni­ka­u­po­je­di­nim­na­se­lji­ma,­kat­kad­s­us­po­red­nim­po­da­ci­ma­(s­mu­sli­ma­ni­ma­i­pro­te­stan­ti­ma),­opi­se­cr­ka­va....­Ni­je­iz­bje-gao­su­kob­s­bo­san­skim­bi­sku­pom­Ma­ra­vi-ćem­o­gra­ni­ca­ma­nji­ho­ve­vla­sti­u­Sla­vo­ni­ji.­Kad­ni­je­bi­lo­rje­še­nja,­Sve­ta­Sto­li­ca­us­po-sta­vi­la­je­1648.­po­se­ban­sla­von­ski­vi­ka­ri­jat­i­po­vje­ri­la­ga­upra­vi­ fra­Pa­vla­Po­si­lo­vi­ća,­skra­din­sko­ga­bi­sku­pa.­Dvi­je­go­di­ne­po­sli­je­Ibri­ši­mo­vić­je­umro­i­po­ko­pan­u­Ve­li­koj.Iz­vo­ri:­ Ar­hiv­ Pro­pa­gan­de,­ Rim,­ Let te re vol ga ri, vol.­16,­fol.­20-21;­Ac ta,­vol.­7,­ fol.­35,­36,­212;­SoCG,­ vol.­ 93,­ fol.­ 112,­ 115;­ vol.­ 127,­ fol­ 173.;­vol.­176,­fol.­249.

Lit.:­B.­Unyi,­Sokácok-Bunyevácok és a bosnyák fe ren ce sek történe te,­ Bu­da­pest,­ [1947];­ Hr vat ski bi o graf ski lek si kon,­6,­Za­greb,­2005;­F.­E.­Ho­ško,­Bi­skup­sko­dje­lo­va­nje­Pa­vla­Po­si­lo­vi­ća­u­Sla­vo­ni-ji,­u:­Zbor­nik­o­Pa­vlu­Po­si­lo­vi­ću, Ši­be­nik-Za­greb,­2001.

F.­E.­Ho­ško

IDEN TI TET (njem.­ Identität­ <­ ka sno-lat. iden­ti­tas)­1.­ is­tost,­pot­pu­na­jed­na­kost,­od­nos­ pre­ma­ ko­je­mu­ je­ što­ jed­na­ko­ se­bi­(A=A)­bez­ob­zi­ra­na­mo­gu­će­mi­je­ne­u­vre-me­nu;­ 2.­ isto­vjet­nost,­ pot­pu­na­ su­gla­snost­dvi­ju­ raz­li­či­tih­ po­ja­va­ (A=B),­ jed­na­kost­če­ga­s­dru­gim.­U­pr­vom­zna­če­nju­je­dan­je­od­če­ti­ri­ju­te­melj­nih­za­ko­na­for­mal­ne­lo­gi-ke.­Oba­na­ve­de­na­fi­lo­zof­ska­zna­če­nja­ra­be­se­u­iden­ti­tet­skim­dis­kur­si­ma­u­dru­štve­nim­i­hu­ma­ni­stič­kim­zna­no­sti­ma,­oso­bi­to­u­psi-ho­lo­gi­ji­i­so­ci­o­lo­gi­ji,­gdje­se­ve­zu­ju­uz­no-vo­vje­kov­ni­ na­sta­nak­ za­pad­no­e­u­rop­sko­ga­in­di­vi­du­a­li­zma.­ U­ psi­ho­lo­gi­ji­ iden­ti­tet­ ozna­ču­je­ ukup-nu­ svi­jest­ o­ se­bi­ jed­ne­ oso­be­ i­ kao­ ta­kav­iz­raz­je­čo­vje­ko­ve­pre­po­zna­tlji­vo­sti­i­ne­po-no­vlji­vo­sti­kao­po­je­din­ca­–­skup­svih­nje-go­vih­fi­zič­kih­i­psi­hič­kih­zna­čaj­ki­ko­je­ga­od­re­đu­ju­ i­ či­ne­ isto­vjet­nim­ sa­mo­mu­ se­bi.­To­ je­ in­di­vi­du­al­ni­ iden­ti­tet,­či­ji­se­sa­dr­žaj­od­no­si­ na­ ne­svo­di­vost­ na­ dru­go­ga­ ono­ga­»ja«­te­od­go­vo­ra­na­pi­ta­nje­»tko­sam­ja?«­ U­ so­ci­o­lo­gi­ji­ iden­ti­tet­ ozna­ču­je­ skup­te­melj­nih­ op­ćih­ zna­čaj­ki­ ko­je­ se­ raz­li­ku-ju­u­od­no­su­na­dru­ge,­no­su­bjekt­zna­čaj­ki­

ov­dje­ni­je­po­je­di­nac,­ne­go­dru­štve­na­sku-pi­na.­Te­su­zna­čaj­ke­za­jed­nič­ke­svim­čla-no­vi­ma­sku­pi­ne­i­či­ne­te­melj­za­us­po­sta­vu­iden­ti­te­ta­»mi«.­U­ovom­se­slu­ča­ju­go­vo­ri­o­ko­lek­tiv­nom­iden­ti­te­tu,­ko­ji­od­go­vo­ra­na­pi­ta­nja­»što­sam­i­ka­mo­pri­pa­dam?«­Ta­ko­se­mo­gu­raz­li­ko­va­ti­spol­ni­ili­rod­ni,­dob­ni,­so­ci­jal­ni,­kul­tur­ni,­je­zič­ni,­vjer­ski,­et­nič­ki,­na­ci­o­nal­ni,­ re­gi­o­nal­ni,­ pro­fe­si­o­nal­ni,­ po-li­tič­ki­ i­ dru­gi­ iden­ti­te­ti.­ Za­to­ je­ iden­ti­tet­uvi­jek­ slo­žen­ –­ plu­ral­nost­ je­ nje­go­va­ bit,­a­ra­zni­se­iden­ti­te­ti­me­đu­sob­no­pro­ži­ma­ju.­No­ po­je­di­ni­ iden­ti­te­ti­ mo­gu­ bi­ti­ vi­še­stru-ki,­ tj.­po­je­di­nac­mo­že­ isto­dob­no­pri­pa­da­ti­raz­li­či­tim­sku­pi­na­ma,­po­put­ je­zič­nih­ (npr.­dvo­je­zič­nost),­ pro­fe­si­o­nal­nih­ (oso­ba­ s­ vi-še­za­ni­ma­nja),­re­gi­o­nal­nih­(Is­tra­nin,­Hr­vat,­Euro­plja­nin),­et­nič­kih­i­na­ci­o­nal­nih­(oso­be­či­ji­su­ro­di­te­lji­raz­li­či­tog­et­nič­kog­pod­ri­je-tla­ ili­ na­ci­o­nal­no­sti;­ na­ci­o­nal­ni­ iden­ti­te­ti­ko­ji­uklju­ču­ju­raz­li­či­te­et­nič­ke­i­su­bet­nič­ke­iden­ti­te­te)­i­sl.,­dok­su­dru­gi­is­klju­či­vi.­ Iden­ti­tet­ ni­je­ dan­ fe­no­men,­ ne­go­ se­kon­sti­tu­i­ra­po­stup­no­ i­kon­ti­nu­i­ra­no­na­ te-me­lju­dva­ju­na­če­la­iden­ti­fi­ka­ci­je:­raz­li­ke­i­slič­no­sti.­Za­to­ je­ uvi­jek­ re­la­cij­ski:­ in­di­vi-du­al­ni­se­vi­še­iz­gra­đu­je­u­od­no­su­na­raz­li-či­to­sti,­a­ko­lek­tiv­ni­u­od­no­su­na­slič­no­sti,­no­oba­pret­po­sta­vlja­ju­ne­ko­ga­»dru­go­ga«,­kao­ vla­stit­ kri­te­rij­ za­ us­po­sta­vu­ bi­lo­ raz-li­ke,­bi­lo­slič­no­sti,­pri­če­mu­od­nos­pre­ma­»dru­go­mu«­mo­že­za­vr­ši­ti­su­ko­bom,­pa­čak­i­eli­mi­na­ci­jom.­No­to­što­iden­ti­tet­ni­je­dan,­ne­go­ je­ uvje­to­van­ kul­tu­rom­ i­ po­vi­je­snim­pro­mje­na­ma­ (oso­bi­to­ po­li­tič­kim­ i­ me­đu-dr­žav­nim­od­no­si­ma)­otva­ra­pro­stor­za­mo-de­li­ra­nje­i­in­ter­ve­ni­ra­nje­oni­ma­ko­ji­ima­ju­moć­za­nje­go­vu­iz­grad­nju.­U­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­–­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca,­ko­ji­su­ri­jet-ko­ras­po­la­ga­li­ta­kvom­mo­ći,­to­je­re­zul­ti­ra-lo­ne­ga­tiv­nim­po­slje­di­ca­ma:­raz­voj­ko­lek-tiv­no­ga­iden­ti­te­ta­s­jed­ne­je­stra­ne­pri­je­čen,­a­s­dru­ge­je­vo­dio­kon­ver­zi­ji,­tj.­asi­mi­la­ci­ji,­ili­pak­frag­men­ti­ra­nju,­tj.­stva­ra­nju­po­seb-nih­et­nič­kih,­pa­čak­i­na­ci­o­nal­nih­sku­pi­na.­ In­di­vi­du­al­ni­ i­ ko­lek­tiv­ni­ iden­ti­tet­ ni­su­stro­go­ odi­je­lje­ni,­ ne­go­ su­ u­ in­ter­ak­tiv­nim­od­no­si­ma:­ in­di­vi­du­al­ni­ aspekt­ iden­ti­te-ta,­ kao­ su­bjek­tiv­ni­ iz­raz­ seb­stva,­ te­me­lji­se­ na­ objek­tiv­no­sti­ so­ci­je­tal­ne­ kul­tu­re,­ a­

IBRI­ŠI­MO­VIĆ

IDEN TI TET

3

ko­lek­tiv­ni­ aspekt­ iden­ti­te­ta,­ kao­ objek­tiv-ne­ osno­vi­ce­ sa­mo­i­den­ti­te­ta,­ re­flek­ti­ra­ se­su­bjek­tiv­no.­To­ zna­či­ da­ čo­vjek­ ne­mo­že­ži­vje­ti­ bez­ ostva­re­no­sti­ obi­ju­ di­men­zi­ja­iden­ti­te­ta­te­da­on­pod­ra­zu­mi­je­va­i­svi­jest­o­se­bi­i­svi­jest­o­pri­pa­da­nju­ši­rim­dru­štve-nim­ sku­pi­na­ma.­ Po­sljed­nje­ se­ re­ge­ne­ri­ra­pro­ce­si­ma­dru­štve­no­ga­pam­će­nja,­smje­šte-no­ga­u­kul­tur­nim­ar­te­fak­ti­ma­i­dru­štve­nim­in­sti­tu­ci­ja­ma,­ko­ji­omo­gu­ću­ju­pri­je­nos­ide-ja­ i­ sim­bo­la­ te­mo­guć­nost­pre­po­zna­tlji­vo-sti­ kao­me­đu­sob­no­ jed­na­kih­ i­ raz­li­či­tih­ u­od­no­su­pre­ma­dru­gi­ma.­Dru­štve­no­pam­će-nje­u­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca­ni­ka­da­ni­je­bi­lo­znat­ni­je­ raz­vi­je­no,­ a­ pri­je­nos­ ide­ja­ i­ sim-bo­la­pro­tje­cao­je­naj­če­šće­pre­ko­obi­telj­skih­na­ra­ci­ja­ili­ne­pro­fe­si­o­nal­nih­in­sti­tu­ci­ja,­uz­neo­b­ve­zat­nost­uklju­či­va­nja.­ Iden­ti­tet­ se­uvi­jek­ostva­ru­je­u­ne­če­mu­–­ kul­tur­ni­mi­lje,­ so­ci­jal­ni­ am­bi­jent­ i­ dru-štve­ni­ kon­tekst­ te­melj­ni­ su­ okvi­ri­ za­ nje-go­vu­us­po­sta­vu,­iz­grad­nju­i­oču­va­nje.­Kul-tur­ni­ ko­do­vi­ i­ vri­jed­no­sni­ su­stav,­ re­li­gi­ja,­ide­o­lo­gi­ja,­svje­to­na­zor­ i­kog­ni­tiv­ni­su­stav­pri­mar­no­ od­re­đu­ju­ nje­go­vu­ na­rav,­ što­ se­od­ra­ža­va­ u­ svi­je­sti­ čla­no­va­ sku­pi­ne.­Kul-tur­ni­iden­ti­tet­naj­ši­ri­je­ko­lek­tiv­ni­iden­ti­tet­i­ pred­sta­vlja­ uzo­rak­ za­jed­nič­ko­ga­ na­či­na­ži­vo­ta,­mi­šlje­nja­i­is­ku­stva­na­ko­jem­se­te-me­lje­ob­li­ci­i­sa­dr­ža­ji­spo­zna­je­te­vri­jed­no-sni­re­fe­rent­ni­okvir­ko­ji­po­ka­zu­je­po­je­din-ci­ma­što­je­po­želj­no,­a­što­ni­je­iz­gle­di­šta­kon­kret­ne­ kul­tu­re.­Na­ taj­ na­čin­ on­ da­je­ i­smi­sao­ ljud­sko­mu­ ži­vo­tu.­Ako­pak­ na­sta-ne­ot­klon­od­vri­jed­no­sti,­us­po­sta­va­ne­re­al-ne­ sli­ke­ o­ se­bi,­ su­per­i­or­no­ dr­ža­nje­ spram­dru­gih,­is­klju­ču­ju­ći­i­na­si­lan­od­no­sa­pre­ma­dru­go­mu,­mo­že­se­go­vo­ri­ti­o­pa­to­lo­gi­ji­ko-lek­tiv­no­ga­ iden­ti­te­ta.­ Po­du­nav­skih­ Hr­va­ti­u­ne­ko­li­ko­su­raz­do­blja­u­po­vi­je­sti­bi­li­žr-tve­ta­kvih­dje­lo­va­nja.­ Bu­du­ći­da­su­pro­mjen­lji­vi,­raz­li­či­te­vr-ste­iden­ti­te­ta­mo­gu­se­s­vre­me­nom­mi­je­nja-ti­u­pro­ce­su­so­ci­ja­li­za­ci­je,­ko­ji­u­mo­der­noj­dr­ža­vi­pri­pa­da,­u­for­mal­nom­smi­slu,­obra-zov­no­mu­su­sta­vu,­a­u­ne­for­mal­nom­smi­slu­jav­no­sti­i­ci­vil­no­mu­dru­štvu.­Ka­ko­su­u­po-vi­je­sti­ bi­li­ bez­mo­guć­no­sti­ znat­ni­je­ga­ su-dje­lo­va­nja­u­ tim­seg­men­ti­ma,­po­du­nav­ski­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­ka­sni­li­su­u­mo­der­ni­za­cij-

skim­pro­ce­si­ma.­No­iden­ti­tet­se­ob­li­ku­je­i­pri­zna­njem,­nje­go­vom­od­sut­no­šću,­pa­čak­i­ne­ga­tiv­nim­pri­zna­njem­od­dru­gih.­Ne­pri-zna­va­nje­ili­ne­ga­tiv­no­pri­zna­va­nje,­ko­je­se­pro­iz­vo­di­ sa­ sli­kom­ o­ no­si­te­lju­ iden­ti­te­ta­ko­ja­je­ogra­ni­ča­va­ju­ća,­po­ni­ža­va­ju­ća­i­pre-zre­na,­ob­lik­je­tla­če­nja­jer­se­ti­me­za­tva­ra­u­la­žan,­is­kri­vljen­i­re­du­ci­ran­na­čin­po­sto­ja-nja,­što­su­po­du­nav­ski­Hr­va­ti­–­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­ta­ko­đer­is­ku­si­li.­ Od­svih­ko­lek­tiv­nih­iden­ti­te­ta­na­ci­o­nal-ni­ je­ iden­ti­tet­ i­ da­lje­ naj­ra­ši­re­ni­ji,­ a­ zbog­to­ga­ što­ je­ su­vre­me­na­ dr­ža­va­ na­ci­o­nal­na­ima­zna­tan­utje­caj.­Iako­je­u­mo­der­no­do­ba­po­stao­ glav­nom­ le­gi­ti­ma­ci­jom­ dru­štve­no-ga­po­ret­ka­i­so­li­dar­no­sti,­u­post­mo­der­nom­vre­me­nu­umje­re­no­sla­bi­u­pro­ce­si­ma­nad-na­ci­o­nal­nih­ in­te­gra­ci­ja­ i­ re­gi­o­na­li­za­ci­jom­na­ci­o­nal­nih­ dr­ža­va,­ ko­je­ pra­ti­ us­po­sta­va­ko­zmo­po­lit­sko­ga­i­re­gi­o­nal­no­ga­iden­ti­te­ta.­Ob­li­ko­va­nje­ na­ci­o­nal­no­ga­ iden­ti­te­ta­ od-go­va­ra­slo­že­no­mu­pro­ce­su­so­ci­ja­li­za­ci­je,­i­for­mal­no­mu­ i­ ne­for­mal­no­mu,­ u­ ko­jem­ se­po­je­din­ci­ iden­ti­fi­ci­ra­ju­ sa­ sim­bo­li­ma­ ko­ji­ima­ju­ moć­ stva­ra­nja­ osje­ća­ja­ za­jed­ni­štva­te­stje­ču­zna­nja­o­sa­dr­ža­ji­ma­na­ci­je,­či­me­se­ute­me­lju­je­na­ci­o­nal­na­svi­jest.­Na­ve­de­ni­ne­do­sta­ci­u­pod­ruč­ju­so­ci­ja­li­za­ci­je­osta­vi-li­su­tra­ga­u­sla­bi­je­raz­vi­je­noj­na­ci­o­nal­noj­svi­je­sti­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca.­ Na­ci­o­nal­ni­ iden­ti­tet­ ob­u­hva­ća­ i­ kul-tur­ni­ i­ po­li­tič­ki­ iden­ti­tet­ te­ ovi­si­ o­ na­ra­vi­na­ci­o­nal­ne­dr­ža­ve­ko­ja­ga­od­re­đu­je.­Po­li-tič­ki­ na­ci­o­nal­ni­ iden­ti­tet­ pod­ra­zu­mi­je­va­jed­na­kost­u­pra­vi­ma­i­ob­ve­za­ma,­za­jed­nič-ko­ dr­ža­vljan­stvo,­ ne­sme­ta­nu­ dru­štve­nu­ i­pro­stor­nu­mo­bil­nost,­po­zi­va­nje­na­ak­tiv­no­su­dje­lo­va­nje­ u­ jav­nim­ po­slo­vi­ma­ i­ stan-dar­di­zi­ra­no­ jav­no,­ gra­đan­sko­obra­zo­va­nje­do­stup­no­svi­ma.­U­slu­ča­ju­et­nič­ko­ga­na­ci-o­nal­no­ga­ iden­ti­te­ta­ čla­nom­ za­jed­ni­ce­ po-sta­je­se­ro­đe­njem­i­na­rod­nom­kul­tu­rom,­a­na­ci­o­nal­na­ dr­ža­va­ od­lu­ču­ju­će­ in­ter­ve­ni­ra­u­broj­nim­iden­ti­tet­skim­pi­ta­nji­ma­(obra­zo-va­nje,­ kul­tu­ra,­ je­zik,­ pra­zni­ci…).­ In­te­re­si­na­ro­da­ is­pred­ su­ in­te­re­sa­ po­je­di­na­ca,­ za-stu­plje­no­je­po­zi­va­nje­na­ro­da,­a­ne­gra­đa-na na su­dje­lo­va­nje­u­od­lu­či­va­nju,­do­mi­ni­ra­po­pu­li­stič­ka­ide­o­lo­gi­ja…­U­Bač­koj­je­pre-vla­da­vao­dru­gi­mo­del­iden­ti­te­ta,­iz­če­ga­su­

IDEN TI TET

4

pro­i­za­šle­ na­ci­o­nal­no­ štet­ne­ po­slje­di­ce­ za­po­du­nav­ske­Bu­njev­ce­i­Šok­ce.­To­je­re­zul-ti­ra­lo­iz­rav­nim­i­ne­iz­rav­nim­asi­mi­la­cij­skim­me­to­da­ma­u­ko­rist­pri­pad­ni­ka­onih­na­ci­ja­či­ja­je­bi­la­dr­ža­va­u­vla­sni­štvu.­ U­tom­su­smi­slu­po­du­nav­ski­Bu­njev­ci­bi­li­ objekt­ raz­li­či­tih­ iden­ti­tet­skih­po­li­ti­ka:­ugar­ska­ po­li­ti­ka­ je­din­stve­ne­ i­ ne­dje­lji­ve­ugar­ske­ na­ci­je­ iz­ 1868.,­ ko­jom­ je­ ne­ma-džar­skim­ na­ro­di­ma­ for­mal­no­ pri­zna­to­ sa-mo­ pra­vo­ na­ je­zič­ne­ po­seb­no­sti,­ u­ prak­si­je­ zna­či­la­ma­dža­ri­za­ci­ju­ jer­ su­ se­ je­zič­na­pra­va­ u­ ško­li­ i­ jav­nim­ slu­žba­ma­ stal­no­sma­nji­va­la,­a­Bu­njev­ci­ma­je­do­dat­no­pri­je-če­no­po­ve­zi­va­nje­s­in­sti­tu­ci­ja­ma­s­pod­ruč-ja­Tro­jed­ne­Kra­lje­vi­ne;­ u­ vri­je­me­Kra­lje-vi­ne­SHS/Ju­go­sla­vi­je­vla­sti­su­ne­u­spje­šno­na­sto­ja­le­ spri­je­či­ti­ in­te­gra­ci­ju­ Bu­nje­va­ca­u­hr­vat­sku­na­ci­ju­ ak­tiv­no­pod­u­pi­ru­ći­ ide-je­o­Bu­njev­ci­ma­kao­po­seb­nom­na­ro­du­ili­Sr­bi­ma­ka­to­lič­ke­vje­re;­u­Horthyje­voj­Ma-džar­skoj,­ op­te­re­će­noj­ tri­a­non­skim­ šo­kom,­slu­žbe­na­ je­ po­li­ti­ka­ pri­je­či­la­ iden­ti­tet­sko­pri­zna­nje­Bu­nje­va­ca­(i­Šo­ka­ca,­Ra­ca,­Bo-šnja­ka­i­dr.)­kao­hr­vat­skih­su­bet­nič­kih­sku-pi­na,­što­je­do­dat­no­ubr­za­lo­sna­žne­asi­mi-la­cij­ske­pro­ce­se;­iako­je­Ti­to­va­Ju­go­sla­vi­ja­is­pr­va­pri­hva­ti­la­i­po­sli­je­for­mal­no­pro­vo-di­la­ sta­ja­li­šte­ da­ su­ Bu­njev­ci­ Hr­va­ti,­ od­1950-ih­ pri­je­či­lo­ se­ afir­mi­ra­nje­ hr­vat­stva;­po­sli­je­rat­nu­je­slu­žbe­nu­ma­džar­sku­po­li­ti-ku­ka­rak­te­ri­zi­ra­lo­naj­pri­je­na­čel­no­afir­ma-tiv­no­ sta­ja­li­šte­ spram­ »brat­skih«­ so­ci­ja­li-stič­kih­ ma­njin­skih­ na­ro­da,­ na­kon­ su­ko­ba­Sta­lji­na­ i­Ti­ta­do­la­zi­do­ sna­žnih­ re­pre­siv-nih­mje­ra­ (utam­ni­če­nja,­ ra­se­lja­va­nja­ i­ sl.)­spram­Hr­va­ta­(i­dru­gih­ ju­žnih­Sla­ve­na),­a­na­kon­to­ga­iden­ti­tet­ska­se­po­li­ti­ka­ogra­ni-či­la­ na­ma­njin­ske­ ju­žno­sla­ven­ske­ usta­no-ve;­od­1990-ih­u­Sr­bi­ji­je­auto­ri­tar­ni­re­žim­Slo­bo­da­na­Mi­lo­še­vi­ća­agre­siv­no­pro­vo­dio­po­li­ti­ku­ko­ja­ je­Bu­njev­ce­sma­tra­la­po­seb-nim­na­ro­dom,­ uz­ isto­dob­no­ ni­je­ka­nje­ po-sto­ja­nja­Hr­va­ta­u­Bač­koj;­od­de­mo­krat­skih­pro­mje­na­ u­Ma­džar­skoj­ i­ do­no­še­nja­ li­be-ral­no­ga­ma­njin­sko­ga­ za­ko­na­ 1993.­ hr­vat-ska­ma­nji­na­u­in­sti­tu­ci­o­nal­nim­en­kla­va­ma­na­sto­ji­oču­va­ti­pre­o­sta­le­tra­go­ve­iden­ti­te­ta­u­uvje­ti­ma­po­od­ma­kle­asi­mi­la­ci­je;­u­Sr­bi­ji­se­od­do­no­še­nja­ma­njin­sko­ga­za­ko­na­2002.­

eta­bli­ra­la­po­li­ti­ka­o­slo­bod­nom­po­sto­ja­nju­iden­ti­te­ta­ i­ nji­ho­voj­ pro­mjen­lji­vo­sti,­ ko­ja­u­prak­si­do­vo­di­do­mno­go­broj­nih­ap­sur­da,­npr.­ak­tiv­ne­dr­žav­ne­pot­po­re­stva­ra­nju­et-nič­kih­ i­ na­ci­o­nal­nih­ sku­pi­na­ i­ no­vih­ je­zi-ka­ili­pak­le­ga­li­zi­ra­nja­vi­še­stru­ke­pot­pu­ne­mo­bil­no­sti­ na­ci­o­nal­no­ga­ iz­ja­šnja­va­nja­ u­ovi­sno­sti­od­si­tu­a­ci­je,­či­je­se­is­ho­di­šte­na-la­zi­u­pod­u­pi­ra­nju­frag­men­ti­ra­nja­ma­nji­na­na­ma­nje­sku­pi­ne­(Bu­njev­ci­–­Hr­va­ti;­Vla-si­–­Ru­mu­nji;­Ru­si­ni­–­Ukra­jin­ci­i­dr.)­ra­di­pri­je­če­nja­nji­ho­ve­na­ci­o­nal­ne­in­te­gra­ci­je­s­ma­tič­nim­na­ci­ja­ma­ra­di­lak­še­asi­mi­la­ci­je.Lit.:­B.­Sken­de­ro­vić,­[S.­Bačić],­For­mi­ra­nje­na­ci-o­nal­ne­svi­je­sti­kod­Bu­nje­va­ca­u­Bač­koj,­Ma­ru­lić 3/1998,­Za­greb;­A.­D.­Smit,­Na ci o nal ni iden ti tet, Be­o­grad,­1998;­Lek­si­kon­mi­gra­cij­skog­ i­ et­nič­kog­na zi vlja,­Za­greb,­1998;­Z.­Go­lu­bo­vić,­Ja i dru gi : an­tro­po­lo­ška­is­tra­ži­va­nja­in­di­vi­du­al­nog­i­ko­lek­tiv­nog iden ti te ta,­Be­o­grad,­1999;­Z.­Šram,­La tent ne struk tu re na ci o nal ne svi je sti : kon struk ci ja ska-le et no cen tri zma,­ Su­bo­ti­ca,­ 2000;­M.­Asur­men­di­(ur.),­ Iden ti tet i na si lje : ogle di o ba skij skom na-ci o na li zmu,­Be­o­grad,­2002;­V.­Ki­mli­ka,­Mul ti kul-tu­ral­no­gra­đan­stvo­:­li­be­ral­na­te­o­ri­ja­ma­njin­skih­pra va,­No­vi­Sad,­2002;­A.­Ma­a­lo­uf,­U ime iden-ti­te­ta­ :­na­si­lje­ i­po­tre­ba­ za­pri­pad­no­šću,­Za­greb,­2002;­ Č.­ Tej­lor,­ Mul ti kul tu ra li zam : is pi ti va nje po li ti ke pri zna nja,­No­vi­Sad,­2003;­Hr vat ska en-ci klo pe di ja,­5,­Za­greb,­2003;­M.­Čer­ne­lić,­Pri­stu­pi­is­tra­ži­va­nju­bu­nje­vač­kih­ iden­ti­te­ta,­Stu­dia­Et­hno­lo gi ca Cro a ti ca,­17,­Za­greb,­2005;­F.­Cu­ret­ti­(ur.),­Iden ti tet i po li ti ka,­Za­greb,­2006;­S.­Di­vjak,­Pro-blem­ iden­ti­te­ta­ :­ kul­tur­no,­ et­nič­ko,­ na­ci­o­nal­no­ i­in di vi du al no,­Be­o­grad,­2006;­T.­Žig­ma­nov,­Hr va ti u Voj vo di ni da nas : tra ga nje za iden ti te tom,­ Za-greb,­2006.

T.­Žig­ma­nov

IDI OM,­ na­ziv­ ko­ji­ se­ u­ hr­vat­skom­ je­zi-ko­slo­vlju­ra­bi­u­ne­ko­li­ko­raz­li­či­tih­zna­če-nja,­ pa­ ga­ u­ no­vi­je­ do­ba­ ra­di­ pre­ci­zno­sti­če­sto­ za­mje­nju­ju­ dru­gi;­ 1.­ U­ osnov­nom­zna­če­nju­ po­ja­vlju­je­ se­ kao­ naj­op­će­ni­ti­ja­ozna­ka­za­po­seb­ne­je­zič­ne­su­sta­ve­ili­spe-ci­fič­ne­ je­zič­ne­ upo­ra­be,­ pa­ se­ ta­ko­mo­že­od­no­si­ti­ na­ stan­dard­ni­ je­zik,­ funk­ci­o­nal­ni­stil,­ sup­stan­dard,­ žar­gon,­ nar­ječ­je,­ di­ja-lekt,­mje­sni­go­vor,­go­vor­po­je­din­ca­i­sl.­U­tom­ga­zna­če­nju­da­nas­če­sto­za­mje­nju­je­u­svjet­skoj­so­ci­o­lin­gvi­sti­ci­ra­ši­ren­na­ziv­va-ri­je­tet;­2.­U­spe­ci­fič­ni­joj­upo­ra­bi­od­no­si­se­na­pre­po­zna­tljiv­go­vor­ne­ko­ga­na­se­lje­no­ga­

IKA VI CA

5

mje­sta­ili­kra­ja,­rje­đe­i­na­spe­ci­fi­čan­go­vor­po­je­din­ca.­U­tim­ga­zna­če­nji­ma­za­mje­nju-ju­ ter­mi­ni­mje­sni­go­vor­ i­ idi­o­lekt;­3. Pod­en­gle­skim­ utje­ca­jem­ idi­om­ se­ ra­bi­ i­ ra­di­ozna­či­va­nja­usta­lje­nih­slo­že­nih­je­zič­nih­je-di­ni­ca­ sa­sta­vlje­nih­ od­ ne­ko­li­ko­ ri­je­či­ i­ sa­zna­če­njem­ko­je­se­ne­mo­že­sve­sti­sa­mo­na­zbroj­zna­če­nja­ sa­stav­ni­ca­ (npr.­bu lji ti kao te le u ša re na vra ta).­U­toj­se­upo­ra­bi­umje-sto­nje­ga­obič­no­ra­bi­na­ziv­fra­zem.

P.­Vu­ko­vić

IGRAČ, 1. ple­sač;­2.­dio­žen­sko­ga­sve­ča-no­ga­ bu­nje­vač­ko­ga­ ru­ha.­ S­ vre­me­nom­ je­po­stao­ nje­go­vom­ oso­bi­to­šću,­ ko­ja­ mu­ je­da­la­ spe­ci­fič­nu,­ukra­snu­ i­ ele­gant­nu­no­tu.­Ri­ječ­ je­ o­ tka­ni­ni­ ši­ro­koj­ od­ pet­na­est­ do­dva­de­set­ cen­ti­me­ta­ra­ i­ du­goj­ oko­ tri­ me-tra,­ ko­ja­ je­ ob­ra­đe­na­ na­ ru­bu.­ Ve­zu­je­ se­oko­stru­ka­po­nad­suk­nje,­s­ma­šnom­na­li­je-voj­ili­de­snoj­stra­ni­spri­je­da.­Do­pred­Pr­vi­svjet­ski­ rat­no­si­le­ su­ga­ne­vje­ste­na­vjen-ča­noj­odje­ći.­Funk­ci­ja­mu­ je­pr­vot­no­bi­la­šti­ti­ti­ru­ho­od­pr­lja­nja­i­ošte­će­nja,­a­po­sli­je­je­slu­žio­i­za­dr­ža­nje­ru­ku­oko­pa­sa­ti­je­kom­ple­sa.­ Sto­ga­ su­ ga­ dje­voj­ke­ is­pr­va­ no­si-le­po­naj­pri­je­ka­da­su­išle­na­ple­so­ve,­no­s­vre­me­nom­je­po­stao­je­dan­od­ne­iz­o­stav­nih­di­je­lo­va­ ru­ha.­ Po­ pra­vi­lu­ se­ uskla­đi­vao­ s­vr­stom­ ru­ha­ uz­ ko­je­ se­ no­sio:­ uz­ svi­le­no­ru­ho­ve­zi­vao­se­svi­le­ni,­a­uz­šlin­ga­no­šlin-ga­ni,­rje­đe­svi­le­ni­igrač.Lit.:­A.­ Se­ku­lić,­Bač­ki­ Hr­va­ti,­ Za­greb,­ 1991;­ K.­Suk­no­vić,­ Na­rod­na­ no­šnja­ Hr­va­ta­ Bu­nje­va­ca,­ u:­Na rod ne no šnje Hr va ta u svi je tu: tra di cij sko odi-je va nje Hr va ta iz van Re pu bli ke Hr vat ske,­Za­greb,­2006.

K.­Suk­no­vić

IGRA LA BI DE RE,­ bu­nje­vač­ki­ na­rod­ni­ples. Pri­pa­da­ u­ ple­so­ve­ pa­non­ske­ ple­sne­zo­ne­ te­ one­ ko­ji­ se­ ple­šu­ u­ za­tvo­re­nom­»ko­lu«.­ Iz­vo­di­ ga­ neo­d­re­đen­ broj­ ple­sa­ča­i­ple­sa­či­ca,­pri­če­mu­se­ni­ka­da­ne­do­ga­đa­da­broj­ ple­sa­ča­bu­de­ve­ći­ od­bro­ja­ple­sa-či­ca,­dok­ je­če­sta­po­ja­va­da­ ima­vi­še­ple-sa­či­ca­ ne­go­ ple­sa­ča.­ Ple­še­ se­ uz­ pje­va­nje­i­gla­zbe­nu­prat­nju.­Ple­sa­či­se­dr­že­za­ma­le­pr­ste­ na­ ru­ci,­ a­ pri­ iz­vo­đe­nju­ ple­sa­ kre­ću­se­pre­ma­sre­di­štu­kru­ga,­vra­ća­ju­na­trag­te­se­za­tim­kre­ću­po­kru­gu­ude­sno.­Tekst­ko­ji­pra­ti­ples­po­či­nje­sti­hom:­»Igra­la­bi’­de­re,­al’­ne­smim­od­Pe­re,­iđi­ku­ći,­pi­taj­Pe­re,­on-da­igraj­de­re…«,­dok­se­na­sta­vak­tek­sta­is-pje­va­va­na­ne­ko­li­ko­raz­li­či­tih­na­či­na,­ko­ji­se­raz­li­ku­ju­od­mje­sta­do­mje­sta.­Ima­svo­je­ina­či­ce­i­po­sla­von­skim­mje­sti­ma­(npr.­Si-ki­rev­ci),­uz­ma­le­nu­raz­li­ku­u­me­lo­di­ji­i­tek-stu­ko­ji­se­uz­ples­pje­va:­»Igra­la­bi’­de­re,­al’­ne­smem­od­Pe­re,­a­šta­me­ni­Pe­ro­smi­je,­kad­moj­ga­zda­ni­je…«.­Bu­nje­vač­ka­ina­či­ca­iz­vo­đe­nja­ to­ga­ ple­sa­ ima­ iden­ti­čan­ ple­sni­uzo­rak­kao­ba­ranj­ske­Ja­bu­či­ce.Lit.:­ I.­ Ivan­čan,­Na­rod­ni­ple­sni­obi­ča­ji­u­Hr­va­ta, Za­greb,­ 1996;­ J.­Nji­koš,­Žu­pa­nja­ se­ pru­ži­la­ kraj­Sa ve,­Za­greb,­1997;­L.­Ma­la­gur­ski,­Pi sme i igre u na­rod­nim­obi­ča­ji­ma­bač­kih­Bu­nje­va­ca, Su bo ti ca, 1997;­A.­ Ivan­čan,­ Na­rod­ni­ ple­sni­ obi­ča­ji­ Hr­va­ta­Bu­nje­va­ca, u:­N.­Ze­lić,­Pro tiv za bo ra va, Za­greb,­2000;­ S.­ Ton­ko­vić,­Dra­gu­lji­ bu­nje­vač­ke­ ri­zni­ce, No­vi­Sad-Pe­tro­va­ra­din,­2001.

Lj.­Vu­ko­vić-Dulić­i­P.­Sken­de­ro­vić

IJ­JAS,­József­→­Iko­tić,­Jo­sip

IKA­→­In­for­ma­tiv­na­ka­to­lič­ka­agen­ci­ja

IKA VI CA,­skup­mje­snih­go­vo­ra­sa­sre­di-šnje­ga­di­je­la­ju­žno­sla­ven­sko­ga­di­ja­lekt­no-ga­ kon­ti­nu­u­ma­ u­ ko­ji­ma­ se­ pra­sla­ven­ski­fo­nem­/ě/,­tj.­jat,­od­ra­zio­kao­/i/.­Zbog­ne-do­volj­ne­pre­ci­zno­sti,­u­je­zi­ko­slo­vlju­se­ri-jet­ko­ ra­bi­ ter­mi­no­lo­ški­ te­ je­ obič­no­ sa­mo­al­ter­na­tiv­na­ ozna­ka­ za­ vi­šer­ječ­ne­ na­zi­ve­no vo što kav ski ikav ski di ja lekt ili pi sme nost na no vo što kav skom ikav skom di ja lek tu. Znat­no­ če­šće­ po­ja­vlju­je­ se­ u­ po­pu­lar­nom­dis­kur­su,­ ne­ri­jet­ko­ u­ ši­rem­ i­ ne­do­volj­no­od­re­đe­nom­zna­če­nju,­uz­znat­nu­emo­tiv­nu­obo­je­nost.­ U­ ta­kvoj­ upo­ra­bi­ pro­te­že­ se­ i­na­ne­no­vo­što­kav­ske,­ča­kav­ske,­pa­čak­i­na­

Igrač

IKA VI CA

6

kaj­kav­ske­go­vo­re­u­ko­ji­ma­je­/ě/­ba­rem­u­ne­kim­po­lo­ža­ji­ma­dao­/i/.­ No­vo­što­kav­ski­ikav­ski­di­ja­lekt­je­dan­je­od­ tri­ju­ »mla­đih«­ di­ja­le­ka­ta­ što­kav­sko­ga­nar­ječ­ja­ (uz­ je­kav­ski­ i­ ekav­ski),­u­ko­ji­ma­se­ raz­vio­ če­tve­ro­na­gla­sni­ ak­cen­tu­a­cij­ski­su­stav.­ Ma­tič­no­ su­ mu­ pod­ruč­je­ za­pad­na­Her­ce­go­vi­na­ i­ Dal­ma­ci­ja,­ ali­ se­ ti­je­kom­mi­gra­ci­ja­ sta­nov­ni­štva­ po­tak­nu­tih­ na­di­ra-njem­Tu­ra­ka­pro­ši­rio­i­u­Pri­mor­je,­Bo­snu,­Sla­vo­ni­ju­i­Ugar­sku.­Tim­di­ja­lek­tom­tra­di-ci­o­nal­no­ go­vo­re­ uglav­nom­ ka­to­li­ci­ i­ mu-sli­ma­ni,­ko­ji­su­se­s­vre­me­nom­ob­li­ko­va­li­u­hr­vat­sku,­od­no­sno­bo­šnjač­ku­na­ci­ju.­Od­ugar­skih­Hr­va­ta­ nji­me­ se­ slu­že­Bu­njev­ci,­a­ no­vo­što­kav­ci­ ikav­ci­ vje­ro­jat­no­ su­ bi­li­ i­se­ge­din­ski­ Dal­ma­ti­ni.­ No­vo­što­kav­ska­ je­ika­vi­ca­do­da­nas­vi­tal­na­po­naj­pri­je­u­Her-ce­go­vi­ni­i­Dal­ma­ci­ji,­ko­je­di­ja­lek­to­lo­zi­ma­i­da­lje­nu­de­obi­lje­ne­is­tra­že­no­ga­ma­te­ri­ja­la­(npr.­M.­Me­nac-Mi­ha­lić,­Fra ze o lo gi ja no-vo­što­kav­skih­ikav­skih­go­vo­ra­u­Hr­vat­skoj, 2005).­U­Bač­koj­se­ika­vi­ca­od­sre­di­ne­XX.­st.­po­vla­či­te­se­da­nas­u­sva­ko­dnev­noj­upo-ra­bi­mo­že­ču­ti­još­sa­mo­u­ne­ko­li­ko­se­la­u­oko­li­ci­ Su­bo­ti­ce,­ iako­ se­ mla­đi­ na­ra­šta­ji­njo­me­i­on­dje­slu­že­sve­rje­đe.­Bač­ki­bu­nje-vač­ki­go­vo­ri­gla­sov­no­i­gra­ma­tič­ki­opi­sa­ni­su­u­ra­do­vi­ma­S.­Ge­or­gi­je­vi­ća,­I.­Po­po­vi­ća­i­A.­Se­ku­li­ća,­a­lek­sič­ki­u­Reč­ni­ku­bač­kih­Bu nje va ca­M.­Pe­i­ća­i­G.­Bač­li­je.­ Na­no­vo­što­kav­skom­ikav­skom­di­ja­lek-tu­ raz­vi­la­ se­ bo­ga­ta­ usme­na­ knji­žev­nost,­ko­ja­no­si­osnov­na­žan­rov­ska­obi­ljež­ja­što-kav­sko­ga­ knji­žev­no­ga­ fol­klo­ra.­ Do­mi­ni­ra­u­njoj­de­se­te­rač­ka­epi­ka,­ali­za­stu­plje­ne­su­i­ li­ri­ka,­ ep­sko-lir­ska­ po­e­zi­ja­ te­ pro­za.­ Je-dan­ je­ od­ naj­po­zna­ti­jih­ ikav­skih­ usme­no-knji­žev­nih­ tek­sto­va­ Asa na gi ni ca,­ po­e­ma­iz­Imot­ske­kra­ji­ne,­ko­ju­je­u­XVI­II.­st.­za-pi­sao­i­na­ta­li­jan­ski­pre­veo­Al­ber­to­For­tis.­Da­nas­ je­ di­je­lom­ svo­je­ knji­žev­no­sti­ sma-tra­ju­Bo­šnja­ci­i­Hr­va­ti,­bu­du­ći­da­te­ma­ti­zi-ra­mu­sli­man­sku­te­ma­ti­ku­te­da­je­ra­ši­re­na­po­naj­pri­je­me­đu­ka­to­li­ci­ma,­ali­ i­Sr­bi,­ jer­ju­je­u­ije­ka­vi­zi­ra­nu­ob­li­ku­u­svo­joj­Ma loj pro sto na rod noj sla ve no-serb skoj pje sna ri-ci­1814.­ob­ja­vio­Vuk­Ka­ra­džić.­Iz­For­ti­so-va­ta­li­jan­sko­ga­pri­je­vo­da­pre­pje­va­na­je­na­ve­lik­broj­je­zi­ka.­I­ikav­ska­usme­na­knji­žev-

nost­Hr­va­ta­iz­ugar­sko­ga­Po­du­na­vlja­do­bro­je­ do­ku­men­ti­ra­na.­ Naj­po­zna­ti­ji­ za­pi­si­vač­usme­ne­po­e­zi­je­me­đu­po­du­nav­skim­Hr­va-ti­ma­bio­je­Ivo­Pr­ćić­st.,­ko­ji­je­za­bi­lje­žio­te­od­za­bo­ra­va­spa­sio­i­spe­ci­fič­nu­bu­nje­vač­ku­ep­sku­ for­mu­ grok­ta­li­ce,­ dok­ je­ naj­va­žni­ji­za­pi­si­vač­pro­ze­bio­Ba­lint­Vuj­kov.­ Po­ja­va­pi­sme­no­sti­na­no­vo­što­kav­skom­ikav­skom­ di­ja­lek­tu­ ozna­ču­je­ po­če­tak­ tre-će­ga­raz­do­blja­u­po­vi­je­sti­hr­vat­sko­ga­knji-žev­no­ga­ je­zi­ka.­ Na­kon­ sta­ro­hr­vat­sko­ga,­u­ ko­jem­ se­ pi­sa­lo­ hr­vat­skom­ re­dak­ci­jom­sta­ro­sla­ven­sko­ga,­ te­ sred­njo­hr­vat­sko­ga,­za­ ko­je­ je­ bi­lo­ ka­rak­te­ri­stič­no­ ne­ko­li­ko­re­gi­o­nal­nih­ pi­sme­no­sti,­ u­ no­vo­hr­vat­skom­raz­do­blju­do­mi­ni­ra­pi­sme­nost­na­no­vo­što-kav­skim­di­ja­lek­ti­ma,­naj­pri­je­na­ikav­skom,­a­ za­tim­ na­ je­kav­skom.­ Va­žnost­ ika­vi­ce­znat­no­ se­po­ve­ća­la­u­XVII.­ st.,­kad­ je­ taj­di­ja­lekt­po­stao­glav­nim­je­zič­nim­me­di­jem­ka­to­lič­ke­ob­no­ve­–­Bar­tol­Ka­šić­ob­ja­vio­je­ta­ko­na­nje­mu­1640.­Ri tual rim ski,­a­Ja­kov­Mi­ka­lja­1649.­rječ­nik­Bla go je zi ka slo vin-sko ga.­Na­i­me,­Ka­to­lič­ka­ je­ cr­kva­ u­ obal-noj­i­sje­ve­ro­za­pad­noj­Hr­vat­skoj­u­vri­je­me­

G.­Peštalić,­Dostojna­plemenite­Bačke,Kalača,­1790.

IKA VI CA

7

pro­tu­re­for­ma­ci­je­ima­la­čvrst­po­lo­žaj­pa­je­svo­je­ dje­lo­va­nje­ usmje­ri­la­ po­naj­pri­je­ na­pod­ruč­ja­uz­ tur­sku­gra­ni­cu­ (kon­ti­nen­tal­na­Dal­ma­ci­ja)­ i­ u­ unu­tra­šnjo­sti­ Tur­ske­ (Bo-sna,­ Sla­vo­ni­ja,­ Ugar­ska).­ Ka­ko­ je­ on­dje­ve­ći­na­ka­to­lič­ko­ga­pu­ka­go­vo­ri­la­no­vo­što-kav­skom­ika­vi­com,­na­tom­su­se­di­ja­lek­tu­raz­vi­li­ bo­ga­ta­ pro­po­vjed­na­ knji­žev­nost­ te­dru­gi­ob­li­ci­na­bo­žne­li­te­ra­tu­re,­a­pre­ve­de­ni­su­na­nje­ga­i­ključ­ni­bi­blij­ski­tek­sto­vi.­Nji-me­je,­me­đu­tim,­i­An­dri­ja­Ka­čić­Mi­o­šić­na-pi­sao­svoj­Raz go vor ugod ni na ro da slo vin-sko ga,­je­dan­od­naj­po­pu­lar­ni­jih­tek­sto­va­u­po­vi­je­sti­hr­vat­ske­knji­žev­no­sti,­a­ ra­bi­li­su­ga­i­dru­gi­auto­ri­u­slič­nim­puč­ki­ in­to­ni­ra-nim­knji­žev­nim­tek­sto­vi­ma.­Glav­ni­no­si­te-lji­ ikav­ske­pi­sme­no­sti­ u­ tom­su­ raz­do­blju­bi­li­ fra­njev­ci,­ je­di­ni­ ka­to­lič­ki­ red­ ko­je­mu­je­ bi­lo­ do­pu­šte­no­ dje­lo­va­nje­ na­ pod­ruč­ji-ma­ pod­ tur­skom­ vla­šću.­Tre­ba,­me­đu­tim,­is­tak­nu­ti­da­je­na­no­vo­što­kav­skoj­ika­vi­ci­i­me­đu­bo­san­skim­mu­sli­ma­ni­ma­us­po­red­no­cvje­ta­la­tzv.­al­ha­mi­a­do-knji­žev­nost,­pi­sa­na­arap­skim­pi­smom­i­na­dah­nu­ta­ori­jen­tal­nim­utje­ca­ji­ma.­ Va­žna­ pre­kret­ni­ca­ u­ raz­vo­ju­ pi­sme­no-sti­na­no­vo­što­kav­skom­ikav­skom­di­ja­lek­tu­na­stu­pi­la­je­1699.,­kad­su­od­Tu­ra­ka­oslo-bo­đe­ne­Sla­vo­ni­ja­i­Ugar­ska.­Za­mah­u­dru-štve­nom­i­kul­tur­nom­ži­vo­tu­ko­ji­ je­na­kon­to­ga­na­stu­pio­na­ tim­pod­ruč­ji­ma­po­go­do-vao­ je­pro­cva­tu­knji­žev­no­sti,­po­naj­pri­je­u­Sla­vo­ni­ji,­gdje­se­raz­vi­la­za­htjev­na­ka­sno-ba­rok­na­ (npr.­An­tun­Ka­ni­žlić)­ i­pro­svje­ti-telj­ska­ li­te­ra­tu­ra­ (npr.­ Ma­ti­ja­An­tun­ Rel-ko­vić),­ali­i­u­Ugar­skoj,­gdje­je­npr.­Gr­gur­Pe­šta­lić­1790.­ob­ja­vio­spjev­Do stoj na ple-me­ni­ta­Bač­ke­sta­rih­uspo­me­na.­Ika­vi­ca­je­k­to­mu­po­sta­la­i­je­zi­kom­ad­mi­ni­stra­ci­je,­pa­su­njo­me­pi­sa­ni­mno­go­broj­ni­ur­ba­ri­di­ljem­Sla­vo­ni­je,­ ali­ i­ su­bo­tič­ki­ grad­ski­ sta­tut­ iz­1745.­Osim­ to­ga,­ ti­je­kom­XVI­II.­ i­ po­čet-kom­XIX.­ st.­ ob­ja­vlje­no­ je­ ne­ko­li­ko­ gra-ma­ti­ka­(npr.­Ma­ti­ja­An­tun­Rel­ko­vić­1767.,­Ši­me­Star­če­vić­1812.)­i­rječ­ni­ka­(npr.­Jo­sip­Vol­tić­1803.),­ko­ji­po­tvr­đu­ju­svje­sno­nje­go-va­nje­no­vo­što­kav­ske­ika­vi­ce­kao­je­zič­no­ga­ko­da­ vi­še­ kul­tu­re.­ Na­ ta­kav­ nje­zin­ sta­tus­upu­ću­je­već­i­sa­ma­či­nje­ni­ca­da­je­bi­la­pri-hva­će­na­u­Sla­vo­ni­ji,­u­ko­joj­se­za­pra­vo­go-

vo­rio­ ne­no­vo­što­kav­ski­ sla­von­ski­ di­ja­lekt.­Pro­ces­ svje­sno­ga­ je­zič­no­ga­ kul­ti­vi­ra­nja­mo­žda­se­naj­bo­lje­vi­di­u­po­ku­ša­ji­ma­ujed-na­či­va­nja­gra­fi­je­na­ši­ro­ku­pod­ruč­ju­od­Ja-dran­sko­ga­mo­ra­do­Bu­di­ma,­ jer­ je­ona­na­ju­gu­ tra­di­ci­o­nal­no­ bi­la­ pod­ ta­li­jan­skim,­ a­na­sje­ve­ru­pod­ma­džar­skim­utje­ca­jem.­Pri-bli­ža­va­nje­ je­ bi­lo­ du­go­ i­ po­stup­no,­ a­ va-žni­ak­te­ri­u­tom­pro­ce­su­bi­li­su­i­fra­njev­ci­iz­ bu­dim­sko­ga­ sa­mo­sta­na­ Stje­pan­ Vi­lov,­Eme­rik­Pa­vić­i­Lo­vro­Bra­ču­lje­vić.­Bu­du­ći­da­ su­ se­po­je­di­ni­gla­so­vi­u­pi­sme­no­sti­na­no­vo­što­kav­skom­ikav­skom­di­ja­lek­tu­za­pi-si­va­li­kom­bi­na­ci­jom­slo­va­(npr.­glas­č­kao­cs, ć­kao­ch, lj­kao­gl, nj­kao­gn­i­dr.),­ta­se­gra­fi­ja­obič­no­na­zi­va­kom­bi­ni­ra­nom.­Svo-je­vr­stan­ vr­hu­nac­ ikav­ske­ pi­sme­no­sti­ bio­je­ cje­lo­vit­ pri­je­vod­Bi­bli­je,­ ko­ji­ je,­ do­du-še,­ob­ja­vljen­tek­1830.,­ne­ko­li­ko­de­se­tlje­ća­na­kon­što­ga­je­Ma­ti­ja­Pe­tar­Ka­tan­čić­za­vr-šio.­U­to­se­vri­je­me,­me­đu­tim,­ika­vi­ca­već­po­če­la­po­vla­či­ti­pred­je­ka­vi­com.­ U­pr­voj­po­lo­vi­ni­XIX.­st.,­na­i­me,­do­la­zi­do­za­o­kre­ta­u­je­zič­noj­po­li­ti­ci­na­kon­što­je­kul­tur­nim­ži­vo­tom­u­Hr­vat­skoj­po­čeo­do-mi­ni­ra­ti­tzv.­ilir­ski­po­kret.­Taj­je­po­kret­bio­na­dah­nut­ ide­jom­ sla­ven­ske­ uza­jam­no­sti,­pa­je­i­je­zik­ko­ji­su­nje­go­vi­pri­sta­še­na­sto-ja­li­ uve­sti­ kao­ op­će­hr­vat­ski­ bio­ obi­lje­žen­ta­kvom­ori­jen­ta­ci­jom.­ Ilir­ci,­ a­ na­ nji­ho­vu­tra­gu­ i­ ka­sni­ja­ Za­gre­bač­ka­ fi­lo­lo­ška­ ško-la,­ umje­sto­ ika­vi­ce­ pri­hva­ća­ju­ je­ka­vi­cu­(ko­ja­ je­ bi­la­ je­zik­ u­ to­ do­ba­ po­nov­no­ ot-kri­ve­ne­ du­bro­vač­ke­ knji­žev­no­sti,­ ali­ je­ k­to­mu­Hr­va­te­ po­ve­zi­va­la­ s­ dru­gim­ Ju­žnim­Sla­ve­ni­ma),­ a­ umje­sto­ kom­bi­ni­ra­ne­ gra­fi-je­di­ja­kri­tič­ku­(ko­ja­je­us­po­sta­vi­la­ve­zu­sa­Za­pad­nim­Sla­ve­ni­ma,­jer­su­umje­sto­do­ta-da­šnjih­slov­nih­kom­bi­na­ci­ja­pre­u­ze­li­č, š i ž iz­če­ško­ga­i­ć­iz­polj­sko­ga).­Sna­žnu­opor­bu­Za­gre­bač­koj­ pred­sta­vlja­la­ je­ Za­dar­ska­ fi-lo­lo­ška­ ško­la­ na­ če­lu­ s­An­tom­Ku­zma­ni-ćem,­ko­ji­je­od­1844.­iz­da­vao­ča­so­pis­Zo-ra Dal ma tin ska,­a­u­svo­jem­se­dje­lo­va­nju­za­u­zi­mao­za­na­sta­vak­do­ta­da­šnje­ tra­di­ci­je­knji­žev­no­ga­je­zi­ka­ute­me­lje­no­ga­na­no­vo-što­kav­skoj­ika­vi­ci­i­kom­bi­ni­ra­no­ga­pra­vo-pi­sa.­ »Ilir­ski«­ je­zik­ i­ pra­vo­pis­ sma­trao­ je­umjet­nim­ i­ in­zi­sti­rao­ je­ na­ po­tre­bi­ da­ se­za­jed­nič­ki­ hr­vat­ski­ knji­žev­ni­ je­zik­ te­me-

IKA VI CA

8

lji­na­ži­voj­je­zič­noj­prak­si­naj­ve­će­ga­bro­ja­go­vor­ni­ka­hr­vat­sko­ga­te­da­se­za­pi­su­je­gra-fi­jom­ko­ja­se­or­gan­ski­raz­vi­ja­la­i­ujed­na­či-va­la­ti­je­kom­pret­hod­nih­dva­ju­sto­lje­ća.­No­je­zič­na­ kon­cep­ci­ja­ Za­gre­bač­ke­ fi­lo­lo­ške­ško­le­u­dru­goj­je­po­lo­vi­ni­XIX.­po­sve­pre-vag­nu­la­ te­ je­po­stup­no­pri­hva­će­na­i­ iz­van­Hr­vat­ske,­u­Bo­sni­i­Ugar­skoj.­Je­zi­kom­ko­ji­je­ta­ško­la­uve­la­i­Ivan­An­tu­no­vić­ob­ja­vio­je­ve­ći­nu­svo­jih­tek­sto­va­te­na­nje­mu­iz­da-vao Bu­nje­vač­ke­i­šo­kač­ke­no­vi­ne.­ Ipak,­zbog­spe­ci­fič­no­ga­po­lo­ža­ja­ugar-skih­Bu­nje­va­ca­i­nji­ho­ve­sla­be­po­ve­za­no­sti­s­ hr­vat­skim­ kul­tur­nim­ sre­di­šti­ma,­ pri­hva-ća­nje­ je­ka­vi­ce­ kao­ osno­vi­ce­ knji­žev­no­ga­je­zi­ka­u­njih­ni­kad­ni­je­bi­lo­pot­pu­no,­ne­go­se­bor­ba­iz­me­đu­pri­sta­ša­je­din­stve­no­ga­hr-vat­sko­ga­je­zi­ka­i­za­go­vor­ni­ka­mje­sne­ika-vi­ce­ u­ raz­li­či­tim­ ob­li­ci­ma­ vo­di­la­ ti­je­kom­ci­je­lo­ga­XX.­st.,­a­na­sta­vlja­se­do­da­na­šnjih­da­na.­Pri­tom­je­ka­rak­te­ri­stič­no­da­su­je­ka-vi­cu­ od­ba­ci­va­li­ i­ od­ba­cu­ju­ oni­ Bu­njev­ci­ko­ji­se­ne­sma­tra­ju­Hr­va­ti­ma,­dok­oni­ko-ji­se­Hr­va­ti­ma­sma­tra­ju­na­sto­je­us­po­red­no­ra­bi­ti­i­za­jed­nič­ki­hr­vat­ski­knji­žev­ni­je­zik­i­svoj­lo­kal­ni­va­ri­je­tet.­U­skla­du­s­tim,­me­đu­bač­kim­se­Bu­njev­ci­ma­da­nas­raz­vi­ja­ju­dva­mo­de­la­oču­va­nja­ika­vi­ce.­Bu­njev­ci­ko­ji­se­ne­ sma­tra­ju­ Hr­va­ti­ma­ na­sto­je­ stan­dar­di-zi­ra­ti­ bu­nje­vač­ki­ je­zik­ na­ no­vo­što­kav­skoj­ika­vi­ci­ kao­ di­ja­lek­tal­noj­ osno­vi­ci,­ pri­ če-mu­se­su­o­ča­va­ju­s­dva­ozbilj­na­pro­ble­ma:­s­ učin­kom­ is­klju­či­vo­sti,­ ko­ji­ do­ži­vlja­va-ju­ko­ri­sni­ci­ či­ja­ spon­ta­na­ je­zič­na­upo­ra­ba­ni­je­ u­ skla­du­ s­ ko­di­fi­ci­ra­nim­ rje­še­njem,­ i­s­ »fol­klo­ri­za­ci­jom«,­ tj.­ ve­za­no­šću­ no­vo-stan­dar­di­zi­ra­no­ga­ je­zi­ka­ za­ ko­mu­ni­ka­cij-ske­ do­me­ne­ ko­je­ u­ su­vre­me­nom­ ži­vo­tu­ni­su­ re­le­vant­ne.­ Bu­njev­ci­ ko­ji­ se­ sma­tra-ju­Hr­va­ti­ma­ika­vi­cu­na­sto­je­nje­go­va­ti­kao­»me­ko­ stan­dar­di­zi­ran«­ je­zik­ pi­sme­no­sti­ s­ogra­ni­če­nom­funk­ci­o­nal­no­šću,­za­ko­ji­po-ku­ša­va­ju­pro­na­ći­no­ve­ko­mu­ni­ka­cij­ske­do-me­ne­u­no­vin­skim­felj­to­ni­ma,­ama­ter­skim­ka­za­li­šnim­pred­sta­va­ma,­po­pu­lar­noj­gla­zbi­i­di­ja­lek­tal­noj­knji­žev­no­sti.­ Po­vla­če­nje­ ika­vi­ce­ pred­ je­ka­vi­com­ na­na­ci­o­nal­noj­ ra­zi­ni­ već­ je­ u­ XIX.­ st.­ bi­lo­pra­će­no­ po­ja­vom­ uvje­re­nja­ da­ je­ ikav­ska­pi­sme­nost­kao­eks­klu­ziv­no­hr­vat­ska­tra­di-

ci­ja­žr­tvo­va­na­ra­di­za­jed­nič­ke­ju­žno­sla­ven-ske­ je­kav­ske.­ Iako­bi­ se­mo­glo­ re­ći­ da­ je­ono­do­bi­lo­sta­no­vi­to­oprav­da­nje­na­kon­što­je­1890.­hr­vat­ski­knji­žev­ni­je­zik­re­for­mi­ran­u­skla­du­s­ide­ja­ma­tzv.­vu­ko­va­ca,­pa­su­iz­mor­fo­lo­gi­je­uklo­nje­ni­ar­ha­ič­ni­ob­li­ci,­a­ iz­lek­si­ka­kaj­kav­ski­i­ča­kav­ski­ele­men­ti,­to­se­uvje­re­nje­odr­ža­va­lo­na­ru­bo­vi­ma­ko­lek­tiv-no­ga­pam­će­nja­sve­do­1990-ih,­kad­je­ikav-ska­ no­stal­gi­ja­ oži­vje­la­ u­ pu­nom­ smi­slu.­Oči­to­va­la­se­pri­tom­u­dva­ob­li­ka,­a­pr­vi­od­njih­bi­la­ je­po­ja­va­no­vo­što­kav­ske­ikav­ske­di­ja­lek­tal­ne­knji­žev­no­sti.­Di­ja­lek­tal­na­po-e­zi­ja­–­i­to­kaj­kav­ska­(A.­G.­Ma­toš,­F.­Ga-lo­vić,­D.­Do­mja­nić,­M.­Kr­le­ža)­i­ča­kav­ska­

(V.­Na­zor,­D.­Ger­va­is,­M.­Ba­lo­ta)­–­u­hr-vat­skoj­se­kul­tu­ri­po­ja­vi­la­još­1920-ih­i­bi­la­je­svo­je­vr­stan­simp­tom­i­po­slje­di­ca­raz­o­ča-ra­nja­no­vo­stvo­re­nom­ju­žno­sla­ven­skom­dr-ža­vom.­Su­o­če­ni­s­dez­i­lu­zi­ja­ma,­pje­sni­ci­su­se­ okre­ta­li­ onim­ slo­je­vi­ma­ hr­vat­skih­ kul-tur­nih­i­je­zič­nih­tra­di­ci­ja­ko­je­su­do­ži­vlja-va­li­kao­žr­tvo­va­ne­ra­di­ju­go­sla­ven­stva­i­u­nji­ma­tra­ži­li­upo­ri­šte­svo­je­ga­uz­dr­ma­no­ga­iden­ti­te­ta.­No­vo­što­kav­ska­ikav­ska­di­ja­lek-tal­na­po­e­zi­ja­na­sta­la­je­kao­re­ak­ci­ja­na­slič-na­raz­o­ča­ra­nja­pot­kraj­XX.­st.,­ iako­se­do­da­nas­uglav­nom­ni­je­uspje­la­na­met­nu­ti­kao­re­le­vant­na­ u­ knji­žev­nom­ ži­vo­tu­ –­ zbir­ka­pje­sa­ma­Bu nja di da mo ga­lič­ko­ga­Bu­njev-ca­Mi­la­na­Krm­po­ti­ća­ima­ta­ko­sa­mo­lo­kal-nu­va­žnost.­Me­đu­tim,­u­knji­žev­no­sti­po­du-nav­skih­Hr­va­ta­ne­ki­od­sre­di­šnjih­tek­sto­va­

A.­Sekulić,­Rječnik­govora­bačkih­Hrvata, Zagreb,­2005.

IKO­TIĆ

9

pri­pa­da­ju­ di­ja­lek­tal­noj­ po­e­zi­ji,­ pri­mje­ri­ce­pje­snič­ke­zbir­ke­I.­Pan­či­ća,­V.­Se­ke­lja,­M.­Mi­ko­vi­ća­i­T.­Žig­ma­no­va.

­ Dru­gi­ob­lik­u­ko­jem­se­ma­ni­fe­sti­ra­je-zič­na­ no­stal­gi­ja­ jest­ po­rast­ ama­ter­sko­ga­za­ni­ma­nja­za­ikav­ske­go­vo­re,­ko­ji­re­zul­ti-ra­po­ja­vom­ve­li­ka­bro­ja­ lek­si­ko­graf­ski­ne­uvi­jek­ uzor­no­ iz­ra­đe­nih­ rječ­ni­ka­ mje­snih­ikav­skih­ va­ri­je­te­ta.­ Ta­kvi­ su,­ pri­mje­ri­ce,­Rič­nik­lič­ke­ika­vi­ce­Mar­ka­Ču­lja­ta­(2004.)­i Rječ­nik­imot­sko­be­kij­sko­ga­go­vo­ra­Iva na Bran­ka­ Ša­mi­je­ (2004.),­ a­ u­ znat­noj­mje­ri­i Rječ­nik­ go­vo­ra­ bač­kih­Hr­va­ta­An­te­ Se-ku­li­ća­(2005.).­Se­ku­li­ćev­je­pri­stup­pri­tom­uve­li­ke­od­raz­spe­ci­fič­ne­po­pu­lar­ne­upo­ra-be­poj­ma­ika­vi­ca­u­Bač­koj,­u­ko­joj­se­zna-če­nje­ poj­ma­ pro­ši­ru­je­ ta­ko­ da­ ob­u­hva­ti­ i­šo­kač­ke­go­vo­re­s­li­je­ve­stra­ne­Du­na­va.­Ti­go­vo­ri,­ me­đu­tim,­ pri­pa­da­ju­ sla­von­sko­mu­di­ja­lek­tu­ te­ se­ po­ svo­jim­ ne­no­vo­što­kav-skim­ obi­ljež­ji­ma­ znat­no­ raz­li­ku­ju­ od­ no-vo­što­kav­skih­ bu­nje­vač­kih.­ Di­je­le­ s­ nji­ma­tek­(ne­uvi­jek­pra­vi­lan)­ikav­ski­od­raz­ja­ta,­ali­to­na­sim­bo­lič­koj­ra­zi­ni­ima­jak­uči­nak.­Ta­ko­ »re­in­ter­pre­ti­ra­na«­ ika­vi­ca,­ na­i­me,­pre­ra­sta­u­ sim­bol­me­đu­sob­ne­po­ve­za­no­sti­bač­kih­ Šo­ka­ca­ i­ Bu­nje­va­ca,­ ali­ i­ nji­ho­ve­uklju­če­no­sti­u­nad­re­gi­o­nal­nu­hr­vat­sku­kul-tur­nu­tra­di­ci­ju,­pa­če­sto­ima­va­žnu­ulo­gu­u­iden­ti­tet­skoj­po­li­ti­ci.Lit.:­S.­Ge­or­gi­je­vić,­Bač­ki­bu­nje­vač­ki­go­vor,­Go-di­šnjak­ Za­du­žbi­ne­ Sa­re­ i­ Va­se­ Sto­ja­no­vi­ća, 6,

1938;­I.­Po­po­vić,­O­bač­kim­bu­nje­vač­kim­go­vo­ri-ma,­Zbor­nik­Ma­ti­ce­ srp­ske­ za­knji­žev­nost­ i­ je­zik, 1,­1953;­M.­Pe­ić­ i­G.­Bač­li­ja,­Reč­nik­bač­kih­Bu­nje va ca,­ No­vi­ Sad-Su­bo­ti­ca,­ 1990;­ J.­ Bu­ljov­čić,­Fi lo lo ški ogle di,­Su­bo­ti­ca,­1996;­J.­Li­sac,­Hr vat ski di­ja­lek­ti­ i­ je­zič­na­ po­vi­jest,­ Za­greb,­ 1996;­A.­ Se-ku­lić,­Ras­pra­ve­ o­ je­zi­ku­ bač­kih­ Hr­va­ta,­ Za­greb,­1997;­Z.­Vin­ce,­Ika­vi­ca­u­hr­vat­skoj­je­zič­noj­po­vi­je sti,­Za­greb,­1998;­Z.­Vin­ce,­Pu­to­vi­ma­hr­vat­sko­ga­knji­žev­nog­ je­zi­ka,­Za­greb,­2002;­J.­Li­sac,­Hr-vat ska di ja lek to lo gi ja 1,­Za­greb,­2003;­M.­Ču­ljat,­Rič­nik­ lič­ke­ ika­vi­ce,­Go­spić,­ 2004;­ I.­ B.­ Ša­mi­ja,­Rječ­nik­imot­sko­be­kij­sko­ga­go­vo­ra,­Za­greb,­2004;­M.­ Me­nac-Mi­ha­lić,­ Fra­ze­o­lo­gi­ja­ no­vo­što­kav­skih­ikav­skih­go­vo­ra­u­Hr­vat­skoj,­Za­greb,­2005;­A.­Se-ku­lić,­Rječ­nik­go­vo­ra­bač­kih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca-Za-greb,­2005.

P.­Vu­ko­vić

IKO­TIĆ,­ Ba­zi­li­je (Iko­tics,-ch,-ts)­ (?­ –­Be­reg,­ iz­me­đu­ 10.­ i­ 19.­ X.­ 1782.),­ pr­vi­svje­tov­ni­žup­nik­u­Plav­ni.­God.­1766.­ime-no­van­ je­ za­ ka­pe­la­na­ u­Ba­ču,­ a­ 1769.­ za­žup­ni­ka­u­Plav­ni.­Na­kon­to­ga­bio­je­žup­nik­u­Ga­ri­1774.-82.,­a­po­sli­je­u­Be­re­gu,­gdje­je­ubr­zo­i­pre­mi­nuo.­ Na­kon­ ob­na­vlja­nja­ sta­re­ žu­pe­ Plav­ne­1761.­ (ma­tič­ne­ knji­ge­ vo­de­ se­ od­ 1756.)­ona­je­pri­pa­la­fra­njev­ci­ma­u­Ba­ču,­iz­či­jih­je­ re­do­va­bio­ i­pr­vi­žup­nik­ fra­Ma­tej­Bu-nje­vac.­Nje­ga­ je­u­žup­nič­koj­slu­žbi­1769.­na­sli­je­dio­svje­tov­ni­sve­će­nik­Ba­zi­li­je­Iko-tić.­U­ to­ je­ vri­je­me­ žu­pa­Plav­na­ je­ ima­la­oko­550­vjer­ni­ka,­ko­ji­su­go­vo­ri­li­is­klju­či-vo­hr­vat­skim­je­zi­kom­(lat.­ lin­gua­illyri­ca, madž.­ délszláv).­ U­ upo­ra­bi­ je­ bi­la­ cr­kva­iz­gra­đe­na­od­ple­te­na­pru­ća­ još­1721.,­du-lji­ne­7­i­ši­ri­ne­2,5­hva­ta­(oko­28,­od­no­sno­10­ m),­ po­sve­će­na­ sv.­ Ja­ko­vu­ Sta­ri­je­mu­(no­va­i­ujed­no­sa­da­šnja­cr­kva­iz­gra­đe­na­je­1809.-13.,­a­i­da­nas­se­sv.­Ja­kov­sla­vi­kao­za­štit­nik­Plav­ne).­Pla­van­ske­fi­li­ja­le­bi­le­su­Vaj­ska­1761.-87.­i­Bo­đa­ni­1761.-1936.Lit.:­ S.­ Ka­to­na,­ Hi sto ria me tro po li ta nae co lo-cen sis ec cle si ae,­ 1-2,­ Co­lo­cae,­ 1800;­ I.­ Ka­to­na,­A­ka­loc­sai­ érse­ki­ egyház­ történe­te,­ 1-2,­Ka­loc­sa,­2001-2003;­A.­La­ka­tos­(ur.),­A­Ka­loc­sa­Bácsi­Fő­egyházmegye­ Történe­ti­ Se­ma­ti­zmu­sa­ 1777­1923, Ka­loc­sa,­2002;­Sche­ma­ti­smus­Di­o­e­ce­sis­Su­bo­ti­ca­nae, Su bo ti ca, 2009.

J.­Štef­ko­vić

M.­Čuljat,­Ričnik­ličke­ikavice,Gospić,­2009.

IKO­TIĆ

10

IKO­TIĆ,­Jo­sip (Ij­jas,­József,­Ba­ja,­5.­XI.­1901.­–­Ka­la­ča,­29.­IV.­1989.),­nad­bi­skup,­pred­sjed­nik­ Ma­džar­ske­ bi­skup­ske­ kon­fe-ren­ci­je.­Ro­dio­ se­u­bu­nje­vač­koj­obi­te­lji­u­Ba­ji­s­osme­ro­dje­ce,­od­oca­Laj­če,­kor­mi­la-ra­na­du­nav­skoj­te­gle­ni­ci,­i­maj­ke­Ma­ri­je,­rođ.­Đur­kić.­Ško­lo­vao­se­u­rod­nom­gra­du­i­u­isu­so­vač­koj­gim­na­zi­ji­u­Ka­la­či,­a­te­o­lo-

ški­stu­dij­za­vr­šio­je­u­Bu­dim­pe­šti.­Za­sve-će­ni­ka­je­za­re­đen­14.­VI.­1925.­Pa­sto­ral­no­dje­lo­va­nje­po­čeo­je­kao­ka­pe­lan­u­Du­šno-ku,­ za­tim­ u­ Sri­mlja­nu­ (madž.­ Sze­re­mle)­kraj­Ba­je,­a­već­1927.­po­stao­je­pre­fek­tom­i­pro­fe­so­rom­u­ka­lač­koj­bo­go­slo­vi­ji.­Na­kon­to­ga­vra­tio­se­i­stu­di­ju­–­god.­1928.­od­la­zi­u­Rim,­gdje­se­upi­sao­na­bi­blij­ske­stu­di­je­na­Pa­pin­skom­bi­blij­skom­in­sti­tu­tu­pri­Gre­go-ri­jan­skom­sve­u­či­li­štu­te­je­po­sti­gao­stu­panj­dok­to­ra.­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­ stu­di­ja­ naj­pri­je­je­ bio­ cen­zor­ u­Ka­la­či,­ a­ za­tim­ od­ 1935.­pre­fekt­ u­ bu­dim­pe­štan­skom­ Ko­le­gi­ju­ sv.­Eme­ri­ka.­ Od­ 1937.­ ob­na­ša­ slu­žbu­ rav­na-te­lja­ho­do­ča­snič­ko­ga­do­ma­sv.­Stje­pa­na­u­Je­ru­za­le­mu.­U­Bu­dim­pe­štu­se­vra­tio­1939.,­kad­je­po­stao­pre­fek­tom­u­ta­mo­šnjoj­sre­di-šnjoj­bo­go­slo­vi­ji­ te­pro­fe­so­rom­na­Te­o­lo-škom­fa­kul­te­tu­u­Bu­dim­pe­šti.­ Na­kon­ula­ska­ma­džar­skih­tru­pa­u­Bač-ku­ 1941.­ pre­ma­ man­da­tu­ ka­lač­ko­ga­ nad-

bi­sku­pa­Gyule­ Zichyja­ do­la­zi­ u­ Su­bo­ti­cu­upo­zna­ti­ se­ sa­ si­tu­a­ci­jom­ u­ Bač­koj­ apo-stol­skoj­ ad­mi­ni­stra­tu­ri,­ a­ ka­ko­ je­ do­ta­da-šnji­ad­mi­ni­stra­tor­bi­skup­Laj­čo­Bu­da­no­vić­mo­rao­ na­pu­sti­ti­ vod­stvo­ ad­mi­ni­stra­tu­re­i­ oti­ći­ u­Bu­dim­pe­štu,­ Iko­tić­ je­ u­ svoj­stvu­nad­bi­skup­sko­ga­ po­vje­re­ni­ka­ 26.­V.­ 1941.­pre­u­zeo­vod­stvo­ad­mi­ni­stra­tu­re,­ko­ju­Sve-ta­Sto­li­ca,­una­toč­no­vo­na­sta­lu­sta­nju,­ni­je­htje­la­uki­nu­ti.­Na­toj­je­du­žno­sti­ostao­sve­do­ 20.­ XII.­ 1944.,­ ka­da­ je­ bi­skup­ Bu­da-no­vić­ ime­no­van­ ge­ne­ral­nim­ vi­ka­rom­ ka-lač­ko­ga­ nad­bi­sku­pa­ i­ nad­bi­skup­skim­ po-vje­re­ni­kom­ za­ te­ri­to­rij­ Bač­ke­ apo­stol­ske­ad­mi­ni­stra­tu­re.­Iko­tić­je­ta­da­po­sta­vljen­za­žup­nog­ vi­ka­ra­ u­ Du­šnok­ te­ je­ od­li­ko­van­na­slo­vom­pa­pin­sko­ga­ pre­la­ta.­God.­ 1950.­ime­no­van­ je­ žup­ni­kom­ žu­pe­ sv.­ Eme­ri­ka­u­Ka­la­či,­1954.­žup­ni­kom­u­Mi­ški­(madž. Mi­ske),­a­1962.­žup­nim­vi­ka­rom­žu­pe­sv.­Pe­tra­ i­ Pa­vla­ apo­sto­la­ u­ Ba­ji.­ Na­slov­nim­bi­sku­pom­Ta­ga­ra­te­ i­ apo­stol­skim­ ad­mi­ni-stra­to­rom­ Ča­nad­ske­ bi­sku­pi­je­ ime­no­van­je­15.­IX.­1964.­te­je­iste­go­di­ne­28.­X.­u­Bu­dim­pe­šti­ za­re­đen­ za­bi­sku­pa.­U­ to­vri-je­me­su­dje­lo­vao­je­na­tre­ćem,­a­1965.­i­na­če­tvr­tom­ ple­nar­nom­ kon­cil­skom­ za­sje­da-nju­u­Va­ti­ka­nu.­Na­slu­žbi­ča­nad­sko­ga­apo-stol­sko­ga­ad­mi­ni­stra­to­ra­ostao­je­do­10.­I.­1969.,­ ka­da­ je­ ime­no­van­ka­lač­kim­nad­bi-sku­pom.­Za­vri­je­me­upra­vlja­nja­Ka­lač­kom­nad­bi­sku­pi­jom­ 1970.-76.­ bio­ je­ pred­sjed-nik­ Ma­džar­ske­ bi­skup­ske­ kon­fe­ren­ci­je.­Nad­bi­sku­pi­ju­ je­ vo­dio­ do­ umi­ro­vlje­nja­ 5.­VI.­1987.­Bio­ je­čo­vjek­ve­li­kih­di­plo­mat-skih­spo­sob­no­sti,­a­pa­pa­Pa­vao­VI.­osob­no­ga­je­ci­je­nio­zbog­nje­go­vih­raz­bo­ri­tih­istu-pa.­Bio­je­iz­vr­stan­go­vor­nik,­pro­po­vjed­nik­i­ pri­znat­ znan­stve­nik­ bi­bli­čar.­ Go­vo­rio­ je­ta­li­jan­ski,­ fran­cu­ski,­ nje­mač­ki,­ od­lič­no­ je­znao­la­tin­ski,­te­me­lji­to­je­po­zna­vao­he­brej-ski,­sta­ro­grč­ki­i­ara­mej­ski­je­zik.­Svoj­ma­te-rin­ski­je­zik­ni­je­za­bo­ra­vio,­uvi­jek­se­na­nje-mu­obra­ćao­vjer­ni­ci­ma,­bač­kim­Hr­va­ti­ma.­ Go­vo­ri­ti­o­Iko­ti­će­vu­iden­ti­te­tu­ni­je­la­ko­bu­du­ći­da­je­1931.­dao­ma­dža­ri­zi­ra­ti­svo­je­hr­vat­sko­bu­nje­vač­ko­pre­zi­me­na­Ij­jas.­Iako­je­bio­bu­nje­vač­ko­ga­pod­ri­je­tla,­imao­je­te-ško­ća­u­ra­zu­mi­je­va­nju­si­tu­a­ci­je­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca­u­Bač­koj­ka­da­je­ti­je­kom­Dru­go­ga­

Pri­go­dom­usto­li­če­nja­nad­bi­sku­pa­J.­Iko­ti­ća­uime­bač­kih­Hr­va­ta­po­zdra­vlja

San­to­vac­Ma­rin­Man­dić

ILIĆ

11

svjet­sko­ga­ra­ta­bo­ra­vio­u­Su­bo­ti­ci.­U­svo-jim­ta­da­šnjim­iz­vje­šći­ma­pi­še­ka­ko­su­Bu-njev­ci­ i­ Šok­ci­ iden­ti­tet­ski­ dez­o­ri­jen­ti­ra­ni.­Sto­ga­je,­na­i­la­ze­ći­na­mno­ge­uči­te­lje­Sr­be­u­bu­nje­vač­kim­i­šo­kač­kim­se­li­ma,­ko­ji­su­dje­cu­ uči­li­ či­ta­ti­ i­ pi­sa­ti­ ći­ri­li­cu,­ us­tvr­dio­že­lju­srp­sko­ga­na­ro­da­da­ ih­pri­po­ji­svo­je-mu­na­ci­o­nal­no­mu­kor­pu­su.­Za­to­ su­oni­ –­ka­ko­ is­ti­če­ Iko­tić­–­»tra­ži­li­za­šti­tu,­a­ni­su­je­na­la­zi­li­u­dru­gom­ne­go­da­se­iz­ja­sne­Hr-va­ti­ma«.­Ta­da­šnja­je­bu­nje­vač­ka­i­šo­kač­ka­in­te­li­gen­ci­ja,­ pre­ma­ nje­go­vim­ ri­je­či­ma,­stu­di­je­za­vr­ša­va­la­u­Hr­vat­skoj­ te­ se­ sto­ga­osje­ća­la­di­je­lom­hr­vat­sko­ga­na­ro­da.­Gle­de­to­ga­s­gor­či­nom­kon­sta­ti­ra­da­je­dva­da­ima­onih­ko­ji­se­iz­ja­šnja­va­ju­Bu­njev­ci­ma­i­Šok-ci­ma­ te­ka­ko­su­ ta­kvi­pri­klo­nje­ni­Sr­bi­ma.­No,­ za­klju­ču­je­ i­ sam­ Iko­tić,­ je­zič­no,­ kul-tur­no­i­vjer­ski­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­bli­ski­ji­su­Hr­va­ti­ma­ ne­go­ Sr­bi­ma.­Una­toč­ ta­kvu­ za-ključ­ku,­Iko­tić­ni­je­imao­ja­san­stav­o­vla­sti-tu­na­ci­o­nal­nom­ iden­ti­te­tu­ni­ti­o­ iden­ti­te­tu­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca­op­će­ni­to,­pa­ih­je­ta­ko­mo­gao­bez­ika­kvih­pro­ble­ma­vi­dje­ti­i­kao­in­te­gral­ni­ dio­ ma­džar­sko­ga­ na­ci­o­nal­no­ga­kor­pu­sa,­s­vla­sti­tim­je­zi­kom.Iz­vo­ri:­ Ka­loc­sai­ Főegyházmegyei­ Levéltár,­ I.1.a.­Ge­ne­ra­lia­ de­Ar­chi­di­o­e­ce­si,­ 3546/1943.­ sz.­ (Sza-bad­ka,­1943.­május­28).

Lit.:­M.­Šok­če­vić,­U­spo­men­nad­bi­sku­pu,­Na rod-ni­ ka­len­dar­ 1990,­ Bu­dim­pe­šta,­ 1990;­ J.­Viczián,­Ij­jas­ József,­ u:­ Magyar Ka to li kus Le xi kon, 5/2000,­Bu­da­pest;­T.­Tóth,­Ij­jas­és­Bu­da­no­vich,­u:­Bácsország,­br.­3­(48),­Su­bo­ti­ca,­2009.

M.­Štef­ko­vić­i­Ž.­Man­dić

ILIĆ,­Jo­sip­(Be­reg,­30.­I.­1885.­–­Be­reg,­14.­IV.­1963.),­puč­ki­pi­sac,­dru­štve­ni­dje­lat-nik.­Sin­je­imuć­ni­je­ga­po­ljo­djel­ca­Sti­pa­na­i­Ma­ri­je,­ rođ.­Tu­ca­kov.­Šest­ raz­re­da­osnov-ne­ško­le­za­vr­šio­je­u­Be­re­gu.­Kao­da­ro­vi­ta­uče­ni­ka,­uči­telj­Mar­ko­Fu­cin­u­še­stom­ga­je­raz­re­du­pret­pla­tio­na­su­bo­tič­ki­ list­Ne ven. Ško­lo­va­nje­ ni­je­ na­sta­vio­ zbog­ obi­telj­skih­raz­lo­ga­–­»us­pro­ti­vi­li­su­se­dje­do­vi­i­s­jed-ne­i­s­dru­ge­stra­ne«.­Kao­pri­vat­ni­đak­1913.­upi­sao­se­u­gim­na­zi­ju­u­Na­ši­ca­ma,­ali­je­ni-je­uspio­za­vr­ši­ti­jer­je­zbog­iz­bi­ja­nja­Pr­vo-ga­svjet­sko­ga­ra­ta­po­zvan­u­voj­sku.­Na­kon­za­vr­šet­ka­ ra­ta,­ na­ na­go­vor­ ta­da­šnje­ga­ be-re­ško­ga­žup­ni­ka­Laj­če­Bu­da­no­vi­ća,­upi­sao­

se­ u­Gra­đan­sku­ ško­lu­ u­ Su­bo­ti­ci,­ ko­ju­ je­i­ za­vr­šio.­Od­ 1912.­ ra­dio­ je­ kao­ op­ćin­ski­pi­sar­u­Ko­lu­tu,­a­od­1923.­do­umi­ro­vlje­nja­1953.­u­Be­re­gu,­is­pr­va­kao­za­mje­nik­bi­lje-žni­ka,­a­po­sli­je­kao­slu­žbe­nik.­ Još­kao­mlad­po­čeo­ se­ba­vi­ti­ dru­štve-nim­ ra­dom.­ Za­slu­žan­ je­ što­ su­ u­ Be­re­gu­osno­va­ne­ po­dru­žni­ca­ Bač­ko­ga­ po­ljo­pri-vred­no­ga­udru­že­nja­1907.,­či­ji­je­pred­sjed-nik­ bio­ vi­še­ go­di­na,­ te­ va­tro­ga­sna­ če­ta­1912.­Na­Ve­li­kom­pre­lu­ u­Su­bo­ti­ci­ 1911.­upo­znao­je­Fra­nju­Su­da­re­vi­ća,­Mi­ju­Man-di­ća,­Bla­ška­Ra­ji­ća,­Jo­si­pa­Vu­ko­vi­ća­Đi­du­i­Šan­do­ra­Raj­či­ća,­što­će­pri­do­ni­je­ti­nje­go-vim­ na­sto­ja­nji­ma­ na­ na­rod­no­snom­ pla­nu.­Pod­ okri­ljem­ Po­dru­žni­ce­ or­ga­ni­zi­rao­ je­pre­da­va­nja­i­po­u­ku­ze­mljo­rad­ni­ci­ma­te­pri-pre­mao­kul­tur­ne­pri­red­be,­za­ko­je­je­pi­sao­pje­sme­i­sam­ih­iz­vo­dio.

­ U­knji­žev­no­sti­se­ja­vio­1908.­pje­smom­na­ šo­kač­koj­ ika­vi­ci­Aoj se jo u Su­bo­tič­koj­Da ni ci.­Osim­pje­sa­ma,­ve­ći­nom­bud­ni­ca­ili­ša­lji­vih,­pi­sao­je­cr­ti­ce­iz­na­rod­no­ga­ži­vo-ta,­u­ko­ji­ma­je­vjer­no­pri­ka­zao­šo­kač­ke­na-rod­ne­obi­ča­je,­pro­šlost­Šo­ka­ca,­sva­tov­ske­i­blag­dan­ske­obi­ča­je­i­dr.,­te­član­ke­na­te­me­iz­go­spo­dar­stva.­Osim­u­Su­bo­tič­koj­Da­ni­ci, ra­do­ve­ je­ ob­ja­vlji­vao­ u­Ne ve nu i Pče­li, a slu­žio­ se­ pse­u­do­ni­mi­ma­Va tro slav, Ro do-ljub i V r.­Ru­ko­pis­vri­jed­ne­po­vi­je­sno-et­no-lo­ške­rad­nje­Na­rod­na­no­šnja­i­obi­ča­ji­kod­Šo­ka­ca­u­Bač­kom­Bre­gu­ot­ku­pi­la­je­1962.­Ju­go­sla­ven­ska­aka­de­mi­ja­zna­no­sti­i­umjet-no­sti,­u­či­joj­se­pi­smo­hra­ni­i­da­nas­ču­va.Lit.:­M.­Va­li­džić,­Jo­sip­Ilić,­Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca­:­ka­len­dar­1972, Su bo ti ca, 1971.

J.­Du­men­džić­i­I.­Ko­vač

Josip Ilić

ILI RI

12

ILI RI,­ in­do­e­u­rop­ska­ et­nič­ka­ sku­pi­na­ na­Bal­ka­nu,­ko­ja­ je­od­pre­dan­tič­kih­vre­me­na­i­ u­ an­tič­ko­do­ba­na­sta­nji­va­la­ve­ći­dio­ za-pad­no­ga­ i­ sre­di­šnje­ga­ di­je­la­ Bal­kan­sko­ga­po­lu­o­to­ka­te­pa­non­ski­pro­stor­s­obi­ju­stra-na­ri­je­ke­Sa­ve.­Na­Bal­kan­su­do­šli­u­XI­II.­st.­pr.­n.­e.­te­su­na­is­tok­po­ti­snu­li­Tra­ča­ne,­naj­sta­ri­je­sta­nov­ni­ke­po­lu­o­to­ka.­He­te­ro­ge-nu­ sku­pi­nu­ ple­me­na­ i­ ple­men­skih­ sa­ve­za­či­ni­li­su­Is­tri,­Li­bur­ni,­Ta­u­lan­tij­ci,­Tri­ba­li,­Ar­di­ej­ci­ i­Auta­ri­a­te.­Na­kon­pro­do­ra­Kel­ta­(Ga­la)­ sa­ sje­ve­ro­za­pa­da­ po­čet­kom­ IV.­ st.­pr.­n.­e.,­ko­ji­su­ih­po­ko­ri­li­i­na­sta­ni­li­se­iz-me­đu­Ku­pe,­Sa­ve­i­Dra­ve,­a­po­sli­je­do­pr­li­do­ju­ga­i­ju­go­i­sto­ka­do­mo­ra,­Ili­ri­su­se­iz-mi­je­ša­li­s­nji­ma­ili­se­po­vu­kli­na­jug.­Ta­ko­na­sta­ju­ kelt­sko-ilir­ska­ ple­me­na­ Ar­di­jej­ci­sa­ sre­di­štem­ naj­pri­je­ u­Ri­snu,­ a­ po­sli­je­ u­Ska­dru;­Del­ma­ti­(Dal­ma­ti)­iz­me­đu­Ne­re­tve­i­Kr­ke­sa­sre­di­štem­u­Del­mi­ni­u­mu­na­Du-vanj­skom­po­lju;­Li­bur­ni­od­Kr­ke­do­Ra­še­i­na­oto­ci­ma­sa­sre­di­štem­u­Skra­di­nu;­Ja­pu-di­iz­me­đu­Ri­snja­ka,­Ku­pe,­Une­i­Ve­le­bi­ta;­Ko­la­pi­ja­ni­na­do­njoj­Ku­pi­i­Sa­vi­sa­sre­di-štem­u­Si­sku;­Var­ci­a­ni­iz­me­đu­Su­tle­i­Lo-nje;­Ja­si­od­Va­ra­ždi­na­do­Da­ru­va­ra;­Bre­u­ci,­is­toč­no­od­njih­do­Osi­je­ka­i­Bro­da­te­na­de-snoj­oba­li­Sa­ve;­Aman­ti­ni­u­Sri­je­mu­uz­Du-nav;­Skor­di­sci­oko­ušća­Sa­ve­u­Du­nav­do­Mo­ra­ve;­Di­ti­o­ni­iz­me­đu­gor­nje­Kr­ke,­Une­i­Un­ca;­Din­da­ri­is­toč­no­od­njih­uz­Di­na­ru;­De­zi­ti­a­ti­u­por­ječ­ju­gor­nje­Bo­sne­do­Dri­ne;­Sar­de­a­ti­na­gor­njem­Vr­ba­su­i­Ra­mi;­Me­ze­ji­od­Sa­ne­do­do­nje­Dri­ne;­Na­re­ze­ji­na­de­snoj­oba­li­ gor­nje­ i­ sred­nje­ Ne­re­tve,­ a­ s­ li­je­ve­stra­ne­ Da­or­si;­ Do­kle­a­ti­ u­ por­ječ­ju­ Ze­te­ i­Mo­ra­če­ sa­ sre­di­štem­ u­Du­klji­ (Di­oc­lea)­ i­dr.­No­ ši­re­nje­Kel­ta­ ni­je­ znat­no­ iz­mi­je­ni-lo­et­nič­ki­sup­strat­do­ma­će­ga­sta­nov­ni­štva,­ne­go­je­tek­na­kon­rim­skih­osva­ja­nja­na­stu-pi­la­se­lek­tiv­na­glo­ba­li­za­ci­ja­do­mo­ro­da­ca­i­dje­lo­mič­no­ pri­hva­ća­nje­ za­jed­nič­ko­ga­me-di­te­ran­sko­ga­ iden­ti­te­ta­ u­ pro­ce­su­ ro­ma­ni-za­ci­je­autoh­to­ne­po­pu­la­ci­je.­ Ime.­Ilir­u­pri­je­vo­du­zna­či­»slo­bo­dan«­i­do­vo­di­se­u­ve­zu­sa­zmi­jom.­Pre­ma­grč-ko­mu­mi­tu,­ro­do­na­čel­nik­je­ilir­sko­ga­ro­da­Illyri­os,­ sin­ Fe­ni­ča­ni­na­ Kad­ma­ i­ nje­go­ve­že­ne­Har­mo­ni­je.­Pre­ma­na­lo­gu­svo­je­ga­oca­Age­no­ra,­ kra­lja­ Fe­ni­ča­na,­ Kad­mo­ je­ po-

šao­ u­ po­tra­gu­ za­ se­strom­ Euro­pom,­ ko­ju­je­ugra­bio­Ze­us.­Na­kon­mno­gih­lu­ta­nja,­ne­usu­div­ši­ se­ vra­ti­ti­ se­ neo­ba­vlje­na­ po­sla­ u­do­mo­vi­nu,­za­u­sta­vio­se­u­Be­o­ci­ji­u­Grč­koj­i­ tu­osno­vao­grad­Te­bu.­Ože­niv­ši­ se­Har-mo­ni­jom,­kćer­ju­bo­ga­ ra­ta­Are­sa­ i­bo­ži­ce­Afro­di­te,­ oti­šao­ je­ po­ na­lo­gu­ pro­ro­či­šta­me­đu­ilir­ske­En­he­lej­ce­te­po­stao­nji­ho­vim­kra­ljem.­Tu,­u­ze­mlji­Ili­ra,­ro­dio­im­se­sin­Illyri­os,­po­ko­je­mu­su­Ili­ri­i­do­bi­li­ime.­U­sta­ro­sti­ Kad­mo­ i­ Har­mo­ni­ja­ pre­tvo­ri­li­ su­se­u­zmi­je­ i­u­ tom­ob­li­ku­na­sta­vi­li­ži­vje­ti­na­ Eli­zej­skim­ po­lja­na­ma.­Kad­mov­ i­Har-mo­ni­jin­grob­po­ka­zi­van­ je­kod­Epi­dam­na­(da­na­šnji­ Drač).­ Sina­ Illyri­o­sa­ od­mah­ je­na­kon­ro­đe­nja­oba­vi­la­zmi­ja­i­pre­ni­je­la­mu­svo­ju­ma­gič­nu­sna­gu.­Zmi­ja­se­pak­do­vo-di­u­ve­zu­s­he­tit­skom­zmi­jom­Ilur­jan­kom­(Hil luryan kas),­pri­ka­za­nom­na­re­lje­fi­ma­u­Ma­loj­Azi­ji.­Zmi­ja­je­igra­la­va­žnu­ulo­gu­i­u­ re­li­gij­skom­ ži­vo­tu­ Ili­ra.­ Ina­če,­ ime­nom­»Ili­ri«­(Illyri oi)­ko­ri­sti­li­su­se­i­He­le­ni­ka­ko­bi­opi­sa­li­svo­je­ne­he­len­ske­su­sje­de­na­sje-ve­ro­za­pa­du­ti­je­kom­II.­i­I.­st.­pr.­n.­e.­i­n.­e.­ Je­zik.­Ka­ko­su­ilir­ski­je­zi­ci­za­bi­lje­že­ni­na­ma­le­nu­bro­ju­pi­sa­nih­spo­me­ni­ka,­da­nas­je­ po­zna­to­ sa­mo­ pe­de­se­tak­ ilir­skih­ ri­je­či.­Osta­le­ su­ ri­je­či­hi­po­te­tič­ki­ ilir­ske,­ ali­one­ko­je­ su­ po­zna­te­ po­ka­zu­ju­ in­do­e­u­rop­ski­poj­mov­nik.­ Sa­zna­nja­ o­ ilir­skim­ je­zi­ci­ma­cr­pe­ se­ iz­ ukup­no­sti­ sta­ro­grč­ko­ga­ je­zi­ka,­iz­ osta­ta­ka­ na­ pod­ruč­ju­ sta­ro­ve­net­sko­ga­je­zi­ka,­ ko­ji­ je­ pri­je­la­zni­ iz­me­đu­ ital­skih­ i­ger­man­skih­je­zi­ka,­iz­po­ve­za­no­sti­s­bal­to-sla­ven­skim­je­zi­ci­ma,­za­tim­iz­pro­u­ča­va­nja­drev­ne­to­po­no­ma­sti­ke­te­iz­sta­rih­pred­rim-skih­za­pi­sa­(Skra­din­ski­za­pis­iz­339.­pr.­n.­e.,­Za­pis­iz­Gre­ba­sti­ce­s­po­čet­ka­II.­st.­pr.­n.­e.,­Li­štan­ska­plo­ča­s­kra­ja­III.­st.­pr.­n.­e.­i­dr.),­ko­ji­omo­gu­ću­ju­re­kon­struk­ci­ju­ilir­sko-ga­al­fa­be­ta.­ Re­li­gi­ja.­ Ili­ri­ ni­su­ ima­li­ je­din­stve­nu­kul­tu­ru­ni­kon­zi­stent­nu­re­li­gi­ju.­Ne­ke­raz­li-ke­u­du­hov­noj­i­ma­te­ri­jal­noj­kul­tu­ri­uoča­va-ju­se­iz­me­đu­ju­žno­i­lir­skih­i­sje­ver­no­i­lir­skih­ple­me­na,­pri­mje­ri­ce,­na­ju­žnim­pod­ruč­ji­ma­ra­ši­ren­je­kult­zmi­je,­a­na­sje­ver­nim­astral-ni­ kul­to­vi,­ po­naj­pri­je­ kult­ Sun­ca­ i­ dr.­Na­ka­sni­ju­re­li­gi­ju­bi­tan­su­utje­caj­ima­le­grč­ka­i­rim­ska­kul­tu­ra.­Na­i­me,­o­ilir­skim­bo­go­vi-

ILI RI

13

ma­zna­se­ iz­ rim­sko­ga­ raz­do­blja,­ka­da­su­im,­po­rim­sko­mu­obi­ča­ju,­di­za­li­spo­me­ni­ke­na­ko­ji­ma­se­po­ja­vlju­ju­i­ori­gi­nal­na­ime­na­ilir­skih­bo­žan­sta­va.­No­ta­da­je­već­do­šlo­do­iden­ti­fi­ci­ra­nja­ na­rod­nih­ bo­žan­sta­va­ s­ bo-žan­stvi­ma­iz­rim­sko­ga­pan­te­o­na,­a­ta­ko­đer­i­do­po­ja­ve­zna­ne­kao­in ter pre ta tio Ro ma-na­ –­ pre­vo­đe­nja­ autoh­to­nih­ bo­žan­sta­va­ u­rim­ski­pan­teon­ i­mi­je­nja­nje­nji­ho­vih­ ime-na­u­la­tin­ska:­ka­da­su­pr­vi­do­se­lje­ni­ci,­ko-lo­ni­sti, le­gi­o­na­ri i du­žno­sni­ci upra­ve ko­jisu­do­šli­ iz­Ita­li­je­vi­dje­li­da­me­đu­broj­nim­do­ma­ćim­bo­žan­stvi­ma­po­sto­je­ i­ ta­kva­ko-ja­ od­go­va­ra­ju­ bo­žan­stvi­ma­ iz­ nji­ho­ve­ re-li­gi­je,­a­ je­zik­do­ma­će­ga­sta­nov­ni­štva­ni­su­ra­zu­mje­li­ te­ su­ im­ još­ i­ ime­na­autoh­to­nih­kul­to­va­ za­da­va­la­ te­ško­će­ pri­ iz­go­vo­ru,­ te­su­kul­to­ve­na­zi­va­li­la­tin­skim­ime­ni­ma.

­ Ili­ri­su­ima­li­ve­lik­broj­bo­go­va,­od­ko­jih­su­ne­ki­po­zna­ti­sa­mo­lo­kal­no,­npr.­kod­Li-bur­na­su­po­zna­te­An­zo­ti­ca,­ko­ja­se­po­du­da-ra­s­rim­skom­Ve­ne­rom;­bo­ži­ca­Ica,­ko­joj­je­po­dig­nut­spo­me­nik­u­Plo­mi­nu;­te­Iutos­si­ca,­La­tra­ i­Sen­to­na;­glav­ni­bog­Ja­po­da­bio­ je­Bin­dus,­za­štit­nik­iz­vo­ra­i­vo­da,­a­po­ve­zu­je­se­s­rim­skim­Nep­tu­nom;­Ar­ma­tus­je­bio­lo-kal­ni­bog­ra­ta­u­Dal­ma­ci­ji;­na­ju­gu­ilir­sko-ga­pod­ruč­ja­po­znat­je­bo­žan­ski­zmij­ski­par­Dra­con­i­Drac­ce­na­i­dr.­ Or­ga­ni­za­ci­ja.­ Ba­vi­li­ su­ se­ raz­li­či­tim­po­slo­vi­ma,­u­pr­vom­re­du­sto­čar­stvom­i­po-ljo­pri­vre­dom­–­bi­li­ su­vje­šti­ tra­va­ri,­ zna­li­su­pro­iz­vo­di­ti­raz­ne­na­pit­ke,­a­vi­no­gra­dar-stvo­im­je­bi­lo­po­seb­no­raz­vi­je­na­gra­na,­jer­ih­su­sje­di­če­sto­opi­su­ju­kao­pi­jan­ce.­Bi­li­su­i­vje­šti­lov­ci,­ri­bo­lov­ci,­a­ba­vi­li­su­se­i­gu-

ILI RI

14

sar­stvom,­ko­je­ ih­ je­na­kra­ju­ i­uni­šti­lo,­ te­me­ta­lur­gi­jom.­ Op­tu­žu­ju­ ih­ za­ pri­no­še­nje­ljud­skih­žr­ta­va,­a­sum­nja­se­da­je­me­đu­nji-ma­bi­lo­i­lju­do­žder­stva,­kao­i­u­Skor­di­ska,­ko­ji­su­se­s­nji­ma­po­sli­je­po­mi­je­ša­li.­Tr­go-vi­nu­su­pre­pu­sti­li­dru­gim­na­ro­di­ma­–­Fe­ni-ča­ni­ma­i­Gr­ci­ma,­ko­ji­su­još­raz­vi­li­i­obrt.­ Ple­me­na­su­bi­la­or­ga­ni­zi­ra­na­po­ro­do­vi-ma­(de­ku­ri­ja­ma)­i­brat­stvi­ma,­a­sa­vez­brat-sta­va­či­ni­lo­je­ple­me.­De­ku­ri­ja­ili­rod­ve­ći-nom­se­sa­sto­jao­od­150-200­lju­di.­Ze­mlja­je­bi­la­vla­sni­štvo­brat­stva­i­ni­je­se­di­je­li­la­obi­te­lji­ma,­ne­go­ ro­do­vi­ma.­Broj­brat­sta­va­raz­li­ko­vao­ se­ po­ve­li­či­ni­ te­ri­to­ri­ja­ i­ bro­ju­čla­no­va­ple­me­na,­a­mo­gao­je­bi­ti­od­re­đen­i­ or­ga­ni­za­cij­skom­ struk­tu­rom­ ple­me­na,­npr.­u­Li­bur­na­je­bi­lo­12­brat­sta­va.­Na­če-lu­brat­stva­sto­je­prin­cep­si,­ujed­no­i­čla­no­vi­ple­men­sko­ga­vi­je­ća,­ko­je­mu­je­na­če­lu­bio­pra e po si tus.­Me­đu­Ili­ri­ma­je­bi­lo­i­rop­stva­(Ar­di­jej­ci­ i­Dar­dan­ci),­ a­u­ne­kih­ple­me­na­spo­mi­nju­se­i­osta­ci­ma­tri­jar­ha­ta­(Li­bur­ni).­Ilir­ska­»kra­ljev­stva«­ras­pro­sti­ra­la­su­se­na­ma­le­nim­ di­je­lo­vi­ma­ te­ri­to­ri­ja­ ko­ji­ su­ na-sta­nji­va­li­Ili­ri­te­se­nji­ho­ve­gra­ni­ce,­čak­ni­onih­naj­po­zna­ti­jih,­ne­mo­gu­ja­sno­od­re­di­ti.­Za­jed­ni­ca­Auta­ri­ja­ta­pod­vod­stvom­Ple­u­ri-a­sa­ (330.­ pr.­ n.­ e.)­ već­ se­ sma­tra­ kra­ljev-stvom­u­op­ćem­smi­slu,­no­naj­va­žni­ja­ ilir-ska­kra­ljev­stva­bi­la­su­ona­kra­lja­Bar­di­li­sa­Dar­dan­sko­ga­ i­Agro­na­Ar­di­jej­sko­ga,­ ko­ji­su­stvo­ri­li­po­sljed­nje­i­naj­po­zna­ti­je­ilir­sko­kra­ljev­stvo.­ Oko­250.­pr.­n.­e.­Ar­di­jej­ci­su­osno­va­li­ove­ću­dr­ža­vu,­ko­ja­se­pro­te­za­la­uz­Ja­dran-sko­mo­re­od­ri­je­ke­Ne­re­tve­na­jug­sve­do­ri­je­ke­Vo­ju­še,­s­glav­nim­gra­dom­Ska­drom­(alb.:­bri­jeg),­u­ko­jem­je­sto­lo­vao­ar­di­jej-ski­kralj­Agron.­Na­kon­nje­go­ve­smr­ti­230.­pr.­n.­e.­na­sli­je­dio­ga­je­ma­lo­dob­ni­sin­Pi-nes,­ umje­sto­ ko­je­ga­ je­ vla­da­la­ nje­go­va­maj­ka­Te­u­ta.­Ona­se­pak­po­vje­ri­la­De­me-tri­ju,­ za­po­vjed­ni­ku­oto­ka­Hva­ra.­Ka­ko­ su­Ili­ri­na­sta­vi­li­uz­ne­mi­ri­va­ti­grč­ke­ko­lo­ni­je­u­Ja­dran­skom­mo­ru­gu­sa­re­njem­po­oba­la­ma,­tr­go­vi­na­ je­ pro­pa­la,­ pa­ su­Gr­ci­ tra­ži­li­ za-šti­tu­od­Ri­mlja­na.­Rim­ski­iza­sla­ni­ci­bra­ća­Kaj­i­Lu­ci­je­Ko­run­ka­ni­je­za­tra­ži­li­su­od­Te-u­te­da­svo­jim­po­da­ni­ci­ma­za­bra­ni­gu­sa­re-nje­po­mo­ru,­na­što­je­ona­od­go­vo­ri­la­da­to­

ne­mo­že­uči­ni­ti­jer­je­Ili­ri­ma­gu­sa­re­nje­do-pu­šte­no­po­obi­ča­ji­ma.­Lu­ci­jev­od­go­vor­da­će­»Ri­mlja­ni­Ili­re­već­pri­si­li­ti­da­pro­mi­je­ne­svo­je­obi­ča­je«­uvri­je­dio­ je­Te­u­tu­pa­ga­ je­ona­da­la­na­po­vrat­ku­ubi­ti.­Zbog­to­ga­su­joj­Ri­mlja­ni­na­vi­je­sti­li­rat,­ko­ji­se­vo­dio­229.­i­228.­pr.­n.­e.­Ti­je­kom­nje­ga­iz­ne­vje­rio­ju­je­nje­zin­po­u­zda­nik­De­me­tri­je­te­je­po­bje-gla­u­Rhi­zon­(Ri­san).­Mo­ra­la­je­pri­sta­ti­na­mir­uz­te­ške­uvje­te:­ustu­pi­la­je­Ri­mlja­ni­ma­ju­žni­dio­svo­je­dr­ža­ve,­a­po­da­ni­ci­ma­za­bra-ni­la­gu­sa­re­nje;­za­sje­ver­ni­pak­dio­ze­mlje,­ko­ji­je­mo­ra­la­po­di­je­li­ti­s­De­me­tri­jem,­pla-ća­la­je­da­nak­Ri­mu.­Pre­o­sta­li­dio­ar­di­jej­ske­dr­ža­ve­Ri­mlja­ni­ su­osvo­ji­li­ 167.­ pr.­ n.­ e.,­ka­da­ je­ rim­ski­pre­tor­Lu­ci­je­Ani­ci­je­ svla-dao­zad­nje­ga­kra­lja­Gen­ci­ja.­ Strah­pred­Ri­mlja­ni­ma­uje­di­nio­je­ilir-ska­ple­me­na­iz­me­đu­Ne­re­tve­i­Kr­ke.­Glav-ni­ grad­ ovo­ga­ sa­ve­za­ bio­ je­ Del­mi­ni­um­(alb.­Del­mi­ni­um:­pa­šnjak­za­ov­ce)­na­da-na­šnjem­br­du­Li­bu­u­se­lu­Bor­ča­ni­ma­kod­To­mi­slav­gra­da,­ po­ ko­jem­ su­ ple­me­na­ u­sa­ve­zu­do­bi­la­ime­Del­ma­ti­(Dal­ma­ti).­Rat­s­Ri­mlja­ni­ma­za­po­čeo­je­156.­pr.­n.­e.­ i­u­nje­mu­je­kon­zul­Mar­ci­je­Fi­gul­vo­dio­rim-sku­voj­sku,­ a­ slje­de­će­go­di­ne­na­sta­vio­ga­je­gla­so­vi­ti­Pu­bli­je­Kor­ne­li­je­Sci­pio­Na­si-ka.­Ili­ri­su­po­bi­je­đe­ni­i­Del­mi­ni­um­je­osvo-jen­te­se­Sci­pio­sla­vo­do­bit­no­vra­tio­u­Rim.­Ipak­je­Dal­ma­te­ko­nač­no­po­ko­rio­118.­pr.­n.­e.­kon­zul­Ce­ci­li­je­Me­tel­lo,­ko­ji­je­na­kon­to­ga­ do­bio­ pri­djev­ ime­na­ »Dal­ma­ti­cus«.­Ilir­ska­ple­me­na­ko­nač­no­su­po­ko­re­na­u­Ba-ton­skom­ra­tu­6.-9.­n.­e.­ Ili­rik.­ Iako­ et­no­nim­ Ilir­ zbog­ ve­li­ka­bro­ja­užih­ple­men­skih­i­ši­rih­et­nič­kih­(ko-ja­su­pre­ra­sla­ka­rak­ter­ple­me­na)­ime­na­ni­je­la­ko­ge­o­graf­ski­de­fi­ni­ra­ti,­on­is­pr­va­ozna-ču­je­ ge­o­graf­ski­ na­ziv­ po­stoj­bi­ne­ ilir­skih­ple­me­na.­ Raz­li­ku­je­ se­ od­ ka­sni­je­ga­ po­li-tič­ko-ad­mi­ni­stra­tiv­no­ga­ ob­li­ka­ et­no­ni­ma­Illyri us,­ ko­ji­ ozna­ču­je­ sta­nov­ni­ka­ pro­vin-ci­je­Ili­ri­ka,­s­ko­jim­ni­u­et­no­ge­net­skom­ni­u­ ge­o­graf­skom­ smi­slu­ ni­je­ si­no­nim,­ iako­se­ oba­ poj­ma­ ve­ćim­ di­je­lom­ ge­o­graf­ski­po­du­da­ra­ju.­ Na­i­me,­ od­ osvo­je­nih­ ilir­skih­pod­ruč­ja­rim­ski­je­se­nat­u­I.­st.­pr.­n.­e.­for-mi­rao­svo­ju­pr­vu­pre­ko­ja­dran­sku­pro­vin­ci-ju­Ili­rik­(Illyri cum),­ko­ja­je­do­bi­la­ime­po­

ILI RI

15

Ili­ri­ma­ (Ilyrii)­ i­ nji­ho­voj­ ze­mlji­ (Illyria). Uprav­no­ joj­ je­ bio­ pri­po­jen­ i­ te­ri­to­rij­ Pa-no­ni­je,­a­glav­ni­joj­je­grad­bio­Sa­lo­na­(da-na­šnji­So­lin).­Na­kon­ko­nač­no­ga­po­ko­ra­va-nja­ilir­skih­ple­me­na­9.­n.­e.,­po­di­je­lje­na­je­na­po­kra­ji­ne­Pan no nia su per i or i Pro vin-cia Illyri cum­ (po­ ple­me­nu­ Del­ma­ta,­ ko­je­je­ pru­ža­lo­ naj­o­dluč­ni­ji­ ot­por­Ri­mlja­ni­ma,­na­zva­na­ je­ i­ Dal­ma­ci­jom).­ Di­o­kle­ci­ja­no-vom­re­for­mom­Ili­rik­je­po­stao­jed­nom­od­če­ti­ri­ju­ pre­fek­tu­ra­Rim­sko­ga­Car­stva,­ ko-ja­ je­ ob­u­hva­ća­la­ go­to­vo­ ci­je­li­ Bal­kan­ski­po­lu­o­tok,­a­uprav­no­je­bi­la­po­di­je­lje­na­na­di­je­ce­ze­ Illyri cum Ori en ta le i Illyri cum Oc ci den ta le.­Kon­stan­tin­I.­Ve­li­ki­pro­ši­re­no­je­pod­ruč­je­ne­ka­da­šnje­pro­vin­ci­je­Ili­rik­po-di­je­lio­ na­ tri­ma­nje­ pro­vin­ci­je:­Dal ma tia, Pra e va li ta na i Epi rus no va.­Ta­kva­uprav­na­po­dje­la­uglav­nom­se­sa­ču­va­la­do­do­se­lje-nja­Sla­ve­na­na­Bal­kan­ski­po­lu­o­tok.Lit.:­A.­Be­nac­i­dr.­Kul tur na isto ri ja Bo sne i Her-ce­go­vi­ne­od­naj­sta­ri­jih­vre­me­na­do­po­čet­ka­tur­ske­vla da vi ne,­Sa­ra­je­vo,­1966;­En ci klo pe di ja Ju go sla-vi je,­5,­Za­greb,­1988;­A.­Stip­če­vić, Ili ri: po vi jest, ži­vot­kul­tu­ra,­Za­greb,­1989²;­Hr vat ska en ci klo pe-di ja,­5,­Za­greb,­2003;­M.­Za­ni­no­vić,­Ilir sko ple me Del ma ti,­Ši­be­nik,­2007.

R.­Bu­ćan

­ No­vo­vje­kov­na­ upo­ra­ba­ ilir­sko­ga­ime­na.­Na­ziv­Ili­ri­ja­oži­vi­li­su­hu­ma­ni­sti­u­na­sto­ja­nju­da­o­su­vre­me­nom­svi­je­tu­go­vo-re­u­ka­te­go­ri­ja­ma­na­sli­je­đe­ni­ma­iz­an­tič­ke­pro­šlo­sti.­Bio­ je­pri­hva­ćen­u­znan­stve­nim­i­knji­žev­nim­ tek­sto­vi­ma,­ a­kat­kad­ i­u­ ad-mi­ni­stra­ci­ji,­ali­gra­ni­ce­te­ri­to­ri­ja­na­ko­ji­se­od­no­sio­ni­su­bi­le­ jed­no­znač­ne:­u­ne­kih­ je­auto­ra­ob­u­hva­ćao­Dal­ma­ci­ju­(Ju­raj­Ši­žgo-rić),­ u­dru­gih­ ju­žno­sla­ven­ske­ ze­mlje­ (Lu-do­vik­ Cri­je­vić­ Tu­be­ron,­ Ju­raj­ Kri­ža­nić),­a­u­tre­ćih­i­sve­sla­ven­stvo­(Ili­ja­Cri­je­vić).­Po­jam­je­do­kraj­no­sti­ras­teg­nuo­Pa­vao­Rit-ter­Vi­te­zo­vić­ u­XVII.­ st.­ ubra­ja­ju­ći­me­đu­ilir­ske­ze­mlje­ne­sa­mo­Če­šku,­Polj­sku,­Mo-rav­sku,­ Šle­sku­ i­Mo­skvu­ ne­go­ i­Austri­ju,­Ve­ne­ci­ju,­Tur­sku­ i­Ugar­sku.­Us­po­red­no­ s­na­zi­vom­Ili­ri­ja,­u­hu­ma­ni­zmu­se­po­čeo­ra-bi­ti­ i­ na­ziv­ lin gua illyri ca­ kao­ ozna­ka­ za­je­zik­nje­zi­nih­su­vre­me­nih­sta­nov­ni­ka.­Gra-ni­ce­nje­go­va­pro­sti­ra­nja­bi­le­su­jed­na­ko­ne-ja­sne­ kao­ i­ gra­ni­ce­ Ili­ri­je,­ pa­ se­ ta­ko­kao­do­ma­ći­ ekvi­va­len­ti­ la­tin­sko­ga­ na­zi­va­ po-

ja­vlju­ju­ i­hr­vat­ski­ i­slo­vin­ski­ je­zik.­I­pr­va­hr­vat­ska­gra­ma­ti­ka­–­In sti tu ti o num lin gu ae illyri cae­Bar­to­la­Ka­ši­ća­iz­1604.­–­u­na­slo-vu­no­si­na­ziv­ilir­ski.­ Ili­ri­ja­ je­na­po­čet­ku­no­vo­ga­vi­je­ka­bi-la­dio­kul­tur­no­ga­kra­jo­bra­za­obra­zo­va­no­ga­Euro­plja­ni­na,­pa­je­ta­ko­u­nju­smje­šte­na­i­rad­nja­ Sha­ke­spe­a­re­o­ve­ ko­me­di­je­ Na­ Tri­kra­lja­ili­Ka­ko­ho­će­te­iz­1600.­Za­to­i­ni­je­bi­lo­ iz­ne­na­đu­ju­će­što­su­hr­vat­ski­hu­ma­ni-sti,­u­na­sto­ja­nju­da­po­vi­je­sno­le­gi­ti­mi­zi­ra-ju­kul­tur­nu­za­jed­ni­cu­s­ko­jom­su­se­ina­če­po­is­to­vje­ći­va­li,­ po­seg­nu­li­ za­ ilir­skim­kul-tur­nim­kom­plek­som.­Pri­sva­ja­nje­se­pri­tom­ni­je­od­no­si­lo­sa­mo­na­te­ri­to­rij­Ili­ri­je­ne­go­i­ na­ cje­lo­kup­nu­ po­vi­jest­ to­ga­ te­ri­to­ri­ja­ te­se­ te­ri­to­ri­jal­ni­ iden­ti­tet­ nu­žno­ is­pre­ple­tao­s­et­nič­kim­i­je­zič­nim.­Za­ni­ma­nje­za­an­tič-ku­Ili­ri­ju­po­klo­pi­lo­se­k­to­mu­sa­ši­re­njem­sla­ven­ske­ide­je­u­dal­ma­tin­skim­gra­do­vi­ma­(Vin­ko­Pri­bo­je­vić,­De ori gi ne et suc ces si-bu sque Sla vo rum,­1532.;­Ma­vro­Or­bi­ni,­Il reg no de gli Sla vi,­1601.).­Auto­ri­ko­ji­su­s­pro­tu­mle­tač­kih­ po­zi­ci­ja­ ve­li­ča­li­ sla­ven-ski­ svi­jet­ pro­gla­si­li­ su­ an­tič­ke­ Ili­re­ Sla-ve­ni­ma,­ a­ po­vi­je­sti­ Ili­ra­ pri­stu­pa­li­ su­ kao­di­je­lu­ sla­ven­ske­po­vi­je­sti,­pri­ če­mu­su­na­lo­gič­ki­ vra­to­lom­ne­ na­či­ne­ po­ve­zi­va­li­ te-zu­o­do­la­sku­Sla­ve­na­sa­sje­ve­ra­s­te­zom­o­autoh­to­no­sti­to­bo­že­sla­ven­skih­Ili­ra.­Bor­ba­ilir­skih­ple­me­na­s­Ri­mlja­ni­ma­ide­a­li­zi­ra­na­je,­a­ilir­ski­vla­da­ri,­po­se­bi­ce­kra­lji­ca­Te­u­ta,­za­u­ze­li­su­is­tak­nu­to­mje­sto­u­pan­te­o­nu­do-ma­će­tra­di­ci­je,­sku­pa­s­rim­skim­ca­re­vi­ma,­kr­šćan­skim­sve­ci­ma­i­pa­pa­ma­či­je­je­pod-ri­je­tlo­bi­lo­ve­za­no­uz­ te­ri­to­rij­ Ili­ri­je.­ Ivan­Ton­ko­Mr­na­vić­(Vi ta Iusti ni a ni,­oko­1620.)­u­ tom­je­du­hu­ i­ca­ra­Ju­sti­ni­ja­na­pro­gla­sio­Sla­ve­nom­ te­ re­kon­stru­i­rao­ nje­go­vo­ to­bo-žnje­ sla­ven­sko­ ime­–­Uprav­da.­ Ilir­ska­ le-gen­da­po­sta­la­je­ta­ko­va­žan­dio­ko­lek­tiv­nih­pre­do­dža­ba­ o­ pod­ri­je­tlu­ vla­sti­te­ na­rod­ne­za­jed­ni­ce­i­od­sa­mih­je­po­če­ta­ka­obi­lje­ži­la­hr­vat­sko­sla­ven­stvo.­ U­do­ba­pro­tu­re­for­ma­ci­je­ilir­ski­ je­kul-tur­ni­ kom­pleks­ po­stao­ va­žnim­ idej­no-pro­pa­gand­nim­ sred­stvom­ u­ na­sto­ja­nji­ma­Ka­to­lič­ke­ cr­kve­ da­ na­ Bal­kan­skom­ po­lu­-oto­ku­po­tak­ne­pro­tu­tur­ske­ak­ci­je­i­po­stig­ne­cr­kve­no­ uje­di­nje­nje.­ Ostva­re­nju­ te­ po­li­ti-

ILI RI

16

ke­ slu­ži­le­ su­ in­sti­tu­ci­je­ ko­je­ su­ osno­va­ne­upra­vo­s­ tom­svr­hom,­pri­mje­ri­ce­Col le gi-um Illyri cum­u­Lo­re­tu­ili­Aca de mia lin gu ae illyri cae.­One­su­bi­le­na­mi­je­nje­ne­ne­sa­mo­ka­to­lič­kim­ne­go­i­pra­vo­slav­nim­Sla­ve­ni­ma­jer­ je­cr­kve­na­po­li­ti­ka­na­pod­ruč­ji­ma­pod­tur­skom­ vla­šću­ bi­la­ usmje­re­na­ na­ pri­do-bi­va­nje­ pra­vo­slav­no­ga­ sta­nov­ni­štva.­ Za­to­su­iz­kru­go­va­bli­skih­kon­gre­ga­ci­ji­De pro-pa­gan­da­fi­de­ i­po­te­kli­mno­gi­pro­mi­ca­te­lji­ilir­sko­ga­ime­na­i­le­gen­de,­a­mno­gi­je­zi­ko-slov­ni­ ra­do­vi­ iz­ to­ga­ do­ba­ ima­li­ su­ za­da-ću­stvo­ri­ti­ te­me­lje­za­za­jed­nič­ki­knji­žev­ni­je­zik­ ko­ji­ bi­ omo­gu­ćio­ do­ti­caj­ s­ naj­ši­rim­ma­sa­ma­ bal­kan­skih­ Sla­ve­na.­Ta­ se­ te­žnja­svo­je­mu­ ostva­re­nju­ pri­bli­ži­la­ u­ no­vo­što-kav­skoj­ ikav­skoj­pi­sme­no­sti­ fra­nje­va­ca­ iz­pro­vin­ci­je­Bo­sne­Sre­bre­ne,­či­ji­je­je­zik­na-zi­van­ na­iz­mjen­ce­ bo­san­skim,­ hr­vat­skim,­slo­vin­skim­ili­ilir­skim.­Osim­to­ga,­po­je­di­ni­ele­men­ti­ ilir­ske­ le­gen­de­ i­ poj­mo­vlja,­ ko-ji­ su­ sve­do­tle­pri­pa­da­li­ po­naj­pri­je­ eli­t­noj­kul­tu­ri,­upra­vo­su­na­sto­ja­nji­ma­fra­nje­va­ca­kao­»po­to­nu­lo­do­bro«­ugra­đi­va­ni­i­u­po­pu-lar­nu­knji­žev­nost­za­puk.­U­njoj­su­i­da­lje­po­is­to­vje­ći­va­ni­Ili­ri­i­Sla­ve­ni,­a­iz­pri­ja­šnje­je­ ilir­ske­kul­tur­ne­ tra­di­ci­je­pre­u­zet­ i­ka­ta-log­ ju­na­ka.­Vr­hu­nac­ je­ to­ga­ ti­pa­ knji­žev-no­sti­Raz go vor ugod ni na ro da slo vin sko ga dal­ma­tin­sko­ga­ fra­njev­ca­ An­dri­je­ Ka­či­ća­Mi­o­ši­ća­iz­1759.­ U­XVI­II.­ st.­ na­ziv­ ilir­ski­ je­zik­ sve­ se­vi­še­ ši­rio­ i­ u­ tek­sto­ve­ ko­ji­ ni­su­ bi­li­ pi­sa-ni­ la­tin­skim­ je­zi­kom,­ a­ ilir­ska­ se­ le­gen­da­usta­li­la­ za­hva­lju­ju­ći­ broj­nim­ ne­kri­tič­kim­ras­pra­va­ma­o­autoh­to­no­sti­Sla­ve­na­na­Bal-ka­nu,­ o­ Ili­ri­ma­ kao­ nji­ho­vim­pre­ci­ma­ i­ o­ilir­skom­je­zi­ku­kao­ iz­vo­ru­svih­europ­skih­je­zi­ka­(npr.­Ma­ti­ja­Pe­tar­Ka­tan­čić).­Po­jam­ubr­zo­ do­bi-va­ i­kon­kret-ne­ po­li­tič-ke­ upo­ra­be,­t e ­m e ­l j e ­n e­naj­če­šće­ na­nje­go­vim­ ši-ro­kim­ ju­žno-sla­ven­skim­aspi­ra­ci­ja­ma,­

ko­je­ su­ tu­đim­vla­da­ri­ma­omo­gu­ći­le­ ne­se-lek­tiv­no­ pri­stu­pa­nje­ et­nič­ki­ mi­je­ša­no­mu­do­mi­cil­no­mu­ sta­nov­ni­štvu.­ U­ ad­mi­ni­stra-tiv­no­na­zi­vlje­na­pod­ruč­ju­Hab­sbur­ške­Mo-nar­hi­je­ula­zi­1745.,­kad­je­Ma­ri­ja­Te­ze­ri­ja­osno­va­la­ Ilir­sku­ dvor­sku­ ko­mi­si­ju­ (dvi­je­go­di­ne­po­sli­je­pre­i­me­no­va­na­je­u­Hof de pu-ta­tion­in­Transylva­ni­cis,­Ba­na­ti­cis­et­Illyri­cis)­kao­po­seb­no­ti­je­lo­za­pi­ta­nja­po­lo­ža­ja­Sr­ba­u­Hab­sbur­škoj­Mo­nar­hi­ji.­Uki­nu­ta­je­1777.,­a­u­ istu­svr­hu­Le­o­pold­II.­osno­vao­je­Ilir­ski­dvor­ski­ured­(Can cel la ria Illyri ca auli ca),­ko­ji­je­dje­lo­vao­od­20.­II.­1791.­do­3.­VI.­1792.­Po­čet­kom­XIX.­st.­Na­po­leon­je­osvo­je­ne­slo­ven­ske­i­hr­vat­ske­ze­mlje­po-ve­zao­u­Ilir­ske­po­kra­ji­ne­1809.-13.­U­nji­ma­je­afir­mi­ra­na­ide­ja­o­ilir­skom­je­zi­ku,­a­za-u­zi­ma­nje­za­slo­ven­ski­i­hr­vat­ski­je­zik­pre-šlo­je­iz­kul­tur­no­ga­na­po­li­tič­ko­pod­ruč­je.­Na­kon­Na­po­le­o­no­va­po­ra­za,­Austri­ja­je­na­pod­ruč­ju­ Ilir­skih­ po­kra­ji­na­ osno­va­la­Kra-lje­vi­nu­Ili­ri­ju­kao­po­seb­nu­krun­sku­ze­mlju,­ko­ja­je­po­sto­ja­la­1816.-48.­U­Lju­blja­ni­je­u­tom­raz­do­blju­iz­la­zi­lo­re­gi­o­nal­no­kranj­sko­gla­si­lo­Illyric­hes­Blatt­zum­Nut­zen­und­Ver­nu gen­1819.-46.­ Ne­ja­snost­ i­neo­d­re­đe­nost­poj­mo­va­ Ili-ri­ja­i­ilir­ski­je­zik­omo­gu­ći­la­je­nji­ho­vu­ra-zno­li­ku­upo­ra­bu­u­ raz­li­či­tim­ ide­o­lo­škim­ i­po­li­tič­kim­ kon­tek­sti­ma­ te­ im­ je,­ po­ma­lo­pa­ra­dok­sal­no,­ osi­gu­ra­la­ sna­žan­ per­for­ma-tiv­ni­po­ten­ci­jal.­Iako­su­u­sa­mo­o­zna­či­va­nju­po­vre­me­no­ra­blje­ni­i­iz­van­gra­ni­ca­unu­tar­ko­jih­će­u­XIX.­st.­iz­ra­sti­mo­der­na­hr­vat­ska­na­ci­ja­ (npr.­ u­ slo­ven­skom­pro­te­stant­skom­po­kre­tu­u­XVI.­st.­ ili­u­ tek­sto­vi­ma­Đur­đa­Bran­ko­vi­ća­s­pri­je­lo­ma­XVII.­i­XVI­II.­st.),­bi­li­ su­ oso­bi­to­ ra­ši­re­ni­ i­ pri­hva­će­ni­ upra-vo­ na­ hr­vat­skom­et­nič­kom­pod­ruč­ju.­Od-

ra­ža­va­lo­ je­to­ po­seb­nu­po­li­tič­ku­ i­kul­tur­nu­ si-tu­a­ci­ju­ po-d i ­j e ­l j e ­n i h­hr­vat­skih­ ze-ma­lja,­ zbog­ko­je­ su­ gra-ni­ce­ te­ri­to-

Imenovanje­jezika­ilirskim­u­Subotičkom­statutu­iz­1779.

ILI RI

17

ri­ja­ ko­ji­ se­ sma­trao­vla­sti­tim­bi­le­ ne­ja­sne­i­ni­su­se­po­kla­pa­le­s­ak­tu­al­nim­po­li­tič­kim­je­di­ni­ca­ma,­pa­je­ne­pre­ci­zan­po­jam­za­pra-vo­bio­do­bro­do­šao­u­po­ku­ša­ju­da­se­ozna­či­nad­re­gi­o­nal­na­ kul­tur­na­ pri­pad­nost.­ Na­i-me,­po­jam­hr­vat­ski­na­kon­ tur­skih­osva­ja-nja­sve­se­če­šće­po­ve­zi­vao­s­hr­vat­stvom­u­po­li­tič­kom­smi­slu­–­tj.­sa­sje­ve­ro­za­pad­nim­»ostat­kom­ osta­ta­ka«,­ ko­ji­ je­ bio­ iz­rav­ni­na­sljed­nik­ po­li­tič­kih­ tra­di­ci­ja­ Hr­vat­sko­ga­Kra­ljev­stva­–­dok­je­na­dru­gim­pod­ruč­ji­ma­mo­rao­ kon­ku­ri­ra­ti­ re­gi­o­nal­nim­ na­zi­vi­ma.­Po­jam­ilir­ski­ta­ko­je,­s­jed­ne­stra­ne,­po­čeo­igra­ti­ulo­gu­uje­di­ni­te­lja­hr­vat­skih­ze­ma­lja,­a­s­dru­ge­je­stra­ne,­otva­ra­ju­ći­se­pre­ma­ju-žnom­ sla­ven­stvu,­ ote­žao­ od­re­đi­va­nje­ vla-sti­ta­iden­ti­te­ta.­ Po­ka­za­lo­se­to­oso­bi­to­od­1830-ih,­kad­su­pred­vod­ni­ci­hr­vat­sko­ga­na­rod­no­ga­pre-po­ro­da­ pre­u­ze­li­ ilir­ski­ kul­tur­ni­ kom­pleks­kao­ dio­ pro­gra­ma­ iz­grad­nje­ ju­žno­sla­ven-ske­ kul­tur­ne­ za­jed­ni­ce.­ Po­jam­ Ilir­ pri-hva­ćen­ je­ kao­ na­ziv­ za­ na­rod­ ko­ji­ je­ tre-bao­ob­u­hva­ti­ti­sve­et­nič­ke­sku­pi­ne­Ju­žnih­Sla­ve­na.­Sma­tra­lo­se­pri­tom­da­je­te­melj­ni­uvjet­ za­ to­ slo­ga­ iz­me­đu­ po­je­di­nih­ gra­na­ju­žno­sla­ven­sko­ga­sta­bla,­pa­je­ne­ka­da­šnja­Ili­ri­ja­ funk­ci­o­ni­ra­la­ kao­ re­tro­spek­tiv­na­uto­pi­ja,­smje­šte­na­u­zlat­nom­vi­je­ku­pr­vot-ne­me­đu­sla­ven­ske­slo­ge­(Ivan­Ma­žu­ra­nić,­Vje ko vi Ili ri je,­1838.),­dok­se­nje­zin­po­raz­u­ su­ko­bu­ s­ Ri­mlja­ni­ma­ in­ter­pre­ti­rao­ kao­re­zul­tat­ unu­tar­njih­ ne­sla­ga­nja,­ zbog­ ko­jih­je­ Ili­ri­ja­ po­sta­la­ pli­jen­ stra­nih­ si­la­ (Di­mi-tri­ja­De­me­ter,­Te­u­ta,­1844;­An­tun­Nem­čić,­Pu to sit ni ce,­1845.).­I­pr­va­je­hr­vat­ska­po-li­tič­ka­stran­ka­1841.­ute­me­lje­na­pod­na­zi-vom­Ilir­ska­stran­ka,­a­svr­ha­joj­je­bi­la­po­li-tič­ka­pro­ved­ba­ilir­sko­ga­pro­gra­ma.­Na­kon­za­bra­ne­ilir­sko­ga­ime­na­1843.­dje­lo­va­la­je­pod­ime­nom­Na­rod­na­stran­ka.­ Po­rast­ po­vi­je­sno­ga­ kri­ti­ci­zma,­ po­raz­ili­ri­zma­kao­ide­o­lo­gi­je­s­op­će­ju­žno­sla­ven-skim­ aspi­ra­ci­ja­ma­ te­ kri­sta­li­za­ci­ja­ hr­vat-ske­na­ci­o­nal­ne­svi­je­sti­bi­li­su­raz­log­što­je­u­dru­goj­po­lo­vi­ni­XIX.­st.­ ilir­sko­na­zi­vlje­od­ba­če­no,­a­ilir­ska­le­gen­da­gur­nu­ta­u­za­bo-rav.­U­te­me­lju­kon­cep­ci­je­ ili­ri­za­ma­le­ža­lo­je,­na­i­me,­uvje­re­nje­o­je­zič­nom­za­jed­ni­štvu­ju­žnih­Sla­ve­na,­ko­je­je­pro­iz­la­zi­lo­iz­stvar-

ne­ je­zič­ne­ srod­no­sti­ i­ iz­ ne­do­stat­ka­ nor-mi­ra­nih­knji­žev­nih­ je­zi­ka,­ali­ i­ iz­ sla­bo­sti­on­da­šnjih­znan­stve­nih­te­o­ri­ja,­po­vi­je­snih­i­lin­gvi­stič­kih,­te­ne­zre­le­kon­cep­ci­je­na­ro­da,­pre­ma­ko­joj­je­za­na­sta­nak­na­ro­da­bi­lo­do-volj­no­is­pu­nje­nje­kri­te­ri­ja­je­zič­no­ga­za­jed-ni­štva.­ Iz­gra­đe­na­na­ la­žnim­pret­po­stav­ka-ma,­ilir­ska­je­ide­o­lo­gi­ja­do­ži­vje­la­ne­u­spjeh­jer­je­ni­su­pri­hva­ti­li­ni­Slo­ven­ci­ni­Sr­bi,­no­po­ka­za­la­ se­ uspje­šna­ kao­ hr­vat­ski­ na­ci­o-nal­ni­ in­te­gra­cij­ski­pro­gram.­No­na­ziv­ilir-ski,­ko­ji­ je­u­po­čet­ku­bio­ko­ri­stan­jer­ni­je­da­vao­pred­nost­ni­jed­noj­ re­gi­ji,­ u­ tre­nut­ku­uspo­na­in­te­gra­cij­skih­pro­ce­sa­od­ba­čen­je­te­je­ustu­pio­mje­sto­na­zi­vu­hr­vat­ski.­ U­Bač­koj­ te­na­pod­ruč­ju­sje­ver­ni­je­od­nje­(sve­do­Er­či­na,­Tu­ku­lje­i­dru­gih­mje­sta­iz­ bu­dim­ske­ oko­li­ce)­ ilir­skim­ su­ ime­nom­ozna­či­va­ni­ ka­to­lič­ki­ do­se­lje­ni­ci­ iz­ Sla-vo­ni­je,­ ban­ske­Hr­vat­ske,­Dal­ma­ci­je­ i­Bo-sne.­Taj­ je­na­ziv­bio­u­upo­ra­bi­po­naj­pri­je­u­Cr­kvi,­ali­slu­ži­le­su­se­nji­me­po­vre­me­no­i­svje­tov­ne­vla­sti.­Kon­ku­ri­rao­mu­ je­u­ toj­upo­ra­bi­kad­što­i­na­ziv­Ra­ci,­ko­ji­je­u­Ma-džar­skoj­do­da­nas­oču­van­kao­na­ziv­jed­ne­od­ta­mo­šnjih­hr­vat­skih­sku­pi­na,­na­sta­nje­ne­u­Du­šno­ku.­No­kao­ što­ je­na­ziv­Ra­ci­bio­uobi­ča­je­na­ozna­ka­za­Sr­be,­pa­mu­je­do­da-van­atri­but­ka­to­lič­ki­kad­se­od­no­si­na­Hr-va­te,­ta­ko­je­i­na­ziv­Ilir­bio­če­šći­za­Hr­va­te,­pa­mu­ je­ do­da­va­na­ se­kun­dar­na­od­red­ni­ca­pra­vo­slav­ni­kad­se­od­no­sio­na­Sr­be.­Ipak,­upo­ra­ba­ilir­sko­ga­ime­na­ima­la­je­na­gla­še­nu­slu­žbe­nu­di­men­zi­ju,­na­što­upu­ću­je­i­to­što­je­ hr­vat­sko­ sta­nov­ni­štvo­u­ sje­ver­noj­Bač-koj­ se­be­ naj­če­šće­ na­zi­va­lo­ Dal­ma­tin­ci­ma­ili­Dal­ma­ta­ma­(taj­su­na­ziv­ra­bi­li­i­mje­sni­fra­njev­ci),­a­od­sre­di­ne­XIX.­st.­pre­vla­da-li­su­slu­žbe­ni­na­zi­vi­Bu­njev­ci­(za­sku­pi­ne­oko­Su­bo­ti­ce,­Som­bo­ra­i­Ba­je)­i­Šok­ci­(za­po­du­nav­ska­se­la),­ko­je­su­pre­u­ze­le­i­sa­me­sku­pi­ne­te­su­se­odr­ža­li­do­da­nas.Lit.:­En ci klo pe di ja Ju go sla vi je,­5,­Za­greb,­1988;­J.­Hor­vat­[S.­Bačić],­O­bu­nje­vač­kom­ime­nu,­u:­Do-da tak za zna nost, kul tu ru i umjet nost, Žig,­br.­50,­Su­bo­ti­ca,­ 1996;­ J.­ Ra­pac­ka,­ Lek­si­kon­ hr­vat­skih­tra di ci ja,­Za­greb,­2002;­Z.­Bla­že­vić,­Ili ri zam pri je ili ri zma,­Za­greb,­2008.

P.­Vu­ko­vić

ILIR SKI KA LEN DAR

18

ILIR SKI KA LEN DAR,­ka­len­dar­po­du­nav-skih­Hr­va­ta­ko­ji­je­s­kra­ćim­pre­ki­dom­iz­la-zio­u­Bu­di­mu­1745.-1823.­Do­1786.­iz­da-va­li­su­ga­fra­njev­ci­pri­Bu­dim­skom­kru­gu,­a­ured­ni­ci­su­bi­li­fra­Jer­ko­Li­pov­čić­(1745.-54.),­fra­Eme­rik­Pa­vić­(1755.-80.)­i­fra­Ma-ri­jan­La­no­so­vić­(1781.-86.).­Na­kon­krat­ka­pre­ki­da­ka­len­dar­je­na­sta­vio­iz­la­zi­ti,­naj­pri-je­u­ured­ni­štvu­Iva­na­Mat­ko­vi­ća,­od­vjet­ni-ka­ (1792.),­a­na­kon­nje­ga­ured­ni­ci­ su­bi­li­fra­Alek­san­dar­To­mi­ko­vić­ (1793.-1813.)­ i­An­tun­Nađ,­od­vjet­nik­(1814.-23.).Lit.:­M.­Eve­to­vić,­Kul­tur­na­po­vi­jest­bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca,­2010;­S.­Ba­čić,­Pri­log­po­vi­je­sti­na­rod­nih­ka­len­da­ra­kod­Bu­nje­va­ca­i­Šo-ka­ca­u­Bač­koj,­Su­bo­tič­ka­da­ni­ca­(no­va)­:­Ka­len­dar­za­2003.­go­di­nu, Su bo ti ca, 2002.

S.­Ba­čić

ILIR SKI PO KRET,­ na­ziv­ za­ na­ci­o­nal-ni,­ kul­tur­ni­ i­ po­li­tič­ki­ po­kret­ u­Hr­vat­skoj­1835.-48.,­u­hi­sto­ri­o­gra­fi­ji­u­upo­ra­bi­i­kao­si­no­nim­za­hr­vat­ski­na­rod­ni­pre­po­rod.­Nik-nuo­je­kao­re­zul­tat­go­spo­dar­sko­ga,­po­li­tič-ko­ga­ i­ dru­štve­no­ga­ raz­vo­ja­Hr­vat­ske,­ a­ u­sve­zi­ s­ pro­ce­som­ ob­li­ko­va­nja­ europ­skih­na­ci­ja­u­XIX.­st.­Pro­ces­na­ci­o­nal­ne­in­te­gra-ci­je­po­tak­nu­la­je­je­zgra­vo­de­će­ga­dru­štve-no­ga­slo­ja,­ko­ja­je­na­ci­o­nal­no-po­li­tič­kim­i­kul­tur­nim­ra­dom­že­lje­la­ob­u­hva­ti­ti­sav­hr-vat­ski­na­rod.­Dje­lu­ju­ći­u­uvje­ti­ma­nje­mač-ke­ i­ma­džar­ske­pre­vla­sti,­ ilir­ski­ je­po­kret,­po­put­po­kre­ta­osta­lih­sla­ven­skih­na­ro­da­u­Hab­sbur­škoj­Mo­nar­hi­ji,­ raz­voj­ na­ci­je­ sta-vljao­ u­ ši­ri­ sla­ven­ski­ okvir,­ pri­ če­mu­ je­iz­me­đu­sla­ven­ske­i­hr­vat­ske­ide­je­in­ter­po-li­ra­na­ ide­ja­ o­ ju­žno­sla­ven­skoj­ et­nič­ko-je-zič­noj­ cje­li­ni­ na­zva­noj­ ilir­skim­ ime­nom.­Pri­tom­ se­ po­la­zi­lo­ od­ hr­vat­ske­ kul­tur­ne­tra­di­ci­je­ i­ ta­da­šnje­po­vi­je­sne­pre­dodž­be­o­ju­žnim­ Sla­ve­ni­ma­ kao­ po­tom­ci­ma­ sta­ro-vje­kov­nih­Ili­ra. Po­kret­ je­ 1830-ih­ go­di­na­ po­veo­ je­zi-ko­slo­vac,­no­vi­nar­ i­ po­li­ti­čar Lju­de­vit­Gaj­(Kra­pi­na,­ 1809.­ –­ Za­greb,­ 1872.).­ On­ je­bio­na­če­lu­no­vog­na­ra­šta­ja­mla­dih­hr­vat-skih­ in­te­lek­tu­a­la­ca,­ko­ji­ su­pod­utje­ca­jem­na­ci­o­nal­no­ga­bu­đe­nja­su­sjed­nih­Ni­je­ma­ca,­Ma­dža­ra­i­Ta­li­ja­na­že­lje­li­slič­ne­dru­štve­ne­i­kul­tur­ne­pro­mje­ne­i­u­vla­sti­tu­na­ro­du.­U­kul­tur­nom­po­gle­du­ilir­ci­su­se­za­u­zi­ma­li­za­

ide­ju­kul­tur­no­ga­pri­bli­ža­va­nja­svih­ ju­žno-sla­ven­skih­na­ro­da­ra­di­su­prot­sta­vlja­nja­sve­ja­čoj­ma­dža­ri­za­ci­ji­i­ger­ma­ni­za­ci­ji,­dok­su­se­ u­ po­li­tič­kom­ po­gle­du­ za­u­zi­ma­li­ za­ hr-vat­ske­ dr­žav­ne­ in­te­re­se­ –­ oču­va­nje­ po­li-tič­ko­ga­su­ve­re­ni­te­ta­Tro­jed­ne­Kra­lje­vi­ne­i­nje­zi­no­uje­di­nje­nje­ s­ hr­vat­skim­ze­mlja­ma­ko­je­su­osta­le­iz­van­nje­(po­naj­pri­je­s­Dal-ma­ci­jom­i­Voj­nom­kra­ji­nom).­ Po­kret­ je­ do­bio­ ime­ po­ sta­roj­ rim­skoj­pro­vin­ci­ji­ Ili­ri­ji,­ od­no­sno­ pre­ma­ an­tič­kim­Ili­ri­ma,­ko­ji­su­u­njoj­ži­vje­li.­Ilir­ci­su­ti­me­na­sto­ja­li­afir­mi­ra­ti­ ime­ko­je­se­već­sto­lje-ći­ma­pri­je­ko­ri­sti­lo­kao­za­jed­nič­ka­ze­mljo-pi­sna­od­red­ni­ca­za­kra­je­ve­iz­me­đu­Ja­dran-skog­mo­ra­ i­Dra­ve,­ a­ u­ tom­ smi­slu­ i­ kao­za­jed­nič­ko­ ime­za­sve­Ju­žne­Sla­ve­ne­ko­ji­su­ži­vje­li­na­tom­pro­sto­ru.­Afir­ma­ci­ja­ilir-sko­ga­ ime­na­bi­la­ je­va­žna­ jer­su­se­nji­me­Ju­žni­ Sla­ve­ni­ po­ve­zi­va­li­ s­ cje­lo­kup­nim­pred­sla­ven­skim­ kul­tur­no-po­vi­je­snim­ na-sli­je­đem.­Osim­ to­ga,­ ilir­sko­ je­ ime­ ima­lo­ne­u­tral­no­ zna­če­nje­ u­ pi­ta­nju­ po­li­tič­ko­ga­iden­ti­te­ta­ jer­ su­Hr­va­ti­ ta­da­ bi­li­ raz­di­ra­ni­vla­sti­tim­ re­gi­o­na­li­zmi­ma­ (sla­von­stvom,­dal­ma­tin­stvom,­»hor­vat­stvom«),­a­ilir­ci­su­vje­ro­va­li­da­će­ta­kvo­ne­u­tral­no­ime­pri­vu­ći­i­dru­ge­ ju­žno­sla­ven­ske­na­ro­de,­po­naj­pri­je­Sr­be.­ Vod­stvo­po­kre­ta­či­ni­li­su­ve­ći­nom­pri-pad­ni­ci­ gra­đan­sko­ga­ sta­le­ža,­ što­ je­ bi­la­va­žna­ no­vost­ jer­ su­ 1830-ih­ pra­vo­ su­dje-lo­va­nja­u­po­li­tič­kom­ži­vo­tu­Tro­jed­ne­Kra-lje­vi­ne­ i­da­lje­ ima­li­ sa­mo­ple­mi­ći.­Me­đu-tim,­ dru­štve­no­ dje­lo­va­nje­ mla­dih­ ili­ra­ca­ima­lo­je­to­li­ki­utje­caj­na­ta­da­šnje­hr­vat­sko­dru­štvo­da­je­otvo­ri­lo­vra­ta­po­li­tič­ko­ga­ži-vo­ta­ pri­pad­ni­ci­ma­ gra­đan­sko­ga­ sta­le­ža­ i­ti­me­pri­pre­mi­lo­Hr­vat­sku­na­uki­da­nje­sta-le­ško­ga­ dru­štva.­Us­pr­kos­ to­mu,­ po­kret­ je­imao­pot­po­ru­ i­me­đu­pri­pad­ni­ci­ma­hr­vat-sko­ga­plem­stva­–­naj­ve­ći­po­bor­nik­ili­ra­ca­bio­je­grof­Jan­ko­Dra­ško­vić­(Za­greb,­1770.­–­Rad­go­na,­1856.),­ko­ji­se­od­njih­raz­li­ko-vao­ne­sa­mo­po­sta­le­škoj­pri­pad­no­sti­ne­go­i­ ge­ne­ra­cij­ski.­ Nje­go­vo­ dje­lo­ Di ser ta ci ja ili ti raz go vor da ro van go spo di po kli sa rom (1832.)­pred­sta­vlja­lo­je­pro­gram­na­rod­no-ga­po­kre­ta­ko­ji­se­u­ci­je­lo­sti­po­kla­pao­s­te-žnja­ma­ili­ra­ca.

ILIR SKI PO KRET

19

­ Po­kret­ je­do­bio­ve­li­ku­pot­po­ru­u­svim­hr­vat­skim­kra­je­vi­ma­i­uspio­je­u­pre­vla­da-va­nju­ su­ko­blje­nih­ re­gi­o­nal­nih­ iden­ti­te­ta,­jer­je­sve­do­ta­da­po­sto­ja­la­ten­den­ci­ja­stva-ra­nja­za­seb­no­ga­»hor­vat­sko­ga«,­dal­ma­tin-sko­ga­ i­ sla­von­sko­ga­ po­li­tič­kog­ iden­ti­te­ta,­uz­ pa­ra­lel­nu­ ide­ju­ ob­li­ko­va­nja­ po­seb­nih­je­zič­nih­ stan­dar­da.­ Lju­de­vit­ Gaj­ upra­vo­je­ na­ pod­ruč­ju­ ob­li­ko­va­nja­ za­jed­nič­ko­ga­knji­žev­no­ga­ je­zi­ka­ uspio­ naj­vi­še.­ Pr­vo­ je­1830.­ u­ Bu­di­mu­ ob­ja­vio­ Krat ku osno vu hor­vat­sko­sla­ven­sko­ga­ pra­vo­pi­sa­nja,­ či-me­je­znat­no­una­pri­je­dio­hr­vat­ski­pra­vo­pis,­a­ za­tim­ je­ 1836.­ svo­je­No­vi­ne­ hor­vat­zke,

ko­je­ su­ od­ 1835.­ iz­la­zi­le­ na­ kaj­kav­skom,­pre­i­me­no­vao­u­Ilir ske na rod ne no vi ne­(od­1843. Na rod ne no vi ne,­ka­ko­se­i­da­nas­zo-vu)­te­ih­po­čeo­ob­ja­vlji­va­ti­na­što­kav­šti­ni.­Pri­hva­ća­nje­ što­kav­sko­ga­ nar­ječ­ja­ kao­ za-jed­nič­ke­osno­vi­ce­omo­gu­ći­lo­je­stan­dar­di-za­ci­ju­hr­vat­sko­ga­knji­žev­no­ga­je­zi­ka,­što­je­bio­pred­u­vjet­za­nje­go­vo­uvo­đe­nje­u­upra-vu­i­škol­stvo.­Ta­ko­je­1846.­na­za­gre­bač­koj­Kra­ljev­skoj­aka­de­mi­ji­otvo­re­na­pr­va­ka­te-dra­hr­vat­sko­ga­je­zi­ka,­a­već­slje­de­će­1847.­hr­vat­ski­je­uve­den­u­ško­le­i­upra­vu­Tro­jed-ne­Kra­lje­vi­ne.­Uz­pre­po­rod­na­gla­si­la­nik-nu­le­ su­ i­mno­ge­ no­ve­ usta­no­ve:­ Sa­bor­ je­1836.­do­nio­od­lu­ku­o­osni­va­nju­»uče­no­ga­dru­štva«­ (pret­hod­nik­ da­na­šnje­ga­ HA­ZU),­od­1838.­osni­va­ju­ se­či­ta­o­ni­ce­u­gra­do­vi-ma­ (u­ sklo­pu­ za­gre­bač­ke­ 1842.­ osno­va­na­je­Ma­ti­ca­ ilir­ska,­ ko­ja­ 1874.­ pre­i­me­no­va-na­u­Ma­ti­cu­hr­vat­sku),­1841.­osno­va­no­je­Hr­vat­sko-sla­von­sko­ go­spo­dar­sko­ dru­štvo,­1846.­ute­me­lje­ni­su­Na­rod­ni­mu­zej­i­Pr­va­hr­vat­ska­ šte­di­o­ni­ca,­ a­ na­sta­ju­ i­ knji­žev­na­dje­la­ko­ja­su­po­lo­ži­la­te­melj­mo­der­noj­hr-

vat­skoj­kul­tu­ri.­ Ilir­ci­su­se­1841.­po­li­tič­ki­or­ga­ni­zi­ra­li­ u­ Ilir­sku­ stran­ku­ (1843.­ pre­i-me­no­va­na­ je­ u­Na­rod­nu­ stran­ku).­ Iako­ je­sre­di­šte­pre­po­rod­no­ga­ra­da­bi­lo­u­ci­vil­noj­sje­ver­noj­ Hr­vat­skoj,­ po­kret­ je­ oku­pljao­ i­su­rad­ni­ke­ iz­Voj­ne­kra­ji­ne,­Dal­ma­ci­je,­ Is-tre,­Bo­sne­i­Her­ce­go­vi­ne,­ali­i­iz­za­pad­nih­i­ju­žnih­ugar­skih­žu­pa­ni­ja.­ U­ Dal­ma­ci­ji,­ ko­ja­ je­ bi­la­ pod­ austrij-skom­upra­vom­i­s­ta­li­jan­skim­kao­slu­žbe-nim­i­na­stav­nim­je­zi­kom,­po­kret­se­ra­ši­rio­oso­bi­to­na­kon­Ga­je­va­pu­to­va­nja­1841.­po­Dal­ma­ci­ji.­Me­đu­broj­nim­pri­sta­ša­ma­na­po-se­se­is­ti­ca­la­du­bro­vač­ka­sku­pi­na­ili­ra­ca,­a­u­tom­je­du­hu­1845.-46.­ure­đi­va­na­i­Zo ra dal ma tin ska,­pr­vi­knji­žev­ni­ča­so­pis­na­hr-vat­skom­je­zi­ku­u­Dal­ma­ci­ji,­ko­ji­je­1844.­u­Za­dru­po­kre­nuo­An­te­Ku­zma­nić.­On­je,­sa­svo­je­stra­ne,­oko­se­be­oku­pio­krug­isto­mi-šlje­ni­ka­ (Za­dar­ska­ fi­lo­lo­ška­ ško­la)­ za­sni-va­ju­ći­hr­vat­stvo­na­što­kav­šti­ni­i­ikav­skom­nar­ječ­ju,­a­nje­go­vo­dje­lo­mič­no­ne­sla­ga­nje­s­ilir­skom­ide­o­lo­gi­jom­bi­lo­je­u­tom­što­je­hr­vat­stvo­ sta­vljao­ iz­van­ ju­žno­sla­ven­skih­okvi­ra.­ U­Is­tri,­pod­austrij­skom­upra­vom­s­vla-da­ju­ćim­ ta­li­jan­skim­ slo­jem,­ u­ hr­vat­skim­pre­po­rod­nim­ kre­ta­nji­ma­ u­ pr­voj­ po­lo­vi­ni­XIX.­st.­su­dje­lo­va­li­su­uglav­nom­po­je­din­ci­iz­re­da­sve­ćen­stva.­Pe­tar­Stu­de­nac­(Ri­je­ka,­1811.­–­Kan­fa­nar,­1898.),­pr­vi­hr­vat­ski­pre-po­ro­di­telj­iz­Is­tre,­do­pi­si­vao­se­i­su­ra­đi­vao­je­s­Ga­jem,­u­cr­kvi­je­pro­po­vi­je­dao­hr­vat-ski,­bio­je­me­đu­osni­va­či­ma­Ma­ti­ce­ilir­ske,­ši­rio­ je­Ga­je­vu­bud­ni­cu­Još Hor vat ska ni pro pa la­ i­dr.­Dru­gi­ je­va­žan­Ga­jev­su­rad-nik­ iz­Is­tre­bio­Ju­raj­Do­bri­la­(Ve­li­Je­ženj,­1812.­–­Trst,­1882.),­ko­ji­se­za­ško­lo­va­nja­u­Kar­lov­cu­i­Go­ri­ci­1830-ih­pri­bli­žio­ide-ja­ma­hr­vat­sko­ga­ i­slo­ven­sko­ga­na­rod­no­ga­pre­po­ro­da.­ U­Bo­sni­i­Her­ce­go­vi­ni­po­kret­je­uglav-nom­ve­zan­za­dje­lo­va­nje­fra­nje­va­ca­ko­ji­su­se­1830-ih­i­1840-ih­ško­lo­va­li­u­Hr­vat­skoj­i­Ugar­skoj­te­on­dje­po­sta­ja­li­va­tre­nim­ilir-ci­ma­(Mar­tin­Ne­dić,­Ivan­Fra­njo­Ju­kić,­Gr-go­Mar­tić­i­dr.).­Na­kon­po­vrat­ka­u­Bo­snu­i­Her­ce­go­vi­nu,­oku­plje­ni­oko­Ju­ki­ća,­na­sto-ja­li­ su­ ostva­ri­ti­ ono­ što­ su­ ilir­ci,­ oku­plje-ni­oko­Ga­ja,­uči­ni­li­u­Hr­vat­skoj:­osno­va­ti­

Ljudevit­Gaj

ILIR SKI PO KRET

20

knji­žev­no­ dru­štvo­ po­put­ Ma­ti­ce­ ilir­ske­ u­Hr­vat­skoj,­osno­va­ti­ti­ska­ru­i­mu­zej,­po­kre-nu­ti­list...­Iako­ni­su­do­bi­li­odo­bre­nje­vla­sti­za­osni­va­nje­tih­dru­šta­va,­raz­vi­li­su­znat­nu­knji­žev­nu,­kul­tur­nu,­znan­stve­nu,­pro­svjet-nu­i­po­li­tič­ku­ak­tiv­nost.­ Ka­da­ je­ zbog­ Ga­je­va­ po­li­tič­ko­ga­ dje-lo­va­nja­u­Bo­sni­ i­Her­ce­go­vi­ni­ ilir­sko­ ime­za­bra­nje­no­ 1843.,­ ono­ je­ za­mi­je­nje­no­ hr-vat­skim,­no­ iako­ je­1845.­po­nov­no­do­pu-šte­na­nje­go­va­upo­ra­ba­(osim­u­po­li­tič­ko­me­ži­vo­tu),­po­kret­se­uglav­nom­ogra­ni­ča­va­na­ma­tič­no­hr­vat­sko­pod­ruč­je.­ U­po­li­tič­kom­smi­slu­pri­pad­ni­ci­po­kre-ta­bi­li­su­glav­ni­no­si­te­lji­zbi­va­nja­1848./49.­u­ko­ji­ma­ je­ sru­šen­ sta­le­ški­ su­stav­ i­ us­po-sta­vlje­no­mo­der­no­ gra­đan­sko­ dru­štvo.­ Ta­su­zbi­va­nja­po­ka­za­la­da­su­Hr­va­ti­na­če­lu­s­pri­pad­ni­ci­ma­ ilir­sko­ga­po­kre­ta­u­svo­jim­ide­ja­ma­ dru­štve­nih­ pro­mje­na­ bi­li­ rav­no-prav­ni­osta­lim­europ­skim­na­ro­di­ma,­a­ka-ko­je­ilir­ski­po­kret­ozna­čio­po­če­tak­ob­li­ko-va­nja­mo­der­no­ga­hr­vat­sko­ga­na­ci­o­nal­no­ga­iden­ti­te­ta,­na­zi­va­se­i­hr­vat­skim­na­rod­nim­pre­po­ro­dom.­Ta­ko­je­ostva­rio­svo­ju­osnov-nu­ za­da­ću­ in­te­gri­ra­nja­ ši­rih­ dru­štve­nih­slo­je­va­u­hr­vat­sku­na­ci­ju­i­dao­po­ti­ca­je­za­osni­va­nje­ usta­no­va­ po­treb­nih­ dru­štvu­ na­pre­la­sku­iz­fe­u­dal­nih­od­no­sa­u­ka­pi­ta­li­stič-ke­ te­ iz­ sta­le­ško­ga­ u­ gra­đan­sko­ dru­štvo.­Me­đu­tim,­u­Dal­ma­ci­ji­ i­ Is­tri,­ko­je­ su­bi­le­go­spo­dar­ski­sla­bi­je­raz­vi­je­ne­i­u­ko­ji­ma­je­bi­la­pre­vlast­ta­li­jan­sko­ga­i­po­ta­li­jan­če­no­ga­ele­men­ta,­hr­vat­ski­pre­po­rod­ni­po­kret­do­bio­je­pun­in­ten­zi­tet­i­za­vr­šen­je­tek­u­de­se­tlje-ći­ma­na­kon­za­vr­šet­ka­ilir­sko­ga­po­kre­ta.­ Iz­van­hr­vat­sko­ga­na­ci­o­nal­no­ga­kor­pu­sa­po­kret­ni­je­na­i­šao­na­ši­re­pri­hva­ća­nje,­iako­je­imao­pri­sta­ša­me­đu­Sr­bi­ma­u­Hr­vat­skoj­te­me­đu­ Slo­ven­ci­ma­ u­Ko­ru­škoj­ i­ Šta­jer-skoj.­Vo­de­ći­srp­ski­i­slo­ven­ski­in­te­lek­tu­al­ci­to­ga­do­ba­ni­su­ga­pri­hva­ti­li­pa­je­ide­ja­kul-tur­no­ga­ i­ po­li­tič­ko­ga­ pri­bli­ža­va­nja­ ju­žnih­Sla­ve­na­ta­da­osta­la­neo­stva­re­na.­Po­kret­je­imao­ slab­ od­jek­ i­ u­Bač­koj.­Ve­ći­na­ ugar-skih­Sr­ba­bi­la­je­iz­ra­zi­to­pro­tiv­ide­je­ili­ri-zma­ sma­tra­ju­ći­ da­ se­ ti­me­ na­sto­ji­ uni­šti­ti­srp­ski­ iden­ti­tet.­ Me­đu­ Sr­bi­ma­ u­ Bač­koj­imao­ je­ pot­po­ru­ sa­mo­ u­ kru­gu­ lju­di­ oku-plje­nih­oko­no­vo­sad­sko­ga­al­ma­na­ha­Bač­ka­vi la­1841.-45.

­ Od­je­ci­ me­đu­ ugar­skim­ Hr­va­ti­ma. Iako­ je­ po­kret­ imao­ od­je­ka­ u­ za­pad­no-­ugar­skih­(Gra­di­šćan­skih)­Hr­va­ta­ali­i­me­đu­pe­ču­škim­Hr­va­ti­ma­(osni­va­nje­Ilir­ske­či­ta­o ni ce­1839.),­nje­gov­ je­utje­caj­bio­znat­no­sla­bi­ji­me­đu­bač­kim­Hr­va­ti­ma,­po­naj­pri­je­zbog­to­ga­što­je­nji­ho­vo­plem­stvo­i­gra­đan-stvo­ ta­da­već­u­ve­li­koj­mje­ri­bi­lo­ma­dža-ri­zi­ra­no.­Me­đu­tim,­ili­ri­zam­je­ipak­i­me­đu­bač­kim­ Hr­va­ti­ma­ imao­ pri­sta­še,­ oso­bi­to­me­đu­fra­njev­ci­ma­hr­vat­ske­na­rod­no­sti­ko­ji­su­dje­lo­va­li­u­Bač­koj.­Jed­no­pi­smo­fra­Ka­je­Agji­ća,­ko­je­je­29.­XI.­1836.­upu­tio­Lju­de-vi­tu­Ga­ju,­do­ka­zu­je­da­je­baj­ski­fra­nje­vač­ki­sa­mo­stan­bio­pret­pla­ćen­na­Ga­je­ve­Ilir ske

na rod ne no vi ne.­Agjić­ je­Ga­ju­na­pi­sao­da­je­baj­ski­sa­mo­stan­pret­pla­tio­no­vi­ne­na­ime­fra­Mar­ce­li­na­Do­ri­ća­ (Ba­ja,­ 1806.­ –­Bač,­1853.),­ pro­fe­so­ra­ i­ de­ka­na­ bo­go­slov­ne­ško­le­u­Ba­ji,­pa­se­ovaj­mo­že­sma­tra­ti­jed-nim­od­po­bor­ni­ka­i­ši­ri­te­lja­ili­ri­zma­me­đu­bač­kim­Hr­va­ti­ma.­ Pa­jo­Ku­jun­džić­ i­Mi­jo­Man­dić­spo­mi­nju­da­su­su­di­o­ni­ci­ilir­sko­ga­po­kre­ta­me­đu­bač­kim­Hr­va­ti­ma­bi­li­i­bra-ća­Vra­nje­i­Vin­ce­Zom­bor­če­vić,­ko­ji­su­ta-ko­đer­pri­ma­li­Ilir ske na rod ne no vi ne.­Iako­Man­dić­ na­vo­di­ da­ su­ bra­ća­ Zom­bor­če­vić­bi­li­je­di­ni­bu­nje­vač­ki­ilir­ci­u­Bač­koj,­pi­smo­fra­Ka­je­Agji­ća­oda­je­da­ je­ ili­ri­zam­ imao­pri­sta­ša­ i­ u­ Ba­ji,­ od­no­sno­ da­ je­ ta­mo­šnji­fra­nje­vač­ki­sa­mo­stan­već­ta­da­igrao­va­žnu­ulo­gu­u­na­ci­o­nal­nom­pre­po­ro­du­bač­kih­Hr-va­ta.­No­slič­no­kao­i­u­Is­tri,­do­pra­vo­ga­(u­ovom­slu­ča­ju­i­tzv.­za­ka­snje­lo­ga)­na­rod­no-ga­pre­po­ro­da­me­đu­bač­kim­i­dru­gim­ugar-skim­Hr­va­ti­ma­do­šlo­je­tek­u­dru­goj­po­lo-vi­ni­XIX.­st.­pod­vod­stvom­bi­sku­pa­Iva­na­

Franjevački­samostan­i­crkva­u­Baji

IL­KIĆ

21

An­tu­no­vi­ća­i­nje­go­vih­sljed­be­ni­ka,­ko­ji­je­pri­hva­tio­lin­gvi­stič­ke­i­po­li­tič­ke­sljed­be­ni-ke­ili­ra­ca­–­je­zik­Za­gre­bač­ke­fi­lo­lo­ške­ško-le­i­Stros­smayero­vo­ju­go­sla­ven­stvo,­ali­je,­za­ raz­li­ku­ od­Dal­ma­ci­je­ i­ Is­tre,­ pre­po­rod­ugar­skih­Hr­va­ta­ostao­ne­za­vr­šen­do­ras­pa-da­Austro-Ugar­ske.Lit.:­Knji­žev­ni­se­ver,­3-4/21927,­Su­bo­ti­ca;­I.­Ma-mu­zić,­Ili­ri­zam­i­Sr­bi,­Rad JA ZU,­knj.­247.­Za­greb,­1933;­Ilir ski po kret i Hr va ti u za pad noj Ugar skoj :­Ze­malj­ski­mu­zej­Gra­di­šća,­Že­lje­zno,­od­4.­lip­nja­do­27.­ruj­na­1987­/­Die­Il­lirysche­Be­we­gung­und­die­ Kro­a­ten­ in­ We­stun­gen­ :­ Bur­gen­la­en­disches­Lan­de­smu­se­um,­ Eisen­stadt,­ vom­ 4.­ Ju­ni­ bis­ zum­27.­ Sep­tem­ber­ 1987,­ Ka­ta­log­ iz­lo­žbe,­ Za­greb,­1987;­En ci klo pe di ja Ju go sla vi je,­5,­Za­greb,­1988;­T. Ma can, Po­vi­jest­ hr­vat­skog­ na­ro­da,­ Za­greb,­1992;­Hr vat ski lek si kon,­1-2,­Za­greb,­1995-1997;­Hr vat ska en ci klo pe di ja,­4,­Za­greb,­2002;­R.­Sken-de­ro­vić,­Su­dje­lo­va­nje­sla­von­skih­fra­nje­va­ca­u­na-ci­o­nal­nom­ po­kre­tu­ po­du­nav­skih­ Hr­va­ta­ ti­je­kom­19.­ i­po­čet­kom­20.­sto­lje­ća,­Scri nia sla vo ni ca, 6, Sla­von­ski­Brod,­2006;­Istar ska en ci klo pe di ja,­Za-greb,­2005.

R.­Sken­de­ro­vić

IL­KIĆ,­Ste­fan­ (Som­bor,­ 15.­VI.­ 1875.­ –­Som­bor,­ 9.­ V.­ 1963.),­ pra­vo­slav­ni­ sve­će-nik,­uči­telj,­pu­bli­cist,­kul­tur­ni­dje­lat­nik.­U­rod­nom­mje­stu­ za­vr­šio­ je­ osnov­nu­ ško­lu,­gim­na­zi­ju­i­uči­telj­sku­ško­lu­1893.,­gdje­je­na­kon­to­ga­bio­uči­telj­i­ka­te­he­ta­u­Srp­skoj­pra­vo­slav­noj­ ško­li­ s­ pre­ki­di­ma­ do­ 1908.­Tad­ je­ na­pu­stio­ uči­telj­ski­ po­ziv­ i­ za­mo-na­šio­se­u­ma­na­sti­ru­u­Đa­li.­U­Ki­kin­di­ je­bio­ skrb­nik­ma­na­sti­ra­ i­ ka­te­he­ta­ u­ dr­žav-noj­gim­na­zi­ji­1908.-14.­Za­vri­je­me­ra­ta­bio­je­ vje­ro­u­či­telj­ u­ som­bor­skoj­ gim­na­zi­ji­ do­1917.,­ka­da­je­po­sta­vljen­za­ad­mi­ni­stra­to­ra­epar­hi­je­u­Ara­du­i­Te­mi­šva­ru.­On­dje­je­pre-da­vao­u­pi­ja­ri­stič­koj­gim­na­zi­ji­i­vi­šoj­tr­go-vač­koj­ ško­li.­Na­kon­po­vla­če­nja­nje­mač­ke­voj­ske­ iz­Ara­da­15.­XI.­1918.­or­ga­ni­zi­rao­je­sve­ča­ni­do­ček­srp­ske­voj­ske,­a­još­pri­je­nje­zi­na­ula­ska­bio­ je­pred­sjed­nik­mje­sno-ga­srp­sko­ga­Na­rod­no­ga­vi­je­ća,­ko­je­je­dje-lo­va­lo­do­ula­ska­ru­munj­ske­voj­ske­u­grad­19.­V.­1919.­Na­kon­po­vla­če­nja­srp­ske­voj-ske­ostao­je­u­Te­mi­šva­ru­kao­ad­mi­ni­stra­tor­te­mi­švar­ske­ epar­hi­je­ i­ nad­zor­nik­ Srp­ske­pra­vo­slav­ne­osnov­ne­ško­le.­U­njoj­je,­me-đu­ osta­lim,­ u­ lje­to­ 1920.­ or­ga­ni­zi­rao­ pr­vi­tro­mje­seč­ni­ te­čaj­za­uči­te­lje­ko­ji­su­po­sli-

je­ra­di­li­u­srp­skim­ško­la­ma­u­Ru­munj­skoj.­U­Som­bor­se­vra­tio­1920.­ te­ je­on­dje­po-sta­vljen­za­na­sto­ja­te­lja­Za­du­žbi­ne­Ste­va­na­Ko­nje­vi­ća­(da­na­šnji­ma­na­stir­sv.­Ste­fa­na).­Bio­ je­uprav­nik­Grad­ske­knji­žni­ce­1921.-41.,­a­isto­dob­no­je­ra­dio­i­u­uči­telj­skoj­ško-li­ te­po­sli­je­u­gim­na­zi­ji,­ gdje­ je­pre­da­vao­vje­ro­na­uk­ te­ u­ma­džar­skim­ odje­li­ma­ srp-ski­je­zik.­Pred­iz­bi­ja­nje­Dru­go­ga­svjet­sko-ga­ra­ta­za­u­zi­mao­se­za­eku­men­ski­di­ja­log,­a­nje­gov­re­fe­rat­na­tu­te­mu­Ma­ti­ca­srp­ska­ni­je­ htje­la­ ti­ska­ti.­ Na­kon­ ra­ta­ Za­du­žbi­na­je­pre­sta­la­po­sto­ja­ti­jer­je­nje­zi­na­imo­vi­na­pot­pa­la­ pod­ udar­ agrar­ne­ re­for­me.­ On­ je­ota­da­do­kra­ja­ži­vo­ta­bio­pa­roh­u­tzv.­Ma-loj­pra­vo­slav­noj­cr­kvi­u­Som­bo­ru.­ Bio­ je­ ak­ti­van­u­mno­gim­som­bor­skim­udru­ga­ma:­ pred­sjed­nik­ udru­ge­ mla­de­ži­Na pre dak,­ taj­nik­ Srp­ske­ či­ta­o­ni­ce­ i­ Do-bro­tvor­ne­ za­dru­ge­ Srp­ki­nja­ Som bor ki nja, pred­sjed­nik­Srp­ske­pje­vač­ke­dru­ži­ne,­Srp-sko­ga­ omla­din­sko­ga­ ko­la­ i­ Po­vi­je­sno­ga­dru­štva­u­Som­bo­ru.­Pri­je­Pr­vo­ga­svjet­sko-ga­ ra­ta­ su­ra­đi­vao­ je­ u­ som­bor­skom­Škol-skom li stu i Slo gi,­po­sli­je­je­su­rad­nik­no­vo-sad­sko­ga­Bra ni ka­i­sri­jem­sko­kar­lo­vač­ko­ga­Srp sko ga Si o na.­Po­kre­nuo­je­i­iz­da­vao­ča-so­pis­Du­hov­na­stra­ža­1928.-41.,­ure­dio­je­ka­len­dar­Si­no­da­Srp­ske­pra­vo­slav­ne­cr­kve­Cr kva­ za­ 1934.­ i­ 1935.­ Kao­ pred­sjed­nik­Po­vi­je­snog­dru­štva­u­Som­bo­ru­sa­su­rad­ni-ci­ma­ iz­dao­ je­ 1937.­Go di šnjak Isto ri skog dru štva u Som bo ru, a u Spo­me­ni­ci­Uči­telj­ske­ško­le­u­Som­bo­ru­1778­1953­ob­ja­vio­je­ne­ko­li­ko­čla­na­ka­iz­grad­ske­po­vi­je­sti.­ Iz­rav­no­se­u­po­vi­je­sti­po­du­nav­skih­Hr-va­ta­po­ja­vlju­je­naj­pri­je­u­vri­je­me­tzv.­san-to­vač­ko­ga­slu­ča­ja,­ka­da­je­1899.­upu­ćen­u­San­to­vo­kao­is­po­moć­pa­ro­hu­Mi­lu­ti­nu­Ga-vri­lo­vi­ću­ ra­di­ pre­la­ska­ san­to­vač­kih­ Šo­ka-ca­ na­pra­vo­sla­vlje.­Or­ga­ni­zi­rao­ je­ za­ njih­pret­hod­nu­ vjer­sku­ pri­pre­mu­ –­ po­u­ča­vao­ih­osno­va­ma­pra­vo­slav­ne­vje­re,­pje­va­nju­i­mo­li­tva­ma­ na­ cr­kve­no­sla­ven­skom­ je­zi­ku,­vo­dio­ih­u­obi­la­zak­srp­skih­ma­na­sti­ra­u­ju-žnoj­Ugar­skoj­i­sl.­Po­sli­je­se­ve­ći­dio­Šo­ka-ca­vra­tio­u­Ka­to­lič­ku­cr­kvu,­ali­se­o­tom­u­hi­sto­ri­o­gra­fi­ji­ma­lo­pi­sa­lo.­ Ta­ko­đer­se­iz­me­đu­dva­ju­svjet­skih­ra­to-va­po­ja­vio­kao­je­dan­od­auto­ra­pri­lo­ga­u­te-

IL­KIĆ

22

mat­skom­bro­ju­uni­ta­ri­stič­ko­ga­su­bo­tič­ko­ga­Knji­žev­no­ga­ se­ve­ra­ na­slo­vlje­no­ga­ O Bu-njev ci ma­ (ur.­Mi­li­vo­je­ Kne­že­vić)­ svo­jom­ras­pra­vom­Bu­njev­ci­i­ma­đa­ri­za­ci­ja.­U­njoj­je­iz­nio­čim­be­ni­ke­ma­dža­ri­za­ci­je­Bu­nje­va-ca­u­Ugar­skoj:­ne­raz­vi­je­na­na­ci­o­nal­na­svi-jest­ i­ sla­ba­ tra­di­ci­ja;­ ri­mo­ka­to­lič­ka­ cr­kva­s­od­na­ro­đe­nim­bu­nje­vač­kim­sve­će­ni­ci­ma;­ne­po­sto­ja­nje­ auto­nom­nih­ ško­la­ s­ vla­sti-tim­na­stav­nim­je­zi­kom;­ne­do­sta­tak­vla­sti­te­kul­tu­re­i­usta­no­va­s­bu­nje­vač­kim­obi­ljež­ji-ma;­sla­ba­bu­nje­vač­ka­in­te­li­gen­ci­ja,­ko­ja­se­za­rad­osob­no­ga­na­pret­ka­ma­dža­ri­zi­ra­la.­U­član­ku­na­vo­di­i­za­ni­mlji­ve­na­pi­se­iz­ne­ko-li­ko­srp­skih­no­vi­na­iz­1860-ih­o­Bu­njev­ci-ma:­»Po­lo­žaj­nji­hov­či­ni,­da­osta­viv­ši­svo-je,­pri­gr­li­ti­mo­ra­ju­ma­đar­ske­in­te­re­se,­ako­ho­će,­da­se­po­ka­žu,­da­su­u­ži­vo­tu;­a­to­oni­či­ne­s­ta­kvom­va­trom­i­du­šman­stvom­pre-ma­svom­ro­đe­nom,­da­kad­god­na­njih­po-mi­sli­mo,­od­mah­se­se­ti­mo­na­še­po­slo­vi­ce,­da­je­po­tu­ri­ca­go­ri­od­Tur­či­na«,­ili­pak­za­slu­čaj­u­ som­bor­skoj­grad­skoj­upra­vi:­»Za­sa­da­ se­ u­ va­ro­škim­ zva­ni­ja­ma­ po­ je­se­na-šnjem­za­klju­če­nju­ob­štin­skom­svi­po­slo­vi­vo­de­na­srp­skom­je­zi­ku­s­la­ti­ni­com.­Sr­blji­su­ na­ ovo­ pri­sta­li­ sa­mo­ iz­ lju­ba­vi­ pre­ma­svo­joj­bra­ći­Bu­njev­ci­ma,­u­toj­na­de­ždi,­da­će­ ovi­ to­ga­ ra­di­ sklo­ni­ti­ na­ to,­ da­ svo­jim­je­zi­kom­pi­šu;­ali­na­ve­li­ku­ža­lost­na­šu­ču-je­mo,­da­zva­nič­ni­ci­i­ob­šti­na­ri­rim­ske­ve­re­s­ovim­ni­su­za­do­volj­ni,­ne­go­že­le­i­na­sto-ja­va­ju­ svom­ sna­gom,­ da­ ov­de­ ma­đar­ski­je­zik­ zva­nič­nim­ po­sta­ne«.­ U­ član­ku­ on­još­ za­go­va­ra­ eku­me­ni­zam­ iz­me­đu­ ka­to­li-ka­ i­ pra­vo­slav­nih,­kao­ i­da­Bu­njev­ci­ svoj­»pro­vin­ci­jal­ni­i­ne­u­me­sni­na­ci­o­nal­ni­se­pa-ra­ti­zam­sva­ka­ko­tre­ba­da­žr­tvu­ju­dr­žav­noj­ide­ji­na­rod­nog­je­din­stva«­te­da­ne­po­treb­no­»de­mon­stru­ju­pro­tiv­svet­ko­va­nja­uspo­me-ne­Sv.­Sa­ve«.Lit.:­ O Bu njev ci ma,­ Knji­žev­ni­ se­ver,­ 3-4/1927,­Su­bo­ti­ca;­Ras­pe­će­srp­skog­na­ro­da­u­Sre­mu­1914­go­di­ne­ i­Ma­dža­ri­ :­ Sa­ma­džar­ske­ gra­ni­ce­ :­Baj­ski tro kut : Sent-An dri ja,­No­vi­Sad,­1936;­S.­Va-si­lje­vić,­Zna me ni ti Som bor ci,­No­vi­Sad,­1989;­M.­Voj­no­vić,­Som­bor­:­Ilu­stro­va­na­hro­ni­ka,­Som­bor,­1999;­ L.­ Klja­jić,­Ar­hi­man­drit­ Ste­fan­ Il­kić­ 1875-1963, Zbor nik Ma ti ce srp ske za isto ri ju,­br.­69-70,­No­vi­Sad,­2004.

S.­Ba­čić

ILO VAC­→­Ra­jić,­Bla­ško

ILO­VAC,­Mi­l.­→­Kne­že­vić,­Mi­li­voje

ILO­VA­ČA­(dij.­žu­ta­ze­mlja,­madž.­agyag,­sárgaföld),­pje­sko­vi­ta­gli­na,­gra­đev­ni­ma-te­ri­jal.­ Sa­dr­ža­va­ ve­ći­ dio­ kvarc­no­ga­ pi­je-ska­raz­li­či­te­krup­no­će,­ali­i­dru­ge­pri­mje­se,­oso­bi­to­ ok­si­da­ že­lje­za­ (30-70%).­Raz­li­či-te­ je­ bo­je,­ no­ naj­če­šće­ žu­te­ i­ cr­ven­ka­ste.­Pri­pa­da­u­tzv.­ma­snu­ze­mlju,­ko­ja­se­la­ko­vla­ži­i­mi­je­si­te­se­od­nje­iz­ra­đu­je­i­ze­mlja-no­ po­su­đe,­ ka­lu­pi­ i­ fi­gu­re. Zbog­ iz­nim­no­po­volj­nih­ svoj­sta­va­ za­ gra­di­telj­stvo,­ za-stu­plje­na­je­u­svim­ci­vi­li­za­ci­ja­ma­kao­ne-za­mje­njiv­ gra­đev­ni­ ma­te­ri­jal,­ po­čev­ši­ od­pra­hi­sto­ri­je­i­an­tič­kih­kul­tu­ra­sve­do­da­nas.­Po­sljed­njih­de­se­tlje­ća­XX.­st.­gu­bi­svoj­pri-mat­s­pro­mje­nom­ma­te­ri­ja­la­i­teh­no­lo­gi­ja­u­gra­đe­nju.­ Za­ pod­ruč­je­ sje­ver­ne­ Bač­ke,­ od­no­sno­Te­leč­ke­ vi­so­rav­ni,­ bi­la­ je­ i­ osta­la­ glav­ni­gra­đev­ni­ma­te­ri­jal.­Iz­nim­no­je­po­volj­na­za­grad­nju­ku­ća­i­po­moć­nih­obje­ka­ta­od­na­bo-ja.­Do­bar­je­i­to­plin­ski­izo­la­tor.­Tlo­od­ve-ziv­nih­ma­te­ri­ja­la­ko­je­či­ni­pje­sko­vi­ta­gli­na­ne­si­gur­no­je­ako­sa­dr­ža­va­pod­zem­ne­vo­de­–­ne­po­sto­ja­na­je­na­vla­zi­i­mra­zu­te­se­la-ko­ras­pa­da.­Sto­ga­se­gra­đe­vin­skim­pra­vil-ni­ci­ma­po­čev­ši­od­XIX.­st.­pro­pi­su­je­da­se­te­melj­ni­zi­do­vi­za­ku­će­od­na­bo­ja­gra­de­od­ope­ke­do­vi­si­ne­»so­kle«,­kao­ i­po­do­džak,­cen­tral­no­lo­ži­šte­u­pa­non­skoj­ku­ći,­bu­du­ći­da­se­dim­njak­do­ta­da­gra­dio­od­dr­ve­ta,­pa­su­ zbog­ krov­no­ga­ po­kri­va­ča­ od­ tr­ske­ po-ža­ri­bi­li­če­sti.­Is­pr­va­su­i­za­ba­ti­gra­đe­ni­od­tr­ske­i­ob­lje­plji­va­ni­žu­tom­ze­mljom­s­vanj-ske­i­unu­tar­nje­stra­ne­te­li­če­ni­vap­nom.­ Osim­ kao­ si­ro­vi­na­ za­ na­boj,­ ko­ri­sti­la­se­još­u­dva­ma­ob­li­ci­ma.­Je­dan­je­ope­ka­ili­pe­če­na ilo­va­ča,­a­dru­gi­čer­pić­ili­ne­pe­če­na ilo­va­ča,­tj.­»va­ljak«.­Ope­ka­se­iz­ra­đu­je­od­ilo­va­če,­ko­ja­je­umje­re­ne­ma­sno­će­i­pe­če­se­u­po­seb­nim­pe­ći­ma,­dok­se­čer­pić­iz­ra­đu­je­od­po­sne­ilo­va­če,­s­do­dat­kom­sla­me­ka­ko­bi­se­po­ve­ća­la­unu­tar­nja­ve­za­i­čvr­sto­ća,­te­se­su­ši­na­sun­cu.­Teh­no­lo­gi­ja­pro­iz­vod­nje­ope­ke­ ni­je­ se­ bit­no­mi­je­nja­la­ jer­ se­ do­bi-va­pe­če­njem­u­pe­ći­ma.­Mi­je­nja­le­su­se­sa-mo­di­men­zi­je­–­u­ovom­pod­ne­blju­sve­do­1932.­bi­la­je­u­pri­mje­ni­tzv.­austro-ugar­ska­

IL­KIĆ

ILO­VA­ČA

23

ope­ka­ ili­ ope­ka­ sta­rog­ for­ma­ta­ (29­ x­ 14­x­6,5­cm),­ i­ tek­su­ ta­da­uve­de­ne­no­ve­di-men­zi­je­(25­x­12­x­6,5­cm).­Po­vr­sta­ma­se­raz­li­ku­ju­ pu­na,­ šu­plja,­ fa­sad­na,­ ra­di­jal­na,­ša­mot­na,­klin­ker-ko­lo­vo­zna­i­dr.­ U­gra­di­telj­skom­smi­slu­va­žno­je­is­tak-nu­ti­ da­ je­ tzv.­ pa­non­ska­ ku­ća­ gra­đe­na­ od­autoh­to­no­ga­ ma­te­ri­ja­la:­ na­bi­ja­la­ se­ žu­ta­ze­mlja,­ uz­ do­da­tak­ ve­zi­va­ –­ bilj­nih­ vlak-na­stih­ ma­te­ri­ja­la­ (re­za­na­ sla­ma,­ plje­va­ i­sl.),­dok­je­krov­ni­po­kri­vač­bio­od­tr­ske­iz­okol­nih­ri­to­va.­U­pot­pu­no­sti­je­za­do­vo­lja-va­la­kli­mat­ske­uvje­te:­u­vru­ća­lje­ta­u­ku­ći­je­bi­lo­hlad­no,­a­u­hlad­ne­zi­me­–­to­plo,­za-hva­lju­ći­»po­do­dža­ku«­i­ba­nja-pe­ći­ma­(ko­je­se­u­som­bor­skom­kra­ju­na­zi­va­ju­pa­or­skim­pe­ći­ma).­ I okuć­ni­ca,­ tj.­ pra­te­ći­ objek­ti­ u­

njoj,­ta­ko­đer­su­gra­đe­ni­od­ilo­va­če,­od­ko-jih­vri­je­di­is­tak­nu­ti­»kru­šnu­peć«­u­dvo­ri-štu­ (»avli­ji«),­ ko­ja­ se­ ko­ri­sti­la­ sa­mo­ lje­ti­za­ pe­če­nje­ kru­ha,­ a­ gra­đe­na­ je­ na­ jed­nak­na­čin­kao­i­ba­nja-peć:­od­bu­ba­lja­sa­či­nje-nih­od­ilo­va­če,­bi­la­je­sto­ža­sto­ob­li­ko­va­na­i­oli­če­na­za­ga­še­nim­vap­nom,­kao­i­svi­dru­gi­objek­ti­na­sa­la­ši­ma,­zbog­ke­mij­ske­re­ak­ci-je­ tih­ dva­ju­ma­te­ri­ja­la,­ ali­ jed­na­ko­ ta­ko­ i­iz­hi­gi­jen­skih­raz­lo­ga.­Dru­gi­je­ko­ko­ši­njac­–­ta­ko­đer­je­gra­đen u­ob­li­ku­sto­šca, uz­pri-mje­nu­ tr­ske­ ob­li­je­plje­ne­ žu­tom­ ze­mljom.­Po­lo­vi­com­ XIX.­ st.­ tr­sku­ je­ za­mi­je­ni­la­ope­ka­sta­ro­ga­for­ma­ta,­ali­je­ob­lik­za­dr­žan,­kao­ i­ pri­mje­na­ma­te­ri­ja­la.­Tre­ći­ je­ am­bar­pra­vo­kut­no­ga­ ob­li­ka­ za­ ču­va­nje­ pše­ni­ce.­Gra­di­se­od­ple­te­ra­–­vr­bo­va­pru­ća,­sa­za-o­blje­nim­ku­to­vi­ma.­ S­ unu­tar­nje­ i­ vanj­ske­stra­ne­ob­li­je­plji­vao­se­ilo­va­čom­i­li­čio­za-ga­še­nim­vap­nom.­Sa­stav­ni­dio­kon­struk­ci-je­su­sa­o­ni­ke­od­dr­ve­ta­u­do­njem­di­je­lu,­a­

po­kri­van­je­dvo­vod­nim­kro­vom,­u­po­čet­ku­tr­ščan,­u­no­vi­je­do­ba­od­cri­je­pa.­ S­ob­zi­rom­na­pri­rod­ne­da­no­sti­i­kon­fi-gu­ra­ci­ju­te­re­na­te­fi­zič­ke,­ge­o­graf­ske,­ge­o-mor­fo­lo­ške­ i­ pe­do­lo­ške­ ka­rak­te­ri­sti­ke­ tla,­iz­me­đu­mno­go­broj­nih­vo­do­to­ko­va­Te­leč­ke­vi­so­rav­ni­ po­sto­ja­li­ su­ tzv.­ do­lo­vi­ –­ ko­ri­ta­pri­rod­nih­vo­do­to­ko­va,­i­tzv.­gre­de­–­uz­vi­si-ne­ko­je­su­či­ni­le­oba­lu­ili­ko­ri­to­vo­do­to­ka.­Upra­vo­su­oni­po­sta­li­»maj­da­ni«­za­is­kop­žu­te­ze­mlje­ta­ko­da­su­go­to­vo­sve­te­uz­vi­si-ne,­zbog­eks­plo­a­ta­ci­je,­s­vre­me­nom­ne­sta-le.­Na­kon­ is­te­ka­ eks­plo­a­ta­ci­je­ »maj­da­na«­ci­gla­ne­su­se­uga­si­le­ti­je­kom­XIX.­i­po­čet-kom­XX.­st.,­s­ob­zi­rom­na­to­da­je­pro­ces­gra­di­telj­stva­u­ tom­ raz­do­blju­bio­ iz­nim­no­in­ten­zi­van.­Ana­li­zom­ru­ko­pi­snih­ka­ra­ta­ iz­pr­ve­ po­lo­vi­ne­XVI­II.­ st.­mo­že­ se­ utvr­di­ti­da­ su­ na­ svim­ tim­ uz­vi­si­na­ma­ ubi­lje­že­ne­cr­kve,­ a­ oko­njih­ gro­blja.­Umje­sto­ biv­ših­ci­gla­na­ u­ pre­o­sta­lim­ de­pre­si­ja­ma­ na­sta­la­su­ sme­tli­šta,­ tzv.­ di­vlji­ de­po­ni­ji.­Ta­ko­ su,­pri­mje­ri­ce,­ sva­ su­bo­tič­ka­ gro­blja­ ra­znim­od­lu­ka­ma­ s­ pri­je­lo­ma­ XVI­II.­ i­ XIX.­ st.­pre­mje­šta­na­iz­van­plan­ski­za­cr­ta­nih­gra­ni-ca­gra­da­upra­vo­na­te­»gre­de«,­po­kraj­ko­jih­su­na­knad­no­na­sta­le­i­ci­gla­ne,­zbog­če­ga­je­ši­re­nje­gro­blja­po­sta­lo­ne­mo­gu­će.­ Pre­ma­na­rod­nom­ka­zi­va­nju,­žu­ta­se­ze-mlja­ ne­koć­ ko­ri­sti­la­ i­ umje­sto­ gip­sa,­ i­ to­na­kon­pri­je­lo­ma­ko­sti­ju­ili­po­sje­kli­ne­te­na-kon­na­mje­šta­nja­ko­sti­ju­u­funk­ci­ji­pri­rod­ne­imo­bi­li­za­ci­je.­ Za­vo­jem­ ko­ji­ je­ na­to­pljen­u­ ra­ki­ji­ i­ s­ do­dat­kom­bilj­ke­ »ga­vez«­ (lat. symphytum­of­fi­ci­na­le,­na­rod­ni­na­ziv­»cr­ni­ga­vez«,­»kil­njak«)­ozlje­da­se­ob­lje­plji­va­la­žu­tom­ze­mljom,­ko­ja­je­na­kon­stvrd­nja­va-nja­sta­bi­li­zi­ra­la­ozli­je­đe­ni­dio­ti­je­la.Lit.:­P.­Kr­stić,­Ar­hi­tektkton­ske­kon­struk­ci­je,­1,­Be-o­grad­1963;­V.­Tu­feg­džić,­Gra­đe­vin­ski­ma­te­ri­ja­li,­po zna va nje i is pi ti va nje,­Be­o­grad,­1966;­A.­Ru­din-ski,­Pa­non­ska­ku­ća,­po­jav­ni­ob­li­ci­u­Se­ver­noj­Bač-koj,­Zbor nik Ma ti ce srp ske za dru štve ne na u ke,­br.­79,­No­vi­Sad,­1985;­A.­Ru­din­ski,­O­na­stan­ku­i­raz-vo­ju­pa­non­ske­ku­će,­ u:­Pa­or­ske­ ku­će,­No­vi­Sad,­1993;­ Žig,­ br.­ 38,­ Su­bo­ti­ca,­ 1995;­ V.­ Beszédes,­Ćor­so­kak­ Či­ke­ri­ja­ :­ ar­hi­tek­ton­ska­ ba­šti­na­ sa­la šar skog šo ra : A csikéri ai vakköz : a tanyasor építésze ti öröksége, Su bo ti ca, 2007.

A.­Ru­din­ski

Ostaci­zgrade­od­ilovače­(Tavankut,­2007.)

ILU­STRO­VA­NI­SU­BO­TIČ­KI­VJE­SNIK

24

ILU­STRO­VA­NI­SU­BO­TIČ­KI­VJE­SNIK, tjed­nik­na­hr­vat­skom­je­zi­ku­po­kre­nut­u­Za-gre­bu­29.­XI.­1931.­Ri­ječ­je,­za­pra­vo,­o­iz-da­nju­za­gre­bač­ko­ga­Ilu stro va no ga tjed ni ka ko­je­je­bi­lo­do­ne­kle­pri­la­go­đe­no­Su­bo­ti­ci,­

a­ ima­lo­ je­ i­ po­seb­nu­ na­slov­ni­cu.­Vla­snik­i­ iz­da­vač­ tjed­ni­ka­ bio­ je­ Fra­njo­ Be­ker,­ a­ured­ni­ci­ Ivan­Bo­ra­nić­ i­Mi­lan­Lje­sko­vac.­Sa­su­bo­tič­ko­ga­pod­ruč­ja­tjed­nik­je­do­no­sio­vi­je­sti­u­po­vre­me­noj­ru­bri­ci­Do­ma­će­vi­je­sti.­U­2.­bro­ju­od­16.­II.­1932.­ob­ja­vlje­na­je­pje­sma­An­te­Jak­ši­ća­U osa mi.­Isto­dob­no­sa­su­bo­tič­kim­po­kre­nu­ti­ su­ još­ i­ ba­njo­luč­ko,­kar­lo­vač­ko,­mo­star­sko,­no­vo­sad­sko,­osječ-ko,­ sa­ra­jev­sko,­ split­sko,­ ko­priv­nič­ko-bje-lo­var­sko-kri­že­vač­ko­i­vin­ko­vač­ko­iz­da­nje,­s­ti­me­što­je­u­nji­ho­vim­na­zi­vi­ma­umje­sto­vje snik­sta­ja­lo­tjed nik,­ali­i­brod­sko,­ki­kind-sko­i­va­ra­ždin­sko­iz­da­nje,­ko­ja­su­u­na­zi­vu­no­si­la­gla snik.­Iz­da­nja­su­se­raz­li­ko­va­la­sa-mo­po­tek­sto­vi­ma­u­ru­bri­ci­Do­ma­će­vi­je­sti. Tjed­nik­ni­je­na­i­šao­na­ve­lik­oda­ziv­či­ta­te­lja­bu­du­ći­da­ni­je­po­sve­ći­vao­vi­še­po­zor­no­sti­lo­kal­nim­ pri­li­ka­ma,­ a­ uz­ to­ je­ bio­ pro­re-žim­ski­ori­jen­ti­ran.­Pre­sta­nak­iz­la­že­nja­bio­je­ raz­li­čit­ za­ne­ka­od­ re­gi­o­nal­nih­ iz­da­nja,­po­čev­ši­od­si­ječ­nja­do­ožuj­ka­1932.­Naj­du-že­je­iz­la­zi­lo­za­gre­bač­ko­iz­da­nje,­do­3.­IX.­1932.,­s­po­sljed­njim­35.­bro­jem.­Iza­šlo­ je­ukup­no­11­bro­je­va­su­bo­tič­ko­ga­iz­da­nja­(5­u­1931.­i­6­u­1932.),­a­po­sljed­nji­no­si­na-dne­vak­13.­II.­1932.Lit.:­ T.­ Ko­loz­si,­ Sza­bad­kai­ sajtó­ (1919­1945), Újvidék,­1979.

M.­Ba­ra

IMRIĆ,­Laj­čo (Su bo ti ca, 30. VII. 1932.), espe­ran­tist,­pre­vo­di­telj.­Sin­je­Ma­ti­je­i­Ma-ri­je,­rođ.­Bu­ljov­čić.­U­rod­nom­gra­du­po­la-zio­ je­ osnov­nu­ i­ sred­nju­ uči­telj­sku­ ško­lu.­Kao­uči­telj­slu­žbo­vao­je­u­So­tu­kraj­Ši­da,­na­Ma­da­ra­šu­kraj­Baj­mo­ka­i­u­Su­bo­ti­ci.­Uz­rad­ je­ di­plo­mi­rao­1970.­ na­Vi­šoj­ pe­da­go-škoj­ ško­li­ u­ Zre­nja­ni­nu­ en­gle­ski­ je­zik,­ a­1979.­na­Fi­lo­zof­skom­fa­kul­te­tu­u­Sa­ra­je­vu­en­gle­ski­je­zik­i­knji­žev­nost.­Od­1959.­ra­di­na­ Rad­nič­kom­ sve­u­či­li­štu­ u­ Su­bo­ti­ci­ kao­or­ga­ni­za­tor­osnov­no­ga­i­op­će­ga­obra­zo­va-nja­od­ra­slih,­ured­nik­fo­to­no­vi­na­te­or­ga­ni-za­tor­ra­zno­vr­snih­gla­zbe­nih­i­dram­skih­pri-re­da­ba.­Od­1966.­bio­ je­su­rad­nik,­a­za­tim­i­ vo­di­telj­Cen­tra­ za­ iz­van­red­no­ stu­di­ra­nje­za­po­sle­nih,­god.­1980.­po­stao­je­vo­di­te­ljem­Cen­tra­za­usmje­re­no­obra­zo­va­nje­te­An­dra-go­ške­slu­žbe.­ Od­ 1954.­ su­di­o­nik­ je­ po­kre­ta­ za­ me-đu­na­rod­ni­ je­zik­ espe­ran­to.­ U­ Dru­štvu­ za­espe­ran­to­ u­ Su­bo­ti­ci­ vo­dio­ je­ te­ča­je­ve,­ a­ti­je­kom­1970-ih­ bio­ je­ i­ nje­gov­pred­sjed-nik.­Su­di­o­nik­je­ne­ko­li­ko­go­di­šnjih­Svjet-skih­kon­gre­sa­ espe­ran­ti­sta­ (Me­inz,­ 1958.;­Bu­dim­pe­šta,­ 1966.;­Aug­sburg,­ 1985.;­ Za-greb,­2001.)­te­ne­ko­li­ko­kon­gre­sa­odr­ža­nih­u­ SFRJ.­ Pri­je­vo­de­ su­vre­me­ne­ umjet­nič­ke­pro­ze­ s­ ma­džar­sko­ga­ i­ en­gle­sko­ga­ je­zi-ka­ (István­Brasnyó,­ La­rry­McMur­try,­ Ian­McE­wan,­ Ka­zuo­ Is­hi­gu­ro)­ ob­ja­vlji­vao­ je­u­ su­bo­tič­koj­Ru ko ve ti­ (5-6/1979;­ 4/1987;­3/1988;­3/1989)­i­osječ­koj­Re vi ji­(5/1988).­ U­mi­ro­vi­ni­je­od­1990.­Ži­vi­u­Su­bo­ti­ci.

P.­Sken­de­ro­vić

IN­FOR­MA­TIV­NA­KA­TO­LIČ­KA­AGE-N CI JA (IKA),­hr­vat­ska­ka­to­lič­ka­no­vin­ska­agen­ci­ja.­Usta­no­vi­la­ju­je­Hr­vat­ska­bi­skup-ska­kon­fe­ren­ci­ja­22.­IV.­1993.­sa­sje­di­štem­u­Za­gre­bu,­a­ ra­di­ti­ je­po­če­la­1.­XI.­1993.­Pr­va­vi­jest­emi­ti­ra­na­je­10.­X.­iste­go­di­ne,­a­pr­vi­bil­ten­ob­ja­vljen­je­13.­I.­1994.­Ute-me­lje­na­je­ra­di­pri­ku­plja­nja­i­po­sre­do­va­nja­in­for­ma­ci­ja­o­cr­kve­nom­i­vjer­skom­ži­vo­tu­u­Ka­to­lič­koj­cr­kvi­na­hr­vat­skom­je­zič­nom­pod­ruč­ju­i­od­go­va­ra­ju­ćih­in­for­ma­ci­ja­o­Cr-kvi­u­svi­je­tu­te­o­svim­jav­nim­do­ga­đa­ji­ma.­Za­štit­nik­ je­ agen­ci­je­ sv.­ Lu­ka­ evan­đe­list,­ko­ji­se­sla­vi­18.­li­sto­pa­da.

Ilu­stro­va­ni­su­bo­tič­ki­vje­snik, 9.­I.­1932.,­Za­greb.

IN KUL TU RA CI JA

25

­ Pr­vi­ je­ rav­na­telj­ bio­ Ivi­ca­ Do­ma­ći­no-vić,­ a­ pr­vi­ glav­ni­ ured­nik­ Živ­ko­ Ku­stić­(1993.-99.).­ Slu­žbu­ rav­na­te­lja­ 1995.-99.­ob­na­šao­je­Ili­ja­Živ­ko­vić.­An­ton­Šu­ljić­slu-žbu­ glav­no­ga­ ured­ni­ka­ pre­u­zeo­ je­ 1.­ IX.­1999.,­a­ne­du­go­za­tim­ime­no­van­je­i­rav­na-te­ljem.­Od­1.­VII.­2006.­rav­na­telj­je­En­co­Ro­di­nis,­ a­ glav­na­ je­ ured­ni­ca­Su­za­na­Pe-ran.­Pri­ku­plje­ne­in­for­ma­ci­je­Agen­ci­ja­pro-slje­đu­je­ uglav­nom­ do­ma­ćim­ dnev­nim­ li-sto­vi­ma­i­elek­tro­nič­kim­me­di­ji­ma,­osta­lim­cr­kve­nim­i­dru­štve­nim­li­sto­vi­ma­i­pu­bli­ka-ci­ja­ma­ te­ cr­kve­nim,­ kul­tur­nim­ i­ dru­štve-nim­usta­no­va­ma.­Osim­to­ga,­ima­ugo­vo­re­s­ vo­de­ćim­ ka­to­lič­kim­ agen­ci­ja­ma­ di­ljem­svi­je­ta,­s­ko­ji­ma­raz­mje­nju­je­vi­je­sti.­Agen-ci­ja­ re­do­vi­to­ pre­vo­di­ Pa­pi­ne­ na­go­vo­re­ uz­mo­li­tvu­An­đe­lo­va­po­zdra­vlje­nja­ne­dje­ljom­te­ nje­go­ve­ na­go­vo­re­ na­ op­ćim­ audi­jen­ci-ja­ma­ sri­je­dom,­ za­tim­ do­ku­men­te­HBK­ te­mno­go­broj­ne­kra­će­do­ku­men­te­cr­kve­no­ga­uči­telj­stva,­ko­je­ob­ja­vlju­je­u­tjed­no­me­bil-te­nu,­ali­i­na­vla­sti­tim­in­ter­net­skim­stra­ni-ca­ma­ (www.ika.hr).­Od­nje­zi­na­osnut­ka­ s­agen­ci­jom­su­ra­đu­je­če­tr­de­se­tak­ho­no­rar­nih­no­vi­na­ra,­uglav­nom­iz­hr­vat­skih­bi­sku­pi­ja­te­s­hr­vat­sko­ga­je­zič­no­ga­pod­ruč­ja.­ Za­po­du­nav­ske­Hr­va­te­va­žno­ je­na­po-me­nu­ti­ka­ko­od­sa­mo­ga­osnut­ka­s­IKA-om­su­ra­đu­je­ ta­da­šnji­ taj­nik­ Su­bo­tič­ke­ bi­sku-pi­je­An­dri­ja­Ani­šić,­ko­ji­je­s­ovih­pro­sto­ra­bio­ i­ pr­vi­ član­ Hr­vat­sko­ga­ dru­štva­ ka­to-lič­kih­no­vi­na­ra­ iz­Za­gre­ba.­Ta­ko­se­me­đu­vi­je­sti­ma­ te­ agen­ci­je­ re­do­vi­to­ mo­gu­ na­ći­one­o­pro­sla­vi­Du­ži­jan­ce/Du­ži­o­ni­ce,­raz­li-či­tim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­ko­je­su­ve­za­ne­za­cr­kve­ne­do­ga­đa­je,­vi­je-sti­o­pred­sta­vlje­nim­knji­ga­ma­i­ča­so­pi­si­ma­ili­ pak­ o­ Hr­va­ti­ma­ ko­ji­ ži­ve­ na­ pod­ruč­ju­Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je.­ Do­pi­sni­ci­ iz­ Su­bo­tič­ke­bi­sku­pi­je­ još­ su­An­dri­ja­ Ko­pi­lo­vić,­ Želj-ka­Ze­lić­i­Csa­ba­Kovács,­dok­iz­Sri­jem­ske­bi­sku­pi­je­iz­vje­šta­va­ju­Da­ni­je­la­Lu­ki­no­vić­i­To­mi­slav­Ma­đa­re­vić.Lit.:­www.ika.hr

Ž.­Ze­lić

INI­CI­JA­TI­VA­ MLA­DE­ŽI,­ ne­for­mal­na­or­ga­ni­za­ci­ja­ hr­vat­ske­mla­de­ži­ iz­Su­bo­ti­ce­s­po­čet­ka­XXI.­st.­Glav­ni­su­joj­ci­lje­vi­bi­li­po­pra­vi­ti­ sta­tus­mla­dih­u­hr­vat­skoj­ za­jed-

ni­ci­te­kon­so­li­di­ra­ti­na­ru­še­ne­od­no­se­me­đu­hr­vat­skim­ po­li­tič­kim­ stran­ka­ma.­ Ide­ju­ su­po­če­li­ ostva­ri­va­ti­ Ni­ko­la­ Pe­ru­šić,­ šef­ ko-or­di­na­cij­sko­ga­ti­ma,­Zo­ran­Voj­nić­Tu­nić­ i­Sla­ven­Du­lić,­čla­no­vi,­ko­ji­su­ubr­zo­oku­pi-li­30-ak­mla­dih­ko­ji­su­pri­hva­ti­li­ide­ju­su-rad­nje,­uklju­či­va­nja­u­su­vre­me­ne­to­ko­ve­te­for­mal­ni­osnu­tak­ne­vla­di­ne­udru­ge­Hr­vat-ske­udru­ge­mla­de­ži.­Uje­sen­2003.­or­ga­ni­zi-ra­li­su­pr­vu­ak­tiv­nost­–­ra­di­o­ni­cu­o­uspje-šnoj­ko­mu­ni­ka­ci­ji,­a­sli­je­di­lo­je­odr­ža­va­nje­vi­še­edu­ka­tiv­nih­ra­di­o­ni­ca­ra­di­svla­da­va­nja­ra­znih­vje­šti­na­(pi­sa­nje­ži­vo­to­pi­sa,­pro­jekt-no­pla­ni­ra­nje,­osno­ve­no­vi­nar­stva).­Dje­lo-va­nje­ je­ znat­ni­je­pod­u­pr­la­ sa­mo­Hr­vat­ska­ma­ti­ca­ise­lje­ni­ka­kup­njom­ra­ču­na­la.­ Ini­ci­ja­ti­va­mla­de­ži­ po­naj­vi­še­ je­ osta­la­upam­će­na­kao­or­ga­ni­za­tor­pr­vo­ga­jav­no­ga­su­sre­ta­ ta­da­šnjih­ ri­val­skih­ stra­na­ka­ –­De-mo­krat­sko­ga­ sa­ve­za­ Hr­va­ta­ u­ Voj­vo­di­ni­i­ Hr­vat­sko­ga­ na­rod­no­ga­ sa­ve­za­ –­ 13.­ X.­2003.­s­te­mom­Per­spek­ti­ve­hr­vat­ske­za­jed­ni ce: DSHV i HNS,­na­ko­jem­je­otvo­re­no­pi­ta­nje­su­rad­nje­i­uje­di­nje­nja­tih­dvi­ju­stra-na­ka.­Su­di­o­ni­ci­iz­DSHV-a­Pe­tar­Kun­tić­i­Mar­tin­Ba­čić­te­iz­HNS-a­Fra­njo­Vuj­kov­i­Bran­ko­Hor­vat­obe­ća­li­su­oku­plje­noj­mla-de­ži­ su­rad­nju,­ što­ je­ re­zul­ti­ra­lo­ nji­ho­vim­uje­di­nje­njem­ slje­de­će­ go­di­ne.­ Udru­ga,­me­đu­tim,­ ni­kad­ ni­je­ slu­žbe­no­ re­gi­stri­ra-na,­dok­se­ve­ći­na­čla­no­va­2004.­uklju­či­la­u­rad­udru­ge­hr­vat­ske­mla­de­ži­ iz­Voj­vo­di­ne­Crov.Lit.:­Hr­vat­ska­ri­ječ, 36, 37, 38, Su bo ti ca, 2003.

N.­Pe­ru­šić

IN KUL TU RA CI JA (lat. in­cul­tu­ra­tio:­ uk-la­pa­nje­ u­ kul­tu­ru),­ ukor­je­nji­va­nje­ kr­šćan-stva­ u­ na­rod­ne­ kul­tu­re­ i­ in­te­gra­ci­ja­ tih­kul­tu­ra­ u­ kr­šćan­stvo.­ Po­jam­ se­ po­ja­vio­ u­1930-ima,­a­če­šće­se­ra­bi­od­1970-ih­ra­di­upo­zo­ra­va­nja­ na­ fe­no­men­ me­đu­sob­no­ga­pro­ži­ma­nja­ kr­šćan­stva­ i­ na­rod­nih­ kul­tu­ra.­Do­ta­da­su­u­cr­kve­nom­na­u­ča­va­nju­ra­blje-ni­ poj­mo­vi­ uklju­či­va­nje,­ utje­lo­vlji­va­nje,­pu­šta­nje­ko­ri­je­na­u­kul­tu­ru,­ ak­tu­a­li­zi­ra­nje­Evan­đe­lja­i­sl.­U­dje­lo­va­nju­ka­to­lič­kih­mi-si­o­na­ra­XVI.-XVI­II.­st.,­oso­bi­to­isu­so­va­ca,­raz­vi­la­ se­ ako­mo­da­ci­ja­ (lat.­ ac­com­mo­da-tio:­pri­la­god­ba),­ko­jom­se­na­vi­je­šta­nje­kr-

IN KUL TU RA CI JA

26

šćan­stva­ pri­la­go­đi­va­lo­ kul­tu­ri,­ obi­ča­ji­ma,­men­ta­li­te­tu­ i­ ob­re­di­ma­ ne­e­u­rop­skih­ na­ro-da,­dok­je­iz­no­vi­je­ame­rič­ke­an­tro­po­lo­gi­je­pre­u­zet­iz­raz­akul­tu­ra­ci­ja­(lat.­ac­cul­tu­ra­tio:­pri­la­god­ba­kul­tu­ri)­kao­ozna­ka­za­pro­ces­u­ko­jem­ne­ka­re­li­gij­ska­za­jed­ni­ca,­obi­lje­že­na­od­re­đe­nom­kul­tu­rom,­dje­lo­mi­ce­ili­u­ci­je-lo­sti­asi­mi­li­ra­dru­gu­kul­tu­ru­s­ko­jom­do­la-zi­u­do­ti­caj.­Na­kon­Dru­go­ga­va­ti­kan­sko­ga­kon­ci­la­(1962.-65.),­ko­ji­je,­me­đu­osta­lim,­uveo­ ži­ve­ je­zi­ke­ u­ li­tur­gi­ju,­ kr­šćan­ska­ se­po­ru­ka­ pre­no­si­ je­zi­kom­ po­je­di­nih­ kul­tu-ra,­ tj.­ in­kul­tu­ra­ci­jom.­ Pre­ma­ do­ku­men­tu­Me­đu­na­rod­ne­ te­o­lo­ške­ ko­mi­si­je­ O vje ri i in kul tu ra ci ji­ iz­1988.,­ ri­ječ­ je­o­na­sto­ja-nji­ma­Ka­to­lič­ke­cr­kve­»da­une­se­Kri­sto­vu­po­ru­ku­u­jed­nu­od­re­đe­nu­dru­štve­no-kul­tur-nu­sre­di­nu,­po­ti­ču­ći­je­da­ra­ste­pre­ma­svim­vred­no­ta­ma­ko­je­su­u­su­gla­sno­sti­s­Evan-đe­ljem«.­ In­kul­tu­ra­ci­ja­ se­ po­ja­vlju­je­ s­ pri­la­god-bom­na­u­ka­Ka­to­lič­ke­cr­kve­mno­go­broj­nim­lo­kal­nim­kul­tu­ra­ma,­bu­du­ći­da­se­na­vi­je­šta-nje­Evan­đe­lja­ zbi­va­lo­pri­hva­ća­njem­ i­kri-sti­ja­ni­za­ci­jom­po­sto­je­ćih­kul­tur­nih­da­no­sti.­Na­i­me,­od­po­čet­ka­Cr­kva­je­na­vi­je­šta­njem­Evan­đe­lja­ dje­lo­va­la­ na­ za­te­če­ne­ kul­tu­re­na­ro­da­su­o­bli­ču­ju­ći­ ih­vla­sti­tim­vred­no­ta-ma­i­zna­če­nji­ma.­Cr­kva­i­kr­šćan­stvo­na­sta-li­su­i­raz­vi­ja­li­se­u­ozrač­ju­grč­ko-rim­ske­i­he­le­ni­stič­ke­kul­tu­re,­u­ko­ju­su­uni­je­li­ne­ke­sa­stoj­ke­ži­dov­ske­kul­tu­re,­omo­gu­ću­ju­ći­ta-ko­raz­voj­europ­ske­kul­tu­re.­No­iako­Ka­to-lič­ka­cr­kva­u­svo­jem­dje­lo­va­nju­po­la­zi­od­kla­sič­ne­europ­ske­kul­tu­re,­u­mi­si­o­nar­skom­dje­lo­va­nju,­po­seb­no­na­kon­ot­kri­ća­No­vo­ga­svi­je­ta,­a­po­sli­je­i­u­Afri­ci­i­Azi­ji,­su­sre­će­i­dru­ge­kul­tu­re,­pre­ma­ko­ji­ma­je­u­po­vi­je-sti­za­u­zi­ma­la­am­bi­va­lent­na­sta­ja­li­šta­ (npr.­osu­da­ako­mo­da­ci­je­ isu­so­vač­kih­mi­si­o­na­ra­ki­ne­skoj­i­in­dij­skoj­kul­tu­ri­u­XVI­II.­st.,­što­je­ one­mo­gu­ći­lo­ ukor­je­nji­va­nje­ kr­šćan­stva­na­Da­le­kom­is­to­ku),­na­kon­Dru­go­ga­va­ti-kan­sko­ga­kon­ci­la­Ka­to­lič­ka­cr­kva­otvo­re-ni­je­ go­vo­ri­ o­ plu­ra­li­zmu­ kul­tu­ra­ i­ va­žno-sti­autoh­to­nih­kul­tu­ra­tzv.­Tre­će­ga­svi­je­ta.­Pri­mjer­ in­kul­tu­ra­ci­je­u­hr­vat­skoj­cr­kve­noj­po­vi­je­sti­ jest­ i­ ti­suć­ljet­na­ tra­di­ci­ja­ gla­go-lja­ško­ga­bo­go­služ­ja­ (IX.-XX.­st.),­ko­je­se­slu­ži­lo­ knji­ga­ma­ ti­ska­ni­ma­ gla­go­lji­com­

na­sta­ro­sla­ven­skom­(sta­ro­hr­vat­skom)­je­zi-ku­ili­pak­hr­vat­ski­pri­je­vod­Rim­sko­ga­ob-red­ni­ka­ (lat.­ Ri­tu­a­le­Ro­ma­num)­ iz­ 1614.,­ko­je­ga­je­1640.­pre­veo­Bar­tol­Ka­šić,­što­je­bio­pr­vi­pri­je­vod­ovog­ri­tu­a­la­na­ne­ki­ži­vi­je­zik.­U­bač­kih­Hr­va­ta,­pak,­pri­mjer­pre­te-če­in­kul­tu­ra­ci­je­jest­če­tve­ro­je­zič­ni­Ka­lač­ki­ob­red­nik­(lat.­Ri­tu­a­le­Ro­ma­no-Co­lo­cen­se)­ko­je­ga­ je­ 1738.­ iz­dao­ ka­lač­ko-bač­ki­ nad-bi­skup­ Ga­bri­jel­ Pa­ta­čić­ i­ na­ hr­vat­sko­me­je­zi­ku­(uz­la­tin­ski,­ma­džar­ski­i­nje­mač­ki),­u­ko­ji­je­unio­mno­ge­uvri­je­že­ne­li­tur­gij­ske­obi­ča­je­hr­vat­skih­i­bo­san­skih­kra­je­va.

­ No­in­kul­tu­ra­ci­jom­se­ne­ostva­ru­je­sa­mo­utje­lo­vlje­nje­ kr­šćan­sko­ga­ uče­nja­ u­ autoh-to­ne­na­rod­ne­kul­tu­re­i­nji­ho­vo­uvo­đe­nje­u­ži­vot­Cr­kve­ne­go­ona­do­vo­di­i­do­tran­sfor-ma­ci­je­iz­vor­nih­kul­tur­nih­vri­jed­no­sti­i­zna-če­nja.­Na­i­me,­in­kul­tu­ra­ci­ja­je­kroz­po­vi­jest­vje­re­osta­vi­la­du­bok­trag­u­ži­vo­tu­i­na­rod-nim­obi­ča­ji­ma­Hr­va­ta­u­Bač­koj,­u­ko­jih­je­po­stup­no,­ kroz­ na­ra­šta­je,­ raz­ra­đen­ ci­je­li­je­dan­na­čin­shva­ća­nja­i­ži­vlje­nja­vje­re,­ko-ji­je­s­vre­me­nom­za­vr­šio­kre­a­tiv­nim­pro­ži-ma­njem­kr­šćan­skih­vred­no­ta­eg­zi­sten­ci­je­i­kul­tur­nih­ko­do­va­za­jed­nič­ko­ga­ži­vo­ta­ lju-di,­če­ga­su­naj­vi­dlji­vi­je­po­slje­di­ce­mje­sne­pro­sla­ve,­raz­ne­svet­ko­vi­ne,­kr­šćan­ski­obo­li­obi­ča­ja­i­dr.­Ta­ko­se­kroz­po­vi­jest­ob­li­ko-

Hr­vat­ski­tekst­Ka­lač­ko­ga­ri­tu­a­la Ga­bri­je­la­Pa­ta­či­ća­iz­1738.

IN STI TUT

27

va­la­i­na­rod­na­kul­tu­ra­bač­kih­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca,­ko­joj­je­vje­ra­sa­stav­ni­dio.­ Kao­ re­zul­tat­ to­ga­ pro­ce­sa­ u­ mno­gim­na­rod­nim­obi­ča­ji­ma­bač­kih­Hr­va­ta­kr­šćan-ski­je­kon­tekst­go­to­vo­ne­raz­dvo­jiv­od­kul-tur­nih­ak­tiv­no­sti­i­ko­do­va,­jer­su­go­to­vo­svi­ve­ći­ kr­šćan­ski­ blag­da­ni­ do­bi­va­li­ na­rod­ne­pri­dje­ve­ (npr.­ u­Bu­nje­va­ca­ se­u­po­klad­no­vri­je­me­odr­ža­va­Ve­li­ko­pre­lo,­na­us­kr­sni­je­po­ne­dje­ljak­ka­rak­te­ri­sti­čan­obi­čaj­po­li­va­ča­i­sl.).­Jed­na­ko­ta­ko,­vje­ri­se­du­gu­je­ras­koš­i­oču­va­nost­bla­ga­u­mno­go­broj­nim­seg­men-ti­ma­kul­tur­ne­ba­šti­ne­i­prak­se,­pa­su­i­mno-gi­tra­di­ci­o­nal­ni­na­rod­ni­obi­ča­ji­Bu­nje­va­ca­i­Šo­ka­ca­po­ve­za­ni­s­cr­kve­nim­pro­sla­va­ma­(du­ži­jan­ca,­ pre­lo,­ kra­lji­ce,­ va­šan­ge…).­Čak­su­i­no­šnje­po­sta­le­ne­raz­dvoj­no­po­ve-zan­ele­ment­uz­sve­ča­ne­ob­re­de­i­blag­da­ne­Cr­kve,­ pa­ su­ ta­ko­ npr.­ bu­nje­vač­ke­maj­ke­u­ko­ri­zme­no­vri­je­me­uvi­jek­u­cr­noj­no­šnji.­Jed­na­ko­ta­ko­u­bu­nje­vač­koj­i­šo­kač­koj­na-rod­noj­tra­di­ci­je­vri­je­me­se­ra­ču­na­lo­pre­ma­blag­da­ni­ma­(npr.­Pr­vo­če­lo­Bo­ži­ća­–­blag-dan­Bez­gre­šno­ga­ za­če­ća­Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je;­ži­to­se­si­ja­lo­uvi­jek­oko­blag­da­na­sv.­Mar­ka­25.­trav­nja)­kao­po­slje­di­ca­to­ga­što­ je­utje­caj­ cr­kve­nih­blag­da­na­ imao­ve-li­ku­va­žnost­ u­nji­ho­vu­ ži­vo­tu.­Naj­ve­ći­ su­in­kul­tu­ra­to­ri­ bu­nje­vač­kih­ Hr­va­ta­ bi­sku­pi­Ivan­An­tu­no­vić­i­Laj­čo­Bu­da­no­vić,­sve­će-ni­ci­Pa­jo­Ku­jun­džić,­Bla­ško­Ra­jić­i­dr.,­jer­su­ci­je­li­svoj­ži­vot­usmje­ri­li­pre­ma­oču­va-nju­kul­tur­no­ga­na­rod­no­ga­iden­ti­te­ta­Hr­va­ta­u­Bač­koj,­te­u­na­sto­ja­nju­da­u­go­to­vo­sva-ki­ na­rod­ni­ obi­čaj­ uple­tu­ i­ po­ne­ku­ du­hov-nu­ vri­jed­nost.­Ako­ je­ bi­lo­ ne­ko­ga­ sla­vlja­u­na­ro­du,­a­da­ono­ni­je­po­pri­mi­lo­vjer­ske­ko­no­ta­ci­je,­na­ve­de­ni­bi­ih­bač­ki­in­kul­tu­ra-to­ri­uni­je­li.­To­se­u­pr­vom­re­du­od­no­si­na­Bla­ška­Ra­ji­ća,­ko­ji­je­svje­tov­nu­sve­ča­nost­za­vr­šet­ka­že­tve­du­ži­jan­cu­uveo­i­u­cr­kve­ni­ži­vot.Lit.:­ I.­An­tu­no­vić,­Po­uč­ne­ iskri­ce;­ko­rist­noj­puč­koj­za­ba­vi­pu­tem­po­Ita­li­ji­go­di­ne­1869­te,­Te­mi-švar,­1872;­I.­An­tu­no­vić,­Od met nik,­Za­greb,­1875;­I.­An­tu­no­vić,­Sla vjan,­Ka­la­ča,­1875;­I.­An­tu­no­vić,­Bog­s’­čo­vi­e­kom,­Vac,­1879;­I.­An­tu­no­vić,­Raz pra-va­o­po­du­nav­skih­i­po­ti­san­skih­Bu­njev­cih­i­Šok­cih, Beč,­1882;­I.­An­tu­no­vić,­Čo­vik­s’­Bo­gom,­Ka­la­ča,­1884;­ I.­Eve­to­vić,­Kra­tak­ ži­vo­to­pis­ po­koj­nog­bi-sku­pa­ Iva­na­ pl.­An­tu­no­vi­ća, Ne ven, 2/1888,­ Su-

bo­ti­ca;­ I.­ Eve­to­vić,­ Što­god­ iz­ pro­šlo­sti­ Bu­nje­va-ca, Ne ven,­ 7/1888,­Su­bo­ti­ca;­M.­Eve­to­vić,­Ne­što­o­Bu­njev­ci­ma,­Knji­žev­ni­se­ver,­1/1925,­Su­bo­ti­ca;­M.­Eve­to­vić,­Ži­vot­i­rad­bi­sku­pa­Iva­na­An­tu­no­vi­ća­na rod nog pre po ro di te lja,­Su­bo­ti­ca,­1935;­I.­Pr­ćić,­Su bo ti ca i Bu njev ci,­Su­bo­ti­ca,­1936;­Lj.­L.­Vuj­ko-vić,­Bu­nje­vač­ki­na­rod­ni­obi­ča­ji,­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne, br.­30/1938,­Su­bo­ti­ca;­Ga u di um et spes : do ku men-ti Dru gog va ti kan skog kon ci la,­ Za­greb,­ 1970;­ I.­Pr­ćić,­Lju­de­vit­(Laj­čo)­Bu­da­no­vić­(1873.–1958.),­Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca­–­ka­len­dar­za­1984.­god.,­Bač,­1983;­L.­I.­Krm­po­tić,­Od­nos­Cr­kve­i­kul­tu­re,­Su-bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ –­ ka­len­dar­ za­ 1984.­ god.,­ Bač,­1983;­A.­Se­ku­lić,­Bač­ki­Hr­va­ti,­Za­greb,­1991;­B.­Ga­brić­i­L.­I.­Krm­po­tić,­Pre lo,­Su­bo­ti­ca,­1992;­B.­Ga­brić,­25.­ob­ljet­ni­ca­smr­ti­Iva­na­Ku­jun­dži­ća,­Su-bo­tič­ka­Da­ni­ca­(no­va)­:­Ka­len­dar­za­1995.­go­di­nu, Su­bo­ti­ca,­1994;­B.­Ga­brić,­Osam­de­se­ta­ob­ljet­ni­ca­smr­ti­Pa­je­Ku­jun­dži­ća,­Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca­(no­va)­:­Ka­len­dar­za­1996.­go­di­nu,­Su­bo­ti­ca,­1995;­B.­Ga-brić,­Dr.­Jo­sip­An­drić­(1894-1967),­Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca­ (no­va)­ :­Ka­len­dar­ za­1998.­ go­di­nu,­ Su­bo­ti-ca,­1997;­B.­Ga­brić,­Da­ih­ne­za­bo­ra­vi­mo:­Bi­skup­Laj­čo­ Bu­da­no­vić­ (40.­ ob­ljet­ni­ca­ smr­ti)­ :­ Bla­ško­Ra­jić­ (120.­ ob­ljet­ni­ca­ ro­đe­nja),­ Su­bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ (no­va)­ :­Ka­len­dar­ za­1999.­go­di­nu, Su bo ti ca, 1998;­ L.­ I.­ Krm­po­tić,­ Sto­ go­di­na­ po­sli­je,­ u:­ M.­Eve­to­vić,­Ži­vot­ i­ rad­ bi­sku­pa­ Iva­na­An­tu­no­vi­ća,­na rod nog pre po ro di te lja,­Pe­čuh­2002²;­L.­Ne­met,­In­kul­tu­ra­ci­ja­ u­ su­vre­me­noj­ evan­ge­li­za­ci­ji,­Ob no-vlje­ni­ži­vot,­6/1997,­Za­greb;­L.­I.­Krm­po­tić,­Li­tur-gij­ski­i­pa­ra­li­tur­gij­ski­obi­ča­ji­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­u­ dje­li­ma­ bi­sku­pa­ Iva­na­ An­tu­no­vi­ća,­ Pa si on ska ba šti na, 1,­Za­greb,­1998;­Op­ći­re­li­gij­ski­lek­si­kon, Za­greb,­2002;­M.­Eve­to­vić,­L.­I.­Krm­po­tić,­Ži­vot­i­rad­bi­sku­pa­Iva­na­An­tu­no­vi­ća,­na­rod­nog­pre­po­ro­di te lja,­Pe­čuh,­2002;­M.­Eve­to­vić,­Ži­vot­i­rad­Pa­je­Ku­jun­dži­ća,­Su­bo­ti­ca,­2005;­J.­Ši­mić,­Kul­tu­ra­i­in-kul­tu­ra­ci­ja­u­uče­nju­ i­dje­lo­va­nju­Ka­to­lič­ke­cr­kve­od­II.­va­ti­kan­skog­sa­bo­ra,­Fi­lo­zof­ska­is­tra­ži­va­nja, br.­ 112,­ Za­greb,­ 2008;­ M.­ Stan­tić,­ In kul tu ra ci ja vje­re­ kroz­ puč­ku­ po­bo­žnost­ bu­nje­vač­kih­ Hr­va­ta, Su­bo­ti­ca,­ 2010;­ A.­ He­ge­dűs,­ Pa­tac­hich­ Gábor­ka loc sai érsek éle te és restaurációs tevékenysége, Bu­da­pest-Ka­loc­sa,­ 2010;­ S.­ Maj­dan­džić-Gla­dić,­Ne­gda­šnji­ ob­red­ni­ci­ ko­ri­šte­ni­ na­pod­ruč­ju­ da­na­šnje­is­toč­ne­Hr­vat­ske­i­Sri­je­ma,­http://www.scribd.com/doc/31841758/Snje­ža­na-Maj­dan­džić-Gla­dić-Ne­gda­šnji-ob­red­ni­ci-ko­ri­šte­ni-na-pod­ruč­ju-da­na-šnje-is­toč­ne-Hr­vat­ske-i-Sri­je­ma­(26.­IX.­2010.)

M.­Stan­tić

IN STI TUT IVAN­AN­TU­NO­VIĆ­→­Ka­to-lič­ki­ in­sti­tut­ za­ kul­tu­ru,­ po­vi­jest­ i­ du­hov-nost­Ivan­An­tu­no­vić

IN TE GRA CI JA

28

IN TE GRA CI JA (no vo lat.­ in­te­gra­re:­ uči-ni­ti­ cje­li­nom),­ iz­vor­no­ ozna­ču­je­ spa­ja­nje,­oku­plja­nje­ odi­je­lje­nih­ ele­me­na­ta­ u­ je­din-stven­ su­stav,­ pri­mje­ri­ce­ pred­me­ta,­ ide­ja,­na­ro­da­i­sl.­Ra­bi­se­uče­sta­lo­i­su­prot­ni­po-jam­dez in te gra ci ja­u­smi­slu­»ras­pad­cje­li-ne«­ te­re in te gra ci ja u­zna­če­nju­»po­nov­no­uklju­či­va­nje­u­cje­li­nu«.­U­zna­no­sti­ima­po-naj­pri­je­zna­če­nje­cje­lo­vi­to­sti,­ali­i­ne­po­mi-je­ša­no­sti.­U­ so­ci­o­lo­gi­ji­ naj­če­šće­ ozna­ču­je­stva­ra­nje­ve­ćih­dru­štve­nih­cje­li­na­ili­sku­pi-na­iz­vi­še­iz­vor­no­ne­po­ve­za­nih­ili­sla­bo­po-ve­za­nih­di­je­lo­va­ili­pak­zbi­ja­nje­ta­kvih­sku-pi­na­u­uže­po­ve­za­ne­cje­li­ne.­U­tom­smi­slu­mo­že­se­go­vo­ri­ti­o­na­ci­o­nal­noj,­ svjet­skoj,­euro­an­tlant­skoj,­ dru­štve­noj,­ dr­žav­noj­ i­ sl.­in­te­gra­ci­ji,­što­on­da­ima­iz­rav­nu­va­žnost­i­za­po­du­nav­ske­Hr­va­te­–­Bu­njev­ce­i­Šok­ce.­Ozna­ču­je­ i­ ob­lik­ uje­di­ni­telj­skih­ et­nič­kih­pro­ce­sa,­ obič­no­ u­ sklo­pu­ vi­še­na­ci­o­nal­nih­dr­ža­va­ (npr.­ Švi­car­ska,­ In­di­ja).­U­ imi­gra-cij­skoj­ se­ pak­ po­li­ti­ci­ za­pad­nih­ ze­ma­lja­pot­kraj­ 1970-ih­ i­ 1980-ih­ po­ja­vlju­je­ in­te-gra­cij­ska­ po­li­ti­ka­ pre­ma­ stra­nim­ imi­gran-ti­ma­kao­po­ku­šaj­pre­vla­da­va­nja­ne­ga­tiv­nih­po­slje­di­ca­asi­mi­la­ci­je­ i­se­gre­ga­ci­je­ te­ra­di­po­ve­zi­va­nja­ imi­gra­na­ta­ iz­ dru­gih­ kul­tu­ra,­uklju­ču­ju­ći­i­druk­či­ju­vjer­sku­i­je­zič­nu­pri-pad­nost,­u­dru­štve­nu­cje­li­nu,­uz­uza­jam­nu­pri­la­god­bu­i­pri­hva­ća­nje­ma­nji­ne­od­ve­ćin-sko­ga­do­mi­cil­no­ga­sta­nov­ni­štva.­ Kao­su­vre­me­ni­dru­štve­ni­fe­no­men­pret-po­sta­vlja­mno­go­broj­ne­so­ci­jal­ne,­eko­nom-ske­i­po­li­tič­ke­mje­re­i­pro­ce­se­pre­ko­ko­jih­se­po­seb­ni­iden­ti­te­ti­raz­li­či­tih­kul­tur­nih,­et-nič­kih­ili­vjer­skih­gru­pa­od­stra­ne­ve­ći­ne­i­dr­ža­ve­pri­hva­ća­ju,­ču­va­ju­i­po­štu­ju­te­kao­ta­kvi­uvo­de­u­glav­ne­dru­štve­ne­to­ko­ve.­Na­taj­se­na­čin­bit­no­raz­li­ku­je­od­dru­gih­vr­sta­po­li­ti­ka­od­no­sa­pre­ma­et­no­kul­tur­nim­raz­li-ka­ma­–­se­gre­ga­ci­je,­akul­tu­ra­ci­je­ili­asi­mi-la­ci­je,­a­glav­ne­su­joj­po­slje­di­ce­sklad­nost­me­đu­na­ci­o­nal­nih­od­no­sa­te­lo­jal­nost­pre­ma­dr­ža­vi­ pri­pad­ni­ka­ et­no­kul­tur­nih­ ma­njin-skih­za­jed­ni­ca.­S­raz­vo­jem­za­šti­te­ma­nji­na­u­Euro­pi­ti­je­kom­po­sljed­njih­ne­ko­li­ko­de-se­tlje­ća,­a­kao­od­go­vor­na­dis­kri­mi­na­ci­ju­u­et­no­cen­trič­nim­ dru­štvi­ma,­ po­ja­vlju­je­ se­ u­sfe­ri­ma­njin­skih­pra­va­kao­po­li­tič­ki­za­htjev­na­ci­o­nal­nih­ma­nji­na­ ra­di­ nji­ho­ve­ in­te­gra-

ci­je­ u­ in­sti­tu­ci­je­ dr­ža­ve­ i­ dru­štva,­ pret­po-sta­vlja­ju­ći­ naj­če­šće­ po­sto­ja­nje­ in­sti­tu­ci­ja­oču­va­nja­ vla­sti­te­ po­seb­no­sti­ i­ raz­mjer­nu­za­stu­plje­nost­ma­nji­na­u­dr­žav­nim­ti­je­li­ma­i­jav­nim­usta­no­va­ma,­što­se­na­sto­ji­nor­ma-tiv­no­re­gu­li­ra­ti.­ Nor­ma­tiv­ni­ su­stav­ s­ tim­ zna­čaj­ka­ma­po­stao­ je­ po­li­tič­ki­ mo­del­ od­no­sa­ pre­ma­et­no­kul­tur­nim­ raz­li­ka­ma­ ko­je­ tre­ba­ju­ pri-mje­nji­va­ti­ biv­še­ so­ci­ja­li­stič­ke­ dr­ža­ve­ u­pro­ce­su­ europ­skih­ in­te­gra­ci­ja.­Ta­ko­đer­ se­po­ja­vlju­je­ i­na­kul­tur­nom­pla­nu­u­po­li­tič-koj­ kon­cep­ci­ji­ in­te­gra­tiv­no­ga­ mul­ti­kul­tu-ra­li­zma­ (na­su­prot­ kon­cep­ti­ma­ se­gre­ga­tiv-no­ga­mul­ti­kul­tu­ra­li­zma­ili­pak­za­dr­ža­va­nja­ma­njin­skih­iden­ti­te­ta­is­klju­či­vo­u­pri­vat­noj­sfe­ri­u­dru­štvi­ma­kla­sič­ne­li­be­ral­ne­de­mo-kra­ci­je),­ko­je­mu­je­svr­ha­uklju­či­va­nje­oso-bi­to­sti,­ vr­jed­no­te­ i­ iden­ti­te­ta­ ma­njin­skih­za­jed­ni­ca­u­sva­pod­ruč­ja­jav­no­sti­i­dru­štva.­Pri­pad­ni­ci­ ma­nji­na­ u­ ta­kvu­ pri­stu­pu­ do-ži­vlja­va­ju­ se­ kao­ in­te­gra­tiv­ni,­ su­pri­pad­ni­di­je­lo­vi­ i­sa­stav­ni­ce­cje­lo­kup­no­ga­dru­štva­i­ ni­su­ ogra­ni­če­ni­ na­ bo­ra­vak­ u­ »et­nič­kim­re­zer­va­ti­ma«.Lit.:­ Lek­si­kon­ mi­gra­cij­sko­ga­ i­ et­nič­kog­ na­zi­vlja, Za­greb,­ 1998;­G.­Ba­šić,­ Is ku še nja de mo kra ti je u mul­ti­et­nič­kom­dru­štvu,­Be­o­grad,­2006.

T.­Žig­ma­nov

IN TER KUL TU RA LI ZAM (engl.­ in­ter-cul­tu­ra­lism­ <­ in­ter­ /lat:­ iz­me­đu/­ +­ kul­tu-ra),­ me­đu­kul­tur­nost,­ su­vre­me­ni­ dru­štve­ni­fe­no­men­ko­ji­se­od­no­si­na­me­đu­sob­no­po-ve­zi­va­nje­ra­znih­et­nič­kih­kul­tu­ra­u­ne­kom­dru­štvu.­U­osno­vi­pred­sta­vlja­slo­že­nu­kon-cep­ci­ju­ po­li­tič­ko­ga­ dje­lo­va­nja­ jav­nih­ vla-sti,­po­naj­pri­je­u­pod­ruč­ju­obra­zov­ne­i­kul-tur­ne­po­li­ti­ke,­u­li­be­ral­nim­de­mo­kra­ci­ja­ma­s­ vi­še­et­nič­kim­ sta­nov­ni­štvom.­ Po­ja­vlju­je­se­s­post­mo­der­nom­kao­od­go­vor­na­to­što­su,­u­et­no­kul­tur­nom­smi­slu,­su­vre­me­ne­de-mo­krat­ske­dr­ža­ve­s­jed­ne­stra­ne­jed­no­kul-tur­ne­i­sa­mo­do­volj­ne,­a­s­dru­ge­stra­ne­ne-pra­ved­ne­pre­ma­kul­tu­ra­ma­i­pri­pad­ni­ci­ma­broj­ča­no­ma­njih­et­nič­kih­za­jed­ni­ca.­Ka­ko­bi­ se­ ti­ ne­do­sta­ci­ uklo­ni­li,­ u­ za­pad­nim­ se­li­be­ral­nim­de­mo­kra­ci­ja­ma­pot­kraj­XX.­st.­stva­ra­ju­ i­ pro­vo­de­ po­li­ti­ke­ vi­še­kul­tur­no-sti­ ili­mul­ti­kul­tu­ra­li­zma­i­me­đu­kul­tur­no­sti­

IN TER KUL TU RA LI ZAM

29

ili­ in­ter­kul­tu­ra­li­zma.­ I­ dok­ vi­še­kul­tur­nost­pred­sta­vlja­po­li­tič­ki­i­nor­ma­tiv­ni­ideal­ko-je­mu­je­cilj­slo­bo­dan­raz­voj­vi­še­po­seb­nih­et­nič­kih­kul­tu­ra­ko­je­ži­ve­jed­na­uz­dru­gu,­me­đu­kul­tur­nost­ smje­ra­ na­ me­đu­kul­tur­nu­ko­mu­ni­ka­ci­ju­ i­ raz­mje­nu­me­đu­kul­tu­ra­ma­raz­li­či­tih­ et­nič­kih­ i­ na­ci­o­nal­nih­ ko­lek­ti-vi­te­ta­ te­ nji­ho­vo­ za­jed­nič­ko­ su­dje­lo­va­nje­u­ stva­ra­nju­ no­vih­ kul­tur­nih­ vri­jed­no­sti,­ a­da­se­pri­tom­ni­jed­na­od­njih­ne­uma­nji­u­vla­sti­tu­op­se­gu­i­zna­če­nju,­či­me­se­omo­gu-ću­je­ bo­lje­ ra­zu­mi­je­va­nje­ i­ su­rad­nja­me­đu­pri­pad­ni­ci­ma­raz­li­či­tih­kul­tu­ra­ i­na­ro­da­ te­sma­nje­nje­ me­đu­sob­nih­ pred­ra­su­da­ i­ ste-re­o­ti­pa.­Bu­du­ći­ da­ joj­ je­ glav­no­po­la­zi­šte­uvje­re­nje­ da­ se­ vri­jed­no­sti­ dru­gih­ kul­tu­ra­ne­ smi­ju­ocje­nji­va­ti­pre­ma­mje­ri­li­ma­vla-sti­te­ kul­tu­re,­ me­đu­kul­tur­nost­ ogra­ni­ča­va­upo­ra­bu­na­ci­o­nal­nih­sa­stav­ni­ca­jed­ne­kul-tu­re,­ naj­če­šće­ one­ naj­broj­ni­je­ za­jed­ni­ce,­kao­ in­stru­men­ta­ za­ po­li­tič­ku­mo­bi­li­za­ci­ju­gra­đa­na,­ uz­ do­mi­na­ci­ju­ ko­lek­ti­vi­stič­kih­pre­do­dža­ba­ o­ iden­ti­te­tu,­ ap­so­lu­ti­zi­ra­njem­et­nič­kih­ kri­te­ri­ja­ iden­ti­fi­ka­ci­je,­ ma­ni­pu­li-ra­njem­ide­jom­iden­ti­te­ta­kao­me­ha­ni­zmom­izo­li­ra­nja,­ auto­re­fe­ren­cij­skim­ sa­mo­po­tvr-đi­va­njem,­ sa­mo­do­volj­no­šću,­ sa­mo­do­pad-no­šću­ i­ ho­mo­ge­no­šću.­ Su­prot­na­ su­ mu­shva­ća­nja­ kul­tur­no­ga­ asi­mi­la­ci­o­ni­zma,­pre­ma­ko­je­mu­je­sta­pa­nje­kul­tu­ra­jam­stvo­dru­štve­ne­ko­he­zi­je­i­po­li­tič­ke­de­mo­kra­ci­je,­npr.­ne­ka­da­šnji­ame­rič­ki­po­jam­»lon­ca­za­ta­lje­nje«,­pre­ma­ko­je­mu­je­SAD­sim­bo­lič-ki­go­lem­lo­nac­ko­ji­sta­pa­do­se­lje­ni­ke­iz­ra-znih­ze­ma­lja­u­no­vu­i­je­din­stve­nu­ame­rič­ku­na­ci­ju.­ Nor­ma­tiv­ni­se­ide­a­li­me­đu­kul­tur­no­sti­–­me­đu­sob­no­po­ve­zi­va­nje,­pro­ži­ma­nje­i­dru-ge­ in­ter­ak­ci­je­ me­đu­ kul­tu­ra­ma­ raz­li­či­tih­na­ro­da­ –­ ostva­ru­ju­ ne­ sa­mo­ kroz­ sta­vo­ve­ili­pro­jek­ci­ju­že­lja­po­je­di­na­ca­ne­go­mo­ra­ju­bi­ti­pre­to­če­ni­u­kon­kret­ne­po­li­ti­ke­od­stra­ne­jav­nih­vla­sti.­One­pod­ra­zu­mi­je­va­ju­pri­mje-ren­ prav­ni­ okvir,­ su­klad­ne­ in­sti­tu­ci­o­nal­ne­me­ha­ni­zme­ i­ za­ dru­ge­ kul­tu­re­ in­klu­ziv­ne­pro­gra­me­ dje­lo­va­nja­ dr­žav­nih­ ti­je­la,­ po-li­tič­kih­ak­te­ra­ i­ ci­vil­nih­or­ga­ni­za­ci­ja.­Nji-ho­vim­ se­ ostva­ri­va­njem­ po­mi­ču­ sta­tič­ne­gra­ni­ce­kul­tur­nih­pa­ra­dig­ma­u­prav­cu­po-zi­tiv­no­ga­me­đu­sob­no­ga­do­ti­ca­ja,­ što­pod-

ra­zu­mi­je­va­otva­ra­nje­pre­ma­raz­li­či­to­sti­ma­i­nji­ho­vu­afir­ma­ci­ju.­Ako­u­prak­si­po­sto­ji­sa­mo­ ak­tiv­na­ in­ter­ak­ci­ja­ i­ raz­mje­na,­ a­ ne­vanj­sko­su­sre­ta­nje­–­na­ra­zi­ni­si­mu­la­tiv­ne­in­ter­ak­ci­je,­uz­raz­mje­nu­fol­klor­nih­te­sa­dr-ža­ja­iz­tra­di­cij­ske­kul­tu­re,­na­što­se­me­đu-kul­tur­nost­u­Sr­bi­ji­naj­če­šće­svo­di,­ona­ iz-i­sku­je­na­por­upo­zna­va­nja­ i­ ra­zu­mi­je­va­nja­dru­gih­kul­tu­ra,­što­se­zbi­va­u­struk­tu­ra­ma­i­ kroz­ sa­dr­ža­je­ for­mal­ne­ so­ci­ja­li­za­ci­je­ u­pro­svjet­nom­ su­sta­vu­ dr­ža­va­ te­ pro­gra­mi-ma­kul­tur­nih­in­sti­tu­ci­ja­i­kao­ta­kvo­za­stu-plje­no­ je­ u­ jav­no­sti­ kao­ po­že­ljan­ mo­del­od­no­sa­me­đu­ kul­tu­ra­ma­ raz­li­či­tih­ na­ro­da.­Na­afir­mi­ra­nju­ in­ter­kul­tu­ra­li­zma­u­Euro­pi­na­kon­2000.­su­stav­no­dje­lu­je­Vi­je­će­Euro-pe­do­no­se­ći­niz­de­kla­ra­ci­ja­(npr.­De­kla­ra-ci­ju­o­kul­tur­noj­ra­zno­li­ko­sti­ iz­2000.;­De-kla­ra­ci­ju­ europ­skih­mi­ni­sta­ra­obra­zo­va­nja­o­ me­đu­kul­tur­nom­ obra­zo­va­nju­ u­ no­vom­europ­skom­kon­tek­stu­iz­2003.;­De­kla­ra­ci­ju­Vi­je­ća­o­europ­skoj­stra­te­gi­ji­za­raz­voj­me-đu­kul­tur­no­ga­ di­ja­lo­ga­ iz­ 2005.)­ te­ ra­de­ći­na­nji­ho­voj­pro­ved­bi­u­dr­ža­va­ma­čla­ni­ca-ma.­ Prem­da­se­o­me­đu­kul­tur­no­sti­kao­mo-de­lu­ po­li­tič­ko­ga­ dje­lo­va­nja­ de­mo­krat­skih­dr­ža­va­ne­mo­že­go­vo­ri­ti­do­kra­ja­XX.­st.,­u­po­vi­je­sti­se­mo­gu­su­sre­sti­ne­ke­me­đu­kul-tur­ne­ prak­se­me­đu­ po­je­din­ci­ma­ i­ u­ ci­vil-nom­dru­štvu.­Kad­je­ri­ječ­u­po­du­nav­skim­Hr­va­ti­ma­–­Bu­njev­ci­ma­i­Šok­ci­ma­u­XIX.­st.­ i­ po­čet­kom­XX­ st.,­ broj­ je­ ta­kvih­ pri-mje­ra­ogra­ni­čen­jer­je­to­vri­je­me­iz­grad­nje­su­vre­me­ne­ma­džar­ske­na­ci­je­ i­sna­žne­asi-mi­la­cij­ske­po­li­ti­ke­pre­ma­ne­ma­džar­sko­mu­sta­nov­ni­štvu.­Pa­ipak,­pr­ve­zna­ko­ve­me­đu-kul­tur­no­sti­ uoča­va­mo­ sre­di­nom­ XIX.­ st.­ka­da­ se­ Lu­dwig­ Fried­rich­ Kra­u­se (ro­đen­u­San­to­vu­1824.)­ ja­vlja­ s­pri­je­vo­di­ma­hr-vat­skih­ lir­skih­ i­ep­skih­na­rod­nih­pje­sa­ma.­Me­đu­inim,­na­ma­džar­ski­je­pre­veo­i­1857.­iz­dao­ Ma­žu­ra­ni­ćev­ ep­ »Smrt­ Smail-age­Čen­gi­ća«,­što­je­bio­pr­vi­pri­je­vod­to­ga­kla-sič­nog­dje­la.­ Isto­ ta­ko,­ po­je­din­ci­ iz­ra­đu­ju­pr­ve­ ma­džar­sko-hr­vat­ske­ rječ­ni­ke­ (Am-bro­zi­je­Šar­če­vić)­i­pri­je­vo­de­s­ma­džar­sko-ga­ili­na­ma­džar­ski­(mo­li­tve­ni­ci­i­cr­kve­ne­pje­sma­ri­ce­ Sti­pa­na­Gr­gi­ća,­ Fra­nje­Bo­dol-sko­ga­i­dr.),­što­će­se­na­po­se­raz­vi­ti­na­kon­

IN TER KUL TU RA LI ZAM

30

Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­u­Su­bo­ti­ci­(La­zar­Mer­ko­vić,­Jo­sip­Bu­ljov­čić,­Ma­ti­ja­Mol­zer,­Ro­bert­Tilly).­U­pr­voj­po­lo­vi­ci­XX.­st.­ma-džar­ske­pje­sni­ke,­na­po­se­Sándora­Pe­tő­fia­i­Jánosa­Aranya,­pre­vo­di­sve­će­nik­Be­la­Hor-vat.­Mi­šo­Je­lić­u­to­do­ba­pre­vo­di­s­ma­džar-sko­ga­ono­dob­ne­omi­lje­ne­ka­za­li­šne­ko­ma-de.­Ta­kvu­dje­lat­nost­uoči­II.­svjet­skog­ra­ta­u­ Ma­džar­skoj­ na­sta­vlja­ju­ Stje­pan­ Ve­lin­ i­Ba­ri­ša­Man­dić,­ ko­ji­ »po­na­šu­ju«­ (za­vi­čaj-nom­ je­zi­ku­ pri­la­go­đu­ju)­ i­ ne­ke­ Nu­ši­će­ve­

ko­me­di­je.­U­dru­goj­po­lo­vi­ci­20.­st.­u­Ma-džar­skoj­se­obje­lo­da­nju­je­ci­je­li­niz­pri­je­vo-da­dje­la­hr­vat­ske­knji­žev­no­sti­na­ma­džar-ski­ je­zik,­me­đu­ko­ji­ma­se­ is­ti­ču­pri­je­vo­di­Zoltána­Csu­ke­pro­znih­ostva­ra­ja­Mi­ro­sla­va­Kr­le­že­i­Ive­An­dri­ća.­Hr­vat­sko-ma­džar­ske­i­ srp­sko-ma­džar­ske­ ka­za­li­šne­ ve­ze­ ob­ra-đu­je­ István­ Póth­ (Sta­za­ma­ pri­ja­telj­stva,­Bu­dim­pe­šta,­1994).­Kad­je­pak­ri­ječ­o­hr-vat­sko-srp­skim­me­đu­kul­tur­nim­od­no­si­ma,­ti­je­kom­po­vi­je­sti­ po­sto­ja­li­ su­ raz­li­či­ti­ ob-li­ci­ i­ re­zul­ta­ti­ tih­pro­ce­sa.­U­po­du­nav­skih­je­ Bu­nje­va­ca­ ta­ko­đer­ već­ u­XIX.­ st.­ bi­lo­po­je­di­na­ca­ ko­ji­ su­ pre­vo­di­li­ sa­ srp­sko­ga­na­mje­sno­hr­vat­sko­ (bu­nje­vač­ko)­nar­ječ­je­(Ivan­Am­bro­zo­vić,­Fra­njo­Bo­dolsky,­Pa­jo­Ku­jun­džić­i­dr.),­a­kad­je­ri­ječ­o­ši­rem­pla-nu,­oni­su­se­kre­ta­li­od­kre­a­tiv­no­ga­pro­ži-ma­nja­ i­ su­rad­nje,­ pri­je­ sve­ga­me­đu­ is­tak-nu­tim­kul­tur­nim­ stva­ra­te­lji­ma,­ što­ na­po­se­vri­je­di­ za­ svr­še­tak­XIX.­ i­ pr­va­ de­se­tlje­ća­XX.­ st.­ (Jo­sip­Pan­čić,­An­tun­Gu­stav­Ma-

toš­i­Tin­Uje­vić­s­hr­vat­ske­stra­ne­ili­Mar­ko­Ri­stić­ sa­ srp­ske)­ te­ u­ vri­je­me­ so­ci­ja­li­zma­i­ po­sto­ja­nja­ za­jed­nič­ko­ga­ ju­go­sla­ven­sko-ga­kul­tur­no­ga­pro­sto­ra­i­po­li­ti­ke­»brat­stva­i­ je­din­stva«­pre­ko­ko­eg­zi­sten­ci­je­s­ve­o­ma­ma­lo­do­di­ra,­ka­kva­je­si­tu­a­ci­ja­na­po­čet­ku­XXI.­st.,­pa­go­to­vo­do­pot­pu­no­ga­iz­o­stan-ka­ po­zi­tiv­nih­mo­me­na­ta­ u­ ko­mu­ni­ka­ci­ji­ i­kul­tur­noj­raz­mje­ni­za­vri­je­me­rat­nih­su­ko-ba­1990-ih.­ Ka­da­ je­ ri­ječ­ o­me­đu­kul­tur­no­sti­ u­ su-vre­me­noj­ Sr­bi­ji,­ re­a­fir­ma­ci­ja­ na­ci­o­nal­ne­ide­je­ pod­ auto­ri­tar­nim­Mi­lo­še­vi­će­vim­ re-ži­mom­ 1990-ih­ bi­la­ je­ eks­tre­man­ pri­mjer­nor­ma­tiv­no­ga­ i­ prak­tič­no­ga­ ne­gi­ra­nja­ in-ter­kul­tu­ra­li­zma­i­sna­žnih­in­sti­tu­ci­o­nal­nih­i­iz­va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nih­ pri­ti­sa­ka­ na­ ma­njin-ske­za­jed­ni­ce.­Iako­je­pr­vo­de­se­tlje­će­XX.­st.­do­ni­je­lo­nor­ma­tiv­ne­i­prak­tič­ne­no­vo­sti­u­ ve­zi­ s­ od­no­som­pre­ma­ma­nji­na­ma,­ one­go­to­vo­da­i­ne­ma­ju­me­đu­kul­tur­nih­ele­me-na­ta­ jer­ je,­ kao­ i­ u­ve­ći­ni­biv­ših­ko­mu­ni-stič­kih­ ze­ma­lja,­ pri­hva­će­na­ kon­cep­ci­ja­se­gre­ga­cij­ske­ ili­ izo­la­ci­o­ni­stič­ke­ vi­še­kul-tur­no­sti,­ tj.­ po­li­ti­ke­ su­po­sto­ja­nja­us­po­red-nih­svje­to­va­ko­ji­se­me­đu­sob­no­to­le­ri­ra­ju,­ali­se­ne­pro­ži­ma­ju.­ Ako­ se­ go­vo­ri­ o­ me­đu­kul­tur­no­sti­ iz­gle­di­šta­ hr­vat­ske­ ma­njin­ske­ za­jed­ni­ce­ u­Voj­vo­di­ni,­ dr­žav­ne­ vla­sti­ ni­su­ po­sta­vlja­le­ta­kve­pro­gram­ske­okvi­re­ak­tiv­no­sti.­Osim­to­ga,­Hr­va­ti­su­u­ve­ćin­skoj­srp­skoj­jav­no-sti­ uve­li­ke­ ne­vi­dlji­va­ ma­nji­na,­ što­ je­ po-slje­di­ca­či­nje­ni­ce­da­je­ov­da­šnja­jav­nost­u­et­nič­kom­ smi­slu­mo­no­lit­no­ i­ eks­klu­ziv­no­ustro­je­na­ te­kao­ ta­kva­ is­klju­ču­ju­ća­pre­ma­ono­mu­što­ je­mje­sno­hr­vat­sko,­osim­ka­da­se­pi­še­o­ in­ci­den­ti­ma­ ili­ ne­ga­tiv­no,­ što­ je­u­ funk­ci­ji­ (re)afir­ma­ci­je­ Hr­va­ta­ kao­ »ne-pri­ja­te­lja«­u­srp­skom­dru­štvu­ i­vla­da­ju­ćih­ide­o­lo­gi­ja,­ ko­je­ se­ po­ti­ču­ i­ sa­dr­ža­ji­ma­ o­Hr­va­ti­ma­u­udž­be­ni­ci­ma­po­vi­je­sti.­Nji­ho­va­od­sut­nost­iz­me­đu­kul­tur­ne­ko­mu­ni­ka­ci­je­i­raz­mje­ne­vi­dlji­va­je­i­u­dru­gim­pod­ruč­ji­ma­dru­štve­no­ga­ži­vo­ta,­na­po­se­u­ seg­men­ti­ma­vi­so­ke­kul­tu­re­i­zna­no­sti,­gdje­hr­vat­ski­sa-dr­ža­ji­ iz­o­sta­ju,­uz­ isto­dob­nu­za­stu­plje­nost­onih­ ak­tiv­no­sti­ ko­je­ su­ usmje­re­ne­ na­ ni-je­ka­nje­ hr­vat­sko­ga­ pod­ri­je­tla­ Bu­nje­va­ca.­Isti­na,­ hr­vat­skih­ je­ sa­dr­ža­ja­ kat­kad­bi­lo­u­

Hrvati­i­Mađari­u­svjetlu­prožimanja kultura i jezika,­Pečuh,­1997.

IS KRU LJEV

31

tim­pod­ruč­ji­ma­dru­štve­no­ga­ži­vo­ta,­no­nji-ho­vi­ su­ auto­ri­ ili­ su­bjek­ti­ me­đu­kul­tur­nih­od­no­sa­Hr­va­ti­iz­Hr­vat­ske.Lit.:­V.­Ka­tu­na­rić,­Je­dan­uvod­u­in­ter­kul­tu­ra­li­zam,­u:­ The­le­me,­ 2/1991,­ Za­greb; In ter kul tu ral nost u mul­ti­et­nič­kim­dru­štvi­ma­(prir.­B.­Jak­šić),­Be­o­grad-Ce­lo­vec,­ 1995.; J.­ Kom­šić,­ Šan se in ter kul tu ra li-zma i is ku še nja et no de mo kra ti je,­Su­bo­ti­ca,­1997;­Lek­si­kon­mi­gra­cij­skog­i­et­nič­kog­na­zi­vlja,­Za­greb,­1998;­M.­Mi­keš,­Je­zič­ki­sno­bi­zam­ili­ne­moć­pre-vo­di­o­ca,­u:­Je zik da nas,­br.­8,­No­vi­Sad,­1998;­Z.­Go­lu­bo­vić,­Ja­i­dru­gi­:­an­tro­po­lo­ška­is­tra­ži­va­nja­in di vi du al nog i ko lek tiv nog iden ti te ta,­ Be­o­grad­1999;­S.­Bo­sto,­Evrop­ski­kul­tur­ni­ iden­ti­tet­ iz­me-đu­ uni­ver­za­li­zma­ i­ par­ti­ku­la­ri­zma,­ u:­ Za rez,­ br.­65,­ Za­greb,­ 2001;­ Raz­li­či­tost­ na­ de­lu­ :­ lo­kal­na­jav­na­upra­va­mul­ti­et­nič­kih­za­jed­ni­ca­u­cen­tral­noj­i­is­toč­noj­Evro­pi,­No­vi­Sad,­2002; Hr vat ska en ci-klo pe di ja,­5,­Za­greb,­2003;­G.­Ba­šić,­Is ku še nja de-mo­kra­ti­je­u­mul­ti­et­nič­kom­dru­štvu,­Be­o­grad,­2006;­Mul­ti­et­nič­ki­iden­ti­tet­Voj­vo­di­ne­(prir.­P.­Do­mo­nji),­Be­o­grad,­2008;­S.­Ba­čić,­Udž­be­ni­ci­po­vi­je­sti­:­ide-o­lo­gi­ja­ umje­sto­ zna­no­sti,­ Glas rav ni ce,­ br.­ 134,­Su­bo­ti­ca,­2009;­S.­Ilić,­Sr­bi­ja­ iz­me­đu­mul­ti­et­nič-no­sti­i­mul­ti­kul­tur­no­sti,­Mi­gra­cij­ske­i­et­nič­ke­te­me, 4/2009,­Za­greb;­www.coe.int

T.­Žig­ma­nov­i­Ž.­Man­dić

IS­KRU­LJEV,­ To­ša­ (Ja­se­no­vo,­ Ba­nat,­ 5.­IX.­1885.­–­Be­o­grad­12.­IV.­1974.)­uči­telj,­bi­lje­žnik,­pu­bli­cist,­po­li­tič­ki­i­kul­tur­ni­dje-lat­nik.­Uči­telj­sku­ško­lu­u­Te­mi­šva­ru­za­vr-šio­je­uz­pot­po­ru­vr­šač­ko­ga­vla­di­ke.­Is­pr­va­je­ ra­dio­kao­uči­telj,­ a­ po­sli­je­ se­ opre­di­je-lio­za­či­nov­nič­ki­po­sao.­Bio­je­bi­lje­žnik­u­Čan­ta­vi­ru,­ Bač­koj­ To­po­li,­ Glo­ža­nu,­ Iz­bi-štu,­Ri­đi­ci,­Bač­kom­Pe­tro­vom­Se­lu,­Le­me-šu­i­Ko­lu­tu.­Po­sta­vljen­je­za­čla­na­su­bo­tič-ke­grad­ske­skup­šti­ne­–­Pro­ši­re­no­ga­se­na­ta­–­ 1921.­ Za­ vri­je­me­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ra­ta­iz­bje­gao­je­u­Sr­bi­ju,­a­na­kon­ra­ta­opet­je­ra­dio­kao­bi­lje­žnik­u­Ko­lu­tu­i­Sta­ni­ši­ću.­ Bio­ je­ član­ Ra­di­kal­ne­ stran­ke­ i­ po­li-tič­ki­ sljed­be­nik­ Ja­še­To­mi­ća,­ a­ za­tim­ bli-ži­ stran­ka­ma­ so­ci­ja­li­stič­ke­ ori­jen­ta­ci­je.­Na­ po­čet­ku­ iz­la­že­nja­ su­bo­tič­ko­ga­ li­sta Ba­čva­nin­ 1922.­ bio­ je­ nje­gov­ ured­nik.­U­slo­bod­no­vri­je­me­ba­vio­se­pu­bli­ci­sti­kom­i­po­vi­je­šću.­ Pi­sao­ je­ član­ke­ s­ na­ci­o­nal­nim,­so­ci­jal­nim,­kul­tur­nim,­de­mo­graf­skim­i­po-vi­je­snim­pred­zna­kom,­za­li­sto­ve­Ba­čva­nin, No vi gla snik, Ju go slo ven ski dnev nik, Dan

i­dru­ge.­Po­seb­no­se­ba­vio­ju­žno­ba­nat­skom­re­gi­jom,­oda­kle­i­po­tje­če.­Če­sto­je­po­le­mi-zi­rao­s­ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma,­pa­i­oni­ma­pro-hr­vat­ske­ori­jen­ta­ci­je.­ U­dru­gom­di­je­lu­op­se­žne­knji­ge­Ras pe-će­srp­skog­na­ro­da­u­Sre­mu­1914.­go­di­ne­i­Ma­dža­ri­ : Sa­ma­džar­ske­ gra­ni­ce­ :­Baj­ski­tro kut : Sent An dri ja, osim­pri­ka­za­po­lo­ža-ja­ ju­žno­sla­ven­sko­ga­ sta­nov­ni­štva­ na­ pod-ruč­ju­tri­ja­non­ske­Ma­džar­ske,­do­ne­se­ni­su­i­dra­go­cje­ni­po­da­ci­o­do­ga­đa­ji­ma­ve­za­ni­ma­za­ sa­mo­ raz­gra­ni­če­nje.­ Su­bo­tič­ki­ je­ se­nat­na­pri­je­dlog­La­za­ra­Sti­pi­ća­i­ku­pio­tu­nje-go­vu­knji­gu­za­ci­je­nu­od­150­di­na­ra.­ Autor­je­član­ka­Ra di kal na stran ka me-đu­Bu­njev­ci­ma,­ko­ji­je­ob­ja­vio­u­Ilu stro va-nom­ra­di­kal­nom­al­ma­na­hu­Pa­šić­iz­1924.­U­ nje­mu­ je­ ospo­rio­ slu­žbe­nu­ ma­džar­sku­sta­ti­sti­ku­iz­1910.­o­sta­nov­ni­štvu­u­su­bo­tič-kom­okru­gu­te­je­ilu­stri­rao­pu­to­ve­ma­dža­ri-za­ci­je:­»Bu­njev­ci­nig­de­ni­su­ima­li­ni­svo­ga­za­ba­vi­šta,­ni­svo­je­osnov­ne­ško­le,­a­o­sred-njim­ ško­la­ma­ ni­ re­či­ ni­je­mo­go­ bi­ti.­ Pre-da­va­lo­im­se­sa­mo­na­ma­đar­skom­je­zi­ku­i­u­ gla­vu­ ime­ se­ uli­va­lo­ da­ su­ oni­Ma­đa­ri.­Bu­nje­vac­je­jed­no­či­nov­nič­ko­me­sto­sa­mo­ta­ko­mo­gao­ do­bi­ti­ ako­ se­ is­ta­kao­ i­ lu­pao­u­pr­sa­kao­va­tre­ni­Ma­đar«.­No­u­dru­gom­di­je­lu­član­ka,­u­ko­jem­pi­še­o­pr­vim­po­sli-je­rat­nim­go­di­na­ma,­za­go­va­ra­po­li­tič­ku­su-rad­nju­Bu­nje­va­ca­s­Ra­di­kal­nom­stran­kom­u­okvi­ru­ta­da­osno­va­ne­Ze­mljo­dil­ske­ka­si-ne­(Iva­na­Crn­ko­vi­ća,­Mar­ka­Ju­ri­ća,­An­tu­na­Vi­da­ko­vi­ća­ –­ Bo­ža­na,­ Sta­ni­šu­ Neo­r­či­ća,­Ši­mu­ Ru­di­ća­ i­ An­dri­ju­ Ple­ti­ko­si­ća­ apo-stro­fi­ra­kao­»po­šte­ne­gra­đa­ne«­i­»če­sti­te«),­dok­osta­le­(za­pra­vo­do­mi­nant­ne)­po­li­tič­ke­stru­je­me­đu­Bu­njev­ci­ma,­kao­ i­Puč­ku­ka-si­nu,­na­zi­va­»kle­ri­kal­ci­ma«,­sma­tra­ju­ći­da­su­na­kon­ra­ta­»su­bo­tič­ku­bu­nje­vač­ku­bra­ću­po­če­li­po­se­ći­va­ti­fran­ko­vač­ki­agen­ti­iz­Za-gre­ba­pro­pa­gi­ra­njem­ide­je­Hr­vat­stva«.Dje­la:­O Voj vo di ni i nje noj ko lo ni za ci ji,­No­vi­Sad,­1925;­Ras­pe­će­srp­skog­na­ro­da­u­Sre­mu­1914­go­di­ne­ i­Ma­dža­ri­ :­ Sa­ ma­džar­ske­ gra­ni­ce­ :­ Baj­ski­tro kut : Sent-An dri ja,­No­vi­Sad,­1936;­Sr bo bran i Sr bo bran ci,­No­vi­Sad,­1938.

Iz­vo­ri:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ Za­pi­snik­ pro-ši­re­nog­Se­na­ta­1921,­F:47.­IV­5847/1935,­F:47.­I­91/1921.

IS KRU LJEV

32

Lit.:­D.­Po­pov,­ Srp­ska­ štam­pa­u­Voj­vo­di­ni­1918­1941,­No­vi­Sad,­1983;­T.­Ko­loz­si,­Sza bad kai sajtó (1919­1945),­Újvidék,­1979;­D.­Nje­go­van,­S.­Jo-kić,­To­ša­Is­kru­ljev­o­Bu­njev­ci­ma­1924.­go­di­ne,­u:­Et­no­lin­gvi­stič­ka­isto­rij­ska­is­tra­ži­va­nja­o­Bu­njev­ci­ma­:­Zbor­nik­ra­do­va­sa­na­uč­nog­sku­pa­odr­ža­nog­25.­ ok­to­bra­ 2008.­ go­di­ne­ u­ Su­bo­ti­ci,­ No­vi­ Sad,­2008.

S.­Mač­ko­vić

ISTI NA, po­li­tič­ki­list­ko­ji­je­iz­la­zio­u­Su-bo­ti­ci­na­kon­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta.­Glav-ni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­bio­je­su­bo­tič­ki­no-vi­nar­La­zar­Sti­pić.­Pr­vi­se­broj­po­ja­vio­na­sa­mo­če­ti­ri­stra­ni­ce­12.­XII.­1922.,­a­zad-nji­15.­IV.­1923.­Ti­skan­je­u­ti­ska­ri­Etel­ke­Raj­čić.­Iz­la­zio­je­dva­put­na­tje­dan,­naj­pri-je­ sri­je­dom­ i­ su­bo­tom,­ a­ za­tim­ne­dje­ljom­i­če­tvrt­kom.­Ka­ko­ je­po­čet­kom­1923.­po-čeo­ob­ja­vlji­va­ti­i­tek­sto­ve­na­ma­džar­skom,­do­kra­ja­ve­lja­če­imao­je­dvo­je­zi­čan­na­slov­Isti­na­–­Igazság.

­ ­ Iz­ ured­ni­ko­va­ član­ka­ pod­ na­slo­vom­Moj pro gram u­pr­vom­bro­ju­vi­di­se­mi­si-ja­ko­ju­su­no­vi­ne­tre­ba­le­sli­je­di­ti:­ra­di­ti­na­sna­že­nju­»či­sto­ga,­po­šte­no­ga­i­ iskre­no­ga«­ju­go­sla­ven­sko­ga­na­ci­o­na­li­zma,­ na­ pre­vla-da­va­nju­sve­oči­ti­jih­i­ve­ćih­po­li­tič­kih­raz-mi­mo­i­la­že­nja­ iz­me­đu­ Bu­nje­va­ca­ i­ Sr­ba,­ali,­jed­na­ko­ta­ko,­i­na­za­stu­pa­nju­so­ci­jal­nih­in­te­re­sa­naj­ši­rih­slo­je­va,­oso­bi­to­u­agrar­noj­re­for­mi. Isti na­ je­ osli­ka­va­la­ lu­ta­nja­ ide­a­li­sta­La­za­ra­Sti­pi­ća­u­tim­go­di­na­ma,­ko­ji­ je­od­biv­še­ga­ured­ni­ka­Ne ve na po­stao­iz­da­vač­i­vla­snik­li­sta­s­am­bi­ci­ja­ma­ši­re­nja­ju­go­sla-ven­stva, a­od­pri­sta­še­So­ci­ja­li­stič­ke­par­ti­je­za­vr­šio­ kao­ član­ ra­di­kal­ske­ Ze­mljo­dil­ske­ka­si­ne i­ ured­nik­ nji­ho­vih­ no­vi­na­ Ze mljo-di lac.­Bi­lo­je­to­slič­no­nje­go­vu­pri­ja­šnjem­po­ku­ša­ju­s­ li­stom­Na rod,­ko­ji­ je­za­stu­pao­De­mo­krat­sku­ stran­ku.­ U­ zad­njem­ bro­ju­Isti ne­po­zdra­vlja­ta­ko­tzv.­Mar­kov­pro­to­kol­iz­ra­ža­va­ju­ći­na­du­da­je­to­pra­vo­rje­še­nje­za­

dr­žav­no­ ure­đe­nje­ –­ ri­ječ­ je­ o­ za­pi­sni­ku­ o­spo­ra­zu­mu­ Ra­di­kal­ne­ stran­ke­ s­ fe­de­ra-li­stič­kim­ blo­kom­ (HRSS,­ Ju­go­sla­ven­ski­klub,­ Ju­go­sla­ven­ska­mu­sli­man­ska­ or­ga­ni-za­ci­ja)­iz­trav­nja­1923.­u­Za­gre­bu,­na­zva-nom­ po­ ra­di­ka­lu­Mar­ku­Đu­ri­či­ću,­ ko­ji­ je­pre­go­va­rao­sa­Stje­pa­nom­Ra­di­ćem.Iz­vor:­Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­Su­bo­ti­ca,­ F:47.­Gra­do­na-čel­nik­1592/1922.

Lit.:­ T.­ Ko­loz­si,­ Sza­bad­kai­ sajtó­ (1919­1945), Újvidék,­1979;­D.­Po­pov,­Srp ska štam pa u Voj vo-di­ni­1918­1941,­No­vi­Sad,­1983.

S.­Mač­ko­vić

ISTRA (tal.­ Is­tria,­ njem.­ Is­trien),­ naj­ve-ći­po­lu­o­tok­na­ is­toč­noj­oba­li­ Ja­dran­sko­ga­mo­ra.­Ob­u­hva­ća­3556­km²,­od­če­ga­3132­km²­u­Hr­vat­skoj,­386­km²­u­Slo­ve­ni­ji,­a­38­km²­u­Ita­li­ji.­Ze­mljo­pi­sna­kop­ne­na­gra­ni­ca­pro­te­že­se­cr­tom­od­ma­le­na­Milj­sko­ga­po-lu­o­to­ka­u­ Ita­li­ji­ sje­ver­nim­ru­bom­Ći­ća­ri­je­do­Kla­ne,­Ka­stva­i­uva­le­Pre­lu­ke­kraj­Vo­lo-sko­ga­na­kraj­njem­sje­ver­nom­di­je­lu­Ri­ječ-ko­ga­za­lje­va.­Naj­ve­ći­dio­hr­vat­sko­ga­di­je-la­po­lu­o­to­ka­za­u­zi­ma­Istar­ska­žu­pa­ni­ja­na­2813­km²­s­206.344­st.­(2001.),­a­ma­nji­dio­Pri­mor­sko-go­ran­ska­ žu­pa­ni­ja­ na­ 319­ km²­s­37.782­sta­nov­ni­ka­st.­(2001.).­U­slo­ven-skom­di­je­lu­Is­tre­ži­vi­78.846­st.­(2002.),­a­u­ta­li­jan­skom­di­je­lu­19.233­st.­(2004.).­ Ime.­Pre­ma­ve­ći­ni­iz­vo­ra­na­ziv­po­tje­če­od­in­do­e­u­rop­sko­ga­na­ro­da­Hi­stri­(ili­Is­tri),­ko­ji­je­po­lu­o­tok­na­se­lja­vao­od­po­čet­ka­že-lje­zno­ga­do­ba­(XI.­st.­pr.­Kr.).­Pre­ma­dru-go­mu­ mi­šlje­nju,­ po­lu­o­tok­ je­ do­bio­ na­ziv­pre­ma­ ri­je­ci­Hi­star­ (Du­nav),­ za­ko­ju­ se­u­sta­rim­vre­me­ni­ma­mi­sli­lo­da­se­u­mo­re­uli-je­va­u­Is­tri.­ Na­se­lja.­Ve­ća­na­se­lja­smje­šte­na­su­duž­za­pad­ne­ oba­le.­ Naj­ve­ći­ su­ obal­ni­ gra­do-vi,­ od­no­sno­ op­ći­ne,­ Pu­la­ (58.594)­ i­ Ko-par­ (slov.­Ko­per,­ 49.206),­ a­ sli­je­de­ Po­reč­(17.460),­ Pi­ran­ (16.758),­ Izo­la­ (14.549),­Ro­vinj­ (14.234),­ Mi­lje­ (tal.­ Mug­gia,­13.208)­ i­ Umag­ (12.901),­ dok­ su­ naj­ve-ći­ gra­do­vi­ i­ op­ći­ne­ u­ unu­tra­šnjo­sti­ La­bin­(12.426)­i­Pa­zin­(9227).­Sli­ko­vi­ti­gra­di­ći­u­unu­tra­šnjo­sti­na­sta­li­su­kao­sred­njo­vje­kov-na­na­se­lja­na­vr­ho­vi­ma­bre­žu­lja­ka­ili­dru-gim­slič­nim­po­lo­ža­ji­ma­(Žminj,­Ba­le,­Gra-

Za­gla­vlje­pr­vo­ga­bro­ja­li­sta­Isti na

ISKRULJEV

ISTRA

33

či­šće,­Pi­ćan,­Dra­guć,­Hum,­Roč,­Ka­šte­lir,­Mo­to­vun,­Gro­žnjan­i­dr.).­U­do­li­na­ma­ri­je-ka­ne­ma­ve­ćih­na­se­lja.­Pla­nin­sko­pod­ruč­je­Ći­ća­ri­je­i­Uč­ke­vr­lo­je­sla­bo­na­se­lje­no.­ Pri­rod­ni­ uvje­ti.­ Od­ ni­ske­ vap­ne­nač-ke­za­rav­ni­za­pad­no­ga­i­ju­žno­ga­di­je­la­po-lu­o­to­ka­ (Cr­ve­na­ Istra)­ uz­di­že­ se­ pod­ruč­je­fli­šno­ga­po­br­đa­bo­ga­to­vo­dom­(Si­va­Istra)­te­ da­lje­ pre­ma­ sje­ve­ro­i­sto­ku­ brd­sko-pla-nin­sko­ pod­ruč­je­ Ći­ća­ri­je­ (Bi­je­la­ Istra).­Hi­dro­gra­fi­ja­ i­ hi­dro­ge­o­lo­gi­ja­ uvje­to­va­ne­su­ge­o­lo­škom­gra­đom,­mno­go­broj­nim­tek-ton­skim­ po­kre­ti­ma­ i­ ra­sje­di­ma.­ Ne­ko­li­ko­va­žni­jih­ri­je­ka­od­ iz­vo­ra­do­ušća­ te­če­po-vr­ši­nom,­dok­dio­vo­do­to­ka­po­ni­re.­Pe­dos-fe­ra­se­sa­sto­ji­pre­te­žno­od­tan­ka­po­kri­va­ča­ra­hlo­ga­tla,­ma­nje­ili­vi­še­pro­ša­ra­na­ske­le-tom.­Spo­ra­i­du­go­traj­na­pe­do­ge­ne­za­uvje-to­va­la­je­he­te­ro­ge­nost­ti­po­va­ta­la­(po­lo­vi­nu­po­vr­ši­ne­či­ne­cr­ve­ni­ca­i­sme­đe­tlo­na­vap-nen­cu­i­do­lo­mi­tu).­U­obal­nom­po­ja­su­kli-ma­je­umje­re­no­sre­do­zem­na,­a­u­sred­njoj­i­sje­ver­noj­Is­tri­pre­la­zi­u­umje­re­nu­kon­ti­nen-tal nu.­ Bo­gat­stvo­i­ra­zno­li­kost­bilj­no­ga­po­kro-va­od­raz­je­ze­mljo­pi­sno­ga­smje­šta­ja­i­po­lo-ža­ja,­re­lje­fa,­tla­i­kli­me.­Za­stu­pljen­je­bilj­ni­svi­jet­ (ve­ge­ta­ci­ja)­ di­nar­sko­ga,­ alp­sko­ga­ i­sre­do­zem­no­ga­ pod­ruč­ja­ s­ va­zda­ze­le­nim­šu­ma­ma­hra­sta­cr­ni­ke­i­ma­ki­je­te­li­sto­pad-nim­šu­ma­ma­hra­sta­me­dun­ca,­gra­ba­ i­bu-kve.­Kop­ne­na­fa­u­na­pri­pa­da­me­di­te­ran­skoj­po­do­bla­sti.­Mno­go­broj­ne­su­ži­vo­tinj­ske­vr-ste­si­sa­va­ca,­pti­ca,­gma­zo­va,­vo­do­ze­ma­ca­i­ku­ka­ca,­od­ko­jih­su­ne­ke­zbog­ri­jet­ko­sti­ i­ugro­že­no­sti­za­šti­će­ne.­Fa­u­na­kop­ne­nih­vo-da­si­ro­ma­šni­ja­je­i­ugro­že­ni­ja­zbog­ma­le­na­bro­ja­vo­do­to­ka­i­ljud­skih­za­hva­ta­u­oko­li-šu.­Mor­ska­flo­ra­i­fa­u­na­uz­istar­sku­oba­lu­ima­ju­za­jed­nič­ka­ja­dran­ska­obi­ljež­ja.­ Sta­nov­ni­štvo.­Tra­di­ci­o­nal­no­ je­ na­sta-nje­na­ vi­še­et­nič­kim­ sta­nov­ni­štvom,­ u­ ve-ćem­bro­ju­da­nas­ov­dje­ži­ve­Hr­va­ti,­Ta­li­ja­ni­i­ Slo­ven­ci.­U­hr­vat­skom­di­je­lu,­ ko­ji­ ob­u-hva­ća­ oko­ 90%­ po­lu­o­to­ka,­ ži­ve­ ve­ći­nom­Hr­va­ti­ (75%),­ za­tim­ Ta­li­ja­ni­ (7%),­ Sr­bi­(3%),­Bo­šnja­ci­ (2%)­ i­dr.­Na­ is­to­ku­Is­tre,­pod­no­Ći­ća­ri­je,­u­ne­ko­li­ko­ma­njih­se­la­ži-ve­ Is­tro­ru­mu­nji­ ili­ Ći­ći,­ sta­nov­ni­štvo­ ru-munj­sko­ga­pod­ri­je­tla­ko­je­go­vo­ri­vla­sti­tim­

(is­tro­ru­munj­skim)­ je­zi­kom,­ svo­je­vr­snom­mje­ša­vi­nom­ ru­munj­sko­ga­ i­ hr­vat­sko­ga.­Da­nas­se­ve­ći­nom­iden­ti­fi­ci­ra­ju­kao­Hr­va­ti.­ U­ slo­ven­skom­ di­je­lu,­ ko­ji­ ob­u­hva­ća­oko­ 9%­ po­lu­o­to­ka,­ Slo­ven­ci­ su­ ve­ćin­sko­sta­nov­ni­štvo.­ Zbog­ ve­li­ka­ go­spo­dar­sko-ga­ra­sta­slo­ven­ske­oba­le­na­kon­osa­mo­sta-lji­va­nja­Slo­ve­ni­je,­mno­gi­ su­se­pri­pad­ni­ci­ju­žno­sla­ven­skih­ na­ro­da­ ta­mo­ od­lu­či­li­ na-sta­ni­ti­ ta­ko­ da­ je­ pri­ po­pi­su­ sta­nov­ni­štva­Ko­pra­ 2002.­ go­to­vo­ 18%­ sta­nov­ni­ka­ kao­svoj­ma­te­rin­ski­je­zik­na­ve­lo­ne­ki­od­osta­lih­ju­žno­sla­ven­skih­je­zi­ka,­dok­se­za­ta­li­jan­ski­iz­ja­sni­lo­ 2,2%.­ Ta­li­jan­ski­ dio­ ob­u­hva­ća­dvi­je­op­ći­ne:­u­op­ći­ni­Mug­gia­ve­ći­nu­či­ne­Ta­li­ja­ni,­a­u­San­Dor­li­go­del­la­Val­le­(slov. Do li na) Slo ven ci.­ Vi­še­je­zič­nost­ je­ za­stu­plje­na­ u­ znat­noj­mje­ri,­a­ta­li­jan­ski­je­mno­go­ra­ši­re­ni­ji­ne­go­što­bi­se­mo­glo­su­di­ti­pre­ma­udje­lu­Ta­li­ja­na­u­ukup­nom­bro­ju­ sta­nov­ni­ka­–­po­slje­di­ca­je­to­vi­še­sto­ljet­ne­pre­vla­sti­ta­li­jan­ske­vi­so-ke­kul­tu­re­i­ve­li­ke­go­spo­dar­ske­mo­ći­Ita­li-je,­ko­ja­pri­vla­či­rad­ni­ke,­obrt­ni­ke­i­in­te­lek-tu­al­ce­iz­ci­je­le­Is­tre.­U­Istar­skoj­žu­pa­ni­ji­i­u­slo­ven­skoj­Is­tri­rav­no­prav­na­je­slu­žbe­na­upo­tre­ba­ hr­vat­sko­ga­ i­ ta­li­jan­sko­ga,­ od­no-sno­slo­ven­sko­ga­i­ta­li­jan­sko­ga­je­zi­ka.­ U­ Istar­skoj­ žu­pa­ni­ji­ sna­žan­ je­ osje­ćaj­pri­pad­no­sti­ nad­na­ci­o­nal­no­mu­ re­gi­o­nal­no-mu­ iden­ti­te­tu,­ otu­da­ tzv.­ istri­jan­stvo­ kao­spe­ci­fi­čan­ fe­no­men­ hr­vat­ske­ po­li­tič­ke­ si-tu­a­ci­je­i­auto­nom­ne­žu­pa­nij­ske­po­li­ti­ke:­u­Sta­tu­tu­Istar­ske­žu­pa­ni­je­iz­2003.­is­tak­nu­to­je­da­»Istar­ska­žu­pa­ni­ja­nje­gu­je­istri­jan­stvo­kao­ tra­di­ci­o­nal­ni­ iz­raz­ re­gi­o­nal­ne­ pri­pad-no­sti­ istar­sko­ga­ plu­ri­et­no­sa«­ te­ da­ žu­pa-ni­ja­ »pro­mi­če­ oču­va­nje­ lo­kal­nih­ go­vo­ra­(ča­kav­ski,­ ca­kav­ski,­ co­kav­ski,­ ce­kav­ski,­kaj­kav­ski,­is­tri­ot­ski,­is­tro­ve­net­ski­i­is­tro­ru-munj­ski)«.­ Go­spo­dar­stvo.­Još­u­an­tič­ko­do­ba­sta-nov­ni­štvo­Is­tre­ba­vi­lo­se­ra­tar­stvom,­vi­no-gra­dar­stvom,­ma­sli­nar­stvom­ i­ ri­bar­stvom.­Za­obal­ne­gra­do­ve­od­ključ­ne­ je­va­žno­sti­tr­go­vi­na.­God.­1807.­otva­ra­ju­se­pr­vi­uglje-no­ko­pi­ka­me­no­ga­uglje­na­u­Ra­ši­i­niz­ka-me­no­lo­ma­za­va­đe­nje­ukra­sno­ga­ka­me­na.­Na­kon­ us­po­sta­ve­ austrij­ske­ vla­sti­ 1814.­

ISTRA

34

uki­da­se­kmet­stvo.­Pu­la­1853.­po­sta­je­glav-nom­ rat­nom­ lu­kom­Mo­nar­hi­je­ i­ u­ njoj­ se­1856.­ po­sta­vlja­ju­ te­me­lji­ po­mor­sko­ga­ ar-se­na­la.­ Že­lje­znič­ka­ pru­ga­ Di­va­ča­ –­ Pu­la,­iz­gra­đe­na­1876.,­ znat­no­ je­ po­tak­nu­la­ raz-vi­tak­ istar­sko­ga­ go­spo­dar­stva.­ Po­di­žu­ se­tvor­ni­ce­du­ha­na­i­pre­ra­de­ri­be­u­Ro­vi­nju­te­ure­đu­je­europ­sko­mon­de­no­ lje­to­va­li­šte­na­Bri­ju­ni­ma.­Na­kon­pri­klju­če­na­Ita­li­ji­1918.­Istra­ gu­bi­ do­ta­da­šnju­ stra­te­šku­ va­žnost­ te­znat­no­ opa­da­ za­po­sle­nost­ i­ op­će­ni­to­ se­sma­nju­je­ go­spo­dar­ska­ dje­lat­nost,­ osim­ u­eks­plo­a­ta­ci­ji­ ra­ško­ga­ uglje­na,­ bok­si­ta­ i­kre­me­no­ga­pi­je­ska,­či­ja­se­pro­iz­vod­nja­po-ve­ća­la­zbog­po­tre­ba­ta­li­jan­ske­voj­ne­in­du-stri­je.­ Istra­je­pre­tr­pje­la­te­ška­ra­za­ra­nja­u­vri-je­me­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ te­ se­ go-spo­dar­ski­ opo­ra­vlja­ tek­ 1960-ih­ go­di­na.­Naj­sna­žni­je­ su­ se­ raz­vi­li­ pre­ra­đi­vač­ka­ in-du­stri­ja­ i­ tu­ri­zam.­ Po­reč,­Ro­vinj­ i­Umag,­na­kon­ve­li­kih­ula­ga­nja­u­smje­štaj­ne­ka­pa-ci­te­te­ i­pra­te­ću­ in­fra­struk­tu­ru,­po­sta­ju­po-kre­ta­či­ma­hr­vat­sko­ga­tu­ri­zma.­God.­1986.­BDP­ Is­tre­ bio­ je­ 30%­ vi­ši­ od­ hr­vat­sko­ga­pro­sje­ka.­Iako­je­u­rat­nim­1990-ima­i­Istra­stag­ni­ra­la­(u­mno­go­ma­njoj­mje­ri­ne­go­ve-ći­dio­Hr­vat­ske),­već­po­čet­kom­no­vo­ga­ti-suć­lje­ća­ taj­ je­BDP­nad­ma­šen­ i­ u­ Is­tri­ se­ve­li­ka­ po­zor­nost­ po­sve­ću­je­ oži­vlja­va­nju­po­ljo­pri­vre­de,­ po­gla­vi­to­ vi­no­gra­dar­stva,­ma­sli­nar­stva,­ su­sta­va­ eko­lo­ške­ pro­iz­vod-nje­ hra­ne­ i­ agro­tu­ri­zma.­ Slo­ven­ska­ oba­la­s­ osa­mo­sta­lji­va­njem­ Slo­ve­ni­je­ do­ži­vlja­va­ve­lik­go­spo­dar­ski­ rast,­oso­bi­to­Ko­par­kao­lu­ka­ko­ja­po­sta­je­kon­ku­rent­na­Ri­je­ci­i­Tr-stu.­ Po­vi­jest.­U­XI.­st.­pr.­Kr.­in­do­e­u­rop­ski­Hi­stri­ na­se­lja­va­ju­ za­pad­ni­ i­ sre­di­šnji­ dio­po­lu­o­to­ka.­ Srod­no­ ilir­sko­ ple­me­ Li­bur­ni­ži­vje­lo­ je­od­ ri­je­ke­Ra­še­na­ is­tok­ i­pro­te-za­lo­ se­ da­na­šnjim­ Hr­vat­skim­ pri­mor­jem­do­Kr­ke­u­Dal­ma­ci­ji.­Taj­je­dio­Is­tre­no­sio­na­ziv­Li­bur­ni­ja,­pod­ko­jim­je­da­nas­po­znat­kraj­od­Plo­mi­na­do­Rje­či­ne.­Na­sje­ver­nim­rub­nim­di­je­lo­vi­ma­ Is­tre,­na­Kra­su,­bi­li­ su­Ja­po­di,­na­rod­ilir­sko-kelt­sko­ga­pod­ri­je­tla.­ Ri­mlja­ni­su­s­Hi­stri­ma,­po­čev­ši­od­221.­pr.­Kr.,­ra­to­va­li­ne­ko­li­ko­pu­ta­i­do­129.­pr.­Kr.­pot­pu­no­su­ih­po­ko­ri­li,­a­na­kon­što­su­

50.­ pr.­Kr.­ po­ko­ri­li­ i­Li­bur­ne,­ ovla­da­li­ su­ci­je­lom­ da­na­šnjom­ Istrom.­ Zna­tan­ je­ dio­sta­nov­ni­štva­ra­se­ljen,­a­u­Is­tru­se­do­se­li­lo­oko­15.000­La­ti­na­iz­Ita­li­je.­Pr­vi­rim­ski­car­Ok­ta­vi­jan­August­(63.­pr.­Kr.­–­14.)­po­mak-nuo­ je­gra­ni­cu­Rim­sko­ga­Car­stva­s­ ri­je­ke­Ri­ža­ne­na­ri­je­ku­Ra­šu­te­ta­ko­pri­po­jio­ve­ći­dio­ istar­sko­ga­ po­lu­o­to­ka­ sje­ver­no­i­tal­skoj­po­kra­ji­ni­Ve­ne­ci­ji­pod­na­zi­vom­Ve­ne­tia­et­Hi­stria­kao­X.­re­gi­ji­Rim­sko­ga­Car­stva.­Is-toč­na­je­Istra,­ tj.­Li­bur­ni­ja,­osta­la­u­sa­sta-vu­rim­ske­po­kra­ji­ne­Dal­ma­ci­je.­S­pro­pa­šću­Za­pad­no­ga­Rim­sko­ga­Car­stva­476.­Istrom­su­ naj­pri­je­ za­vla­da­li­ Go­ti­ (476.-539.),­ a­za­tim­Bi­zant,­či­ja­će­vlast­po­tra­ja­ti­sve­do­788.­ ­Ve­ća­ko­lo­ni­za­ci­ja­Sla­ve­na­na­stu­pa­na-kon­788.,­ka­da­su­ve­ćim­di­je­lom­Is­tre­za-vla­da­li­Fran­ci,­ko­ji­kao­kme­to­ve­u­ve­ćem­bro­ju­do­vo­de­Sla­ve­ne.­Či­nje­ni­ca­da­je­Istra­od­Ra­še­i­Uč­ke­na­is­tok­pri­pa­la­Fra­nač­ko-mu­Car­stvu­po­spje­ši­la­je­pri­ljev­sla­ven­sko-ga­ sta­nov­ni­štva­ u­ unu­tra­šnjost­ Is­tre.­U­ to­je­ vri­je­me­ sa­svim­po­hr­va­će­no­kvar­ner­sko­pri­mor­je­sve­do­Uč­ke­i­da­lje­do­La­bi­na.­ Pri­ po­dje­li­ Fra­nač­ke­ iz­me­đu­ unukâ­Kar­la­Ve­li­ko­ga­ u­Ver­du­nu­ 843.­ Is­tru­ je­ u­sklo­pu­ Ita­li­je­ do­bio­ rim­sko-nje­mač­ki­ car­Lo­tar­I.­Sre­di­nom­XI.­st.­car­Hen­rik­III.­iz-dva­ja­je­u­po­seb­nu­Istar­sku­mar­kgro­fo­vi­ju­(po­sli­je­joj­je­pri­klju­če­na­i­hr­vat­ska­is­toč-na­Istra),­ko­ju­ca­re­vi­da­ju­u­na­sljed­ni­feud­ra­znim­ve­li­ka­škim­obi­te­lji­ma,­a­1209.­do-di­je­li­li­su­je­akvi­lej­skom­pa­tri­jar­hu,­pod­či-jom­je­vla­šću­osta­la­do­osva­ja­nja­Ve­ne­ci­je­1420.­No­Pa­zin­ska­je­gro­fo­vi­ja­osta­la­kao­iz­dvo­je­ni­te­ri­to­rij.­ Ja­ča­nje­ istar­skih­ gra­do­va­ do­vo­di­ do­su­ko­ba­ s­ Ve­ne­ci­jom:­ Ko­par,­ Izo­la­ i­ Pu­la­usta­ju­1145.­pro­tiv­Ve­ne­ci­je,­ali­ su­na­kon­po­ra­za­ pri­seg­nu­li­ na­ vjer­nost­ du­ždu.­Kad­je­ u­XI­II.­ st.­ vlast­ akvi­lej­sko­ga­ pa­tri­jar­ha­osla­bje­la,­ gra­do­vi­ su­ se,­ sma­tra­ju­ći­ Mle-ča­ne­ma­njom­opa­sno­šću,­re­dom­pre­da­va­li­Ve­ne­ci­ji,­ ko­ja­ je,­ kao­ sa­ve­znik­ i­ za­štit­nik­pri­mor­skih­gra­do­va­ili­rat­ni­po­bjed­nik,­po-stup­no­za­vla­da­la­ci­je­lim­obal­nim­po­ja­som­za­pad­ne­Is­tre­i­pro­sto­rom­do­Plo­mi­na­na­is-toč­noj­oba­li.

ISTRA

35

­ S­ pre­stan­kom­ vla­sti­ akvi­lej­sko­ga­ pa-tri­jar­ha­sre­di­nom­XV.­st.­ Istra,­ iz­u­zev­Pa-zin­ske­gro­fo­vi­je­i­Kvar­ner­sko­ga­pri­mor­ja,­do­la­zi­ pod­vlast­Ve­ne­ci­je.­U­me­đu­vre­me-nu­ su­ Pa­zin­sku­ gro­fo­vi­ju­ 1374.­ na­sli­je­di-li­Hab­sbur­gov­ci,­ pod­ či­ju­ je­ vlast­ do­šla­ i­is­toč­na­ oba­la­ Is­tre.­ Na­ taj­ je­ na­čin­ us­po-sta­vlje­na­ tro­sto­ljet­na­po­dje­la­ Is­tre­ iz­me­đu­austrij­sko-ger­man­ske­i­mle­tač­ko-ro­man­ske­vla­sti,­što­je­po­sli­je­do­vo­di­lo­do­rat­nih­su-ko­ba­iz­me­đu­Kra lje va ca­(po­da­ni­ka­austrij-ske­vla­sti)­i­Be­ne­ča­na­(po­da­ni­ka­mle­tač­ke­vla­sti).­Uprav­no­sre­di­šte­mle­tač­ke­Is­tre­bio­je­Ko­par.­Ka­ko­pak­hab­sbur­ška­vlast­ ni­je­ima­la­ pre­jak­ utje­caj,­ po­lo­žaj­ hr­vat­sko­ga­sta­nov­ni­štva­na­tom­pod­ruč­ju­bio­ne­što­po-volj­ni­ji,­ pa­ u­ Pa­zin­skoj­ gro­fo­vi­ji­ na­sta­ju­mno­go­broj­ni­pri­mje­ri­hr­vat­ske­pi­sme­no­sti­pod­ sna­žnim­ gla­go­lja­škim­ utje­ca­jem.­ Iz­gla­go­lja­ških­re­do­va­po­te­kli­su­mno­gi­istar-ski­pro­te­stan­ti,­npr.­Stje­pan­Kon­zul­Is­tra­nin­(Bu­zet,­1521.),­či­jom­je­za­slu­gom­ti­ska­ra­u­nje­mač­kom­Urac­hu­ob­ja­vi­la­37­na­slo­va­na­hr­vat­skom,­ te­Ma­ti­ja­Vla­čić­ Ili­rik­ (La­bin,­1520.),­je­dan­od­naj­ve­ćih­europ­skih­hu­ma-ni­sta­XVI.­st.­Ka­to­lič­ka­pro­tu­re­for­ma­ci­ja­u­Is­tri­po­bje­đu­je­tek­po­čet­kom­XVII.­st.,­što­do­vo­di­do­uz­mi­ca­nja­gla­go­lja­štva.­ S­tur­skim­pro­do­rom­na­Bal­kan­na­sta­ju­ve­li­ke­mi­gra­ci­je­sta­nov­ni­ka,­ko­ji­iz­osvo­je-nih­pod­ruč­ja­bje­že­u­austrij­ske­i­mle­tač­ke­ze­mlje.­ No­ glav­na­ po­šast­ ni­su­ bi­li­ Tur­ci,­ko­ji­su­pro­va­lji­va­li­u­Is­tru­do­1511.,­ne­go­ve­li­ke­i­če­ste­epi­de­mi­je­ku­ge,­ko­le­re,­gro-zni­ce­i­–­naj­po­gub­ni­je­–­ma­la­ri­je­(od­XI­II.­do­XVII.­ st.),­ko­je­ su­go­to­vo­de­set­ko­va­le­sta­nov­ni­štvo­Is­tre­te­su­opu­stje­li­ci­je­li­kra-je­vi.­Rat­iz­me­đu­Ve­ne­ci­je­i­Austri­je­1508.-23.­ te­Uskoč­ki­ rat­ od­1615.-18.­ do­no­se­ u­Is­tri­dalj­nja­ra­za­ra­nja.­Na­opu­stje­la­su­pod-ruč­ja­ i­ Ve­ne­ci­ja­ i­ Pa­zin­ska­ gro­fo­vi­ja­ na-sto­ja­le­ pri­vu­ći­ no­ve­ sta­nov­ni­ke.­ Ve­ne­ci­ja­je­ko­lo­ni­sti­ma­iz­oko­li­ce­Pa­do­ve,­Tre­vi­sa,­Fur­la­ni­je­ i­Kar­ni­je­ na­sto­ja­la­ na­se­li­ti­ opu-stje­lu­Pulj­šti­nu,­no­naj­broj­ni­je­je­bi­lo­na­se-lja­va­nje­sta­nov­ni­štva­ko­je­se,­bje­že­ći­pred­Tur­ci­ma,­ skla­nja­lo­ na­ mle­tač­ko­ pod­ruč­je­u­Dal­ma­ci­ji­i­otu­da­se­pre­ba­ci­va­lo­u­Is­tru.­No­vi­su­sta­nov­ni­ci­bi­li­Cr­no­gor­ci,­Ar­ba­na-si­i­Ru­mu­nji.­S­vre­me­nom­su­se­Ar­ba­na­si­

po­hr­va­ti­li,­dok­su­Cr­no­gor­ci­sa­ču­va­li­svo­ju­vje­ru­ sa­mo­u­Pe­ro­ju.­U­Pa­zin­skoj­ je­ gro-fo­vi­ji­ car­ Fer­di­nand­ I.­ za­po­vje­dio­ 1532.­po­seb­nim­ po­vje­re­ni­ci­ma­ da­ na­ opu­stje­le­ze­mlje­ na­se­le­ bo­san­ske­ pre­bje­ge­ i­ usko-ke.­Ko­nač­nim­ pa­dom­Tu­ra­ka­ pod­Be­čom­1683.­pre­sta­je­ise­lja­va­nje­pred­Tur­ci­ma.­ Naj­va­žni­ja­ je­ no­vo­vje­kov­na­dje­lat­nost­u­Is­tri­tr­go­vi­na,­oso­bi­to­po­mor­ska,­ko­ja­se­raz­vi­ja­ za­hva­lju­ju­ći­ ka­pi­ta­lu­ Ži­do­va­ i­ Fi-ren­ti­na­ca.­Trst­1719.­do­bi­va­sta­tus­slo­bod-ne­ lu­ke­ pa­ sa­da­ ci­je­li­ sje­ve­ro­za­pad­ni­ dio­Is­tre­gra­vi­ti­ra­pre­ma­Tr­stu,­ko­ji­usko­ro­po-sta­je­ naj­va­žni­jom­ lu­kom­ sred­nje­ Euro­pe.­Na­kon­krat­ko­traj­no­ga­Na­po­le­o­no­va­raz­do-blja­(1797.-1814.)­–­ka­da­Istra­s­uki­da­njem­Mle­tač­ke­Re­pu­bli­ke­1797.­pre­la­zi­naj­pri­je­u­austrij­ske­pa­u­ta­li­jan­ske­ru­ke,­a­od­1809.­u­sa­sta­vu­je­Na­po­le­o­no­vih­Ilir­skih­pro­vin-ci­ja­–­Hab­sbur­gov­ci­1814.­za­u­zi­ma­ju­ci­je-lu­Is­tru­ te­ je­pri­klju­ču­ju­austrij­sko­mu­pri-mor­ju­s­Tr­stom­kao­glav­nim­gra­dom.­Ono­je­ 1816.-49.­ uklju­če­no­ u­ no­vo­o­sno­va­nu­Kra­lje­vi­nu­ Ili­ri­ju.­ Istra­ je­ u­ tim­ okvi­ri­ma­naj­pri­je­ 1822.-25.­ or­ga­ni­zi­ra­na­ u­ po­se­ban­Pa­zin­ski­okrug,­a­1825.-60.­či­ni­je­din­stve-no­Istar­sko­okruž­je­sa­sje­di­štem­u­Pa­zi­nu.­Ustav­nim­ re­for­ma­ma­ austrij­sko­ga­ car­stva­1861.­to­pod­ruč­je­po­sta­je­austrij­ska­po­kra-ji­na­Mar­ko­gro­fo­vi­ja­Istra,­ko­jom­upra­vlja-ju­car­ski­na­mje­snik­u­Tr­stu­i­Istar­ski­sa­bor­u­Po­re­ču.­Od­1866.­Pu­la­po­sta­je­glav­nom­lu­kom­austrij­ske­mor­na­ri­ce,­ što­ pri­do­no­si­nje­zi­nu­na­glom­ur­ba­nom­raz­vit­ku.­ Dru­ga­ po­lo­vi­na­ XIX.­ i­ po­če­tak­ XX.­st.­pro­te­kli­ su­u­zna­ku­bor­be­za­na­ci­o­nal-nu­ i­po­li­tič­ku­ jed­na­ko­prav­nost­hr­vat­sko­ga­i­slo­ven­sko­ga­sta­nov­ni­štva­u­od­no­su­na­ta-li­jan­sko.­ Austrij­skoj­ je­ upra­vi­ od­go­va­rao­

BiskupJuraj

Dobrila

ISTRA

36

ta­kav­raz­voj­do­ga­đa­ja,­ jer­su­se­na­taj­na-čin­za­ma­glji­va­li­pro­ble­mi­i­pri­kri­va­la­pra­va­sli­ka­ ger­man­ske­ do­mi­na­ci­je.­ Hr­vat­sko­ je­sta­nov­ni­štvo­bi­lo­pre­te­žno­ ru­ral­no­ i,­osim­di­je­la­ sve­ćen­stva­ hr­vat­ske­ na­ci­o­nal­no­sti,­sla­bo­obra­zo­va­no.­Istar­sko­je­grad­sko­sta-nov­ni­štvo­bi­lo­pre­te­žno­ta­li­jan­sko.­Od­no­si­u­Istar­skom­sa­bo­ru,­za­hva­lju­ju­ći­iz­bor­nom­za­ko­nu,­ po­go­do­va­li­ su­ Ta­li­ja­ni­ma.­ Pred-vod­nik­hr­vat­sko­ga­na­ci­o­nal­no­ga­po­kre­ta­u­Is­tri­bio­je­bi­skup­Ju­raj­Do­bri­la­(1812.-82.)­od­1850-ih,­no­ši­re­nje­hr­vat­ske­na­ci­o­nal­ne­svi­je­sti­bit­će­mu­ko­trp­no­i­spo­ro.­Hr­vat­ski­in­te­lek­tu­al­ci­u­Is­tri­naj­če­šće­dje­lu­ju­za­jed-

no­ sa­ slo­ven­skom­ na­ci­o­nal­nom­ in­te­li­gen-ci­jom.­Pri­je­lom­na­je­1884.,­ka­da­se­osni­va­Hr­vat­sko-slo­ven­ski­klub,­na­či­je­če­lo­1889.­do­la­zi­Star­če­vi­ćev­sljed­be­nik­Mat­ko­La­gi-nja.­On­ je­ znat­no­ kro­a­ti­zi­rao­Do­bri­lin­ ju-žno­sla­ven­ski­ pan­sla­vi­zam,­ ko­ji­ se­ raz­vio­pod­Stros­smayero­vim­utje­ca­jem.­Osni­va­ju­se­hr­vat­ske­či­ta­o­ni­ce­i­na­rod­ni­do­mo­vi­(pr­vi­u­Ka­stvu­1866.),­kul­tur­na­dru­štva­(Dru­žba­sv.­Ći­ri­la­ i­Me­to­da­ za­ Is­tru­ 1893.,­Hr­vat-ski­so­kol­1903.­i­dr.),­Ma­ti­ca­hr­vat­ska­ima­svo­je­čla­no­ve,­po­vje­re­ni­štva­i­pod­od­bo­re­u­svim­va­žni­jim­ istar­skim­mje­sti­ma,­ raz­vi­ja­se­no­vin­ska­ i­ iz­da­vač­ka­dje­lat­nost­ (ka­len-

dar­ Istran,­ 1869;­ list­Na ša slo ga,­ 1870;­ pul-ski­Hr vat ski list, 1915, ur.­Ma­rio­Krm­po­tić,­kao­pr­ve­ hr­vat­ske­ dnev­ne­no­vi­ne­ u­ Is­tri),­ na­sta­je­za­dru­gar­stvo­ (Istar­ska­po­su­jil­ni­ca,­1891.­i­dr.).­Me­đu­tim,­ ta­li­jan­ski­po-li­ti­ča­ri­u­Is­tri­utje­caj­ni­ji­su­i­bo­lje­or­ga­ni­zi­ra­ni­te­se­go­to­vo­kon­sen­zu­al­no­bo­re­na­po­lju­spr­je­ča­va-nja­ sla­ve­ni­za­ci­je­ Is­tre.­Bu­du­ći­da­su­im­pre­te­ži-to­pri­pa­da­la­grad­ska­za-ni­ma­nja,­ u­ nji­ho­vim­ je­ru­ka­ma­ bi­la­ sva­ fi­nan-cij­ska­ i­ po­li­tič­ka­ moć.­In­du­stri­ja­li­za­ci­ja,­ ko­ja­uzi­ma­ma­ha­pot­kraj­sto-lje­ća,­iz­te­me­lja­mi­je­nja­dru­štve­nu­ struk­tu­ru­ hr-vat­sko­ga­ se­la;­mno­štvo­mla­dih­od­la­zi­u­Trst­kao­ne­kva­li­fi­ci­ra­na­ rad­na­sna­ga.

Iz­bi­ja­nje­ Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ ra­ta­ 1914.­omo­gu­ću­je­ Kra­lje­vi­ni­Ita­li­ji­ da­ oko­ Is­tre­ pre-go­va­ra­ s­ An­tan­tom­ i­Cen­tral­nim­si­la­ma­te­na­kra­ju­ skla­pa­ taj­ni­ ugo-vor­u­Lon­do­nu­u­trav­nju­1915.,­ pre­ma­ ko­jem­ je­

Prijedlozi­za­razgraničenje­poslije­Prvog­svjetskog­rata

ISTRA

37

Ita­li­ji­ za­ ula­zak­ u­ rat­ na­ stra­ni­ Sa­ve­zni­ka­obe­ćan­austrij­ski­te­ri­to­rij:­ju­žni­Ti­rol,­Istra­s­Tr­stom­i­Go­ri­com­te­dio­Dal­ma­ci­je.­Ugo-vo­rom­za­klju­če­nim­u­Ra­pal­lu­kraj­Ge­no­ve­1920.­ Kra­lje­vi­na­ SHS­ pre­pu­sti­la­ je­ Ita­li-ji­ Is­tru­ s­ još­ ne­kim­ pod­ruč­ji­ma.­ Ka­ko­ je­usko­ro­u­Ita­li­ji­za­vla­dao­fa­ši­zam,­ta­li­jan­ska­je­vlast­od­mah­na­kon­do­la­ska­u­Is­tru­po­če-la­su­stav­no­za­ti­ra­ti­sve­ob­li­ke­hr­vat­sko­ga­i­slo­ven­sko­ga­jav­no­ga­i­na­ci­o­nal­no­ga­ži­vo­ta­te­ je­ sli­je­dio­ma­sov­ni­eg­zo­dus­hr­vat­sko­ga­sta­nov­ni­štva­ u­ Kra­lje­vi­nu­ SHS,­ od­no­sno­Ju­go­sla­vi­ju,­ od­ če­ga­ je­dan­ dio­ do­la­zi­ i­ u­Bač­ku.­Uoči­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­u­Ju-go­sla­vi­ji­je­bi­lo­oko­70.000­Hr­va­ta­i­Slo­ve-na­ca­ko­ji­su­emi­gri­ra­li­iz­kra­je­va­pod­Ita­li-jom,­dok­se­do­bar­dio­Hr­va­ta­ko­ji­su­osta­li­asi­mi­li­rao­zbog­ni­za­mje­ra:­hr­vat­ski­ i­slo-ven­ski­to­po­ni­mi­ta­li­ja­ni­zi­ra­ni­su­1918.-23.,­do­1923.­za­tvo­re­ne­su­sve­hr­vat­ske­ško­le,­hr­vat­ski­ i­ slo­ven­ski­ je­zik­ za­bra­nje­ni­ su­ u­upra­vi­1923.,­a­u­sud­stvu­1925,­ras­pu­šte­na­su­sva­hr­vat­ska­i­slo­ven­ska­dru­štva­i­či­ta­o-ni­ce,­od­1927.­ ta­li­ja­ni­zi­ra­ju­se­pre­zi­me­na,­a­od­1928.­i­ime­na,­za­bra­nje­ne­su­hr­vat­ske­i­ slo­ven­ske­ no­vi­ne,­ vla­sti­ma­ ne­po­ćud­ni­Hr­va­ti­ i­ Slo­ven­ci­ prog­na­ni­ su­ u­ uda­lje­ne­di­je­lo­ve­Ita­li­je,­uno­va­če­ni­Hr­va­ti­bi­li­su­u­voj­sci­bez­oruž­ja,­do­se­lje­no­je­oko­29.000­Ta­li­ja­na,­od­ko­jih­je­naj­ve­ći­dio­ra­dio­u­dr-žav­nim­i­jav­nim­slu­žba­ma.­ Ka­pi­tu­la­ci­ja­ Ita­li­je­ u­ Dru­gom­ svjet-skom­ra­tu­8.­IX.­1943.­uzro­ko­va­la­je­sve-op­ći­ na­rod­ni­ usta­nak.­ Pro­tje­ra­na­ je­ fa­ši-stič­ka­ vlast,­ osno­va­ni­ su­ ja­či­ par­ti­zan­ski­od­re­di­ i­oslo­bo­đe­na­ je­go­to­vo­ci­je­la­Istra,­osim­Pu­le,­Vod­nja­na,­Fa­ža­ne­i­Bri­ju­na.­Po-kret­ pod­ vod­stvom­ Ko­mu­ni­stič­ke­ par­ti­je­no­sio­je­jak­na­ci­o­nal­ni­na­boj­pa­NOO­Is­tre­do­no­si­ 13.­ IX.­ 1943.­ pro­glas­ o­ oslo­bo­đe-nju­Is­tre­i­nje­zi­nu­pri­po­je­nju­Hr­vat­skoj,­što­je­20.­XI.­po­tvr­dio­i­ZAV­NOH.­No­ubr­zo­je­ u­ nje­mač­koj­ ofen­zi­vi­ Istra­ uklju­če­na­ u­nje­mač­ko­Ja­dran­sko­pri­mor­je­kao­dio­Tre-će­ga­Re­ic­ha,­a­sre­di­šte­ot­po­ra­pre­mje­šte­no­je­u­Gor­ski­ko­tar.­U­za­vr­šnim­ope­ra­ci­ja­ma­ju­go­sla­ven­ski­su­par­ti­za­ni­oslo­bo­di­li­ci­je­lu­Is­tru­s­Tr­stom­20.­IV.­–­7.­V.­1945.­Istra­je­da­la­ve­lik­do­pri­nos­po­bje­di­an­ti­fa­ši­stič­kih­sna­ga­1945.

­ U­ bur­nom­ raz­do­blju­ na­kon­ Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­do­šlo­je­do­eg­zo­du­sa­ve­li-ka­di­je­la­autoh­to­no­ga­ta­li­jan­sko­ga­sta­nov-ni­štva:­osim­po­mi­ca­njem­dr­žav­ne­gra­ni­ce,­ise­lja­va­nje­ je­ bi­lo­ po­tak­nu­to­ po­stup­ci­ma­ju­go­sla­ven­skih­vla­sti­i­taj­ne­po­li­ci­je,­kom-plek­som­ re­vo­lu­ci­o­nar­nih­mje­ra­ te­ po­zi­vi-ma­na­ ise­lja­va­nje­ko­ji­ su­ sti­za­li­ iz­ Ita­li­je.­Ta­li­jan­ske­i­hr­vat­ske­pro­cje­ne­o­bro­ju­ise-lje­nih­oso­ba­ne­po­du­da­ra­ju­se:­udru­ge­ezu-la (tal.­esu­le:­ iz­gna­nik­>­ lat.­exil­li­um:­ iz-gon)­ spo­mi­nju­broj­ku­od­300.000,­Cen­tar­za­po­vi­je­sna­is­tra­ži­va­nja­u­Ro­vi­nju­(osno-va­la­ga­je­Ta­li­jan­ska­uni­ja­1968.)­do­šao­je­do­po­da­tka­od­201.440­emi­gra­na­ta,­a­Vla-di­mir­ Žer­ja­vić­ go­vo­ri­ o­ 163.000­ Ta­li­ja­na­i­ 25.000­Hr­va­ta.­ Dru­gi­ osje­tlji­vi­mo­ment­ko­ji­ da­na­šnja­ ta­li­jan­ska­ po­li­ti­ka­ po­ve­zu­je­s­eg­zo­du­som­broj­je­stra­da­lih­u­kra­škim­ja-ma­ma­(tal.­foj­be­–­za­vri­je­me­i­ne­po­sred-no­na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­u­foj­be­su­ba­ca­ne­žr­tve­eg­ze­ku­ci­ja)­u­Is­tri,­Tr­stu­i­nji­ho­vu­kra­škom­za­le­đu­na­kon­ka­pi­tu­la­ci-je­Ita­li­je.­Objek­tiv­ni­ji­ta­li­jan­ski­is­tra­ži­va­či­go­vo­re­o­bro­ju­od­4500­do­6000­žr­ta­va.­U­da­na­šnjim­po­li­tič­kim­ma­ni­pu­la­ci­ja­ma­tom­či­nje­ni­com­če­sto­ se­ za­bo­ra­vlja­ da­ se­ pre-ma­da­na­šnjim­ is­tra­ži­va­nji­ma­ tek­če­tvr­ti­na­od­na­ve­de­no­ga­bro­ja­od­no­si­na­žr­tve­par-ti­zan­skih­»pri­je­kih­su­do­va«,­od­no­sno­da­se­u­ foj­ba­ma­na­la­ze­žr­tve­ raz­li­či­tih­ ile­gal­nih­eg­ze­ku­ci­ja.­ Ta­li­jan­ski­ je­ par­la­ment­ 2004.­pro­gla­sio­ 10.­ ve­lja­če­ Da­nom­ sje­ća­nja­ na­eg­zo­dus­i­stra­da­nja­u­foj­ba­ma.­Do­da­nas­se­sva­ke­go­di­ne­na­taj­da­tum­vo­de­vr­lo­oštre­po­le­mi­ke­iz­me­đu­ta­li­jan­ske­de­sni­ce­s­jed­ne­stra­ne­i­hr­vat­skih­i­slo­ven­skih­du­žno­sni­ka,­pa­i­pred­stav­ni­ka­ta­li­jan­ske­lje­vi­ce­s­dru­ge­stra­ne.­ Na­kon­ ra­ta­ pod­ruč­je­ Is­tre­ spo­ra­zu­mi-ma­ pot­pi­sa­ni­ma­ u­Be­o­gra­du­ 9.­VI.­ 1945.­i­De­vi­nu­ kraj­Tr­sta­ 20.­VI.­ 1945.­ po­di­je-lje­no­je­u­zo­nu­»A«,­pod­an­glo-ame­rič­kom­upra­vom­ i­ s­ ta­li­jan­skim­za­ko­no­dav­stvom,­i­ zo­nu­ »B«,­ pod­ ju­go­sla­ven­skom­ voj­nom­upra­vom.­De­mar­ka­cij­ska­je­li­ni­ja­išla­od­ta-li­jan­sko-austrij­ske­gra­ni­ce­pre­ma­Tar­vi­si­ju,­oda­tle­ je­sli­je­di­la­ri­je­ku­So­ču­i­za­tim­kre-nu­la­na­is­tok­pre­ma­Go­ri­ci­te­po­sli­je­ši­ro-ka­za­o­bi­la­že­nja­Tr­sta­ula­zi­la­u­mo­re­ju­žno­

ISTRA

38

od­Mi­lja.­Zo­ni­»A«­je­pri­pa­la­Pu­la,­s­vr­lo­uskim­kru­žnim­po­ja­som.­Sav­je­osta­li­te­ri-to­rij­či­nio­zo­nu­»B«,­pa­je­grad­Pu­la­či­nio­ma­lu­ za­tvo­re­nu­en­kla­vu­ko­ju­ je­ s­osta­lim­di­je­lom­ zo­ne­ »A«­ po­ve­zi­va­la­ sa­mo­ ce­sta­Pu­la-Trst.­ Mi­rov­nim­ ugo­vo­rom­ u­ Pa­ri­zu­u­ve­lja­či­ 1947.,­ ko­ji­ je­ stu­pio­na­ sna­gu­u­ruj­nu,­Pu­la­je­kao­dio­zo­ne­»A«­pri­pa­la­Ju-go­sla­vi­ji,­dok­je­od­spor­no­ga­te­ri­to­ri­ja­sje-ver­no­od­ri­je­ke­Mir­ne­do­Mi­lja­i­biv­še­zo-ne­»A«­for­mi­ran­»Slo­bod­ni­te­ri­to­rij­Tr­sta«­(STT),­ta­ko­da­je­zo­na­»A«­osta­la­ne­tak­nu-ta,­a­zo­na­sje­ver­no­od­Mir­ne,­tj.­Buj­šti­na­i­

Ko­par­šti­na,­či­ni­le­su­zo­nu­»B«­STT-a.­Taj­te­ri­to­rij­ ni­kad­ ni­je­ pro­funk­ci­o­ni­rao­ ona­ko­ka­ko­ su­ to­ bi­le­ za­mi­sli­le­ za­pad­ne­ si­le­ te­je­gra­nič­nim­spo­ra­zu­mom­ko­ji­ su­ Ita­li­ja­ i­Ju­go­sla­vi­ja­pot­pi­sa­le­5.­X.­1954.­u­Lon­do-nu,­gra­ni­ca­iz­me­đu­zo­ne­»A«­i­zo­ne­»B«­te­osta­lo­ga­slo­ven­sko­ga­te­ri­to­ri­ja­po­sta­la­pri-vre­me­na­dr­žav­na­ta­li­jan­sko-ju­go­sla­ven­ska­gra­ni­ca.­Ko­nač­na­dr­žav­na­gra­ni­ca­uta­na­če-na­ je­ spo­ra­zu­mom­ u­ ta­li­jan­skom­ gra­di­ću­Osi­mu­1975.

Otva­ra­nje­ Ju­go­sla­vi­je­ pre­ma­ svi­je-tu­ sre­di­nom­ 1950-ih,­ a­ po­se­bi­ce­ 1960-ih,­

za­ Is­tru­ je­ ima­lo­ vr­lo­po­vo­ljan­ go­spo­dar­ski­uči­nak:­ubr­za­no­se­raz-vi­ja­la­ i­ po­sta­la­ je­ ja­ko­tu­ri­stič­ko­ od­re­di­šte,­ a­tu­ri­zam­ nje­zi­na­ naj­ra-zvi­je­ni­ja­ go­spo­dar­ska­gra­na.­ S­ po­ve­ća­njem­slo­bo­de­ kre­ta­nja­ ti­je-kom­ 1960-ih­ Is­tra­ni­ su­od­la­zi­li­ ku­po­va­ti­ u­ Ita-li­ju,­ pri­je­ sve­ga­ u­Trst,­te­na­rad­u­se­zon­skim­ili­dnev­nim­ mi­gra­ci­ja­ma.­U­po­si­je­rat­nim­de­se­tlje-ći­ma­ u­ Is­tri­ su­ se,­ kao­jed­noj­ od­ naj­ra­zvi­je­ni-jih­re­gi­ja­ju­go­sla­ven­ske­fe­de­ra­ci­je,­ na­sta­nji­va­li­pri­pad­ni­ci­svih­ju­go­sla-ven­skih­na­ro­da­iz­raz­li-či­tih­di­je­lo­va­ze­mlje.

Hr­vat­sko­ pro­lje­će­1971.­ u­ Is­tri­ vo­di­li­ su­uglav­nom­čla­no­vi­Ma­ti-ce­ hr­vat­ske,­ Ča­kav­sko-ga­sa­bo­ra­i­in­te­lek­tu­al­ci,­a­zbog­po­sve­dru­ga­či­jih­po­vi­je­snih­i­na­ci­o­nal­nih­uvje­ta­ ostao­ je­ za­tvo-ren­ unu­tar­ ma­lo­broj­nih­gru­pi­ca.­Ča­kav­ski­sa­bor­osno­van­ je­5.­ II.­1970.,­u­ do­ba­ bur­no­ga­ di­ja­lo-ga­ o­ kul­tur­nim­ pri­li­ka-ma­u­hr­vat­skom­dru­štvu­

Slobodni­teritorij­Trsta­–­zone­A­i­B

ISTRA

39

te­ obi­lje­ža­va­nja­ 25.­ ob­ljet­ni­ce­ sje­di­nje­nja­Is­tre­ s­ Hr­vat­skom.­ Kao­ svo­je­vr­stan­ mo-del­ sa­mo­u­prav­no­ga­ kul­tur­no­ga­ pro­jek­ta­ s­ele­men­ti­ma­ i­ obi­ljež­ji­ma­ udru­ge­ gra­đa­na,­znan­stve­no­va­lo­ri­zi­ra­pri­nos­Hr­va­ta­i­Ta­li-ja­na­raz­vo­ju­kul­tu­re­ i­ci­vi­li­za­ci­je­na­istar-skom­ pod­ruč­ju,­ vo­de­ći­ se­ na­če­li­ma­ vi­še-kul­tur­no­sti­i­za­vi­čaj­ne­kul­tur­ne­svi­je­sti.­ Ka­ko­ je­ istar­ski­ po­lu­o­tok­ u­ sa­sta­vu­Ju­go­sla­vi­je,­ su­klad­no­ et­nič­kom­ sa­sta­vu­sta­nov­ni­štva,­ bio­ po­di­je­ljen­ iz­me­đu­ Hr-vat­ske­ i­ Slo­ve­ni­je,­ s­ ras­pa­dom­ Ju­go­sla­vi-je­fe­de­ral­ne­gra­ni­ce­po­sta­le­su­dr­žav­ne.­U­Hr­vat­skoj­ je,­pri­unu­tar­njem­žu­pa­nij­skom­ure­đe­nju,­for­mi­ra­na­pot­kraj­1992.­Istar­ska­žu­pa­ni­ja,­ či­ji­ po­li­tič­ki­ iden­ti­tet­ gra­di­ po-naj­vi­še­ re­gi­o­nal­na­ stran­ka­ li­je­vo­ga­ cen­tra­Istar­ski­de­mo­krat­ski­sa­bor­(IDS,­osno­va­na­1990.)­ kao­ naj­ja­ča­ lo­kal­na­ stran­ka­ od­ pr-vih­de­mo­krat­skih­iz­bo­ra.­Istar­ska­se­žu­pa-ni­ja­u­su­vre­me­noj­Hr­vat­skoj­ is­ti­če­oču­va-njem­an­ti­fa­ši­stič­ke­tra­di­ci­je­i­pro­mi­ca­njem­europ­skih,­vi­še­kul­tu­ral­nih­vri­jed­no­sti,­a­po­to­me­se­od­nje­ne­raz­li­ku­je­ni­slo­ven­ski­dio­Is­tre.­ Istar­ska­ sa­mo­svoj­nost­mo­žda­ je­ da­nas­naj­o­či­ti­ja­na­kul­tur­nom­po­lju­i­u­hr­vat­skom­je­di­je­lu­Is­tre­vi­dlji­va­i­u­pod­ruč­ju­kul­tur­ne­po­li­ti­ke:­ Istar­ska­ žu­pa­ni­ja­ je­di­na­ je­ žu­pa-ni­ja­ u­Re­pu­bli­ci­Hr­vat­skoj­ ko­ja­ od­ 2009.­ima­ na­crt­ kul­tur­ne­ stra­te­gi­je,­ ko­ji­ ne­ po-sto­ji­ni­na­dr­žav­noj­ra­zi­ni.­Tim­su­na­cr­tom­ob­u­hva­će­na­sva­va­žni­ja­kul­tur­na­po­lja,­od­kul­tur­no­ga­ama­te­ri­zma­do­no­vih­me­dij­skih­kul­tu­ra,­pa­čak­i­ona­pod­ruč­ja­ko­ja­iz­rav­no­ne­pri­pa­da­ju­kul­tur­nom­dje­lo­va­nju,­ali­sva-ka­ko­ ima­ju­ ve­lik­ utje­caj­ na­ nje­ga:­me­đu-na­rod­na­ su­rad­nja,­ spon­zor­stva­ i­me­dij­ska­pro­mo­ci­ja.­ Glav­ne­ kul­tur­ne­ ma­ni­fe­sta­ci­je­u­ Is­tri,­ ko­je­ pri­vla­če­ po­zor­nost­ me­đu­na-rod­ne­kul­tur­ne­ jav­no­sti,­ je­su:­Pul­ski­film-ski­ fe­sti­val­ (po­sto­ji­ od­1954.­ kao­naj­ve­ća­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ do­ma­će­ga,­ ta­da­ ju­go­sla­ven-sko­ga,­ od­ 1993.­ sa­mo­ hr­vat­sko­ga­ fil­ma),­Mo­to­vun­ski­ film­ski­ fe­sti­val­ (od­ 1999.,­me­đu­na­rod­ni­ fe­sti­val­ ino­va­tiv­no­ga­ fil­ma­na­sta­lo­ga­u­ma­lim­ki­ne­ma­to­gra­fi­ja­ma­i­ne-za­vi­snim­ pro­duk­ci­ja­ma),­ Sa(n)jam­ knji­ge­u Is tri­ (Pu­la,­od­1995.,­ sa­jam­sko-knji­žev-na­ pri­red­ba­ hr­vat­skih­ i­ ino­zem­nih­ pi­sa­ca,­

pro­gram­ski­naj­bo­ga­ti­ja­pri­red­ba­to­ga­ti­pa­u­Hr­vat­skoj),­Me­đu­na­rod­na­gla­zbe­na­tri­bi­na­(ma­ni­fe­sta­ci­ja­ute­me­lje­na­1963.­u­Opa­ti­ji,­1999.­pre­se­lje­na­u­Pu­lu;­po­sve­će­na­su­vre-me­noj­gla­zbi­hr­vat­skih­skla­da­te­lja­i­skla­da-te­lja­iz­su­sjed­nih­ze­ma­lja),­Gri sia­(Ro­vinj,­od­ 1967.,­ jed­no­dnev­na­ na­tje­ca­telj­ska­ li-kov­na­ma­ni­fe­sta­ci­ja,­iz­lo­žbe­nog­ka­rak­te­ra,­ali­ na­ otvo­re­nom­ pro­sto­ru),­Me­đu­na­rod­ni­ka­za­li­šni­fe­sti­val­PUF­(Pu­la,­od­1994.,­fe-sti­val­al­ter­na­tiv­nog­ka­za­li­šta)...­ Do­bar­ je­ po­ka­za­telj­ raz­vo­ja­ da­na­šnje­Is­tre­for­mi­ra­nje­sve­u­či­li­šta­u­Pu­li­i­Ko­pru.­Sve­u­či­li­šte­ Jur­ja­Do­bri­le­u­Pu­li­osno­va­no­je­2006.;­pre­ra­sta­nje­vi­so­ko­škol­skih­ in­sti-tu­ci­ja­u­ sa­mo­stal­no­sve­u­či­li­šte­du­go­tra­jan­je­pot­hvat­i­re­zul­tat­kon­ti­nu­i­ra­no­ga­na­sto-ja­nja­ pre­ma­ in­sti­tu­ci­o­na­li­zi­ra­nju­ vi­so­ko-ga­obra­zo­va­nja­u­hr­vat­skoj­Is­tri,­ko­je­ima­svo­je­ko­ri­je­ne­u­1960-im­go­di­na­ma,­ka­da­je,­za­hva­lju­ju­ći­za­u­zi­ma­nju­Mi­je­Mir­ko­vi-ća,­otvo­ren­pr­vi­dvo­go­di­šnji­vi­so­ko­škol­ski­stu­dij­eko­no­mi­je­1960./61.­(Vi­ša­eko­nom-ska­ško­la),­od­no­sno­Pe­da­go­ška­aka­de­mi­ja­u­Pu­li­1961./62.,­za­ko­ju­je­pak­bio­za­slu-žan­ To­ne­ Pe­ru­ško.­ Sve­u­či­li­šte­ da­nas­ či­ni­pet­ od­je­la:­ Od­jel­ za­ eko­no­mi­ju­ i­ tu­ri­zam­Dr.­Mi­jo­Mir­ko­vić,­Od­jel­za­hu­ma­ni­stič­ke­zna­no­sti,­Od­jel­za­gla­zbu,­Od­jel­za­obra­zo-va­nje­uči­te­lja­i­od­ga­ja­te­lja­i­Od­jel­za­stu­dij­na­ta­li­jan­skom­je­zi­ku. Uni ver za na Pri mor skem­ for­mi­ra­na­ je­2003.­u­Ko­pru.­Nje­zi­na­ je­oso­bi­tost­di­na-mič­nost­ i­ otvo­re­nost­ pre­ma­ su­vre­me­nim­in­ter­di­sci­pli­nar­nim­stu­di­ji­ma:­Fa kul te ta za hu­ma­ni­stič­ne­ štu­di­je­ ta­ko,­ me­đu­ osta­lim,­ima­i­Od­jel­za­an­tro­po­lo­gi­ju,­Od­jel­za­kul-tu­ral­ne­stu­di­je­i­Od­jel­za­me­dij­ske­stu­di­je;­a­jed­na­od­ka­te­da­ra­Fa kul te ta za ma na ge-ment­ jest­ i­Ka­te­dra­za­so­ci­o­lo­gi­ju,­po­li­to-lo­gi­ju­i­psi­ho­lo­gi­ju­u­me­nadž­men­tu,­či­ji­je­pred­stoj­nik­ ugled­ni­ znan­stve­nik­ i­ ak­ti­vist­hr­vat­sko­ga­pod­ri­je­tla­Ton­či­Ku­zma­nić.Lit.:­Hr vat ska en ci klo pe di ja,­5,­Za­greb,­2002;­D.­Du­kov­ski,­Istra­–­krat­ka­po­vi­jest­du­go­ga­tra­ja­nja, Pu­la,­2004;­Istar ska en ci klo pe di ja,­Za­greb,­2005;­B.­Cr­ljen­ko,­Za­ne­ma­re­no­dje­lo­va­nje,­Vi je nac,­ br.­333-335,­Za­greb,­21.­XII.­1996;­D.­Kra­lje­vić,­Ita-li­ja­–­naš­naj­ve­ći­i­naj­moć­ni­ji­su­sjed,­Ri­je­ka,­2009;­Na crt Istar ske kul tur ne stra te gi je,­ Pu­la,­ 2009;­

ISTRA

40

www.is­tra­pe­dia.hr;­ www.istra-is­tria.hr;­ www.kul­tu­ri­stra.hr;­ hr.wi­ki­pe­dia.org;­ it.wi­ki­pe­dia.org;­sl.wi­ki­pe­dia.org;­www.upr.si

N.­Ušu­mo­vić

­ Zna­če­nje­ Is­tre­ za­ po­du­nav­ske­ Hr-va­te.­Po­vi­jest­Is­tre­s­ jed­ne­stra­ne­ ima­ne-ko­li­ko­ iz­rav­nih­ po­ve­zni­ca­ s­ Po­du­na­vljem­i­ ta­mo­šnjim­ hr­vat­skim­ pu­kom,­ a­ s­ dru­ge­stra­ne­ in­te­gra­ci­ja­di­je­la­nje­zi­nih­sta­nov­ni-ka­s­kraj­nje­ga­za­pa­da­u­mo­der­nu­hr­vat­sku­na­ci­ju­pru­ža­niz­kom­pa­ra­tiv­nih­mo­guć­no-sti­ za­bo­lje­ ra­zu­mi­je­va­nje­po­vi­je­sti­hr­vat-skih­et­nič­kih­sku­pi­na­na­is­to­ku­–­u­Po­du-na­vlju.­ Ber­to­šin­ opis­ pre­sla­gi­va­nja­ dru­štve­ne­mo­ći­ ko­ju­ je­ po­slje­dič­no­ pro­u­zro­čio­ sva-ki­mi­gra­cij­ski­val­u­Is­tri­upo­ra­bljiv­je­i­za­po­du­nav­ske,­od­no­sno­voj­vo­đan­ske­pri­li­ke:­»Et­no­cen­tri­stič­ka­ je­ na­pe­tost­ oso­bi­to­ ra-sla­u­ raz­do­blji­ma­ka­da­su­se­mi­gra­ci­ja­ma­(naj­če­šće­ or­ga­ni­zi­ra­nim)­ po­pu­nja­va­le­ ti-pič­ne­istar­ske­po­vi­je­sne­‘pra­zni­ne’­na­sta­le­u­ra­to­vi­ma,­go­spo­dar­skim­i­de­mo­graf­skim­kri­za­ma,­ dru­štve­no-po­li­tič­kim­ lo­mo­vi-ma«.­ Mle­tač­ki­ or­ga­ni­za­to­ri­ ko­lo­ni­za­ci­je­Is­tre­ (XVI.-XVII.­ st.)­ u­ ni­zu­ do­ku­me­na-ta­ opi­su­ju­ svo­ju­ ne­moć­ u­ za­vo­đe­nju­ re­da­iz­me­đu­ sta­ro­sje­di­la­ca­ i­ no­vih­ sta­nov­ni­ka.­Na­i­me,­»ka­da­su­se­‘no­vi­sta­nov­ni­ci’­in­te-gri­ra­li­u­istar­sko­dru­štvo­mle­tač­ko­ga­do­ba­te­ for­mal­no-prav­no­ i­ ‘men­tal­no’­ po­sta­ja­li­‘sta­ro­sje­di­o­ci’,­ za­dr­ža­va­li­ su­ sta­re­ po­vla-sti­ce­i­ne­ga­tiv­no­se­od­no­si­li­jed­na­ko­pre­ma­‘sta­ro­me’­ži­telj­stvu­kao­i­pre­ma­ono­me­ko-je­se­na­se­li­lo­na­kon­njih­(...)­s­gor­či­nom­i­iro­ni­jom­go­vo­ri­li­ su­o­kon­fu­znom­sta­tu­su­istar­skih­ po­da­ni­ka­ po­di­je­lje­nih­ na­ ‘sta­ro’,­‘sta­ro-sta­ro’,­ ‘no­vo-sta­ro’,­ ‘no­vo’,­ ‘sta­ro-no­vo’­ i­ ‘no­vo-no­vo’­ sta­nov­ni­štvo!« Iako­Mi­ro­slav­Ber­to­ša­ (Be­o­grad,­ 1938.),­ ina­če­sin­istar­sko­ga­emi­gran­ta,­in­zi­sti­ra­na­et­no-cen­tri­stič­koj­ na­pe­to­sti,­ u­ ne­ko­li­ko­ po­vi­je-snih­raz­do­blja­mo­že­se­go­vo­ri­ti­i­o­unu­ta-ret­nič­kim­su­ko­bi­ma­ iz­me­đu­sta­ro­sje­di­la­ca­i fu re šta,­ od­no­sno­do­đo­ša.­Ovo­ sta­nje­vi-še­stru­ke­ su­ko­blje­no­sti­ do­bro­ je­ po­zna­to­po­du­nav­skom­sta­nov­ni­štvu,­ali­jed­na­ko­se­ta­ko­ mo­že­ re­ći­ da­ vri­jed­nost­ mul­ti­na­ci­o-nal­nog­ su­ži­vo­ta­ (tal.­ con­vi­ven­za)­ni­je­ tek­

dio­re­to­ri­ke­lo­kal­nih­po­li­ti­ča­ra,­ba­rem­ne­u­sve­o­bu­hvat­noj­po­vi­je­snoj­per­spek­ti­vi.­ Za­ni­mlji­vo­ te­mat­sko­ pod­ruč­je­ jest­ i­kom­pa­ra­ci­ja­ na­klo­no­sti­ ne­za­ne­ma­ri­va­ di-je­la­ sta­nov­ni­ka­ Is­tre­ i­ Voj­vo­di­ne­ pre­ma­nad­na­ci­o­nal­no­mu­ (ju­go­sla­ven­stvu),­ re­gi­o-nal­no­mu­(istri­jan­stvo­i­voj­vo­đan­sko­»auto-no­ma­štvo«),­od­no­sno­et­nič­ko­mu­iden­ti­te­tu­(u­Bu­nje­va­ca)­na­su­prot­na­ci­o­nal­no­mu­(hr-vat­sko­mu,­od­no­sno­srp­sko­mu)­iden­ti­fi­ci­ra-nju.­ Slo­že­na­ di­ja­lek­ti­ka­ tih­ an­ta­go­ni­za­ma­po­ka­zu­je­vi­sok­stu­panj­ne­po­vje­re­nja­pre­ma­na­ci­o­nal­nim­in­te­gra­tiv­nim­pro­ce­si­ma­u­od-re­đe­nim­po­vi­je­snim­raz­do­blji­ma,­a­s­dru­ge­stra­ne,­u­ve­li­ku­bro­ju­slu­ča­je­va,­raz­ot­kri­va­jed­no­stav­no­pu­ke­ tak­ti­ke­pre­ži­vlja­va­nja­u­ne­po­volj­nim­ po­li­tič­kim­ uvje­ti­ma.­ Jed­na­ki­uvje­ti­če­sto­su­one­mo­gu­ći­va­li­pri­hva­ća­nje­su­po­sto­ja­nja­raz­li­či­tih­iden­ti­tet­skih­sa­stav-ni­ca­ i­ iz­grad­nju­ slo­že­nih,­ a­ opet­ urav­no-te­že­nih­ i­di­na­mič­nih­dru­štve­nih­ i­osob­nih­iden­ti­te­ta.­ Od­po­čet­ka­XIX.­st.­istar­ski­i­bač­ki­Hr-va­ti­ži­ve­u­za­jed­nič­koj­dr­ža­vi­pod­di­na­sti-jom­Hab­sbur­go­va­ca.­ Istra­ je­u­ tim­okvi­ri-ma­bi­la­kraj­nji­za­pad­ni­rub­kon­ti­nu­i­ra­no­ga­hr­vat­sko­ga­et­nič­ko­ga­pro­sto­ra,­dok­su­Bu-njev­ci­ i­Šok­ci­ či­ni­li­nje­gov­ sje­ve­ro­i­stoč­ni­dio.­ Me­đu­tim,­ zbog­ unu­tar­njih­ po­li­tič­kih­gra­ni­ca­ oči­to­va­le­ su­ se­ dru­štve­no-go­spo-dar­ske­raz­li­ke­na­sli­je­đe­ne­iz­pri­ja­šnjih­raz-do­blja­iz­me­đu­Hr­va­ta­u­Ban­skoj­Hr­vat­skoj­i­onih­na­rub­nim­et­nič­kim­pod­ruč­ji­ma.­Na-gla­še­no­agrar­na­struk­tu­ra­istar­skih­i­bač­kih­Hr­va­ta­bit­će­je­dan­od­pre­sud­nih­čim­be­ni­ka­ka­sni­je­ga­po­ja­vlji­va­nja­nji­ho­vih­pre­po­rod-nih­po­kre­ta,­jed­na­ko­kao­i­ve­ća­ulo­ga­ne­kih­dru­štve­nih­seg­me­na­ta,­po­put­sve­ćen­stva,­u­nji­ma.­Osim­to­ga,­te­dvi­je­hr­vat­ske­za­jed-ni­ce­ ima­le­su­ i­dru­ge­slič­no­sti.­Po­li­tič­kim­ži­vo­tom­ u­ Is­tri­ do­mi­ni­ra­li­ su­ Ta­li­ja­ni,­ u­Bač­koj­ Ma­dža­ri.­ Vi­so­kim­ obra­zo­va­njem­te­uspo­nom­u­dru­štve­noj­hi­je­rar­hi­ji­ne­ri­jet-ko­ se­ po­pri­mao­ je­zik­ i­ kul­tu­ra­ do­mi­nant-no­ga­ na­ro­da,­ ta­li­jan­sko­ga,­ od­no­sno­ ma-džar­sko­ga.­ So­ci­jal­na­ ra­slo­je­nost­ znat­nim­se­ di­je­lom­ pre­kla­pa­la­ s­ na­ci­o­nal­nom.­ Uz­pri­pad­ni­ke­ do­mi­nant­nih­ na­ro­da­ ve­zi­va­la­se­vi­so­ka­kul­tu­ra,­go­spod­stvo,­a­uz­hr­vat-ski­ je­zik­se­lja­štvo­ i­ni­ža­kul­tu­ra.­Hr­vat­ski­

ISTRA

41

je­zik­ i­ bo­ga­ta­ puč­ka­ kul­tu­ra­ mo­gli­ su­ se­oču­va­ti­zbog­svo­je­vr­sno­ga­pa­tri­jar­hal­no­ga­sta­tič­no­ga­dru­štva­hr­vat­sko­ga­se­la,­u­Bač-koj­ i­ sa­la­ša,­ gdje­maj­ke­ go­to­vo­ u­ pra­vi­lu­ni­su­ go­vo­ri­le­ je­zik­ do­mi­nant­no­ga­ na­ro­da.­Upra­vo­je­je­zik,­te­melj­na­od­red­ni­ca­hr­vat-ske­ po­seb­no­sti­ u­ od­no­su­ na­ do­mi­nant­ne­na­ro­de­u­ Is­tri­ i­Bač­koj,­ bio­osno­vi­ca­ oko­ko­je­ su­ sve­će­ni­ci­ pre­po­ro­di­te­lji­ or­ga­ni­zi-ra­li­svo­ju­dje­lat­nost.­Ve­za­nost­istar­sko­ga­i­bač­ko­ga­se­lja­ka­uz­vje­ru­i­Cr­kvu­bi­la­je­ve-li­ka­i­zna­či­la­je­znat­no­vi­še­od­puč­ke­po­bo-žno­sti.­Cr­kva­i­sve­ćen­stvo­bi­li­su­sa­stav­ni­dio­ži­vo­ta­ tih­hr­vat­skih­za­jed­ni­ca,­a­ ima­ti­sve­će­ni­ka­u­obi­te­lji­bi­la­je­čast­i­dru­štve­ni­pre­stiž.­Sve­će­ni­ci­će­bi­ti­pr­va­do­ma­ća­in­te-li­gen­ci­ja­ko­ji­ će­od­vjer­skih­pro­svje­ti­te­lja­po­sta­ti­ pr­vi­ or­ga­ni­za­to­ri­ pre­po­rod­nih­ po-kre­ta­u­Is­tri­i­Bač­koj.­ I­pr­vo­in­ten­ziv­ni­je­po­ve­zi­va­nje­na­kul-tur­nom­pla­nu­u­tom­je­nad­na­ci­o­nal­nom­du-hu;­ri­ječ­je­o­vo­de­ćim­na­rod­nim­pre­po­ro­di-te­lji­ma­–­Jur­ju­Do­bri­li­i­(1812.-82.)­Iva­nu­An­tu­no­vi­ću­(1815.-88.),­ko­je­spa­ja­niz­bi-o­graf­skih­ po­du­dar­no­sti.­ Obo­ji­ca­ su­ pri­je­sve­ga­ sve­će­ni­ci­ ko­ji­ dje­lu­ju­ kao­ na­rod­ni­pre­po­ro­di­te­lji­me­đu­na­ro­dom­bez­gra­đan-sko­ga­ slo­ja­ i­ kul­tu­re;­ u­ iz­rav­noj­ je­ ve­zi­ s­tim­ i­ nji­ho­vo­ ka­šnje­nje­ za­ Za­gre­bom,­ ali­i­ dru­gim­ imuć­ni­jim­hr­vat­skim­ sre­di­na­ma;­obo­ji­ca­dje­lu­ju­ i­do­slov­no­se­ su­sre­ću­pod­idej­nim­ okri­ljem­ li­be­ral­no­ga­ i­ ju­žno­sla-ven­ski­usmje­re­no­ga­đa­ko­vač­ko­ga­bi­sku­pa­Jo­si­pa­ Jur­ja­ Stros­smayera­ (1815.-1905.).­Nji­ho­vu­upo­zna­va­nju­po­sre­do­vao­je­Stros-smayer.­ Iako­ ne­ po­sto­je­ iz­rav­ni­ do­ka­zi,­mo­že­se­pret­po­sta­vi­ti­da­su­se­osob­no­su-sre­li­i­zbli­ži­li­na­ne­kom­od­An­tu­no­vi­će­vih­pu­to­va­nja.­ Po­sto­ja­la­ je­ i­ pre­pi­ska­ iz­me­đu­

njih,­ko­ju­spo­mi­nje­Ma­ti­ja­Eve­to­vić,­ali­ne­i­nje­zin­sa­dr­žaj.­ An­tu­no­vić­zbog­bo­le­sti­ni­je­mo­gao­na-sta­vi­ti­ stu­dij­ bo­go­slo­vi­je­ u­ Be­ču,­ dok­ je­Do­bri­la­u­tom­gra­du­svoj­bo­go­slov­ni­stu­dij­do­veo­do­dok­to­ra­ta­1842.­i­već­je­ta­da­upo-znao­Stros­smayera,­ko­ji­ je­dok­to­ri­rao­ iste­go­di­ne­ te­ po­stao­ pro­fe­so­rom­ ka­non­sko­ga­pra­va­na­beč­kom­Sve­u­či­li­štu.­Kao­i­An­tu-no­vić,­ Do­bri­la­ je­ u­ svo­jem­ na­pre­do­va­nju­do­šao­do­bi­skup­ske­sto­li­ce,­iako­je­va­žnost­Do­bri­li­na­ po­lo­ža­ja­ bi­la­ ve­ća,­ on­ je­ pr­vi­istar­ski­Hr­vat­no­vi­je­ga­do­ba­ko­ji­ je­no­sio­tu­čast­(od­1858.­bio­je­po­reč­ko-pul­ski­bi-skup,­a­od­1875.­tr­šćan­sko-ko­par­ski).­Obo-ji­ca­ go­to­vo­ isto­dob­no­ po­kre­ću­ hr­vat­sku­pre­po­rod­nu­pu­bli­ci­stič­ku­dje­lat­nost­pot­kraj­1860-ih:­pr­vi­broj­istar­ske­Na še slo ge­iz­la­zi­iste­go­di­ne­kad­ i­ pr­vi­broj­An­tu­no­vi­će­vih­Bu­nje­vač­kih­ i­ šo­kač­kih­ no­vi­na – 1870. I jed­ne­i­dru­ge­na­mi­je­nje­ne­su­u­pr­vom­re­du­hr­vat­sko­mu­se­lja­ku.­Zbog­ to­ga­su­ ima­le­ i­slič­nu­ure­đi­vač­ku­po­li­ti­ku­u­pro­svje­ći­va­nju­pu­ka­u­svim­seg­men­ti­ma­ži­vo­ta.­Usmje­re-nost­ tih­dva­ju­rub­nih­pre­po­rod­nih­po­kre­ta­je­dan­ na­ dru­gi­ i­ sna­žnu­ em­pa­ti­ju­ mo­žda­po­naj­bo­lje­osli­ka­va­ju­sti­ho­vi­upu­će­ni­Na-šoj slo zi­ od­ ured­ni­štva­Bu­nje­vač­kih­ i­ šo­kač­kih­ no­vi­na,­ ob­ja­vlje­ni­ 16.­ II.­ 1872.­ u­bro­ju­4:

Ti­na­kr­šnoj­oba­li­Adrie, a­one­u­ma­gjar­skom­le­glu­rav­ne­Bač­ke!Ti­u­bra­ni­ku­pri­mor­skom­sti­e­gom­u­ru­ci­

pro ti sil noj ta li jan šti ni,one­na­Uga­ru­želj­ne­ro­da­pro­svje­tu

pro ti bez du šnoj Ma gjar šti ni.Ti­u­svo­jem­proć­tu­dje­ga,

one u tu djem kraj svo je ga!­ Me­đu­tim,­Do­bri­la­ima­mno­go­ši­ri­broj­su­rad­ni­ka­ i­ dje­lu­je­ u­ znat­no­ po­volj­ni­jem­kon­tek­stu:­dok­su­An­tu­no­vi­će­ve­no­vi­ne­bi-le­ krat­ka­da­ha,­Na ša slo ga­ iz­la­zi­la­ je­ sve­do­ 1915.­ i­ ima­la­ je­ ši­ro­ku­ re­cep­ci­ju­ kod­sla­ven­sko­ga­ se­o­sko­ga­ sta­nov­ni­štva­ Is­tre,­ko­je­mu­ je­ po­naj­pri­je­ i­ bi­la­ na­mi­je­nje­na.­No­tre­ba­re­ći­ i­da­ je­Do­bri­li­no­dje­lo­va­nje­bi­lo­ bli­že­ Stros­smayeru­ pre­ma­ sklo­no­sti­li­be­ral­nim­ ide­ja­ma,­ za­ raz­li­ku­ od­ kon­zer-Naša sloga,­br.­1,­Trst,­1870.

ISTRA

42

va­tiv­ni­je­ga­An­tu­no­vi­ća.­Što­se­ti­če­je­zič­ne­kul­tu­re,­obo­ji­ca­ši­re­ta­da­šnji­hr­vat­ski­knji-žev­ni­stan­dard­ugle­da­ju­ći­se­na­Za­greb­i­u­to­me­je­je­dan­od­nji­ho­vih­naj­ve­ćih­pri­no­sa­u­hr­vat­skim­in­te­gra­tiv­nim­pro­ce­si­ma.­Ti­su­pro­ce­si­već­sre­di­nom­se­dam­de­se­tih­u­Is­tri­mno­go­ in­ten­ziv­ni­ji­ za­hva­lju­ju­ći­ utje­ca­ju­pra­va­ša­Mat­ka­La­gi­nje­ i­ nje­go­vih­ isto­mi-šlje­ni­ka,­ ko­ji­ pre­po­rod­nim­ ak­tiv­no­sti­ma­da­ju­ ključ­nu­ hr­vat­sku­ cr­tu,­ pri­ če­mu­ su­istar­ski­ pra­va­ši­ po­ka­za­li­mno­go­ ve­ću­ po-li­tič­ku­ tak­tič­nost­pre­ma­svo­jem­vo­đi­An­ti­Star­če­vi­ću,­ jer­ slo­ven­sku­ na­ci­ju­ ni­su­ do-vo­di­li­u­pi­ta­nje,­a­ana­kro­no­in­zi­sti­ra­nje­na­po­vi­je­snom­dr­žav­nom­pra­vu­u­sje­ni­je­is­ti-ca­nja­tzv.­pri­rod­no­ga­pra­va,­od­no­sno­pra­va­na­rod­no­sti.­ Ta­kvi­ po­li­ti­ča­ri­ ne­do­sta­ja­li­ su­po­du­nav­skim­ Hr­va­ti­ma­ na­kon­ An­tu­no­vi-ća,­što­je,­me­đu­osta­lim,­bi­lo­po­slje­di­ca­ne­sa­mo­ znat­no­ ja­če­ in­te­gri­ra­no­sti­ et­nič­ko­ga­hr­vat­sko­ga­pu­ka­u­ma­džar­sko­dru­štvo­ne-go­ pri­je­ sve­ga­ oštri­je­ga­ dr­žav­no­ga­ su­sta-va­u­ugar­sko­me­di­je­lu­dr­ža­ve­od­ono­ga­u­austrij­skom­ pri­mor­ju,­ u­ ko­jem­ je­ dr­ža­vo-tvor­ni­nje­mač­ki­ele­ment­k­ to­mu­bio­broj-ča­no­in­fe­ri­o­ran.­ I­ na­kon­pre­stan­ka­ iz­la­že­nja­Bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­no­vi­na Na ša slo ga­na­svo­jim­je­stra­ni­ca­ma­pra­ti­la­iz­la­že­nje­dvo­tjed­ni­ka­Bu­nje­vač­ke­i­šo­kač­ke­vi­le.­Nje­zi­no­ured­ni-štvo­u­15.­bro­ju­od­1.­VI­II.­1873.­po­zdra­vi-lo­je­no­ve­bu­nje­vač­ke­no­vi­ne­jer­su,­ka­ko­is­ti­če,­one­bi­le­do­kaz­na­rod­ne­svi­je­sti­Bu-nje­va­ca­ko­ja­ se­ sve­vi­še­bu­di­la­ te­ za­klju-ču­ju:­ »Do­i­sta­ je­ i­ vri­e­me,­ jer­ su­Ma­gja­ri­ovaj­ ogra­nak­ hr­vat­sko­ga­ na­ro­da­ jur­ sma-tra­li­svo­jim­ne­iz­bje­žnim­pli­e­nom.­Na­da­mo­se­ da­ će­ no­vi­ list­ na­ći­ u­ Hr­vat­skoj­ bo­lju­pod­po­ru­ od­ biv­ših­ Bu­nje­vač­kih­ i­ Šo­kač­kih­no­vi­nah.«­Na ša slo ga­ti­je­kom­svo­je­ga­iz­la­že­nja­ pra­ti­la­ je­ i­ sa­dr­žaj­ Su­bo­tič­ko­ga­gla sni ka,­ a­ svo­je­ je­ či­ta­telj­stvo­u­krat­kim­vi­je­sti­ma­ upo­zo­ra­va­la­ na­Hr­va­te­ u­ ju­žnoj­Ugar­skoj.­Do­no­se­ći­sre­di­nom­1876.­vi­jest­iz­Baj­mo­ka­ka­ko­se­hr­vat­sko­mu­sta­nov­ni-štvu­ na­me­ću­ pro­po­vi­je­di­ na­ ma­džar­skom­je­zi­ku,­ ured­ni­štvo­ po­vla­či­ us­po­red­bu­ s­Istrom­i­is­ti­če­da­»i­kod­nas­u­Is­tri­ima­po­ko­je­ gnje­zda­šce­ gdje­ se­ hr­vat­skom­ pu­ku­dr­ži­bla­go­slov­i­osta­le­po­bo­žno­sti­u­ta­li­jan-

skom­ je­zi­ku.«­Ob­ja­ve­An­tu­no­vi­će­vih­dje-la (Sla vjan,­ Ka­la­ča,­ 1875,­Od met nik,­ Za-greb,­1875,­Bog­s­čo­vi­e­kom­na­ze­mlji, Vac, 1879)­po­pra­će­ne­ su­ ri­je­či­ma­po­hva­le,­ na-po­se­Raz­pra­va­o­po­du­nav­skih­i­po­ti­san­skih­Bu­njev­cih­i­Šok­cih­ (Beč,­1882).­Pri­zna­nje­do­mo­ljub­no­mu­ra­du­An­tu­no­vi­ća­i­Do­bri­le­bi­lo­je­nji­ho­vo­pri­ma­nje­za­po­ča­sne­čla­no-ve­za­gre­bač­ko­ga­đač­ko­ga­dru­štva­Hr vat ski dom­po­čet­kom­1878.­go­di­ne.­Osim­njih,­u­član­stvo­ su­pri­mlje­ni­u­ isto­vri­je­me­ Jo­sip­Ju­raj­Stros­smayer,­Mi­ho­vil­Pa­vli­no­vić­i­fra­Gr­ga­Mar­tić,­ či­me­ je­ dru­štvo­ htje­lo­ ši­ri­ti­svo­ju­dje­lat­nost­na­ci­je­lo­et­nič­ki­hr­vat­sko­pod­ruč­je­pre­ko­iza­bra­nih­ro­do­lju­ba.­Su­rad-nja­An­tu­no­vi­ća­i­Do­bri­le­za­vr­ši­la­je­Do­bri-li­nom­ smr­ću­ po­čet­kom­ 1882.,­ u­ po­vo­du­ko­je­ je­An­tu­no­vić­ po­slao­ br­zo­jav­ su­ću­ti,­po­sli­je­ ob­ja­vljen­ u­Na šoj slo zi.­ Ne­ko­li­ko­go­di­na­po­sli­je­(1888.)­umro­je­i­An­tu­no­vić,­što­utje­če­na­sla­blje­nje­ve­za­iz­me­đu­Is­tre­i­Bač­ke.­ U­ do­ba­ za­ka­snje­la­ hr­vat­sko­ga­ na­rod-no­ga­pre­po­ro­da­od­dru­ge­po­lo­vi­ne­XIX.­st.­u­Is­tri­Ma­ti­ca­Hr­vat­ska­raz­vi­ja­ži­vu­ak­tiv-nost,­u­ko­joj­se­naj­vi­še­is­ti­ču­na­rod­ni­sve-će­ni­ci­ i­uči­te­lji,­ko­ji­ su­na­če­lu­kul­tur­nih,­pro­svjet­nih­ i­ go­spo­dar­skih­ dru­šta­va­ ra­di­uz­di­za­nja­ si­ro­ma­šna­ i­ sla­bo­ obra­zo­va­na­pu­ka­pod­vla­da­ju­ćom­ ta­li­jan­šti­nom.­Ta­ je­si­tu­a­ci­ja­ go­to­vo­ iden­tič­na­ onoj­me­đu­ do-njo­u­gar­skim­ Hr­va­ti­ma.­ Ra­di­ us­po­red­be,­zna­ko­vit­ je­čla­nak­»Ma­ti­ca­hr­vat­ska­u­ Is-tri«,­ ko­ji­ je­ 1913.­ oba­vi­la­Na ša slo ga. U nje­mu­se­go­vo­ri­o­to­me­ka­ko­u­Is­tri­dje­lu­je­raz­mjer­no­naj­ma­nje­po­vje­re­ni­ka­i­čla­no­va­pa­bi­tre­ba­lo­»ra­di­ti­oko­osvje­šći­va­nja­na-rod­nih­si­la«.­ U­go­di­na­ma­pri­je­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra-ta­u­istar­skih,­a­di­je­lom­i­u­bač­kih­Hr­va­ta­(oso­bi­to­ u­ in­te­li­gen­ci­je­ i­ kru­go­vi­ma­ oko­Ne ve na),­svi­jest­o­pri­pad­no­sti­hr­vat­sko­mu­na­ro­du­u­ stal­nu­ je­ uspo­nu,­ a­ ti­je­kom­ ra­ta­sve­vi­še­ ja­ča­ ju­go­sla­ven­ska­ ide­ja.­Na­i­me,­su­o­če­ni­ s­ jed­ne­ stra­ne­ ta­li­jan­skim­na­mje-ra­ma­ uklju­če­nja­ Is­tre­ u­ Kra­lje­vi­nu­ Ita­li­ju­pre­ma­ od­red­ba­ma­ Lon­don­sko­ga­ ugo­vo­ra­(1915.),­ a­ s­ dru­ge­ že­lja­ma­Ma­dža­ra­ da­ u­vri­je­me­ ras­pa­da­Mo­nar­hi­je­ u­ na­ci­o­nal­noj­ma­džar­skoj­dr­ža­vi­za­dr­že­što­ve­ća­pod­ruč-

ISTRA

43

ja­ne­ka­da­šnje­Kra­lje­vi­ne­Ugar­ske,­istar­ski­i­ bač­ki­Hr­va­ti­ oče­ki­va­li­ su­ da­ na­ te­me­lju­pra­va­ na­ro­da­ na­ sa­mo­o­dre­đe­nje,­ su­klad-no­Wil­so­no­vim­na­če­li­ma,­ci­je­li­te­ri­to­rij­na­ko­jem­ je­u­ne­pre­ki­nu­tu­kon­ti­nu­i­te­tu­ži­vio­»tro­i­me­ni­na­rod«­bu­de­uklju­čen­u­ju­go­sla-ven­sku­dr­ža­vu.­ Me­đu­tim,­ sa­ stva­ra­njem­ ju­žno­sla­ven-ske­ dr­ža­ve­ 1918.­ pod­ruč­je­ Is­tre­ i­ Bač­ke,­kao­i­ne­ki­dru­gi­kra­je­vi,­po­sta­li­su­pred­met­spo­ra­ iz­me­đu­ Kra­ljev­stva­ SHS­ i­ su­sjed-nih­ ze­ma­lja.­O­nji­ho­voj­ se­ sud­bi­ni,­me­đu­osta­lim,­od­lu­či­va­lo­na­Mi­rov­noj­kon­fe­ren-ci­ji­ u­ Pa­ri­zu,­ gdje­ su­ se­ za­te­kli­ iza­sla­ni­ci­bač­kih­ i­ istar­skih­Hr­va­ta.­Tu­ su­ostva­re­ni­kon­tak­ti,­pri­mje­ri­ce,­iz­me­đu­Lo­vre­(Sca­li-e­ra)­Ška­lje­ra,­od­vjet­ni­ka­iz­Pu­le,­ko­ji­će­se­po­sli­je­pre­se­li­ti­u­Su­bo­ti­cu,­i­Bla­ška­Ra­ji-ća.­Na­sto­ja­nja­hr­vat­skih­iza­slan­sta­va­Is­tre­i­Bač­ke­ni­su­se­is­pu­ni­la.­Istra­ni­je­ušla­u­sa-stav­ju­go­sla­ven­ske­dr­ža­ve,­kao­ni­dio­Bač-ke­ (Baj­ski­ tro­kut)­ na­se­ljen­hr­vat­skim­ sta-nov­ni­štvom.­Na­i­me,­u­ta­li­jan­skom­gra­di­ću­Ra­pal­lu­ 12.­ IX.­ 1920.­ Istra,­ Trst,­ Go­ri­ca,­Za­dar­i­oto­ci­Cres,­Lo­šinj,­La­sto­vo­i­Pa­la-gru­ža­pri­po­je­ni­su­Ita­li­ji­ugo­vo­rom­iz­me­đu­Kra­lje­vi­ne­Ita­li­je­i­Kra­ljev­stva­Sr­ba,­Hr­va-ta­i­Slo­ve­na­ca,­što­će­po­tak­nu­ti­ise­lja­va­nje­di­je­la­sla­ven­sko­ga­sta­nov­ni­štva.­O­po­li­ti­ci­ta­li­jan­skih­vla­sti­pre­ma­hr­vat­sko­mu­ i­ slo-ven­sko­mu­sta­nov­ni­štvu­u­kra­je­vi­ma­pri­po-je­ni­ma­Ita­li­ji­re­do­vi­to­je­iz­vje­šta­vao­i­su­bo-tič­ki­Ne ven.­ Ne­ko­li­ko­ti­su­ća­iz­bje­glih­ras­pr­ši­lo­se­i­po­ra­znim­op­ći­na­ma­da­na­šnje­Voj­vo­di­ne­s­ve­ćom­kon­cen­tra­ci­jom­u­ur­ba­nim­sre­di­šti-ma­ i­ bli­žim­ na­se­lji­ma­ iz­ nji­ho­ve­ oko­li­ce,­po­put­ No­vog­ Sa­da,­ Som­bo­ra­ i­ Su­bo­ti­ce.­Fa­ši­stič­ka­ po­li­ti­ka­ Ita­li­je­ to­ je­ i­ po­ti­ca­la,­pa­ je­Mus­so­li­ni­ 1922.­ je­zgro­vi­to­ for­mu­li-rao­svoj­ ideal­ho­mo­ge­ne­na­ci­o­nal­ne­dr­ža-ve:­»Ka­da­se­ze­mljo­pis­ne­mo­že­uskla­di­ti­s­et­nič­kim­kri­te­ri­ji­ma,­ta­da­se­mo­ra­ju­po­kre-nu­ti­ et­nič­ke­za­jed­ni­ce«.­Te­ško­ je­ raz­lu­či­ti­eko­nom­ske­od­po­li­tič­kih­emi­gra­na­ta,­oso-bi­to­ u­ agrar­no­ga­ sta­nov­ni­štva,­ a­ naj­če­šće­je­u­pi­ta­nju­bi­la­kom­bi­na­ci­ja­dva­ju­ti­po­va­mi­gra­ci­ja.­ Mno­gi­ istar­ski­ se­lja­ci­ na­sta­vi-li­su­se­ba­vi­ti­po­ljo­djel­stvom­u­kra­je­vi­ma­ko­je­ su­na­se­li­li,­no­mno­gi­ su­ži­vje­li­u­ te-

škim­uvje­ti­ma­kao­nad­ni­ča­ri.­Ve­ći­na­od­tih­oso­ba­ po­kre­nu­la­ je­ po­stu­pak­ op­ti­ra­nja­ za­Kra­lje­vi­nu­SHS­i­do­bi­la­tra­že­no­dr­ža­vljan-stvo.­ Sa­ču­va­ni­ su­ po­da­ci­ za­ dio­ istar­skih­emi­gra­na­ta­u­Su­bo­ti­ci,­od­ko­jih­su­ne­ki­u­idu­ćim­ go­di­na­ma­ ak­tiv­no­ su­dje­lo­va­li­ u­jav­nom­ži­vo­tu­gra­da:­Ivan­Ži­gan­te,­An­tun­Grebl,­Lo­vro­Ška­ljer­(Pu­la),­Vik­tor­Ška­ljer­(Pu­la),­ Jo­sip­ Ho­lo­ši­ (Bu­zet),­ Ja­kov­ Li­rič­(Žminj),­ Jo­sip­ Gom­boc­ (Trst),­ Bra­ni­slav­Pa­vlo­vić­(Trst),­Jo­sip­Vi­vo­da­(Trst),­An­tun­Fle­go­(Bu­zet),­Fra­njo­Fle­go­(Bu­zet),­Dra-go­Fle­go­ (Bu­zet),­An­tun­La­gi­nja­ (Žminj),­Jo­sip­Ra­kić­ (Po­mer),­ Jo­sip­Zi­da­rić­ (So­vi-njak),­ Mi­lan­ Vi­li­čić­ (Trst),­ Ći­rič­ Ži­gan­te­(So­vi­njak)­i­dr.­Mno­gi­od­njih,­po­put­Lo­vre­Ška­lje­ra,­či­je­su­ima­nje­u­Pu­li­za­pa­li­li­ta­li-jan­ski­fa­ši­sti,­na­šli­su­se­u­te­škoj­i­ne­za­vid-noj­ma­te­ri­jal­noj­si­tu­a­ci­ji.­Obra­zo­va­ni­ji­sloj­lak­še­se­uklju­či­vao­u­no­ve­sre­di­ne,­do­bi­va-ju­ći­ na­mje­šte­nja­ u­ dr­žav­nim­ slu­žba­ma­ ili­gra­de­ći­ka­ri­je­re­u­ slo­bod­nim­pro­fe­si­ja­ma,­npr.­od­vjet­ni­ci,­no­vi­na­ri­ i­dr.­Naj­po­zna­ti­ji­hr­vat­ski­ imi­grant­ iz­ Is­tre­ bio­ je­ je­dan­ od­naj­ve­ćih­ hr­vat­skih­ eko­no­mi­sta­Mi­jo­Mir-ko­vić­(1898.-1963.),­u­knji­žev­no­sti­po­znat­pod­ pse­u­do­ni­mom­Ma­te­ Ba­lo­ta.­ Na­ pod-

ruč­ju­Voj­vo­di­ne­ak­ti­van­je­od­1926.,­kad­je­po­stao­taj­nik­Tr­go­vin­ske­ko­mo­re­u­No­vom­Sa­du.­Na­Prav­ni­fa­kul­tet­u­Su­bo­ti­ci­pre­šao­je­1928.,­ka­da­je­iza­bran­za­do­cen­ta,­a­kad­je­ 1939.­ iza­bran­ za­ re­do­vi­to­ga­ pro­fe­so­ra­pre­šao­ je­ u­ Be­o­grad,­ gdje­ je­ pre­da­vao­ u­no­vo­o­sno­va­noj­Eko­nom­sko-ko­mer­ci­jal­noj­ško­li­ te­ je­ slje­de­će­ go­di­ne­ po­stao­ de­kan.­Već­1941.­vra­tio­se­u­Hr­vat­sku­te­na­kon­ra-ta­do­kra­ja­svo­je­ga­ži­vo­ta­pre­sud­no­utje­če­na­pro­fi­li­ra­nje­eko­nom­sko­ga­stu­di­ja­u­Za-gre­bu.­Kao­su­di­o­nik­Pa­ri­ške­mi­rov­ne­kon-fe­ren­ci­je­za­slu­žan­je­za­pri­po­je­nje­Is­tre­Ju-

Mijo Mirković

ISTRA

44

go­sla­vi­ji­na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta.­U­Su­bo­ti­ci­ je­ma­te­ri­jal­no­ po­ma­gao­ lje­vi­čar-sku­stu­dent­sku­udru­gu­Sve tlost,­a­is­tak­nu-ti­su­bo­tič­ki­an­ti­fa­šist­Jo­van­Mi­kić­Spar­tak­(1914.-44.)­ bio­ je­ pod­ sna­žnim­ znan­stve-nim­utje­ca­jem­Mi­je­Mir­ko­vi­ća.­I­Spar­tak­je­iz­Su­bo­ti­ce­pre­šao­u­Be­o­grad­1939.,­gdje­je­u­Mir­ko­vi­će­voj­Eko­nom­sko-ko­mer­ci­jal­noj­ško­li­do­bio­mje­sto­asi­sten­ta­te­se­na­tje­cao­za­mje­sto­do­cen­ta.­Istar­ski­je­emi­grant­i­Ivo­Mi­lić­(1881.-1957.),­ina­če­ro­dom­s­Bra­ča,­ali­je­na­po­ziv­Mat­ka­La­gi­nje­do­šao­u­Is­tru,­gdje­je­bio­su­dac­i­gdje­se­uklju­čio­u­po­li-tič­ki­ži­vot­te­je­1914.­iza­bran­za­za­stup­ni­ka­u­ Istar­skom­ sa­bo­ru­ u­Po­re­ču.­ Po­sli­je­ ra­ta­bio­je­na­čel­nik­Okru­žno­ga­su­da­u­Su­bo­ti­ci­do­1923.,­na­Prav­nom­fa­kul­te­tu­u­Su­bo­ti-ci­pre­da­vao­je­vi­še­pred­me­ta­1919.-41.,­bio­je­pr­vi­pred­sjed­nik­krat­ko­traj­ne­Su­bo­tič­ke­ma­ti­ce­ iz­1921.­ i­pred­sjed­nik­su­bo­tič­ko­ga­od­bo­ra­ Ja­dran­ske­ stra­že,­ ko­je­ ni­su­ uspje-le­pri­do­bi­ti­ve­će­ su­dje­lo­va­nje­Bu­njev­ca­u­nji­ma.­Su­ra­đi­vao­je­u­su­bo­tič­koj­Se ver noj po šti i Knji­žev­nom­ se­ve­ru­ te­ u­ struč­nim­prav­nim­ ča­so­pi­si­ma­ iz­ ci­je­le­ dr­ža­ve.­ Pod­pse­u­do­ni­mom­Zva­ne­Ka­sta­vac­ob­ja­vlji­vao­je­1930-ih­ča­kav­ske­ko­ze­ri­je­i­uspo­me­ne­u­za­gre­bač­kom­ča­so­pi­su­istar­skih­emi­gra­na-ta Istra.­ Pi­sao­ je­ o­ bač­kim­Bu­njev­ci­ma­u­Knji­žev­nom­ se­ve­ru (1927) i Gla sni ku Ju-go slo ven skog pro fe sor skog dru štva (1938) o­ nji­ho­vu­ pod­ri­je­tlu,­ ime­nu,­ obi­ča­ji­ma­ i­iden­ti­te­tu.­ Ime­ Bu­nje­vac,­ pre­ma­ Mi­li­ću,­ozna­ča­va­lo­je­ka­to­li­ka­za­raz­li­ku­od­pra­vo-slav­nih­»Rka­ća«,­ka­ko­su­ka­to­li­ci­na­zi­va­li­pra­vo­slav­ne.­ Za­to­ zna­če­nje­ ime­na­Bu­nje-vac­tra­ži­u­pe­jo­ra­tiv­nom­i­po­ru­glji­vom­zna-če­nju­ri­je­či,­s­ti­me­da­se­ono­s­vre­me­nom­odo­ma­ći­lo­ i­ iz­gu­bi­lo­ pr­vot­nu­ ne­ga­tiv­nu­ko­no­ta­ci­ju.­ Sma­trao­ je­ da­ bač­ki­Bu­njev­ci­ne­po­tje­ču­s­pod­ruč­ja­oko­ri­je­ke­Bu­ne,­jer­ta­mo­šnji­sta­nov­ni­ci­ne­go­vo­re­istim­go­vo-rom­ni­ti­ ima­ju­ kom­pakt­na­pre­zi­me­na­kao­bač­ki­Bu­njev­ci.­Nji­ho­vu­po­stoj­bi­nom­pri-je­Bač­ke­ sma­trao­ je­kra­je­ve­ is­pod­Di­na­re­i­nje­zi­nu­oko­li­cu­(dr­ni­ško,­knin­sko­i­imot-sko­ pod­ruč­je)­ te­ di­je­lo­ve­ za­pad­ne­Bo­sne.­Na­pod­ruč­ju­Is­tre­i­dru­gih­kra­je­va­pri­klju-če­nih­ Ita­li­ji­ sta­nje­ se­ do­dat­no­ po­gor­ša­lo­s­ kra­ja­ dva­de­se­tih­ go­di­na.­ Kao­ re­ak­ci­ja­i­ po­slje­di­ca­ na­kon­ na­sil­no­ga­ ple­bi­sci­ta­ u­

Is­tri­24.­ III.­1929.­ te­do­dat­ne­na­sil­ne­ ta­li-ja­ni­za­ci­je­ sli­je­dio­ je­ nov­ val­ ise­lja­va­nja.­Istar­ski­ su­ se­ emi­gran­ti­ dru­štve­no­or­ga­ni-zi­ra­li­u­svim­onim­sre­di­na­ma­gdje­ih­se­za-te­kao­ve­ći­broj.­Ta­ko­su­osno­va­ni­ogran­ci­Pro­svjet­no­ga­ i­ pot­por­no­ga­dru­štva­ Istra­ –­Trst­–­Go­ri­ca­po­ci­je­loj­dr­ža­vi,­u­Bač­koj­u­Su­bo­ti­ci,­u­No­vom­Sa­du­emi­grant­sko­dru-štvo­ s­ na­zi­vom­ Istra,­ a­ istar­ski­ emi­gran­ti­svo­ju­ su­ or­ga­ni­za­ci­ju­ ima­li­ i­ u­ Som­bo­ru.­Dru­štve­na­pra­vi­la­su­bo­tič­kom­ogran­ku­po-tvr­đe­na­su­1932.­go­di­ne,­no­Dru­štvo,­ko­je­je­bro­ji­lo­oko­60­čla­no­va,­dje­lo­va­lo­je­vje-ro­jat­no­i­pri­je­po­tvr­de­Pra­vi­la.­Po­zna­ti­nje-go­vi­pred­sjed­ni­ci­bi­li­su­Ivo­Mi­lić­te­Lo­vro­Ška­ljer,­ ko­ji­ je­ pri­mjer­ struč­nja­ka­ ko­ji­ se­uspje­šno­pri­la­go­dio­no­voj­sre­di­ni­te­je­i­u­Su­bo­ti­ci­iz­gra­dio­uspje­šnu­od­vjet­nič­ku­ka-ri­je­ru.­Od­1928.­u­No­vo­me­Sa­du­dje­lo­va­lo­je­Udru­že­nje­istar­skih­iz­bje­gli­ca­Istra­s­oko­300­ čla­no­va­ na­ če­lu­ s­ dr.­ Iva­nom­ Pru­da-nom.­Ta­ko­đer,­emi­gran­ti­ iz­ Is­tre­oku­plja­li­su­se­i­u­bač­kim­pod­od­bo­ri­ma­dru­štva­Ja-dran­ska­ stra­ža,­ ko­je­ je­ ra­di­lo­ na­ raz­vi­ja-nju­svi­je­sti­o­zna­če­nju­i­vri­jed­no­sti­is­toč­ne­oba­le­Ja­dra­na­za­ju­go­sla­ven­sku­dr­ža­vu.­Pr-vih­go­di­na­na­kon­na­se­lja­va­nja­su­se­istar-ski­ Hr­va­ti­ uklju­či­va­li­ u­ rad­De­mo­krat­ske­stran­ke,­ oso­bi­to­ pred­stav­ni­ci­ in­te­lek­tu­al-ne­ eli­te­ (npr.­ Ivo­Mi­lić),­ što­ je­od­go­va­ra-lo­nji­ho­voj­na­ve­za­no­sti­na­dr­žav­ne­slu­žbe­i­ op­će­mu­ ju­go­sla­ven­sko­mu­ ras­po­lo­že­nju­istar­skih­emi­gra­na­ta­u­po­sli­je­rat­nim­go­di-na­ma.­Istar­ske­emi­grant­ske­udru­ge­iz­svih­kra­je­va­ Kra­lje­vi­ne­ Ju­go­sla­vi­je­ dje­lo­va­le­su­ pod­ okri­ljem­ pro­re­žim­sko­ga­ krov­no­ga­Sa­ve­za­ju­go­sla­ven­skih­emi­grant­skih­udru-ga­ u­ Ju­go­sla­vi­ji­ sa­ sje­di­štem­ u­Be­o­gra­du­(1931.-40.,­po­sli­je­je­pro­mi­je­nio­ime­u­Sa-vez­ ju­go­sla­ven­skih­ emi­gra­na­ta­ iz­ Ju­lij­ske­kra­ji­ne),­ko­je­mu­je­čel­nik­bio­dr.­Ivan­Ma-ri­ja­Čok­(1886.-1948.),­slo­ven­ski­od­vjet­nik­i­po­li­ti­čar­iz­Tr­sta.­Sa­vez­je­u­vri­je­me­osni-va­nja­1931.­oku­pio­23­emi­granst­ka­dru­štva­iz­ svih­ kra­je­va­ Kra­lje­vi­ne­ Ju­go­sla­vi­je,­ a­po­sli­je­ se­ taj­ broj­ po­ve­ćao­ do­ 45.­ Pre­ma­po­da­ci­ma­ Sa­ve­za,­ sre­di­nom­ 1930-ih­ go-di­na­u­Kra­lje­vi­ni­Ju­go­sla­vi­ji­bi­lo­je­pre­ko­70.000­istar­skih­emi­gra­na­ta.

ISTRA

45

­ Za­ni­mlji­ve­ su­ slič­no­sti­ i­ us­po­red­be­istar­skih­i­bač­kih­Hr­va­ta­u­raz­do­blju­od­za-vr­šet­ka­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­do­vre­me­na­na­kon­Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta.­Na­i­me,­u­vri­je­me­raz­gra­ni­če­nja­Kra­lje­vi­ne­SHS,­po-put­ istar­skih­ Hr­va­ta,­ mno­gi­ su­ se­ Hr­va­ti­iz­Baj­sko­ga­ tro­ku­ta­ pre­se­li­li­ u­Kra­lje­vi­nu­SHS,­ iako­ u­ ne­us­po­re­di­vo­ ma­njem­ bro­ju­zbog­ ma­nje­ga­ ukup­no­ga­ bro­ja­ Hr­va­ta­ u­Baj­skom­ tro­ku­tu.­Oni­ ko­ji­ su­ osta­li­ u­ tri-a­non­skoj­Ma­džar­skoj,­jed­na­ko­kao­i­istar-ski­ Hr­va­ti­ ko­ji­ su­ osta­li­ pod­ ta­li­jan­skom­vla­šću,­ bi­li­ su­ iz­lo­že­ni­ sna­žnoj­ dr­žav­noj­re­pre­si­ji­ usmje­re­noj­ na­ de­na­ci­o­na­li­zi­ra-nje.­Ta­kvu­ slič­no­sti­ is­ti­ču­Mar­ko­Čo­vić­ i­Alek­sa­Ko­kić­ u­ svo­joj­ bro­šu­ri­Bu njev ci i Šok ci­ (Za­greb,­ 1939.)­ na­zi­va­ju­ći­ Baj­ski­tro­kut­ »na­šom­ dru­gom­ Istrom«.­ Za­ obje­sku­pi­ne­Dru­gi­svjet­ski­rat­imao­je­iz­ra­zi­to­na­gla­šen­na­ci­o­nal­ni­ka­rak­ter,­a­mno­go­ma-nje­ide-­olo­ški­ka­rak­ter.­Ma­džar­ske­su­vla­sti­ta­da­u­Bač­koj­ise­lja­va­le­sve­pri­pad­ni­ke­ju-žno­sla­ven­skih­na­ro­da­na­se­lje­ne­u­me­đu­rat-nom­raz­do­blju,­uklju­ču­ju­ći­i­istar­ske­Hr­va-te.­Na­kon­ra­ta­i­Hr­va­ti­iz­Baj­sko­ga­tro­ku­ta­po­ku­ša­li­ su­ re­vi­di­ra­ti­ pri­je­rat­nu­ gra­ni­cu­i­pri­po­ji­ti­se­Ju­go­sla­vi­ji,­ali­su,­za­raz­li­ku­od­Is­tre,­ta­kvi­po­ku­ša­ji­u­slu­ča­ju­Baj­sko­ga­tro­ku­ta­osta­li­ne­u­spje­šni­jer­ga­ni­je­za­u­ze­la­ju­go­sla­ven­ska­ar­mi­ja.

­ Na­kon­pri­po­je­nja­ Is­tre­ Ju­go­sla­vi­ji­mi-gra­cij­ski­ se­ pu­to­vi­ otva­ra­ju­ u­ oba­ smje-ra.­ Še­zde­se­tih­ go­di­na­ Istra­ po­sta­je­ i­ tu­ri-stič­kim­ od­re­di­štem­ mno­gih­ po­du­nav­skih­Hr­va­ta,­ či­me­ pr­vi­ put­ do­la­zi­ do­ »ši­re­ga«­

upo­zna­va­nja.­ Is­tra­ni­ su,­ na­ža­lost,­ po­vrat-no­ is­ku­stvo­ u­ ve­ćem­ bro­ju­ stje­ca­li­ sa­mo­kao­voj­ni­ci­JNA.­Još­je­dan­seg­ment­no­vo-ga­ mo­der­no­ga­ dru­štva­ ne­za­o­bi­la­zan­ je­ u­ocr­ta­va­nju­te­in­ter­ak­ci­je,­a­to­je­po­pu­lar­na­gla­zbe­na­ kul­tu­ra,­ ko­ja­ je­ u­ Is­tri­ do­ da­nas­iz­ra­zi­to­kre­a­tiv­na­i­in­ven­tiv­na.­Oso­bi­to­su­bit ne rock-sku­pi­ne­ko­je­dje­lu­ju­od­osam­de-se­tih­go­di­na,­kao­što­su­punk-rock-sku­pi­na­KUD Idi jo ti,­ ko­ju­ na­Omla­din­skom­ fe­sti-va lu u Su bo ti ci 1987. pu­bli­ka­ pro­gla­ša­va­naj­bo­lji­ma,­či­me­taj­sa­stav­do­bi­va­is­tak­nu-to­mje­sto­na­fe­sti­val­skom­al­bu­mu­Naj bo lji uži­vo­ob­ja­vlje­no­me­iste­go­di­ne­–­upra­vo­je­ta­po­bje­da­spa­si­la­bend­od­ras­pa­da.­ Knji­žev­na­re­cep­ci­ja­i­stva­ra­nje,­me­đu-tim,­ kao­ da­ idu­ u­ obrat­nom­ smje­ru.­ Dok­pot­kraj­ 1960-ih­ Istra­ po­sta­je­ go­to­vo­ sre-di­šnjim­po­e­tič­kim,­ pa­ čak­ ne­ko­ vri­je­me­ i­ži­vot­nim­ to­po­som­ pred­vod­ni­ka­ vr­lo­ utje-caj­ne­ neo­a­van­gard­ne,­ post­mo­der­ni­stič­ke­ob­no­ve­knji­žev­no­sti­Ma­dža­ra­u­Voj­vo­di­ni­(Do­mon­kos,­Tol­nai,­Végel),­u­pr­vom­de­se-tlje­ću­no­vo­ga­mi­le­ni­ja­ne­za­ne­ma­ri­va­je­pri-sut­nost­hr­vat­skih­knji­žev­ni­ka­iz­Voj­vo­di­ne­na­ istar­skoj­knji­žev­noj­ sce­ni.­No­vi­nar­ su-bo­tič­ko­ga­ tjed­ni­ka­Hr­vat­ska­ ri­ječ­Dra­žen­Pr­ćić­ (1967.)­ ob­ja­vio­ je­ u­Su­bo­ti­ci­ sport-ski­ro­man­Wild Card­(2006.),­či­ja­se­rad­nja­zbi­va­na­uma­škim­te­ni­skim­te­re­ni­ma.­Ri­ječ­je­o­ro­ma­nu­bez­ve­ćih­knji­žev­nih­pre­ten­zi-ja,­ko­ji­je­u­Is­tri­re­cep­ci­ju­imao­u­sport­skim­kru­go­vi­ma.­ To­mi­slav­ Žig­ma­nov­ (1967.)­pri­vla­či­pr­vi­put­ve­ću­po­zor­nost­knji­žev­ne­jav­no­sti­ u­ Is­tri­ svo­jim­ dvo­stru­kim­ na­stu-pom­na­ knji­žev­no-znan­stve­noj­ma­ni­fe­sta-ci­ji­Fo­rum­To­miz­za­u­Uma­gu­2004.­Za­hva-lju­ju­ći­no­vim­kon­tak­ti­ma­raz­vi­ja­su­rad­nju­s­ Istar­skim­ ogran­kom­ Dru­štva­ hr­vat­skih­knji­žev­ni­ka­te­ob­ja­vlju­je­knji­gu­Bi­bli­o­gra-fi­ja­ Hr­va­ta­ u­ Voj­vo­di­ni­ 1990.-2002.­ (pri-no­si)­(Pu­la,­2005.).­Za­knji­gu­Mi­ni­mum­in­ma­xi­mis­–­za­pi­si­s­ru­ba­o­ne­rub­no­me­(Za-greb,­2007.)­do­bi­va­na­gra­du­Zva­ne­Čr­nja za­ naj­bo­lju­ knji­gu­ ese­ja­ ob­ja­vlje­nu­ u­Hr-vat­skoj­od­ruj­na­2006.­do­ruj­na­2007.,­ko­ja­mu­je­do­di­je­lje­na­na­Pul­skim­da­ni­ma­ese­ja­2007.­ Ne­ven­ Ušu­mo­vić­ (1972.),­ knji­žev-nik­bu­nje­vač­ko­ga­pod­ri­je­tla­ko­ji­od­1991.­ži­vi­u­Hr­vat­skoj,­a­od­2002.­u­Is­tri,­osta­vio­

Parole­u­Istri­poslije Drugog­svjetskog­rata

ISTRA

46

je­naj­vi­še­tra­ga­kao­or­ga­ni­za­tor­knji­žev­no-ga­ ži­vo­ta­ u­ Is­tri.­ Za­po­slen­ je­ u­Grad­skoj­knji­žni­ci­ Umag­ (2005.­ po­stao­ je­ vo­di­te-ljem),­ko­ja­je­glav­ni­hr­vat­ski­su­or­ga­ni­za­tor­ma­ni­fe­sta­ci­je­ Fo­rum­ To­miz­za­ (po­kre­nu­ta­2000.),­ po­sve­će­ne­ knji­žev­no­mu­ opu­su­ i­ide­ja­ma­ Ful­vi­ja­ To­miz­ze­ (1935.-99.),­ ve-li­ko­ga­ ta­li­jan­sko­ga­ knji­žev­ni­ka­ ro­đe­no­ga­u­ uma­škom­ kra­ju.­ Za­hva­lju­ju­ći­ nje­go­vu­za­u­zi­ma­nju,­na­ma­ni­fe­sta­ci­ji,­osim­Žig­ma-no­va,­su­dje­lu­je­ne­ko­li­ko­ugled­nih­in­te­lek-tu­a­la­ca­iz­Voj­vo­di­ne:­László­Végel,­Ru­dolf­We­iss­i­Sr­đan­V.­Te­šin.­ Po­li­tič­ka­ su­rad­nja­ iz­me­đu­ Istar­ske­žu-pa­ni­je­ i­AP­Voj­vo­di­ne­ po­sto­ji­ od­ 2001.­ i­kul­mi­ni­ra­la­ je­ Spo­ra­zu­mom­ o­ su­rad­nji­ iz­2006.,­ali­ni­iz­da­le­ka­ni­je­po­ka­za­le­sve­svo-je­po­ten­ci­ja­le.­Pri­pot­pi­si­va­nju­Spo­ra­zu­ma­za­bi­lje­že­na­je­iz­ja­va­ta­da­šnje­ga­pred­sjed­ni-ka­voj­vo­đan­ske­skup­šti­ne­Bo­ja­na­Ko­stre­ša:­»Is­ku­stva­ Istar­ske­ žu­pa­ni­je­ do­bro­ će­nam­do­ći,­ oso­bi­to­ na­ pod­ruč­ju­ europ­skih­ in­te-gra­ci­ja,­gdje­će­mo­sli­je­di­ti­istar­ski­pri­mjer­u­otva­ra­nju­voj­vo­đan­sko­ga­pred­stav­ni­štva­u­Bru­xel­le­su«.­Spo­ra­zu­mom­se­naj­vi­še­po-ti­če­su­rad­nja­na­pod­ruč­ju­tu­ri­zma­i­kul­tu­re,­po­ljo­pri­vre­de­i­ru­ral­no­ga­raz­vit­ka­te­odr­ži-vo­ga­raz­vo­ja­i­za­šti­te­oko­li­ša.­Me­đu­tim,­sa-dr­žaj­pro­gra­ma­kul­tur­ne­ma­ni­fe­sta­ci­je­ko­ja­se­ odr­ža­va­ od­ 2001.­ na­iz­mje­nič­no­ sva­ke­go­di­ne­u­dru­goj­ re­gi­ji­ –­kao­Da ni Is tre u Voj vo di ni i Da ni Voj vo di ne u Is tri­–­svo­di­se­ve­ći­nom­na­kul­tur­ni­tu­ri­zam­i­sa­mo­pro-mo­ci­ju,­u­če­mu­ni­na­ko­ji­na­čin­ne­su­dje­lu-ju­Hr­va­ti­iz­Voj­vo­di­ne.

­ Za­vri­je­me­ra­ta­u­Hr­vat­skoj­u­pr­voj­po-lo­vi­ni­1990-ih­je­dan­broj­is­tak­nu­tih­Hr­va-ta­ ko­ji­ su­ na­pu­sti­li­Voj­vo­di­nu­ za­ dru­gi­ je­za­vi­čaj­ iza­brao­Is­tru­(taj­nik­DSHV-a­Ju­li-je­Sken­de­ro­vić,­su­bo­tič­ki­of­tal­mo­log­Ivan­Du­lić,­ pla­vljan­ski­ žup­nik­ Sti­pan­ Bo­šnjak­2005.­pre­šao­je­u­Po­reč­ko-pul­sku­bi­sku­pi­ju­te­je­po­stao­žup­ni­kom­u­Ba­der­ni).­Ne­ko­li-ko­mla­dih­Hr­va­ta­iz­Voj­vo­di­ne­stu­di­ra­lo­je­na­kon­2000.­na­istar­skim­fa­kul­te­ti­ma.Iz­vo­ri:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­Su­bo­ti­ca,­F:47.­I­45/1926,­VI­1449/1938,­IV­1158/1939.

Lit.:­ T.­ Pe­ru­ško,­ Ma­te­ Ba­lo­ta,­ u:­Ma te Ba lo ta : Po e zi ja i pro za,­Ri­je­ka,­ 1959;­K.­Kun­tić, Prav ni fa­kul­tet­ u­ Su­bo­ti­ci­ (1919­1941),­ di­plom­ski­ rad;­P.­ Ja­nja­to­vić,­ Ilu stro va na Yu rock en ci klo pe di ja 1960­2000,­ No­vi­ Sad,­ 2001;­ M.­ Ber­to­ša,­ Istra, Ja dran, Sre do ze mlje,­Za­greb,­2003;­M.­Ma­nin,­N.­Še­tić:­ Pri­li­ke­ u­ Is­tri­ ti­je­kom­ i­ uoči­ ob­ja­vlji­va­nja­»Na­še­ slo­ge«,­ u:­Ča­so­pis­ za­ su­vre­me­nu­po­vi­jest, br.­ 3/2007,­Za­greb;­D.­Dže­ko:­Ulo ga »Na še slo-ge«­i­»Bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­no­vi­na«­u­na­rod­nom­pre­po­ro­du­istar­skih­i­bač­kih­Hr­va­ta­(1870­1873.), Za­greb,­1990.,­di­plom­ska­ rad­nja­ob­ra­nje­na­na­fi-lo­zof­skom­fa­kul­te­tu­u­Za­gre­bu;­N.­Še­tić:­O po ve-za­no­sti­Is­tre­s­osta­lim­hr­vat­skim­ze­mlja­ma­:­Na­ša­slo­ga­1870.­1915.­Za­greb,­2005;­D.­Tum­pić: Istar-ska­emi­gra­ci­ja­ :­svje­do­čan­stva,­Za­greb,­1991;­E.­Ra­de­tić:­ Istar­ski­ za­pi­si,­Za­greb,­1969;­O.­Tol­nai,­Pje snik od svinj ske ma sti,­Zre­nja­nin,­2007;­Đ.­Mi-la­no­vić,­O­udru­že­nji­ma­ istar­skih­ iz­be­gli­ca­u­No­vom Sa du i Su bo ti ci­(ru­ko­pis);­www.is­tra­pe­dia.hr;­www.istra-is­tria.hr;­sr.wi­ki­pe­dia.org.

N.­Ušu­mo­vić­i­M.­Ba­ra

ISTRA,­udru­ga­iz­No­vo­ga­Sa­da­ko­ja­je­iz-me­đu­dva­ju­svjet­skih­ra­to­va­oku­plja­la­emi-gran­te­ s­ pod­ruč­ja­ Is­tre,­ Ri­je­ke­ i­ Ju­lij­ske­kra­ji­ne­ (Tr­sta­ i­Go­ri­ce).­Ci­lje­vi­Udru­že­nja­istar­skih­iz­bje­gli­ca­Istra,­ka­ko­je­bio­slu­žbe-nih­na­ziv­dru­štva,­osno­va­nog­ožuj­ka­1928.,­bi­li­ su­ po­ma­ga­nje­ ne­za­po­sle­nim­ i­ si­ro­ma-šnim­ emi­gran­ti­ma­ iz­ spo­me­nu­tih­ kra­je­va,­pod­u­pi­ra­nje­ i­ ši­re­nje­ ju­go­sla­ven­ske­na­rod-ne­svi­je­sti­ te­ ši­re­nje­pro­svje­te­ i­kul­tu­re.­U­ka­sni­jem­raz­do­blju,­na­kon­ja­ča­nja­fa­ši­zma­u­Ita­li­ji,­Udru­ga­je­po­pri­mi­la­i­sna­žan­an­ti-fa­ši­stič­ki­ka­rak­ter,­iako­an­ti­fa­ši­zam­ni­ka­da­ni­je­bi­lo­slu­žbe­ni­dio­nje­zi­na­pro­gra­ma.­Za­po­tre­be­svo­jih­čla­no­va­Udru­ga­ je­ iz­da­va­la­po­tvr­de,­pre­po­ru­ke,­svjedodž­be,­mol­be,­pre-vo­di­la­do­ku­men­te,­pri­ba­vlja­la­po­tvr­de­o­za-

Promidžbeni­materijal­za­Dane­Istre u­Vojvodini­2010.

ISTRA-TRST-GO­RI­CA

47

vi­čaj­no­sti­i­sl.­Ni­je­ima­la­vla­sti­tu­imo­vi­nu,­a­fi­nan­ci­ra­la­se­iz­čla­na­ri­na­te­po­vre­me­ne­fi-nan­cij­ske­po­mo­ći­ko­ju­je­do­bi­va­la­od­grad-skih­vla­sti.­Čla­no­vi­Dru­štva­bi­li­su­istar­ski­emi­gran­ti­ko­ji­su­u­No­vi­Sad­do­spje­li­u­vi­še­va­lo­va,­a­naj­ma­sov­ni­ji­su­bi­li­od­mah­na­kon­pot­pi­si­va­nja­ Ra­palls­ko­ga­ ugo­vo­ra­ 12.­ XI.­1920.­ te­na­kon­ple­bi­sci­tar­ne­pot­po­re­Mus-so­li­ni­je­voj­ fa­ši­stič­koj­ stran­ci­na­par­la­men-tar­nim­iz­bo­ri­ma­24.­III.­1929.

­ God.­ 1932./33.­ na­ če­lu­ Udru­ge,­ ko­ja­je­bro­ja­la­oko­300­čla­no­va,­bi­li­su­dr.­Ivan­Pru­dan,­ su­dac­Ape­la­cij­sko­ga­ su­da­ u­ No-vom­Sa­du,­do­pred­sjed­nik­La­za­Lju­bo­ti­na,­uprav­nik­ Bur­ze­ ra­da,­ taj­nik­ Lu­jo­ Ju­ri­čić,­bla­gaj­nik­ Ja­kov­ Pe­čar,­ dok­ je­ od­ čla­no­va­nad­zor­nog­od­bo­ra­po­znat­je­di­no­An­te­Mo-ho­ro­vić.­Me­đu­emi­gran­ti­ma­či­ja­ je­dje­lat-nost­du­lje­ili­kra­će­vri­je­me­bi­la­ve­za­na­za­No­vi­ Sad­ naj­po­zna­ti­ su­ Ma­rin­ Gla­vi­na,­uprav­nik­Sa­ve­za­agrar­nih­za­jed­ni­ca­iz­No-vo­ga­Sa­da,­Vje­ko­slav­Kar­la­va­ris,­osni­vač­i­pr­vi­ upra­vi­telj­No­vo­sad­ske­grad­ske­ šte­di-o­ni­ce­ (1927.),­ te­Bo­go­mil­Kar­la­va­ris,­ po-to­mak­emi­gra­na­ta,­ko­ji­ je­na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­ostva­rio­uspje­šnu­umjet­nič-ku­i­pro­fe­sor­sku­ka­ri­je­ru.­ Dru­štvo­ je­ pre­sta­lo­ dje­lo­va­ti­ s­ do­la-skom­ma­džar­skih­vla­sti­u­trav­nju­1941.Iz­vor:­ Isto­rij­ski­ ar­hiv­ Gra­da­ No­vog­ Sa­da:­ Fond­Grad­sko­na­čel­stvo­No­vog­Sa­da­(F.150).

Lit.:­Neo­slo­bo­đe­na­ bra­ća­ :­ te­ška­ hro­ni­ka­ na­šeg­ži­vlja­pod­Ita­li­jom,­Be­o­grad,­1934;­Pri mor ski slo-ven ski bi o graf ski lek si kon,­3,­Go­ri­ca,­1976;­Istar-ska en ci klo pe di ja,­Za­greb,­2005;­Đ.­Mi­la­no­vić,­O udru­že­nji­ma­ istar­skih­ iz­be­gli­ca­ u­ No­vom­ Sa­du­ i­Su bo ti ci­(ru­ko­pis).

M.­Cve­ta­no­vić­i­Đ.­Mi­la­no­vić

ISTRA-TRST-GO RI CA,­pro­svjet­no­ i­pot-por­no­dru­štvo­u­Su­bo­ti­ci­ko­je­je­oku­plja­lo­emi­gran­te­ iz­ pod­ruč­ja­ pri­po­je­nih­ Kra­lje-

vi­ni­ Ita­li­ji­ na­kon­ Ra­palls­ko­ga­ mi­rov­no­ga­ugo­vo­ra.­Istar­ski­i­dru­gi­emi­gran­ti­dru­štve-no­su­se­or­ga­ni­zi­ra­li­u­svim­onim­sre­di­na-ma­ gdje­ ih­ se­ za­te­kao­ ve­ći­ broj.­ Ta­ko­ je­me­đu­ogran­ci­ma­dru­štva­Istra­Trst­Go­ri­ca po­ci­je­loj­ju­go­sla­ven­skoj­dr­ža­vi­bio­i­onaj­u­Su­bo­ti­ci.­Dru­štve­na­pra­vi­la­su­bo­tič­ko­mu­ogran­ku­po­tvr­đe­na­su­1932.,­no­on­je­vje­ro-jat­no­dje­lo­vao­i­pri­je­to­ga.­Dru­štvo­je­ima­lo­pro­svjet­ni­i­pot­por­ni­ka­rak­ter,­a­glav­ni­mu­je­ cilj­ bio­ pri­ku­plja­nje­ ma­te­ri­jal­nih­ sred-sta­va­na­mi­je­nje­nih­po­ma­ga­nju­si­ro­ma­šnim­oso­ba­ma­s­pod­ruč­ja­pri­po­je­nih­Ita­li­ji.­Dje-lat­nost­ dru­štva­ ma­ni­fe­sti­ra­la­ se­ kroz­ do-bro­tvor­ne­pri­red­be­i­kon­cer­te:­or­ga­ni­zi­ra­ne­su­ istar­ske­ za­ba­ve,­ iz­vo­đe­ni­ su­Fra ni na i Ju ri na­ na­ žminj­skom­ ča­kav­skom­ di­ja­lek-tu,­istar­ske­na­rod­ne­pje­sme­i­sl.­Ra­di­lo­je­i­na­pro­midž­be­nom­po­lju,­in­for­mi­ra­nju­jav-no­sti­o­sta­nju­su­na­rod­nja­ka­na­pod­ruč­ji­ma­pri­po­je­ni­ma­ Ita­li­ji,­odr­ža­va­nju­pre­da­va­nja­i­ras­pa­ča­va­nju­emi­grant­ske­li­te­ra­tu­re.­Bro-ji­lo­je­oko­60­čla­no­va,­no­ni­je­ima­lo­svo­je­pro­sto­ri­je.­Dr­ža­va­ni­je­ima­la­po­seb­ne­mje-re­ko­ji­ma­bi­im­po­ma­ga­la­te­se­na­da­za­njih­is­cr­plji­va­la­upra­vo­u­ra­du­pri­vat­nih­dru­šta-va­ili­po­je­di­na­ca.­Lo­kal­na­vlast­odva­ja­la­je­mi­ni­mal­ne­su­me­za­po­moć.

­ Je­dan­od­naj­i­stak­nu­ti­jih­čla­no­va­bio­je­Lo­vro­ Ška­ljer,­ emi­grant­ ko­ji­ se­ uspje­šno­pri­la­go­dio­no­vo­na­sta­loj­si­tu­a­ci­ji­i­iz­gra­dio­za­vid­nu­od­vjet­nič­ku­ka­ri­je­ru­ i­u­Su­bo­ti­ci.­Na­skup­šti­ni­1934.­iza­bran­je­za­pred­sjed-ni­ka­Dru­štva,­ka­da­su­još­iza­bra­ni­do­pred-sjed­nik­Al­bert­Ru­be­ša,­taj­nik­Ju­li­je­Uk­mar,­bla­gaj­nik­ Mat­ko­ Žmak,­ čla­no­vi­ upra­ve­Ivan­Ska­la,­Ivan­Ma­u­rić­i­An­tun­Gr­bac,­te­čla­no­vi­nad­zor­nog­od­bo­ra­Ka­zi­mir­Ži­gan-te,­Jo­sip­Vi­vo­da­i­Ivan­Mo­ho­rić.­Za­pred-sjed­ni­ka­udru­ge­1939.­iza­bran­je­Ivo­Mi­lić,­pro­fe­sor­Prav­no­ga­fa­kul­te­ta­u­Su­bo­ti­ci.

Pečat­novosadskoga­društva­Istra

Pečat­subotičkog­društva Istra­Trst­Gorica

ISU SOV CI

48

­ Dru­štvo­je­u­Bač­koj­pre­sta­lo­ra­di­ti­na-kon­po­vrat­ka­ma­džar­skih­vla­sti­1941.,­ko-je­su­ise­lja­va­le­pri­pad­ni­ke­ju­žno­sla­ven­skih­na­ro­da­na­se­lje­nih­u­me­đu­rat­nom­raz­do­blju.Iz­vor:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ u­ Su­bo­ti­ci,­ F:47.­ IV­1438/1938

Lit.:­E.­Ra­de­tić,­Istar ski za pi si,­Za­greb,­1969;­Đ.­Mi­la­no­vić,­ O­ udru­že­nji­ma­ istar­skih­ iz­be­gli­ca­ u­No vom Sa du i Su bo ti ci­(ru­ko­pis).

S.­Mač­ko­vić

ISU SOV CI (je­zu­i­ti­<­no vo lat.­Iesu­i­ta:­isu-so­vac),­ na­ziv­ za­ re­dov­ni­ke,­ čla­no­ve­Dru-žbe­ Isu­so­ve­ –­DI­ (lat. So­ci­e­tas­ Je­su,­ JS),­naj­broj­ni­je­ga­ mu­ško­ga­ re­da­ u­ Ka­to­lič­koj­cr­kvi. Ge­slo­Dru­žbe­gla­si­Ad Ma i o rem Dei Glo ri am (AMDG)­ –­ Na­ ve­ću­ sla­vu­ Bož­ju (NVSB).­Glav­ni­nu­ re­da­ či­ne­ sve­će­ni­ci­»pro­fe­si«­ s­ če­ti­ri­ma­ sve­ča­nim­ za­vje­ti­ma (uz­ tri­kla­sič­na­re­dov­nič­ka­za­vje­ta­–­si­ro-ma­štvo,­či­sto­ća­i­po­slu­šnost­–­još­i­po­se­ban­za­vjet­pa­pi­da­ ih­po­ša­lje­ka­mo­god­za­tre-ba),­za­tim­sve­će­ni­ci­ s­ tri­ma­ jed­no­stav­nim­za­vje­ti­ma­ko­ji­dje­lu­ju­kao­du­hov­ni­po­moć-ni ci te­ bra­ća­ po­moć­ni­ci ta­ko­đer­ s­ tri­ma­jed­no­stav­nim­za­vje­ti­ma,­ko­ji­su­od­go­vor­ni­za­kuć­ne­i­teh­nič­ke­po­slo­ve.­Svr­ha­je­re­da­»na­ve­ću­sla­vu­Bož­ju­i­spas­be­smrt­nih­du-ša«­bra­ni­ti­ i­pro­mi­ca­ti­vje­ru,­ra­di­ti­na­du-hov­nom­na­pret­ku­vjer­ni­ka­uz­po­moć­svih­ob­li­ka­»slu­žbe­Bož­je­ri­je­či«­–­pro­po­vi­je­da-njem,­ka­te­hi­zi­ra­njem­i­po­u­ča­va­njem;­za­tim­s­ po­mo­ću­ du­hov­nih­ vje­žbi,­ di­je­lje­nja­ sa-kra­me­na­ta,­ra­znih­ak­tiv­no­sti­du­hov­ne­i­ma-te­ri­jal­ne­ po­mo­ći­ u­ za­tvo­ri­ma­ i­ bol­ni­ca­ma­te­kroz­dje­la­mi­lo­sr­đa,­su­klad­no­evan­đe­lju,­bri­nu­ti­se­za­si­ro­ma­he­i­za­so­ci­jal­nu­prav-du.­Red­ne­ma­žen­sku­gra­nu,­ali­su­for­mal-no­ neo­vi­sno­ o­ nje­mu­ u­ vri­je­me­ ka­to­lič­ke­ob­no­ve­u­XVI.-XVII.­st.­na­sta­le­za­jed­ni­ce­isu­sov­ki.­ Osnu­tak.­ Osni­vač­ je­ re­da­ je­ sv.­ Ig-na­ci­je­ Loyol­ski­ (1491.-1556.).­ Od­ 1517.­bio­ je­ u­ slu­žbi­ pot­kra­lja­ Na­va­re,­ ka­da­ je­1521.­ te­ško­ ra­njen­vo­de­ći­ obra­nu­ tvr­đa­ve­Pam­plo­ne­od­Fran­cu­za,­na­kon­če­ga­su­ga­Fran­cu­zi­pre­ni­je­li­u­rod­ni­dvo­rac­Loyolu­u­Ba­ski­ji.­Za­du­go­traj­no­ga­li­je­če­nja­za­pa­zio­je­ da­ ga­ ma­šta­nja­ o­ svje­tov­nim­ stva­ri­ma­osta­vlja­ju­pra­znim­i­ža­lo­snim,­a­dok­je­či-tao Ži­vot­Isu­sov­Lu­dol­fa­Sa­sko­ga­i­Ži­vo­te­

sve ta ca­ Ja­ko­va­ de­ Vo­ra­gi­ne­ usta­no­vio­ je­da­ ga­ raz­mi­šlja­nje­ o­ du­hov­nim­ stva­ri­ma­is­pu­nja­va­ ra­do­šću­ te­ je­ do­ži­vio­obra­će­nje­i­od­lu­čio­slu­ži­ti­Bo­gu.­Ozdra­viv­ši,­ho­do­ča-stio­je­na­Mon­ser­rat­u­sve­ti­šte­Cr­ne­Go­spe­i­on­dje­oba­vio­ve­li­ku­ži­vot­nu­is­po­vi­jed­te­od­lo­žio­vi­te­ško­odi­je­lo­i­mač.­Go­di­nu­da­na­po­sve­tio­ se­ mo­li­tvi­ i­ raz­ma­tra­nju­ vla­sti­te­gr­je­šno­sti­i­ve­li­či­ne­mi­lo­sti­Bož­je­pa­je­tu­pro­ži­vlja­vao­du­hov­ni­raz­voj,­ko­ji­je­po­sli­je­su­stav­no­pri­ka­zao­u­knji­ži­ci­Du­hov­ne­vje­žbe. Pun­rev­no­sti­po­čeo­je­obra­ća­ti­dru­ge,­ali­je­po­stao­sum­njiv­in­kvi­zi­ci­ji,­ko­ja­ga­je­ne­ko­li­ko­ pu­ta­ za­tva­ra­la­ i­ is­pi­ti­va­la­ te­mu­za­bra­ni­la­ dje­lo­va­nje­ dok­ ne­ za­vr­ši­ stu­dij­te­o­lo­gi­je.­Po­čeo­je­stu­di­ra­ti­1524.­u­ne­ko­li-ko­špa­njol­skih­gra­do­va,­a­1528.­na­sta­vio­je­stu­dij­u­Pa­ri­zu­te­ga­do­vr­šio­1534.

­ Oku­pio­ je­ pr­ve­ su­dru­go­ve­ –­ njih­ sed-mo­ri­cu­–­i­uveo­ih­u­svo­je­bo­ga­to­du­hov­no­is­ku­stvo­na­šav­ši­ideal­svo­je­ga­ži­vo­ta­u­Isu-su.­Oni­su­na­Mont­mar­treu­u­Pa­ri­zu­1534.­po­lo­ži­li­za­vje­te­da­će­u­si­ro­ma­štvu­i­či­sto­ći­sli­je­di­ti­Isu­sa,­1537.­u­Ve­ne­ci­ji­za­re­đe­ni­su­za­ sve­će­ni­ke,­ a­me­đu­ so­bom­su­ se­po­če­li­na­zi­va­ti­ Dru­žbom­ Isu­so­vom.­ Pa­pa­ Pa­vao­III.­ 1540.­ bu­lom­ Re gi mi ni mi li tan tis Ec-cle­si­ae­ –­ Upra­vi­ vo­ju­ju­će­ Cr­kve­ odo­brio­je­For­mu­lu­in­sti­tu­ta,­u­ko­joj­je­opi­sa­na­re-vo­lu­ci­o­nar­na­ struk­tu­ra­ no­vo­ga­ cr­kve­no­ga­re­da:­ ni­je­ se­ zvao,­ kao­ osta­li­ re­do­vi,­ po­ute­me­lji­te­lju­Ig­na­ci­ju,­ne­go­je­sâm­Ig­na­ci-je­zah­ti­je­vao­da­do­bi­ju­ime­Dru­žba­Isu­so­va­jer­su­čla­no­vi­že­lje­li­ži­vje­ti­kao­»pri­ja­te­lji­u­Go­spo­di­nu«.­No­vi­je­red­imao­uobi­ča­je­ne­»sve­ča­ne­za­vje­te«,­ali­je­Ig­na­ci­je­pre­ki­nuo­re­dovn­nič­ku­ tra­di­ci­ju­ »stal­no­sti­ mje­sta«,­tj.­re­dov­ni­ci­ni­su­ima­li­ni­stal­nost­bo­rav­ka­u­ istom­ sa­mo­sta­nu­ ni­ dnev­nu­ sed­mo­krat-nu­mo­li­tvu­u­ko­ru­ni­po­seb­no­re­dov­nič­ko­

Grb­isusovačkoga­reda

ISU SOV CI

49

odi­je­lo.­Tra­di­ci­o­nal­ne­sa­mo­sta­ne­iz­van­na-se­lja­ za­mje­nju­ju­ tzv.­ re zi den ci je,­ sje­di­šta­unu­tar­ gra­do­va,­ na­mi­je­nje­ne­ za­ bo­ra­vak­isu­so­va­ca­i­nji­hov­pa­sto­ral­ni­rad­u­cr­kvi­ i­iz­van­nje.­ Prem­da­ ni­su­ osno­va­ni­ kao­ »škol­ski­red«,­ raz­vi­li­ su­ ko­le­gi­je­ za­ od­goj­no-pro-svjet­no­dje­lo­va­nje­bu­du­ći­da­je­sv.­Ig­na­ci-je­u­For­mu­li­in­sti­tu­ta­pred­vi­dio­ko­le­gi­je­za­mla­de­ isu­sov­ce­ stu­den­te­ (tzv.­ sko­la­sti­ke),­ko­ji­ su­ pre­da­va­nja­ po­la­zi­li­ na­ vanj­skim­sve­u­či­li­šti­ma­(1544.­bi­lo­ je­7­ ta­kvih­ko­le-gi­ja).­Na­nji­ma­su­isu­so­vač­ki­pro­fe­so­ri­po-če­li­dr­ža­ti­pre­da­va­nja­za­ svo­je­ stu­den­te,­ a­po­sli­je­ je­do­pu­šte­no­da­na­pre­da­va­nja­do-la­ze­i­vanj­ski­stu­den­ti,­pa­je­1548.­u­Mess-ini­(Ita­li­ja)­sa­gra­đen­ko­le­gij­za­isu­so­vač­ke­i­za­vanj­ske­stu­den­te,­ko­ji­je­po­stao­mo­del­pre­ma­ko­je­mu­ su­mno­gi­ europ­ski­gra­do­vi­osni­va­li­ko­le­gi­je.­Ka­ko­je­sv.­Ig­na­ci­je­zah-ti­je­vao­da­uz­dr­ža­va­nje­i­ško­lo­va­nje­si­ro­ma-šnih­stu­de­na­ta­bu­de­bes­plat­no,­tra­žio­je­da­se­pri­je­otva­ra­nja­ko­le­gi­ja­osi­gu­ra­ju­do­volj-ne­ za­kla­de­ za­ uz­dr­ža­va­nje­ te­ su­ gra­do­vi,­na­tje­ču­ći­se­u­pri­ba­vlja­nju­za­kla­da,­po­mo-gli­ na­glu­ ši­re­nju­ isu­so­vač­kih­ ko­le­gi­ja.­Do­kra­ja­ži­vo­ta­sv.­Ig­na­ci­ja­1556.­broj­je­isu­so-va­ca­na­ra­stao­do­1000,­osno­va­no­je­13­po-kra­ji­na­u­pet­europ­skih­dr­ža­va­te­u­Bra­zi­lu,­In­di­ji­i­Ja­pa­nu­sa­79­ku­ća,­od­če­ga­je­bi­lo­40­ko­le­gi­ja.­God.­1608.­bi­lo­je­oko­12.000­isu­so­va­ca­ko­ji­su­dje­lo­va­nje­pro­ši­ri­li­na­is-toč­nu­ Euro­pu,­ En­gle­sku,­ Sred­nju­ i­ Ju­žnu­Ame­ri­ku,­a­broj­ko­le­gi­ja­po­peo­se­na­306.­Me­đu­nji­ma­je­bio­i­za­gre­bač­ki­ko­le­gij.­ Znan­stve­ni­ci­ra­znih­stru­ka dje­lo­va­li­su­od­osnut­ka­re­da­u­isu­so­vač­kim­ko­le­gi­ji­ma.­Naj­po­zna­ti­ji­ je­ rim­ski­ ko­le­gij­ (da­na­šnje­sve­u­či­li­šte­ Gre­go­ri­a­na),­ ko­ji­ je­ osno­vao­sv.­ Ig­na­ci­je,­ gdje­ su­ fi­lo­zo­fi­ju­ i­ te­o­lo­gi­ju­pre­da­va­li­ sv.­ Ro­bert­ Bel­lar­mi­no­ (1542.-1621.)­ i­ Fran­ci­sco­ Su­a­rez­ (1548.-1617.),­ma­te­ma­ti­ku­ Chri­stop­hor­ Cla­vi­us­ (1538.-1612.),­ ko­ji­ je­ pro­veo­ gre­go­ri­jan­sku­ re-for­mu­ ka­len­da­ra,­ fi­lo­zo­fi­ju­ i­ ma­te­ma­ti­ku­Ru­đer­ Jo­sip­Bo­ško­vić­ (1711.-87.),­ ko­ji­ je­od­pu­ca­nja­ spa­sio­ku­po­lu­ba­zi­li­ke­ sv.­Pe-tra­u­Ri­mu,­ te­astro­no­mi­ju­An­ge­lo­Sec­chi­(1818.-78.).­

­ Ba­rok­ili­isu­so­vač­ki­stil­raz­vio­se­sre­di-nom­XVI.­st.­u­ar­hi­tek­tu­ri,­li­kov­nim­umjet-no­sti­ma,­gla­zbi,­ knji­žev­no­sti­ i­ pro­po­vjed-ni­štvu,­ a­ ras­pro­stra­njen­ je­ bio­ po­ Euro­pi­i­po­mi­si­ja­ma­u­Azi­ji­ i­Ame­ri­ci.­Raz­vi­jao­se­ isto­dob­no­ s­ ka­to­lič­kom­ob­no­vom­ (pod­utje­ca­jem­pro­te­stant­ske­hi­sto­ri­o­gra­fi­je­po-zna­ta­je­i­kao­pro­tu­re­for­ma­ci­ja)­i­s­isu­sov-ci­ma­kao­nje­zi­nim­naj­va­žni­jim­no­si­te­ljem,­bu­du­ći­ da­ je­ ba­rok­na­ umjet­nost­ naj­vi­še­od­go­va­ra­la­ isu­so­vač­koj­ du­hov­no­sti.­ Pr­va­je­ ba­rok­na­ gra­đe­vi­na­ isu­so­vač­ka­ cr­kva­ Il­Gesù­ u­ Ri­mu­ iz­ 1568.­ Bi­se­ri­ su­ ba­rok­ne­umjet­no­sti­ u­Hr­vat­skoj­ cr­kve­ isu­so­vač­kih­ko­le­gi­ja­u­Za­gre­bu­sv.­Ka­ta­ri­ne­i­sv.­Fra­nje­Ksa­ve­ra,­u­Va­ra­ždi­nu­cr­kva­Uz­ne­se­nja­Ma-ri­ji­na­i­u­Ri­je­ci­sv.­Vi­da.­I­u­Bač­koj­u­mje-sti­ma­u­ko­ji­ma­ži­ve­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­po­sto-ji­ne­ko­li­ko­cr­ka­va­ko­je­su­na­sta­le­u­vri­je­me­ka­sno­ga­ba­ro­ka­–­pot­kraj­XVII.­i­po­čet­kom­XVI­II.­ st.:­ u­ Su­bo­ti­ci­ cr­kva­ sv.­ Te­re­zi­je­Avil­ske,­ u­ Som­bo­ru­ Pre­sve­to­ga­ Troj­stva,­u­Ba­ču­sv.­Pa­vla­apo­sto­la,­u­Baj­mo­ku­sv.­apo­sto­la­ Pe­tra­ i­ Pa­vla,­ u­ Son­ti­ sv.­Lo­vre,­u­Bač­kom­Mo­no­što­ru­ sv.­Pe­tra­ i­Pa­vla,­u­Be­re­gu­ sv.­ Mi­ha­e­la­ Ar­kan­đe­la,­ u­ Plav-ni­ sv.­ Ja­ko­va­ apo­sto­la,­ u­Alj­ma­šu­ (madž. Bácsalmás)­Uz­vi­še­nja­sv.­Kri­ža,­u­Ba­ji­sv.­An­tu­na,­ u­ Bi­ki­ću­ (madž.­ Bácsbokod)­ sv.­Eli­za­be­ta,­u­San­to­vu­(madž.­Hercegszántó)­Uz­ne­se­nja­Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je­i­dr.­ Ka­ko­su­vje­ro­na­uk­dje­ce­i­od­ra­slih­isu-sov­ci­sma­tra­li­jed­nom­od­svo­jih­glav­nih­za-da­ća,­pi­sa­li­su,­pre­vo­di­li­i­ši­ri­li­ka­te­ki­zme,­a­ me­đu­ naj­u­spje­šni­ji­ma­ je­ bio­ ta­li­jan­ski­Dot tri na cri sti a na bre ve (Kra­tak­kr­šćan­ski­na uk) Ro­ber­ta­Bel­lar­mi­na­iz­1597.,­ko­ji­je­do­ži­vio­ oko­ 400­ iz­da­nja­ na­ 60-ak­ je­zi­ka.­Me­đu­nji­ma­je­ i­hr­vat­ski­pri­je­vod­Bar­to­la­Ka­ši­ća,­ob­ja­vljen­1617.­i­1633.­Me­đu­isu-so­vač­kim­su­apo­sto­la­tom­du­hov­nih­vje­žbi­i­puč­ke­mi­si­je­–­re­du­ci­ra­ne­du­hov­ne­vje­žbe­na­mi­je­nje­ne­ci­je­loj­žu­pi­ ili­po­je­di­nim­sta-le­ži­ma,­uz­ma­sov­no­su­dje­lo­va­nje­vjer­ni­ka,­na­ko­ji­ma­se­iz­no­se­osnov­ne­isti­ne­o­smi­slu­ži­vo­ta,­gri­je­hu,­is­po­vi­je­di­i­no­vom­usmje-re­nju­ži­vo­ta­i­prak­ti­ci­ra­nju­vje­re.­ Vanj­ske­ mi­si­je.­ Pr­vi­ isu­so­vac­ ko­je­ga­je­pre­ma­pa­pi­noj­že­lji­sv.­Ig­na­ci­je­po­slao­u­mi­si­je­bio­je­Fra­njo­Ksa­ver­ski.­On­je­1541.­

ISU SOV CI

50

ot­plo­vio­u­mi­si­je­ i­po­stao­apo­stol­ In­di­je­ i­Ja­pa­na,­a­če­ka­ju­ći­na­ula­zak­u­Ki­nu,­umro­je­na­oto­ku­San­ci­a­nu­1552.­U­do­ba­ smr­ti­sv.­Ig­na­ci­ja­isu­sov­ci­su­već­dje­lo­va­li­u­mi-si­ja­ma­ u­ In­di­ji,­ Ja­pa­nu,­ Bra­zi­lu­ i­ Eti­o­pi­ji­te­me­đu­pra­vo­slav­ci­ma­u­Grč­koj,­Is­tan­bu-lu,­na­Ci­pru­i­u­Pa­le­sti­ni.­Me­đu­gla­so­vi­tim­isu­so­vač­kim­mi­si­o­na­ri­ma­bi­li­su­astro­nom­i­ma­te­ma­ti­čar­Mat­teo­Ric­ci­(1552.-1610.),­ko­ji­je­bio­po­slan­u­Ki­nu,­te­od­1622.­nje-gov­na­sljed­nik­Adam­Schall­(1591.-1666.),­vr­stan­ma­te­ma­ti­čar­ko­ji­je­re­for­mi­rao­ki­ne-ski­ ka­len­dar­ –­ re­zul­tat­ nji­ho­va­dje­lo­va­nja­bi­lo­je­250.000­no­vih­kr­šća­na.­ Od­hr­vat­skih­mi­si­o­na­ra­is­ti­ču­su­dvo­ji-ca­čla­no­va­obi­te­lji­Rat­kaj­ iz­Ve­li­ko­ga­Ta-bo­ra:­pr­vi­je­Ni­ko­la­(1601.-62.),­ko­ji­je­dje-lo­vao­u­In­di­ji,­a­dru­gi­nje­gov­si­no­vac­Ivan­(1647.-83.),­ ko­ji­ je­ bo­ra­vio­ u­Mek­si­ku,­ u­po­kra­ji­ni­Ta­ra­hu­ma­ra.­Tu­ je­po­kra­ji­nu­pr-vi­et­no­graf­sko-ge­o­graf­ski­opi­sao­te­za­nju­iz­ra­dio­ ze­mljo­vid.­ Va­ra­ždi­nac­ Fer­di­nand­Kon­šćak­ (1703.-59.)­ kao­mi­si­o­nar­ i­ is­tra-ži­vač­dje­lo­vao­je­u­Ka­li­for­ni­ji,­gdje­je­do-ka­zao­da­ je­Ka­li­for­ni­ja­po­lu­o­tok­ i­ iz­ra­dio­pr­ve­ toč­ne­kar­te­Ka­li­for­nij­sko­ga­za­lje­va­ i­po­lu­o­to­ka,­pa­ je­po­nje­mu­ je­dan­otok­na-zvan­Con­sag­Ro­cas­(Kon­šća­ko­ve­sti­je­ne).­U­Pa­ra­gvaj­skim­ re­duk­ci­ja­ma,­ko­je­ su­po-če­le­1609.,­isu­so­vač­ki­mi­si­o­na­ri­po­ma­ga­li­su­ In­di­jan­ci­ma­da­umje­sto­ se­li­lač­ko­ga­ži-vo­ta­ lo­vač­kih­ ple­me­na­ pri­hva­te­ po­ljo­pri-vred­ni­u­stal­nim­se­li­ma,­ tzv.­re­duk­ci­ja­ma,­za­jed­ni­ca­ma­or­ga­ni­zi­ra­nim­pre­ma­kr­šćan-skim­na­če­li­ma.­Me­đu­ nji­ma­ je­ dje­lo­vao­ i­Ri­je­ča­nin­ Ivan­ Mar­che­set­ti­ (1704.-67.).­Za­grep­ča­nin­ Ni­ko­la­ Plan­tić­ (1720.-77.)­dje­lo­vao­je­u­Pa­ra­gva­ju­kao­pro­fe­sor­u­ko-le­gi­ju.­U­Bra­zi­lu­su­mi­si­o­na­ri­li­i­is­tra­ži­va­li­Ama­zo­nu­Va­ra­ždi­nac­Fra­njo­Ksa­ver­Hal­ler­(1716.-55.)­i­Ig­na­ci­je­Szent­mar­tony­iz­Ko-to­ri­be­(1718.-93.).­Gla­so­vi­ti­mi­si­o­nar­An­te­Ga­brić­ (1915.-88.)­ iz­Met­ko­vi­ća­dje­lo­vao­je­u­In­di­ji­i­su­ra­đi­vao­s­Maj­kom­Te­re­zom.­ Uki­nu­će­ i­ ob­no­va.­ Isu­sov­ci­ su­ vo­di­li­mno­ga­sve­u­či­li­šta,­bi­li­su­ is­tak­nu­ti­mi­si­o-na­ri,­sa­vjet­ni­ci­i­is­po­vjed­ni­ci­na­vla­dar­skim­dvo­ro­vi­ma,­ pro­po­vjed­ni­ci­ i­ znan­stve­ni­ci.­Zbog­nji­ho­va­ve­li­ko­ga­utje­ca­ja­u­Cr­kvi,­ali­i­zbog­kon­tro­le­nad­mi­sij­skim­pod­ruč­ji­ma­

te­ ne­kih­ te­o­lo­ških­ kon­tro­ver­zi­ja,­ po­je­di­ni­europ­ski­vla­da­ri­zah­ti­je­va­ju­uki­da­nje­re­da.­Po­če­tak­uki­da­nja­zbio­se­1700.­u­Por­tu­ga­lu­i­1764.­u­Fran­cu­skoj.­Špa­njol­ski­kralj­uki-da­red­u­Špa­njol­skoj­i­svim­nje­zi­nim­ko­lo-ni­ja­ma­1767.­te­pro­tje­ru­je­oko­5000­isu­so-va­ca.­Oni­su­mo­ra­li­na­pu­sti­ti­232­ko­le­gi­ja­i­ 470.000­ In­di­ja­na­ca,­ ko­ji­ su­ se­ oruž­jem­ne­u­spje­šno­ po­ku­ša­li­ ob­ra­ni­ti­ od­ špa­njol-ske­voj­ske.­Uki­nu­će­re­da­tra­ži­li­su od­pa-pe­Kle­men­ta­XI­II.­ Fran­cu­ska,­ Špa­njol­ska­i­ Na­pulj,­ i­ to­ pod­ pri­jet­njom­ shi­zme,­ tj.­pre­ki­da­ve­ze­s­pa­pom,­ali­su­ga­is­po­slo­va­le­tek­od­nje­go­va­na­sljed­ni­ka­Kle­men­ta­XIV.,­ko­ji­ je­ red­ uki­nuo­ svo­jim­ pi­smom­Do mi-nus ac Re dem tor – Go spo din i Ot ku pi telj 1773.­U­to­je­vri­je­me­bi­lo­oko­23.000­isu-so­va­ca,­od­ko­jih­je­15.000­dje­lo­va­lo­u­869­in­sti­tu­ta­za­od­goj­i­obra­zo­va­nje.­Oni­su­bez­kva­li­fi­ci­ra­no­ga­vod­stva­i­oso­blja­pro­pa­da­li­i­za­tva­ra­li­se.­ Red­ni­je­bio­do­ki­nut sa­mo­u­ze­mlja­ma­u­ko­ji­ma­vla­da­ri,­da­bi­sa­ču­va­li­do­bro­or-ga­ni­zi­ra­ne­ko­le­gi­je,­ni­su­do­pu­sti­li­da­se­pa-pi­no­pi­smo­o­uki­nu­ću­jav­no­pro­gla­si.­Ta­ko­je­pro­te­stant­Fri­e­drich­II.­Ve­li­ki­(1712.-86.)­za­bra­nio­ob­ja­vlji­va­nje­pa­pin­sko­ga­pi­sma­te­je­odo­brio­isu­sov­ci­ma­da­pod­dru­gim­ime-nom­ na­sta­ve­ za­jed­nič­ki­ ži­vot­ i­ rad­ u­ šle-skim­ko­le­gi­ji­ma­ do­ 1800.­Ni­Ka­ta­ri­na­ II.­Ve­li­ka­ (1729.-96.)­u­pra­vo­slav­noj­Ru­si­ji­ i­Bje­lo­ru­si­ji­ni­je­do­pu­sti­la­ob­ja­vlji­va­nje­ to-ga­ pa­pin­sko­ga­ pi­sma­ te­ je­ spa­si­la­ je­di­ne­do­bro­or­ga­ni­zi­ra­ne­ško­le,­a­red­je­ostao­na­ži­vo­tu.­Pre­ži­vlja­va­nje­re­da­odo­brio­je­Pa­pa­Pio­VI.­pri­vat­no­(1783.­i­1798.),­a­pa­pa­Pio­VII.­ slu­žbe­no­ (1801.)­ pa­pin­skim­ pi­smom­Cat­ho­li­cae­fi­dei­–­Ka­to­lič­ke­ vje­re.­U­me-đu­vre­me­nu­na­sta­ju­ za­jed­ni­ce­ko­je­na­sto­je­pri­pre­mi­ti­ po­nov­no­ osni­va­nje­ isu­so­va­ca,­npr.­Za­jed­ni­ca­ ota­ca­ pre­sve­to­ga­Sr­ca­ Isu-so­va­(1794.).­ Ob­no­vlje­na­ Dru­žba­ Isu­so­va­ (lat.­ So-ci­e­tas­ Je­su­ re­sti­tu­ta) po­nov­no­ je­ slu­žbe­no­us­po­sta­vlje­na 1814.­bu­lom­pa­pe­Pi­ja­VII.­Sol­li­ci­tu­do­om­ni­um­ec­cle­si­a­rum­–­Bri­ga­za­sve Cr kve,­uz­uvjet­da­isu­sov­ci­ne­po­tra­žu-ju­po­vrat­svo­jih­biv­ših­ne­po­kret­nih­do­ba­ra­(re­zi­den­ci­je,­ cr­kve,­ ko­le­gi­ji­ i­ sve­u­či­li­šta).­Me­đu­tim,­već­1820.­pro­tje­ra­ni­su­iz­Ru­si­je,­

ISU SOV CI

51

a­ u­mi­ru­ su­mo­gli­ dje­lo­va­ti­ do­ 1914.­ sa-mo­u­SAD-u­ i­Ka­na­di­ te­u­En­gle­skoj,­ Ir-skoj­i­Bel­gi­ji­(po­sli­je­1830.),­dok­su­osta­lih­20-ak­ze­ma­lja­Euro­pe­i­La­tin­ske­Ame­ri­ke­če­sto­ pro­ga­nja­ni.­ No­ pro­go­ni­ čla­no­va­ re-da­u­Mek­si­ku­i­Špa­njol­skoj­po­ja­ča­li­su­se­1914.-64.,­a­još­stra­šni­je­pro­go­ne­vo­di­li­su­bolj­še­vi­ci­ u­ So­vjet­skom­ Sa­ve­zu­ i­ na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­u­ve­li­ku­bro­ju­ko-mu­ni­stič­kih­ze­ma­lja,­kao­ i­na­ci­sti­u­vri­je-me­svo­je­stra­ho­vla­de,­po­se­bi­ce­u­Polj­skoj.­ U­ par­la­men­tu­ Kra­lje­vi­ne­ Ju­go­sla­vi­je haj­ka­na­isu­sov­ce di­gla­se­1933.­Pred­la­gao­se­iz­gon­isu­so­va­ca­iz­Kra­lje­vi­ne­ili­da­ih­se­iz­svih­mje­sta­gdje­su­dje­lo­va­li­prog­na­na­otok­Vis,­ali­ je­na­kon­pro­svje­da­ka­to­lič­ke­jav­no­sti­to­spri­je­če­no.­U­ko­mu­ni­stič­koj­Ju-go­sla­vi­ji­ne­ko­li­ko­je­ isu­so­va­ca­bi­lo­ubi­je-no,­po­put­Pe­tra­Pe­ri­ce,­auto­ra­pje­sa­ma­Do ne be sa i Zdra vo Dje vo,­ko­je­ga­su­par­ti­za­ni­stri­je­lja­li­25.­X.­1944.­na­oto­či­ću­Dak­si­kod­Du­brov­ni­ka­s­ još­6­sve­će­ni­ka­ i­30­dru­gih­»du­bro­vač­kih­žr­ta­va«,­a­ve­lik­broj­isu­so­va-ca­ bio­ je­ osu­đen­ na­ lo­gor,­ gdje­ su­ ne­ki­ i­umr­li.­ Una­toč­ svim­ ne­vo­lja­ma­ i­ pro­go­ni­ma,­Dru­žba­je­do­ži­vje­la­po­nov­ni­pro­cvat­i­po-sti­gla­još­ve­ći­broj­čla­no­va,­pa­je­1965.­bi­lo­čak­36.036­isu­so­va­ca,­od­če­ga­ih­je­u­mi-si­ja­ma­dje­lo­va­lo­7450.­Da­nas­upra­vlja­ju­sa­710­ in­sti­tu­ta­ (uklju­ču­ju­ći­ 53­ sve­u­či­li­šta­ i­45­sve­u­či­li­šnih­in­ter­na­ta)­s­ve­li­kim­bro­jem­stu­de­na­ta­ te­ s­4000­osnov­nih­ško­la­s­vi­še­od­ 800.000­ uče­ni­ka.­Vo­de­ i­ 145­ do­mo­va­za­du­hov­ne­vje­žbe,­u­ko­ji­ma­se­na­go­di­nu­odr­ži­oko­2600­te­ča­je­va­s­vi­še­od­215.000­su­di­o­ni­ka.­U­2009.­Dru­žba­ima­19.216­čla-no­va,­od­ko­jih­je­13.491­sve­će­nik,­te­1758­re­zi­den­ci­ja­i­ko­le­gi­ja,­kao­i­ku­ća­s­ra­znim­na­mje­na­ma.­ Isu­sov­ci­ i­Hr­va­ti.­ Isu­sov­ci­ su­ do­šli­ u­Hr­vat­sku­još­za­ži­vo­ta­sv.­Ig­na­ci­ja.­Otvo­ri-li­su­mno­go­broj­ne­ško­le­po­hr­vat­skim­gra-do­vi­ma­te­re­zi­den­ci­je­u­ko­ji­ma­su­raz­vi­ja­li­svoj­ apo­sto­lat.­ U­ Za­greb­ pr­vi­ put­ do­la­ze­1606.,­ gdje­ već­ slje­de­će­ go­di­ne­ otva­ra­ju­gim­na­zi­ju,­ uz­ ko­ju­ gra­de­ cr­kvu­ sv.­Ka­ta-ri­ne,­ko­le­gij­ i­kon­vikt,­što­da­nas­tvo­ri­ba-rok­ni­ gor­njo­grad­ski­ Je­zu­it­ski­ trg.­ Stu­dij­fi­lo­zo­fi­je­ u­ za­gre­bač­koj­ gim­na­zi­ji­ 1662.­

uz­dig­nut­je­na­rang­aka­de­mi­je,­ko­joj­je­car­Le­o­pold­I.­do­di­je­lio­sve­u­či­li­šna­pra­va­i­po-vla­sti­ce­1699.,­što­je­po­če­tak­za­gre­bač­ko­ga­sve­u­či­li­šta.­Gim­na­zi­ju­u­Ri­je­ci­isu­sov­ci­su­otvo­ri­li­ 1627.,­ u­ Va­ra­ždi­nu­ 1636.,­ u­ Du-brov­ni­ku­ 1658.,­ a­ ko­le­gij­ (škol­sku­ zgra-du)­iz­gra­di­li­1662.,­u­Osi­jek­do­la­ze­1687,.­u­Pe­tro­va­ra­din­1693.,­u­Po­že­gu­1698.,­a­u­Split­1722.­ Po­zna­ti­ isu­sov­ci­ sta­re­ Dru­žbe­ bi­li­ su­Bar­tol­ Ka­šić­ (1575.-1650.),­ pi­sac­ pr­ve­hr­vat­ske­ gra­ma­ti­ke,­ pre­vo­di­telj­ Bi­bli­je­ i­Ri tu a la rim sko ga;­ za­tim­ Ja­kov­ Mi­ka­lja­(1601.-54.),­ autor­ ve­li­ko­ga­ hr­vat­sko-ta-li­jan­sko-la­tin­sko­ga­ rječ­ni­ka­ Bla go je zi ka slo vin sko ga;­ fi­lo­zof,­ ma­te­ma­ti­čar,­ fi­zi­čar­i­ astro­nom­ Ru­đer­ Bo­ško­vić­ (1711.-87.);­Ivan­ Vre­man­ (1583.-1620.),­ ma­te­ma­ti­čar­i­ astro­nom;­ Stje­pan­ Gla­vač­ (1627.-80.),­pro­fe­sor­fi­lo­zo­fi­je,­sli­kar­i­autor­pr­vo­ga­ze-mljo­vi­da­Hr­vat­ske.

­ Ob­no­vlje­ni­isu­sov­ci­pre­u­ze­li­su­od­pi­ja-ri­sta­svoj­du­bro­vač­ki­ko­le­gij­1854.,­sje­me-ni­šte­u­Za­dru­1865.,­a­u­Trav­ni­ku­su­otvo­ri­li­re­zi­den­ci­ju­ i­gim­na­zi­ju­1882.­Ad­mi­ni­stra-tor­Bač­ke­apo­stol­ske­ad­mi­ni­stra­tu­re­bi­skup­Laj­čo­ Bu­da­no­vić­ sve­će­nič­ke­ kan­di­da­te­iz­me­đu­ dva­ju­ svjet­skih­ ra­to­va­ slao­ je­ u­Trav­nik.­Mno­gi­od­njih­po­sta­li­su­sve­će­ni-ci­(To­mo­Bu­kvić,­Ga­vro­Crn­ko­vić,­Ni­ko­la­Du­lić,­Ivan­Ku­jun­džić,­Alek­sa­Ko­kić,­Jo­sip­Pa­šić,­Ivan­To­pa­lić,­Fra­njo­Vuj­ko­vić,­Ma­ti-ša­Zve­ka­no­vić­i­dr.),­a­ne­ki­po­zna­ti­in­te­lek-tu­al­ci­(Mar­ko­Čo­vić,­An­te­Jak­šić,­Stje­pan­Bar­to­lo­vić,­Al­be­Vi­da­ko­vić,­Be­la­Ga­brić­i­dr.,­a­ta­mo­je­još­u­Mo­nar­hi­ji­svo­ju­sred­nju­na­o­bra­zbu­ za­vr­šio­ i­ Ma­ti­ja­ Eve­to­vić).­ U­Za­greb­u­Pal­mo­ti­će­vu­uli­cu­do­šli­su­1902.­u­no­vo­sa­gra­đen­ve­li­ki­sa­mo­stan­i­ve­leb­no­

RuđerJosipBošković

ISU SOV CI

52

sve­ti­šte­Sr­ca­ Isu­so­va,­ ko­je­ je­ 1941.­ do­bi-lo­na­ziv­ba­zi­li­ka.­U­njoj­se­na­la­zi­grob­bl.­Iva­na­Mer­za­ (1896.-1928.).­Tu­ je­ ured­ni-štvo­Gla sni ka Sr ca Isu so va,­ko­ji­se­di­stri-bu­i­ra­ i­me­đu­ bač­ke­Hr­va­te,­ te­ dru­gih­ ča-so­pi­sa­ i­ iz­da­nja­ (Ob­no­vlje­ni­ ži­vot, Vre la i pri no si),­za­tim­sje­di­šte­apo­sto­la­ta­mo­li­tve,­dje­vo­jač­kih­dru­šta­va­Sr­ca­Isu­so­va­i­broj­nih­Ma­ri­ji­nih­ kon­gre­ga­ci­ja,­ a­ za­stu­plje­na­ je­ i­ka­ri­ta­tiv­na­dje­lat­nost­–­tu­su­osno­va­ne­Kap do bro te­ i­ Za­kla­da­ bi­sku­pa­ Jo­si­pa­ Lan­ga,­1990-ih­po­ma­ga­ni­su­iz­bje­gli­ce,­prog­na­ni-ci­i­po­tre­bi­ti.­ Nad­bi­skup­ An­tun­ Ba­u­er­ da­ro­vao­ im­je­ ve­li­ko­ gra­di­li­šte­ na­ Jor­da­nov­cu,­ gdje­je­ 1930.­ sa­gra­đen­ ve­lik­ ko­le­gij­ s­ no­vi­ci-ja­tom­ i­ do­mom­ du­hov­nih­ vje­žbi,­ a­ 1937.­tu­ je­ smje­šten­ i­ Fi­lo­zof­ski­ in­sti­tut­ (po­sli-je:­ Fi­lo­zof­sko-te­o­lo­ški­ in­sti­tut).­ Po­kraj­ko­le­gi­ja­ sa­gra­đe­na­ je­ 1995.­ žup­na­ cr­kva­Bez­gr­je­šno­ga­ Sr­ca­ Ma­ri­ji­na,­ za­tim­ 1999.­Knji­žni­ca­Ju­raj­Hab­de­lić,­ a­ 2000.­ zgra­da­Fi­lo­zof­sko­ga­fa­kul­te­ta­Dru­žbe­Isu­so­ve,­ko-ji­po­ha­đa­pet­sto­ti­njak­stu­de­na­ta­fi­lo­zo­fi­je­i­re­li­gij­skih­ zna­no­sti.­ Fi­lo­zof­ske­ i­ te­o­lo­ške­stu­di­je­ kod­ isu­so­va­ca­ za­vr­šio­ je­ i­ je­dan­broj­sve­će­ni­ka­Su­bo­tič­ke­bi­sku­pi­je­(Fra­njo­Lu­lić,­An­dri­ja­Ani­šić,­Ti­bor­Dobó,­Árpád­Pásztor,­Ger­gely­Be­er,­Illés­Csúzdi,­Fra­njo­Ivan­ko­vić,­Mi­ro­slav­Or­čić,­Oszkár­Sze­les,­Róbert­ Er­hard,­ Jo­sip­ Ku­jun­džić,­ Károly­Vaj­da,­ Fehér­ Ti­va­dar,­ Želj­ko­ Ši­pek,­ Ma-rin­ko­ Stan­tić,­ Jo­sip­ Štef­ko­vić,­ Go­ran­Vi-

lov,­Go­ran­Jo­vi­čić,­Ivi­ca­Ivan­ko­vić­Ra­dak,­Ma­ri­jan­Vu­kov­ itd.),­ a­ je­dan­ od­ pre­da­va-ča­na­In­sti­tu­tu,­od­no­sno­Fa­kul­te­tu,­bio­je­i­

To­mo­Ve­reš.­Isu­sov­ci­su­upra­vlja­li­Dje­čač-kim­ sje­me­ni­štem­ na­ Ša­la­ti­ te­Nad­bi­skup-skom­kla­sič­nom­gim­na­zi­jom­1937.-98.,­a­u­Osi­je­ku­od­1998.­vo­de­kla­sič­nu­gim­na­zi­ju.­Broj­ni­hr­vat­ski­isu­sov­ci­dje­lu­ju­u­sve­u­či­li-šnoj­na­sta­vi,­ra­de­u­iz­da­vač­koj­dje­lat­no­sti,­na­te­le­vi­zi­ji­i­ra­di­ju,­vo­de­žu­pe­i­ka­te­hi­zi-ra­ju.­ Čla­no­vi­ Ob­no­vlje­ne­ Dru­žbe­ Isu­so-ve,­ uz­ obi­lan­ du­šo­bri­žnič­ki­ rad,­ ba­vi­li­ su­se­ i­ zna­no­šću­ i­ pi­sa­njem.­Mi­ro­slav­Va­nin­(1879.-1965.)­po­vje­sni­čar­je,­či­je­je­ži­vot-no­dje­lo­Isu­sov­ci­i­hr­vat­ski­na­rod­ob­ja­vlje-no­u­tri­op­se­žna­sve­ska.­Po­zna­ti­su­fi­lo­zo-fi­ iz­XX.­ st.­Kar­lo­Grimm­ (1898.-1952.),­Ivan­ Ko­zelj­ (1896.-1922.),­ Fra­njo­ Šanc­(1882.-1953.),­ Mi­ljen­ko­ Be­lić­ (1921.-2008.),­Jo­sip­Ću­rić­(1926.),­te­Ivan­Ko­prek­(1954.),­An­to­Mi­šić­ (1953.),­Ni­ko­la­Stan-ko­vić­(1946.)­i­Ivan­Še­stak­(1960.).­ Hr­vat­ska­ po­kra­ji­na­ Dru­žbe­ Isu­so­ve­osno­va­na­je­1963.,­a­po­če­tak­joj­je­u­Hr­vat-skoj­mi­si­ji­Dru­žbe­Isu­so­ve­iz­1909.­i­Ju­go-sla­ven­skoj­mi­si­ji­Dru­žbe­Isu­so­ve­iz­1918.­Da­nas­ima­oko­150­re­dov­ni­ka­i ob­u­hva­ća­te­ri­to­rij­ Hr­vat­ske,­ Bo­sne­ i­ Her­ce­go­vi­ne,­Sr­bi­je,­Cr­ne­Go­re,­Ma­ke­do­ni­je,­Bu­gar­ske­te­Ko­so­va,­gdje­u­Pri­šti­ni­dje­lu­je Loyola-Gymna si um­i­kon­vikt s­43­pro­fe­so­ra­i­od-go­ji­te­lja­te­560­uče­ni­ka.­Ne­ko­li­ko­čla­no­va­dje­lu­je­ u­mi­si­ji­ u­ Zam­bij­sko-ma­la­wij­skoj­pro­vin­ci­ji,­me­đu­ko­ji­ma­je­i­brat­po­moć­nik­Ili­ja­Dil­ber,­ko­ji­je­on­dje,­vo­de­ći­gru­pu­gra-di­te­lja­26­go­di­na,­sa­gra­dio­20­cr­ka­va.­ Dje­lo­va­nje­u­Po­du­na­vlju.­Ne­ko­li­ko­je­cen­ta­ra­isu­so­vač­ko­ga­dje­lo­va­nja­u­Po­du­na-vlju­va­žno­za­Hr­va­te. Pr­vi­isu­so­vac­ko­ji­je­dje­lo­vao­na­ tom­pod­ruč­ju­ bio­ je­Du­brov-ča­nin­Bar­tol­Sfon­dra­ti,­ko­ji­je­1580.­pra­tio­apo­stol­sko­ga­vi­zi­ta­to­ra­ston­sko­ga­bi­sku­pa­fra­ Bo­ni­fa­ci­ja­ de­ Step­ha­ni­sa.­ Alek­san­dar­Ko­mu­lo­vić­(1548.-1608.)­pra­tio­je­apo­stol-sko­ga­vi­zi­ta­to­ra­na­Bal­ka­nu­isu­sov­ca­To­mu­Rag­gio­1584.-87.,­a­i­sam­je­po­stao­isu­sov-cem­1599.­Na­ka­ne,­osje­ća­je­i­ši­ri­nu­du­šo-bri­žnič­ke­ dje­lat­no­sti­ isu­so­va­ca­ u­ Po­du­na-vlju­ po­naj­bo­lje­ iz­ra­ža­va­ju­ ri­je­či­ isu­sov­ca­Jur­ja­ Mu­li­ha­ u­ Prid go vo ru Bo golyub nim Scti oc zem u Du­hov­noj­ pi­sa­ni­ci­ (Za­greb,­1754.):­ »Ple­me­ni­ta,­ po­gla­vi­ta,­ sva­ke­ ča-

Filozofski­fakultet­Družbe­Isusove­u­Zagrebu

ISU SOV CI

53

sti,­ lju­ba­vi­ i­ po­zdra­vlje­nja­ do­stoj­na­ pri-dra­ga­bra­ćo!...­...Mo­gu­vam­do­i­sta­ka­za­ti,­i­sa­da,­ka­o­no­mo­je­sr­ce­otvo­ri­ti:­da­sam­vas­va­zda,­te­re­ve­o­ma­mi­lo­vao,­ka­ko­sam­vas­prie­dva­de­set­i­osam­go­di­nah­naj­pri­je­kod­Po­že­ge­po­znao:­a­po­slie­to­ga­oko­Pe­ću­ha,­Osi­ka,­Pe­tro­va­ra­di­na,­Đa­ko­va,­Ba­je,­Ba­ća,­Se­ge­di­na,­Som­bo­ra­ i­Bu­di­ma,­ vi­dio­ i­ po-zdra­vio«.­ Be­o­grad.­ Pa­pin­vi­zi­ta­tor­Bar­tol­Ka­šić­sa­ Stje­pa­nom­ Szi­ni­jem­ u­ Be­o­grad­ je­ do-šao­pot­kraj­ je­se­ni­1612.­ ra­di­pa­sto­ral­no­ga­dje­lo­va­nja­me­đu­ du­bro­vač­kim­ tr­gov­ci­ma,­o­ če­mu­ op­šir­no­ pi­še­ sam­ Ka­šić­ u­ svo-joj­Auto­bi­o­gra­fi­ji.­ God.­ 1613.­ pri­re­dio­ je­sve­ po­treb­no­ za­ osni­va­nje­ la­tin­ske­ ško­le­za­ ka­to­lič­ku­mla­dež,­ ko­ju­ je­ vo­dio­ Szi­ni.­Po­nov­no­je­po­slan­kao­vi­zi­ta­tor­1619.-20.­Gim­na­zi­ja­ je­ dje­lo­va­la­ do­ 1623.,­ a­ ota­da­se­ spo­mi­nje­ kao­ ško­la­ kr­šćan­sko­ga­ na­u-ka­u­isu­so­vač­koj­re­zi­den­ci­ji.­Zad­nji­u­tom­raz­do­blju­bio­ je­Ja­kov­Tu­go­lin,­ko­je­ga su­1632.­Tur­ci­pro­tje­ra­li­iz­Be­o­gra­da.­­ Ti­je­kom­ Ve­li­ko­ga­ beč­ko­ga­ ra­ta­ s­austrij­skom­ su­ voj­skom­ u­Be­o­grad­ 1689.­do­šla­ i­ če­ti­ri­ isu­sov­ca:­ Ig­na­cij­ Pe­ziz­hoff­i­ Fi­lip­ Su­ma­tin­ger,­ pro­po­vjed­ni­ci­ za­ nje-mač­ke­voj­ni­ke,­te­Mar­tin­Da­ra­soc­zi­i­To­mo­Gla­vi­nić,­ ko­ji­ su­ pro­po­vi­je­da­li­ hr­vat­skim­vjer­ni­ci­ma,­ali­su­već­slje­de­će­go­di­ne­Tur-ci­ osvo­ji­li­ grad.­ Ka­da­ je­ Eugen­ Sa­voj­ski­1716.­po­nov­no­oslo­bo­dio­Be­o­grad,­u­nje-go­voj­su­voj­sci­bi­la­94­voj­na­ka­pe­la­na,­od­ko­jih­27­isu­so­va­ca.­Na­kon­Po­ža­re­vač­ko­ga­mi­ra­1718.­ob­no­vlje­na­je­isu­so­vač­ka­re­zi-den­ci­ja­na­mol­bu­austrij­sko­ga­pro­vin­ci­ja­la Stje­pa­na­Di­na­ri­ća.­Do­pu­šte­nje­ za­ po­di­za-nje­la­tin­ske­ško­le­do­bi­ve­no­je­1724.,­pr­va­dva­raz­re­da­otvo­re­na­su­1726.,­a­dru­ga­dva­1727.,­ka­da­je­po­če­la­iz­grad­nja­no­ve­ško­le.­Svo­ju­cr­kvu­isu­sov­ci­po­či­nju­gra­di­ti­1732.,­ali­ su­ 1739.­ Tur­ci­ po­nov­no­ za­u­ze­li­ Be­o-grad.­ U­ Kra­lje­vi­ni­ Ju­go­sla­vi­ji­ be­o­grad­ski­nad­bi­skup­ fra­ Ra­fel­ Ro­dić­ (1870.-1954.)­po­zvao­je­isu­sov­ce­u­Be­o­grad­te­je­pot­kraj­srp­nja­ 1929.­ do­šao­ Ivan­ Ne­po­muk­ Zorč,­ko­ji­ je­ po­ma­gao­ žup­ni­ku­ Kri­sta­ Kra­lja­ u­ka­te­hi­za­ci­ji­1200­ka­to­lič­kih­uče­ni­ka­i­pri-pre­mao­ te­ren­ za­ do­la­zak­ isu­so­va­ca.­Ka­da­

je­ 1930.­ usta­no­vlje­na žu­pa­ sv.­ Pe­tra­ apo-sto­la,­ pre­da­na­ je­na­upra­vu­ isu­sov­ci­ma,­ a­za­sje­di­šte­žu­pe­i­ure­de­nad­bi­sku­pi­ja­je­ku-pi­la­ i­pre­da­la­u­vla­sni­štvo­dru­žbi­re­zi­den-ci­jal­nu­­ku­ću­u­Po­in­carévoj­(da­nas­Ma­ke-don­skoj)­br.­ 23.­U­dvo­ri­šnom­di­je­lu­ku­će­adap­ti­ra­na­ je­pri­vre­me­na­ka­pe­la­sv.­Pe­tra.­Ka­da­ je­ za­ no­vo­ga­ žup­ni­ka­ 1933.­ do­šao­Fra­njo­Jam­bre­ko­vić,­u­pro­du­žet­ku­dvo­ri­šta­sa­gra­đe­na­je­mo­der­na­cr­kva­pre­ma­na­cr­ti-ma­za­gre­bač­ko­ga­ar­hi­tek­ta­Jur­ja­Den­zle­ra,­dok­je­biv­ša­ka­pe­la­pre­tvo­re­na­u­dvo­ra­nu.­Iz­gra­đe­na­je­za­sa­mo­71­dan,­una­toč­mno-go­broj­nim­ te­ško­ća­ma,­ ko­je­ su­ po­tan­ko­opi­sa­ne­ u­ bro­šu­ri­Cr kva sv. Pe tra u Be o-gra du­iz­1933.­Glav­ni­ol­tar­kra­si­la­je­sli­ka­Isus­pre­da­je­klju­če­ve­cr­kve­sv.­Pe­tru,­ko­ju­je­u­Ri­mu­na­sli­kao­ru­ski­sli­kar­Malj­čev.­U­po­boč­noj­la­đi­na­la­ze­se­tri­ol­ta­ra:­sv.­Jo­si-pa,­Sr­ca­Isu­so­va­i­Bo­go­ro­di­ce­be­o­grad­ske­(pre­ne­se­na­ iz­ Te­ki­ja­ 1934.).­ Za­ Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ ra­ta­ isu­sov­ci­ su­ na­ ta­va­nu­ ku-će­sa­kri­va­li­vi­še­Ži­do­va,­una­toč­opa­sno­sti­jer­su­u­cr­kvu­do­la­zi­li­mno­gi­Ni­jem­ci­i­nje-mač­ki­voj­ni­ci.­ U­ raz­do­blju­ 1960.-64.­ cr­kva­ je­ ob­lo-že­na­mra­mo­rom­i­po­sta­vlje­na­je­no­va­pri-če­sna­ogra­da,­a­na­glav­ni­ol­tar­po­sta­vljen­je­kip­Isu­sa­i­sv.­Pe­tra­u­te­ra­ko­ti­te­14­re-ljef­nih­po­sta­ja Kri­žno­ga­pu­ta.­Na­kon­pr­va­dva­žup­ni­ka,­Zor­ča­i­Jam­bre­ko­vi­ća,­dje­lo-va­li­su­Fer­di­nand­Ko­bi,­Pe­tar­Hess,­Ja­nez­Kon­ci­lja,­An­dri­ja­Gla­vaš,­An­ton­Zu­pan­čič,­Zvon­ko­Gu­tal,­Sreć­ko­Ce­ti­nić,­Mir­ko­Pol-gar,­ Ivan­Cin­do­ri,­Vla­di­mir­Hor­vat,­ Ig­na-ci­je­Be­lak,­Lo­rand­Kil­ber­tus,­a­u­naj­no­vi­je­vri­je­me­Ma­to­Anić,­Vin­ko­Ma­slać­ i­ Ivan­Vin­kov.­ U­ žu­pi­ su­ od­ osnut­ka­ dje­lo­va-le­ la­ič­ke­udru­ge­Ma­ri­ji­ne­kon­gre­ga­ci­je­za­dje­voj­ke­ i­ za­ že­ne,­ Apo­sto­lat­ mo­li­tve­ te­Bra­tov­šti­na­kr­šćan­skog­na­u­ka.­Pa­sto­ral­ je­ti­je­kom­vre­me­na­bio­ra­zno­lik:­mi­se­na­vi-še­ je­zi­ka,­kru­ni­ca,­kri­žni­put,­ka­te­he­ze­za­uče­ni­ke­i­stu­den­te,­pro­ce­si­je,­du­hov­ne­vje-žbe,­su­sre­ti­i­du­hov­ne­ob­no­ve­te­li­tur­gij­ski­ob­re­di.­ Broj­ kr­šte­nja­ iz­me­đu­ dva­ju­ svjet-skih­ ra­to­va­kre­tao­ se­100-200­go­di­šnje,­ a­od­ 1990-ih­ zbog­ ra­se­lja­va­nja­ ima­ ih­ tek­10-ak.­Ka­da­je­Zvon­ko­Gu­tal­bio­vje­ro­u­či-telj­i­ka­pe­lan­1962.-70.,­a­za­tim­i­žup­nik­do­

ISU SOV CI

54

1977.,­ svo­jim­ je­za­ni­mlji­vim­pro­po­vi­je­di-ma,­pre­da­va­nji­ma,­pred­sta­va­ma­ te­ ra­znim­pro­gra­mi­ma­i­ak­tiv­no­sti­ma­pri­vla­čio­ve­lik­broj­mla­dih.­Ka­ko­se­s­dru­ge­stra­ne­ce­ste­na­la­zi­Dom­omla­di­ne,­ko­ji­ima­mno­go­ve­ći­pro­stor,­ ali­ ni­je­ pri­vla­čio­mla­de,­ sni­mljen­je­ du­ho­vit­ krat­ki­ do­ku­men­tar­ni­ film­Pre-ko pu ta­ (1973.),­ u­ re­ži­ji­Ni­ko­le­ Jo­vi­če­vi-ća­pre­ma­sce­na­ri­ju­Sve­to­za­ra­Đo­no­vi­ća,­u­ko­je­mu­ je­ kon­fron­ti­ran­kul­tur­ni­ i­ za­bav­ni­ži­vot­mla­dih­ko­ji­su­or­ga­ni­zi­ra­le­obje­usta-no ve.­ Na­kon­pe­to­go­di­šnjih­pro­ble­ma­s­do­bi-va­njem­do­ku­men­ta­ci­je­ ra­di­ob­no­ve­do­tra-ja­le­ku­će,­nje­zi­na­te­me­lji­ta­ob­no­va­iz­vr­še­na­je­1985.-87.,­ka­da­su­pro­ši­re­ne­vje­ro­na­uč-ne­pro­sto­ri­je­na­zva­ne­Dvo­ra­na­Bar tol Ka-šić,­u­ko­joj­su­po­sli­je­or­ga­ni­zi­ra­ne­ tri­bi­ne­i­jav­ne­ras­pra­ve­o­re­li­gij­skoj­kul­tu­ri­i­eku-me­ni­zmu,­ a­ u­ cr­kvi­mno­go­broj­ni­ kon­cer-ti. Ci­je­la­ je­ku­ća­s­cr­kvom­spo­me­nik­kul-tu­re,­a­ isu­sov­ci­su­svo­jim­dje­lo­va­njem­od­nje­ stvo­ri­li­ svo­je­vr­stan­ be­o­grad­ski­ cen­tar­vjer­sko­ga­i­kul­tur­no­ga­zbi­va­nja­i­oku­plja-li­šte­ za­ mla­de.­ Na­kon­ do­la­ska­ Vla­di­mi­ra­Hor­va­ta­u­Be­o­grad­1986.,­gdje­je­1970.­di-plo­mi­rao­na­Fi­lo­lo­škom­fa­kul­te­tu,­biv­ši­su­ko­le­ge­po­sje­ći­va­li­žu­pu,­po­ka­zu­ju­ći­ve­li­ko­za­ni­ma­nje­ za­ re­li­gij­ske­ te­me.­Or­ga­ni­zi­rao­je­ po­sje­će­ne­ tri­bi­ne­ s­ re­li­gij­skom­ te­ma­ti-kom,­čak­i­od­stu­de­na­ta­i­pro­fe­so­ra­Pra­vo-slav­no­ga­te­o­lo­ško­ga­fa­kul­te­ta.­Na­za­mol­bu­urednikâ­Mla do sti,­iz­da­vač­ke­ku­će­Sa­ve­za­so­ci­ja­li­stič­ke­ omla­di­ne­ Ju­go­sla­vi­je,­ pri-re­dio­ je­ knji­gu­Na­če­la­ je­zu­i­ta,­ s­ auto­bi­o-gra­fi­jom,­ du­hov­nim­ vje­žba­ma­ i­ iz­bo­rom­iz­osta­lih­spi­sa­Ig­na­ci­ja­Loyole­(Be­o­grad,­1987,­1990²).­Na­sim­po­zi­ju­Dva ve ka Vu ka 1987.­iz­nio­je­svo­je­ot­kri­će­da­je­Bar­tol­Ka-šić­pr­vi­Hr­vat­sko­ta­li­jan­ski­rječ­nik­na­pi­sao­1599., a Gra ma ti ku­1604.,­vi­še­od­dva­sto-lje­ća­ pri­je­ Vu­ka.­ Be­o­grad­ski­ nad­bi­skup­Franc­Per­ko, po­tak­nut­plod­nim­is­ku­stvom­isu­so­vač­kih­ tri­bi­na,­ osno­vao­ je­ 1990.­ In-sti­tut­za­re­li­gi­o­znu­kul­tu­ru­be­o­grad­ske­me-tro­po­li­je,­u­ko­je­mu­su­ra­di­li­isu­sov­ci­Jo­sip­Je­le­nić­i­Jo­sip­An­to­lo­vić.­Nji­ho­vim­za­u­zi-ma­njem­dru­go­iz­da­nje­En­ci­klo­pe­di­je­ži­vih­re li gi ja (No­lit,­Be­o­grad,­1990.) do­pu­nje­no­je­ po­gla­vlji­ma­Ka to li ci zam na Bal ka nu i

Pa­ra­lel­ni­ re­gi­star­ pra­vo­slav­ne­ i­ ka­to­lič­ke ter mi no lo gi je. Svo­je­vr­stan­na­sta­vak­tih­di­ja­lo­ga­ bi­la­ je­ i­ In ter kon fe si o nal na pe ti-ci ja za vjer ske slo bo de,­ko­ja­je­ima­la­zna-tan­me­dij­ski­od­jek­i­pri­do­ni­je­la­po­pu­šta­nju­kru­tih­ko­mu­ni­stič­kih­i­pro­tu­re­li­gij­skih­sta-ja­li­šta.­ Te­mi­švar.­Pr­vi­isu­so­vac­ko­ji­je­bo­ra­vio­u­Po­du­na­vlju­Bar­tol­Sfon­dra­ti­dje­lo­vao­je­i­u­Te­mi­šva­ru,­gdje­je­i­umro­1583.­U­Te­mi-šva­ru­je­naj­du­lje­ra­dio­Ja­kov­Tu­go­lin,­ko­ji­je­ro­đen­u­Bo­sni­oko­1576.,­a­umro­u­Te-mi­šva­ru­1636.­U­vi­še­na­vra­ta­u­Te­mi­švar­je­na­i­la­zio­ i­Bar­tol­Ka­šić.­ I­ dru­gi­po­zna­ti­je­zi­ko­slo­vac­ Ja­kov­ Mi­ka­lja­ bo­ra­vio­ je­ u­Te­mi­šva­ru­1637.-44.,­gdje­je­is­po­vi­je­dao­i­ra­dio­na­svo­jem­rječ­ni­ku­Bla go je zi ka slo-vin sko ga.­Iz­Te­mi­šva­ra­je­po­slan­u­Lo­re­to,­gdje­je­po­čeo­ti­ska­ti­rječ­nik­1649.,­a­do­vr-šio­je­s­ti­ska­njem­1651.­u­An­co­ni.­ Pe­tro­va­ra­din.­ Na­kon­ oslo­bo­đe­nja­od­ Tu­ra­ka­ 1687.­ Pe­tro­va­ra­din­ i­ ta­mo­šnja­tvr­đa­va­bi­li­su­pu­ni­austrij­ske­voj­ske.­Na-sto­ja­njem­ kar­di­na­la­ Le­o­pol­da­ Ko­lo­ni­ća­isu­sov­ci­ su­ se­ na­sta­ni­li­ u­ Pe­tro­va­ra­di­nu­1693.­Nji­ho­va­ za­da­ća­ naj­pri­je­ je­ bi­la­ du-šo­bri­žnič­ka,­ oso­bi­to­ za­ voj­ni­ke,­ a­ za­tim­ i­za­ puk,­ ko­jem­ se­ pro­po­vi­je­da­lo­ hr­vat­ski,­ma­džar­ski­ i­ nje­mač­ki.­ Na­pu­šte­nu­ dža­mi-ju­pre­tvo­ri­li­su­u­cr­kvu­po­sve­će­nu­Bez­gr-je­šnom­za­če­ću­Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je,­ a­oba­vlja­li­su­i­žup­nič­ke­po­slo­ve­pa­je­1701.­u­Tvr­đi­osno­va­na­žu­pa.­Iste­je­go­di­ne­po-če­la­grad­nja­no­ve­cr­kve,­ko­ja­ je­do­vr­še­na­1714.­ Isu­sov­ci­ su­ 1713.­ osno­va­li­ Bra­tov-šti­nu­Mu­ke­ i­ Smr­ti­ Isu­so­ve,­ po­ zna­če­nju­slič­nu­po­bo­žno­sti­Sr­cu­ Isu­so­vu,­ s­vi­še­od­600­čla­no­va,­Hr­va­ta­i­Ni­je­ma­ca.­Kad­je­na­blag­dan­ Snje­žne­ Go­spe­ 1716.­ austrij­ska­voj­ska­ pod­ za­po­vjed­ni­štvom­ Euge­na­ Sa-voj­sko­ga­ po­tu­kla­ Tur­ke­ kraj­ Pe­tro­va­ra­di-na,­raz­vi­la­se­po­bo­žnost­Go­spi­Snje­žnoj­na­pe­tro­va­ra­din­skim­Te­ki­ja­ma.­Pr­vu­osnov­nu­ka­to­lič­ku­ ško­lu­ u­Sri­je­mu­otvo­ri­li­ su­ isu-sov­ci­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­1729.­u­ku­ći­ko­ja­im­je­da­ro­va­na.­ Kad­ se­ 1739.­ austrij­ska­ voj­ska­ po­vla-či­la­ iz­ Be­o­gra­da,­ isu­sov­ci­ su­ po­ni­je­li­ ču-do­tvor­nu­ sli­ku­ Maj­ke­ Bož­je,­ po­moć­ni­ce­kr­šća­na,­i­po­sta­vi­li­je­u­obli­žnjem­ma­ri­jan-

ISU SOV CI

55

skom­sve­ti­štu­Te­ki­je,­a­nad­sli­kom­su­da­li­ure­za­ti­la­tin­ski­nat­pis­ko­ji­u­hr­vat­skom­pri-je­vo­du­gla­si:­»Dje­vi­ce,­iz­gna­na­iz­Be­o­gra-da,­ svo­jom­za­šti­tom­ne­pre­sta­no­ču­vaj­Pe-tro­va­ra­din­ce«.­Ka­da­su­se­Isu­sov­ci­vra­ti­li­u­Be­o­grad­1933.­i­iz­gra­di­li­cr­kvu,­na­po­boč­ni­ol­tar­vra­ti­li­su­sli­ku­Maj­ke­Bož­je,­ko­ja­se­ota­da­ štu­je­ kao­ Be­o­grad­ska­ Go­spa.­ God.­1765.­isu­sov­ci­su­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­otvo­ri­li­i­gim­na­zi­ju­s­30­uče­ni­ka,­ko­ju­1767.­udo-mlju­je­ isu­so­vač­ka­ re­zi­den­ci­ja.­ U­ vri­je­me­uki­nu­ća­re­da­1773.­u­Pe­tro­va­ra­di­nu­je­dje-lo­va­lo­11­isu­so­va­ca,­9­sve­će­ni­ka­i­dvo­ji­ca­bra­će,­a­gim­na­zi­ja­je­pre­šla­u­svje­tov­ne­ru-ke.­­ Tr­na­va.­ Isu­sov­ci­ su­ sve­u­či­li­šte­ osno-va­li­ 1635.,­ ko­je­ je­ 1779.­ pre­mje­šte­no­ u­Bu­dim­ (Ma­dža­ri­ ga­ dr­že­ pre­te­čom­ da­na-šnje­ga­ naj­pre­sti­žni­je­ga­ ma­džar­sko­ga­ sve-u­či­li­šta­ Eötvös Loránd).­ U­ vri­je­me­ kul-tur­no-cr­kve­no­ga­ pro­cva­ta­ Tr­na­va­ (madž. Nagyszom­bat)­ je­bi­la­vr­lo­va­žan­ ti­skar­ski­cen­tar,­ ko­je­ga­ je­ ute­me­ljio­ kar­di­nal­ Le­o-pold­Ko­lo­nić­–­u­nje­mu­je­iz­da­no­vi­še­od­5000­na­slo­va,­me­đu­ko­ji­ma­je­bi­lo­ i­knji-ga­na­hr­vat­skom­je­zi­ku­(pri­mje­ri­ce,­Krat ka azbu­kvi­ca­ i­ kra­tak­ ker­sti­an­ski­ ka­to­li­čan­ski na uk P. O. Pe tra Kan zia dru štva Ime-na­Isu­so­va­slo­žen­u­Sla­vin­ski­ je­zik­ /1696/­i Krat ka abe ka vi ca i kra tak ker sti an ski ka-to lic san ski na uk Poscto va no ga Ot ca Pe tra Ka ni sia Drusctua Ime na Isu so va Slo xen u Sla vin ski Je zik­/1697/,­od­Iva­na­Ga­be­li­ća)­te­dje­la­hr­vat­skih­pi­sa­ca­na­la­tin­skom­je­zi-ku.­ Ka­la­ča.­Dje­lat­nost­ isu­so­va­ca­u­Ka­la­či­po­či­nje­1760.,­ka­da­su­na­po­ziv­nad­bi­sku-pa­ Józsefa­ Batthyánya­ (1727.-99.)­ sti­gla­tro­ji­ca­ isu­so­va­ca­ ka­ko­ bi­ po­mo­gla­ u­ du-šo­bri­žnič­koj­dje­lat­no­sti.­Sna­žno­su­se­doj-mi­le­nji­ho­ve­pro­po­vi­je­di,­me­đu­ini­ma,­i­u­bač­kim­hr­vat­skim­mje­sti­ma,­npr.­u­San­to-vu.­Po­sli­je­ras­pu­šta­nja­nji­ho­va­re­da­pot­kraj­XVI­II.­st.,­vi­še­je­isu­so­va­ca­na­šlo­svoj­dom­u­Ka­la­či.­­ Isu­sov­ce,­ kao­ uči­telj­ski­ red,­ u­Ka­la­ču­je­po­zvao­nad­bi­skup­József­Kunszt­(1790.-1866.)­ka­da­je­1852.­usto­li­čen,­jer­je­vi­dio­da­pi­ja­ri­sti­ni­su­spo­sob­ni­raz­vi­ti­škol­stvo­u­Ka­lač­ko-bač­koj­nad­bi­sku­pi­ji.­Do­1866.­na-

re­če­ni­je­nad­bi­skup­Ka­la­ču­raz­vio­u­škol­ski­grad­dr­žav­no­ga­ran­ga,­i­to­u­znat­noj­mje­ri­za­hva­lju­ju­ći­ isu­sov­ci­ma­či­ja­ je­Gim­na­zi­ja­»Sve­ti­ Stje­pan«­ dje­lo­va­la­ 1860.-1948.,­ i­spa­da­la­ me­đu­ naj­i­stak­nu­ti­je­ sred­njo­škol-ske­usta­no­ve­u­ze­mlji.­U­njoj­su­pre­da­va­li­po­zna­ti­pro­fe­so­ri,­gla­so­vi­ti­znan­stve­ni­ci,­a­ima­la­je­bo­ga­to­op­skr­blje­ne­ka­bi­ne­te­i­zbir-ke.­Isu­sov­ci­su­vo­di­li­i­sje­me­ni­šte,­ko­je­je­1866.­ ima­lo­već­412­đa­ka.­U­ isu­so­vač­koj­ti­ska­ri­ob­ja­vlje­no­je­mno­štvo­knji­ga.­Me­đu­zna­me­ni­to­sti­ gra­da­ Ka­la­če­ spa­da­ i­ isu­so-vač­ka­cr­kva­sv.­Stje­pa­na,­po­sve­će­na­1860.­Za­Dru­go­ga­svjet­skog­ra­ta­ka­lač­ki­isu­sov­ci­spa­ša­va­li­su­iz­bje­gli­ce,­Ži­do­ve­i­voj­ne­bje-gun­ce.­Red­su­ras­pu­sti­le­ko­mu­ni­stič­ke­vla-sti­1950.­Re­dov­nič­ki­ži­vot­u­gra­du­je­opet­za­ži­vio­1989.

­ U­Ka­la­ču­su­iz­o­bra­zbu­ste­kli­dva­bač-ka­Hr­va­ta­isu­sov­ca,­ko­ji­su­dje­lo­va­li­na­hr-vat­sko­me­je­zi­ku­u­Mo­nar­hi­ji:­Pe­tar­Pan­čić­(Ča­volj,­28.­VI.­1853.­–­Szatmár,­?,­1905.)­i­Ma­ti­ja­Ku­lun­čić­(Su­bo­ti­ca,­15.­II.­1855.­–­Za­greb,­24.­VI.­1945.).­Osim­to­ga,­za­bač-ke­Hr­va­te­ je­ zna­čaj­no­ što­ su­ svi­ ve­li­ka­ni­bač­kih­Hr­va­ta­do­1918.­pri­mi­li­sve­će­nič­ku­na­o­bra­zbu­ upra­vo­ od­ isu­so­va­ca­ u­Ka­la­či:­Ivan­ An­tu­no­vić,­ Laj­čo­ Bu­da­no­vić,­ Pa­jo­Ku­jun­džić,­Ivan­Pe­treš,­An­te­Mi­ro­ljub­Eve-to­vić,­Pe­tar­Eve­to­vić,­To­mo­Ge­rard­Stan­tić­itd.,­pri­če­mu­se­bît­isu­so­vač­ko­ga­utje­ca­ja­

Isusovačka­crkva­u­Kalači

ISU SOV CI

56

ni­je­ogle­da­la­na­na­ci­o­nal­no­me­pla­nu,­već­u­te­me­lji­toj­ iz­o­bra­zbi,­sna­žnoj­du­hov­no­sti­pro­že­tom­isu­so­vač­kim­zna­čaj­ka­ma­te­smi-slu­za­red­i­rad.

Ž.­Man­dić

­ Su­bo­ti­ca.­Ka­da­je­1734.­isu­so­vač­ki­mi-si­o­nar­Ju­raj­Mu­lih­s­nje­mač­kim­i­ma­džar-skim­pra­ti­o­cem­odr­ža­vao­mi­si­je­u­Su­bo­ti­ci,­na­ko­ji­ma­su­su­dje­lo­va­le­ti­su­će­hr­vat­skih,­ma­džar­skih­i­nje­mač­kih­vjer­ni­ka,­do­šlo­je­i­iza­slan­stvo­iz­Se­ge­di­na­da­iz­mo­li­mi­si­ju­za­svoj­grad.­Mi­si­o­na­ri­su­pri­sta­li­i­u­Se­ge­di-nu­su­bi­li­naj­sve­ča­ni­je­do­če­ka­ni,­na­rod­im­je­iza­šao­u­su­sret­u­or­ga­ni­zi­ra­noj­pro­ce­si­ji,­a­je­dan­ih­je­pro­po­vjed­nik­po­zdra­vio­va­tre-nim­ ri­je­či­ma­ na­ tri­ je­zi­ka,­ na­ sva­kom­ po­če­tvrt­ sa­ta.­ Naj­pri­je­ je­ go­vo­rio­ nje­mač­ki,­za­tim­ma­džar­ski,­a­on­da­hr­vat­ski.­ Vri­je­di­ spo­me­nu­ti­ još­ i­ne­u­spje­šni­po-ku­šaj­ grad­sko­ga­ po­gla­var­stva­ u­ Su­bo­ti­ci­1891.­da­gim­na­zi­ju­u­gra­du­pre­u­zmu­ isu-sov­ci­ te­ ka­to­lič­ke­ mi­si­je­ ko­je­ su­ pot­kraj­1895.­ i­ po­čet­kom­ 1896.­ dr­ža­la­ če­tvo­ri­ca­re­dov­ni­ka­Dru­žbe­Isu­so­va,­dvo­ji­ca­na­ma-džar­skom­ i­ dvo­ji­ca­ na­ hr­vat­skom­ je­zi­ku.­Od­Hr­va­ta­to­su­bi­li­Pe­tar­Pan­čić­i­Ma­ti­ja­Ku­lun­čić.­Te­ je­mi­si­je­or­ga­ni­zi­rao­žup­nik­sv.­Te­re­zi­je­Ma­ti­ja­Ma­mu­žić,­a­na­nji­ma­su­su­dje­lo­va­le­ti­su­će­su­bo­tič­kih­vjer­ni­ka.­Pe-tar­Pan­čić­ta­ko­đer­je­dr­žao­mi­si­je­u­Bu­dim-pe­šti­i­po­Stol­no-bi­o­grad­skoj­žu­pa­nji­1903.­na­ hr­vat­skom,­ nje­mač­kom­ i­ ma­džar­skom­je­zi­ku­te­u­Ba­ču­i­po­Ba­ra­nji­1904.,­a­pre-mi­nuo­je­pred­mi­si­je­u­Du­šno­ku­1905.­ No­vi­Sad.­Žu­pu­sv.­Eli­za­be­te­Ugar­ske­u­No­vo­me­Sa­du,­ko­ja­je­ute­me­lje­na­1956.,­pr­vih­su­go­di­na­(1956.-60.)­vo­di­li­isu­sov­ci.­ Hr­vat­ski­ isu­sov­ci­ iz­ Po­du­na­vlja. U vri­je­me­ Mo­nar­hi­je­ vi­še­ je­ bač­kih­ Hr­va­ta­bi­lo­ čla­no­va­ isu­so­vač­ko­ga­ re­da:­ Eme­rik­Vuj­ko­vić­(oko­1740.­–­Ka­la­ča,­1798.),­Pe-tar­ Pan­čić­ (1853.-1905.),­ Ivan­ Ku­jun­džić­(1872.-1933.),­ Ma­ti­ja­ Ku­lun­čić­ (1855.-1945.),­ To­mo­ Ome­ro­vić­ (1884.-1957.),­Ivan­ Vu­kov­ (Su­bo­ti­ca,­ 27.­ XII.­ 1887.­ –­Bu­dim­pe­šta,­11.­VI­II.­1933.),­Gr­go­Kne­zi­(Le­meš,­18.­II.­1892.­–­Bu­dim­pe­šta,­12.­V.­1944.)­i­dr.

­ Broj­ni­ su­ čla­no­vi­ Hr­vat­ske­ po­kra­ji­ne­Dru­žbe­ Isu­so­ve­ ro­đe­ni­u­Po­du­na­vlju:­Ro-bert­Bacsváry­(Bu­dim­pe­šta,­10.­XI.­1922.­–­München,­ 13.­ IX.­ 2000.),­Edo­mir­Ci­ko­(Su­bo­ti­ca,­12.­IV.­1925.­–­Za­greb,­21.­IV.­1977.),­Stje­pan­Kri­zin­Flo­din­(Ru­ma,­6.­I.­1894.­–­Za­greb,­27.­VII.­1974.),­Wen­de­lin­Gru­ber­(Fi­li­po­vo,­da­nas:­Bač­ki­Gra­čac,­13.­II.­ 1914.­–­Za­greb,­14.­VI­II.­ 2002.),­ Ivan­Hang­(No­vi­Sad,­3.­VII.­1940.),­Pe­tar­Hess­(St.­Hu­bert,­da­nas:­Ba­nat­sko­Ve­li­ko­Se­lo,­25.­VI­II.­1910.­–­?,­SAD,­7.­II.­1985.),­Fi-lip­Jo­hler­(Fi­li­po­vo,­3.­X.­1919.­–­Bad­Ni-e­der­nau­am­Nec­kar,­21.­V.­1995.),­Lo­rand­Kil­ber­tus­ (Se­če­no­vo,­ da­nas:­ Du­ži­ne,­ 25.­IX.­1928.­–­Be­o­grad,­28.­IX.­2005.),­An­tun­König­(Apa­tin,­8.­V.­1915.­–­Ra­ven­sburg,­8.­XI.­1996.);­Ma­rin­Ko­va­čev­(Be­reg,­12.­III.­1912.­–­Coc­ha­bam­ba,­Bo­li­vi­ja,­30.­III.­1998.),­ Ivan­Ku­jun­džić­(Su­bo­ti­ca,­15.­ IX.­1872.­–­?,­1933.),­Ma­ti­ja­Ku­lun­čić­(Su­bo-ti­ca,­15.­II.­1855.­–­Za­greb,­24.­VI.­1945.),­Jo­sip­Müller­(Fi­li­po­vo,­9.­VII.­1915.­–­Za-greb,­30.­X.­1988.),­To­mo­Ome­ro­vić­(Su-bo­ti­ca,­ 19.­ VI­II.­ 1884.­ –­ Pan­non­hal­ma,­Ma­džar­ska,­ 7.­ V.­ 1957.),­ Adam­ Pe­ri­škić­(Bač­ki­Mo­no­štor,­ 2.­VI.­ 1918.­ –­ Za­greb,­20.­X.­1991.),­Ivan­Pal­Sztri­lich­(Som­bor,­26.­VI.­1927.),­Mihály­Szentmártony­(No­vi­Sad,­22.­II.­1945.),­Stje­pan­Tum­bas­(Su­bo-ti­ca,­ 11.­VI­II.­ 1916.­ –­Mes­si­na,­ Ita­li­ja,­ 1.­XII.­2000.),­Ivan­Vin­kov­(Bač­ki­Breg,­25.­VI. 1962.).

Nadbiskupska­gimnazija­i­sjemenište­u­Travniku­(danas:­Nadbiskupsko­sjemenište­i­Katolički­školski­centar­Petar­Barbarić)

IŠPAN

57

Lit.:­Ne ven,­ 1/1895,­ 2/1906,­ Su­bo­ti­ca;­ I.­ Iva­nić,­Bu­njev­ci­ i­ Šok­ci­ u­ Bač­koj,­ Ba­ra­nji­ i­ Li­ci,­ Be­o-grad,­ 1899;­ Sche­ma­ti­smus­ cle­ri­ ar­chi­do­e­ce­sis­Co­lo­cen­sis­et­Bac­si­en­sis­ad­an­num­Chri­sti­1942, Co­loc­za­ae,­b.g.;­A.­Se­ku­lić,­Isu­so­vač­ko­pro­ži­ma-nje­du­hov­nog­i­kul­tur­nog­ži­vo­ta­bač­kih­Hr­va­ta,­u:­Isu sov ci u Hr va ta,­Za­greb-Beč,­1992;­L.­I.­Krm­po-tić,­25.­ob­ljet­ni­ca­osa­mo­sta­lje­nja­Su­bo­tič­ke­bi­sku-pi­je­ (1968.-1993.),­ Su­bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ :­ ka­len­dar­za­1993.,­Su­bo­ti­ca,­1992;­Op­ći­re­li­gij­ski­lek­si­kon, Za­greb,­2002.

V.­Hor­vat

IŠPAN (madž.­ ispán>­slav.­ žu­pan),­u­po-du­nav­skih­ Hr­va­ta­ u­ zna­če­nji­ma:­ 1.­ nad-stoj­nik,­ upra­vi­telj­ ve­li­kih­ ima­nja;­ 2.­ žu-pan,­upra­vi­telj­žu­pa­ni­je­(madž.­vármegye,­megye­>­slav.­me­đa;­ lat.­co­mi­ta­tus).­ Iako­je­ po­sri­je­di­ iz­vor­no­ sla­ven­ska­ ri­ječ­ ko­ju­su­Ma­dža­ri­pre­u­ze­li­na­kon­što­su­u­X.­st.­za­u­ze­li­Pa­non­ski­ba­zen,­u­po­du­nav­ske­hr-vat­ske­ (i­ srp­ske)­ go­vo­re­ vra­ti­la­ se­ iz­ma-džar­sko­ga­je­zi­ka­u­iz­mi­je­nje­nu­ob­li­ku,­ko­ji­je,­me­đu­tim,­u­zna­če­nju­upra­vi­te­lja­žu­pa­ni-je­po­sli­je­za­mi­je­njen­iz­vor­nim­sla­ven­skim­na­zi­vom.­ Od­ri­je­či­išpan­iz­ve­de­no­je­bu­nje­vač­ko­pre­zi­me­ Išpa­no­vić­ (Išpan­če­vić,­ Išpa­nov,­Išpa­njev,­ Išpa­nje­vić),­ u­ sri­jem­skih­Hr­va­ta­Špa­no­vić­ i­ sl.­ Išpan,­ od­no­sno­ žu­pan,­ za-pra­vo­ je­skra­će­ni­na­ziv­za­ve­li­ko­ga­žu­pa-na (madž.­ főispán,­ njem.­ Ober­geschpan),­ko­je­mu­su­od­kra­ja­XVII.­st.­pa­do­1870.­po­ma­ga­li­ do­žu­pa­ni­ (madž.­ alispán,­ njem. Vi­ce­geschpan).­ Žu­pan­ je­ u­ ugar­skom­ Po­du­na­vlju­ od­XVI­II.­ st.­do­1848.,­kao­kra­ljev­pred­stav-nik,­bio­no­si­telj­vla­sti­u­žu­pa­ni­ja­ma,­u­ko­ji-ma­je­plem­stvo­pre­ko­žu­pa­nij­skih­skup­šti­na­oba­vlja­lo­uprav­nu­ i­ sud­be­nu­vlast.­U­raz-do­blju­ap­so­lu­ti­zma­1849.-60.­žu­pa­nij­ski­je­su­stav­bio­uki­nut,­a­na­kon­Austro-ugar­ske­na­god­be­ 1867.­ žu­pa­ni­je­ su­ po­sta­le­ sa­mo­uprav­na­ ti­je­la­pod­re­đe­na­ sre­di­šnjoj­vla­sti,­dok­je­žu­pan­po­stao­dr­žav­nim­či­nov­ni­kom­ko­ji­je­od­go­va­rao­vla­di­u­Bu­dim­pe­šti.­ Od­ po­du­nav­skih­ Hr­va­ta­ ti­tu­lar­ni­ na-slov­ bo­dro­ško­ga­ ve­li­ko­ga­ žu­pa­na­ no­si-li­ su­ grof­ Le­o­pold­ Dra­ško­vić­ 1746.-59.­ i­An­tun­ Gra­šal­ko­vić­ ml.­ 1759.-94.;­ bač­ki,­od­no­sno­bač­ko-bo­dro­ški­ ve­li­ki­ žu­pa­ni­ bi-

li­ su­ nad­bi­skup­ Ga­bri­jel­ Pa­ta­čić­ 1733.-45.,­ba­run­Jo­sip­Ru­dić­Al­ma­ški­1837.-48.,­1861.­te­1865.-67.,­ba­run­dr.­Sti­pan­Voj­nić­Baj­šan­ski­ 1895.-1901.,­ Pa­vle­ La­ti­no­vić­1901.-06.­ i­ Sti­pan­ Voj­nić­ Baj­šan­ski­ ml.­1912.-13.­Vi­še­ ih­ je­ob­na­ša­lo­do­žu­pan­sku­čast:­bo­dro­ški­do­žu­pan­bio­ je­ba­run­Đu­ro­Pe­ja­če­vić­1717.-18.,­dok­su­bač­ki,­po­sli­je­bač­ko-bo­dro­ški­ do­žu­pa­ni­ bi­li­ Đu­ro­ Pe­ja-če­vić­ 1712.-16.,­ Pe­tar­ La­ti­no­vić­ 1748.-73.,­An­tun­Pi­u­ko­vić­1781.-85.­i­1790.-91.,­Ivan­La­ti­no­vić­1786.-89.,­Ta­dej­La­ti­no­vić­1797.-1801.,­Fa­bi­jan­Voj­nić­1801.-19,­ Jo-sip­ Su­čić­ 1819.-23.­ i­ 1825.-29.,­ Al­bert­An­tu­no­vić­1825.-30.,­An­tun­Voj­nić­Pa­čir-ski­1830.-32.,­ ba­run­ Jo­sip­Ru­dić­Al­ma­ški­1832.-37.,­Da­niel­Ru­dić­1838.-41.,­An­tun­Kne­zi­ 1841.-49.,­ Kar­lo­ La­ti­no­vić­ 1845.-48.,­ Ago­ Pi­u­ko­vić­ 1848.-49.,­ Si­gi­smund­La­ti­no­vić­1849.,­An­tun­Ko­va­čić­1861.-63.,­Mo­ric­ La­ti­no­vić­ 1863.-67.­ i­ Sti­pan­ Voj-nić­Baj­šan­ski­ml.­ 1906.-09.­Osim­ to­ga,­ u­gra­đan­skom­ raz­do­blju­ uve­de­na­ je­ i­ funk-ci­ja­ grad­sko­ga­ žu­pa­na,­ na­ ko­ju­ je­ vla­da­ime­no­va­la­ Fe­lik­sa­ Par­če­ti­ća­ za­ No­vi­ Sad­1882.-89.­ i­ Ba­ju­ 1887.-89.,­ za­tim­ ba­ru­na­dr.­Sti­pa­na­Voj­ni­ća­Baj­šan­sko­ga­za­Su­bo-ti­cu­1893.,­za­Ba­ju­i­Som­bor­1896.-98.­ te­za­Som­bor­1899.-1901.,­a­Sti­pa­na­Voj­ni­ća­Baj­šan­sko­ga­ml.­za­Som­bor­1912.-13.­ U­ vri­je­me­ Kra­lje­vi­ne­ SHS­ ime­no­va­ni­su­bo­tič­ki­ gra­do­na­čel­ni­ci,­ ko­ji­ su­ ujed­no­ima­li­i­(uglav­nom­pro­to­ko­lar­ne)­ovla­sti­ve-li­ko­ga­žu­pa­na­bi­li­su,­me­đu­osta­lim,­Sti­pan­Ma­ti­je­vić­1918.-.20.,­dr.­Vra­nje­Su­da­re­vić­1920.-22.,­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­1924.­i­dr.­Kar­lo­Sti­pić­1927.,­a­dok­je­u­baj­skom­tro­ku­tu­i­ci­je­loj­Ba­ra­nji­bi­la­srp­ska­voj­ska,­za­ve­li­ko­ga­žu­pa­na­u­Ba­ji­i­Pe­ču­hu­4.­XII.­1918.­ no­mi­nal­no­ je­ po­sta­vljen­ dr.­ Sti­pan­Voj­nić­Tu­nić,­ali­je­usko­ro­pod­nio­ostav­ku,­a­Mar­tin­Ma­tić­tu­je­du­žnost­oba­vljao­u­Ba-ji­5.­XI.­1919.­–­1.V.1921.­Oni­su­od­go­va-ra­li­pro­vi­zor­noj­Na­rod­noj­upra­vi­u­No­vom­Sa­du,­a­na­kon­nje­zi­na­uki­da­nja­po­čet­kom­1919.­vla­di­u­Be­o­gra­du.­Funk­ci­ja­ve­li­ko­ga­žu­pa­na­u­Su­bo­ti­ci­uki­nu­ta­ je­17.­ I.­1929.,­a­uje­sen­iste­go­di­ne­uki­nut­je­i­na­sli­je­đe­ni­žu­pa­nij­ski­su­stav­te­su­us­po­sta­vlje­ne­ba­no-vi ne.

IŠPAN

58

Iz­vor:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:47.­ Gr.­387/1929.

Lit.:­ Bács­Bo­drogh­ vármegye­ egyete­mes­ mono­grafiája,­2,­Zom­bor,­1896;­V.­Ma­žu­ra­nić,­Pri no si za­ hr­vat­ski­ prav­no­po­vi­je­sni­ rječ­nik,­ 2,­ pre­ti­sak,­Za­greb,­1975;­Ž.­Man­dić,­Po vi je sna an tro po ni mi-ja­bu­nje­vač­kih­Hr­va­ta­u­Ma­džar­skoj,­Bu­dim­pe­šta,­1987;­A.­Kun­tić,­Iz­isto­ri­je­bač­kih­Bu­nje­va­ca,­Spo-me nik SA NU,­CXXXII,­Ode­lje­nje­isto­rij­skih­na­u­ka­8,­Be­o­grad,­1991;­S.­Mač­ko­vić,­Sre­sko­na­čel­stvo­Su­bo­ti­ca­(1934-1941),­Ex Pan no nia,­3-4,­Su­bo­ti-ca,­ 2000;­M.­Szlu­ha,­Bács-Bo drog vármegye ne-mes családjai,­Bu­da­pest,­2002;­A.­Se­ku­lić,­Rječ­nik­go­vo­ra­bač­kih­Hr­va­ta,­Za­greb,­2005;­I.­Žar­ko­vić,­Za­bo­ra­vlje­ni­ rječ­nik­ :­go­vor­go­lu­bi­nač­kog­kra­ja, Su­bo­ti­ca,­ 2009;­E.­Apró,­Bács-Bo drog vármegye közigazgatása­és­hivataltörténe­te­a­polgári­kor­ban­:­A­vármegye­tisztségvi­se­lői­(http://www.pestmlev.hu/da­ta/fi­les/166339000.pdf).

S.­Ba­čić­i­S.­Mač­ko­vić

IŠPA­NO­VIĆ, Aloj­zi­je­ Sti­pan (Is­pa­no-vits,­Ala­jos­ István,­ Baj­mok,­ 1.­ X.­ 1906.­–­ Bu­dim­pe­šta,­ 13.­ XII.­ 1972.),­ ci­ster­cit,­gim­na­zij­ski­ pro­fe­sor.­ Sin­ je­ Sti­pa­na­ i­Te-rez,­ rođ.­ Györfi.­ U­ Red­ je­ stu­pio­ 1924.,­sve­ča­ne­ za­vje­te­ po­lo­žio­ je­ 27.­VI.­ 1931.,­za­ sve­će­ni­ka­ je­ po­sve­ćen­ iste­ go­di­ne.­Od­1931.­ stu­di­rao­ je­ ma­te­ma­ti­ku­ i­ fi­zi­ku­ na­Sve­u­či­li­štu­Péter Pázmány­ u­Bu­dim­pe­šti,­gdje­ je­ 1934.­ di­plo­mi­rao.­ Dok­to­ri­rao­ je­1936.­ Od­ 1934.­ pre­da­je­ u­ stol­no­bi­o­grad-skoj­(Székes­fehérvár),­a­od­1939.­u­pe­ču-škoj­ gim­na­zi­ji.­ Ste­kao­ je­ ha­bi­li­ta­ci­ju­ za­sve­u­či­li­šno­ga­pri­vat­no­ga­do­cen­ta,­ali­ga­je­nje­gov­red­spri­je­čio­da­za­u­zme­ta­kvo­rad-no­mje­sto.­Od­1958.­do­smr­ti­pre­da­vao­je­fi­zi­ku­u­Bu­dim­pe­šti­u­Eko­nom­skoj­teh­nič-koj­ško­li­Stje pan I.­u­Me­ster­uli­ci,­a­ne­ko­vri­je­me­ i­ u­ Teh­nič­koj­ ško­li­ József At ti la (Gépi­ra­ri­Tec­hni­kum).­U­ra­du­je­po­ka­zi­vao­iz­nim­nu­pe­dant­nost­ i­ lju­bav­pre­ma­svo­je-mu­ pred­me­tu.­Ko­mu­ni­stič­ke­ vla­sti­ nu­di­le­su­mu­ rad­no­mje­sto­na­ sve­u­či­li­štu,­ ali­ ga­je­od­bio­jer­su­od­nje­ga­tra­ži­li­pro­tu­u­slu­gu.Dje­la:­ A­ fi­zi­ka­ okságfogalma­ filozófiai­ megvilá­gításban­ (Po­jam­ uzroč­no­sti­ fi­zi­ke­ u­ fi­lo­zof­skom­svje­tlu),­Bu­da­pest,­1936;­A­fi­zi­ka­tanítása­ (Pod­u-ča­va­nje­fi­zi­ke),­Pécs,­1941.

Lit.:­Sche­ma­ti­smus­Con­gre­ga­ti­o­nis­de­Zirc­S.­Or-di­nis­Ci­ster­ci­en­sis­ ad­an­num­scho­la­rem­1942/43,­

Bu­da­pest,­ 1942;­ http://le­xi­kon.ka­to­li­kus.­ hu/I/Is-pa­no­vits.html.

Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­Ivan­(Kać­mar,­14.­V.­1935.),­ve­te­ri­nar,­skulp­tor­ama­ter.­Sin­Iva­na,­pod-ri­je­tlom­ iz­ Bi­ki­ća,­ i­ Ka­ti­ce,­ rođ.­ Pe­treš.­Ra­no­ je­mo­rao­ na­pu­sti­ti­ kać­mar­ski­ sa­laš,­gdje­je­ro­đen­i­na­ko­jem­je­pro­veo­»naj­lip-še­go­di­ne«.­S­de­set­je­go­di­na­po­šao­u­Ba-ju­u­ško­lu,­gdje­je­is­pr­va­te­ško­na­pre­do­vao­jer­je­je­dva­znao­ma­džar­ski.­Ka­da­su­u­tom­gra­di­ću­ či­sti­li­ ko­ri­to­ du­nav­sko­ga­ ru­kav­ca­Šu­ga­vi­ce,­pri­vu­klo­ga­je­iz­va­đe­no­bla­to­te­je­osje­tio­neo­do­lji­vu­že­lju­da­od­to­ga­ob­li-ku­je­ne­što­li­je­po.­Na­kon­za­vr­še­ne­osnov­ne­i­ gra­đan­ske­ ško­le­ po­la­zio­ je­ baj­sku­Gim-na­zi­ju­ Be la III.,­ gdje­ je­ i­ ma­tu­ri­rao.­ Za­dalj­nje­ško­lo­va­nje­tre­bao­je­na­zna­či­ti­dvi­je­sve­u­či­li­šne­usta­no­ve,­što­ni­je­bi­lo­la­ko­jer­ta­da­šnje­vla­sti­o­nje­mu­ni­su­da­le­po­volj­no­ka­drov­sko­mi­šlje­nje.­Opre­di­je­lio­se­za­Ve-te­ri­nar­sko­sve­u­či­li­šte­u­Bu­dim­pe­šti,­gdje­je­ot­po­čeo­stu­dij­1954.,­a­di­plo­mi­rao­je­1959.­Na­kon­od­slu­že­nja­voj­no­ga­ro­ka­kao­prak-ti­kant­bio­je­za­po­slen­u­Ga­ri,­pet­je­go­di­na­

ra­dio­na­Ke­le­bi­ji,­a­za­tim­je­sve­do­umi­ro-vlje­nja­bio­mje­sni­ve­te­ri­nar­u­ba­čvan­skom­Kiskőrösu,­gdje­i­da­nas­ži­vi.­ »Ni­sam­ ‘tio­ bit­ ve­te­ri­nar,­ već­ učit­umjet­nost,­ al’­ otac­ ni­je­ ‘tio­ ni­ čut­ za­ to.­Ni­su­ po­šti­va­li­ umjet­nič­ki­ rad.­Oni­ su­ ga-zdo­va­li,­bi­li­ra­ta­ri,­nji­ma­to­ni­je­bi­lo­ni­šta«,­go­vo­rio­je­o­se­bi.­Na­pi­ta­nje­ko­je­te­me­ob-ra­đu­je­od­go­va­ra:­»Sve­je­na­so­ka­ku,­sa­mo­tri­ba­gle­dat,­odem­ku­ći,­ski­ci­ram­i­za­tim­ra-dim.«­Ra­do­uzi­ma­li­ko­ve­i­pri­zo­re­iz­»sta-ro­vin­sko­ga«­bu­nje­vač­ko­ga­ži­vo­ta,­a­svo­je­urat­ke­ime­nu­je:­Si du na so ka ku, Maj ka sa si nom, Iđu­na­ zor­ni­cu­ s­ fe­nje­rom, Orač­ s­

IvanIšpanović

IŠPA­NO­VIĆ

59

plu gom, Ko­či­jaš­ s­ konj­skom­ za­pre­gom, Že­na­s­pre­sli­com, Oso ba s tra glja ma, Mo-mač­ko­ko­lo, Krč­mar­s­dru­štvom­i­dr.­Ra­do­ob­li­ku­je­ i­ do­ma­će­ ži­vo­ti­nje.­ Imao­ je­ vi­še­iz­lo­ža­ba,­u­Ba­ji,­Bu­dim­pe­šti,­Keč­ke­me­tu­te­Kiskőrösu.­Stva­ra­ i­ tzv.­ te­ra­ko­te­–­umjet-nič­ke­ pred­me­te­ od­ pe­če­ne,­ ca­kli­nom­ još­ne­pre­svu­če­ne,­ lon­čar­ske­ gli­ne.­ Ne­ ko­ri­sti­se­ ni­ka­kvim­ teh­nič­kim­po­ma­ga­li­ma­ –­ sa-mo­pr­sti­ma­ob­li­ku­je­svje­žu­gli­ne­nu­ma­su.­Na­ki­po­vi­ma­su­pri­mjet­ne­i­et­nič­ke­spe­ci-fič­no­sti,­ ko­je­ se­ ogle­da­ju­ u­ ži­vot­nim­ sli-ka­ma­ po­je­di­nih­ pre­po­zna­tlji­vih­ hr­vat­skih,­slo­vač­kih,­ma­džar­skih­i­rom­skih­fi­gu­ra­tiv-nih­ oso­ba,­ od­no­sno­ u­ nji­ho­vim­ odjev­nim­ozna­ka­ma.­ Uspio­ je­ is­ko­ri­sti­ti­ da­ne­ mo­guć­no­sti­si­ro­vo­sti­ gli­ne­no­ga­ob­li­ko­va­nja­ svo­jih­ ra-zno­li­kih­ fi­gu­ra­ i­ mi­ni­ja­tur­nih­ ki­par­skih­ostva­ra­ja,­ ko­ji­ ka­ri­ka­tiv­no­ pred­sta­vlja­ju­svi­jet­što­ga­je­u­mla­do­sti­do­ži­vio.­Te­mat-ska­ ra­zno­li­kost­ nje­go­vih­ ra­do­va­ ot­kri­va­emo­tiv­no­ga­ čo­vje­ka­ko­ji­ je­ od­ma­le­na­ žu-dio­za­ob­li­ko­va­njem­svo­je­oko­li­ne­ i­ša­ro-li­ke­ oko­li­ce.­Ne­ma­ s­ kim­»di­va­nit­ bu­nje-vač­ki«,­sto­ga­utje­hu­tra­ži­u­uspo­me­na­ma­i­po­sve­ću­je­ se­ ra­du.­Pri­tom­slu­ša­»na­še­pi-sme«,­od­ko­jih­mu­je­naj­dra­ža­Ej, sa la ši na sje­ve­ru­Bač­ke.Lit.:­Hr vat ski gla snik,­br.­3/2008,­Bu­dim­pe­šta.

Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­Jo­sip­–­Đa­no­(Su bo ti ca, 15. III.­1926.­–­Ba­ranj­sko­Pe­tro­vo­Se­lo,­?,­III.­1945.),­su­di­o­nik­po­kre­ta­ot­po­ra­u­Dru­gom­svjet­skom­ ra­tu.­ Sin­ je­ go­sti­o­ni­ča­ra­ La­ze­i­ An­to­ni­je,­ rođ.­ Ga­brić.­ Na­kon­ za­vr­še­ne­puč­ke­ško­le­učio­je­vo­do­in­sta­la­ter­ski­obrt.­S­po­kre­tom­ot­po­ra­upo­znao­se­u­kru­gu­no-go­me­ta­ša­Bač­ke,­ko­ji­su­se­oku­plja­li­u­oče-voj­go­sti­o­ni­ci­kraj­ sta­di­o­na­NK­Bač­ke. U po­kret­se­uklju­čio­1943.­ras­tu­ra­njem­le­ta­ka­i­pi­sa­njem­an­ti­fa­ši­stič­kih­pa­ro­la­u­Su­bo­ti­ci.­Na­kon­ula­ska­ ju­go­sla­ven­ske­voj­ske­u­Su-bo­ti­cu­ 10.­X.­ 1944.­ po­stao­ je­ bo­rac­VI­II.­voj­vo­đan­ske­udar­ne­bri­ga­de.­Bio­je­pri­pad-nik­po­stroj­be­ In ten dan tu ra,­u­ko­joj­ je­bio­za­du­žen­ za­ skrb­ o­ ko­nji­ma­ an­ga­ži­ra­ni­ma­u­bri­ga­di.­Su­dje­lo­vao­ je­u­bit­ki­kod­Ba­ti-ne­u­stu­de­nom­1944.,­s­bri­ga­dom­je­pro­šao­

kroz­Ba­ra­nju­ te­ je­ su­dje­lo­vao­u­bit­ki­ kod­Bol­man­sko­ga­mo­sto­bra­na­ u­ ožuj­ku­ 1945.­U­ka­o­su­na­sta­lom­na­kon­te­bit­ke­po­gi­nuo­je­ ne­sret­nim­ slu­ča­jem­ od­ za­lu­ta­lo­ga­met-ka­ko­ji­je­na­nje­mač­ke­za­ro­blje­ni­ke­is­pa­lio­pri­pad­nik­ so­vjet­ske­Cr­ve­ne­ ar­mi­je.­ Po­ko-pan­ je­ u­ obi­telj­skoj­ grob­ni­ci­ na­Ker­skom­gro­blju­u­Su­bo­ti­ci.Lit.:­I.­Ba­šić,­Spo­me­ni­ca­pa­lim­bor­ci­ma­i­žr­tva­ma­fa­ši­stič­kog­te­ro­ra­1941­1945., Su bo ti ca, 1988.

T.­Žig­ma­nov

IŠPA­NO­VIĆ,­ Mar­ko­ (Lemeš,­ 28.­ XII.­1872.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 28.­ X.­ 1959.),­ obrt­nik,­vla­snik­ pr­ve­ ke­mij­ske­ či­sti­o­ni­ce­ i­ bo­ja-­onice­Su­bo­ti­ci.­Sin­je­Mak­si­mi­li­ja­na­i­Ka-te,­rođ.­Be­šlić.­Osnov­nu­ško­lu­po­la­zio­je­u­rod­nom­mje­stu,­a­na­kon­nje­za­far­ba­ča­tka-ni­ne­učio­je­kod­jed­no­ga­Ni­jem­ca­u­Som-bo­ru.­Krat­ko­ je­ži­vio­u­Som­bo­ru,­a­1893.­pre­se­lio­se­u­Su­bo­ti­cu,­gdje­je­otvo­rio­pr-

vu­ke­mij­sku­či­sti­o­ni­cu­odi­je­la­u­ ta­da­šnjoj­Ka­zinczyje­voj­ uli­ci,­ u­ na­ro­du­ po­zna­toj­ i­kao­Gom­bo­ški­ili­Gom­bor­ski­so­kak­(ime­je­do­bi­la­ po­ iz­ra­đi­va­ču­ pu­ca­di­An­tu­nu­Hor-va­to­vi­ću,­madž.­gomb:­pu­ce).­Osim­par­ne­ku­pe­lji,­ pri­vat­no­ga­ lje­či­li­šta­ i­ ro­di­li­šta,­ u­njoj­su­se­na­la­zi­le­i­mno­go­broj­ne­obrt­nič­ke­ra­di­o­ni­ce,­ zgra­da­ Puč­ke­ ka­si­ne,­ a­ od­ po-zna­tih­oso­ba­svo­je­su­ku­će­on­dje­ima­li­i­dr.­Sti­pan­Ma­ti­je­vić­te­Ico­Ma­la­gur­ski.­ Či­sti­o­ni­ca­Išpa­no­vić­bi­la­je­jed­na­od­ri-jet­kih­u­ze­mlji­u­ko­joj­se­vu­na­pra­la­i­bo­ji­la­u­ ve­li­kim­ ko­li­či­na­ma.­ Svo­ju­ tro­ji­cu­ si­no-va­Mar­ka,­La­di­sla­va­ i­ Jo­si­pa­ po­stup­no­ je­uvo­dio­u­po­sao­ta­ko­da­su­pot­kraj­1930-ih­po­če­li­pre­u­zi­ma­ti­rad­u­ra­di­o­ni­ci.­U­to­vri-

MarkoIšpanović

IŠPA­NO­VIĆ

60

je­me­ uve­zli­ su­ iz­Dan­ske­ naj­su­vre­me­ni­ju­opre­mu­za­či­šće­nje­odi­je­la­po­zna­te­ tvrt­ke­Gem,­ka­kva­ je­u­ ta­da­šnjoj­dr­ža­vi­po­sto­ja-la­ još­ sa­mo­u­Za­gre­bu­ i­Be­o­gra­du.­Me­đu­pr­vi­ma­ se­ po­če­la­ re­kla­mi­ra­ti­ ne­ sa­mo­ u­no­vi­na­ma­ne­go­i­u­ki­ni­ma,­u­ko­ji­ma­se­na­di­ja­po­zi­ti­vu­se­pri­ka­zi­va­la­osnov­na­dje­lat-nost­tvrt­ke­uz­slo­gan­»Naj­ljep­še­far­ba,­či-sti­i­pe­gla­odi­je­la«.­Isti­taj­nat­pis­sta­jao­je­i­na­pr­voj­svje­tle­ćoj­re­kla­mi­u­gra­du,­ko­ja­je­bi­la­obje­še­na­iz­nad­pro­zo­ra­či­sti­o­ni­ce.­Obi-telj­ska­rad­nja­za­tvo­re­na­je­1970.Iz­vor:­Ka­zi­va­nje­Mar­ka­Išpa­no­vi­ća,­unu­ka­vla­sni-ka­či­sti­o­ni­ce­Mar­ka­Išpa­no­vi­ća,­iz­Su­bo­ti­ce.

Lit.:­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne, 2. VII. 2004, Su bo ti ca.P.­Sken­de­ro­vić

IŠPA­NO­VIĆ,­Mar­tin­ (Mar­co)­ (Kać­mar,­19.­VI.­ 1951.),­ in­že­njer,­ dru­štve­ni­ dje­lat-nik.­Sin­Ve­ce­i­Te­ze,­rođ.­Vuj­kov.­Osnov­no­ško­lo­va­nje­za­vr­šio­je­u­rod­nom­se­lu,­u­ta-da­šnjoj­Bu­nje­vač­koj­ško­li.­U­pe­ču­škoj­Teh-nič­koj­ško­li­ma­tu­ri­rao­je­1969.,­a­na­Teh-nič­kom­fa­kul­te­tu­u­Bu­dim­pe­šti­di­plo­mi­rao­je­1975.­Kao­elek­tro­in­že­njer­za­po­slio­se­u­bu­dim­pe­štan­skom­ Ure­du­ za­ pro­jek­ti­ra­nje­Mélyépterv.­U­jav­nu­slu­žbu­stu­pio­je­1995.­te­ je­po­stao­pro­čel­ni­kom­Od­je­la­za­hr­vat-sku­i­slo­ven­sku­ma­nji­nu­u­Ure­du­za­na­ci-o­nal­ne­i­et­nič­ke­ma­nji­ne­ma­džar­ske­vla­de.­Od­2007.­sa­vjet­nik­je­u­Ure­du­pred­sjed­ni­ka­Vla­de­Re­pu­bli­ke­Ma­džar­ske.­ U­po­li­tič­ka­i­dru­štve­na­zbi­va­nja­hr­vat-ske­ za­jed­ni­ce­ u­ Ma­džar­skoj­ uklju­čio­ se­1993.­Kao­ pred­sjed­nik­Ro­di­telj­ske­ za­jed-ni­ce­hr­vat­sko-srp­ske­osnov­ne­ško­le­i­gim-na­zi­je­ u­Bu­dim­pe­šti­ imao­ je­ va­žnu­ulo­gu­u­ odva­ja­nju­ i­ ute­me­lje­nju­ sa­mo­stal­ne­ hr-vat­ske­obra­zov­ne­usta­no­ve.­Od­1993.­član­je­ Sa­ve­za­Hr­va­ta­ u­Ma­džar­skoj,­ a­ iste­ je­go­di­ne­ iza­bran­ za­ pred­sjed­ni­ka­ Ze­malj-sko­ga­ od­bo­ra­ Sa­ve­za.­Tu­ du­žnost­ ob­na­ša­do­da­nas.­Uoči­ma­njin­skih­ iz­bo­ra­1994.­s­Ma­tom­Fi­li­po­vi­ćem­ or­ga­ni­zi­rao­ je­Hr­vat-sku­ ma­njin­sku­ sa­mo­u­pra­vu­ u­ X.­ okru­gu­(zva­nom­Maj­dan)­ Bu­dim­pe­šte­ i­ u­ pr­vom­je­man­da­tu­bio­nje­zin­pred­sjed­nik­(1994.-98.).­ Kao­ dje­lat­nik­ u­ Ure­du­ za­ na­ci­o­nal­ne­i­ et­nič­ke­ ma­nji­ne­ po­ti­cao­ je­ i­ pod­u­pi­rao­

iz­grad­nju­ kul­tur­ne­ auto­no­mi­je­ hr­vat­ske­ma­njin­ske­za­jed­ni­ce­u­Ma­džar­skoj­ te­pre-u­zi­ma­nje­i­ute­me­lje­nje­hr­vat­skih­usta­no­va­od­ stra­ne­ dr­žav­ne­ sa­mo­u­pra­ve.­ U­ jav­noj­slu­žbi­imao­je­ulo­gu­u­ob­li­ko­va­nju­dr­žav-ne­ma­njin­ske­po­li­ti­ke,­ su­dje­lo­vao­ je­u­ iz-mje­ni­ma­njin­sko­ga­za­ko­na­i­u­od­re­đi­va­nju­go­di­šnje­ga­ pro­ra­ču­na­ za­ ma­nji­ne.­ U­ vi­še­na­vra­ta­ je­ sa­sta­vio­ ili­ ure­đi­vao­ Vla­di­no­dvo­go­di­šnje­ iz­vje­šće­o­po­lo­ža­ju­na­ci­o­nal-nih­ i­ et­nič­kih­ ma­nji­na­ u­ Ma­džar­skoj.­ Za­ma­džar­sku­stra­nu­pri­pre­mao­je­iz­vje­šća­za­me­đu­vla­din­ Mje­šo­vi­ti­ od­bor­ za­ pra­će­nje­pro­ved­be­ me­đu­dr­žav­no­ga­ spo­ra­zu­ma­ iz-me­đu­Hr­vat­ske­ i­Ma­džar­ske­o­ za­šti­ti­ma-nji­na­1995.-2007.­ God.­2006.­od­luč­no­se­su­prot­sta­vio­ma-ni­pu­la­ci­ja­ma­ ra­di­ pri­zna­va­nja­ sa­mo­stal­ne­bu­nje­vač­ke­na­rod­no­sti­sma­tra­ju­ći­to­po­ku-ša­jem­ di­je­lje­nja­ hr­vat­sko­ga­ na­ci­o­nal­no­ga­kor­pu­sa­ u­Ma­džar­skoj.­ U­ svo­jem­ go­vo­ru­pred­par­la­men­tar­nim­Od­bo­rom­za­hu­ma­ni-tar­na­pra­va­te­ma­njin­ske,­ci­vil­ne­i­vjer­ske­po­slo­ve­za­u­zeo­se­za­pri­pa­da­nje­Bu­nje­va­ca­hr­vat­sko­mu­na­ro­du,­što­je­na­kra­ju­ma­džar-ski­ par­la­ment­ go­le­mom­ ve­ći­nom­ za­stup-nič­kih­gla­so­va­(334­za,­18­pro­tiv­i­7­su­zdr-ža­nih)­ po­tvr­dio­ svo­jom­od­lu­kom­18.­XII.­2006.­pri­hva­tiv­ši­sta­ja­li­šta­Vla­de­Re­pu­bli-ke­Ma­džar­ske,­nje­zi­na­Ure­da­za­ma­nji­ne­te­Ma­džar­ske­aka­de­mi­je­zna­no­sti.Dje­la:­ Ki­sebbségek­ Magyarországon­ 2002­2003, ur.­ É.­ Mayer­ [sa­sta­vio:­ Mar­tin­ Išpanović],­ Bu-da­pest­ 2004;­ Kétnyel­vűség­ fej­lesztési­ le­he­tőségei­ Magyarországon,­ ur.­ M.­ Išpa­no­vić­ i­M.­ Bra­un­ste­i­ner,­ Bu­da­pest,­ 2004;­ Ki sebbségek Magyarországon­ 2004­2005,­ ur.­ É.­ Mayer,­ [sa-sta­vio:­ Mar­tin­ Išpanović],­ Bu­da­pest,­ 2005;­ Ki-sebbségek­Magyarországon­2006­2007, [sa­sta­vio:­Mar­tin­ Išpanović],­ Bu­da­pest,­ 2008;­Ki sebbségek Magyarországon­ 2007­2009, [sa­sta­vio:­ Mar­tin­Išpanović],­Bu­da­pest,­2010.

Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­ Ma­ti­ja­ (Su bo ti ca, 11. II. 1874.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 30.­ IV.­ 1935.),­ uči­telj,­kul­tur­ni­ i­ po­li­tič­ki­ dje­lat­nik.­ Sin­ Vin­ce­ i­Bar­ba­re,­rođ.­Ba­ginyi.­Pet­raz­re­da­gim­na-zi­je­za­vr­šio­je­u­Su­bo­ti­ci,­a­uči­telj­sku­ško­lu­u­Ka­la­či.­God.­1894.­po­sta­vljen­je­za­uči­te-lja­na­Bi­ko­vu,­na­kon­če­ga­je­pre­mje­šten­na­

IŠPA­NO­VIĆ

61

Pa­vlo­vac.­Oda­tle­je­1897.­pre­šao­u­Su­bo­ti-cu,­gdje­je­bio­rav­na­telj­osnov­ne­ško­le­sv.­Đur­đa­(II.­kvart).­Kao­uči­telj­bio­je­ve­o­ma­po­pu­la­ran,­ a­ dje­ca­ su­ ši­ri­la­ glas­ o­ nje­mu­»da­ je­ do­bar­ kao­ ni­ je­dan­ do­ sa­da«.­Me-đu­tim,­kad­se­na­hr­vat­skom­je­zi­ku­vjen­čao­s­ uči­te­lji­com­An­to­ni­jom­Mač­ko­vić­ 1900.­u­cr­kvi­sv.­Te­re­zi­je­Avil­ske,­una­toč­za­u­zi-ma­nju­ Pa­je­ Ku­jun­dži­ća­ i­ Mi­je­ Man­di­ća,­smi­je­njen­je­s­po­lo­ža­ja­rav­na­te­lja­–­pro­tiv­nje­ga­ je­ po­ve­den­ ste­gov­ni­ po­stu­pak,­ u­ ti-sku­su­pro­tiv­nje­ga­ob­ja­vlji­va­ni­član­ci,­bio­je­iz­vrg­nut­pri­je­zi­ru­i­pro­go­ni­ma­vla­sti.­Na­ne­ko­ je­vri­je­me­mo­rao­na­pu­sti­ti­uči­telj­ski­

po­ziv­ te­ je­ bio­ ban­kar­ski­ či­nov­nik.­ God.­1901.­ iza­bran­ je­ za­ bi­lje­žni­ka­ Škol­sko­ga­od­bo­ra­ Za­nat­sko-tr­go­vač­ke­ ško­le,­ či­ji­ je­rad­znat­no­una­pri­je­dio.­Ipak,­u­svo­jem­na-ci­o­nal­nom­ ra­du­ ni­je­ po­pu­stio­ te­ je­ na­sta-vio­su­dje­lo­va­ti­u­ra­du­bu­nje­vač­kih­dru­šta-va,­pra­tio­je­kul­tur­ne­do­ga­đa­je,­a­imao­je­i­bo­ga­tu­osob­nu­knji­žni­cu.­Bio­ je­ je­dan­od­naj­bo­ljih­pri­ja­te­lja­Mi­je­Man­di­ća,­s­ko­jim­je­su­ra­đi­vao­u­ti­sku­i­na­po­lju­jav­no­ga­dje-lo­va­nja.­Uz­to­je­bio­tam­bu­raš­u­Do­bro­volj-noj­tam­bu­ra­škoj­dru­ži­ni,­je­dan­od­osni­va­ča­Po­tro­šač­ke­za­dru­ge­su­bo­tič­kih­dr­žav­nih­či-nov­ni­ka­i­na­mje­šte­ni­ka­u­dr­žav­noj­i­za­ko-no­dav­noj­slu­žbi­(1906.-08.)­te­vi­še­go­di­na­pred­sjed­nik­ Do­bro­volj­no­ga­ va­tro­ga­sno­ga­dru­štva­u­Su­bo­ti­ci.­ Od­mah­ na­kon­ svr­ga­va­nja­ ma­džar­ske­vla­sti­ uje­sen­ 1918.­ po­stao­ je­ uprav­ni­kom­Grad­ske­eko­no­mi­je­na­Pa­li­ću,­a­za­tim­je­s­Mi­jom­Man­di­ćem­agil­no­ra­dio­na­sla­ve­ni-zi­ra­nju­ško­la­u­Su­bo­ti­ci­i­na­sa­la­ši­ma­te­se­bo­rio­za­rav­no­prav­nu­upo­ra­bu­la­ti­ni­ce.­Za­

rav­na­te­lja­puč­kih­ško­la­po­sta­vljen­je­1919.,­po­sli­je­je­bio­uprav­nik­obrt­nič­kih­ško­la,­a­na­kra­ju­je­pre­u­zeo­po­lo­žaj­upra­vi­te­lja­Tr-go­vač­ko-še­grt­ske­ško­le.­Na­tom­je­mje­stu­ostao­do­1921.,­kad­ je­pod­nio­ostav­ku.­U­pro­svje­ti­je­pro­veo­naj­ve­ći­dio­rad­no­ga­vi-je­ka.­Od­lu­kom­mi­ni­stra­tr­go­vi­ne­i­in­du­stri-je­od­15.­X.­1925.­po­sta­vljen­za­upra­vi­te­lja­Op­će­obrt­nič­ke­ško­le,­a­1926.­za­škol­sko­ga­nad­zor­ni­ka.­S­te­je­du­žno­sti­pri­sil­no­umi­ro-vljen­1927.­ I­na­kon­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­bio­je­me-đu­kul­tur­no­i­po­li­tič­ki­naj­an­ga­ži­ra­ni­jim­bu-nje­vač­ko-hr­vat­skim­in­te­lek­tu­a­la­ci­ma.­Bio­je­me­đu­su­bo­tič­kim­pred­stav­ni­ci­ma­na­sa­mo-pro­kla­mi­ra­noj­Ve­li­koj­na­rod­noj­skup­šti­ni­u­No­vom­Sa­du­25.­XI.­1918.,­ko­ja­je­pro­gla-si­la­ras­kid­ve­za­s­Austro-Ugar­skom.­Je­dan­je­od­osni­va­ča­Pro­svjet­no­ga­dru­štva­Ne ven (po­sli­je­ Hr­vat­sko­ga­ pro­svjet­no­ga­ dru­štva­Ne ven),­či­ju­ je­osni­vač­ku­skup­šti­nu­osob-no­ otvo­rio­ 30.­VI­II.­ 1920.­ te­ je­ od­ 1927.­bio­ i­ nje­gov­pred­sjed­nik.­Su­dje­lo­vao­ je­u­pri­pre­ma­nju­ i­or­ga­ni­zi­ra­nju­ lo­kal­ne­ma­ni-fe­sta­ci­je­obi­lje­ža­va­nja­ti­su­ću­go­di­šnji­ce­Hr-vat­sko­ga­Kra­ljev­stva­1925.,­ko­ja­se­sla­vi­la­na­ra­zi­ni­ci­je­le­ze­mlje.­Bio­je­na­če­lu­Pri­re-đi­vač­ko­ga­od­bo­ra­za­pro­sla­vu­ ti­su­ću­go­di-šnji­ce­Hr­vat­sko­ga­Kra­ljev­stva­ 1925.,­ ko­ji­je­osno­va­la­jed­na­stru­ja,­uz­po­moć­BŠS-a­i­hr­vat­skih­kul­tur­nih­dru­šta­va,­u­pr­vom­re-du­Hr­vat­sko­ga­pro­svjet­no­ga­dru­štva­Ne ven iz­Su­bo­ti­ce.­Iako­je­dru­ga­stru­ja­uz­po­moć­grad­skih­vla­sti,­se­na­ta,­so­kol­sko­ga­dru­štva­i­Voj­vo­đan­ske­puč­ke­stran­ke­već­or­ga­ni­zi-ra­la­pro­sla­vu­8.­ruj­na,­i­oni­su­pri­re­di­li­vla-sti­tu­ te­ su,­ uz­ su­dje­lo­va­nje­mno­go­broj­nih­go­sti­ju­ iz­Hr­vat­ske,­ na­Tr­gu­ kra­lja­To­mi-sla­va­20.­ IX.­1925.­po­sta­vi­li­ spo­men-plo-ču­na­ko­joj­je­iz­re­kom­sta­ja­lo­da­je­po­di­žu­bu­nje­vač­ki­ Hr­va­ti.­ Ka­da­ je­ 12.­ X.­ 1929.­osno­va­na­ su­bo­tič­ka­po­dru­žni­ca­Hr­vat­sko-ga­kul­tur­no­ga­dru­štva­Na pre dak­iz­Sa­ra­je-va,­iza­bran­je­za­nje­zi­na­pred­sjed­ni­ka.­Bio­je­ i­ do­pred­sjed­nik­ su­bo­tič­ke­ po­dru­žni­ce­Hr­vat­sko­ga­ ra­di­še,­ od­bor­nik­ Hr­vat­sko­ga­pro­svjet­no­ga­do­ma­u­Su­bo­ti­ci,­po­ča­sni­bi-lje­žnik­Puč­ke­ka­si­ne­i­dr.­ Po­li­tič­ki­ je­ naj­pri­je­ bio­ ak­ti­van­ u­Bu-nje­vač­ko-šo­kač­koj­ stran­ci­ (BŠS),­ a­ u­ po-

Matija Išpanović

IŠPA­NO­VIĆ

62

dje­la­ma­1925.­pri­klo­nio­se­li­be­ral­noj­stru-ji,­ko­ju­su­či­ni­li­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­Stje­pan­ Voj­nić­ Tu­nić­ i­ dru­gi,­ uglav­nom­pro­fe­so­ri­i­od­vjet­ni­ci,­na­su­prot­puč­koj,­ko-ju­su­či­ni­li­Vra­nje­Su­da­re­vić,­Bla­ško­Ra­jić­i­dru­gi,­uglav­nom­sve­će­ni­ci,­a­pod­u­pi­rao­ju­je­ i­Laj­čo­Bu­da­no­vić.­S­pri­bli­ža­va­njem,­a­za­tim­ i­uje­di­nje­njem­BŠS-a­ i­HSS-a,­pre-la­zi­s­osta­lim­član­stvom­u­re­do­ve­Hr­vat­ske­se­ljač­ke­ stran­ke­ Stje­pa­na­ Ra­di­ća.­ On­ ga­je,­kao­mi­ni­star­pro­svje­te,­u­ve­lja­či­1926.­u­ Su­bo­ti­ci­ po­sta­vio­ za­ škol­sko­ga­ nad­zor-ni­ka­ na­ mje­sto­ smi­je­nje­no­ga­ Alek­san­dra­Mi­ki­ća.­ Do­ pro­sin­ca­ 1927.­ u­ su­bo­tič­koj­ko­tar­skoj­ or­ga­ni­za­ci­ji­ HSS-a­ bio­ je­ dru­gi­taj­nik,­a­na­kon­ostav­ke­Stje­pa­na­Do­lja­ni­na­na­taj­nič­ku­funk­ci­ju­po­stao­je­pr­vim­taj­ni-kom­ko­tar­ske­or­ga­ni­za­ci­je.­Or­ga­ni­zi­rao­ je­i­ pra­tio­ rad­ ogra­na­ka­ u­ Su­bo­ti­ci­ s­ oko­li-com,­ za­tim­ u­ oko­li­ci­Bač­ke­To­po­le,­ te­ je­pri­re­dio­niz­ skup­šti­na­u­vri­je­me­pri­pre­ma­za­ iz­bo­re.­Bu­du­ći­da­ je­na­ lo­kal­nim­iz­bo-ri­ma­1927.­iza­bran­na­li­sti­HSS-a,­bio­je­i­član­ Klu­ba­ grad­skih­ od­bor­ni­ka­ Hr­vat­ske­se­ljač­ke­stran­ke­u­Su­bo­ti­ci.­Osno­van­je­25.­III.­ 1928.,­ a­ či­ni­li­ su­ ga­od­bor­ni­ci­HSS-a­iza­bra­ni­ na­ pr­vim­ op­ćin­skim­ iz­bo­ri­ma­ u­Voj­vo­di­ni­u­stu­de­nom­1927.:­Sti­pan­Voj­nić­Tu­nić,­Jo­sip­Vu­ko­vić­Đi­do,­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­Ni­ko­la­Mat­ko­vić,­Ma­ti­ja­ Išpa-no­vić­i­dr.­ U­ vri­je­me­ ob­no­ve­ stra­nač­ko­ga­ ži­vo-ta­ 1931.­ na­kon­ Še­sto­si­je­čanj­ske­ dik­ta­tu­re­kra­lja­Alek­san­dra,­s­još­ne­ko­li­ko­is­tak­nu­tih­bu­nje­vač­kih­po­li­ti­ča­ra­(bra­ća­Mir­ko­i­Ivan­Iv­ko­vić­ Ivan­de­kić)­ pod­u­pi­rao­ je­ vla­di­nu­po­li­ti­ku­in­te­gral­no­ga­ju­go­sla­ven­stva­dje­lu-ju­ći­u­ Ju­go­sla­ven­skoj­ ra­di­kal­noj­ se­ljač­koj­de­mo­kra­ci­ji­ (JRSD,­po­sli­je­ je­pro­mi­je­ni­la­ime­ u­ Ju­go­sla­ven­ska­ na­ci­o­nal­na­ stran­ka).­Bio­je­taj­nik­su­bo­tič­ke­po­dru­žni­ce­JRSD-a­1933.­Su­dje­lo­vao­je­na­osni­vač­kom­sku­pu­Ma­ti­ce­su­bo­tič­ke­14.­I.­1934.­ Knji­žev­nu­za­o­stav­šti­nu­ i­bo­ga­ta­osob-na­knji­žni­ca­ne­sta­le­su­na­kon­nje­go­ve­smr-ti.­ U­ su­bo­tič­kom­ Ne ve nu­ ob­ja­vlji­vao­ je­1890.-1929.­re­a­li­stič­ne­pri­po­vi­jet­ke­i­cr­ti­ce­iz­sva­ko­dne­vi­ce,­a­na­kon­1918.­i­po­li­tič­ke­uvod­ni­ke­ te­ član­ke­o­pro­svje­ti,­ škol­stvu­ i­dru­štve­nim­pi­ta­nji­ma.­Su­ra­đi­vao­je­i­u­dru-

gim­ su­bo­tič­kim­ ča­so­pi­si­ma­ i­ no­vi­na­ma­(Su­bo­tič­ka Da ni ca, Hr vat ske no vi ne, Su bo-tič­ki gla snik, Na rod na slo ga, Glas na ro da). Pot­pi­si­vao­se­s­I.,­Di­zdar,­D.­ Imao­ je­ je­da­na­e­ste­ro­ dje­ce,­ od­ ko­jih­je­ pe­te­ro­ osta­lo­ ži­vo:­ Iren­u­ (1907.),­ Len-ku­ (1912.),­Ton­ku­ (1908.),­To­šu­ (1914.)­ i­Mir­ka­(1919.).­Nje­go­va­je­unu­ka­Ve­ro­ni­ka­Išpa­no­vić-Ra­doj­ko­vić.Iz­vo­ri:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­Su­bo­ti­ca,­F:47.­II­19/1921;­F:47,­II­132/1925.

Lit.:­Ne ven,­Su­bo­ti­ca,­9/1900,­8/1926,­44,­49/1926,­33,­ 37,­ 47,­ 50,­ 51/1927,­ 15/1928;­Glas na ro da, Su­bo­ti­ca,­ br.­ 19/1935;­ Su­bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ ili­ bu­nje­vač­ko­šo­kač­ki­ ka­len­dar­ za­ pre­stup­nu­ go­di­nu­1936,­Su­bo­ti­ca,­1935;­G.­Ki­kić,­An to lo gi ja pro ze bu­nje­vač­kih­Hr­va­ta,­Za­greb,­1971;­J.­Te­mu­no­vić,­Su­bo­tič­ka­ma­ti­ca,­Su­bo­ti­ca,­2002;­R.­Sken­de­ro­vić,­Bla­ško­Ra­jić­i­Hr­vat­ska­se­ljač­ka­stran­ka­–­raz­li­či­ti­kon­cep­ti­na­ci­o­nal­nog­iden­ti­te­ta­bač­kih­Hr­va­ta,­u:­Di­ja­log­po­vje­sni­ča­ra­–­isto­ri­ča­ra­8,­Za­dar­26.­28.­ruj­na­2003.,­Za­greb,­2004;­S.­Mač­ko­vić,­Obi­lje­ža-va­nje­ ti­suć­go­di­šnji­ce­hr­vat­skog­kra­ljev­stva­u­Su-bo­ti­ci,­u:­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­3-4/2005,­Su­bo­ti­ca;­Hr vat ski bi o graf ski lek si kon,­6,­Za­greb,­2005;­M.­Cin­do­ri-Šin­ko­vić,­E.­Ba­žant,­Ne ven: Za bav no-po-uč­ni­ mi­seč­nik­ za­ Bu­njev­ce­ i­ Šok­ce­ (1884­1914):­Bi­bli­o­gra­fi­ja,­Be­o­grad­–­Su­bo­ti­ca,­2008;­M.­Eve-to­vić,­ Kul­tur­na­ po­vi­jest­ bu­nje­vač­kih­ i­ šo­kač­kih­Hr va ta, Su bo ti ca, 2010.

S.­Mač­ko­vić­i­E.­Ba­žant

IŠPA­NO­VIĆ,­ Mir­ko (Su bo ti ca, 6. III. 1919.­–­kraj­Bač­ke­Pa­lan­ke,­29.­IV.­1944.),­su­di­o­nik­ an­ti­fa­ši­stič­ko­ga­ po­kre­ta­ ot­po-ra.­Sin­je­uči­te­lja­i­dru­štve­no­ga­dje­lat­ni­ka­Ma­ti­je­te­An­to­ni­je,­rođ.­Mač­ko­vić,­brat­od-vjet­ni­ka­ To­še.­ Osnov­nu­ ško­lu­ i­ Dr­žav­nu­mu­šku­gim­na­zi­ju­za­vr­šio­je­u­rod­nom­gra-du.­Na­Prav­ni­fa­kul­tet­u­Su­bo­ti­ci­upi­sao­se­1937.,­ali­ga,­ iako­ je­bio­ iz­vr­stan­stu­dent,­ni­je­uspio­za­vr­ši­ti­jer­fa­kul­tet­pre­stao­ra­di­ti­pri­je­iz­bi­ja­nja­ra­ta­po­čet­kom­trav­nja­1941.­ Još­ u­ gim­na­zij­skim­ da­ni­ma­ po­stao­ je­čla­nom­SKOJ-a.­Za­vri­je­me­stu­di­ja­bio­je­ak­ti­van­ u­ fa­kul­tet­skoj­ stu­dent­skoj­ udru-zi­ Se ver,­ ko­ja­ je­ bi­la­ pod­ ko­mu­ni­stič­kim­utje­ca­jem.­Su­ra­đi­vao­ je­u­su­bo­tič­kom­lje-vi­čar­skom­ li­stu­Híd,­ za­ ko­ji­ je­ 1939.­ na-pi­sao­ ras­pra­vu­Voj­vo­đan­ska­ in­du­stri­ja. U ruj­nu­1941.­uhi­ti­la­ga­je­ma­džar­ska­po­li­ci­ja­

IŠPA­NO­VIĆ

63

te­ je­ upu­ćen­ u­ is­tra­žni­ za­tvor­ u­ Žu­tu­ ku-ću,­gdje­je­bio­pod­vrg­nut­tor­tu­ri.­Osu­đen­je­19.­III.­1942.­na­5­mje­se­ci­za­tvo­ra,­a­ka­znu­je­ od­slu­žio­ se­ge­din­skom­ za­tvo­ru­ Csil­lag.­Ubr­zo­ je­mo­bi­li­zi­ran­u­ma­džar­sku­voj­sku­u­po­stroj­bu­Po­gra­nič­ni­lov­ci,­ko­ja­je­po­sli-je­pre­mje­šte­na­u­Bač­ku­To­po­lu,­a­za­tim­u­Bač­ku­Pa­lan­ku.­I­u­odo­ri­je­dje­lo­vao­na­or-ga­ni­zi­ra­nju­i­po­ve­zi­va­nju­ko­mu­ni­sta­te­na­nji­ho­vu­pre­ba­ci­va­nju­u­Sri­jem.­Stra­dao­ je­u­ po­ku­ša­ju­ pre­la­ska­ pre­ko­Du­na­va­ u­ Sri-jem,­dok­su­dru­ga­dvo­ji­ca­voj­ni­ka­ko­ja­su­su­dje­lo­va­la­ u­ ak­ci­ji,­ Al­be­ Fran­ci­ško­vić­ i­Dan­čo­Bar­tuš,­uhi­će­na,­osu­đe­na­na­smrt­te­obje­še­na.

­ Po­ko­pan­ je­ na­ bač­ko­pa­la­nač­kom­ gro-blju,­a­1945.­obi­telj­je­nje­go­ve­ostat­ke­pre-ni­je­la­ u­ obi­telj­sku­ grob­ni­cu­ na­ Baj­skom­gro­blju­u­Su­bo­ti­ci.Iz­vor:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:176.­ Zbir­ka­ma­te­ri­ja­la­o­ rad­nič­kom­ i­na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kom­po­kre­tu­–­Su­bo­ti­ca,­1903.-89.

Lit.:­ M.­ Du­ba­jić,­ Mir­ko­ Išpa­no­vić,­ Ru ko vet, 6/1984,­Su­bo­ti­ca.

S.­Mač­ko­vić

IŠPA­NO­VIĆ,­ Pa­jo­ (Kać­mar?,­ 1886.­ –­Kać­mar,­20.­IV.­1941.),­ra­tar,­po­li­tič­ki­ak-ti­vist.­ U­ nje­go­vu­ je­ rod­nom­ se­lu,­ pre­ma­slu­žbe­noj­sta­ti­sti­ci,­1890.­bi­lo­je­4884­sta-nov­ni­ka,­ od­ ko­jih­ su­Ni­jem­ci­ či­ni­li­ 52%,­Hr­va­ti­ (Bu­njev­ci)­ 25%,­ a­ Ma­dža­ri­ 21%­sta­nov­ni­ka.­U­svo­joj­je­za­jed­ni­ci­slo­vio­za­ro­do­lju­ba­i­lju­bi­te­lja­pi­sa­ne­hr­vat­ske­ri­je­či.­Na­ci­o­nal­nu­svi­jest­ još­mu­ je­vi­še­osna­žio­alj­ma­ški­ žup­nik­Laj­čo­ Po­lja­ko­vić,­ ko­ji­ je­on­dje­slu­žbo­vao­1905.-23.­Ste­kao­je­za­vid-no­ ima­nje,­ a­ pri­je­ Pr­vo­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­imao­i­krč­mu­u­Aj­zi­ban­skom­so­ka­ku.­Bio­je­ i­ »or­di­na­coš«,­ tj.­ slu­žbe­ni­ se­o­ski­ ko­či-jaš,­či­ja­je­za­da­ća­bi­la­vla­sti­tim­ka­ru­ca­ma­

vo­zi­ti­se­o­ske­čel­ni­ke­i­oba­vlja­ti­dru­ge­za-da­će.­To­se­zva­nje­mo­glo­do­bi­ti­sa­mo­pre-ko­na­tje­ča­ja.­Od­si­ječ­nja­1913.­bio­je­član­se­o­sko­ga­za­stup­nič­ko­ga­ti­je­la­s­40­čla­no­va.­U­Pr­vom­ svjet­skom­ ra­tu­ bio­ je­ voj­nik­ na­ta­li­jan­skoj­i­na­ru­skoj­bo­ji­šni­ci.­ Na­kon­ što­ je­ srp­ska­ voj­ska­ 13.­ XI.­1918.­za­po­sje­la­Baj­ski­tro­kut,­umje­sto­do-ta­da­šnjih­kać­mar­skih­čel­ni­ka­uime­Na­rod-no­ga­od­bo­ra­u­Kać­ma­ru­ je­ iza­bra­no­no­vo­se­o­sko­vod­stvo­s­19­hr­vat­skih­i­7­nje­mač-kih­ čla­no­va.­ Pa­jo­ Išpa­no­vić­ iza­bran­ je­ za­kne­za,­ a­ za­ pot­kne­za­ Fe­renc­ Schnobl.­ U­su­gla­sno­sti­ s­ be­o­grad­skom­ vla­dom­ i­ Na-rod­nom­ upra­vom­ u­ No­vom­ Sa­du,­ no­ve­su­ vla­sti­ s­ ve­li­kom­na­dom­u­Pa­riz­ po­sla-le­ba­čvan­sko­iza­slan­stvo­s­25­čla­no­va­ka-ko­ bi­ on­dje­ od­ po­bjed­nič­kih­ si­la­ za­tra­ži­li­pri­klju­če­nje­Baj­sko­ga­tro­ku­ta­no­vo­na­sta­loj­ju­go­sla­ven­skoj­dr­ža­vi.­Na­če­lu­iza­slan­stva­bio­je­baj­ski­ve­li­ki­žu­pan­Va­so­Do­lin­ka,­a­čla­no­vi­ su­mu­bi­li­ Ši­mun­Ru­dić,­ dr.­ Ivan­Abra­mo­vić­i­Ste­fan­Nitsch­iz­Alj­ma­ša,­Jo-sip­Vu­ko­vić­Đi­do­ iz­Bi­ki­ća,­Jo­za­Ve­lin­ iz­San­to­va,­ Pe­tar­ Pe­kić­ iz­ Sen­ti­va­na,­ Pa­jo­Išpa­no­vić­ i­ Fe­renc­ Schnobl­ iz­ Kać­ma­ra,­iz­ Ba­je­ Sándor­ Schwar­zin­ger,­ biv­ši­ grad-ski­ po­re­zni­ či­nov­nik,­ i­ Ra­do­Mi­ro­sa­vlje-vić,­za­tim­Bla­ško­Ra­jić,­su­bo­tič­ki­žup­nik,­Fra­njo­ Pi­ju­ko­vić,­ ta­da­šnji­ som­bor­ski,­ od-no­sno­ mo­no­štor­ski­ žup­nik­ ro­dom­ iz­Alj-ma­ša,­ i­ dru­gi.­Ulo­gu­pre­vo­di­te­lja­ imao­ je­dr.­Mar­tin­Ma­tić,­som­bor­ski­prav­nik­i­po-re­zni­po­vje­re­nik­be­o­grad­ske­vla­de­u­Ba­ji.­Iza­slan­stvo­ je­ iz­ Ba­je­ kre­nu­lo­ bro­dom­ u­Be­o­grad,­ a­ odan­de­ 22.­ IX.­ 1919.­ vla­kom­u­Pa­riz.­Pri­mio­ih­je­pu­kov­nik­Polk,­po­vje-re­nik­ame­rič­ko­ga­pred­sjed­ni­ka­Wo­o­dro­wa­Wil­so­na.­ Iako­ su­u­Pa­ri­zu­pre­go­vo­ri­ te­kli­na­ en­gle­skom­ i­ fran­cu­skom­ je­zi­ku,­ ko­je­ve­ći­na­čla­no­va­iza­slan­stva­ni­je­ra­zu­mje­la,­svi­su­pot­pi­sa­li­za­pi­snik­o­to­me­da­pre­te­ži-tu­ve­ći­nu­sta­nov­ni­štva­na­se­lja­ko­ja­oni­za-stu­pa­ju­či­ne­Sla­ve­ni,­ko­ji­se­že­le­pri­klju­či­ti­ju­go­sla­ven­skoj­dr­ža­vi.­ Na­kon­ po­vrat­ka­ na­ sjed­ni­ci­ mje­sne­skup­šti­ne­odr­ža­noj­13.­XI.­1919.­Išpa­no­vić­i­Schnobl­tra­ži­li­su­po­8000­kru­na­za­pod-mi­ri­va­nje­tro­ško­va­pu­to­va­nja­u­Pa­riz,­ko­je­su­i­do­bi­li,­bu­du­ći­da­se­12.000­kru­na­do­bi-

Mirko Išpanović

IŠPA­NO­VIĆ

64

ve­nih­od­be­o­grad­ske­vla­de­po­ka­za­lo­ne­do-volj­nim.­ Na­kon­što­su­si­le­An­tan­te­na­za­sje­da­nju­u­San­Re­mu­24.­IV.­1920.­do­ni­je­le­od­lu­ku­o­ to­me­da­će­Ba­ja­ i­Baj­ski­ tro­kut­osta­ti­u­sklo­pu­Ma­džar­ske,­ pri­pad­ni­ci­ srp­ske­ voj-ske­21.­VI­II.­1921.­na­pu­sti­li­su­to­pod­ruč­je.­S­nji­ma­su­oti­šli­i­nji­ho­vi­pri­sta­še,­ko­ji­ma­su­ be­o­grad­ske­ vla­sti­ osi­gu­ra­le­ po­li­tič­ki­azil,­me­đu­nji­ma­i­Pa­jo­Išpa­no­vić­i­Fe­renc­Schnobl.­ Išpa­no­vić­ je­ u­Kać­ma­ru­ osta­vio­tri­ve­li­ke­ku­će­i­ze­mlju,­ko­ju­su­ma­džar­ske­vla­sti­sta­vi­le­pod­se­kve­star,­a­u­nje­go­vu­go-sti­o­ni­cu­na­že­lje­znič­koj­po­sta­ji­smje­sti­li­su­po­gra­nič­nu­voj­sku,­ko­ja­je­sve­de­va­sti­ra­la.­U­Baj­mo­ku­su­obo­ji­ca­do­bi­li­po­50­ju­ta­ra­ze­mlje­i­ku­ću.­On­dje­su­ži­vje­li­i­go­spo­da­ri­li­go­to­vo­20­go­di­na.­ Ne­ko­li­ko­da­na­na­kon­što­su­ma­džar­ske­voj­ne­sna­ge­ušle­u­Bač­ku­13.­IV.­1941.,­u­Baj­mo­ku­ su­ uhi­će­ni­ Pa­jo­ Išpa­no­vić­ i­ Fe-renc­Schnobl­te­su­vra­će­ni­u­Kać­mar,­gdje­su­ za­tvo­re­ni­ u­ po­drum.­ Su­tra­dan­ su­ ih­dvo­ji­ca­ ma­džar­skih­ pri­čuv­nih­ do­mo­bra­na­Sándor­ Hornyák­ i­ János­ Ke­se­rű­ (Kre­kić)­tre­ba­la­ ot­pra­ti­ti­ pje­ši­ce­ u­Ba­ju,­ no­u­kać-mar­skom­su­ih­po­lju­ubi­li­hi­cem­u­po­ti­ljak.­Ubr­zo­su­ih­po­ko­pa­li­u­kać­mar­skom­Sen-ćan­skom­ gro­blju,­ bez­ ika­kva­ obi­ljež­ja.­U­slu­žbe­nu­ma­tič­nu­knji­gu­umr­lih­upi­sa­ni­su­kao­»ne­po­zna­ti«.­ Ne­ko­li­ko­mje­se­ci­na­kon­što­su­u­Kać-mar­21.­X.­1944.­sti­gle­so­vjet­ske­po­stroj­be,­a­s­nji­ma­i­mla­di­kać­mar­ski­Bu­njev­ci­ko­ji­su­pri­je­ to­ga­oti­šli­ u­par­ti­za­ne,­u­pro­lje­će­1945.­Pa­jo­Išpa­no­vić­i­Fe­renc­Schnobl­eks-hu­mi­ra­ni­su­i­sve­ča­no­po­ko­pa­ni.­Nji­ho­vi­su­ubo­ji­ce­uhi­će­ni­1946.,­a­1948.­i­osu­đe­ni­na­6,­od­no­sno­5­go­di­na­pri­sil­no­ga­ra­da.Iz­vo­ri:­ Sze­ge­di­Népbíróság­ 7/14/48.­ sz.­ pe­ri­ra­tok;­Usmje­no­ka­zi­va­nje­pok.­Józsefa­Zor­na­iz­Kać­ma­ra.

Lit.:­ P.­ Pe­kić,­ Bu­njev­ci­ na­Mi­rov­noj­ kon­fe­ren­ci-ji­u­Pa­ri­zu,­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­1,­Su­bo­ti­ca,­1935;­T.­ Is­kru­ljev,­ Ras­pe­će­ srp­skog­ na­ro­da­ u­ Sre­mu­1914­ go­di­ne­ i­ Ma­dža­ri­ :­ Sa­ ma­džar­ske­ gra­ni­ce­: Baj ski tro kut : Sent-An dri ja,­ No­vi­ Sad,­ 1936;­M.­ Hel­len­barth,­Katymar­ :­ Ein­ un­gar­nde­utsches­Dorf in Nord-Bac ska,­Schwäbisch-Gmünd,­1980;­A.­ Schmidt,­ Erin­ne­rung­ (ru­ko­pis­ u­Mu­ze­ju­ Türr­István­u­Ba­ji);­A.­Zorn,­Ispánovity Pál­(ru­ko­pis).

Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­Pe­tar­Du­šan­(Bu­dim­pe­šta,­24.­ X.­ 1980.),­ fi­zi­čar,­ ma­te­ma­ti­čar,­ pro-gra­mer.­ Sin­ Mar­ti­na­ i­ Eve,­ rođ.­ Ko­zma.­Osnov­no­ško­lo­va­nje­za­vr­šio­je­u­Bu­dim­pe-šti,­u­ta­da­šnjoj­Hr­vat­sko-srp­skoj­osnov­noj­ško­li.­ God.­ 1998.­ ma­tu­ri­rao­ je­ u­ bu­dim-pe­štan­skoj­Gim­na­zi­ji­Miklós Radnóti.­Di-plo­mi­rao­ je­ na­ Pri­ro­do­slov­nom­ fa­kul­te­tu­Sve­u­či­li­šta­ Loránd Eötvös­ u­ Bu­dim­pe­šti­2005.,­gdje­ je­2009.­ i­dok­to­ri­rao­ob­ra­niv-ši­ di­ser­ta­ci­ju­ Sta­ti­stič­ke­ me­to­de­ u­ di­na­mi ci dis lo ka ci je (Sta tis zti kus módszerek a diszlokáció dinamikában).­ Od­1.­VI­II.­2009.­kao­znan­stve­ni­su­rad-nik­ ra­di­u­ In­sti­tu­tu­Paul­Scher­rer (PSI) u Švi­car­skoj.­Ba­vi­se­is­tra­ži­va­njem­svoj­sta­va­tva­ri,­ pro­u­ča­va­njem­ dis­lo­ka­ci­je­ kri­stal­nih­struk­tu­ra.­Ra­do­ve­je­ob­ja­vlji­vao­u­Physi­cal­Re­vi­ew­B­ (New­York,­ 2007,­ 2008),­Jo ur-nal­of­Sta­ti­sti­cal­Mec­ha­nics­ (Bri­stol,­UK,­2008) i Phi­lo­sop­hi­cal­Ma­ga­zi­ne­(Lon­don,­2010).

Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ,­ Ve­ro­ni­ka (Su­bo­ti­ca,­24.­X.­1944.),­sve­u­či­li­šna­pro­fe-so­ri­ca,­ne­u­rop­si­hi­ja­tri­ca.­Kći­je­To­še­Išpa-no­vi­ća,­od­vjet­ni­ka,­i­Vik­to­ri­je,­rođ.­Če­lju-ska,­ unu­ka­ Ma­ti­je­ Išpa­no­vi­ća.­ Osnov­nu­ško­lu­i­gim­na­zi­ju­za­vr­ši­la­je­u­Su­bo­ti­ci,­a­di­plo­mi­ra­la­ je­ 1969.­ na­Me­di­cin­skom­ fa-kul­te­tu­ u­ Be­o­gra­du.­ Is­pr­va­ je­ ra­di­la­ kao­li­ječ­ni­ca­op­će­prak­se­u­am­bu­lan­ta­ma­Do-ma­ zdra­vlja­ u­ Su­bo­ti­ci­ 1969.-72.­ Bi­la­ je­spe­ci­ja­li­zan­ti­ca­ na­ Kli­ni­ci­ za­ ne­u­rop­si­hi-ja­tri­ju­ i­ na­ In­sti­tu­tu­ za­men­tal­no­ zdra­vlje­u­Be­o­gra­du­1973.-75.,­a­spe­ci­ja­li­stič­ki­ is-pit­po­lo­ži­la­ je­1976.­Na­kon­ to­ga­ ra­di­la­ je­kao­spe­ci­ja­li­sti­ca,­od­no­sno­kao­še­fi­ca­Od-sje­ka­za­kli­nič­ku­ne­u­ro­fi­zi­o­lo­gi­ju­na­Ne­u-ro­lo­škom­ odje­lu­Op­će­ bol­ni­ce­ u­ Su­bo­ti­ci­1976.-77.­Ota­da­ra­di­u­Be­o­gra­du,­is­pr­va­na­Kli­ni­ci­ za­dječ­ju­ne­u­ro­lo­gi­ju­ i­psi­hi­ja­tri­ju­1977.-82.,­a­za­tim­u­In­sti­tu­tu­za­men­tal­no­zdra­vlje,­gdje­je­bi­la­še­fi­ca­Od­sje­ka­za­ne-u­rop­si­ho­lo­gi­ju­1982.-91.,­na­čel­ni­ca­Od­je­la­za­znan­stve­no-is­tra­ži­vač­ki­rad­ i­edu­ka­ci­ju­1991.-2001.,­še­fi­ca­Od­sje­ka­za­is­tra­ži­va­nje­u­ dječ­joj­ psi­hi­ja­tri­ji­ 2002.-05.­ te­ vr­ši­te­lji-ca­ du­žno­sti­ po­moć­ni­ce­ di­rek­to­ra­ In­sti­tu­ta­2000.-01.­ i­ 2004.-05.­ U­ raz­do­blju­ 2005.-

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

65

06.­ ob­na­ša­la­ je­ du­žnost­ po­moć­ni­ce­mi­ni-stra­ra­da,­za­po­šlja­va­nje­i­so­ci­jal­ne­po­li­ti­ke­u­Sek­to­ru­za­har­mo­ni­za­ci­ju­pro­pi­sa­s­prav-nom­ste­če­vi­nom­Europ­ske­Uni­je,­me­đu­na-rod­nu­su­rad­nju­i­upra­vlja­nje­pro­jek­ti­ma.­ Na­ po­sli­je­di­plom­skom­ stu­di­ju­ iz­ Kli-nič­ke­ ne­u­ro­fi­zi­o­lo­gi­je­ i­ epi­lep­to­lo­gi­je­ na­Me­di­cin­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­o­gra­du­ ob­ra-ni­la­je­ma­gi­star­sku­rad­Kli­nič­ki­aspek­ti­psi­ho­mo­tor­nih­na­pa­da­1978.,­a­na­istom­je­fa-kul­te­tu­1983.­ob­ra­ni­la­i­di­ser­ta­ci­ju­iz­dječ­je­ne­u­rop­si­ho­lo­gi­je­pod­na­zi­vom­To­nič­no­po­stu­ral­na,­psi­ho­mo­tor­na­i­sa­znaj­na­or­ga­ni­zo va nost de ce sa raz voj nom kon struk tiv-nom dis prak si jom.­ Po­la­zi­la­ je­ dok­tor­ski­stu­dij­i­na­Sve­u­či­li­štu­Pa­ris­De­scar­tes­(Pa-ris­V),­a­u­bol­ni­ci­Hen ri Ro us sel le­ra­di­la­je­kao­stra­na­asi­sten­ti­ca­na­Ka­te­dri­za­dječ­ju­ne­u­rop­si­hi­ja­tri­ju­ isto­ga­ sve­u­či­li­šta­ 1979.-80.­ Ra­di­ struč­no­ga­ usa­vr­ša­va­nja­ bo­ra­vi­la­je­ 1985.­ na­ Na­ci­o­nal­nom­ in­sti­tu­tu­ za­ is-tra­ži­va­nje­ hen­di­ke­pa­ u­ Was­hing­to­nu­ te­1989.­na­stu­dij­skom­bo­rav­ku­na­Ne­u­ro­lo-škom­in­sti­tu­tu­u­Bri­sto­lu,­Ve­li­ka­Bri­ta­ni­ja.­Na­ De­fek­to­lo­škom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­o­gra­du­na­pred­me­ti­ma­Ne­u­ro­lo­gi­ja­ i­psi­hi­ja­tri­ja­ i­Ne­u­rop­si­ho­lo­gi­ja­s­re­e­du­ka­tiv­nim­me­to­da-ma­bi­la­je­asi­sten­ti­ca­1982.-86.,­do­cen­ti­ca­1986.-90.,­ iz­van­red­na­ pro­fe­so­ri­ca­ 1990.-95.­te­re­do­vi­ta­pro­fe­so­ri­ca­od­1995.­ Kao­ svjet­ski­ pri­zna­ta­ struč­nja­ki­nja­ za­men­tal­no­ zdra­vlje­ dje­ce,­ su­dje­lo­va­la­ je­ u­iz­ved­bi­ ili­ je­bi­la­glav­na­ is­tra­ži­va­či­ca­ve-će­ga­bro­ja­do­ma­ćih­i­me­đu­na­rod­nih­znan-stve­no-is­tra­ži­vač­kih­pro­je­ka­ta­te­ko­or­di­na-to­ri­ca­psi­ho­so­ci­jal­nih­pro­je­ka­ta­po­dr­ža­nih­od­ me­đu­na­rod­nih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ (UNI­CEF,­Sa­ve­ the­ Chil­dren, Han di cap In ter na ti o-nal),­ko­ji­su­na­mi­je­nje­ni­oču­va­nju­men­tal-no­ga­zdra­vlja­i­za­šti­ti­pra­va­dje­ce­i­mla­dih­iz­lo­že­nih­stre­so­vi­ma­ra­ta,­iz­bje­gli­štva,­ne-po­volj­nim­dru­štve­nim­okol­no­sti­ma­i­na­si-lju­u­obi­te­lji.­ Su­dje­lo­va­la­je­u­ra­du­ve­će­ga­bro­ja­vla-di­nih­ti­je­la­te­na­ci­o­nal­nih­i­me­đu­na­rod­nih­eks­pert­nih­sku­pi­na:­Vi­je­ća­za­pra­va­dje­te­ta­Vla­de­Sr­bi­je­(od­2002.);­eks­pert­ne­sku­pi­ne­Mi­ni­star­stva­ za­ so­ci­jal­nu­ po­li­ti­ku­ (2002.-03.);­Uprav­no­ga­od­bo­ra­pro­jek­ta­Pak­ta­za­sta­bil­nost­ju­go­i­stoč­ne­Evro­pe­SEE Men tal

He­alth­ Net­work­ (pred­sjed­ni­ca­ 2003.-08.),­Na­ci­o­nal­ne­ko­mi­si­je­za­men­tal­no­zdra­vlje­Mi­ni­star­stva­zdra­vlja­(od­2003.);­eks­pert­ne­sku­pi­ne­Mi­ni­star­stva­ra­da­i­so­ci­jal­ne­po­li-ti­ke­za­iz­ra­du­Na­ci­o­nal­ne­stra­te­gi­je­i­Ak­cij-sko­ga­pla­na­za­pre­ven­ci­ju­i­za­šti­tu­dje­ce­od­na­si­lja­(2007.-09.),­ko­joj­je­bi­la­pred­sjed­ni-ca;­eks­pert­ne­sku­pi­ne­pro­jek­ta­UNI­CEF-a­Ško la bez na si lja­ (od­ 2005.);­ eks­pert­ne­sku­pi­ne­Vi­je­ća­Euro­pe­za­ iz­ra­du­Kon­ven-ci­je­o­za­šti­ti­dje­ce­od­sek­su­al­ne­zlo­po­ra­be­i­ sek­su­al­no­ga­ is­ko­ri­šta­va­nja­ (2006.-07.);­eks­pert­ne­ sku­pi­ne­ Svjet­ske­ zdrav­stve­ne­or­ga­ni­za­ci­je­ (WHO)­ za­ iz­ra­du­ Europ­ske­de­kla­ra­ci­je­ o­ dje­ci­ i­mla­di­ma­ s­ in­te­lek­tu-al­nim­te­ško­ća­ma­(od­2008.);­re­gi­o­nal­no­ga­pro­jek­ta­WHO-a­Zdrav­stve­na­mre­ža­ju­go­i­stoč­ne­ Euro­pe­ za­ una­pre­đe­nje­ po­lo­ža­ja­dje ce sa smet nja ma u raz vo ju­ (re­gi­o­nal­na­ko­or­di­na­to­ri­ca­od­2009.).

­ Bi­la­ je­ taj­ni­ca­ Psi­hi­ja­trij­ske­ sek­ci­je­(1982.-86.)­ i­ Sek­ci­je­ za­ dječ­ju­ ne­u­rop­si-hi­ja­tri­ju­ (1985.-90.)­ Srp­sko­ga­ li­ječ­nič­ko-ga­dru­štva­i­jed­na­od­osni­va­ča­Dru­štva­za­dječ­ju­ i­ ado­le­scent­nu­ psi­hi­ja­tri­ju­ i­ srod­ne­stru­ke­ Sr­bi­je­ (do­pred­sjed­ni­ca­ 2004.-09.,­pred­sjed­ni­ca­od­2010.).­Čla­ni­ca­je­Iz­vr­šno-ga­od­bo­ra­Od­sje­ka­za­dječ­ju­i­ado­le­scent-sku­psi­hi­ja­tri­ju­Svjet­ske­psi­hi­ja­trij­ske­aso-ci­ja­ci­je­ od­ 2006.,­ Europ­sko­ga­ dru­štva­ za­dječ­ju­i­ado­le­scent­sku­psi­hi­ja­tri­ju­(Escap),­Me­đu­na­rod­ne­ aso­ci­ja­ci­je­ za­ dječ­ju­ i­ ado-le­scent­sku­ psi­hi­ja­tri­ju­ i­ struč­ne­ stru­ke­

V.­Radojković-Išpanović, Nespretno­dete­:­poremećaji­proksije­u­

detinjstvu,­Beograd,­1986.

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

66

(IACA­PAP),­Svjet­ske­ aso­ci­ja­ci­je­ za­men-tal­no­zdra­vlje­dje­ce­(Wa­imh),­Me­đu­na­rod-no­ga­dru­štva­za­pre­ven­ci­ju­zlo­sta­vlja­nja­ i­za­ne­ma­ri­va­nja­ dje­ce­ (IS­PCAN),­ Bri­tan-ske­aso­ci­ja­ci­je­za­pro­u­ča­va­nje­i­pre­ven­ci­ju­zlo­sta­vlja­nja­ i­ za­ne­ma­ri­va­nja­ dje­ce­ (BA-SPCAN)­i­dr.­ Sa­mo­stal­no­ i­u­su­a­u­tor­stvu­ob­ja­vi­la­ je­ve­lik­broj­ra­do­va­u­struč­noj­do­ma­ćoj­pe­ri­o-di­ci­(Ru ko vet,­Su­bo­ti­ca,­1964;­Psi­hi­ja­tri­ja da nas,­Be­o­grad,­ 1981,­ 1982,­ 1984,­ 1985,­1987, 1989, 1990, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997,­1999,­2001,­2002,­2005,­2006;­Uči­telj,­Be­o­grad,­1983;­De fek to lo gi ja,­Za­greb,­1983;­Gla snik Za vo da za za šti tu zdra vlja Sr bi je,­Be­o­grad,­1995;­De fek to lo ška te o ri-ja i prak sa,­Be­o­grad,­1982,­1996;­Is­tra­ži­va­nja u de fek to lo gi ji,­Be­o­grad,­2002;­Zbor nik ra do va Sim po zi ju ma raz voj ne ne u ro lo gi je i­ psi­hi­ja­tri­je,­Be­o­grad,­2002,­2003,­2004,­2005;­ So ci jal na mi sao,­ Be­o­grad,­ 2003;­Be o grad ska de fek to lo ška ško la,­ Be­o­grad,­2003;­ Zbor nik Pe di ja trij ske ško le Sr bi je, Be­o­grad,­2009)­i­u­mno­gim­ino­zem­nim­pu-bli­ka­ci­ja­ma­ (Ne­u­ropsychi­a­trie­ de­ l’en­fan­ce et de l’ado le scen ce,­Pa­ris,­1982,­1990;­Žur­nal­ne­vro­pa­to­lo­gii­i­psi­hi­a­trii,­Mo­skva,­1991;­ Pe di a tric and Pe ri na tal Epi de mi-o logy,­ Bri­stol,­ 1996;­ Pe di a ter,­ Bu­da­pest,­1997;­ In­fant­Men­tal­He­alth­ Jo­ur­nal,­East­Lan­sing,­MI,­2002;­ In ter ven tion: In ter na-ti­o­nal­ Jo­ur­nal­ of­Men­tal­He­alth,­ Psycho­so cial Work and Co un sel ling in Are as of Ar­med­Con­flict,­Am­stel­veen,­2003;­Child:­Ca­re,­ He­alth­ and­ De­ve­lop­ment,­ Ox­ford,­2003;­The­In­ter­na­ti­o­nal­Jo­ur­nal­of­Men­tal­He­alth­Pro­mo­tion,­Staf­ford,­2005).Dje­la:­Pri­ruč­nik­za­pro­ce­nu­pis­ho­mo­tor­nog­raz­vo­ja pred škol ske de ce­ (su­a­u­to­ri­ca),­Be­o­grad,­ 1984;­Ne­spret­no­ de­te:­ po­re­me­ća­ji­ prak­si­je­ u­ de­tinj­stvu (auto­ri­ca),­Be­o­grad,­1986;­Stre so vi ra ta­(ured­ni­ca,­su­a­u­to­ri­ca),­Be­o­grad,­1994;­Zdra vlje pod sank ci-ja ma­ (ured­ni­ca,­ su­a­u­to­ri­ca),­Be­o­grad,­ 1994;­Psi-ho­so­ci­jal­na­po­moć­u­ško­li­(su­a­u­to­ri­ca),­Ba­nja­Lu-ka,­ 1996;­Pri­mary­He­alth­Ca­re­Wor­ker­ Tra­i­ning­Ma nual (su­a­u­to­ri­ca),­Be­o­grad,­2000;­Pri­ruč­nik­za­pri me nu op šteg pro to ko la za za šti tu de ce od zlo-sta vlja nja i za ne ma ri va nja­(ured­ni­ca,­su­a­u­to­ri­ca),­Be­o­grad,­2006.

E.­Lib­man

IŠTVAN­ČIĆ,­ Bran­ko­ (Su bo ti ca, 5. IV. 1967.),­ film­ski­ i­ te­le­vi­zij­ski­ re­da­telj.­ Uz­oca­Sti­pa­na,­ze­mljo­rad­ni­ka,­i­maj­ku­Gi­zu,­rođ.­Vu­jić,­ku­ća­ni­cu,­dje­tinj­stvo­je­pro­veo­na­Či­ke­ri­ji­i­u­Ta­van­ku­tu.­U­Ta­van­ku­tu­je­za­vr­šio­osnov­nu­ško­lu,­dok­je­sred­nju­pro-met­nu­ško­lu­za­vr­šio­u­Su­bo­ti­ci.­Od­1986.­do­od­la­ska­na­ stu­dij­bio­ je­ot­prav­nik­vla-ko­va­na­že­lje­znič­koj­po­sta­ji­u­Ta­van­ku­tu.­Od­ svo­je­ pet­na­e­ste­ go­di­ne­ ama­ter­ski­ se­ba­vio­fil­mom,­uče­ći­od­na­stav­ni­ka­ i­film-sko­ga­pe­da­go­ga­Zoltána­Si­fli­sa.­Na­kon­što­je­u­dva­na­vra­ta­bio­od­bi­jen­na­pri­jam­nim­is­pi­ti­ma­u­No­vom­Sa­du­i­Be­o­gra­du,­1991.­upi­sao­se­na­stu­dij­film­ske­re­ži­je­na­Aka­de-mi­ji­dram­ske­umjet­no­sti­u­Za­gre­bu,­gdje­je­1999.­i­di­plo­mi­rao.­ Pr­vih­go­di­na­ stu­di­ja­ za­po­čeo­ je­ho­no-rar­no­ra­di­ti­do­ku­men­tar­ne­fil­mo­ve­i­emi­si­je­na­Hr­vat­skoj­ te­le­vi­zi­ji,­ is­pr­va­kao­vanj­ski­su­rad­nik­u­ svoj­stvu­ sa­mo­stal­nog­umjet­ni-ka,­ a­ od­ 2003.­ u­ stal­nom­ rad­nom­od­no­su­kao­re­da­telj.­Nje­gov­stu­dent­ski­film­Ra sta-nak­(1993.)­na­gra­đen­je­na­me­đu­na­rod­noj­smo­tri­film­skih­ško­la­u­Münche­nu,­a­za­kla-da­First Film Fo un da tion­iz­Lon­do­na­i­Los­An­ge­le­sa­uvr­sti­la­ga­je­u­iz­bor­New­Di­rec­

Plakat­filma­Duh­u­močvari, 2006.

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

IŠTVAN­ČIĆ

67

tion,­sa­sta­vljen­od­fil­mo­va­šest­naj­per­spek-tiv­ni­jih­mla­dih­europ­skih­re­da­te­lja.­ U­nje­go­voj­fil­mo­gra­fi­ji­ po­seb­no­ se­ is-ti­ču­ ra­ni­ama­ter­ski­8-mi­li­me­tar­ski­fil­mo­vi­iz­ obi­telj­sko­ga­ i­ za­vi­čaj­no­ga­ ži­vo­ta­ Po-kret ne sli ke mo ga di de (1982.) i Ber ber na bi ci klu­ (1983.).­Nje­gu­ju­ći­ stil­ tzv.­ či­sto­ga­do­ku­men­ta­ri­zma,­u­ko­jem­se­na­đe­mje­sta­i­za­hu­mor­ i­za­emo­ci­je,­već­s­ ra­nim­dje-li­ma­ osva­jao­ je­ raz­ne­ pre­sti­žne­ na­gra­de­ i­uvr­stio­ se­ me­đu­ vo­de­će­ auto­re­ hr­vat­sko-ga­ do­ku­men­tar­no­ga­ fil­ma­ na­ pre­la­sku­ iz­XX.­u­XXI.­st.­Za­Sla­von­ske­že­tve­ne­obi­ča­je­ (1995.)­do­bio­ je­Zlat­nu­ulja­ni­cu,­na-gra­du­ ka­to­lič­ko­ga­ tjed­ni­ka­ Glas Kon ci la za­pro­mi­ca­nje­etič­kih­vri­jed­no­sti­na­fil­mu.­Naj­bo­ljim­fil­mom­na­7.­da­ni­ma­hr­vat­sko-ga­ fil­ma­ u­ Za­gre­bu­ pro­gla­šen­ je­Pla ši telj kor mo ra na­(1998.),­a­pri­pa­la­mu­je­i­ugled-na­na­gra­da­film­skih­kri­ti­ča­ra­Ok­ta­vi­jan­za­naj­bo­lji­do­ku­men­tar­ni­film.­Još­ve­ći­fe­sti-val­ski­od­jek­iza­zvao­je­Bu nar man (2003.), ko­ji­ je,­osim­na­gra­de­Ok­ta­vi­jan­ i­na­gra­de­za­naj­bo­lju­re­ži­ju­na­12.­da­ni­ma­hr­vat­sko-ga­fil­ma,­do­bio­niz­na­gra­da­na­fe­sti­va­li­ma­u­ Ru­munj­skoj­ (Bu­ku­rešt,­ 2003.)­ i­ Ita­li­ji­(Si­e­na­ i­ Imo­la,­ 2003.).­ Na­gra­đi­va­ni­ su­ i­nje­go­vi­ do­ku­men­tar­ni­ fil­mo­vi­ Že­lje­zni­cu­gu­ta­već­da­lji­na (2000.), Iz gu blje no bla go (2005.) i Be­rač­ka­me­na (2006.).­ Na­kon­ što­ se­ oku­šao­ kao­ re­da­telj­ TV­dra­me­ Za mr znu ti ka dar­ (1999.),­ sni­mio­je­ svoj­ pr­vi­ igra­ni­ film­ Duh­ u­ mo­čva­ri (2006.),­pre­ma­ro­ma­nu­za­dje­cu­osječ­ko­ga­pi­sca­An­te­Gar­da­ša.­Bio­je­to­naj­gle­da­ni­ji­do­ma­ći­ film­ u­Hr­vat­skoj­ te­ go­di­ne­ i­ dru-gi­ po­ bro­ju­ gle­da­te­lja­ u­ po­sljed­njih­ de­set­go­di­na.­Film­je­na­gra­đen­za­naj­bo­lju­re­ži­ju­na­film­skom­fe­sti­va­lu­Si­la­u­Ita­li­ji­2009.,­a­su­dje­lo­vao­je­i­na­još­tri­de­se­tak­film­skih­fe-sti­va­la,­po­naj­vi­še­spe­ci­ja­li­zi­ra­nih­za­dječ­ji­film.­Za­pa­že­na­je­bi­la­i­nje­go­va­15-mi­nut­na­epi­zo­da­Re ci kli ra nje­u­ igra­nom­om­ni­bu­su­Za­gre­bač­ke­ pri­če­ (2009.),­ ko­ji­ je­ za­jed-nič­ko­dje­lo­de­set­mla­dih­hr­vat­skih­auto­ra.­Na­kon­to­ga­pri­stu­pio­je­dvo­go­di­šnjoj­re­a­li-za­ci­ji­za­htjev­nog­pro­jek­ta­du­go­me­tra­žno­ga­do­ku­men­tar­no­ga­ fil­ma­ u­ hr­vat­sko-srp­skoj­ko­pro­duk­ci­ji­Od zr na do sli ke­(2010.)­s­na-mje­rom­da­ot­me­za­bo­ra­vu­ li­kov­nu­umjet-

nost­ že­na­ »sla­mar­ki«,­ taj­ dra­go­cjen­ ele-ment­kul­tur­ne­ba­šti­ne­i­pre­po­zna­tljiv­znak­iden­ti­te­ta­ bu­nje­vač­ko-hr­vat­ske­ ma­njin­ske­za­jed­ni­ce­u­Voj­vo­di­ni.­Za­taj­film,­kao­i­za­ne­ko­li­ko­pret­hod­nih,­gla­zbu­mu­je­skla­dao­brat­Pe­re­Ištvan­čić.Lit.: T.­Ku­re­lec,­No­vi­uz­let­do­ku­men­ta­ri­zma,­Vi je-nac,­br.­110,­Za­greb,­1998;­J.­Pa­vi­čić,­Hr­vat­ski­do-ku­men­ta­rac­ de­ve­de­se­tih,­Hr­vat­ski­ film­ski­ lje­to­pis, br.­33,­Za­greb,­2003;­I.­Škra­ba­lo,­Hr­vat­ska­film­ska­po vi jest ukrat ko,­Za­greb,­2008;­www.is­tvan­cic.com.

I.­Škra­ba­lo

IŠTVAN­ČIĆ,­ Pe­re­ (Su­bo­ti­ca,­ 8.­ IX.­1975.),­gla­zbe­nik,­skla­da­telj.­Sin­je­Sti­pa-na­i­Gi­ze,­rođ.­Vu­jić,­s­Či­ke­ri­je,­brat­Bran-ka­Ištvan­či­ća.­Osnov­nu­je­ško­lu­za­vr­šio­u­Ta­van­ku­tu,­a­sred­nju­gla­zbe­nu­u­Su­bo­ti­ci.­God.­1995.­upi­sao­se­na­Mu­zič­ku­aka­de­mi-ju­u­Za­gre­bu,­smjer­pro­fe­sor­gla­zbe­ne­kul-tu­re,­na­ko­joj­je­di­plo­mi­rao­2006.­ Za­vri­je­me­osnov­ne­i­sred­nje­ško­le­svi-rao­ ba­sprim­ u­ Su­bo­tič­kom­ tam­bu­ra­škom­or­ke­stru,­ko­ji­vo­di­Sti­pan­Ja­ra­ma­zo­vić,­ te­je­če­sto­na­stu­pao­na­kon­cer­ti­ma­to­ga­or­ke-stra­ pod­ rav­na­njem­ Zo­ra­na­Mu­li­ća.­ God.­1998.­ za­po­slio­ se­ u­ An­sam­blu­ na­rod­nih­ple­so­va­i­pje­sa­ma­Hr­vat­ske La do­na­mje­stu­gla­zbe­ni­ka­ svi­ra­ča,­ svi­ra­ju­ći­ kon­tra­bas­ i­sri­jem­ski­A-brač,­te­je­bio­vo­di­telj­or­ke­stra­u­an­sam­blu­2003.-08.­Od­2008.­za­po­slen­je­u­Tam­bu­ra­škom­or­ke­stru­HRT-a­na­mje­stu­kon­tra­ba­si­sta.­ S­ oba­ma­ or­ke­stri­ma­ na­stu-pao­je­na­broj­nim­kon­cer­ti­ma­u­Hr­vat­skoj­i­ svi­je­tu­ te­ je­ su­dje­lo­vao­u­ sni­ma­nju­ vi­še­od­ 20­ no­sa­ča­ zvu­ka.­ Stal­ni­ je­ član­ ben­da­Ku­žiš,­sta­ri­moj­te­Tam­bu­ra­ško­ga­or­ke­stra­Zvo na ri.­ Ba­vi­ se­ i­ kom­po­ni­ra­njem­ i­ pro­gra­mi-ra­njem­ film­ske­ gla­zbe,­ aran­ži­ra­njem­ te­kom­po­ni­ra­njem­ za­ tam­bu­ra­ške­ or­ke­stre.­Kom­po­ni­rao­je­gla­zbu­za­vi­še­od­30­do­ku-men­tar­nih­fil­mo­va­po­zna­tih­hr­vat­skih­re­da-te­lja:­Sil­vi­ja­Mi­ro­šni­čen­ka­(Sno vi na pe ro-nu dje tinj stva, Li­ca­obi­lje­že­na­vre­me­nom, Op­ho­dar­pru­ge, Bož­je­pi­ja­ni­ce...),­Bran­ka­Ištvan­či­ća­(Pla ši telj kor mo ra na, Lo vac na pu­ho­ve,­U­po­tra­zi­ za­Džam­ba­si­ma, Do ba ve se log stro ja...),­ Ire­ne­ Ško­rić­ (On Off, P.M., Ra sta nak...),­ Ne­na­da­ Pu­hov­sko­ga­

IŠTVAN­ČIĆ

68

(Lo­ra­ –­ Svje­do­čan­stva),­Mi­re­Bran­ko­vi­ća­(Ve dran),­An­te­Ma­ri­ća­(Po­to­plje­ni­za­vi­čaj, Lič­ki­ spor­taš­ sto­lje­ća...),­Gor­da­na­ Sto­ji­ća­(Ta­jan­stve­na­Hr­vat­ska­:­se­ri­jal, Pa la tuc ci I i II,­Od­lu­či­li­su­Hi­tler­i­Ti­to...),­Dra­že­na­Pi­ško­ri­ća­(Lo­vi­šte­br.­25).­Ob­ra­đu­je­ tra­di-cij­sku­gla­zbu­te­pi­še­aran­žma­ne­za­tam­bu-ra­ške­or­ke­stre­An­sam­bla­na­rod­nih­ple­so­va­i­pje­sa­ma­Hr­vat­ske­La do,­HRT-a­te­Zvo na-re.­Naj­po­zna­ti­je­su­mu­tam­bu­ra­ške­sklad­be­Bu­nje­vač­ka­ si­ća­nja, Sla vo ni ja i Tam­bu­ra­je sve što imam.

T.­Žig­ma­nov

IVAN­ČE­VIĆ,­Iri­na,­rođ.­Bu­di­mac­(Som-bor,­16.­III.­1920.­–­Som­bor,­27.­VI.­2004.),­pro­fe­so­ri­ca­ en­gle­sko­ga­ je­zi­ka,­ gim­na­sti-čar­ka,­tre­ne­ri­ca,­me­đu­na­rod­na­gim­na­stič­ka­sut­ki­nja.­Kći­je­An­tu­na­i­Ma­ri­je,­rođ.­Par-če­tić.­Osnov­nu­ ško­lu­ i­ gim­na­zi­ju­ za­vr­ši­la­je­u­Som­bo­ru,­a­en­gle­ski­je­je­zik­di­plo­mi-ra­la­ na­ Fi­lo­zof­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­o­gra-du.­Po­če­la­ je­vje­žba­ti­1931.­u­So­kol­skom­dru­štvu­u­Som­bo­ru,­is­pr­va­rit­mi­ku,­a­za­tim­i­na­gim­na­stič­kim­spra­va­ma.­Ubr­zo­je­po-sta­la­čla­ni­com­žup­ske­vr­ste,­re­pre­zen­ta­ci­je­So­kol­ske­ žu­pe­No­vi­Sad,­ te­ je­ su­dje­lo­va-la­ na­ sa­ve­znom­na­tje­ca­nju.­U­per­spek­tiv-nom­gim­na­stič­kom­ raz­vo­ju­u­ naj­bo­ljoj­ ju­je­do­bi­omeo­Dru­gi­svjet­ski­rat.­God.­1948.­po­sta­la­ je­ gim­na­stič­kom­ pr­va­ki­njom­Voj-vo­di­ne.

­ U­to­vri­je­me­Voj­vo­di­na­je­bi­la­sre­di­šte­ju­go­sla­ven­ske­žen­ske­gim­na­sti­ke,­a­Iri­na­se­ta­da­po­sve­ti­la­pe­da­go­ško­mu­ra­du­i­po­sta­la­nji­hovom­ tre­ne­ri­com.­Na­kon­ što­ se­ uda­la­za­Iva­na­Ivan­če­vi­ća,­ jed­no­ga­od­naj­bo­ljih­ju­go­sla­ven­skih­ gim­na­sti­ča­ra­ u­ me­đu­rat-nom­ raz­do­blju,­ po­če­li­ su­ sku­pa­ stva­ra­ti­

bu­du­će­ aso­ve­ u­ žen­skoj­ i­mu­škoj­ gim­na-sti­ci.­ Kao­ pri­zna­ta­ struč­nja­ki­nja,­ auto­ri­ca­je­broj­nih­vje­žba­i­tre­ne­ri­ca­re­pre­zen­ta­ci­je­Ju­go­sla­vi­je­na­Olim­pij­skim­igra­ma­Hel­sin-ki­ju­1952.­i­Svjet­skom­pr­ven­stvu­u­Ba­se­lu­1954.­Kao­me­đu­na­rod­na­gim­na­stič­ka­ sut-ki­nja­na­Olim­pij­skim­igra­ma­u­Münche­nu­1972.­su­di­la­je­ob­ve­zne­i­slo­bod­ne­sa­sta­ve­gim­na­sti­čar­ki­na­gre­di.­Oba­vlja­la­je­uspje-šno,­pot­pu­no­ama­ter­ski­i­vo­lon­ter­ski,­mno-ge­du­žno­sti­u­gim­na­stič­kom­spor­tu.­Me­đu­osta­lim­bi­la­je­pred­sjed­ni­ca­žen­ske­teh­nič-ke­ko­mi­si­je­Gim­na­stič­ko­ga­sa­ve­za­Voj­vo-di­ne­ i­ Ju­go­sla­vi­je­ te­pred­sjed­ni­ca­Gim­na-stič­ko­ga­sa­ve­za­Voj­vo­di­ne.­ Svoj­rad­ni­vi­jek­po­če­la­je­kao­na­stav­ni-ca­tje­le­sno­ga­od­go­ja,­za­tim­je­bi­la­škol­ska­in­spek­to­ri­ca­za­to­pod­ruč­je,­a­stu­di­ra­ju­ći­uz­rad,­ste­kla­je­i­di­plo­mu­pro­fe­so­ri­ce­en­gle-sko­ga­je­zi­ka.­Kao­pro­svjet­na­sa­vjet­ni­ca­za­stra­ne­ je­zi­ke­ u­Me­đu­op­ćin­skom­ pro­svjet-no-pe­da­go­škom­za­vo­du­u­Som­bo­ru­ ra­di­la­je­od­1960.­do­od­la­ska­u­mi­ro­vi­nu­1977.Iz­vor:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­u­Som­bo­ru:­Ka­zi­va­nja­Iri-ne­Ivan­če­vić.

Lit.:­D.­Ko­lun­dži­ja,­Som bor ski olim pij ci,­Som­bor,­1984;­D.­Ko­lun­dži­ja,­Lek si kon som bor skog spor ta, Som­bor,­1990;­D.­Ko­lun­dži­ja,­41­som­bor­ski­olim­pi jac (ru­ko­pis).

Z.­Čo­ta

IVAN­ČE­VIĆ,­Ivan­(Som­bor,­12.­X.­1913.­–­ Som­bor,­ 11.­ VI­II.­ 1990.),­ gim­na­sti­čar,­sport­ski­du­žno­snik,­šu­mar­ski­in­že­njer,­gla-zbe­nik.­Sin­je­Mi­haj­la­i­Etel­ke,­rođ.­Járási.­Osnov­nu­ško­lu­ i­re­al­nu­gim­na­zi­ju­za­vr­šio­je­u­Som­bo­ru,­a­na­Po­ljo­pri­vred­no-šu­mar-skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Ze­mu­nu­ di­plo­mi­rao­ je­1937.­U­osnov­noj­ško­li­po­čeo­je­uči­ti­svi-ra­ti­vi­o­li­nu,­a­s­12­go­di­na­po­stao­je­čla­nom­Som­bor­ske­fil­har­mo­ni­je,­u­ko­joj­ je­ svi­rao­dru­gu­ vi­o­li­nu­ 1927.-40.­ te­ pr­vu­ vi­o­li­nu­1950.-65.­ Pr­vi­po­sao­do­bio­je­na­po­ljo­pri­vred­nom­do­bru­ Be lje­ u­ šum­skoj­ upra­vi­ na­ Ba­ti­ni.­Pred­Dru­gi­svjet­ski­rat­mo­bi­li­zi­ran­je­te­je­u­bor­bi­s­Ni­jem­ci­ma­kod­Kle­na­ka­kraj­Ru-me­bio­ra­njen,­a­za­tim­za­ro­bljen,­no­ubr­zo­je­pu­šten­ku­ći­bu­du­ći­da­ je­bio­ iz­kra­je­va­ko­ji­su­bi­li­pod­ma­džar­skom­vla­šću.­Na­kon­

Irina Ivančević

IŠTVAN­ČIĆ

IVAN­ČE­VIĆ

69

opo­rav­ka­u­Som­bo­ru­vra­tio­se­u­Ba­ra­nju­te­je­on­dje­ra­dio­kao­uprav­nik­šum­ske­upra­ve­u­Zma­jev­cu­(madž.­Vörösmart).­ Na­kon­Ba­tin­ske­bit­ke­bio­je­taj­nik­Mje-sno­ga­na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ko­ga­od­bo­ra,­a­u­po­ljo­pri­vred­nom­do­bru­Be lje­uprav­nik­šu-ma­Ba­ra­nje­ do­ 1950.,­ ka­da­ se­ traj­no­ vra-tio­u­Som­bor.­On­dje­je­ra­dio­kao­pro­fe­sor­bi­o­lo­gi­je­ u­ Uči­telj­skoj­ ško­li­ i­ Gim­na­zi­ji.­Bio­ je­ šu­mar­ski­ in­spek­tor­ Ko­ta­ra­ Su­bo-ti­ca­ 1955.-65.,­ a­ na­kon­ uki­da­nja­ ko­ta­ra­ u­Voj­vo­di­ni­i­uvo­đe­nja­ko­mu­nal­no­ga­su­sta­va­po­sta­vljen­ je­ 1965.­ za­ op­ćin­sko­ga­ lov­no-šum­sko­ga­in­spek­to­ra­u­Po­du­na­vlju­u­Šum-skom­ga­zdin­stvu­Som­bor­za­sve­po­šu­mlje-ne­di­je­lo­ve,­uklju­ču­ju­ći­ i­par­ko­ve,­ sve­do­od­la­ska­u­in­va­lid­sku­mi­ro­vi­nu­1971.­ Spor­tom­se­po­čeo­ba­vi­ti­1919.­kao­še-sto­go­di­šnjak­u­So­kol­skom­dru­štvu,­gdje­je­po­ka­zao­sport­sku­sve­stra­nost,­no­naj­vi­še­je­uspje­ha­po­sti­gao­u­gim­na­sti­ci.­Dr­žav­ni­re-pre­zen­ta­ti­vac­bio­je­1932.-40.­Zbog­sple­ta­okol­no­sti­ ni­je­ su­dje­lo­vao­ na­Olim­pij­skim­igra­ma­u­Los­An­ge­le­su­1932.,­ka­da­ je­ot-ka­za­no­ su­dje­lo­va­nje­ re­pre­zen­ta­ci­je­ Ju­go-sla­vi­je,­ ni­ na­ svjet­skom­ pr­ven­stvu­ 1934.­u­ Bu­dim­pe­šti,­ kad­ je­ ju­go­sla­ven­ska­ vr­sta­u­ po­sljed­nji­ čas­ od­u­sta­la­ zbog­ po­li­tič­kih­raz­mi­ri­ca­s­Ma­džar­skom.­Kao­za­mje­nu­za­neo­d­la­zak­na­Olim­pij­ske­igre­1932.­na­stu-pio­je­iste­go­di­ne­na­Sve­sla­ven­skom­pr­ven-stvu­u­Pra­gu­i­u­ekip­nom­vi­še­bo­ju­po­mo-gao­u­osva­ja­nju­dru­go­ga­mje­sta,­a­naj­bo­lji­po­je­di­nač­ni­pla­sman­bio­mu­je­6.­mje­sto­na­kru­go­vi­ma.­Bio­je­dr­žav­ni­pr­vak­u­vi­še­bo­ju­1934.­u­Lju­blja­ni­uoči­od­la­ska­na­Svjet­sko­pr­ven­stvo­u­Bu­dim­pe­šti.­Na­kon­ot­ka­zi­va-nja­ od­la­ska­ na­ Svjet­sko­ pr­ven­stvo,­ Ju­go-sla­ven­ski­sport­ski­sa­vez­(JSS)­or­ga­ni­zi­rao­je­ tur­ne­ju­ po­ Če­ho­slo­vač­koj,­ gdje­ je­ na­dva­me­đu­dr­žav­na­su­sre­ta­pro­tiv­do­ma­ći­na­po­bi­je­dio­ na­ kru­go­vi­ma­ ta­da­šnje­ga­ svjet-sko­ga­ pr­va­ka­ Alo­i­sa­ Hu­de­ca.­ Na­stup­ na­Olim­pij­skim­ igra­ma­ 1936.­ u­Ber­li­nu­ sam­je­ot­ka­zao­zbog­ob­ve­za­na­fa­kul­te­tu,­ iako­je­bio­u­ži­vot­noj­for­mi.­Na­Sve­sla­ven­skom­pr­ven­stvu­ u­ So­fi­ji­ 1939.­ osvo­jio­ je­ če­ti-ri­ od­lič­ja­ po­je­di­nač­no:­ zlat­no­ u­ cje­lo­kup-nom­pla­sma­nu­i­na­kru­go­vi­ma,­sre­br­no­na­ru­ča­ma,­bron­ča­no­na­pre­či,­ a­ tre­će­ zlat­no­

od­lič­je­kao­član­po­bjed­nič­ke­vr­ste.­Ta­da­je­do­bio­na­di­mak­»Sve­sla­ven­ski­Car«.­ Na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ po-sve­tio­ se­ pe­da­go­ško­mu­ ra­du­ te­ je­ po­stao­vod­ni­kom­i­tre­ne­rom­mu­ške­re­pre­zen­ta­ci­je­Ju­go­sla­vi­je­1950.-58.­Vo­dio­je­Ju­go­sla­vi­ju­na­ svjet­skim­ pr­ven­stvi­ma­ 1950.­ u­Ba­se­lu­(če­tvr­to­mje­sto),­1954.­u­Ri­mu­(11.­mje­sto)­

i­1958.­u­Mo­skvi,­ka­da­je­Mi­ro­slav­Ce­rar­osvo­jio­pr­vo­od­lič­je­na­kon­ ra­ta­za­mu­šku­iza­bra­nu­vr­stu­(u­ukup­nom­pla­sma­nu­še­sto­mje­sto).­Na­Kon­gre­su­Svjet­ske­gim­na­stič-ke­fe­de­ra­ci­je­(FIG)­u­Ri­mu­1960.­ iza­bran­je­za­čla­na­Teh­nič­ko­ga­ko­mi­te­ta,­naj­va­žni-je­ga­ti­je­la­svjet­ske­gim­na­sti­ke.­Za­16­go­di-na,­ko­li­ko­ je­pro­veo­u­ tom­ ti­je­lu,­na­pi­sao­je­Pra­vi­la­su­đe­nja,­po­stao­je­pr­vi­me­đu­na-rod­ni­gim­na­stič­ki­ su­dac­u­ svi­je­tu,­or­ga­ni-zi­rao­ na­tje­ca­nja­ gim­na­sti­ča­ra­ na­Olim­pij-skim­igra­ma­u­Méxi­cu­1968.­ i­Münche­nu­1972.­Autor­je­ob­ve­znih­vje­žba­na­ru­ča­ma­na­Svjet­skom­pr­ven­stvu­1966.­u­Dort­mun-du,­na­tlu­na­Svjet­skom­pr­ven­stvu­1970.­u­Lju­blja­ni,­na­ko­nju­s­hva­talj­ka­ma­na­Olim-pij­skim­igra­ma­1964.­u­To­ki­ju­i­na­kru­go-vi­ma­za­Olim­pij­ske­ igre­1968.­u­Méxi­cu.­Do­bit­nik­ je­mno­go­broj­nih­pri­zna­nja­u­ze-mlji­ i­svi­je­tu,­me­đu­osta­lim­i­Li­sto­pad­ske­na­gra­de­Som­bo­ra­1963.Iz­vor:­ Grad­ski­ mu­zej­ Som­bor:­ Ka­zi­va­nja­ Iva­na­Ivan­če­vi­ća,­audi­o­vrp­ce­I-VI.

Lit.:­D.­Ko­lun­dži­ja,­Som bor ski olim pij ci,­Som­bor,­1984;­D.­Ko­lun­dži­ja,­Lek si kon som bor skog spor ta, Som­bor,­1990;­D.­Ko­lun­dži­ja,­I.­Ivan­če­vić,­Vir tu oz na kru go vi ma,­Som­bor,­2005;­Bu­nje­vač­ke­no­vi­ne, br.­48,­Su­bo­ti­ca,­2009;­Rič­Bu­nje­vač­ke­ma­ti­ce,­br.­35-36,­Su­bo­ti­ca,­2009;­D.­Ko­lun­dži­ja,­41­som­bor­ski olim pi jac­(ru­ko­pis).

Z.­Čo­ta­i­E.­He­mar

Ivan­Ivančević

IVAN­ČIĆ

70

The­o­lo­gi­cae de­Deo­Uno­et­Tri­no,­de­le­gi­bus,­de­pec ca tis et pec ca to rum po e nis..., Vi en nae, 1765.

Lit.:­ E.­ Horányi,­ Me mo ria Hun ga ro rum et Pro-vin ci a li um scrip tis edi tis no to rum,­ I-III,­Vi­en­nae,­1775–77;­I.­Ka­to­na,­Hi sto ria cri ti ca reg num Hun-ga ri ae,­IX,­Bu­da,­1794;­G.­Fejér:­Hi sto ria aca de-mi­ae­ sci­en­ti­a­rum­Pa­zma­ni­a­nae­ ar­chi­epi­sco­pa­lis­ac.­M.­Ther­se­ni­a­nae­re­gi­ae­li­te­ra­ria,­Bu­dae,­1835;­P.­Sedlák,­Li­ko­vi­hr­vat­skog­pod­ri­je­tla­u­cr­kve­noj­po­vi­je­sti­Slo­vač­ke,­Scri nia Sla vo ni ca,­4/2004,­Sla-von­ski­Brod.

L.­He­ka

IVAN­ČIĆ,­Ja­sna,­rođ.­Ku­le­še­vić­(Su­bo­ti-ca,­20.­V.­1947.),­ lek­si­ko­graf­ki­nja,­bi­bli­o-graf­ki­nja.­Kći­je­Bla­ška,­dipl.­ing.­ge­o­de­zi-je,­ i­Ama­li­je,­ rođ.­Vi­da­ko­vić,­gim­na­zij­ske­pro­fe­so­ri­ce.­Osnov­nu­ško­lu­i­ni­žu­gla­zbe­nu­ško­lu­ (kla­vir)­ za­vr­ši­la­ je­ u­ Su­bo­ti­ci,­ gdje­je­ 1966.­ ste­kla­ i­ gim­na­zij­sku­ ma­tu­ral­nu­svje­dodž­bu.­ Kom­pa­ra­tiv­nu­ knji­žev­nost­ i­ru­ski­je­zik­di­plo­mi­ra­la­je­1974.­na­Fi­lo­zof-skom­ fa­kul­te­tu­ u­Za­gre­bu.­Bi­la­ je­ bi­bli­o-te­kar­ka­ Sve­u­či­li­šne­ knji­žni­ce­ u­Ma­ri­bo­ru­(1974.-78.),­ sred­njo­škol­ska­ pro­fe­so­ri­ca­ u­Sla­von­skom­Bro­du­(1978.-80.),­a­od­1980.­za­po­sle­na­ je­ u­ Lek­si­ko­graf­skom­ za­vo­du­Mi­ro­slav­Kr­le­ža­u­Za­gre­bu.­ Su­dje­lo­va­la­je­u­ra­du­na­vi­še­za­vod­skih­bi­bli­o­graf­skih­ i­ lek­si­ko­graf­skih­ iz­da­nja.­Naj­pri­je­ na­ bi­bli­o­graf­skim­ dvo­sve­šča­nim­iz­da­nji­ma:­Bi­bli­o­gra­fi­ja­ras­pra­va­i­čla­na­ka : Mu zi ka­ (Za­greb,­1984.­ i­1986.)­ i­Bi-bli­o­gra­fi­ja­ ras­pra­va­ i­ čla­na­ka­ :­Ka­za­li­šte­u­Hr­vat­skoj­ i­ Bo­sni­ i­Her­ce­go­vi­ni­ 1826.­1945.­ (Za­greb,­ 2004.),­ a­ za­tim­ na­ jed­no-sve­šča­noj­ Bi­bli­o­gra­fi­ji­ »Hr­vat­ske re vi je« 1951.­2000.­(Za­greb,­2003.).­Od­1993.­ob-ja­vlju­je­ član­ke­ u­Hr vat skom bi o graf skom lek si ko nu (Za­greb­1983.-­) iz­pod­ruč­ja­ka-za­li­šta­i­knji­žev­no­sti,­uklju­ču­ju­ći­i­bi­o­gra-fi­je­bač­kih­Hr­va­ta­(npr.­Vlat­ko­Du­lić,­An-tun­Ka­ra­gić,­Ja­kov­Ko­pi­lo­vić).­Su­ra­đi­va­la­je­ i­ na­ osta­lim­ za­vod­skim­ iz­da­nji­ma:­Kr-le­ži­ja­ni­(Za­greb,­1993.­i­1999.),­Hr vat skoj en ci klo pe di ji­ (Za­greb,­ 1999.-2009.),­ gdje­je,­pri­mje­ri­ce,­na­pi­sa­la­član­ke­o­Ma­ti­ji­Po-lja­ko­vi­ću­ i­An­ti­ Se­ku­li­ću,­Hr vat skoj knji-žev­noj­ en­ci­klo­pe­di­ji­ (u pri­pre­mi).­ Iz­vr­šna­je­ ured­ni­ca­Ka za li šno ga lek si ko na­ (u­ pri-pre­mi).

IVAN­ČIĆ,­ Ivan­ (Iváncsics, Ivan­chich,­János)­ (Ko­mo­ran,­ madž.­ Komárom,­ 25.­XI.­ 1722.­ –­Tr­na­va,­madž.­Nagyszom­bat,­17.­ VII.­ 1784.),­ isu­so­vac,­ fi­lo­zof­ski­ i­ te-o­lo­ški­ pi­sac.­U­Dru­žbu­ Isu­so­vu­ stu­pio­ je­1740.­u­Stol­nom­Bi­o­gra­du­(madž.­Székes-fehérvár).­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­ ško­lo­va­nja­pro­veo­ je­ jed­nu­go­di­nu­kao­pro­po­vjed­nik­u­rod­nom­gra­du,­a­za­tim­je­šest­go­di­na­pro-fe­sor­na­isu­so­vač­kom­sve­u­či­li­štu­u­Tr­na­vi.­Pre­ma­J.­Szinnyeiju,­pre­da­vao­ je­pe­da­go-gi­ju,­tj.­fi­lo­zo­fi­ju,­i­jed­nu­go­di­nu­po­vi­jest,­dok­ je­ pre­ma­Ma­džar­sko­mu­ ka­to­lič­ko­mu­lek si ko nu­ pre­da­vao­ ma­te­ma­ti­ku­ i­ fi­zi­ku,­što­se­či­ni­toč­ni­jim,­jer­je­dan­nje­gov­udž-be­nik­ma­te­ma­ti­ke­bio­du­go­ra­bljen­u­na­sta-vi.­Funk­ci­ju­du­hov­no­ga­rav­na­te­lja­ma­džar-sko­ga­bo­go­slov­no­ga­za­vo­da­Pa zma ne um u Be­ču­ob­na­šao­ je­od­1761.­ (po­Szinnyeiju­1760.)­ do­ 1762.,­ po­sli­je­ je­ bio­ pro­fe­sor­dog­ma­ti­ke­ na­ beč­kom­ sve­u­či­li­štu,­ a­ nad-zor­nik­ na­sta­ve­ (Pra e fec tus ge ne ra lis stu-di o rum)­na­Sve­u­či­li­štu­u­Tr­na­vi­1770.-73.­Na­kon­ ras­pu­šta­nja­ isu­so­vač­ko­ga­ re­da­ po-stao­je­ka­no­ni­kom­ostro­gon­sko­ga­kap­to­la­i­na­slov­ni­opat­u­Siklósu.­Bio­je­rek­tor­Bo-go­slov­no­ga­fa­kul­te­ta­u­Tr­na­vi­1775.-77.,­a­po­sli­je­ar­hi­đa­kon­u­Hon­tu,­sje­ver­no­od­Bu-di­ma.­Na­pi­sao­je­vi­še­fi­lo­zof­skih­knji­ga­te­dje­la­iz­ma­te­ma­ti­ke­i­fi­zi­ke.Dje­la:­Pro so po pe jae ex sac ris li te ris de sump tae, ho­no­ri...­du­o­rum­neo­bac­ca­la­u­re­o­rum,­dum­i...­uni­ver­si­ta­te­Cas­so­vi­en­si,­pri­ma­aa.­ll.­et­phi­lo­sop­hi­ae­la u re ae in sig ni ren tur, pro mo to re Franc. Xav. Ex-ter­re­ic­her,­ a­ po­e­tis­ Cas­so­vi­en­si­bus­ di­ca­tae,­ Cas-so­vi­ae,­1747;­Ele men ta op ti cae,­Tyrna­vi­ae,­1750;­Ora tio de San ctis si mae Vir gi nis in ta mi na to con-cep tu...,­ Tyrna­vi­ae,­ 1752;­ Uni­ver­sae­ mat­he­se­os­bre vis in sti tu tio the­o­re­ti­co­prac­ti­ca­ex­ope­ri­bus P. P.­Soc.­Je­su­col­lec­ta,­com­plec­tens­hac­pri­ma­par­te­arit­hme­ti­cam,­ge­o­me­tri­am,­ tri­go­no­me­tri­am,­mec­ha­ni­cam,­ sta­ti­cam,­ hydro­sta­ti­cam,­ hydra­u­li­cam,­aero me tri am,­Tyrna­vi­ae,­1752; Pars II. Com plec-tens op ti cam, ca top tri cam, di op tri cam, astro no mi-am,­Tyrna­vi­ae,­1753;­Pars­III.­Com­plec­tens­ar­chi­tec­tu­ram­ mi­li­ta­rem,­ al­ge­bram­ et­ ho­ro­grap­hi­am, Tyrna­vi­ae,­ 1755;­Pa negyri cus D. Ig na tio dic tus, Tyrna­vi­ae,­1753;­In sti tu ti o nes Lo gi cae in usum di-sci pu lo rum con scrip tae,­Tyrna­vi­ae,­1757; In sti tu ti-o­nes­Me­taphysi­cae,­Tyrna­vi­ae,­1758;­In sti tu ti o nes Physi­cae,­ Tyrna­vi­ae,­ 1759;­ As ser to i nes ex Uni-ver­sa­Phi­lo­sop­hia..,­Tyrna­vi­ae,­1759;­As ser ti o nes

IVAN­DE­KIĆ­BE­LA­I­MA­RI­CA

71

­ Iz­van­ma­tič­ne­ ku­će,­ u­ su­rad­nji­ sa­ Sa-njom­Kre­ko­vić-Šte­fa­no­vić,­pri­ku­pi­la­je­bi-bli­o­graf­sku­ gra­đu­ i­ ure­di­la­ knji­gu­Gra­đa­za­bi­bli­o­gra­fi­ju­Iva­na­Me­štro­vi­ća­od­1899.­do­1993.­(Za­greb,­1993.).­Na­kon­smr­ti­Jo-si­pa­Bu­ljov­či­ća­ pri­re­di­la­ je­ knji­gu­ nje­go-vih­ te­a­tro­lo­ških­ tek­sto­va­Su­bo­tič­ki­ka­za­li­šni za pi si­ (Za­greb,­2008.).­Struč­ne­član­ke­ob­ja­vi­la­je­u­pe­ri­o­di­ci­Hr­vat­ski­ise­lje­nič­ki­zbor nik (2005. i 2007.), Ko lo (3/2005), Stu-dia­le­xi­co­grap­hi­ca­(br.­1,­2007)­te­u­zbor-ni­ci­ma­(npr.­Zbor nik ra do va s II. znan stve-nog­ sku­pa­»Da­ni­ Ili­je­Okru­gi­ća«,­Za­greb­–­Ze­mun,­2007.),­ a­pro­zne­cr­ti­ce­ i­ krat­ke­knji­žev­ne­ osvr­te­ spo­ra­dič­no­ ob­ja­vlju­je­ u­su­bo­tič­kom­ ča­so­pi­su­Kla­sje­ na­ših­ rav­ni i ka­len­da­ru­Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca.

N.­Ze­lić

IVAN­ČIĆ,­ Vik­tor (Ivan­chich)­ (Pe­šta,­20.­ II.­ 1812.­ –­Beč,­ 9.­ III.­ 1892.),­ dok­tor­me­di­ci­ne.­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­me­di­cin­sko­ga­fa­kul­te­ta­ 1834.­ pro­veo­ je­ go­di­nu­ da­na­ na­sta­ži­ra­nju­ kao­ po­moć­ni­ li­ječ­nik­ u­ bol­ni­ci­sv.­Ro­ka­ u­Pe­šti,­ a­ za­tim­ je­ ra­di­ uče­nja­ i­na­pre­do­va­nja­u­stru­ci­po­šao­u­Pa­riz.­Oda-tle­se­1836.­vra­tio­u­rod­ni­grad,­ali­se­1838.­traj­no­na­sta­nio­u­Be­ču,­gdje­ je­po­stao­ je-dan­od­naj­vr­sni­jih­li­ječ­ni­ka­i­znan­stve­ni­ka.­Od­li­ko­van­je­re­dom­vi­te­za­Že­lje­zne­kru­ne­III.­ re­da,­ bio­ je­ no­si­telj­ ru­sko­ga­ car­sko­ga­od­lič­ja­Sta­ni­sla­vo­ve­kru­ne­ te­do­bit­nik­ ru-munj­sko­ga­ od­lič­ja­ Kra­ljev­sko­ga­ zvje­zda-no­ga­ re­da.­ Bio­ je­ član­ vi­še­ znan­stve­nih­udru­ga.­ U­ mi­ro­vi­nu­ se­ po­vu­kao­ 1881.­ S­rod­nim­ je­ gra­dom­ kon­ti­nu­i­ra­no­ odr­ža­vao­kon­tak­te­te­je­pri­Bu­dim­pe­štan­skoj­udru­zi­li­ječ­ni­ka­osno­vao­fond­za­li­ječ­ni­ke­u­ne­vo-lji,­za­nji­ho­ve­udo­vi­ce­i­si­ro­čad,­s­fon­dom­od­15.000­ fo­rin­ta,­ dok­ je­ za­ zgra­du­ li­ječ-nič­ke­udru­ge­da­ri­vao­ti­su­ću­fo­rin­ta.­ Bio­je­je­dan­od­pi­o­ni­ra­na­po­lju­uro­lo-gi­je,­ na­po­se­ se­ is­tak­nuo­ na­ po­lju­ is­tra­ži-va­nja­ ka­men­ca­ na­ mo­krać­nim­ pu­to­vi­ma.­Bu­du­ći­da­je­bio­i­ki­rurg,­na­kon­do­la­ska­u­Beč­bio­ je­me­đu­pr­vi­ma­ko­ji­ su­ se­ba­vi­li­ope­ri­ra­njem­ka­me­na­u­mo­krać­nim­pu­to­vi-ma.­To­mu­je­pi­ta­nju­po­sve­tio­mno­ge­stu­di-je,­ko­je­je­ob­ja­vlji­vao­u­Or­vo­si­Tár­(Pest),­Ne ue Ze­itschrift­ für­ Na­tur­­ und­ He­il­kun­de (Dres­den),­Wi­e­ner­ me­di­zi­nische­ Woc­

henschrift (Wi en) i Mit te i lun gen der. k.k. Ge­sellschaft­der­Ärzte (Wi en)Dje­la:­Dis ser ta tio ina ug. Me di ca : Mu si ca me di ca, Pe­sti­ni,­ 1834;­Kri­tische­Be­le­uc­htung der Bla sen-ste­in­zer­trümme­rung,­wie­sie­he­u­te­da­steht,­gestützt­auf­eine­Er­fa­hrung­von­23­ge­lun­ge­nen­Fällen,­Wi-en,­ 1842;­Über­ die­ or­ga­nische­ Ve­ren­ge­rung­ der­Harnröhre und­ ihre­ auf­ pat­ho­lo­gische­ Ana­to­mie­und­ za­hlre­ic­he­ Er­fa­hrung­ ge­gründe­te­ voll­kom­men ste He i lung,­Wi­en,­ 1846;­Einundzwan­zig­ ne­ue­Fälle von­Bla­sen­ste­in­zer­trümme­rung.­Aus­der­Pra xis,­Wi­en,­1846;­Ne­u­er­Be­richt­über­19­Fälle­aus­geführ­ter­ Bla­sen­ste­in­zer­trümme­rung.­ Nebst­einem­An­han­ge:­Über­den­Fortschritt­in­der­Lit­ho­trip­sie­durch­Be­zi­e­hung­der­Äther­Nar­ko­se, Wi en, 1851;­26­Ne­ue­Fälle vollführ­ter­Bla­sen­stein­Zer­trümme­rung;­ zu­we­i­len­ mit­ Be­i­hil­fe­ der­ Chlo­ro­form-Nar ko se,­ Wi­en,­ 1854;­ Mein Epi log, Wi en, 1881;­A­kőmorzsolásról­ :­Válogatott­ fe­je­ze­tek­dr.­Ivan­chich­munkáiból,­Bu­da­pest,­1892.

Lit.:­ L.­ Eisen­berg,­Das Ge i sti ge Wi en, 2, Wi en, 1893;­ B.­ Pi­trolffy-Szabó,­ A­ magyar­ származású­Ivánchich­ Vik­tor­ az­ el­ső­ urológiai­ magántanár,­Orvostörténe ti közlemények,­ 27,­Bu­da­pest,­ 1963;­L­ Vértes,­ Dr.­ Ivan­chich­ Vik­tor,­ Or­vo­si­ he­ti­lap, 125,­ Bu­da­pet,­ 1984;­ L.­Mercz,­ Ivan­chich­Vik­tor­élet­mű­ve­(1812-1892),­Or­vo­si­he­ti­lap,­133,­Bu­da-pest,­1992.

L.­He­ka

IVAN­DE­KIĆ­ BE­LA­ I­ MA­RI­CA, me-mo­ri­jal­ni­ tur­nir­ u­ gim­na­sti­ci­ za­ pi­o­ni-re­ i­ pi­o­nir­ke.­ Odr­ža­vao­ se­ u­ or­ga­ni­za­ci­ji­Gim­na­stič­ko­ga­ sa­ve­za­ Voj­vo­di­ne­ u­ čast­gim­na­stič­ko­mu­tre­ne­ru­Be­li­Iv­ko­vi­ću­Ivan-de­ki­ću­i­nje­go­voj­kće­ri­gim­na­sti­čar­ki­Ma-ri­ci­(Ma­ri­ji)­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­ko­ji­su­tra-gič­no­pre­mi­nu­li­16.­IX.­1967.­ Po­čet­na­je­ide­ja­bi­la­da­se­tur­nir­sva­ke­go­di­ne­ odr­ža­va­ u­ dru­gom­ voj­vo­đan­skom­gra­du­ ra­di­ po­pu­la­ri­za­ci­je­ gim­na­sti­ke.­ Pr-vi­ je­ tur­nir­odr­žan­1969.­u­Su­bo­ti­ci,­ a­do­1973.­do­ma­ći­ni­tur­ni­ra­bi­li­su­dva­put­No-vi­Sad­i­je­dan­put­Sri­jem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Od­1973.­grad­u­ko­jem­su­ži­vje­li­i­ra­di­li­Be­la­i­Ma­ri­ca­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­–­Su­bo­ti­ca­–­po-stao­je­stal­nim­do­ma­ći­nom­na­tje­ca­nja.­Po-sljed­nji­tur­nir­odr­žan­je­u­Su­bo­ti­ci­16.­XII.­1990.,­ a­ na­kon­ ras­pa­da­SFRJ­vi­še­ se­ni­je­odr­ža­vao.Lit.:­Fi­zič­ka­kul­tu­ra­i­sport­u­Voj­vo­di­ni­1945­1975, ur.­M.­Vra­nić,­No­vi­Sad,­1975.

P.­Sken­de­ro­vić

IVAN­DE­KIĆ

72

IVAN­DE­KIĆ,­Ma­ri­ca­→­Iv­ko­vić­Ivan­de-kić,­Ma­ri­ja

IVÁNFALVA­→­Lenija

IVA­NIĆ­ (Iva­nich,­ Ivanyich,­ Iva­nics), ple­mić­ka­ po­ro­di­ca.­ Kralj­ Fer­di­nand­ III.­do­di­je­lio­ je­ 20.­ I.­ 1656.­ ple­mić­ki­ na­slov­Andrásu­ Kalapátyju­ i­ nje­go­voj­ po­ro­di­ci,­šur­ja­ku­ Iva­nu­ Iva­ni­ću­ (János­ Ivanych),­nje­go­voj­ su­pru­zi­Ani­Kalapáty­ i­ si­nu­Al-ber­tu.­ Plem­stvo­ je­ pro­gla­še­no­ iste­ go­di­ne­u­ He­ve­škoj­ žu­pa­ni­ji.­ Na­ te­me­lju­ po­tvr­de­te­žu­pa­ni­je­me­đu­ple­mi­će­Bač­ko-bo­dro­ške­žu­pa­ni­je­pri­mlje­ni­su­Jo­sip,­Ivan­i­Eme­rik­

(Mir­ko)­Iva­nić­1780.­go­di­ne,­za­tim­Ja­kov­i­To­mo­1790.­ te­ Jo­sip,­Đu­ro­ i­ Ivan­1799.­go­di­ne.­ Iz­ te­ je­ po­ro­di­ce­ Đu­ro­ Iva­nić­ 9.­XII.­ 1803.­ do­bio­ do­na­ci­ju­ na­ 6/24­ po­sje-da­ u­ Le­me­šu­ (madž.­ Ne­mesmi­li­tics,­ srp. Sve­to­zar­Mi­le­tić).­Pri­po­pi­su­žu­pa­nij­sko­ga­pu­čan­stva­1841.­u­Su­bo­ti­ci­je­po­pi­sa­no­de-set­čla­no­va­te­po­ro­di­ce,­u­Mo­lu­je­dan,­a­u­Le­me­šu­23.­ Opis­gr­ba­(1656.):­Na­pla­vom­po­lju­na­ze­le­noj­ ze­mlji­ iz­ sre­br­ne­ se­ ri­je­ke­ uz­di­že­dvo­re­pi­zlat­ni­lav­sa­sa­bljom­u­de­snoj­ša­pi.­Iz­nad­nje­ga­je­sre­br­ni­po­lu­mje­sec­s­de­sne­stra­ne,­a­zlat­na­zvi­je­zda­s­li­je­ve­stra­ne.­Ka-ci­ga:­na­kru­ni­sto­ji­bi­je­li­go­lub­sa­ze­le­nom­ma­sli­no­vom­ gran­či­com­ u­ klju­nu.­ Plašt:­pla­vo-zla­tan,­cr­ve­no-sre­brn.Lit.:­E.­Re­is­zig,­A­vármegye­ne­mes­családai,­Bács-Bo drog vármegye,­2,­Bu­da­pest­[1909];­V.­Du­i­šin,­Ple­mić­ke­ po­ro­di­ce­ II,­ Voj vo di na,­ 2,­ No­vi­ Sad,­[1941];­M.­Szlu­ha,­Bács-Bo drog vármegye ne mes családjai,­Bu­da­pest,­2002.

L.­He­ka

IVA­NIĆ,­ Alek­san­dar­ (Le­meš,­ 15.­ III.­1915.­ –­ Som­bor,­ 7.­ I.­ 2000.),­ hr­vač.­ Sin­Ma­ti­je­ i­ Ju­li­ja­ne,­ rođ.­ Ko­lar.­ Na­kon­ što­je­ 1930.­ kao­ pet­na­e­sto­go­di­šnjak­ do­šao­ u­Som­bor­ na­ iz­u­ča­va­nje­ ko­vač­ko­ga­ obr­ta,­po­čeo­se­ba­vi­ti­hr­va­njem­u­Hr­vač­kom­klu-bu Rad­nič­ki.­Na­ pr­ven­stvu­Du­nav­ske­ ba-no­vi­ne­1932.­bio­je­dru­gi,­a­pr­vak­Drav­ske­ba­no­vi­ne­po­stao­je­1936.­Ra­di­po­sla­oti­šao­je­naj­pri­je­u­Ma­ri­bor,­gdje­ je­na­stu­pao­za­ta­mo­šnji­ ŠK­Ma­rat­hon,­ za­tim­ se­ vra­tio­ u­Som­bor,­a­1939.­oti­šao­je­u­Sa­ra­je­vo,­gdje­je­ po­stao­ član­HK­Haj duk.­Ne­ko­ vri­je­me­bio­ je­ i­član­ŠK­Cro a tia­ (Za­greb).­Na­dr-žav­nim­ pr­ven­stvi­ma­ Kra­lje­vi­ne­ Ju­go­sla-vi­je­ tri­put­ je­osva­jao­dru­go­mje­sto:­1936.­u­ ka­te­go­ri­ji­ do­ 79­ kg­ kao­ član­Ma­rat­ho­na,­ 1938.­ do­ 72­ kg­ kao­ član­Rad­nič­ko­ga i­ 1939.­ do­ 72­ kg­ kao­ član­Haj du ka.­Naj-ve­ći­uspjeh­po­sti­gao­je­na­stu­pom­za­re­pre-zen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­ 1940.­ na­ pr­ven­stvu­Bal­ka­na­u­Istan­bu­lu,­no­ni­je­uspio­osvo­ji­ti­od­lič­je.­ God.­1943.­u­Bu­dim­pe­šti­je­za­vr­šio­te-čaj­ za­ tre­ne­ra­ hr­va­nja­ slo­bod­nim­ sti­lom­ i­na­kon­po­vrat­ka­u­Som­bor­osno­vao­ je­Hr-

vač­ki­klub­slo­bod­no­ga­sti­la­Le ven te,­u­ko-jem­je­bio­tre­ner.­U­sport­skoj­ka­ri­je­ri,­ko­ja­je­ tra­ja­la­ vi­še­ od­ 20­ go­di­na,­ po­sljed­nji­ je­na­stup­ imao­1951.­u­Som­bo­ru­u­pri­ja­telj-skom­ su­sre­tu­ re­pre­zen­ta­ci­ja­ Ju­go­sla­vi­je­ i­Ru­munj­ske.Lit.:­D.­Ko­lun­dži­ja,­Rva nje u Ju go sla vi ji,­Be­o­grad,­1998;­ D.­ Ko­lun­dži­ja,­RK­ »Rad­nič­ki«­ 1912­2012 (ru­ko­pis).

Z.­Čo­ta­i­E.­He­mar

Aleksandar Ivanić

Grb­plemićke­porodice­Ivanić

IVA­NIĆ

73

IVA­NIĆ,­ Ivan­ (Tiszaföldvár,­ srp.­ Bač-ko­Gra­di­šte,­6.­VII.­1867.­–­Be­o­grad,­31.­I.­ 1935.),­ di­plo­mat,­ no­vi­nar,­ knji­žev­nik.­Osnov­nu­ i­ sred­nju­ško­lu­po­la­zio­ je­u­No-vom­Sa­du,­Vr­ba­su­i­Sri­jem­skim­Kar­lov­ci-ma,­ a­pra­vo­ je­ iz­van­red­no­ stu­di­rao­u­Bu-dim­pe­šti.­ Zbog­ na­ci­o­nal­ne­ ak­tiv­no­sti­ bio­je­pro­ga­njan­i­in­ter­ni­ran.­Iz­Bu­dim­pe­šte­je­naj­pri­je­po­bje­gao­u­Ru­munj­sku,­a­u­Sr­bi­ju­(1888.),­oda­kle­je­opet­pro­tje­ran­u­Ru­munj-sku.­U­Sr­bi­ju­se­taj­no­vra­tio­na­kon­ab­di­ka-ci­je­ kra­lja­Mi­la­na­Obre­no­vi­ća­ 1889.­ te­ je­po­čeo­ ra­di­ti­ kao­ či­nov­nik­ u­ Mi­ni­star­stvu­vanj­skih­po­slo­va­Sr­bi­je.­Kao­kon­zu­lar­ni­či-nov­nik­(pi­sar,­vi­ce­kon­zul,­taj­nik)­slu­žio­je­u­ su­sjed­nim­ ze­mlja­ma­ –­Austro-Ugar­skoj­(Bu­dim­pe­šta,­ 1893.-94.,­ 1905.-08.)­ i­Tur-skoj­(Pri­šti­na,­1894.-95.,­1898.-99.;­So­lun,­1895.-98.;­ Bi­tolj,­ 1899.-1900.;­ Sko­plje,­1900.-03.,­ Ca­ri­grad,­ 1904.-05.).­ Ob­na­šao­je­du­žnost­še­fa­pres­bi­roa­Mi­ni­star­stva­vanj-skih­ po­slo­va­ 1908.-12.­ Na­kon­ ra­ta­ 1918.­bio­ je­ dr­žav­ni­ po­vje­re­nik­ u­ Vr­šcu,­ a­ po-sljed­njih­de­set­go­di­na­šef­Sre­di­šnje­ga­pres-bi­roa­u­Ri­je­ci,­Tr­stu­ i­Frank­fur­tu­na­Maj-ni.­Bio­je­ured­nik­vi­še­li­sto­va­i­ča­so­pi­sa­te­do­pi­snik­vi­še­ino­zem­nih­li­sto­va.­Ba­vio­se­i­knji­žev­no­šću,­pi­sa­njem­po­vi­je­snih­ra­do­va­i­pu­bli­ci­sti­kom.­U­po­vi­je­snim­dje­li­ma­ba­vio­se­Sr­bi­ma­u­Ugar­skoj­ i­Tur­skoj.­Ob­ja­vlji-vao­je­pod­pse­u­do­ni­mi­ma­Sr­bin,­Sr­bi­no­vić,­Sr­bin­Sr­bi­no­vić­–­Voj­vo­đa­nin,­I.I-ć.­ Za­ po­du­nav­ske­ Bu­njev­ce­ zna­ča­jan­ je­kao­ autor­ po­vi­je­sno-et­no­graf­ske­ ras­pra­ve­O Bu njev ci ma,­ ko­ja­ je­ 1893.,­ kao­ je­di­ni­pri­spje­li­ rad,­ na­gra­đe­na­ sa­ 100­ fo­rin­ta­ na­na­tje­ča­ju­Ma­ti­ce­srp­ske­ko­ji­je­na­tu­te­mu­već­ne­ko­li­ko­pu­ta­pri­je­to­ga­bio­ne­u­spje­šno­ras­pi­si­van.­Ras­pra­va­je­iste­go­di­ne­pod­tim­na­slo­vom­ti­ska­na­u­Le to pi su Ma ti ce srp ske (br.­3­i­4),­a­na­kon­to­ga­i­kao­do­pu­nje­no­i­is­pra­vlje­no­po­seb­no­iz­da­nje­1894.­u­Su­bo-ti­ci­ u­ štam­pa­ri­ji­Du­ša­na­Pe­tro­vi­ća.­No­vo,­iz­mi­je­nje­no­i­do­pu­nje­no­iz­da­nje­pod­na­slo-vom­Bu­njev­ci­ i­ Šok­ci­u­Bač­koj,­Ba­ra­nji­ i­Li­ci­(isto­ri­ja,­et­no­gra­fi­ja,­kul­tu­ra,­dru­štvo,­broj­no­i­pri­vred­no­sta­nje,­et­nič­ke­oso­bi­ne) ti­ska­no­je­1899.­za­srp­ske­či­ta­te­lje­na­ći­ri-li­ci­u­Be­o­gra­du.

­ U­ njoj­ iz­ra­ža­va­ mi­šlje­nje­ da­ ime­ Bu-nje­vac­ne­mo­že­ozna­ča­va­ti­ne­či­ju­»na­rod-nost«,­već­»ime­nom­Bu­njev­ca­ozna­ča­va­se­vi­še­ze­mljak­(kao­na­pr.­Ba­čva­nin,­Sre­mac,­Li­ča­nin,­ Kra­ji­šnik­ itd.)«.­ No­ ka­te­go­rič­ki­za­stu­pa­ sta­ja­li­šte­ da­ su­ »Bu­njev­ci­ po­ na-rod­no­sti­Sr­bi«­za­to­ što­»sta­ra­nji­ho­va­po-stoj­bi­na,­ ot­ku­da­ se­ ova­mo­ do­se­li­še,­ ni­je­

ze­mlja,­ vi­še­ na­ro­da­ u­ njoj­ je­ sa­mo­ je­dan­na­rod­ i­ to­srp­ski,­ko­ji­ is­po­ve­da­ tri­ve­re,­a­pri­pa­da­sa­mo­jed­noj­srp­skoj­na­rod­no­sti«,­a­isto­je­sma­trao­i­za­bač­ke­Šok­ce.­Tvr­dio­je­da­je­je­zik­ko­jim­go­vo­re­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­»srp­ski­ je­zik­ i­ to­ još­ naj­či­sti­ji«,­ pri­ če­mu­su­ bač­ki­ Bu­njev­ci­ po­sta­li­ ikav­ci,­ ali­ ni­su­po­sta­li­ Hr­va­ti­ »u­ pr­vom­ re­du­ za­to­ što­ su­što­kav­ci­te­osim­to­ga­što­go­vo­re­či­sto­srp-skim­je­zi­kom«.­Iako­je­u­ras­pra­vi­pri­ku­pio­mno­ge­ va­žne­ po­dat­ke­ za­ bač­ke­Bu­njev­ce­i­Šok­ce,­ona­je­ima­la­na­gla­še­nu­ide­o­lo­šku­funk­ci­ju,­ ko­ja,­ pri­mje­ri­ce,­ do­la­zi­ do­ iz­ra-ža­ja­kad­go­vo­ri­o­pra­po­stoj­bi­ni­Bu­nje­va­ca:­»Her­ce­go­vi­na­kao­po­kra­ji­na­bi­la­je­sa­stav-ni­deo­ve­li­kog­srp­skog­car­stva­ko­je­za­u­zi-ma­še­ce­lo­bal­kan­sko­tro­po­lje­i­ko­je­za­plju-ski­va­hu­če­ti­ri­mo­ra.­Za­vre­me­Tu­ra­ka­be­še­u­njoj­sa­mo­je­dan­na­rod,­srp­ski,­a­i­da­nas­spa­da­ona­u­naj­či­sti­je­srp­ske­kra­je­ve.«­To­po­tvr­đu­ju­i­nje­go­va­sta­ja­li­šta­u­dru­gim­dje-li­ma,­npr.­u­knji­zi­Ma­će­do­ni­ja­i­Ma­će­don­ci pi­še­ da­ je­ »sve­bi­lo­ srp­sko«­od­Te­sa­li­je­ i­Epi­ra­do­Sa­ve­i­Du­na­va,­»do­ze­ma­lja­ugar-skih­na­Se­ve­ru­i­mle­tač­kih­na­Za­pa­du«.

I.­Ivanić,­O Bunjevcima, Subotica, 1894.

IVA­NIĆ

74

Dje­la:­ O­ Bu­njev­ci­ma­ :­ po­ve­snič­ko­na­ro­do­pi­sna­ras pra va,­Su­bo­ti­ca,­1894;­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­u­Bač­koj,­ Ba­ra­nji­ i­ Li­ci­ (isto­ri­ja,­ et­no­gra­fi­ja,­ kul­tu­ra,­dru­štvo,­broj­no­ i­pri­vred­no­sta­nje,­et­nič­ke­oso­bi­ne),­Be­o­grad,­1899;­Iz­Ma­će­do­ni­je­o­Ma­će­do­ni­ji, No­vi­Sad,­1901;­Iz­cr­kve­ne­isto­ri­je­Sr­ba­u­Tur­skoj­u XVI II. i XIX. ve ku,­ Be­o­grad-No­vi­ Sad,­ 1902;­Na­Ko­so­vu­:­Sa­Ša­ra,­po­Ko­so­vu,­na­Zve­čan,­Be-o­grad,­1903;­Ma­će­do­ni­ja­ i­Ma­će­don­ci,­1-2,­Be­o-grad,­1906-08;­Ru­mu­ni­u­Ma­će­do­ni­ji­i­Epi­ru, No vi Sad,­1909.

Lit.:­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­6.­I.­1894,­14.­X.­1894,­17.­VII.­1897;­Ne ven,­3/1894,­8/1901,­4/1904,­Su­bo-ti­ca;­ Na­rod­na­ en­ci­klo­pe­di­ja­ srp­sko­hr­vat­ska­slo­ve­nač­ka,­ 2,­ ur.­ S.­ Sta­no­je­vić,­ Za­greb,­ b.g.;­ Lek-si kon pi sa ca Ju go sla vi je,­ 2,­ No­vi­ Sad,­ 1979;­A.­Se­ku­lić,­Bač­ki­ Bu­njev­ci­ i­ Šok­ci,­ Za­greb­ 1989;­ I.­Szentgyörgyi,­E.­Ba­žant,­Su­bo­tič­ka­bi­bli­o­gra­fi­ja­:­A­sza­bad­kai­kiadványok­bibliográfiaja­1871­1918, Su­bo­ti­ca,­1993;­O.­Mi­lo­sa­vlje­vić,­U tra di ci ji na ci-o­na­li­zma­ili­ste­re­o­ti­pi­srp­skih­in­tlek­tu­a­la­ca­XX­ve­ka o »na ma« i »dru gi ma«,­Be­o­grad,­2002;­Srp ski bi­o­graf­ski­reč­nik,­4,­No­vi­Sad,­2009.­ M.­Gr­li­ca­i­S.­Ba­čić

IVA­NIĆ,­ Ju­raj­ (slo­vač.,­ Ju­raj­ Iva­nič, madž.,­ György­ Iva­nics)­ (Binóc,­ slo­vač. Bíňovce,­ili­Kinorány,­slo­vač.­Chyno­rany,­3.­V.­1656.­–­Bu­dim,­3.­IV.­1723.),­ isu­so-vac,­ pro­fe­sor,­ rek­tor­ sje­me­ni­šta,­ vjer­ski­pi­sac.­U­Dru­žbu­ Isu­so­vu­ ušao­ je­ 1675.­ u­Tr­na­vi.­Na­kon­stu­di­ja­u­Tr­na­vi,­Va­ra­ždi­nu­i­Za­gre­bu­bio­je­uči­telj­u­Tren­či­nu­(madž. Trencsén)­i­Le­vo­či­(madž.­Lőc­se).­Pro­fe­sor­re­to­ri­ke­ bio­ je­ na­ sve­u­či­li­štu­ u­Ko­ši­ca­ma­1700.-12.,­gdje­ je­ ra­dio­kao­ is­po­vjed­nik­ i­pred­sjed­nik­ kon­gre­ga­ci­je­ stu­de­na­ta­ i­ su-rad­nik­ or­gu­lja­ša­ u­ ko­šič­kom­ sje­me­ni­štu­Ki­ši­di­a­num.­Po­sli­je­je­bio­rav­na­telj­isu­so-vač­ko­ga­sje­me­ni­šta­u­Bu­di­mu.­Bu­du­ći­da­je­bio­hr­vat­sko­ga­pod­ri­je­tla,­a­k­ to­mu­ ro-đen­na­pod­ruč­ju­da­na­šnje­Slo­vač­ke,­bio­je­po­znat­ i­kao­»tot­ski«­ (slo­vač­ki­ i­op­će­ni­to­sla­ven­ski)­pro­po­vjed­nik­u­Bu­di­mu.­Upra-vljao­ je­ i­ usmje­ra­vao­ po­slo­ve­ ve­za­ne­ uz­iz­grad­nju­ i­ unu­tar­nje­ ure­đe­nje­ zgra­de­bu-dim­sko­ga­isu­so­vač­ko­ga­sje­me­ni­šta,­pa­se­u­Ma­džar­skom­ka­to­lič­kom­lek­si­ko­nu­ spo­mi-nje­i­kao­gra­di­telj.­Autor­je­vi­še­ra­do­va­ko­ji­su­osta­li­u­ru­ko­pi­su.Dje­la:­Sep tem Al lo cu ti o nes Mi li ta res Bel li-Du cum no­stri­ Tem­po­ris,­ Le­utscho­vi­ae,­ 1694;­Vir go De i-

pa ra ex­pra­e­vi­is­Chri­sti­me­ri­tis­ab­ori­gi­na­li­ la­be­pra e ser va ta,­Cas­so­vi­ae,­1696;­Pen tas Qu e sti o num Cu ri o so rum,­Le­utscho­vi­ae,­1697.

Lit.:­ K.­ Szabó,­ Régi magyar könyvtár II. Az 1473–1711­ig­ me­gje­lent­ nem­magyar­ nyel­vű­ ha­zai nyomtatványok jegyzéke,­Bu­da­pest,­ 1885.;­C.­Som­mer­vo­gel-Augu­stin­ et­ A.­ de­ Bac­ker,­ Bi bli-othèque­de­la­Com­pag­nie­de­Je­sus,­1-10,­Bru­xel-les-Pa­ris,­ 1890-1909;­ J.­ Szinnyei,­ Magyar írók éle te és munkái,­5,­Bu­da­pest,­1980;­Katolícke no-viny,­Bra­ti­sla­va,­29.­IV.­2001;­P.­Sedlák,­Li­ko­vi­hr-vat­skog­pod­ri­je­tla­ u­ cr­kve­noj­ po­vi­je­sti­Slo­vač­ke,­Scri nia Sla vo ni ca,­4/2004,­Sla­von­ski­Brod.

L.­He­ka

IVA­NIĆ,­Kar­lo­ (Su­bo­ti­ca,­ 9.­X.­ 1928.­ –­Su­bo­ti­ca,­ 28.­VII.­ 1985.),­ atle­ti­čar.­Sin­ je­Fra­nje­i­Te­re­ze,­rođ.­Pletl.­Osnov­nu­i­sred-nju­ eko­nom­sku­ ško­lu­ te­ Eko­nom­ski­ fa-kul­tet­ za­vr­šio­ je­Su­bo­ti­ci.­Kao­eko­no­mist­ra­dio­ je­ u­ ne­ko­li­ko­ su­bo­tič­kih­ pod­u­ze­ća.­Atle­ti­kom­ se­ po­čeo­ ba­vi­ti­ na­kon­ Dru­go-ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ u­ su­bo­tič­kom­ Atlet-skom­klu­bu­Spar tak.­Na­stu­pao­ je­u­ tri­ma­di­sci­pli­na­ma:­110­m­pre­po­ne,­ skok­uvis­ i­tro­skok.­Naj­ve­ći­uspjeh­ostva­rio­ je­na­dr-žav­nom­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1952.­u­Su-bo­ti­ci,­kad­je­bio­pe­ti­u­tro­sko­ku­i­sed­mi­u­sko­ku­uvis.­Za­pa­že­ne­re­zul­ta­te­ostva­rio­je­i­na­po­kra­jin­skoj­ra­zi­ni:­pr­vo­mje­sto­u­sko­ku­uvis­na­la­ko­a­tlet­skom­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­u­No­vom­Sa­du­1947.;­dru­go­mje­sto­u­sko-ku­uvis­ te­ u­ utr­ci­ na­ 110­m­ s­ pre­po­na­ma­na­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­u­Su­bo­ti­ci­1948.;­tre­ća­mje­sta­u­sko­ku­uvis­i­u­utr­ci­na­110­m­s­pre­po­na­ma­na­na­tje­ca­nju­re­pre­zen­ta­ci-ja­Voj­vo­di­ne­ i­ ru­munj­sko­ga­di­je­la­Ba­na­ta­u­Te­mi­šva­ru­1948.;­dru­ga­mje­sta­u­ sko­ku­uvis­te­sko­ku­udalj­na­tur­ni­ru­že­lje­znič­kih­klu­bo­va­u­Su­bo­ti­ci­1948.;­dru­go­mje­sto­u­utr­ci­na­110­m­s­pre­po­na­ma­na­atlet­skom­mi­tin­gu­SD­Mla dost­u­Sa­ra­je­vu­1949.;­pr-vo­mje­sto­ u­ utr­ci­ na­ 110­m­ s­ pre­po­na­ma­na­ sve­ar­mij­skom­ pr­ven­stvu­ u­ atle­ti­ci­ u­No­vom­ Sa­du­ 1949.;­ dru­ga­ mje­sta­ u­ sko-ku­ uvis­ i­ u­ utr­ci­ na­ 110­ m­ s­ pre­po­na­ma­na­atlet­skom­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­u­Sen­ti­1953.;­pr­vo­mje­sto­u­ sko­ku­uvis­na­atlet-skom­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­u­No­vom­Sa­du­1955.­Naj­ve­ći­su­mu­us­pje­si­u­utr­ci­na­110­m­s­pre­po­na­ma­16,2­s­(1953.),­u­sko­ku­uvis­180­cm­teh­ni­kom­»ho­rajn«­(1954.),­a­u­tro-

IVA­NIĆ

75

sko­ku­ 12,67­m­ (1954.)­Atle­ti­kom­ se­ pre-stao­ba­vi­ti­1960.Lit.:­E.­Ti­li,­Atle­ti­ka­u­Su­bo­ti­ci­1945­1963,­Su­bo-ti­ca,­1963;­Lj.­Ga­jić,­Se ni or ska pr ven stva Ju go sla-vi je,­Ja­go­di­na,­2007.

P.­Sken­de­ro­vić

IVA­NIĆ,­ Pa­vao­ (Iva­nich,­ Iva­nics,­ Pál,­Pa­u­lus­de­Iwa­nich,­Pa­vao­iz­Iva­ni­ća)­(?­–­ ?),­ sve­će­nik,­ kro­ni­čar­ i­ kra­ljev­ski­ pi­sar­iz­XV.­st.­Sin­ je­Di­mi­tri­ja­ (De­me­tra)­ Iva-ni­ća.­Kad­ je­ hr­vat­ski­ hu­ma­nist,­ di­plo­mat,­od­go­ji­telj­ i­ kan­ce­lar­ hr­vat­sko­ga­ i­ ugar-sko­ga­kra­lja­Ma­ti­je­Kor­vi­na­Ivan­Vi­tez­od­Sred­ne­(u­ma­džar­skoj­po­vi­je­sti­po­znat­kao­János­Vitéz),­ iza­bran­ za­ va­ra­din­sko­ga­ bi-sku­pa­ (madž.­ Nagyvárad,­ rum.­ Ora­dea)­1445.,­po­veo­ga­je­sa­so­bom­iz­za­gre­bač­ke­bi­sku­pi­je­u­Va­ra­din­kao­svo­je­ga­pri­ja­te­lja­i­po­u­zda­ni­ka,­gdje­ je­bio­dvor­ski­ sve­će­nik.­Za­hva­lju­ju­ći­ Vi­te­zo­voj­ pot­po­ri­ ime­no­van­je­no­si­te­ljem­po­ča­sno­ga­na­slo­va­upra­vi­te-lja­ol­ta­ra­sv.­Pa­vla­Apo­sto­la­u­Va­ra­di­nu,­a­bio­ je­ i­ član­ va­ra­din­sko­ga­ kap­to­la.­Ta­ko-đer­je­uz­Vi­te­zo­vu­pot­po­ru­ime­no­van­1445.­no­ta­rom,­ a­ 1448.­ pro­to­no­ta­rom­ Ugar­ske­kra­ljev­ske­ dvor­ske­ kan­ce­la­ri­je­ u­Bu­di­mu.­Pri­pa­dao­ je­u­dvor­ski­ in­te­lek­tu­al­ni­hu­ma-ni­stič­ki­krug­oko­Iva­na­Vi­te­za­od­Sred­ne,­ko­ji­ su­či­ni­li­znan­stve­ni­ci­ i­pi­sci­na­va­ra-din­skom­ dvo­ru.­ U­ si­ječ­nju­ 1447.­ bio­ je­član­ ugar­sko­ga­ iza­slan­stva­ u­ Be­ču­ ra­di­smi­ri­va­nja­ su­ko­ba­ s­ Hab­sbur­gov­cem­ Fri-e­dric­hom­III.­Šta­jer­skim.­Na­pu­stiv­ši­Vi­te-zo­vu­ slu­žbu,­pro­dao­ je­ ro­di­telj­sko­ ima­nje­i­ oti­šao­Rim,­gdje­ se­1451.­ spo­mi­nje­kao­

pre­vo­di­telj­ za­ tur­ski­ je­zik­ na­ pa­pin­skom­dvo­ru.­Vi­te­zo­vom­ pot­po­rom­ ime­no­van­ je­pot­kraj­ži­vo­ta­ča­zman­skim­ka­no­ni­kom.­ Prem­da­ je­ i­ sam,­kao­so­lid­no­hu­ma­ni-stič­ki­na­o­bra­žen,­bio­do­bar­pi­sac­(ru­ko­pi­si­mu­se­ču­va­ju­u­beč­koj­Dvor­skoj­knji­žni­ci),­u­po­vi­je­sti­je­ostao­za­bi­lje­žen­po­to­me­što­je­ sku­pio­ slu­žbe­nu­ko­re­spon­den­ci­ju­ Iva­na­Vi­te­za­od­Sred­ne,­ko­ju­ je­vo­dio­kao­pi­sar­bu­dim­ske­kra­ljev­ske­kan­ce­la­ri­je­1445.-51.,­i­ uob­li­čio­ je­ u­ knji­gu­ ko­ju­ je­ sam­ ure­dio­(1451.),­ na­pi­sao­ za­bi­lje­ške­ i­ ob­ja­šnje­nja.­Ona­ sa­dr­ža­va­ osam­de­se­tak­ pi­sa­ma­ Iva­na­Vi­te­za­od­Sred­ne­i­sma­tra­se­va­žnim­dje­lom­ma­đar­ske­knji­žev­no­sti­ iz­ raz­do­blja­ hu­ma-ni­zma.­Pi­sma­su­pr­vi­put­ob­ja­vlje­na­1746.­u­Be­ču­(J.­G.­Schwand­ter,­Iohan­nis­de­Zred-na­ Epi­sto­lae,...­ per­ Pa­u­lum­ de­ Iwa­nich,­Sr cip to res re rum Hun ga ri ca rum ve te res, ac­ ge­nu­i­ni,­ 2.­ Bi­bli­o­po­lae­Vin­do­bo­nen­sis, 1746),­a­1980.­kao­kri­tič­ko­ iz­da­nje­u­Bu-dim­pe­šti­(Iohan­nes­Vitéz­de­Zred­na,­Ope ra qu ae su per sunt,­ur.­I.­Bo­ron­kai,­Bu­da­pest,­1980).­Knji­ga­ je­ va­žno­vre­lo­pro­u­ča­va­nja­ma­džar­ske­knji­žev­no­sti­i­lin­gvi­sti­ke.Lit.: A.­Ba­rits,­Scrip to rum ex reg no Sla vo ni ae a sa e cu lo XIV. usque ad XVII. in clu si ve col lec tio, Va­ras­di­ni,­ 1774;­ J.­ Pa­u­er,­Az­ egyházi­ rend­ érde­mei,­ Székes­fejérvár,­ 1847;­V.­Bunyitay,­A­ váradi­püspökség­ története,­ I-III,­ Nagyvárad,­ 1883-84;­Hr vat ska en ci klo pe di ja,­5,­Za­greb,­2003;­Hr vat ski bi o graf ski lek si kon,­6,­Za­greb,­2005.

L.­He­ka

IVA­NIĆ,­Sti­pan­ (Su­bo­ti­ca,­21.­XI.­1862.­–­ Su­bo­ti­ca,­ 9.­ IV.­ 1897.),­ glav­ni­ grad­ski­ra­ču­no­vo­đa.­ Za­vr­šio­ je­ gim­na­zi­ju­ u­ rod-nom­gra­du­i­dr­žav­ni­knji­go­vod­stve­ni­is­pit.­Či­nov­nič­ku­ ka­ri­je­ru­ po­čeo­ je­ 1.­ I.­ 1893.­kao­pod­ra­ču­no­vo­đa,­od­1.­XI.­1884.­bio­je­ra­ču­no­po­la­gač,­ a­ od­ 1.­XI.­ 1887.­ ra­ču­no-vo­đa.­Za­glav­no­ga­ra­ču­no­vo­đu­u­Su­bo­ti­ci­po­sta­vljen­je­1888.­i­ob­na­šao­je­tu­du­žnost­do­kra­ja­ži­vo­ta.­Bio­je­re­for­mi­stič­ke­vje­ro-ispo­vi­je­di,­a­go­vo­rio­je­ma­džar­ski­i­hr­vat-ski­(»dal­ma­tin­ski«)­je­zik.Lit.:­M.­Gr­li­ca,­Sve­tlo­pi­som­me­đu­či­nov­ni­ke:­či-nov­ni­ci­ grad­ske­ upra­ve­ u­ al­bu­mu­ na­sta­lom­ po-vo­dom­ pro­sla­ve­ de­ce­ni­je­ upra­vlja­nja­ Su­bo­ti­com­gra­do­na­čel­ni­ka­ La­za­ra­ Ma­mu­ži­ća,­ Mu­se­ĩon, 8, Su bo ti ca, 2009.

M.­Gr­li­caP.­Ivanić,­Iohannis­de­Zredna­Epistolae,

Beč,­1746.­

IVA­NI­ŠE­VIĆ

76

IVA­NI­ŠE­VIĆ, Ma­te­ (Ma­to,­ Ma­ti­ja)­(Val­po­vo,­ 9.­ IV.­ 1870.­ –­Vo­đin­ci,­ 26.­ IV.­1925.),­fra­nje­vac,­sve­će­nik,­pi­sac.­Gim­na-zi­ju­je­po­la­zio­u­Osi­je­ku,­fi­lo­zo­fi­ju­je­stu­di-rao­u­Be­ču,­a­bo­go­slo­vi­ju­u­Ba­ji.­Za­re­đen­je­u­Ka­la­či­1894.­Ob­ja­vlji­va­ti­je­po­čeo­kao­fra­nje­vač­ki­ bo­go­slov­ u­Ba­ji­ u­ kru­gu­ pre-po­ro­di­te­lja­ bač­kih­ Hr­va­ta.­ Pod­ svo­jim­ se­ime­nom­ja­vio­knji­žev­nim­ra­do­vi­ma­1893.­u Hr vat skom bra ni ku.­ Iste­ go­di­ne­ bio­ je­ured­nik­spo­men-knji­ge­Ibri­ši­mo­vi­ću­1893.­fra­nje­vač­ki­bo­go­slo­vi­(Za­greb,­1893.).­Me-đu­bo­go­slo­vi­ma­i­uči­te­lji­ma­fra­nje­vač­ko­ga­uči­li­šta­u­Ba­ji­ko­ji­su­su­dje­lo­va­li­u­iz­da­va-nju­te­knji­ge­bi­li­su­i­fra­An­te­Eve­to­vić­Mi-ro­ljub,­fra­Ivan­Ra­fael­Ro­dić­i­fra­Mla­den­Bar­ba­rić.­Pre­ma­član­ku­Fra tri spram Bu-nje va ca (Ne ven,­2/1909.),­za­jed­no­s­na­ve-de­nom­tro­ji­com­re­dov­ni­ka­bio­je­i­su­rad­nik­su­bo­tič­ko­ga­li­sta­Ne ven.­ Iz­fra­nje­vač­kog­re­da­is­tu­pio­je­1897.­te­je­ po­stao­ svje­tov­nim­ sve­će­ni­kom.­ Od­ ta-da­kao­ka­pe­lan­i­žup­nik­dje­lu­je­u­Vr­po­lju,­Ivan­ko­vu,­ Ni­kin­ci­ma,­ Ni­jem­ci­ma,­ Osi­je-ku,­Vin­kov­ci­ma,­ Hr­ka­nov­ci­ma,­ Bo­šnja­ci-ma,­ Pi­ško­rev­ci­ma­ i­ Vo­đin­ci­ma.­ Za­jed­no­s­ An­ton­ Eve­to­vi­ćem­ Mi­ro­lju­bom­ bio­ je­1909.­je­dan­od­su­o­sni­va­ča­Klu­ba­hr­vat­skih­knji­žev­ni­ka­u­Osi­je­ku,­či­ji­je­glav­ni­cilj­bi-lo­pro­mi­ca­nje­hr­vat­ske­knji­žev­no­sti,­je­zi­ka­i­ kul­tu­re.­Ob­ja­vlji­vao­ je­ u­ broj­nim­hr­vat-skim­ ča­so­pi­si­ma­ i­ li­sto­vi­ma:­ Fra­nje­vač­kom gla sni ku, Gla sni ku bi sku pi ja bo san ske i sri em ske,­ za­gre­bač­kom­ Ob zo ru, Hr vat-skom bra ni ku, Na rod noj ob ra ni i­ dru­gi-ma.­U­jav­nim­is­tu­pi­ma­i­član­ci­ma­su­prot-sta­vljao­ se­ re­ži­mu­ Khu­e­na­ Héderváryja­ i­ma­dža­ri­za­ci­ji,­ pa­ ga­ je­ Mla­den­ Bar­ba­rić­oci­je­nio­»či­stim­star­če­vi­ćan­cem«.­U­ ti­sku­se­po­ja­vlji­vao­pod­pse­u­do­ni­mi­ma­Iva­ni­še-vić-Zden­čić­ Da­ro­ljub­ Ma­tej,­ Kir-Mi­lek­ i­okre­si­vač­Đur­ko­več­ki.Dje­la:­Pri­po­vi­jet­ke­za­hr­vat­ski­na­rod,­Za­dar,­1893;­Zr­ca­lo­ću­do­red­nog­ži­vo­ta,­Za­dar,­1894.

Lit.:­Fra­tri­spram­Bu­nje­va­ca,­Ne ven,­Su­bo­ti­ca,­br.­1,­ 2/1909;­ M.­ Bar­ba­rić,­ Pri­ja­te­lju­ Ma­ti­ Iva­ni­še-vi­ću,­Hr vat ski bra nik,­br.­33,­Mi­tro­vi­ca,­1896;­S.­Ma­ri­ja­no­vić:­Spo­men-knji­ga­fra­Lu­ki­Ibri­ši­mo­vi­ću­fra­nje­vač­kih­ bo­go­slo­va­ re­do­dr­ža­ve­ Ka­pi­stran­ske­(1893.),­u:­Fra­Lu­ka­ Ibri­ši­mo­vić­ i­nje­go­vo­do­ba,

ur.­ Fi­lip­ Po­tre­bi­ca,­ Ja­stre­bar­sko,­ 2001;­ Hr vat ski bi o graf ski lek si kon,­ 5,­Za­greb,­ 2005;­R.­ Sken­de-ro­vić,­Su­dje­lo­va­nje­sla­von­skih­fra­nje­va­ca­u­na­ci-o­nal­nom­po­kre­tu­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­ti­je­kom­19.­i­ po­čet­kom­20.­ sto­lje­ća,­Scri nia sla vo ni ca,­ br.­ 6,­Sla­von­ski­Brod,­2006.

R.­Sken­de­ro­vić

IVAN­KO­VIĆ,­ ne­ka­da­šnji­ že­lje­znič­ki­ ko-lo­dvor­ sje­ve­ro­i­stoč­no­ od­ Le­me­ša­ (srp. Sve­to­zar­ Mi­le­tić)­ na­ 7.­ ki­lo­me­tru­ pru­ge­pre­ma­Baj­mo­ku.­Bio­je­okru­žen­gu­sto­na-se­lje­nim­Kne­zo­vač­kim­Sa­la­ši­ma­ te­mu­ je­gra­vi­ti­ra­lo­oko­100­sa­la­ša.­Že­lje­znič­ka­pru-ga­Se­ge­din-Su­bo­ti­ca-Som­bor­pu­šte­na­ je­u­pro­met­u­stu­de­nom­1869.,­a­ko­lo­dvor­ota­da­slu­ži­za­put­nič­ki­i­te­ret­ni­pro­met.­Na­ko­lo-dvo­ru­su­to­va­re­ni­rob­ni­vi­ško­vi­ku­ku­ru­za,­pše­ni­ce­i­zo­bi.­Pru­ga­je­bi­la­iz­nim­no­va­žna­za­okol­ne­sa­la­še­jer­je­as­falt­ni­put­iz­gra­đen­tek­ u­ XX.­ st.­ Za­ nov­ča­nu­ na­kna­du­ ko­lo-dvor­je­na­zvan­po­Zol­ta­nu­Ivan­ko­vi­ću,­ko-ji­je­s­nje­ga­pu­to­vao­u­Som­bor­na­po­sao­u­grad­sku­upra­vu.­Uz­ko­lo­dvor­je­bi­la­čar­da,­a­iz­me­đu­dva­ju­svjet­skih­ra­to­va­po­kre­nu­to­je­ i­ osni­va­nje­ ško­le­ na­okol­nim­ sa­la­ši­ma,­ali­bez­uspje­ha.­Uje­sen­1944.­na­ko­lo­dvo­ru­je­is­to­va­ra­no­oruž­je­i­stre­lji­vo­za­Ba­tin­sku­bit­ku.­ Ko­lo­dvor­ je­ za­tvo­ren­ u­ stu­de­nom­1977.­Da­nas­su­ko­lo­dvor­i­ne­ka­da­šnje­sa­la-ško­na­se­lje­u­pot­pu­no­sti­opu­sto­še­ni.

L.­To­ša­ki

IVAN­KO­VIĆ,­ ple­mić­ka­ po­ro­di­ca.­ Kralj­Fer­di­nand­ III.­ da­ro­vao­ je­ u­ Be­ču­ 31.­ X.­1643.­ ple­mić­ki­ na­slov­ Bla­žu­ Ivan­ko­vi­ću,­nje­go­voj­ su­pru­zi­ Ur­su­li­ Se­ve­tić­ te­ dje­ci­Iva­nu,­Da­vi­du,­Je­le­ni,­Ani­i­Ka­ta­ri­ni.­Ple-mić­ki­na­slov­pro­gla­šen­je­iste­go­di­ne­u­Že-lje­znoj­ žu­pa­ni­ji­ (Vas­megye).­ Pri­ na­se­lja-va­nju­Le­me­ša­ona­mo­su­se­do­se­li­li­An­tun­i­Ni­ko­la­te­je­28.­IV.­1744.­pro­gla­še­no­nji­ho-vo­ plem­stvo­ u­ Bač­ko-bo­dro­škoj­ žu­pa­ni­ji.­U­žu­pa­nij­skom­po­pi­su­ple­mi­ća­1798.­ubi-lje­že­ni­ su­Al­bert,­Ta­dej,­Mar­tin­ i­Mi­ho­vil­kao­ple­mi­ći­u­Le­me­šu,­a­1808.­još­i­Đu­ro.­Po­ro­di­ca­ je­ 3.­XII.­ 1803.­ do­bi­la­ da­rov­ni-cu­za­po­sjed­u­Le­me­šu.­Po­tom­ci­po­ro­di­ce­i­da­nas­ži­ve­u­tom­mje­stu.­ Opis­ gr­ba­ (1643.):­Na­ pla­voj­ po­vr­ši­ni­na­ze­le­noj­ze­mlji­na­la­zi­ se­vi­tez­na­bi­je­lu­ko­nju,­ odje­ven­ u­ cr­ve­nu­ odje­ću­ sa­ žu­tim­

IVAN­KO­VIĆ

77

či­zma­ma,­ko­ji­u­de­sni­ci­dr­ži­sa­blju,­a­u­li­je-voj­ru­ci­va­gu.­Ka­ci­ga:­u­gni­je­zdu­sje­di­pe­li-kan,­ko­ji­svo­je­mla­de­pti­će­hra­ni­vla­sti­tom­kr­vlju.­Plašt:­pla­vo-zla­tan,­cr­ve­no-sre­brn.Lit.:­ V.­ Du­i­šin,­ Ple­mić­ke­ po­ro­di­ce­ II,­ Voj vo di-na,­2,­No­vi­Sad,­[1941];­M.­Szlu­ha,­Bács-bo drog vármegye ne mes családjai,­Bu­da­pest,­2002.

L.­He­ka

IVAN­KO­VIĆ,­ Ivan­ (Ivánkovits,­ János)­(Se­ge­din,­ 24.­XII.­ 1846.­ –­Alag­ kraj­Bu-dim­pe­šte,­31.­III.­1910.), bi­skup,­na­slov­ni­opat,­ za­stup­nik­ u­ Ugar­skom­ sa­bo­ru.­ Ro-đen­ je­ kao­ pr­vo­ di­je­te­ u­ obi­te­lji­ sta­kla­ra­Jánosa­ Ivánkovitsa­ (1818.-93.)­ i­Rozálije,­rođ.­Mi­ku­la.­Imao­je­tri­bra­ta:­Alek­san­dra­(Sándor),­ Oska­ra­ (Oszkár)­ i­ Ko­lo­ma­na­(Kálmán)­te­dvi­je­se­stre:­Te­re­zi­ju­(Terézia)­i­ Ljud­mi­lu­ (Lud­mil­la).­ Osnov­nu­ ško­lu­ i­gim­na­zi­ju­kod­pi­ja­ri­sta­za­vr­šio­ je­1864.­u­rod­nom­gra­du.­Išao­je­u­isti­raz­red­s­An­ta-lom­Bérczyjem,­ si­nom­grad­sko­ga­ ka­pe­ta-na­An­ta­la­Bérczyja,­s­Di­mi­tri­jem­Vu­ko­vi-ćem­(Döme­Vu­ko­vics),­ si­nom­Alek­san­dra­Vu­ko­vi­ća­ (Sándor­ Vu­ko­vics),­ srp­sko­ga­pra­vo­slav­no­ga­ žup­ni­ka­ u­ Se­ge­di­nu,­ te­ sa­Sa­mu­e­lom­Lő­wom­ (Sámuel­ Lőw),­ si­nom­uče­no­ga­ se­ge­din­sko­ga­ ra­bi­na­ Le­o­pol­da­(Lipót)­ Lő­wa.­ Na­kon­ ma­tu­re­ po­šao­ je­ u­Te­mi­švar­na­ stu­dij­ te­o­lo­gi­je,­ ko­ji­ je­ za­vr-šio­1868.­Bu­du­ći­da­još­ni­je­bio­sa­zrio­do­ka­non­ske­ do­bi,­ dvi­je­ je­ go­di­ne­ ra­dio­ kao­kuć­ni­od­go­ji­telj­kod­La­jo­sa­Mu­raya,­ve­le-po­sjed­ni­ka­u­Tol­nan­skoj­žu­pa­ni­ji.­ Za­sve­će­ni­ka­ga­je­za­re­dio­János­Ne­hi-ba,­na­slov­ni­bi­skup­knin­ski­u­Ka­la­či­5.­V.­1870.,­a­od­1871.­bio­je­ka­pe­lan­u­No­vom­

Be­če­ju,­oda­kle­se­1873.­vra­tio­u­Se­ge­din.­On­dje­ je­ oba­vljao­ slu­žbu­ ka­pe­la­na,­ a­ od­1877.­vje­ro­u­či­telj­ je­u­ sre­di­šnjoj­grad­skoj­žu­pi­ (Belvárosi­ plébánia).­ Kao­ ka­te­he­ta­imao­je­75­sa­ti­na­ tje­dan­(u­Glav­noj­re­al-noj­ ško­li,­ u­Uči­telj­skoj­ ško­li­ te­u­gra­đan-skoj­ško­li­za­dje­ča­ke­ i­u­gra­đan­skoj­ško­li­za­dje­voj­či­ce,­od­no­sno­u­osnov­noj­ško­li­za­dje­ča­ke),­pa­je­u­ne­mo­guć­no­sti­odr­ža­va­nja­to­li­ko­ga­bro­ja­ sa­ti­ pred­lo­žio­ re­for­mu­vje-ro­u­či­telj­ske­slu­žbe.­Ona­je­pri­hva­će­na­te­je­po­sli­je­pod­u­ča­vao­vje­ro­na­uk­sa­mo­u­Glav-noj­ re­al­noj­ ško­li­ i­ u­ puč­koj­ ško­li.­ Na­kon­što­ je­1885.­oslo­bo­đe­no­mje­sto­žup­ni­ka­u­Žu­pi­sve­to­ga­Ro­ka­u­ta­da­još­no­vom­di­je­lu­Se­ge­di­na,­ime­no­van­je­za­ta­mo­šnje­ga­žup-ni­ka.­Bu­du­ći­da­ je­zbog­ka­ta­stro­fal­ne­po-pla­ve­1879.­cr­kva­bi­la­po­pri­lič­no­ošte­će­na,­dao­ ju­ je­ob­no­vi­ti­ te­sa­gra­di­ti­no­vi­glav­ni­ol­tar.­U­ to­ je­ vri­je­me­ bio­ va­žan­ su­di­o­nik­dru­štve­no­ga­ ži­vo­ta­ Se­ge­di­na,­ kao­ stal­ni­su­rad­nik­ vi­še­ li­sto­va­ i­ ča­so­pi­sa,­ rav­na­telj­obrt­nič­ke­ ško­le,­ član­ i­ pred­sjed­nik­ pro-svjet­nih­udru­ga­ te­ osni­vač­Udru­ge­Du go-nics­ (Du­go­nics-Társaság),­ ko­ja­ do­ da­nas­nje­gu­je­ uspo­me­nu­ na­ An­dri­ju­ Du­go­ni­ća.­Od­1.­X.­1888.­ob­na­šao­je­du­žnost­de­ka­na­se­ge­din­sko­ga­de­ka­na­ta.­Fra­njo­ Jo­sip­ ime-no­vao­ga­je­4.­VI.­1891.­za­na­slov­nog­opa-ta­u­obli­žnjem­Hódmezővásárhelyu.­ Ak­tiv­no­se­uklju­čio­u­po­li­ti­ku­1887.­i­na­iz­bo­ri­ma­odr­ža­ni­ma­17.­lip­nja­kao­kan­di­dat­Slo­bo­dar­ske­stran­ke­(Sza­ba­del­vű­Párt,­na-sta­la­1875.­uje­di­nja­va­njem­stran­ke­Fe­ren­ca­Deáka­ i­ stran­ke­ li­je­vo­ga­ cen­tra­ Kálmána­Tis­ze,­vla­da­la­je­u­Ugar­skoj­30­go­di­na,­sve­do­1905.)­po­bi­je­dio­na­iz­bo­ri­ma­u­se­ge­din-skom­ dru­gom­ iz­bor­nom­ okru­gu­ do­biv­ši­1148­ gla­so­va,­ dok­ je­ nje­gov­ pro­tu­kan­di-dat­Ottó­Her­man­do­bio­770­gla­so­va.­Her-ma­na­ če­sto­ na­zi­va­ju­ po­sljed­njim­ma­džar-skim­ po­li­hi­sto­rom,­ pa­ je­ ne­za­do­volj­stvo­zbog­ nje­go­vih­ iz­bor­nih­ re­zul­ta­ta­ iz­ra­zio­ i­je­dan­od­naj­va­žni­jih­ma­džar­skih­po­li­ti­ča­ra­Lájos­Kos­suth,­ko­ji­ je­re­kao­ka­ko­»u­par-la­ment­ni­je­ušao­je­dan­od­naj­ge­ni­jal­ni­jih­i­naj­ma­džar­ski­jih­na­ših­znan­stve­ni­ka«.­Ti­je-kom­ob­na­ša­nja­za­stup­nič­ke­du­žno­sti­bio­je­iza­bran­ za­ čla­na­ Par­la­men­tar­no­ga­ od­bo­ra­za­ jav­nu­pro­svje­tu.­No­po­li­tič­ke­pri­li­ke­u­

Grb­plemićke­porodice­Ivanković

IVAN­KO­VIĆ

78

ze­mlji­do­ne­kle­su­se­iz­mi­je­ni­le­ te­ je­zbog­ne­za­do­volj­stva­po­li­ti­kom­Tis­zi­ne­vla­de­28.­I.­ 1889.­ u­ Se­ge­di­nu­ sku­pi­na­ opor­be­nja­ka­raz­bi­la­ pro­zo­re­ ured­ni­štva­mje­sno­ga­ li­be-ral­no­ga­gla­si­la­Sze ge di Híradó­ te­pro­zo­re­na­nje­go­voj­ku­ći.­Na­ iz­bo­ri­ma­odr­ža­ni­ma­28.­I.­1892.­do­bio­je­703­gla­sa­te­je­iz­gu­bio­od­Emi­la­Babóa,­kan­di­da­ta­Neo­vi­sne­stran-ke,­za­ko­je­ga­je­gla­so­va­lo­1798­bi­ra­ča.­ Una­toč­ iz­bor­no­mu­po­ra­zu,­ na­sta­vio­ je­po­li­tič­ku­ dje­lat­nost­ jer­ ga­ je­ Fra­njo­ Jo­sip­1892.­ ime­no­vao­ sa­vjet­ni­kom­ u­ Mi­ni­star-stvu­ vje­ra­ i­ obra­zo­va­nja­ od­go­vor­no­ga­ za­ka­to­lič­ka­ pi­ta­nja.­ No­vu­ je­ du­žnost­ u­ Bu-dim­pe­šti­ pre­u­zeo­ 1.­ I.­ 1893.­ te­ je­ 12.­ II.­1893.­ od­stu­pio­ s­ funk­ci­je­ žup­ni­ka­ Žu­pe­sve­to­ga­Ro­ka­ u­ Se­ge­di­nu.­Ti­je­kom­ re­for-ma­u­cr­kve­noj­po­li­ti­ci­ko­ju­je­pro­ve­la­vla-da­Sándora­We­ker­lea­za­stu­pao­je­ka­to­lič­ke­in­te­re­se­u­Mi­ni­star­stvu­te­ga­je­za­za­slu­ge­u­ tim­ po­slo­vi­ma­ Fra­njo­ Jo­sip­ 1895.­ ime-

no­vao­ za­ iz­bor­no­ga­ na­slov­no­ga­ bi­sku­pa­Ul­ci­nja­(elec­tus­epi­sco­pus­Dul­cig­no­en­sis),­a­ slje­de­će­ go­di­ne­ za­ bi­sku­pa­ u Ro­žň­a­vi­(madž.­ Rozsnyó,­ njem.­ Ro­se­nau, lat.­ Ro-sna­via),­ u­ da­na­šnjoj­ Slo­vač­koj.­ Pod­ nje-go­vom­ se­ ju­ris­dik­ci­jom­ na­la­zi­lo­ 182.785­ri­mo­ka­to­li­ka­ i­ 10.165­ gr­ko­ka­to­li­ka.­ Kao­bi­skup­ na­sto­jao­ je­ una­pri­je­di­ti­ pro­svjet­nu­dje­lat­nost,­no­zbog­lo­še­i­slo­že­ne­ma­te­ri­jal-ne­si­tu­a­ci­je­1904.­od­stu­pio­je­s­du­žno­sti­te­se­po­vu­kao­u­Alag­kraj­Bu­dim­pe­šte,­gdje­je­i­pre­mi­nuo.­ Va­žna­ je­ nje­go­va­ knji­žev­no-pu­bli­ci-stič­ka­dje­lat­nost,­u­sklo­pu­ko­je­ je­ob­ja­vio­mno­go­broj­ne­ te­o­lo­ške­ na­pi­se,­ ali­ i­ član-ke­ iz­ pod­ruč­ja­ po­vi­je­sti,­ cr­kve­ne­ po­li­ti­ke­i­po­li­ti­ke.­Bio­ je­su­rad­nik­struč­nih­ li­sto­va­

Iparügyek i Ha vi Közlöny­ (1887.),­ a­ pet­je­go­di­na­ (1882.-86.)­ ure­đi­vao­ se­ge­din­ski­Ilu stri ra ni ka len dar (Képes Naptár)­u­čast­Sr­ca­Isu­so­va­i­Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je.Dje­la:­A­római­kat­ho­li­kus­egyház­szertartásainak és­ ünne­pe­i­nek­ rövid­ értel­mezése,­ Sze­ged,­ 1881­(1883²,­ 1888³,­ 18954);­ Emlékbeszéd Csernák János polgári is ko lai tanár fe lett,­ Sze­ged,­ 1882;­A­kat­ho­li­kus­egyház­ történel­me,­Sze­ged,­1884;­A sze ged-alsóvárosi Ha vi Bol do gasszonyról címzett fe je del mi tem plom történe te,­ Sze­ged,­ 1884;­Ünne pi beszéd a­ királyhal­mi­ szo­bor­ le­le­plezése­alkalmával,­Sze­ged,­1884;­Egyháztörténe­lem,­1-3,­Sze­ged,­ 1885;­ A sze ged-alsóvárosi Mátyás-tem-plom történe te,­Sze­ged,­1883;­Imakönyv a középi-sko lai ifjúság számára,­Sze­ged,­1884;­Kat­ho­li­kus­ekölcstan,­Sze­ged,­1885;­Felolvasás a sze ge di ipa-ros­ifjúság­képző­­és­segélyegylet­negyedszázados­ünnepélyén,­Sze­ged,­1890;­Egyházi­beszédei,­Sze-ged,­1891.

Lit.:­J.­Szinnyei,­Magyar írók éle te és munkái, 5, Bu­da­pest,­1897;­G.­Ha­ber­mann,­Személyi adattár a­ sze­ge­di­ polgárcsaládok­ történetéhez,­ Sze­ged,­1992;­L.­He­ka,­A sze ge di dalmaták,­Sze­ged,­2000;­P.­Mi­klós,­Ivánkovits­János­rozsnyói­püspök­sze-ge­di­ évei,­ Magyar­ Egyháztörténe­ti­ Vázlatok, 3-4/2001,­Bu­da­pest;­L.­He­ka,­Po vi jest Hr va ta Dal-ma ti na u Se ge di nu,­ Bu­dim­pe­šta-Pe­čuh,­ 2004;­ L.­He­ka,­A­sze­ge­di­dalmaták­(bunyevácok)­történe­te­:­Po­vi­je­sna­ulo­ga­i­zna­če­nje­Hr­va­ta­Dal­ma­ti­na­u­ži­vo­tu­Se­ge­di­na,­Sze­ged,­2009.

L.­He­ka

IVAN­KO­VIĆ,­Ka­ta­ (Ta­van­kut,­ 18.­VIII.­1925.),­ puč­ka­ pje­sni­ki­nja.­ Ro­đe­na­ je­ kao­pr­vo­ od­ tri­na­e­ste­ro­ dje­ce­ Pe­re­ Stan­ti­ća­ i­Do­mi­ni­ke,­rođ.­Jo­zić.­Za­vr­ši­la­je­če­ti­ri­raz-re­da­osnov­ne­ško­le­u­Ta­van­ku­tu,­na­kon­če-ga­je­pri­vat­no­po­ha­đa­la­Gra­đan­sku­ško­lu­u­Su­bo­ti­ci.­ Za­vr­šiv­ši­ pr­vi­ raz­red,­ pre­ki­nu­la­je­ ško­lo­va­nje­ zbog­ ma­te­ri­jal­nih­ raz­lo­ga,­no­ na­sta­vi­la­ je­ osob­nu­ iz­o­bra­zbu­ či­ta­ju­ći­vjer­sku­i­na­bo­žnu­li­te­ra­tu­re.­Iako­je­že­lje­la­po­sta­ti­ re­dov­ni­ca­ kar­me­li­ćan­ka,­ na­ na­go-vor­bi­sku­pa­Laj­če­Bu­da­no­vi­ća,­a­zbog­ne-po­volj­nih­pri­li­ka­ko­je­su­za­Cr­kvu­na­sta­le­na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta,­od­to­ga­je­od­u­sta­la­te­je­sklo­pi­la­brak­s­Gr­gom­Ivan-ko­vi­ćem,­s­ko­jim­je­ ima­la­de­se­te­ro­dje­ce.­Sve­će­nič­ko­ i­ re­dov­nič­ko­ zva­nje,­ ko­je­ je­bi­lo­ za­stu­plje­no­ u­ ob­je­ma­ nje­zi­nim­po­ro-dič­nim­gra­na­ma,­po­tvr­di­lo­se­ i­u­nji­ho­voj­obi­te­lji:­sin­Fra­njo­po­stao­je­sve­će­nik,­a­kći­

BiskupIvan Ivanković

IVAN­KO­VIĆ

79

Ber­nar­di­ca­re­dov­ni­ca­do­mi­ni­kan­ka­(s.­Na-da).­Pri­je­do­la­ska­u­Su­bo­ti­cu­ži­vje­li­su­če­tr-de­set­go­di­na­na­svo­jem­žed­nič­kom­sa­la­šu.

­ Po­e­zi­ju­je­po­če­la­pi­sa­ti­kao­plod­du­hov-nih­tra­ga­nja­i­an­ga­ži­ra­no­ga­vjer­nič­ko­ga­ži-vo­ta.­Osim­pje­sa­ma­re­li­gij­sko­ga­ka­rak­te­ra,­pi­sa­la­je­i­ro­man­ti­čar­ski­in­to­ni­ra­ne­sti­ho­ve­po­sve­će­ne­ži­vo­tu­ i­obi­ča­ji­ma­bu­nje­vač­kih­Hr­va­ta,­ za­tim­ za­vi­čaj­nim,­ vjer­skim­ i­ kul-tur­nim­ve­li­ka­ni­ma­te­ro­do­ljub­noj­te­ma­ti­ci,­s­ ja­snim­ sta­vom­ o­ pri­pad­no­sti­ Bu­nje­va­ca­hr­vat­sko­mu­na­ro­du.­Pje­sme­su­joj­či­ta­ne­na­mno­gim­pri­god­nim­sve­ča­no­sti­ma­u­cr­kva-ma­i­sve­ti­šti­ma­u­Su­bo­ti­ci­i­oko­li­ci.­Jed­na­je­od­ri­jet­kih­puč­kih­bu­nje­vač­kih­pje­sni­ki-nja­ko­ja­nje­gu­je­pi­sa­nje­kra­ljič­kih­pje­sa­ma.­ Pje­sme­su­joj­ob­ja­vlji­va­ne­u­ka­to­lič­koj­pe­ri­o­di­ci­u­Bač­koj:­u­ka­len­da­ru­Su­bo­tič­ka­Da ni ca,­vjer­sko-in­for­ma­tiv­nom­li­stu­Bač­ko kla sje­te­ka­to­lič­kom­mje­seč­ni­ku­Zvo nik. Za­stu­plje­na­ je­ i­ u­ knji­zi­Bu­nje­vač­ke­ kra­ljič­ke­ pi­sme­ (Su­bo­ti­ca,­ 1996.).­Za­70.­ ro-đen­dan­nje­zi­na­dje­ca­ob­ja­vi­la­su­joj­zbir­ku­pje­sa­ma­Ru­ku­mi­ra­pru­žam­svi­ma.­Su­dje-lo­va­la­ je­ na­ svim­ po­kra­jin­skim­ su­sre­ti­ma­puč­kih­pje­sni­ka­pod­na­zi­vom­Li ra na i va, a u­isto­i­me­nim­zbir­ka­ma­na­la­ze­se­i­nje­zi­ne­pje­sme.Dje­la:­Ru­ku­mi­ra­pru­žam­svi­ma, Su bo ti ca, 1995.

Lit.:­Zvo nik,­ br.­ 154,­ Su­bo­ti­ca,­ 2007;­Li ra na i va 2009., Su bo ti ca, 2009.

K.­Če­li­ko­vić

IVAN­KO­VIĆ,­Te­re­za­–­Cu­ca,­ud.­Ra­faj-lo­vić­(Su­bo­ti­ca,­21.­XI.­1931.),­atle­ti­čar­ka,­

ru­ko­me­ta­ši­ca.­Ro­đe­na­je­u­bu­nje­vač­koj­po-ro­di­ci­An­tu­na­i­Ju­li­je,­rođ.­Voj­nić­Haj­duk.­Osnov­nu­ško­lu­i­ma­lu­ma­tu­ru­za­vr­ši­la­je­u­Su­bo­ti­ci,­na­kon­če­ga­se­za­po­sli­la­kao­slu-žbe­ni­ca­u­tr­go­vač­kom­pod­u­ze­ću­Na ma teks. Spor­tom­ se­ po­če­la­ ba­vi­ti­ 1946.,­ us­po­red-no­ tre­ni­ra­ju­ći­ atle­ti­ku­ i­ ve­li­ki­ ru­ko­met­ u­Fi­skul­tur­nom­ dru­štvu­ Slo bo da­ (da­na­šnja­Bač­ka),­ sve­ do­ nje­go­va­ uki­da­nja­ 1949.,­kad­je­pre­šla­u­Ru­ko­met­ni­klub­Spar tak.­ Na­ atlet­skim­ na­tje­ca­nji­ma­ osvo­ji­la­ je­ne­ko­li­ko­pr­vih­mje­sta­na­re­pu­blič­kim­i­dr-žav­nim­ pr­ven­stvi­ma­ u­ di­sci­pli­na­ma­ kros­te­utr­ka­ma­na­200­m­i­800­m.­God.­1947.­osvo­ji­la­je­pr­va­mje­sta­na­re­pu­blič­kom­na-tje­ca­nju­u­kro­su­u­Be­o­gra­du­na­1800­m­te­na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Osi­je­ku­u­kro-su­ na­ 2000­ m­ re­zul­ta­tom­ 6:58,2­ mi­nu­te.­Slje­de­će­go­di­ne­osvo­ji­la­je­pr­va­mje­sta­na­dr­žav­nom­pr­ven­stvu­u­Sko­plju­u­kro­su­na­1000­m­re­zul­ta­tom­3,54­mi­nu­te,­na­po­kra-jin­skom­ pr­ven­stvu­ u­ Som­bo­ru­ u­ utr­ci­ na­800­m­s­re­zul­ta­tom­2,42­mi­nu­te­te­u­utr­ci­na­200­m­re­zul­ta­tom­29,00­s,­dok­je­na­sa-ve­znom­na­tje­ca­nju­u­Za­gre­bu­u­utr­ci­na­200­m­osvo­ji­la­dru­go­mje­sto.­Na­stu­piv­ši­za­AK­Spar tak­ 1950.,­ na­ re­pu­blič­kom­ pr­ven­stvu­u­Su­bo­ti­ci­1950.­u­utr­ci­na­200­m­osvo­ji-la­je­dru­go­mje­sto­s­re­zul­ta­tom­29,02­s,­a­na­dr­žav­nom­pr­ven­stvu­u­Za­gre­bu­Spar ta-ko va­šta­fe­ta­3x­800­m­u­sa­sta­vu­Ivan­ko­vić­–­Csanádi­–­Ko­lar­osvo­ji­la­je­pr­vo­mje­sto­re­zul­ta­tom­7:29,8­mi­nu­ta­što­je­ujed­no­bio­i­dr­žav­ni­re­kord.­God.­1951.­na­dr­žav­nom­pr­ven­stvu­u­Va­ra­ždi­nu­kao­se­ni­or­ka­osvo-ji­la­ je­ tre­će­ mje­sto­ na­ 800­ m­ re­zul­ta­tom­2:20,4.­ Iste­go­di­ne­na­sta­zi­od­100­m­po-sti­gla­ je­ re­zul­tat­13,2­ s,­ što­ joj­ je­naj­bo­lji­re­zul­tat­u­ka­ri­je­ri.­God.­1952.­u­Bo­ro­vu­na­pr­ven­stvu­dr­ža­ve­u­kro­su­na­2.000­m­osvo-ji­la­je­pr­vo­mje­sto­re­zul­ta­tom­6:01.0,­a­na­po­je­di­nač­nom­pr­ven­stvu­dr­ža­ve­odr­ža­nom­u­Su­bo­ti­ci­na­sta­zi­od­800­m­dru­go­mje­sto­s­re­zul­ta­tom­2:20,1.­Iste­go­di­ne­na­sta­zi­od­200­m­po­sti­gla­ je­ re­zul­tat­ 27,1,­ što­ joj­ je­naj­bo­lji­ re­zul­tat­u­ka­ri­je­ri­u­ toj­di­sci­pli­ni.­Ima­la­je­je­dan­na­stup­za­dr­žav­nu­re­pre­zen-ta­ci­ju­ –­ na­ tro­me­ču­ Ju­go­sla­vi­ja-Austri­ja-SR­Nje­mač­ka­7.­ IX.­1952.­u­Lju­blja­ni­na­

K.­Ivanković,­Ruku­mira­pružam­svima, Subotica, 1995.

IVAN­KO­VIĆ

80

utr­ci­na­800­m­osvo­ji­la­je­dru­go­mje­sto­re-zul­ta­tom­2:20,4.­ Jed­na­ko­je­uspje­šna­bi­la­i­u­ve­li­kom­ru-ko­me­tu.­ Po­če­la­ je­ tre­ni­ra­ti­ u­ FD­Slo bo da 1946.­ i­ igra­la­ je­ na­mje­stu­ de­sno­ga­ kri­la.­Igru­joj­je­od­li­ko­va­la­br­zi­na,­oštar­i­pre­ci-zan­uda­rac­te­po­žr­tvov­nost.­Vri­je­di­la­je­za­naj­br­že­kri­lo­u­Ju­go­sla­vi­ji.­Bi­la­je­u­eki­pi­ko­ja­je­1946.­od­i­gra­la­pr­vu­jav­nu­ru­ko­met-nu­ utak­mi­cu­ na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ra­ta­ iz­me­đu­ su­bo­tič­kih­ klu­bo­va­ Slo bo de i Je din stva­(4:2).­Iste­go­di­ne­u­Sta­roj­Ka-nji­ži­ (da­nas­Ka­nji­ža)­ odr­ža­no­ je­ pr­vo­ ne-slu­žbe­no­ pr­ven­stvo­Voj­vo­di­ne­ u­ žen­skom­ru­ko­me­tu,­na­ko­jem­je­pr­vo­mje­sto­osvo­ji-la­eki­pa­Slo bo de.­Na­kon­uki­da­nja­FD­Slo-bo da­1949.­ve­ći­na­spor­ta­ša­iz­svih­sek­ci­ja­dru­štva­(no­go­met,­atle­ti­ka,­ru­ko­met)­pre­šla­je­u­Sport­sko­dru­štvo­že­lje­zni­ča­ra­Spar tak, te­je­i­ona­u­Ru­ko­met­nom­klu­bu­na­sta­vi­la­igra­ti­do­kra­ja­sport­ske­ka­ri­je­re­1956.­Kao­čla­ni­ca­re­pre­zen­ta­ci­je­Su­bo­ti­ce­osvo­ji­la­je­pr­vo­ pr­ven­stvo­ Ju­go­sla­vi­je­ u­ ve­li­kom­ ru-ko­me­tu­ 1948.­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Sa­ Spar ta kom je­ osva­ja­la­ na­slov­ pr­va­ka­ Ju­go­sla­vi­je­ u­ve­li­kom­ru­ko­me­tu­1953.,­1954.­ i­1956.­ te­dru­ga­mje­sta­1950.,­1951.­i­1955.­Ima­la­je­je­dan­na­stup­ za­ ru­ko­met­nu­ re­pre­zen­ta­ci­ju­Ju­go­sla­vi­je­u­Gra­zu­pro­tiv­Austri­je­23.­V.­1953.­ Kao­umi­ro­vlje­ni­ca­ži­vi­u­Su­bo­ti­ci.Iz­vor:­Osob­na­ar­hi­va­i­ka­zi­va­nje­Te­re­ze­Ivan­ko­vić,­ud.­Ra­faj­lo­vić.

Lit.:­E.­Ti­li,­Atle­ti­ka­u­Su­bo­ti­ci­1945­1963,­Su­bo-ti­ca,­1963;­Če­tvrt­ ve­ka­u­ slu­žbi­ sport­ske­ kul­tu­re:­Negyed­ évszázad­ a­ sport­kultúra­ szolgálatában;­Sport­sko­dru­štvo­že­le­zni­ča­ra­»Jo­van­Mi­kić­–­Spar­tak«,­Su­bo­ti­ca,­1970;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Su­bo­ti­ca,­1984;­Al­ma­nah­Ru­ko­met­nog­sa­ve­za­Ju­go­sla­vi­je­1949­1989,­Be­o­grad,­1991;­F.­Mi­kić,­D.­Vu­kić,­ V.­ Ilić,­ Pe de set go di na atle ti ke Spar ta ka 1945­1995,­Su­bo­ti­ca,­1995;­Sport­sko­dru­štvo­že­le­zni­ča­ra­»Jo­van­Mi­kić­–­Spar­tak«,­Su­bo­ti­ca,­1995;­Ž.­Ra­faj­lo­vić,­Ve­te­ran­ke­su­bo­tič­kog­ru­ko­me­ta,­Su-bo­ti­ca,­ 1997;­ Lj.­ Ga­jić,­Pr ven stva Ju go sla vi je u atle ti ci,­Ja­go­di­na,­2003.

P.­Sken­de­ro­vić­i­E.­He­mar

IVA­NO­VIĆ,­Ade­la,­ ud.­Fehér­ (Som­bor,­9.­X.­1961.),­gim­na­sti­čar­ka.­Kći­ je­Jo­si­pa­i­Ju­li­ja­ne,­rođ.­Pe­ri­škić.­Osnov­nu­i­sred­nju­

me­di­cin­sku­ško­lu­za­vr­ši­la­je­u­No­vom­Sa-du.­Gim­na­sti­kom­se­po­če­la­ba­vi­ti­1970.­u­gim­na­stič­kom­dru­štvu­Par ti zan­iz­No­vo­ga­Sa­da,­a­tre­ne­ri­su­joj­bi­li­otac­Jo­sip­i­maj­ka­Ju­li­ja­na.­Ima­la­je­uspje­ha­u­sve­če­ti­ri­žen-ske­ gim­na­stič­ke­ di­sci­pli­ne­ na­ pre­sko­ku,­ru­ča­ma,­gre­di­i­tlu.­Na­svom­pr­vom­se­ni­or-skom­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1976.­u­Ko­pru­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­po­di­je­li­la­je­7.­i­8.­mje­sto.­Na­se­ni­or­skom­pr­ven­stvu­Ju­go­sla-vi­je­1977.­u­Ba­nja­Lu­ci­bi­la­je­še­sta­u­po­je-di­nač­nom­vi­še­bo­ju,­a­iste­go­di­ne­na­stu­pi­la­je­ za­ ju­ni­or­sku­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­na­Bal­kan­skom­pr­ven­stvu­­u­Ate­ni­gdje­je­ekip­no­osvo­ji­la­bron­ča­nu­me­da­lju.­Na­se-ni­or­skom­Pr­ven­stvu­ Ju­go­sla­vi­je­u­Pri­šti­ni­1978.­ u­ po­je­di­nač­nom­ vi­še­bo­ju­ osvo­ji­la­tre­će­mje­sto­ te­na­ raz­bo­ju,­gre­di­ i­par­te­ru­dru­go­ mje­sto.­ Na­ Tur­ni­ru­ gra­do­va­ SFRJ­u­No­vom­Sa­du­ osvo­ji­la­ je­ pr­vo­mje­sto­ u­po­je­di­nač­nom­ i­ ekip­nom­vi­še­bo­ju.­ Iste­ je­go­di­ne­ na­stu­pa­la­ za­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­go-sla­vi­je­na­Bal­kan­skom­pr­ven­stvu­u­Clu­ju, gdje­je­u­ekip­nom­pla­sma­nu­se­ni­or­ki­osvo-ji­la­tre­će­mje­sto­i­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo-ju­ 15­mje­sto.­Na­ III.­ sport­skoj­ olim­pi­ja­di­škol­ske­ mla­de­ži­ Voj­vo­di­ne­ (SO­ŠOV)­ u­Su­bo­ti­ci­1978.­osvo­ji­la­je­pet­zlat­nih­od­lič-ja­(sve­spra­ve­i­u­ukup­nom­pla­sma­nu).­Na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Pa­ra­ći­nu­1979.­bi-la­je­dru­ga­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­i­pr­va­u­ekip­nom­vi­še­bo­ju­te­na­spra­va­ma­dru­ga­na­raz­bo­ju­i­par­te­ru­i­ ­ tre­ća­na­pre­sko­ku­i­gre­di.­Za­ju­go­sla­ven­sku­re­pre­zen­ta­ci­ju­na-stu­pa­la­je­na­Me­di­te­ran­skim­igra­ma­u­Spli-tu­1979.,­ka­da­je­bi­la­20.­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­i­fi­na­li­sti­ca­na­tlu­(me­đu­pr­vih­6).­Na­Bal­kan­skom­pr­ven­stvu­u­Lju­blja­ni­iste­go­di­ne­bi­la­je­13.­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­i­osvo­ji­la­ je­bron­ča­nu­me­da­lju­u­ekip­nom­vi­še­bo­ju­ te­ fi­na­li­sti­ca­ na­ gre­di­ i­ ru­ča­ma­(me­đu­ pr­vih­ šest).­Na­ pr­ven­stvu­ Ju­go­sla-vi­je­1980.­u­Su­bo­ti­ci­osvo­ji­la­je­tre­će­mje-sto­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­te­pr­vo­mje­sto­gre­di.­Uje­sen­1980.­po­vla­či­se­iz­ak­tiv­nog­spor­ta.­ Ne­ko­ vri­je­me­ bi­la­ je­ gim­na­stič­ka­sa­ve­zna­sut­ki­nja,­a­krat­ko­je­tre­ni­ra­la­i­pi­o-nir­ke.­Po­čet­kom­1980-ih­su­ra­đi­va­la­je­kao­sport­ska­no­vi­nar­ka­u­Dnev ni ku.

IVA­NO­VIĆ

81

­ U­raz­do­blju­1985.-91.­ra­di­la­je­na­In­sti-tu­tu­za­kar­di­o­va­sku­lar­ne­bo­le­sti­u­Sri­jem-skoj­Ka­me­ni­ci.­Na­kon­iz­bi­ja­nja­ra­ta­od­la­zi­s­obi­te­lji­naj­pri­je­u­Ma­džar­sku,­a­od­1994.­ži­vi­i­ra­di­u­Van­co­u­ve­ru­u­Ka­na­di.Lit.:­Al­ma­nah­ ju­go­slo­ven­skog­ spor­ta­ 1973­1976, Be­o­grad,­ 1977;­ Al­ma­nah­ ju­go­slo­ven­skog­ spor­ta 1977,­ Be­o­grad,­ 1979;­ Al­ma­nah­ ju­go­slo­ven­skog­spor ta­1978,­Be­o­grad,­1979;­Al­ma­nah­ju­go­slo­ven­skog spor ta­1979,­Be­o­grad,­1980;­Al­ma­nah­ju­go­slo ven skog spor ta­1980,­Be­o­grad,­1981.

E.­He­mar

IVA­NO­VIĆ,­Jo­sip­(Ba­škut,­30.­VI­II.­1862.­–­ ?),­ no­vi­nar,­ knji­žev­nik.­ Ško­lo­vao­ se­ u­Ba­ji­i­Bu­dim­pe­šti.­Od­1879.­do­1883.­ra­dio­je­u­bu­dim­pe­štan­skom­di­o­nič­kom­dru­štvu­At­he­na­e­um­1879.-83.,­a­1884.­ime­no­van­je­že­lje­znič­kim­či­nov­ni­kom­u­Ze­mu­nu,­oda-kle­ je­ sva­ko­dnev­no­ pre­la­zio­ u­ Be­o­grad,­u­ ta­mo­šnji­ ti­skov­ni­ ured,­ u­mi­ni­star­stva­ i­ured­ni­štva,­ pa­ je­ pri­ku­plje­ne­ vi­je­sti­ slao­li­sto­vi­ma­ Bu da pe sti Hírlap, Egyetértés, Nem zet, Bu da pest i Pe ster Lloyd,­a­u­nji­ma­je­ob­ja­vlji­vao­i­svo­je­po­li­tič­ke­član­ke­i­felj-to­ne,­naj­če­šće­bez­i­me­no­ili­pot­pi­sav­ši­se­s­-cs.­­Že­lje­zni­cu­je­na­pu­stio­1888.­i­po­sve­tio­se­is­klju­či­vo­no­vi­nar­stvu­te­je­u­Be­o­gra­du­za­stu­pao­ sa­mo­ Bu da pe sti Hírlap.­ Pre­ma­na­lo­gu­to­ga­li­sta­pot­kraj­srp­nja­1889.,­pri-go­dom­ko­sov­skih­sve­ča­no­sti­i­stu­pa­nja­na­pri­je­sto­lje­ kra­lja­ Alek­san­dra­ Obre­no­vi­ća,­pro­pu­to­vao­ je­ Sr­bi­ju.­ Srp­ska­ ga­ je­ vla­da­pro­tje­ra­la­1890.­Ota­da­je­na­iz­mjen­ce­pi­sao­za­Bu da pe sti Hírlap i Egyetértés,­ a­ s­ po-kre­ta­njem­Magyar Hírlapa 21. III. 1891. po­stao­ je­ nje­go­vim­ stal­nim­ su­rad­ni­kom.­Ba­vio­ se­ i­ knji­žev­nim­ ra­dom,­ od­ 1883.­pi­sao­ je­ pje­sme,­ po­pu­lar­ne­ no­ve­le,­ ogle-de­ i­ cr­ti­ce,­ko­je­ su­mu­ob­ja­vlji­va­li­ li­sto­vi­Képes Családi Lap, Ba jai Közlöny, Pan-cso va és Vidéke, Ha las és Vidéke, Magyar Nők­ La­pja,­ pan­če­vač­ki­ Határőr­ (1892.-93.)­i­vr­šač­ki­Délvidék­(1895.),­a­član­ke­i­felj­to­ne­ i­ da­lje­ je­ ob­ja­vlji­vao­ u­ li­sto­vi­ma­Egyetértés, Bu da pe sti Hírlap, Magyar Hírlap, Vasárnapi Újság, Bu da pest i Po li-ti kai Újdonságok.­U­ li­stu­Magyar Sa lon i Bu da pest­ti­ska­no­mu­je­vi­še­na­rod­nih­pje-sa­ma­ pod­ pse­u­do­ni­mom­Zi monyi.­ Pre­veo­je­na­ma­đar­ski­(1884.)­knji­gu­De­spot­Đu­

rađ­Bran­ko­vić,­op­se­žno,­dvo­sve­šča­no­dje-lo­srp­sko­ga­po­vje­sni­ča­ra­Če­do­mi­lja­Mi­ja-to­vi­ća,­ biv­še­ga­pred­sjed­ni­ka­vla­de­Sr­bi­je.­Pri­je­vod­ je­ po­slao­ Ma­džar­skoj­ aka­de­mi­ji­zna­no­sti,­ali­ni­je­odo­bren­te­ga­je­pot­pu­no­pre­ra­dio­i­na­mje­ra­vao­ga­iz­da­ti­pod­na­slo-vom­Bran ko vics és ko ra (Bran­ko­vić­i­nje­go vo do ba).Lit.:­Bács­Bo­drog­vármegye­monographiája,­2,­ur.­S­Bo­rovszky,­Bu­da­pest,­[1909].

Ž.­Man­dić

IVA­NO­VIĆ,­Jo­sip­–­Va­nji­ca (Jo­sif,­Som-bor,­25.­VII.­1926.),­gim­na­sti­čar,­pro­fe­sor,­sport­ski­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­Ma­ti­je­ i­ Etel­ke,­rođ.­Laczkó.­Otac­mu­ je­kao­austro-ugar-ski­voj­nik­za­ro­bljen­u­Ga­li­ci­ji­1916.­ te­ je­bio­za­to­čen­u­Si­bi­ru­do­1921.­U­ma­ti­cu­ro-đe­nih­sa­mo­vo­ljom­ma­ti­ča­ra­upi­san­ je­kao­Jo­sif.­Osnov­nu­ i­gra­đan­sku­ ško­lu­ te­ tr­go-vač­ku­ aka­de­mi­ju­ za­vr­šio­ je­ u­ Som­bo­ru.­Po­sli­je­ ula­ska­ ju­go­sla­ven­skih­ par­ti­za­na­ u­Som­bor­1944.­mo­bi­li­zi­ran­je­u­36.­voj­vo-đan­sku­ di­vi­zi­ju­ III.­ ju­go­sla­ven­ske­ ar­mi­je.­Na­kon­ra­da­u­grad­skom­ure­du­upi­sao­se­na­Dr­žav­ni­ in­sti­tut­za­fi­skul­tu­ru­u­Be­o­gra­du,­na­ko­jem­ je­di­plo­mi­rao­1953.­Spe­ci­ja­li­zi-rao­je­vje­žbe­na­spra­va­ma.­Bio­je­sa­ve­zni­pr­vak­na­kru­go­vi­ma­me­đu­čla­no­vi­ma­pr­vo-ga­raz­re­da­na­Pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­gim-na­sti­ci­ 1949.­ u­Be­o­gra­du.­ Is­pr­va­ je­ ra­dio­kao­pro­fe­sor­tje­le­sno­ga­od­go­ja­u­Gim­na­zi-ji­ i­u­Uči­telj­skoj­ško­li­u­Som­bo­ru­(1950.-63.),­gdje­je­još­pre­da­vao­i­me­to­di­ku­tje­le-sno­ga­od­go­ja,­ a­ po­sli­je­ je­ bio­po­kra­jin­ski­sa­vjet­nik­za­tje­le­sni­i­zdrav­stve­ni­od­goj­za­osnov­ne­i­sred­nje­ško­le­u­Pro­svjet­no-pe­da-go­škom­za­vo­du­Voj­vo­di­ne­u­No­vom­Sa­du­(1963.-90.).­ Autor­je­mno­go­broj­nih­vje­žba­za­sle­to-ve­i­sport­ske­pri­red­be­(npr.­za­zad­nji­slet­za­Ti­tov­ro­đen­dan,­za­go­di­šnje­pro­sla­ve­Uči-telj­ske­ško­le­u­Som­bo­ru­i­dr.).­Bio­je­tre­ner­gim­na­stič­kih­dru­šta­va­Par ti zan­iz­Som­bo-ra­ i­Par ti zan­ iz­No­vo­ga­ Sa­da,­ tre­ni­rao­ je­za­pr­vi­raz­red­omla­din­sku­eki­pu­Par ti za na iz­Som­bo­ra­ko­ja­je­osvo­ji­la­pr­vo­mje­sto­na­Pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Kra­gu­jev­cu­1965.­te­ sa­ su­pru­gom­ Ju­li­ja­nom­ žen­sku­ gim­na-stič­ku­ re­pre­zen­ta­ci­ju­Voj­vo­di­ne.­Kao­me-đu­na­rod­ni­ su­dac­ gim­na­sti­ke­ za­ vje­žbe­ na­

IVA­NO­VIĆ

82

spra­va­ma­ su­dio­ je­ na­mno­go­broj­nim­me-đu­na­rod­nim­na­tje­ca­nji­ma­ti­je­kom­1950-ih­i­ 1960-ih.­U­gim­na­stič­kom­spor­tu­ su­ra­đi-vao­je­s­Iva­nom­Ivan­če­vi­ćem.­Autor­je­vi-še­knji­ga­o­gim­na­sti­ci­i­tje­le­snom­od­go­ju­u­ško­la­ma.­Me­đu­osta­lim,­iz­ra­dio­je­na­stav-ne­pla­no­ve­za­ tje­le­sni­od­goj­za­osnov­ne­ i­sred­nje­ško­le­u­Voj­vo­di­ni­1970-ih,­ko­je­su­po­sli­je­pre­u­ze­le­ i­ pro­svjet­ne­vla­sti­Sr­bi­je,­Ko­so­va­ i­ Cr­ne­ Go­re.­ Je­dan­ je­ ini­ci­ja­to-ra­ čet­vro­go­di­šnje­ga­ na­tje­ca­nja­ SO­ŠOV-a­(Sport­ske­ olim­pi­ja­de­ škol­ske­ omla­di­ne­Voj­vo­di­ne),­ ko­ji­me­ je­ bi­la­ ob­u­hva­će­na­osnov­no­škol­ska­i­sred­njo­škol­ska­omla­di­na­1970-ih­ i­ 1980-ih­go­di­na,­ s­ve­li­kim­za­vr-šnim­na­tje­ca­nji­ma­u­ne­kom­od­voj­vo­đan-skih­gra­do­va.­ Za­­us­pje­šan­rad­vi­še­su­ga­pu­ta­na­gra-đi­va­li­SSRNJ­te­sport­ski­sa­ve­zi­i­klu­bo­vi,­do­bit­nik­ je­ po­ve­lje­ Gim­na­stič­kog­ sa­ve­za­Ju­go­sla­vi­je­ 1978.,­ me­da­lje­ Sa­ve­za­ za­ fi-zič­ku­kul­tu­ru­Voj­vo­di­ne­1978,­Svi­banj­ske­na­gra­de­ Sa­ve­za­ za­ fi­zič­ku­ kul­tu­ru­ Sr­bi­je­1983.,­a­za­po­kra­jin­ski­na­stav­ni­plan­za­tje-le­sni­od­goj­do­bio­je­i­re­pu­blič­ku­na­gra­du.­­ Kao­umi­ro­vlje­nik­od­1990.­ži­vi­u­Som-bo­ru.Iz­vor:­Osob­ni­do­sje­iz­Pro­svjet­no-pe­da­go­škog­za-vo­da­Voj­vo­di­ne;­ka­zi­va­nje­Jo­si­pa­Iva­no­vi­ća­–­Va-nji­ce.

Dje­la:­ Pla­no­vi­ i­ pro­gra­mi­ vas­pit­no-obra­zov­nog­ra­da­ za­ obra­zo­va­nje­ struč­nih­ rad­ni­ka­ teh­ni­ča­ra­zdrav­stve­ne­ stru­ke,­ ­ Sa vre me no obra zo va nje, 7, No­vi­ Sad,­ 1977­ (su­a­u­tor­ s­B.­Vu­le­ko­vić);­ ­Gim-na­stič­ka­ sport­ska­ ško­la­ za­ mu­škar­ce,­ No­vi­ Sad,­1980;­Re­a­li­za­ci­ja­sta­vo­va­i­od­lu­ka­KPJ/SKJ­o­fi-zič­kom­vas­pi­ta­nju­i­spor­tu­u­SAP­Voj­vo­di­ni,­Pe da-go ška stvar nost,­3-5/1980,­No­vi­Sad;­Mark­si­stič­ko­obra­zo­va­nje­u­funk­ci­ji­ ide­o­lo­ške­bor­be­KPJ/SKJ,­Pe da go ška stvar nost,­3-5/1980,­No­vi­Sad.

S.­Ju­kić

IVA­NO­VIĆ,­ Jo­sip­ (Som­bor,­ 16.­ III.­1954.),­sve­u­či­li­šni­pro­fe­sor,­dru­štve­ni­dje-lat­nik.­ Sin­ je­ Đu­re­ i­ Ma­ri­je,­ rođ.­ Pa­lić.­Osnov­nu­ško­lu­ i­kla­sič­nu­gim­na­zi­ju­za­vr-šio­ je­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Na­ Fi­lo­zof­skom­ fa­kul-te­tu­u­Za­gre­bu­di­plo­mi­rao­je­pe­da­go­gi­ju­i­so­ci­o­lo­gi­ju­1981.,­ob­ra­niv­ši­di­plom­ski­rad­Po­vi­jest­ su­bo­tič­ke­ gim­na­zi­je.­Na­ istom­ je­

fa­kul­te­tu­ 1989.­ ob­ra­nio­ ma­gi­star­sku­ rad-nju­Dje­lo­va­nje­ su­bo­tič­ke­ gim­na­zi­je­ u­ od­go­ju­ i­ obra­zo­va­nju­ mla­dih­ ge­ne­ra­ci­ja­(1747.­1977.),­a­na­Fi­lo­zof­skom­fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­du­2007.­ob­ra­nio­je­dok­tor­sku­di­ser­ta­ci­ju­Po ve za nost re li gi o zno sti i re li-gij­sko­ga­zna­nja­s­oso­bi­na­ma­lič­no­sti­sred­njo­škol­ske­mla­de­ži.­ Ra­dio­ je­u­ne­ko­li­ko­su­bo­tič­kih­osnov-nih­ i­ sred­njih­ ško­la­1982.-99.,­na­Uči­telj-skom­ fa­kul­te­tu­ u­Som­bo­ru­ bio­ je­ asi­stent­za­ uže­ znan­stve­no­ pod­ruč­je­ Pe­da­go­gij­ske­zna­no­sti­ 1999.-2006.,­ a­ od­ 2007.­ do­cent­je­ na­ Uči­telj­skom­ fa­kul­te­tu­ na­ ma­džar-skom­na­stav­nom­je­zi­ku­u­Su­bo­ti­ci.­On­dje­je­2008.­iza­bran­je­za­pred­stoj­ni­ka­Ka­te­dre­za­ dru­štve­ne­ zna­no­sti,­ a­ od­ 2009.­ pro­de-kan­ je­za­na­sta­vu­ i­ zna­nost.­Kao­go­stu­ju-ći­pro­fe­sor­pre­da­je­na­ma­džar­skom­je­zi­ku­pe­da­go­gij­ske­ ko­le­gi­je­ na­ Fi­lo­zof­skom­ i­na­ Pri­ro­do­slov­no-ma­te­ma­tič­kom­ fa­kul­te-tu­u­No­vom­Sa­du,­a­go­stu­ju­ći­ je­pro­fe­sor­i­ na­ Uči­telj­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Osi­je­ku.­ Na­Te­o­lo­ško-ka­te­het­skom­ in­sti­tu­tu­ Su­bo­tič­ke­bi­sku­pi­je­ pre­da­vač­ je­ od­nje­go­va­osnut­ka­1994.­ Struč­ne­ i­ znan­stve­ne­ ra­do­ve­ na­ srp-skom,­ hr­vat­skom­ i­ ma­džar­skom­ je­zi­ku­iz­ po­vi­je­sti­ škol­stva­ i­ pro­svje­te,­ su­sta­va­struč­no­ga­usa­vr­ša­va­nja­na­stav­ni­ka,­vri­jed-no­sno­ga­ su­sta­va­mla­dih­ (po­seb­no­ re­li­gi­o-zno­sti),­ obra­zo­va­nja­ na­ je­zi­ci­ma­ ma­nji­na­te­ ra­da­ s­ da­ro­vi­tim­ uče­ni­ci­ma­ u­ vi­še­kul-tur­noj­sre­di­ni­ob­ja­vlji­vao­je­u­Zbor ni ku za hi­sto­ri­ju­škol­stva­i­pro­svje­te­(Za­greb-Be­o-grad-Lju­blja­na,­1981),­Oktatás és Ne velés (Sza­bad­ka,­ 1988),­ Su­bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ (za­1997., 2000. i 2003.), Na sta va i vas pi ta-nje (Be­o­grad,­ 1998),­ Új Kép­ (Sza­bad­ka,­1999, 2001, 2003), CMK In for ma tor o ma njin skim za jed ni ca ma u Voj vo di ni (No-vi­ Sad,­ 2002,­ 2003),­ ča­so­pi­su­ Hr­vat­ske­kul­tur­ne­ za­jed­ni­ce­ u­ Švi­car­skoj­ Dru štve-ne oba vi je sti­ (Zürich,­ 2003),­Mi sao­ (No-vi­ Sad,­ 2003,­ 2006,­ 2007),­ Az Újvidéki Tudományegyetem­ Magyar­ Tannyel­vű­Tanítóképző­ Kar­ Évkönyve­ (Sza­bad­ka,­2006, 2007, 2008), Pe­da­go­gij­ska­ is­tra­ži­va nja­ (Za­greb,­ 2006),­ Od goj ne zna no sti (Za­greb,­2009)­te­u­vi­še­zbor­ni­ka­(Gymna-

IVA­NO­VIĆ

83

si­um­ 1747­1997,­ Sza­bad­ka,­ 1997;­ Zbor-nik ra do va sa znan stve nog sku pa »Du šev-no zdra vlje«,­ Su­bo­ti­ca,­ 2000;­ Tíz­ éves­ a­Vajdasági­Pax­Ro­ma­na­1993­2003­Ju­bi­le­um, Újvidék,­2003;­Uva­ža­va­nje­raz­li­či­to­sti­i obra zo va nje,­Be­o­grad,­2003;­Mul­ti­et­nič­ki­iden­ti­tet­Voj­vo­di­ne­:­iza­zo­vi­u­2007­08., Be­o­grad,­2008.­i­dr.).­Kra­će­i­du­lje­na­pi­se­ob­ja­vlji­vao­je­u­su­bo­tič­kom­Ži­gu, Zvo ni ku, Hr vat skoj ri­je­či­i­dru­gdje.

­ Bio­ je­ član­ iz­da­vač­ko­ga­ vi­je­ća­ pe­da-go­gij­sko­ga­ ča­so­pi­sa­ Oktatás és Ne velés 1984.-88.­ u­ Su­bo­ti­ci,­ a­ od­ 2010.­ član­ je­ured­ni­štva­ pe­da­go­ško­ga­ ča­so­pi­sa­Nor ma, ko­ji­iz­da­je­Pe­da­go­ški­fa­kul­tet­u­Som­bo­ru.­­ Ob­na­šao­ je­ ne­ko­li­ko­ vi­so­kih­ dru­štve-nih­funk­ci­ja­(član­Vla­di­ne­Ko­mi­si­je­za­or-ga­ni­zi­ra­nje­ i­ ostva­ri­va­nje­ vjer­ske­ na­sta­ve­u­ško­la­ma­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­taj­nik­Sa­vje­ta­Mi­ni­star­stva­ vje­ra­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je,­ član­Ko­mi­si­je­ za­ raz­voj­ škol­sko­ga­ pro­gra­ma­Mi­ni­star­stva­ pro­svje­te­ i­ spor­ta­ Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je),­ a­bio­ je­ i­ pr­vi­pred­sjed­nik­Hr­vat-sko­ga­na­ci­o­nal­no­ga­vi­je­ća­u­Sr­bi­ji­i­Cr­noj­Go­ri.­ Bio­ je­ du­žno­snik­ i­ član­ vi­še­ struč-nih­ i­ znan­stve­nih­ aso­ci­ja­ci­ja­ (pred­sjed­nik­Me­đu­op­ćin­sko­ga­ ak­ti­va­ škol­skih­ pe­da­go-ga,­psi­ho­lo­ga­i­so­ci­jal­nih­rad­ni­ka­su­bo­tič-ke­ re­gi­je,­ pred­sjed­nik­ Dru­štva­ pe­da­go­ga­u­ Su­bo­ti­ci,­ član­Znan­stve­no­ga­ dru­štva­ za­hun­ga­ro­lo­ška­ is­tra­ži­va­nja­ i­ Hr­vat­sko­ga­pe­da­go­gij­sko­ga­ dru­štva).­ God.­ 2007.­ pri-mljen­je­za­čla­na­op­će­ga­znan­stve­no­ga­jav-no­ga­ ti­je­la­Ma­džar­ske­aka­de­mi­je­zna­no­sti­

u­ Bu­dim­pe­šti.­ Bio­ je­ me­đu­ osni­va­či­ma­vi­še­ hr­vat­skih­ in­sti­tu­ci­ja­ i­ or­ga­ni­za­ci­ja­ u­Voj­vo­di­ni:­Ka­to­lič­ko­ga­ in­sti­tu­ta­ za­ kul­tu-ru,­ po­vi­jest­ i­ du­hov­nost­ Ivan­ An­tu­no­vić, Hr­vat­sko­ga­ aka­dem­sko­ga­ dru­štva,­ Hr­vat-sko­ga­ in­for­ma­tič­kog­ cen­tra,­ Hr­vat­sko­ga­dru­štva­za­po­moć­uče­ni­ci­ma­ i­ stu­den­ti­ma­Be­la­Ga­brić,­Hr­vat­ske­či­ta­o­ni­ce­i­Dru­štva­hr­vat­sko-srp­sko­ga­pri­ja­telj­stva.­ Do­bit­nik­je­Pri­zna­nja­Mi­ni­star­stva­pro-svje­te­i­Mi­ni­star­stva­za­zna­nost­i­teh­no­lo­gi-ju­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­te­Re­pu­blič­ko­ga­cen­tra­za­ta­len­te­iz­pri­rod­nih­i­teh­nič­kih­zna­no­sti­za­po­stig­nu­te­re­zul­ta­te­u­men­tor­skom­ra­du­s­uče­ni­ci­ma­na­40.­smo­tri­znan­stve­no-is­tra-ži­vač­ko­ga­stva­ra­la­štva­mla­dih­Sr­bi­je­u­Ni-šu­2001.Dje­lo:­A középiskolások vallásosságának mo del-ljei,­Újvidék-Sza­bad­ka,­2008.

Ured­ni­štvo

IVA­NO­VIĆ,­ Ju­li­ja­na­ (Som­bor,­ 26.­ IX.­1934.),­ gim­na­sti­čar­ka,­ gim­na­stič­ka­ tre­ne-ri­ca­ i­ sut­ki­nja.­ Kći­ je­ Sti­pa­na­ Pe­ri­ški­ća,­pred­sjed­ni­ka­Hr­vat­sko­ga­ do­ma­ u­Som­bo-ru,­ i­ Mar­te,­ rođ.­ Ko­vač,­ obo­je­ ro­dom­ iz­Bač­ko­ga­ Mo­no­što­ra.­ Osnov­nu­ i­ sred­nju­me­di­cin­sku­ ško­lu­ za­vr­ši­la­ je­ u­ Som­bo­ru,­a­Vi­šu­me­di­cin­sku­ško­lu­u­Be­o­gra­du.­Pre-da­va­la­je­u­sred­njim­me­di­cin­skim­ško­la­ma­u­Som­bo­ru­i­No­vom­Sa­du­do­umi­ro­vlje­nja­1988.­ Gim­na­sti­ku­je­po­če­la­tre­ni­ra­ti­u­tre­ćem­raz­re­du­ sred­nje­ ško­le­ kod­ Iva­na­ i­ Ire­ne­Ivan­če­vić­ u­ som­bor­skom­ Gim­na­stič­kom­dru­štvu­Par ti zan,­ a­ u­ vri­je­me­ stu­di­ja­ tre-ni­ra­la­je­u­be­o­grad­skom­Že­lje­zni­ča­ru.­Na-stu­pa­la­ je­ u­ svim­ če­ti­ri­ma­ žen­skim­di­sci-pli­na­ma­(pre­skok,­dvo­vi­sin­ske­ru­če,­gre­da­i­tlo).­Za­re­pre­zen­ta­ci­ju­je­na­stu­pa­la­tri­put­ti­je­kom­1950-ih.­ Bi­la­je­tre­ne­ri­ca­gim­na­stič­kih­dru­šta­va­Par ti zan­iz­Som­bo­ra­i­Par ti zan­iz­No­vo­ga­Sa­da.­Na­po­čet­ku­svo­je­ tre­ner­ske­ka­ri­je­re­tre­ni­ra­la­je­vi­ce­pr­va­ki­nju­u­sa­ve­znom­raz-re­du­ se­ni­or­ki­Ra­doj­ku­Ga­le­tin­ iz­ Som­bo-ra­ po­čet­kom­ 1960-ih.­ S­ eki­pom­ se­ni­or­ki­no­vo­sad­sko­ga­ Par ti za na­ bi­la­ je­ pr­va­ na­Pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Ba­njoj­Lu­ci­sre­di-nom­1970-ih.­Sa­su­pru­gom­Jo­si­pom­bi­la­je­

J.­Ivanović,­A középiskolások vallásosságának mo del ljei, Újvidék-Sza­bad­ka,­2008.

IVA­NO­VIĆ

84

tre­ne­ri­ca­svo­jih­kće­ri­Ade­le,­dr­žav­ne­pr­va-ki­nje­i­re­pre­zen­ta­tiv­ke,­te­Li­di­je.­ Bi­la­ je­ i­ tre­ne­ri­ca­ žen­ske­ gim­na­stič­ke­re­pre­zen­ta­ci­je­ Voj­vo­di­ne­ 1970-ih­ te­ žen-ske­ re­pre­zen­ta­ci­je­ Ju­go­sla­vi­je­ na­Me­di­te-ran­skim­ igra­ma­ u­ Spli­tu­ 1979.­ Dje­lo­va­la­je­ i­ kao­ sa­ve­zna­ te­me­đu­na­rod­na­ sut­ki­nja­za­žen­sku­gim­na­sti­ku.­Do­bit­ni­ca­je­po­ve­lje­Gim­na­stič­kog­sa­ve­za­Ju­go­sla­vi­je­1978.­ Kao­umi­ro­vlje­ni­ca­ži­vi­u­Som­bo­ru.

S.­Ba­čić

IVA­NO­VIĆ,­Mar­ko­–­Ći­ro­(?­–­?),­ne­po-zna­ti­autor­dva­ju­spje­vo­va­ko­ji­su­ti­ska­ni­u­Su­bo­ti­ci­na­kon­Pr­vo­ga­svjet­skog­ra­ta.Dje­la:­Pe­sma­o­Fra­nji­Mar­ja­nu­ši­ću,­ ko­ji­ je­ ubio­če­tve­ro­ li­ca­ kod­ Žed­nka­ na­ sa­la­šu­ Ja­no­ša­ Ve­ge­lja­1919.­god.­i­pre­be­gao­u­Ma­djar­sku.­Vra­tiv­ši­se­1921.­ god.­ u­ Su­bo­ti­ci­ bu­de­ uhva­ćen­ i­ zbog­ to­ga­zlo­či­na­stre­ljan,­Su­bo­ti­ca,­1922;­Ži­vot­:­De­vo­jač­ko­i­mo­mač­ko­udru­že­nje,­Su­bo­ti­ca,­[1926].

Lit.:­G.­Kiss,­E.­Ba­žant,­K.­Če­li­ko­vić,­Su­bo­tič­ka­bi­bli­o­gra­fi­ja­III/1,­Su­bo­ti­ca,­2003;­N.­Ze­lić,­Pu bli-ka­ci­je­bač­kih­Hr­va­ta,­­Za­greb,­2009.

S.­Ba­čić

IVA­NO­VIĆ,­Pa­vao­(Iva­no­vics,­Pál)­(Za-greb,­?­–­Le­po­gla­va,­?,­1672.),­pa­vlin,­po-gla­var­ re­da,­ bi­skup.­ Ško­lo­va­nje­ je­ po­čeo­u­ kon­vik­tu­Fer di nan de um­ u­Gra­zu,­ a­ za-tim­ je­ po­lo­žio­ za­vjet­ u­ le­po­glav­skom­pa-vlin­skom­sa­mo­sta­nu,­gdje­je­bio­no­vi­ci­jat.­Stu­di­rao­ je­ fi­lo­zo­fi­ju­ i­ te­o­lo­gi­ju­ u­ Be­ču,­na­kon­če­ga­je­bio­pri­or­sa­mo­sta­na­sv.­Je­le-ne­u­Ča­kov­cu.­Na­po­ziv­ba­ru­na­Menyhérta­Alaghyja­slu­žbo­vao­je­na­beč­kom­dvo­ru,­a­na­kon­ba­ru­no­ve­smr­ti­vra­tio­se­u­Ugar­sku,­u­sa­mo­stan­Máriavölgy­(slo­vač.­Mariánka)­u­po­žun­skom­kra­ju,­ko­ji­je­kralj­Lu­do­vik­I.­da­ro­vao­pa­vli­ni­ma­(na­tom­ho­do­ča­snič­kom­mje­stu­na­la­zi­lo­se­sje­di­šte­pa­vlin­sko­ga­re-da­od­sre­di­ne­XVI.­st.­pa­do­uki­da­nja­re­da­1786.).­Na­kon­1526.­u­na­se­lje­i­oko­li­cu­u­ve­li­ku­su­se­bro­ju­na­se­li­li­Hr­va­ti­bje­že­ći­od­Tu­ra­ka­i­ta­da­je­na­sta­lo­da­na­šnje­na­se­lje.­ Ob­na­šao­ je­ du­žno­sti­ vi­ka­ra­ u­ pa­vlin-skom­ sa­mo­sta­nu­ u­ mje­stu­ Horné­ Le­fan-tov ce (madž. Felsőelefánt), a 1651. u Máriavölgyu­iza­bran­je­za­ge­ne­ra­la­pa­vlin-sko­ga­ re­da.­ U­ Tr­na­vi­ je­ 1653.­ ute­me­ljio­

sje­me­ni­šte,­a­1659.­po­stao­ je­skra­din­skim­na­slov­nim­ bi­sku­pom­ te­ ostro­gon­skim­ ka-no­ni­kom­ i­ pre­po­štem­ u­ Szenttamásu­ (da-nas­srp.­Sr­bo­bran).­Za­re­đen­je­za­knin­sko-ga­bi­sku­pa­1661.,­no­1663.­od­stu­pio­je­sa­svih­ funk­ci­ja­ te­ se­ vra­tio­ u­ pa­vlin­ski­ red,­či­ji­ ga­ je­ ve­li­ki­ kap­tol­ iza­brao­ za­ po­gla-va­ra­ re­da.­ Iste­ je­ go­di­ne­ iz­ sa­mo­sta­na­ u­Máriavölgyu­iz­bje­gao­pred­Tur­ci­ma­no­se­ći­sa­ so­bom­ sli­ku­Ču­do­tvor­ne­Bla­že­ne­Dje-vi­ce­Ma­ri­je.­Sklo­nio­se­naj­pri­je­u­Po­žun,­a­za­tim­u­Le­po­gla­vu.­ Ka­da­su­na­hr­vat­skom­sa­bo­ru­u­Za­gre-bu­ 5.­ IV.­ 1646.­ iza­bra­ni­ hr­vat­ski­ nun­ci­ji­za­ugar­ski­sa­bor­u­Po­žu­nu­sa­zvan­za­1.­V.­1646.,­bio­je,­kao­za­stup­nik­re­dov­ni­ka­pa-vlin­sko­ga­re­da,­član­od­bo­ra­ko­ji­ je­nun­ci-ji­ma­sa­sta­vio­na­pu­tak­za­rad­na­ugar­skom­sa­bo­ru.­U­vri­je­me­dok­je­bio­vi­kar­pa­vlin-sko­ga­sa­mo­sta­na­u­Le­po­gla­vi­dao­je­1649.­iz­ra­di­ti­or­gu­lje­u­cr­kvi­Bez­gre­šno­ga­za­če­ća­Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je­u­Le­po­gla­vi­(1737.­re­sta­u­ri­ra­ne),­ ko­je­ i­ da­nas­ pred­sta­vlja­ju­jed­nu­od­zna­me­ni­to­sti­te­cr­kve.Lit.:­ F.­ Kollányi,­ Es­zter­go­mi­ ka­no­no­kok­ 1100–1900,­ Es­zter­gom,­ 1900;­ E.­ Kisbán,­ A magyar pálosrend történe te,­1-2,­Bu­da­pest,­1940.

L.­He­ka

IVA NO VO SE LO,­ na­ziv­ za­ ne­ka­da­šnje­na­se­lje­u­oko­li­ci­Som­bo­ra.­Na­pro­sto­ru­is-toč­no­od­Som­bo­ra,­a­za­pad­no­od­Čo­no­plje­i­Klja­ji­će­va­te­iz­me­đu­pu­to­va­ko­ji­po­ve­zu-ju­Som­bor­s­na­ve­de­nim­mje­sti­ma­na­la­ze­se­da­nas­Le­ni­ja­Sa­la­ši,­na­se­lje­ko­je­je­do­kra-ja­XIX.­st.­bi­lo­po­zna­to­kao­Iva­no­vo­Se­lo.­God.­1411.­na­na­ve­de­nom­pod­ruč­ju­uda­lje-nom­6­do­8­km­is­toč­no­od­ta­da­šnje­ga­Co-bor­ Szentmihálya­ (da­na­šnje­ga­ Som­bo­ra)­na­la­zi­lo­ se­ na­se­lje­ Ivánfalva­ (hrv.­ Iva­no-vo­Se­lo).­Is­pr­va­je­bi­lo­u­po­sje­du­po­ro­di­ce­Czo­bor,­ko­ja­ga­je­1481.­da­ro­va­la­do­mi­ni-kan­ci­ma.­Ka­ko­se­ov­dje­u­XVI.­st.­spo­mi-nje­ i­ to­po­nim­ Iva­ni­ja,­ po­sto­ji­ vje­ro­jat­nost­da­je­u­pi­ta­nju­isto­na­se­lje.­ Ti­je­kom­ tur­ske­vla­da­vi­ne,­ već­u­XVI.­st.,­ u­ ar­hiv­skim­do­ku­men­ti­ma­ na­ pod­ruč-ju­is­toč­no­od­Som­bo­ra­i­ce­ste­što­po­ve­zu­je­grad­ s­ Čo­no­pljom­ spo­mi­nje­ se­ i­ Iva­no­vo­Se­lo.­ Sam­na­ziv­ upu­ću­je­ na­ to­ da­ su­ sta-

IVÁNYI

85

nov­ni­ci­ to­ga­ na­se­lja­ bi­li­ Sla­ve­ni­ te­ da­ su­Tur­ci­ taj­ to­po­nim­pre­u­ze­li­od­njih­ i­da­su­se­ko­ri­sti­li­nji­me­sve­vri­je­me­svo­je­vla­da-vi­ne.­Broj­ku­ćan­sta­va­to­ga­sta­ni­šta­ti­je­kom­vre­me­na­mi­je­njao­ se­ –­ 1554.­ po­pi­sa­no­ je­de­vet,­a­1590.­če­tr­na­est­ku­ćan­sta­va.

­ Na­kon­tur­ske­vla­da­vi­ne­vo­đe­no­je­kao­pu­sta­ra­kod­Som­bo­ra,­ko­ja­je­1740.­pri­pa­la­som­bor­sko­mu­voj­no­mu­op­ko­pu,­a­na­se­li­li­su­je­voj­ni­gra­ni­ča­ri.­Pre­ma­Po­ve­lji­Ma­ri­je­Te­re­zi­je­iz­1749.­ko­jom­je­Som­bor­po­stao­slo­bod­nim­ kra­ljev­skim­ gra­dom,­ Iva­no-vo­Se­lo­ sku­pa­ s­ još­ 10­ pu­sta­ra­ pri­pa­lo­ je­Som­bo­ru.­Do­ku­men­ti­i­ka­ta­star­ski­ze­mljo-vi­di­iz­to­ga­vre­me­na­lo­ci­ra­ju­ga­na­pod­ruč-je­sa­da­šnjih­Le­ni­ja­Sa­la­ša.­Na­ziv­Iva­no­vo­Se­lo,­ ko­ji­ je­ ko­ri­šten­ vi­še­ od­ 300­ go­di­na­(Iva­no­vos­ze­lo­i­sl.),­na­kon­1884.­vi­še­ni­je­bio­u­upo­ra­bi,­a­sa­la­ši­što­su­po­di­za­ni­duž­ta­mo­šnje­ga­usko­ga­kol­sko­ga­pu­ta­ili­le­ni­je,­ka­ko­ se­ to­ on­dje­ ka­že,­ na­zva­ni­ su­Le­ni­ja­Sa­la­ši.Lit.:­ M.­ Be­ljan­ski,­ Som bor ski sa la ši,­ Som­bor,­1970;­A.­ Se­ku­lić,­Hr­vat­ski­ bač­ki­ mje­sto­pi­si,­ Za-greb,­1994. M.­Đa­nić

IVÁNYI,­ István­ (rođ.­ Iva­novszky,­ Lu-goš,­ Er­delj,­ da­nas­ rum.­ Lu­goj,­ 17.­ XII.­1845.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 17.­VII.­ 1917.),­ po­vje-sni­čar,­ knji­žni­čar,­ gim­na­zij­ski­ pro­fe­sor,­pi­sac.­ Gim­na­zi­ju­ je­ po­la­zio­ u­Te­mi­šva­ru,­Keč­ke­me­tu­ i­Se­ge­di­nu.­Te­o­lo­gi­ju­ je­za­vr-šio­u­Po­žu­nu­(da­nas­Bra­ti­sla­va).­Od­1866.,­

kao­član­pi­ja­ri­stič­ko­ga­re­da,­pre­da­vao­je­u­Pe­šti,­Ka­nji­ži­(madž.­Nagyka­niz­sa,­Zal­ska­žu­pa­ni­ja),­ Ni­tri,­ Te­mi­šva­ru­ i­ Se­ge­di­nu,­ a­1867.­ pro­mi­je­nio­ je­ ro­đe­no­ pre­zi­me­ Iva-novszky­u­ Iványi.­God.­1875.­na­sta­nio­se­u­ Su­bo­ti­ci,­ gdje­ je­ u­ gim­na­zi­ji­ pre­da­vao­kla­sič­nu­fi­lo­lo­gi­ju.­Od­1880.­ su­ra­đi­vao­ je­na­stva­ra­nju­uni­je­pro­te­stant­skih­cr­kve­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­u­Su­bo­ti­ci.­Je­dan­ je­od­ ini­ci-ja­to­ra­ stva­ra­nja­ grad­sko­ga­mu­ze­ja­ i­ osni-vač­ je­ jav­ne­knji­žni­ce­u­Su­bo­ti­ci­ te­Po­vi-je­sno­ga­ dru­štva­ Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa­ni­je­u­Som­bo­ru,­či­ji­ je­do­pred­sjed­nik­po­sli­je­ i­bio.­Ba­vio­se­ra­dom­na­sre­đi­va­nju­ar­hiv­ske­gra­đe­Ma­gi­stra­ta­Su­bo­ti­ce­ i­ ti­me­po­sta­vio­te­me­lje­za­ka­sni­ji­ustroj­grad­sko­ga­po­vi­je-sno­ga­ar­hi­va.­ Op­se­žnu­ pu­bli­ci­stič­ku­ dje­lat­nost­ po-čeo­ je­ 1865.­Ob­ja­vlji­vao­ na­ma­džar­skom­i­ nje­mač­kom­ je­zi­ku­ stu­di­je,­ član­ke­ i­ kra-će­pri­lo­ge­iz­pod­ruč­ja­pe­da­go­gi­je,­po­vi­je­sti­i­ et­no­gra­fi­je.­U­po­vi­je­snim­ is­tra­ži­va­nji­ma­ba­vio­se­uglav­nom­Bač­kom.­Vi­še­nje­go­vih­dje­la­va­žno­je­i­za­bač­ke­Bu­njev­ce.­Naj­va-žni­ja­mu­je­dvo­sve­šča­na­po­vi­jest­Su­bo­ti­ce­(Sza bad ka sza bad királyi város történe te, I-II,­ Sza­bad­ka,­ 1886.-1892.),­ u­ ko­joj­ je­te­me­lji­to,­ na­ osno­vi­ iz­vo­ra,­ ob­ra­dio­ po-li­tič­ku,­ go­spo­dar­sku­ i­ kul­tur­nu­ po­vi­jest­gra­da.­Osim­što­je­knji­ga­od­pr­vo­ra­zred­ne­va­žno­sti­za­po­vi­jest­bač­kih­Bu­nje­va­ca­na-kon­do­se­lje­nja­u­ugar­sko­Po­du­na­vlje,­ko­ja­je­neo­dvo­ji­va­od­raz­vo­ja­Su­bo­ti­ce­oso­bi­to­do­sre­di­ne­XIX.­st.,­u­dru­gom­di­je­lu­knji-ge­ u­ po­seb­nom­ je­ po­gla­vlju­ po­sve­će­nom­Bu­njev­ci­ma­ i­ nji­ho­vim­ obi­ča­ji­ma­ pi­sao­o­ ime­nu­ i­ pra­po­stoj­bi­ni­Bu­nje­va­ca­ te­dao­dra­go­cje­ne­ et­no­graf­ske­ opi­se­ su­bo­tič­kih­Bu­nje­va­ca­ i­ nji­ho­vih­ obi­ča­ja­ (odje­ća,­ ku-će,­obi­telj­ski­ži­vot,­do­ma­ća­ra­di­nost­i­dr.).­O­ dva­de­se­tak­ bu­nje­vač­kih­ ple­mić­kih­ po-ro­di­ca­(Bunyevác­ne­mességünk)­i­audi­jen-ci­ji­Pe­tra­Jo­si­ća­kod­Ma­ri­je­Te­re­zi­je­1776.­(A­Jósics­Péter­audienciája­MáriaTerézia­királynőnél)­ pi­sao­ je­ u­ go­di­šnja­ku­ Po­vi-je­sno­ga­ dru­štva­ Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa­ni-je­ (Bács­bo­drogh­ vármegyei­ történel­mi­társulat évkönyve,­ 1/1896).­ Ta­ko­đer­ je­va­žan­ i­ nje­gov­ pe­to­sve­šča­ni­ ge­o­graf­sko-po­vi­je­sni­ ime­nik­ Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa-

Ivanovo­selo­1717.

IVÁNYI

86

ni­je­ (Bács-Bo drog vármegye földrajzi és történel­mi­helynévtára,­1889.-1907.),­u­ko-jem­se­u­opi­si­ma­po­je­di­nih­mje­sta­na­la­ze­i­va­žni­po­da­ci­ o­bač­kim­Hr­va­ti­ma,­prem­da­su­oni­skri­ve­ni­pod­raz­li­či­tim­na­rod­no­snim­ime­ni­ma­(Bu­njev­ci,­Šok­ci,­ka­to­lič­ki­Ra­ci,­osta­li­i­dr.)­te­na­zi­vi­ma­je­zi­ka­(bu­nje­vač­ki,­šo­kač­ki,­srp­ski,­dal­ma­tin­ski,­ilir­ski­i­sl.).Dje­la:­ Bács-Bo drog vármegye történel mi iro dal-ma,­Bu­da­pest,­1887;­Sza­bad­ka­és­környéke­1848­1849­ben,­ Sza­bad­ka,­ 1888;­ Sza bad ka sza bad királyi város történe te,­1-2,­Sza­bad­ka,­1886-1892;­Bács-Bo­drog­vármegye­községei­(su­a­u­tor­s­F.­Vir-ter);­ Sza­bad­ka;­ Magyar­ka­niz­sa,­ u:­ Bács-Bo drog vármegye,­1,­ur.­S.­Bo­rovszky,­Bu­da­pest,­[1909];­Bács-Bo drog vármegye földrajzi és történel mi helynévtára,­1-5,­Sza­bad­ka,­1889-1907.

Lit.:­En ci klo pe di ja Ju go sla vi je,­ 5,­ Za­greb,­ 1988;­Bu­nje­vač­ke­no­vi­ne,­br.­14,­Su­bo­ti­ca,­2006;­Srp ski bi­o­graf­ski­reč­nik,­4,­No­vi­Sad,­2009.

S.­Mač­ko­vić

IVA­NJE,­(sve­ti)­Ivan­Cvit­njak,­na­ziv­za­blag­dan­sv.­Iva­na­Kr­sti­te­lja­ko­ji­se­sla­vi­24.­lip­nja.­To­je­dan­ljet­no­ga­sol­sti­ci­ja­uz­ko-ji­se­sto­ga­ve­zu­ju­obi­ča­ji­ko­ji­ma­se­po­ti­če­ma­gij­ska­sna­ga­pri­ro­de­te­otu­da­i­u­bač­kih­Bu­nje­va­ca­po­sto­je­broj­na­vje­ro­va­nja.­Ob-ja­šnje­nja­ zna­če­nja­ to­ga­ da­na­ raz­li­ku­ju­ se­od­mje­sta­ do­mje­sta.­ Po­ne­gdje­mu­ se­ ne­pri­da­je­po­seb­no­zna­če­nje­(Le­meš,­Lu­go­vo,­Ta­van­kut),­dok­se­dru­gdje­vje­ru­je­da­će­sv.­Ivan­za­šti­ti­ti­ži­to­i­go­spo­dar­ske­zgra­de­od­po­ža­ra­(Ne­na­dić­Sa­la­ši)­ili­će­se­po­pe­ći­ži-le­na­ži­tu,­pa­će­ra­ni­je­sa­zre­ti­(Baj­mok).­U­Žed­ni­ku­se­vje­ru­je­da­je­taj­dan­bla­go­slov­za­ži­to,­da­se­žr­tvu­je­sla­ma­da­bi­ži­to­ra­ni­je­sa­zre­lo,­a­u­Đur­đi­nu­da­se­sla­vlje­njem­sv.­Iva­na­obi­lje­ža­va­po­če­tak­lje­ta.­ Ka­rak­te­ri­sti­čan­obi­čaj­na­Iva­nje­u­bač-kih­Bu­nje­va­ca­jest­pa­lje­nje­ivanj­skih­va­tra,­kao­i­u­go­to­vo­svim­hr­vat­skim­kra­je­vi­ma.­Za­ivanj­ske­va­tre,­kao­i­za­sam­dan­sv.­Iva-na,­po­sto­ji­i­spe­ci­fi­čan­na­ziv­cvit njak,­ko­ji­mo­že­ ima­ti­ raz­li­či­ta­ zna­če­nja.­Za­ni­mlji­vo­je­is­tak­nu­ti­pri­mjer­Žed­ni­ka,­gdje­se­ob­je-di­nju­ju­sva­mo­gu­ća­zna­če­nja:­ (sve­ti)­ Ivan­Cvit njak­ ili­ sa­mo­cvit njak­ na­ziv­ je­ za­va-tru,­za­dan­sv.­Iva­na,­za­cvi­je­će­od­ko­je­ga­se­ple­tu­ivanj­ski­vi­jen­ci­i­za­ba­klje­ko­je­se­uz­va­tru­pa­le.­Ta­su­zna­če­nja­(osim­na­zi­va­

za­ba­klje)­mo­gu­ća­i­u­dru­gim­mje­sti­ma,­ali­po­kri­va­ju­je­dan­do­dva­od­na­ve­de­nih­fe­no-me­na,­to­jest­stva­ri.­ Ivanj­ske­va­tre­pa­li­le­su­se­u­ve­ći­ni­bu-nje­vač­kih­na­se­lja­u­su­mrak­uoči­sv.­ Iva­na­pri­bli­žno­do­1940-ih­i­1950-ih.­Ve­ći­nom­se­pa­le­va­tre­tri­ve­če­ri­za­re­dom,­dok­se­u­som-bor­skom­ kra­ju­ pre­te­žno­ pa­li­ sa­mo­ jed­na­va­tra.­Go­ri­vo­za­va­tru­sla­ga­lo­se­u­hr­pu,­a­sa­sto­ja­lo­se­naj­če­šće­od­sla­me,­ku­ku­ru­zo­vi-ne­i­gra­nja.­U­po­je­di­nim­mje­sti­ma­(Ne­na­dić­Sa­la­ši,­Lu­go­vo,­Žed­nik,­Ta­van­kut)­uz­va­tre­su­ se­pa­li­le­ i­ba­klje,­ko­je­ su­ se­ iz­ra­đi­va­le­od­sta­re­me­tle­ili­od­tr­ske,­po­ne­gdje­su­bi­le­ukra­še­ne­bu­ke­ti­ma­cvi­je­ća­(Baj­mok)­ili­vi-jen­cem­od­ cvi­je­ća­ (Žed­nik).­Naj­va­žni­ji­ je­obi­čaj­ bi­lo­ pre­ska­ka­nje­ va­tre­ na­ ne­ko­li­ko­na­či­na:­po­je­di­nač­no­ili­u­pa­ru,­s­ba­klja­ma­ili­s­vi­jen­ci­ma­u­ru­ci,­s­vi­jen­ci­ma­na­gla­vi.­Vi­jen­ci­od­polj­sko­ga­cvi­je­ća­ple­li­su­se­sa-mo­u­su­bo­tič­kom­kra­ju,­a­pre­ska­ka­nje­va­tre­i­ple­te­nje­vi­je­na­ca­od­cvi­je­ća­po­zna­to­je­i­u­Ča­vo­lju­ u­Bu­nje­va­ca­ u­ma­đar­skom­di­je­lu­Bač­ke.­U­po­je­di­nim­mje­sti­ma­(Ne­na­dić­Sa-la­ši,­Lu­go­vo,­Baj­mok­i­Žed­nik)­ple­le­su­se­i­na­ru­kvi­ce­od­ra­zno­boj­no­ga­kon­ca,­ko­je­su­se­pri­pre­ska­ka­nju­va­tre­sta­vlja­le­na­ru­ke.­ Mno­gi­ raz­li­či­ti­po­stup­ci­ve­za­ni­uz­va-tru­pra­će­ni­su­vje­ro­va­nji­ma­ko­ja­su­ ima­la­pre­ven­tiv­nu­ i­ za­štit­nu­ funk­ci­ju,­ usmje­re-nu­ po­naj­pri­je­ pre­ma­ zdra­vlju.­ Ri­ječ­ je­ o­raz­li­či­tim­ vje­ro­va­nji­ma­ ko­ja­ se­ raz­li­ku­ju­u­ po­je­di­no­sti­ma­ od­ mje­sta­ do­ mje­sta.­ U­Le­me­šu­se­vje­ro­va­lo­da­onaj­tko­pre­ska­če­

Preskakanje­ivanjske­vatre, sekvenca­iz­filma­Jeka mog ditinjstva

(2004.)

IVE­ZIĆ

87

ivanj­sku­va­tru­ne­će­bi­ti­kra­stav.­U­Žed­ni­ku­je­ska­ka­nje­pre­ko­va­tre­vi­še­znač­no:­tko­je­pre­sko­či,­ne­će­se­upi­ša­ti­ili­će­mu­se­is­tre-sti­bu­be­ili­će­se­ži­le­od­ži­ta­po­pe­ći,­što­je­zna­či­lo­da­će­ži­to­pri­je­sa­zre­ti.­U­Ča­vo­lju­su­pre­ska­ka­li­va­tru­da­bi­se­ob­ra­ni­li­od­bo-le­sti,­a­po­seb­no­je­bi­lo­va­žno­uspje­šno­pre-sko­či­ti­va­tru­za­dje­voj­ku,­jer­je­to­zna­či­lo­da­će­se­ona­idu­ćih­po­kla­da­uda­ti,­dok­će­pje­ga­va­dje­voj­ka­ iz­gu­bi­ti­pje­ge.­Dje­voj­ke­su­pre­ska­ka­le­va­tru­za­jed­no­s­mom­ci­ma­ne­bi­li­ima­le­us­pje­šan­po­rod.­Že­ra­vi­cu­su­ga-si­li­pr­sti­ma­da­ne­ma­ju­za­nok­ti­ca­(Baj­mok,­Žed­nik),­a­po­osta­ci­ma­že­ra­vi­ce­ho­da­lo­se­da­ne­bu­de­na bo lja na­no­ga­ma­(Žed­nik,­Ta-van­kut)­ili­da­se­no­ge­ne­zno­je­(Baj­mok).­ U­Ne­na­di­ću­i­Lu­go­vu­tre­ba­lo­je­sa­ču­va-ti­na­ru­kvi­cu­s­ko­jom­se­pre­ska­ka­la­va­tra­da­bi­se­kroz­nju­pr­vi­put­po­pi­lo­mla­do­vi­no;­u­Lu­go­vu­ tu­ma­če­ da­ se­ to­ či­ni­lo­ ka­ko­ bi­se­spri­je­či­la­gro­zni­ca.­U­Žed­ni­ku­se­vje­ro-va­lo­da­na­ru­kvi­ca­šti­ti­od­upa­le­zglo­bo­va,­dok­se­u­Baj­mo­ku­na­ru­kvi­ca­na­sto­ja­la­ iz-gu­bi­ti,­ jer­bi­ to­zna­či­lo­da­će­se­ iz­gu­bi­ti­ i­bu­be­ ko­je­ iz­je­da­ju­ ži­to.­U­ Žed­ni­ku­ su­ se­na­tje­ca­li­u­ tr­ča­nju­s­ba­klja­ma­od­va­tre­do­va­tre­s­uvje­re­njem­da­će­onaj­tko­pr­vi­stig-ne­i­uda­ri­ba­kljom­po­va­tri­pr­vi­ko­si­ti­ili­da­će­se­sa­ču­va­ti­ži­to­od­po­ža­ra.­U­Ta­van­ku­tu­se­tr­ča­lo­s­ba­klja­ma­kroz­ku­pus­ne­bi­li­se­spri­je­či­lo­da­bu­de­cr­vljiv.­ Po­ne­gdje­ se­ pe­peo­ od­ ivanj­ske­ va­tre­no­sio­ku­ći­i­ba­cao­po­po­lju­da­se­za­šti­ti­od­štet­ni­ka­ (Baj­mok)­ ili­ se­ba­cao­u­vrt­da­se­lje­ti­na­za­šti­ti­od­mu­nje,­gro­ma,­ le­da­ i­po-ža­ra­(Žed­nik).­U­Ča­vo­lju­se­ne­što­osta­ta­ka­ža­ri­od­ivanj­ske­va­tre­sta­vlja­lo­u­hra­nu­svi-nja­ma­da­ne­bu­du­bo­le­sne.­U­Ta­van­ku­tu­se­ivanj­ski­vi­je­nac­ba­cao­na­krov­sa­la­ša­jer­se­vje­ro­va­lo­da­će­se­na­taj­na­čin­za­šti­ti­ti­ku­ća­od­po­ža­ra,­kao­i­u­Ča­vo­lju,­gdje­se­s­istom­svr­hom­vi­je­nac­mo­gao­obje­si­ti­i­na­pro­če-lje­ku­će.­ U­bač­kih­Bu­nje­va­ca­sa­ču­va­no­je­i­dje-vo­jač­ko­ga­ta­nje­o­uda­ji.­U­Žed­ni­ku­je­po-tvr­đe­no­da­su­dje­voj­ke­ba­ca­le­ivanj­ski­vi­je-nac­na­du­do­vo­dr­vo­ili­u­vo­du­pa­se,­pre­ma­to­me­na­ko­ju­je­stra­nu­vi­je­nac­pao­ili­ka­mo­ga­je­vo­da­od­ni­je­la,­tu­ma­či­lo­na­ko­ju­će­se­stra­nu­ dje­voj­ka­ uda­ti.­ Ba­ca­nje­ vi­je­na­ca­ u­

vo­du­ sa­ svr­hom­ ga­ta­nja­ o­ uda­ji­ va­žna­ je­po­tvr­da­obi­ča­ja­ko­ji­je­u­Hr­va­ta­go­to­vo­po-sve­iš­če­znuo,­ali­mu­tra­ga­ima­u­na­rod­nim­pje­sma­ma,­a­po­znat­je­i­u­ne­kih­sla­ven­skih­na­ro­da,­oso­bi­to­u­Po­lja­ka­i­Ru­sa.Lit.:­M.­Man­dić,­Iz­osam­sto­ljet­ne­kro­ni­ke­Ča­vo­lja, Bu­dim­pe­šta,­1984;­M.­Ga­vaz­zi,­Go­di­na­da­na­hr­vat­skih­na­rod­nih­obi­ča­ja,­Za­greb,­1988;­M.­Čer­ne-lić,­Bu­nje­vač­ke­stu­di­je,­Za­greb,­2006.

M.­Čer­ne­lić

IVE­ZIĆ,­ Zvon­ko­ (La­bud­nja­ča,­ kraj­Vaj-ske,­ 17.­ II.­ 1949.),­ no­go­me­taš,­ no­go­met-ni­tre­ner.­Sin­je­Mi­le­i­Ani­ce,­rođ.­Vor­gić.­Ni­že­ raz­re­de­ osnov­ne­ ško­le­ za­vr­šio­ je­ u­Ka­ra­đor­đe­vu,­a­vi­še­u­Ba­ču­ i­No­vom­Sa-du,­ gdje­ je­ za­vr­šio­ i­ sred­nju­ gra­đe­vin­sku­ško­lu.­ No­go­met­ je­ po­če­to­ igra­ti­ 1963.­ u­FK Voj vo di ni­ (No­vi­ Sad),­ za­ či­ju­ je­ pr­vu­eki­pu­ pro­fe­si­o­nal­no­ na­stu­pao­ 1967.-76.,­a­ bio­ je­ i­ ka­pe­tan­ mom­ča­di.­ Od­mah­ na-kon­ od­slu­že­nja­ voj­no­ga­ ro­ka­ pre­šao­ je­ u­FC Soc­ha­ux­(Fran­cu­ska),­za­ko­ji­je­na­stu-pao­1976.-82.,­ a­po­sli­je­u­Pa­ris­–­Ra­cing­Club Pa ris­(Fran­cu­ska)­1982.-83.­Igrao­je­na­mje­stu­ stra­žnje­ga­ ve­zno­ga­ igra­ča.­Od-bio­ je­ pri­mi­ti­ fran­cu­sko­ dr­ža­vljan­stvo­ ra-di­ na­stu­pa­ za­ fran­cu­sku­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ na­Svjet­skom­ no­go­met­nom­ pr­ven­stvu­ 1978.­u­Ar­gen­ti­ni.­U­Voj vo di nu­ se­ vra­tio­ 1983.,­gdje­je­po­sli­je­bio­taj­nik­i­teh­nič­ki­di­rek­tor.­Je­dan­je­od­naj­bo­ljih­klup­skih­stri­je­la­ca­u­po­vi­je­sti­Voj vo di ne:­na­458­slu­žbe­nih­utak-mi­ca­po­sti­gao­je­170­po­go­da­ka,­od­če­ga­je­če­ti­ri­pu­ta­po­sti­gao­hat­trick­(pro­tiv­Par­ti-za­na,­Di­na­ma­i­Tro­i­sa,­te­na­spa­ring­utak-mi­ci­ s­ re­pre­zen­ta­ci­jom­Ma­džar­ske),­ a­ do­da­nas­ je­ za­dr­žao­na­slov­naj­u­čin­ko­vi­ti­je­ga­fran­cu­sko­ga­ stra­žnje­ga­ ve­zno­ga­ igra­ča.­ S­mom­ča­di­Voj vo di ne­osvo­jio­je­dru­go­mje-sto­na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1974./75.,­te­s­eki­pom­Soc­ha­u­xa­na­pr­ven­stvu­Fran­cu­ske­1979./80.­S­njo­me­je­1981.­sti­gao­i­do­po-lu­fi­na­la­Ku­pa­UEFA-e.­Od­i­grao­je­ukup­no­413­utak­mi­ca­u­ju­go­sla­ven­skoj­i­fran­cu­skoj­pr­voj­ li­gi­ te­ po­sti­gao­ 113­ po­go­da­ka.­ Za­mla­du­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­ od­i­grao­je­ 5­ utak­mi­ca,­ a­ za­ se­ni­or­sku­ re­pre­zen­ta-ci­ju­4­utak­mi­ce­te­po­sti­gao­2­po­got­ka.­De-bi­ti­rao­je­31.­V.­1975.­pro­tiv­Ni­zo­zem­ske­u­

IVE­ZIĆ

88

Be­o­gra­du­(3:0),­a­zad­nju­utak­mi­cu­od­i­grao­je­25.­IX.­1976.­pro­tiv­Ita­li­je­u­Ri­mu­(0:3).­­ Kao­tre­ner­dje­lo­vao­je­u­Voj vo di ni­(pr-vak­Ju­go­sla­vi­je­s­ju­ni­o­ri­ma­1987.),­FK­Sla-vi ji­(No­vi­Sad),­ČSK­Pi va ri­(Če­la­re­vo),­FK­Šaj ka šu­ (Ko­vilj),­ FK­Be­če­ju­ (Be­čej),­ FK­In­đi­ji­ (In­đi­ja),­ FK­ Rad­nič­kom­ (Sta­ra­ Pa-zo­va),­FK­Mla do sti­ (Bač­ki­Pe­tro­vac),­FK­Mla do sti­(Bač­ki­Ja­rak),­FK­Ru da ru­(Uglje-vik,­ BiH)­ i­ FK­Kul pi nu­ (Kul­pin).­ Naj­ve-će­ uspje­he­ po­sti­gao­ je­ s­ČSK­Pi va rom,­ s­ko­jom­ se­ us­peo­ 5­ ran­go­va,­ od­ zon­ske­ do­Dru­ge­ srp­ske­ li­ge,­ i­ do­ če­tvrt­fi­na­la­ ku­pa­SR­Ju­go­sla­vi­je,­ s­FK­ In­đi­jom,­ko­ju­ je­pr-vi­put­kao­bo­dov­ne­pr­va­ke­uveo­u­Dru­gu­li­gu­1992.­i­do­šao­do­če­tvrt­fi­na­la­ku­pa­SR­Ju­go­sla­vi­je,­s­FK­Be­če­jom­s­ko­jim­1995.­je­iz­bo­rio­ če­tvrt­fi­na­le­ In­te­r­to­to­ ku­pa­ i­ 1996.­su­dje­lo­va­nje­u­UEFA­ku­pu,­te­s­Ru da rom, ko­ji­je­bio­dva­put­dru­gi­u­Dru­goj­li­gi­Re-pu­bli­ke­Srp­ske.­Bio­je­iz­bor­nik­Re­pu­bli­ke­Srp­ske­2000.­go­di­ne.­ Ži­vi­u­No­vom­Sa­du.Lit.:­ V.­ Stoj­ko­vić,­ Le gen de fud ba la,­ Be­o­grad,­1985;­ L.­ Đu­kić,­ 80­ go­di­na­ fud­ba­la­ u­ Če­la­re­vu,­ Če­la­re­vo,­ 2005;­ http://www.re­pre­zen­ta­ci­ja.rs/in­dex.php?op­tion=com_con­tent&vi­ew=ar­tic-le&id=1106&Ite­mid=12­(26.­IX.­2010.).

E.­He­mar

IVIĆ,­Alek­sa­(Bu­đa­nov­ci,­Sri­jem,­23.­XII.­1881.­–­Be­o­grad,­23.­XI.­1948.),­po­vje­sni-čar,­ sve­u­či­li­šni­ pro­fe­sor.­Otac­ je­ lin­gvi­sta­Pa­vla­ Ivi­ća.­ Na­kon­ ško­lo­va­nja­ u­ rod­nom­mje­stu­i­No­vom­Sa­du,­na­Sve­u­či­li­štu­u­Be-ču­stu­di­rao­je­sla­vi­sti­ku­i­po­vi­jest,­a­on­dje­je­ i­ dok­to­ri­rao­ 1905.­Od­lu­ču­ju­ći­ je­ znan-stve­ni­ utje­caj­ na­ nje­ga­ imao­ če­ški­ po­vje-sni­čar­Kon­stat­ntin­Ji­re­ček.­Is­pr­va­se­ba­vio­sred­njo­vje­kov­nom­po­vi­je­šću,­ali­je­po­sli­je­is­tra­ži­vao­ i­ no­vo­vje­kov­nu.­ Po­seb­no­ ga­ je­za­ni­ma­la­po­vi­jest­Sr­ba­u­Mo­nar­hi­ji­(ju­žnoj­Ugar­skoj,­ Hr­vat­skoj­ i­ Sla­vo­ni­ji).­ Na­kon­po­vrat­ka­iz­Be­ča­uklju­čio­se­ak­tiv­no­u­po­li-tič­ki­ži­vot­te­je­1910.­iza­bran­za­za­stup­ni­ka­u­Hr­vat­skom­sa­bo­ru.­Pre­se­lio­se­u­Za­greb,­gdje­ je,­ slu­žbu­ju­ći­ u­ Ze­malj­skom­ ar­hi­vu­1912.-20.,­na­sta­vio­is­tra­ži­va­nja­i­pi­sa­nje­te­1914.­ na­sta­je­ nje­go­va­ stu­di­ja­ Isto ri ja Sr-ba u Ugar skoj od pa da Sme de re va do se-

o­be­ pod­Čar­no­je­vi­ćem.­ Iz­ nje­ je­ pet­na­est­go­di­na­po­sli­je­na­sta­la­ve­li­ka­sin­te­za­po­vi-je­sti­Sr­ba­u­ ju­žnoj­Ugar­skoj­od­kra­ja­XV.­do­po­čet­ka­XVI­II.­st.­Na­kon­Pr­vo­ga­svjet-sko­ga­ra­ta­do­se­lio­se­u­Su­bo­ti­cu,­gdje­je­na­no­vo­sno­va­nom­Prav­nom­ fa­kul­te­tu­7.­XII.­1920.­po­sta­vljen­za­iz­van­red­no­ga­pro­fe­so-ra­na­pred­me­tu­Po­vi­jest­Sr­ba,­a­u­pro­sin­cu­1923.­za­re­do­vi­to­ga­pro­fe­so­ra.­Na­kon­ras-pa­da­Kra­lje­vi­ne­Ju­go­sla­vi­je­1941.­iz­bje­gao­je­u­Ru­mu,­a­za­tim­u­Be­o­grad.­Umi­ro­vljen­je­1945.­ Bio­ je­ re­do­vit­ su­rad­nik­ su­bo­tič­ko­ga­ča­so­pi­sa­Knji­žev­ni­ se­ver,­ u­ ko­jem­ je­ ob-ja­vlji­vao­ i­ ra­do­ve­ s­ te­ma­ma­ iz­ pro­šlo­sti­Bu­nje­va­ca­ i­ Su­bo­ti­ce­ (Če­ti­ri­sto­go­di­šnji­ca­osni va nja gra da Su bo ti ce,­8/1925;­Bu njev-ci, Sr bi i Hr va ti,­ 7/1925;­ Iz pro šlo sti Bu-nje va ca,­3-4/1927;­Ka ko su go vo ri li i pi sa li Bu njev ci u XVI II. ve ku?,­3-4/1927).­U­nji-ma,­kao­i­u­svo­jim­osta­lim­ra­do­vi­ma,­Bu-njev­ce­na­zi­va­»Sr­bi­ma­ka­to­li­ci­ma«­ i­ pro-pa­gi­ra­ nji­ho­vu­ su­rad­nju­ s­ »pra­vo­slav­nom­bra­ćom«.­No­u­stu­di­ji­O­srp­skom­i­hr­vat­skom ime nu (Be­o­grad,­1922.)­on­toč­no­ob-ja­šnja­va­»za­što­Šok­ci­u­Ba­ra­nji­i­Bu­njev­ci­u­Bač­koj­ne­pri­hva­ti­še­kao­sla­von­ski­i­bo-san­ski­ka­to­li­ci­ime­hr­vat­sko:­…si­lan­uti­caj­pri­ši­re­nju­hr­vat­skog­i­srp­skog­ime­na­vr­ši­le­su­ ško­la­ i­ cr­kva,­uči­te­lji­ i­ po­po­vi­ i­ osta­la­in­te­li­gen­ci­ja­na­rod­na.­ In­te­li­gen­ci­ja­bač­kih­Bu­nje­va­ca­ i­ bo­san­skih­ Šo­ka­ca­ ško­lo­va­na­je­ u­ma­džar­skim­ ško­la­ma­ i­ za­do­je­na­ bi­la­ma­džar­skim­du­hom.­Ro­do­lju­bi­vi­ po­je­din-ci,­ko­ji­su­in­di­vi­du­al­no­bi­li­ ja­ki­ni­su­pod-le­gli­ uti­ca­ju­Ma­džar­stva,­ ni­su­ ipak­ bi­li­ u­sta­nju­da­pa­ra­li­šu­uti­caj­dr­ža­ve,­ko­ja­je­po-mo­ću­ško­le­i­cr­kve,­voj­ske­i­ad­mi­ni­stra­ci-je­ i­svih­dru­gih­obla­sti­su­zbi­ja­la­u­na­ro­du­i­srp­sko­i­hr­vat­sko­ime.­Da­su­bu­nje­vač­ki­uči­te­lji­i­po­po­vi,­kao­što­su­oni­po­Sla­vo­ni-ji,­ško­lo­va­ni­bi­li­u­Za­gre­bu,­dav­no­bi­Bu-njev­ci­pri­hva­ti­li­ime­hr­vat­sko«.­Ba­vio­se­i­is­tra­ži­va­nji­ma­o­sa­mo­zva­nom­ca­ru­Jo­va­nu­Ne­na­du­te­je­bio­član­ak­cij­sko­ga­od­bo­ra­za­pro­sla­vu­če­ti­ri­sto­te­ob­ljet­ni­ce­nje­go­ve­smr-ti­i­po­di­za­nje­spo­me­ni­ka­1927.,­ko­je­mu­je­pred­sjed­nik­ bio­ Mi­jo­ Man­dić.­ Spo­me­nik­auto­ra­ Pa­vla­ Pa­la­vi­či­ni­ja­ po­sta­vljen­ je­ uz­ve­li­ku­pom­pu­i­u­na­zoč­no­sti­pro­re­žim­skih­

IVIĆ

89

lo­kal­nih­ i­ dr­žav­nih­ du­žno­sni­ka,­ a­ iz­da­na­je­ i­bro­šu­ri­ca­Spo me ni ca na Ca ra Jo va na Ne­na­da­ su­bo­tič­kog­ 1527­1927.,­ ko­joj­ je­do­pri­nos­ dao­ i­ Ivić.­ Spo­me­nik­ je­ sru­šen­1941.­ na­kon­ ula­ska­ma­džar­skih­ po­stroj­ba­u­ Su­bo­ti­cu,­ a­ po­nov­no­ je,­ uz­ pro­ti­vlje­nje­grad­skih­ vla­sti,­ po­sta­vljen­ na­ sre­di­šnjem­grad­skom­tr­gu­u­vri­je­me­ra­ta­u­Hr­vat­skoj­uje­sen­1991.­ Na­ po­li­tič­kom­ pla­nu­ bio­ je­ je­dan­ od­vo­đa­Na­rod­ne­ra­di­kal­ne­stran­ke­u­Su­bo­ti-ci.­ Pri­pa­dao­ tzv.­ pro­ti­ćev­ci­ma,­ po­li­tič­koj­stru­ji­ra­di­ka­la­ko­ja­je­kri­ti­zi­ra­la­Ni­ko­lu­Pa-ši­ća.­Na­lo­kal­noj­po­li­tič­koj­po­zor­ni­ci­oštri-ca­ nje­go­ve­po­li­tič­ke­ne­sno­šlji­vo­sti­ bi­la­ je­usmje­re­na­ pre­ma­ Bu­njev­ci­ma­ ko­ji­ ni­su­sli­je­di­li­ smjer­ni­ce­ iz­Be­o­gra­da,­po­naj­pri­je­oni­ma­ve­za­ni­ma­uz­Ne ven,­kle­ri­kal­ci­ma­te­svi­ma­ko­ji­su­bi­li­pro­hr­vat­ski­ori­jen­ti­ra­ni.­Bio­ je­ ini­ci­ja­tor­ za­ po­kre­ta­nje­ su­bo­tič­ko-ga­ ra­di­kal­sko­ga­ li­sta­Ba­čva­nin­ 1921.­ kao­za­jed­nič­ko­ga­ or­ga­na­ Na­rod­ne­ ra­di­kal­ne­ i­Ze­mljo­dil­ske­stran­ke­u­Su­bo­ti­ci.­Taj­je­list­dje­lo­vao­na­agi­ta­ci­ji­do­par­la­men­tar­nih­iz-bo­ra­ 1923.,­ kad­ je­ pre­stao­ iz­la­zi­ti.­Bio­ je­i­ je­dan­ je­ od­ osni­va­ča­ »pa­tri­ot­ske­ udru­ge­na­ci­o­nal­nih­ i­ kul­tur­nih­ rad­ni­ka«­ Se ver na zve zda 1928.,­iz­či­jeg­je­mi­ljea­po­kre­nut­i­su­bo­tič­ki­ dnev­ni­ list­ Ju go slo ven ski dnev-nik.­ Su­ra­đi­vao­ se­ i­ s­ no­vo­sad­skim­ li­stom­Dan,­ko­ji­je­od­1935.­bio­na­sta­vak­Ju go slo-ven skog dnev ni ka.Oda­bra­na­dje­la:­Se o ba Sr ba u Hr vat sku i Sla vo ni-ju,­pri­log­ is­pi­ti­va­nju­srp­ske­pro­šlo­sti­ to­kom­18.­ i­17.­ve­ka,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­1909;­Austri ja pre ma ustan­ku­Sr­ba­pod­Mi­lo­šem­Obre­no­vi­ćem,­Za­greb,­1917;­ O­ srp­skom­ i­ hr­vat­skom­ ime­nu,­ Be­o­grad,­1922;­Krat­ka­isto­ri­ja­Voj­vo­di­ne,­1-2,­u:­Knji­žev­ni­se ver,­1,2/1925,­Su­bo­ti­ca;­Isto ri ja Sr ba u Voj vo di-ni.­Od­naj­sta­ri­jih­ vre­me­na­do­osni­va­nja­po­ti­ško­po­mo­ri­ške­ gra­ni­ce­ (1703),­No­vi­ Sad­ 1929;­Spi si beč­kih­ ar­hi­va­ o­ Pr­vom­ srp­skom­ ustan­ku,­ 1-11,­Be­o­grad,­ 1935-1977;­ Pot­pu­na­ bi­bli­o­gra­fi­ja­ u:­A.­Va­sić,­Bi­bli­o­gra­fi­ja­ra­do­va­dr­Alek­se­Ivi­ća,­Is­tra­ži­va nja,­10,­No­vi­Sad,­1983.

Lit.:­Ma­la­En­ci­klo­pe­di­ja­Pro­sve­ta­–­Op­šta­En­ci­klo pe di ja,­ 1,­Be­o­grad­ 1959;­En ci klo pe di ja Ju go-sla vi je,­4,­Za­greb,­1960;­B.­Du­ran­ci,­V.­Ga­brić­Po-ču­ča,­Jav ni spo me ni ci Op šti ne Su bo ti ca, Su bo ti ca, 2001;­G.­Kiss,­E.­Ba­žan,­K.­Če­li­ko­vić,­Su­bo­tič­ka­bi­bli­o­gra­fi­ja­1918­1944,­III/1,­Su­bo­ti­ca,­2003;­E.­

Ba­žant,­N.­Ba­šić­Pal­ko­vić,­Knji­žev­ni­se­ver­(1925­1935)­ :­Bi­bli­o­gra­fi­ja,­Be­o­grad,­1999;­Srp ski bi o-graf­ski­reč­nik,­4,­No­vi­Sad,­2009.

S.­Mač­ko­vić

IVIĆ,­Bla­ško­­(Su­bo­ti­ca,­9.­II.­1920.­–­Za-greb,­ 17.­ IX.­ 1994.),­ agro­nom,­ pi­sac.­ Sin­je­ Sti­pa­na,­ grad­sko­ga­ bi­lje­žni­ka,­ po­sli­je­rav­na­te­lja­ sta­rač­ko­ga­do­ma,­ i­ Je­le­ne,­ rođ.­Mo­rav­čik.­Osnov­nu­ško­lu­ i­gim­na­zi­ju­za-vr­šio­je­u­rod­nom­gra­du.­U­knji­žev­no­sti­se­ja­vio­kao­ sred­njo­ško­lac­pi­šu­ći­no­ve­le,­ cr-ti­ce­ i­puč­ke­ igro­ka­ze,­pri­lo­ge­o­na­rod­nim­obi­ča­ji­ma­i­ple­so­vi­ma­te­pje­sme­na­bu­nje-vač­koj­ika­vi­ci,­ko­je­je­ob­ja­vlji­vao­u­Obi te-lji, Kla­sju­na­ših­rav­ni, Re dar stvu, Su­bo­tič­koj Da ni ci i Bu­nje­vač­kom­žac­ka­lu.­Na­kon­gim­na­zi­je­1939.­od­la­zi­na­stu­dij­u­Za­greb,­gdje­ je­di­plo­mi­rao­1947.­na­Po­ljo­pri­vred-

no-šu­mar­skom­fa­kul­te­tu.­Za­vri­je­me­stu­di-ja­bio­je­ak­ti­van­u­Dru­štvu­bač­kih­Hr­va­ta.­ Na­kon­ ra­ta­ za­po­slio­ se­ na­ Pa­li­ću­ u­Grad­skoj­eko­no­mi­ji,­a­po­čet­kom­1946.­oti-šao­je­u­Za­greb­na­spe­ci­ja­li­za­ci­ju­i­usa­vr-ša­va­nje.­Uje­sen­1947.­pre­mje­šten­je­u­Za-vod­za­vo­ćar­stvo­i­pre­ra­du­vo­ća­u­Čač­ku.­Zbog­ iz­vr­sno­ga­ po­zna­va­nje­ ma­džar­sko­ga­je­zi­ka­uje­sen­1948.­vra­tio­se­u­Su­bo­ti­cu­te­je­po­stao­naj­pri­je­na­stav­ni­kom,­a­po­sli­je­i­pro­fe­so­rom­u­sred­njoj­po­ljo­pri­vred­noj­ško-li.­God.­1950.­ime­no­van­je­nje­zi­nim­rav­na-te­ljem.­Kad­ je­ 1951.­ ško­la­ pre­mje­šte­na­ u­Som­bor,­ po­sta­vljen­ je­ za­ di­rek­to­ra­ Po­ljo-pri­vred­ne­ško­le­u­Ru­mi,­ali­ka­ko­ni­je­pri-hva­tio­po­sta­vlje­nje,­pre­mje­šten­je­za­upra-vi­te­lja­ se­ljač­ke­ rad­ne­ za­dru­ge­ na­ Pa­li­ću.­Na­kon­ šest­mje­se­ci­ pre­šao­ je­u­Po­vje­ren-stvo­za­po­ljo­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo­u­Su­bo-ti­ci,­a­1957.­po­stao­je­re­pu­blič­ki­in­spek­tor­za­ kon­tro­lu­ voć­no­ga­ i­ sad­no­ga­ma­te­ri­ja­la­i­ sje­men­ske­ ro­be­ u­ Su­bo­ti­ci.­ God.­ 1958.­po­stao­je­na­čel­ni­kom­Taj­ni­štva­za­po­ljo­pri-vre­du­i­šu­mar­stvo­ko­ta­ra­Su­bo­ti­ca,­a­1961.­

Blaško Ivić

IVIĆ

90

ge­ne­ral­nim­ di­rek­to­rom­ Po­ljo­pri­vred­no­ga­kom­bi­na­ta­ Pa­lić.­ U­ Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­ u­Su­bo­ti­ci­ra­dio­je­od­1963.,­a­na­kon­nje­zi-na­ uki­da­nja­ 1967.­ bio­ je­ struč­ni­ su­rad­nik­Za­vo­da­za­eko­no­mi­ku­i­pri­vred­ni­raz­voj­u­Su­bo­ti­ci,­ po­sli­je­ sa­vjet­nik­ Eko­nom­sko­ga­in­sti­tu­ta­pri­Eko­nom­skom­fa­kul­te­tu­u­Su-bo­ti­ci­do­umi­ro­vlje­nja­1981.­ Ci­je­li­je­ži­vot­ra­dio­u­po­ljo­pri­vre­di.­Od­1945.­do­1986.­odr­žao­je­oko­1450­pre­da-va­nja­s­pod­ruč­ja­vo­ćar­stva,­vi­no­gra­dar­stva­i­pre­ra­de­vo­ća­i­gro­žđa,­a­oko­300­ih­se­od-no­si­lo­na­ra­tar­stvo­i­vr­tlar­stvo.­Pre­da­va­nja­su­bi­la­na­hr­vat­skom­i­ma­džar­skom­je­zi­ku­u­Su­bo­ti­ci­i­oko­li­ci,­u­Za­gre­bu,­Spli­tu,­Ma-ri­bo­ru,­Pe­ći,­na­oto­ku­Bra­ču­i­dru­gdje.­Kao­pre­da­vač­i­ iz­la­gač­su­dje­lo­vao­je­na­Svjet-skom­ sa­vje­to­va­nju­ Or­ga­ni­za­ci­je­ Uje­di-nje­nih­na­ro­da­za­pre­hra­nu­ i­po­ljo­pri­vre­du­(FAO)­1964.­u­Bu­dim­pe­šti­s­te­mom­Vo­ćar-stvo­ u­ Ju­go­sla­vi­ji.­Ta­ko­đer­ u­ or­ga­ni­za­ci­ji­FAO-a­odr­žao­je­pre­da­va­nje­u­Bra­ti­sla­vi­na­te­mu­Apo plek si ja ma re li ce 1966., a 1968. u Su­bo­ti­ci­je­bio­glav­ni­or­ga­ni­za­tor­Me­đu­na-rod­no­ga­sim­po­zi­ja­o­ma­re­li­ci­te­pre­da­vač­s­te­mom­Is­tra­ži­va­nja­uzroč­ni­ka­i­eko­nom­ska­šte ta od pri je vre me nog iz u mi ra nja sta bla ma­re­li­ce­ na­ Su­bo­tič­ko­hor­go­škoj­ pje­šča­ri­1950.­68..­Ob­ja­vio­je­vi­še­od­800­čla­na­ka­i­struč­nih­ra­do­va­u­no­vi­na­ma­i­ča­so­pi­si­ma­(Hr­vat­ska­ ri­ječ, Su­bo­tič­ke­ no­vi­ne, Agro-nom ski gla snik, No vi pri vred nik, Bil ten Po-ljo do bra, Magyar szó, Föld Népe, 7­Nap, Go spo dar ski list, Agro­teh­ni­čar, Voj­vo­đan­ski po ljo pri vred nik, Žig­ i­ dr.).­ Po­di­gao­ je­vi­še­od­40­ra­sad­ni­ka­i­voć­nja­ka­te­pro­vo­dio­eks­pe­ri­men­te­s­ke­mij­skim­sred­stvi­ma.­ U­mla­do­sti­je­bio­no­go­me­taš­NK­Bač­ka 1936.-39,­a­1971.­i­1972.­član­Iz­vr­šno­ga­vi-je­ća­NK­Bač­ka­te­glav­ni­i­od­go­vor­ni­ured-nik­Sport­skog­li­sta­FK­Bač­ke­1970.-72.­Za­za­slu­ge­za­raz­voj­klu­ba­do­bio­je­Zlat­nu­pla-ke­tu­ u­ po­vo­du­70.­ ob­ljet­ni­ce­ nje­go­va­ po-sto­ja­nja­1971.­Va­žan­je­i­nje­gov­sa­ku­pljač-ki­rad­na­pod­ruč­ju­bu­nje­vač­ke­ono­ma­sti­ke­Pre­zi­me­na­bač­kih­Hr­va­ta­Bu­nje­va­ca­u­Su­bo ti ci i oko li ni (Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca­:­Ka­len­dar­za­1993.,­Su­bo­ti­ca,­1992,­138-145.).­ S­Mar­ti­nom­Bruc­kom­do­bio­je­nov­ča­nu­na­gra­du­za­pa­ten­ti­ra­nje­ke­mij­skih­sred­stva­

za­su­zbi­ja­nje­pe­ro­no­spo­re­na­vi­no­voj­ lo­zi­Bru ma cin­ 1961.­ Do­bit­nik­ je­ Li­sto­pad­ske­na­gra­de­gra­da­Su­bo­ti­ce­za­pod­ruč­je­po­ljo-pri­vre­de­za­1968.­i­Po­ve­lje­Sa­ve­zne­skup-šti­ne­in­že­nje­ra­i­teh­ni­ča­ra­1981.­Iako­ni­kad­ni­je­bio­član­Sa­ve­za­ko­mu­ni­sta,­od­li­ko­van­je­Or­de­nom­ra­da­sa­sre­br­nim­vi­jen­cem­za­po­stig­nu­te­ uspje­he­ u­ ra­du­ od­ va­žno­sti­ za­na­pre­dak­Ju­go­sla­vi­je­1986.­ Iz­obi­telj­skih­raz­lo­ga­pre­se­lio­se­u­Za-greb­1989.­Po­ko­pan­je­u­obi­telj­skoj­grob­ni-ci­u­Bje­lo­va­ru.­Dje­la:­Pri­ruč­nik­za­šti­te­bi­lja­(su­a­u­tor­S.­Mi­haj­lo-vić),­Su­bo­ti­ca,­1954;­Za­šti­ta­vo­ća­ka­i­vi­no­ve­lo­ze (su­a­u­to­ri­S.­Mi­haj­lo­vić­i­T.­Ti­li),­Su­bo­ti­ca,­1968;­Opa sno sti i za šti ta zdra vlja u po ljo pri vre di­ (su­a-u­tor­I.­Ru­din­ski­i­dr.),­Za­greb­–­No­vi­Sad,­1984.

Lit.:­M.­ Eve­to­vić,­Kul­tur­na­ po­vi­jest­ bu­nje­vač­kih­i­ šo­kač­kih­ Hr­va­ta­ (ru­ko­pis);­ J.­ An­drić,­ Dru­štvo­bač­kih­Hr­va­ta,­u:­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­1/1942,­Za-greb;­Na­ši­su­rad­ni­ci,­u:­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­Za­greb,­1944;­ Hr vat ski bi o graf ski lek si kon,­ 6,­ Za­greb,­2005.

M.­Ivić

IVIĆ,­Pa­vle­(Be­o­grad,­1.­XI.­1924.­–­Be-o­grad,­19.­IX.­1999.),­srp­ski­je­zi­ko­slo­vac.­Sin­ je­ po­vje­sni­ča­ra­Alek­se­ Ivi­ća­ te­ je­ ti-je­kom­1930-ih,­u­vri­je­me­dok­mu­ je­otac­pre­da­vao­na­mje­snom­Prav­nom­fa­kul­te­tu,­ži­vio­u­Su­bo­ti­ci.­Na­be­o­grad­skom­Fi­lo­lo-škom­fa­kul­te­tu­di­plo­mi­rao­je­1949.,­a­dok-to­ri­rao­1953.­Od­1949.­ra­dio­je­u­In­sti­tu­tu­za­ srp­ski­ je­zik­ u­ Be­o­gra­du,­ od­ 1954.­ na­Fi­lo­zof­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ No­vom­ Sa­du,­ a­1972.-75.­na­Fi­lo­lo­škom­fa­kul­te­tu­u­Be­o-gra­du.­Bio­je­član­Srp­ske­aka­de­mi­je­zna­no-sti­i­umjet­no­sti­(do­pi­sni­od­1972.,­re­do­vi­ti­od­ 1978.)­ te­ još­ se­dam­ aka­de­mi­ja:­ ru­ske,­ame­rič­ke,­ austrij­ske,­ polj­ske,­ ma­ke­don-ske,­slo­ven­ske­i­nor­ve­ške.­Dr­žao­je­pre­da-va­nja­ na­ še­zde­se­tak­ sve­u­či­li­šta­ u­ Euro­pi,­Ame­ri­ci,­ Azi­ji­ i­ Austra­li­ji­ te­ su­dje­lo­vao­u­ ra­du­mno­gih­me­đu­na­rod­nih­ je­zi­ko­slov-nih­ dru­šta­va.­ Bio­ je­ glav­ni­ ured­nik­ ča­so-pi­sa­Zbor­nik­Ma­ti­ce­ srp­ske­ za­ fi­lo­lo­gi­ju­ i­lin gvi sti ku, Ono ma to lo ški pri lo zi i Srp ski di ja lek to lo ški zbor nik­ te­osni­vač­i­ured­nik­ča­so­pi­sa­Pri­lo­zi­pro­u­ča­va­nju­je­zi­ka. Ba vio se­ sla­ven­skom,­ sred­njo­ju­žno­sla­ven­skom­ i­srp­skom­ di­ja­lek­to­lo­gi­jom,­ srp­skom­ je­zič-

IVIĆ

91

nom­po­vi­je­šću­ i­ po­red­be­nom­ sla­ven­skom­gra­ma­ti­kom.­ Kao­ je­dan­ od­ naj­cje­nje­ni­jih­svjet­skih­sla­vi­sta,­obi­lje­žio­ je­srp­sko­ je­zi-ko­slo­vlje­dru­ge­po­lo­vi­ne­XX.­st.,­a­nje­gov­je­ pri­nos­ bio­ oso­bi­to­ va­žan­ na­ pod­ruč­ju­di­ja­lek­to­lo­gi­je.­ U­ sred­njo­ju­žno­sla­ven­sku­di­ja­lek­to­lo­gi­ju­ uveo­ je­ struk­tu­ra­li­stič­ku­me­to­do­lo­gi­ju­ i­ is­ti­cao­ va­žnost­ te­ren­sko­ga­ra­da,­a­su­dje­lo­vao­je­i­u­iz­ra­di­op­će­sla­ven-sko­ga­i­europ­sko­ga­lin­gvi­stič­ko­ga­atla­sa.­ Is­pr­va­ je­ imao­ umje­re­na­ sta­ja­li­šta­ o­srp­sko-hr­vat­skim­ je­zič­nim­ od­no­si­ma,­ no­od­ kra­ja­ 1960-ih­ po­stup­no­ je­ pri­hva­ćao­ide­je­ bli­ske­Ka­ra­dži­će­vu­ »je­zič­no­mu­ srp-stvu«.­U­nje­go­vim­ ra­do­vi­ma­ to­ se­ogle­da­po­naj­pri­je­u­na­či­nu­na­ko­ji­re­la­tiv­nu­kro­no-lo­gi­ju­ fo­no­lo­ških­ i­mor­fo­lo­ških­ pro­mje­na­te­struk­tur­na­obi­ljež­ja­nar­ječ­ja­i­di­ja­le­ka­ta­po­ve­zu­je­sa­su­vre­me­nim­et­nič­kim­i­na­ci­o-nal­nim­afi­li­ja­ci­ja­ma,­pre­na­gla­ša­va­ju­ći,­pri-mje­ri­ce,­ struk­tur­nu­ i­ge­net­sku­po­ve­za­nost­kaj­kav­sko­ga­ sa­ slo­ven­skim­ di­ja­lek­ti­ma,­ a­uma­nju­ju­ći­po­ve­za­nost­tor­lač­ko­ga­s­bu­gar-ski­ma­ i­ ma­ke­don­ski­ma.­ Iz­bje­ga­vao­ je­ uz­to­ upo­ra­bu­ et­no­ni­ma­ Hr­vat­ za­ »što­kav­ce­ka­to­li­ke«.­ Po­čet­kom­1990-ih­ bio­ je­ je­dan­od­osni­va­ča­udru­ge­Srp ski sa bor­»za­ši­re-nje­isti­ne­o­Sr­bi­ma­u­od­ce­plje­nim­kra­je­vi-ma«,­ no­ pot­kraj­ ži­vo­ta­ svo­ja­ je­ ra­di­kal­na­sta­ja­li­šta­re­vi­di­rao.­Pri­mje­ri­ce,­u­po­smrt­no­ob­ja­vlje­nom­ra­du­Srp­ski­di­ja­lek­ti­i­nji­ho­va­kla­si­fi­ka­ci­ja­(2009.)­is­ti­če­ka­ko­se­srp­skim­di­ja­lek­ti­ma­mo­gu­ sma­tra­ti­ sa­mo­oni­ ko­ji-ma­go­vo­re­»po­pu­la­ci­je­ko­je­svoj­go­vor­na-zi­va­ju­srp­skim«.­ Iz­per­spek­ti­ve­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­Ivić­je­za­ni­mljiv­po­naj­pri­je­zbog­svo­je­ga­član-ka­»Trag­pro­me­ne­l­na­kra­ju­slo­ga­u­a­u­go-vo­ru­bač­kih­Bu­nje­va­ca«­(Zbor nik raz prav iz­slo­van­ske­ga­je­zi­ko­slo­vja.­Ti­ne­tu­Lo­gar­ju­ob se dam de set tlet ni ci,­Lju­blja­na,­1989),­u­ko­jem­se­ba­vi­ime­ni­com­du­ži­jan­ca.­Na­vo­di­ka­ko­je­ona­na­sta­la­od­ob­li­ka­do­žel+ni­ca, pri­če­mu­je­za­pra­vo­ri­jet­ka­po­tvr­da­to­ga­da­l­ na­ kra­ju­ slo­ga­ u­ bu­nje­vač­kim­go­vo­ri­ma­ni­je­ da­va­lo­ sa­mo­ o (ra dio, ra di la),­ ne­go­i a (ra di ja, ra di la),­što­ je­ ina­če­ka­rak­te­ri-stič­no­za­što­kav­ske,­ali­i­ča­kav­ske­go­vo­re­u­Dal­ma­ci­ji.­Po­la­ze­ći­od­ te­ in­ter­pre­ta­ci­je,­Se­ku­lić­je­po­sli­je­na­jed­nak­na­čin­tu­ma­čio­i­

ime­ni­ce­uz li van ca i pri di kan ca.­Ivić­je­k­to-mu,­sku­pa­s­Alek­san­drom­Mla­de­no­vi­ćem,­u Zbor­ni­ku­ Ma­ti­ce­ srp­ske­ za­ fi­lo­lo­gi­ju­ i­lin gvi sti ku­ (3/1960)­ ob­ja­vio­ di­ja­lek­tal­ni­za­pis­»Vin­ča­nje«­pre­ma­snim­ci­na­či­nje­noj­u­Su­bo­ti­ci,­s­ozna­če­nim­na­gla­sci­ma­i­spe-ci­fič­nom­fo­net­skom­vri­jed­no­šću­po­je­di­nih­gla­so­va.Dje­la:­ O­ go­vo­ru­ Ga­li­polj­skih­ Sr­ba­ (Be­o­grad,­1957), Die­ ser­bo­kro­a­tische­Di­a­lek­te:­ Ihre­ Struk­tur­ und­ Ent­wi­klung.­ I.­ All­ge­me­i­nes­ und­ die­ što­ka­vische­Di­a­lektgrup­pe,­ (Ha­gue-Pa­ris,­1958,­srp-ski­ pri­je­vod:­ Srem­ski­Kar­lov­ci-No­vi­ Sad,­ 1994),­O­ Vu­ko­vom­ Rječ­ni­ku­ iz­ 1818.­ go­di­ne­ (Be­o­grad,­1966), Srp ski na rod i nje gov je zik­(Be­o­grad,­1971,­2001), Word and Sen ten ce Pro sody in Ser boc ro-a tian,­ (Cam­brid­ge­MA,­1986,­ su­a­u­tor­ I.­Le­hi­ste,­srp­ski­ pri­je­vod:­ Sri­jem­ski­ Kar­lov­ci-No­vi­ Sad,­1996), O je zi ku ne ka da šnjem i sa da šnjem­ (Be­o-grad,­1990),­O­Vu­ku­Ka­ra­dži­ću­ (Be­o­grad,­1991),­Pre gled isto ri je srp skog je zi ka­ (Be­o­grad,­ 1998),­Srp­ski­ di­ja­lek­ti­ i­ nji­ho­va­ kla­si­fi­ka­ci­ja­ (Srem­ski­Kar­lov­ci-No­vi­Sad,­2009).

Lit.:­ S.­ Re­me­tić,­ Aca­de­mi­cian­ Pa­vle­ Ivić,­ Fac-ta Uni ver si ta tis: Lin gu i stics and Li te ra tu re, 2 (6),­Niš,­1999;­Hr vat ska en ci klo pe di ja­5,­Za­greb,­2003;­ Srp­ska­ po­ro­dič­na­ en­ci­klo­pe­di­ja­ 10,­ Be­o-grad,­2007.

P.­Vu­ko­vić

IVIĆ,­Ši­me­(Su­bo­ti­ca,­9.­VI­II.­1834.­–­Su-bo­ti­ca,­28.­II.­1903.),­puč­ki­pje­snik.­Sin­je­Iva­na­i­Kla­re,­rođ.­Nim­če­vić.­Ra­dio­je­is­pr-va­kao­po­dvor­nik­u­­Puč­koj­ka­si­ni,­a­po­sli­je­je­bio­ce­star.­Se­ljač­ko­ga­je­pod­ri­je­tla,­ni­je­bio­ško­lo­van­i­je­dva­je­na­u­čio­pi­sa­ti,­ali­je­znao­sro­či­ti­ve­se­le­i­ša­lji­ve­pje­sme­o­na­rod-nim­pri­li­ka­ma­u­gra­du­i­na­se­lu.­Bio­je­vr-

Pisma Gospi Judskoj, Subotica, 1877.

IVIĆ

92

stan­pje­vač­bu­nje­vač­kih­grok­ta­li­ca.­Utkao­je­u­svo­je­de­se­ter­ce­lju­de­i­do­ga­đa­je­iz­po-li­tič­ko­ga­ ži­vo­ta­ Su­bo­ti­ce­ (Ve se le pi sme i do­ga­đa­ji),­ a­ pi­sao­ je­ i­ pje­sme­ na­bo­žno­ga­ka­rak­te­ra­(Pi sma Go spi Jud skoj, Pi sma na sla­vu­Bo­ži­ju­od­Sve­tog­Gjur­gja­mu­če­ni­ka­i­ pa­tro­na­ vi­re­ kr­stjan­ske­ kat­ho­li­čan­ske). Do­bro­je­osje­ćao­duh­na­ro­da­bu­du­ći­da­je­»uvi­jek­bio­u­dru­štvu­na­ro­da«.­Autor­je­ša-lji­vo­ga­igro­ka­za­Skup­šti­na­na­ćo­ši.­Su­ra­đi-vao­ je­ u­ som­bor­skom­ li­stu­Bu nje vac (10. II. 1882.), u Ne ve nu (1/1890.),­Su­bo­tič­kim­no vi na ma, Da­ni­ci­ ili­ bu­nje­vač­ko­šo­kač­kom ka len da ru (1889.).­Pje­sme­je­iz­da­vao­i­kao­zbir­ke­u­ob­li­ku­bro­šu­ra­te­kao­po­je­di-nač­na­iz­da­nja­od­jed­no­ga­li­sta.­Dje­la:­Na rod ne pi sme,­Su­bo­ti­ca,­1885;­Ve se le pi-sme­i­do­ga­đa­ji, Su bo ti ca, 1891.

Lit.:­P.­Pe­kić,­Po vi jest Hr va ta u Voj vo di ni,­Za­greb,­1930;­ I.­ Ku­jun­džić, Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­ bi­bli-o­gra­fi­ja­ :­ Pri­log­ kul­tur­noj­ po­vi­je­sti­ bu­nje­vač­ko-šo­kač­kih­Hr­va­ta,­Rad JA ZU,­ 355,­ Za­greb,­ 1969;­G.­Ki­kić,­An­to­lo­gi­ja­po­e­zi­je­bu­nje­vač­kih­Hr­va­ta, Za­greb,­ 1971;­ I.­ Szentgyörgyi,­ E.­ Ba­žant,­ Su bo-tič­ka­bi­bli­o­gra­fi­ja­1870­1918,­No­vi­Sad-Su­bo­ti­ca,­1993;­M.­Cin­do­ri-Šin­ko­vić,­E.­Ba­žant,­Ne ven : Za-bav­no­po­uč­ni­mi­seč­nik­za­Bu­njev­ce­i­Šok­ce­1884­1914­:­Bi­bli­o­gra­fi­ja,­Be­o­grad-Su­bo­ti­ca,­2008;­M.­Eve­to­vić,­Kul tur na po vi jest Bu nje va ca i Šo ka ca, Su bo ti ca, 2010.

E.­Ba­žant

IV­KO­VIĆ,­Be­la­(Su­bo­ti­ca,­14.­X.­1939.),­od­vjet­nik,­ dru­štve­ni­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­ Pe-tra­i­Ju­sti­ne,­rođ.­Mat­ko­vić.­Osnov­nu­ško-lu­ za­vr­šio­ je­ u­ rod­nom­gra­du,­ a­Kla­sič­nu­nad­bi­skup­sku­ gim­na­zi­ju­ u­ Za­gre­bu.­God.­1963.­ za­po­slio­ se­ u­ su­bo­tič­kom­ Za­vo­du­za­so­ci­jal­no­osi­gu­ra­nje,­a­od­1973.­ ra­di­u­SIZ-u­za­ko­mu­nal­ne­dje­lat­no­sti.­Uz­rad­je­za­vr­šio­Vi­šu­uprav­nu­ ško­lu­u­No­vom­Sa-du­1965.,­a­na­dis­lo­ci­ra­nom­odje­lu­ni­ško­ga­Prav­no­ga­ fa­kul­te­ta­ u­ Su­bo­ti­ci­ di­plo­mi­rao­je­1972.­Od­vjet­nič­ki­ured­u­Su­bo­ti­ci­otvo-rio­je­1978.­i­u­nje­mu­je­ra­dio­do­od­la­ska­u­mi­ro­vi­nu­2008.­ Osim­ što­ je­ ra­dio­ u­ stru­ci,­ an­ga­ži­rao­se­u­ra­du­kul­tur­nih­in­sti­tu­ci­ja­i­po­li­tič­kom­dje­lo­va­nju.­Bio­ je­ član­ Ini­ci­ja­tiv­no­ga­ od-bo­ra­ za­ osni­va­nje­ HKUD-a­ Bu­nje­vač­ko­ko lo­1969.­i­po­sli­je­je­dan­od­osni­va­ča­Dru-

štva.­Bio­je­pred­sjed­nik­Bu­nje­vač­ko­ga­ko­la 1991.-2003.­ te­ je­dao­ve­lik­pri­nos­ ši­re­nju­ak­tiv­no­sti­Dru­štva,­ob­no­vi­ra­da­i­osni­va­nju­no­vih­sek­ci­ja.­Oba­vljao­je­tu­du­žnost­u­iz-nim­no­ te­škim­vre­me­ni­ma­za­voj­vo­đan­ske­Hr­va­te,­a­oso­bi­to­je­va­žna­nje­go­va­ulo­ga­u­vra­ća­nju­hr­vat­sko­ga­ka­rak­te­ra­Dru­štvu,­što­je­1995.­re­zul­ti­ra­lo­nje­go­vim­pre­i­me­no­va-njem­u­Hr­vat­ski­kul­tur­ni­cen­tar.­Bio­je­po-seb­no­ an­ga­ži­ran­ u­ or­ga­ni­zi­ra­nju­Ve­li­ko­ga­pre­la­i­Du­ži­jan­ce­kao­ma­ni­fe­sta­ci­ja­HKC-a­Bu­nje­vač­ko­ga­ko­la­ko­je­su­pre­ra­sle­u­naj-ma­sov­ni­je­kul­tur­ne­pri­red­be­Hr­va­ta­u­Bač-koj.­ Je­dan­ je­ od­ osni­va­ča­ De­mo­krat­sko-ga­sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Voj­vo­di­ni­ i­Hr­vat­sko-ga­ na­rod­no­ga­ sa­ve­za.­U­ne­ko­li­ko­ na­vra­ta­bio­ vi­jeć­nik­ u­ Skup­šti­ni­Op­ći­ne­ Su­bo­ti­ca­(1969.-74.,­2000.-04.­is­pred­HNS-a)­te­vi-jeć­nik­pr­vo­ga­sa­zi­va­Hr­vat­sko­ga­na­ci­o­nal-no­ga­vi­je­ća.­ Osni­vač­ je­ i­Hr­vat­sko­ga­aka­dem­sko­ga­dru­štva­te­Ka­to­lič­ko­ga­in­sti­tu­ta­za­kul­tu­ru,­po­vi­jest­ i­ du­hov­nost­ Ivan An­tu­no­vić. Bio je­ član­ Hr­vat­sko­ga­ svjet­sko­ga­ kon­gre­sa­1992.-2004.­Za­svoj­je­rad­2008.­do­bio­pri-zna­nje­Pro Ur be­Skup­šti­ne­Gra­da­Su­bo­ti-ce.Lit.:­Žig,­ br.­ 14,­ Su­bo­ti­ca,­ 1995;­Hr­vat­ska­ ri­ječ, br.­ 285,­ Su­bo­ti­ca,­ 2008;­Do­dje­la­ zva­nja­Po­ča­sni­gra­đa­nin­Gra­da­Su­bo­ti­ca­i­Pri­zna­nja­»Pro­Ur­be«, bro­šu­ra,­Su­bo­ti­ca,­2008.

T.­Žig­ma­nov

IV­KO­VIĆ,­ Gu­stav­ –­ Gu­sti­ka­ (Su­bo­ti-ca,­5.­XI.­1910.­–­Lju­blja­na,­23.­II.­2003.),­atlet­ski­ tre­ner­ i­ sport­ski­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­Mije­ i­Kolete,­ rođ.­Vizin.­Bio­ je­član­Su-bo­tič­ko­ga­ la­ko­a­tlet­sko­ga­ klu­ba­ (SLAK).­Na­pr­ven­stvu­Sr­bi­je­1939.­osvo­jio­je­pr­vo­mje­sto­na­1500­m.­Na­kon­ra­ta­dje­lo­vao­je­kao­atlet­ski­tre­ner­i­sport­ski­i­dru­štve­ni­dje-lat­nik.­Je­dan­je­od­osni­va­ča­Fi­skul­tur­no­ga­omla­din­sko­ga­ sport­sko­ga­ dru­štva­Spar tak u­Su­bo­ti­ci­1945.,­ko­je­je­od­mah­ima­lo­i­la-ko­a­tlet­sku­sek­ci­ju.­Kao­ tre­ner­dje­lo­vao­ je­u AK Spar tak, AK Slo ga-Voj vo di na (No vi Sad),­AK­Zrin ski­ (Pe­tro­va­ra­din),­AK­Ma-rat­hon­ (Som­bor),­ AK­ Mla dost­ (Odža­ci),­AK Bra nik­ (Ma­ri­bor),­ AK­ Dra va­ (Ptuj),­AK Olim pi ja­ (Lju­blja­na)­ i­ AK­ Slo van

IV­KO­VIĆ

93

(Lju­blja­na).­Kao­ve­lik­pro­pa­ga­tor­ atle­ti­ke­u­ sre­di­na­ma­ u­ ko­ji­ma­ je­ dje­lo­vao,­ za­slu-žan­je­za­raz­voj­mno­gih­klu­bo­va­i­stva­ra­nje­vr­hun­skih­ atle­ti­ča­ra.­ Kroz­ nje­go­vu­ ško-lu­ atle­ti­ke­ pro­šlo­ je­ vi­še­ od­ 100.000­ dje-ce.­Oko­150­atle­ti­ča­ra­ i­atle­ti­čar­ki­ko­je­ je­tre­ni­rao­osvo­ji­lo­je­od­lič­ja­na­pr­ven­stvi­ma­Ju­go­sla­vi­je­i­Bal­ka­na,­njih­vi­še­od­50­osvo-ji­lo­je­na­slov­dr­žav­nog­pr­va­ka,­a­sru­ši­li­su­24­dr­žav­na­ re­kor­da.­Od­go­jio­ je­25­dr­žav-nih­ re­pre­zen­ta­ti­va­ca,­a­me­đu­naj­i­stak­nu­ti-jim­spor­ta­ši­ma­ko­je­je­tre­ni­rao­iz­dva­ja­ju­se­Mar­ga­Šan­dor­kić­ (Su­bo­ti­ca),­Ana­Su­na­rić­(Som­bor),­ Ste­van­ Gro­mi­lo­vić­ (Som­bor),­Franc­ Gluk­ (Ma­ri­bor),­ Mi­loš­ Me­le­ (Lju-blja­na)­i­dr.­

­ Kao­ atlet­ski­ i­ dru­štve­ni­ dje­lat­nik­ oba-vljao­ je­mno­ge­ is­tak­nu­te­ du­žno­sti.­Bio­ je­do­pred­sjed­nik­ Atlet­sko­ga­ sa­ve­za­ Sr­bi­je,­pr­vi­ pred­sjed­nik­ Atlet­sko­ga­ od­bo­ra­ AP­Voj­vo­di­ne,­ do­pred­sjed­nik­ gim­na­stič­ke­ or-ga­ni­za­ci­je­AP­Voj­vo­di­ne,­pr­vi­pred­sjed­nik­Po­kra­jin­sko­ga­ od­bo­ra­ na­rod­ne­ teh­ni­ke,­do­pred­sjed­nik­ Sa­ve­za­ spor­to­va­ Voj­vo­di-ne,­član­Ko­mi­si­je­za­tje­le­sni­od­goj­pri­Iz-vr­šnom­vi­je­ću­Voj­vo­di­ne,­pr­vi­pred­sjed­nik­AK Slo ga-Voj vo di na­i­dr.­Ba­vio­se­sa­atlet-skom­sta­ti­sti­kom,­a­svo­je­je­ra­do­ve­ob­ja­vio­u­ne­ko­li­ko­pri­god­nih­pu­bli­ka­ci­ja.­­ Do­bit­nik­ je­ Zlat­nih­ pla­ke­ta­ Atlet­skog­sa­ve­za­ Ju­go­sla­vi­je­ i­Atlet­skog­ sa­ve­za­ Sr-bi­je.­ Na­kon­ od­la­ska­ u­ mi­ro­vi­nu­ ostao­ je­ži­vje­ti­ u­ Lju­blja­ni,­ ne­da­le­ko­ od­ sta­di­o­na­Ši­ška.Iz­vo­ri:­Osob­na­ar­hi­va­po­vje­sni­ča­ra­atle­ti­ke­Lju­bi-še­Ga­ji­ća­iz­Ja­go­di­ne.­

Lit.:­ Ju­go­sla­ven­ska­ atle­ti­ka­ 1921­1971,­ Be­o­grad­1971, Sport ski lek si kon,­Za­greb,­1984;­M.­Bru­stu-lov, Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Su bo ti ca, 1984.

E.­He­mar

IV­KO­VIĆ,­Jo­sip­(Su bo ti ca, 6. II. 1950.), ho­ke­jaš­na­tra­vi,­tre­ner­u­ho­ke­ju­na­tra­vi­i­te­ni­su.­ Sin­ je­ Pe­tra,­ za­slu­žno­ga­ sport­sko-ga­dje­lat­ni­ka,­i­maj­ke­Ro­za­li­je,­rođ.­Dózsa.­Osnov­nu­ško­lu­te­sred­nju­i­vi­šu­ugo­sti­telj-sku­za­vr­šio­ je­u­Su­bo­ti­ci.­Spor­tom­se­po-čeo­ba­vi­ti­1963.­u­Sport­skom­dru­štvu­Elek-tro voj vo di na­ iz­Su­bo­ti­ce­kao­no­go­me­taš­ i­ho­ke­jaš­na­ tra­vi.­Bio­ je­ član­HK­Elek tro-voj vo di na,­ko­ji­ je­1972.­osvo­jio­dvo­stru­ki­tro­fej­–­pr­ven­stvo­dr­ža­ve­i­Kup­Ju­go­sla­vi-je,­ zbog­če­ga­ je­klub­ te­go­di­ne­pro­gla­šen­naj­bo­ljim­sport­skim­ko­lek­ti­vom­u­Su­bo­ti-ci.­Na­kon­ po­vrat­ka­ s­ voj­ne­ slu­žbe­ krat­ko­vri­je­me­na­stu­pa­za­HK­Elek tro voj vo di na­iz­No­vog­Sa­da,­a­1974.­pre­la­zi­u­HK­Su bo ti-čan­ka­u­Su­bo­ti­ci,­gdje­je­isto­dob­no­igrač­i­tre­ner.­Re­pu­blič­ki­su­dac­u­ho­ke­ju­na­tra­vi­po­stao­je­1975.­God.­1980.­oti­šao­je­u­SR­Nje­mač­ku,­ gdje­ je­do­1990.­ igrao­ za­Ho-kej­ski­klub­Horn­iz­Bre­me­na.­U­me­đu­vre-me­nu­ je­ u­Nje­mač­koj­ za­vr­šio­ i­ tre­ner­sku­ško­lu,­ste­kao­je­me­đu­na­rod­nu­li­cen­ci­ju­tre-ne­ra­te­je­ra­dio­kao­tre­ner­u­ho­ke­ju­na­tra­vi­i­te­ni­su.­Od­1990.­do­2006.­tre­ni­rao­je­klub­za­ko­ji­je­pri­je­na­stu­pao.­ Igra­ju­ći­ za­ naj­bo­lje­ ho­kej­ske­ klu­bo­ve­u­ta­da­šnjoj­dr­ža­vi­–­Elek tro voj vo di nu i Su-bo­ti­čan­ku­ iz­Su­bo­ti­ce­–­osvo­jio­je­ne­ko­li-ko­pu­ta­na­slov­dr­žav­no­ga­pr­va­ka­te­je­bio­po­bjed­nik­Ku­pa­Ju­go­sla­vi­je.­Već­kao­mlad­igrač­s­HK­Elek tro voj vo di na­na­me­đu­re­pu-blič­kom­pr­ven­stvu­dva­je­pu­ta­osva­jao­na-slov­ju­ni­or­sko­ga­pr­va­ka­Ju­go­sla­vi­je­–­1968.­u­Za­gre­bu­i­1969.­u­Su­bo­ti­ci,­a­1970.­dru-go­mje­sto­iza­za­gre­bač­ko­ga­HK­Tre­šnjev­ka.­Kao­član­iste­mom­ča­di­bio­je­su­di­o­nik­mno­gih­me­đu­na­rod­nih­ tur­ni­ra­ –­ 1968.­ na­me­đu­na­rod­nom­ tur­ni­ru­ u­ Bad­ Hom­bur­gu­(SR­Nje­mač­ka)­ osvo­ji­li­ su­ dru­go­mje­sto,­1969.­u­Pi­e­šťanyma­(Če­ho­slo­vač­ka)­igra­li­su­neo­d­lu­če­no­s­re­pre­zen­ta­ci­jom­Če­ho­slo-vač­ke,­a­na­me­đu­na­rod­nom­tur­ni­ru­u­Je­le-ni­oj­Góri­ (Polj­ska)­ iste­ go­di­ne­nad­moć­no­su­osvo­ji­li­pr­vo­mje­sto.­U­do­ma­ćem­pr­ven-stvu­ u­ se­zo­ni­ 1971./72.,­ ka­da­ je­Elek tro-voj vo di na­osvo­ji­la­dvo­stru­ku­kru­nu,­bio­je­naj­bo­lji­stri­je­lac­pr­ven­stva­s­11­po­go­da­ka.­Kao­igrač­i­tre­ner­u­HK­Su­bo­ti­čan­ka­osvo-jio­je­pr­ven­stvo­dr­ža­ve­1974.,­1976.,­1978.,­

Gustav Ivković

IV­KO­VIĆ

94

1980.,­ a­Kup­ Ju­go­sla­vi­je­ za­re­dom­ 1974.-80.­U­vri­je­me­ak­tiv­no­ga­igra­nja­ho­ke­ja­bio­je­me­đu­naj­bo­ljim­europ­skim­igra­či­ma.

­ Na­stu­pao­je­za­omla­din­sku­re­pre­zen­ta-ci­ju­Ju­go­sla­vi­je­9­pu­ta,­a­za­se­ni­or­sku­110.­Bio­je­član­re­pre­zen­ta­ci­je­Ju­go­sla­vi­je­ko­ja­je­ 1979.­ osvo­ji­la­ zlat­nu­me­da­lju­ na­VI­II.­me­di­te­ran­skim­ igra­ma­ u­ Spli­tu.­ Kao­ vr-hun­ski­ i­ za­slu­žni­ spor­taš­ iza­bran­ je­2000.­me­đu­ 100­ naj­bo­ljih­ spor­ta­ša­ gra­da­ Su­bo-ti­ce­ u­ sklo­pu­ ma­ni­fe­sta­ci­je­ 100­ spor­to­va­u­ 100­ go­di­na.­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­ sport­ske­ka­ri­je­re­u­SR­Nje­mač­koj­2006.­vra­tio­se­u­Su­bo­ti­cu,­gdje­je­u­Srp­skom­šo­ru­iz­gra­dio­Park spor to va,­ko­ji­vo­di­kao­pri­vat­ni­podu-zet­nik.­Lit.:­1876­1971­Elek­tro­voj­vo­di­na­:­Su­bo­ti­ca­trans­:­95, Su­bo­ti­ca,­1972;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Su­bo­ti­ca,­1984;­Klub­ho­ke­ja­na­tra­vi­Elek­tro­voj­vo­di­na­Su­bo­ti­ca­1949­1999­:­50­go­di­na­po­sto­ja­nja, Su bo ti ca, 1999.

P.­Sken­de­ro­vić

IV­KO­VIĆ,­ Lu­ka (Iv­ko­vić Ivan­de­kić) (Su­bo­ti­ca,­1.­IX.­1935.­–­Su­bo­ti­ca,­30.­III.­1998.),­no­vi­nar.­Sin­ je­An­tu­na­ i­An­to­ni­je,­rođ.­Šar­če­vić.­Osnov­nu­ ško­lu­ i­gim­na­zi­ju­za­vr­šio­je­u­Su­bo­ti­ci.­Pri­je­ne­go­što­se­po-čeo­ba­vi­ti­no­vi­nar­stvom,­ra­dio­je­ne­ko­vri-je­me­u­Slu­žbi­dr­žav­ne­si­gur­no­sti­u­Su­bo­ti-ci.­ Is­pr­va­ je­po­čeo­pi­sa­ti­no­vin­ske­član­ke­za­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­a­po­kraj­1960-ih­go-di­na­an­ga­ži­ran­je­za­be­o­grad­ski­dnev­ni­list­Po li ti ka­kao­stal­ni­do­pi­snik­iz­Su­bo­ti­ce,­što­je­ra­dio­sve­do­sre­di­ne­1990-ih­go­di­na.­U­no­vin­skim­ iz­vje­šći­ma­za­stu­pao­ je­ te­zu­da­Bu­njev­ci­ ne­pri­pa­da­ju­hr­vat­sko­mu­na­rod-no­mu­kor­pu­su.Lit.:­N.­Ze­lić,­Hr­vat­sko­pro­lje­će­i­bač­ki­Hr­va­ti,­Su-bo ti ca, 2009.

G.­Bač­li­ja

IV­KO­VIĆ,­Pe­tar­(Su bo ti ca, 17. VI. 1924. –­Su­bo­ti­ca,­ 18.­ IV.­1998.),­ spor­taš,­ tre­ner­za­ho­kej­na­tra­vi,­sport­ski­dje­lat­nik.­Sin­je­Jo­si­pa­ i­ Kri­ste,­ rođ.­ Ga­ko­vić.­ Osnov­nu­ i­sred­nju­obrt­nič­ku­ško­lu­za­vr­šio­je­u­Su­bo-ti­ci.­Kao­mla­dić­uklju­čio­se­u­po­li­tič­ki­ži-vot­u­trav­nju­1944.­su­dje­lu­ju­ći­u­osni­va­nju­Grad­sko­ga­ ko­mi­te­ta­ SKOJ-a­ u­ Su­bo­ti­ci.­Na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ za­po­slio­se­u­su­bo­tič­koj­elek­trič­noj­cen­tra­li,­gdje­je­ra­dio­kao­šef­op­će­ga­sek­to­ra.­Uz­rad­je­za-vr­šio­Vi­šu­uprav­nu­ško­lu­i­Prav­ni­fa­kul­tet­u­No­vom­Sa­du.­ S­ne­ko­li­ci­nom­mla­dih­ko­le­ga­1948.­or-ga­ni­zi­rao­je­sport­ski­ži­vot­u­pod­u­ze­ću­te­je­osno­vao­ Sport­sko­ dru­štvo­ Di na mo,­ ko­je­je­već­slje­de­će­go­di­ne­pro­mi­je­ni­lo­na­ziv­u­SD Elek­trič­na­cen­tra­la­Su­bo­ti­ca.­Bio­je­pr-vi­taj­nik­klu­ba,­a­pred­sjed­nik­je­bio­János­Fran­zer.­U­to­je­vri­je­me­kao­no­go­me­taš­bio­stan­dard­ni­ pr­vo­ti­mac­NK­Elek­trič­na­ cen­tra la.­Uje­sen­1949.­bio­je­glav­ni­ini­ci­ja­tor­osni­va­nja­pr­vo­ga­su­bo­tič­ko­ga­klu­ba­u­ho-ke­ju­na­tra­vi­Elek­trič­na­cen­tra­la.­Od­ta­da­pa­do­1966.­ak­tiv­no­ igra­ho­kej­na­ tra­vi­u­Elek­trič­noj­ cen­tra­li­ (po­sli­je­Elek tro voj vo-di ni)­ i­ član­ je­ mom­ča­di­ ko­je­ su­ osva­ja­le­pr­ven­stva­Sr­bi­je­1950-ih­go­di­na­ te­1963.-66.,­te­dru­go­mje­sto­na­sa­ve­znom­na­tje­ca-nju­1952.­God.­1953.­imao­je­dva­na­stu­pa­za­re­pre­zen­ta­ci­ju­Ju­go­sla­vi­je.­Ka­da­je­zbog­ma­sov­no­sti­ to­ga­ spor­ta­ ute­me­ljen­ (1950.)­Sa­vez­ ho­kej­skih­ klu­bo­va­ na­ tra­vi­ Sr­bi-je,­ iza­bran­ je­ za­ pr­vo­ga­ pred­sjed­ni­ka.­ Za­pred­sjed­ni­ka­ ju­go­sla­ven­sko­ga­ ho­kej­sko­ga­sa­ve­za­iza­bran­je­1963.,­ob­na­ša­ju­ći­tu­du-žnost­ne­ko­li­ko­man­da­ta.­ Od­ 1966.­ po­sve­ću­je­ se­ tre­ner­sko­mu­po­zi­vu­te­je­kao­struč­ni­vo­di­telj­u­Elek tro-voj vo di ni­ ostao­ do­ 1972.,­ kad­ je­mom­čad­osvo­ji­la­na­slov­dr­žav­no­ga­pr­va­ka­i­Kup­Ju-go­sla­vi­je,­za­što­je­bio­je­dan­od­naj­za­slu­žni-jih.­U­HK­Su­bo­ti­čan­ka­pre­šao­je­1973.­i­do­1980.­ ra­dio­ je­u­nje­mu­kao­ tre­ner­ i­me­na-džer.­Osvo­jio­se­s­njim­ne­ko­li­ko­pu­ta­na­slov­ju­go­sla­ven­skih­pr­va­ka­–­1974.,­1976.,­1978.­i­ 1980.,­ a­Kup­ Ju­go­sla­vi­je­ 1973.-80.­U­ to­je­ vri­je­me­ u­ Ku­pu­ europ­skih­ pr­va­ka­ HK­Su­bo­ti­čan­ka­bio­su­di­o­nik­fi­nal­nih­tur­ni­ra­u­Frank­fu­rtu­1975.­i­Lon­do­nu­1977.­te­do­ma-ćin­kva­li­fi­ka­cij­skih­tur­ni­ra­1975.­i­1979.­

Josip Ivković

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

95

­ Imao­ je­ li­cen­ci­ju­ re­pu­blič­ko­ga,­ sa­ve-zno­ga­ i­me­đu­na­rod­no­ga­ su­ca­ za­ho­kej­na­tra­vi.­Bio­je­i­iz­bor­nik­se­ni­or­ske­re­pre­zen-

ta­ci­je­ Ju­go­sla­vi­je­ 1977.-81.,­ s­ ko­jom­ je­osvo­jio­ zlat­no­ od­lič­je­ na­ Me­di­te­ran­skim­igra­ma­u­Spli­tu­1979.­Po­ko­pan­je­na­su­bo-tič­kom­Baj­skom­gro­blju.­Lit.:­1876­1971­Elek­tro­voj­vo­di­na­:­Su­bo­ti­ca­trans­:­75, Su­bo­ti­ca,­1972;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Su­bo­ti­ca,­ 1984;­ Fud bal ski klub »Elek tro voj vo di-na«­1925­1995.,­ur.­M.­Bru­stu­lov,­Su­bo­ti­ca,­1995:­Klub­ ho­ke­ja­ na­ tra­vi­ Elek­tro­voj­vo­di­na­ Su­bo­ti­ca­1949­1999­:­50­go­di­na­po­sto­ja­nja, Su bo ti ca, 1999.

P.­Sken­de­ro­vić

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Ivan (Su bo ti ca, 26.­V.­1882.­–­Su­bo­ti­ca,­6.­XI.­1968.),­ge-o­det­ski­ in­že­njer,­ po­li­ti­čar.­ Sin­Am­bro­zi­ja­–­Bo­ze­i­Ma­ri­je,­rođ.­Per­tić,­brat­po­li­ti­ča-ra­Mir­ka.­Na­kon­za­vr­še­ne­gim­na­zi­je­1901.­upi­sao­se­na­Teh­nič­ki­fa­kul­tet­u­Bu­dim­pe-šti.­Di­plo­mi­rao­je­u­ruj­nu­1905.­te­je­po­stao­in­že­nje­rom­ge­o­de­zi­je­ i­ ar­hi­tek­tu­re.­Bio­ je­ak­ti­van­u­jav­nom­kul­tur­nom­ži­vo­tu­i­pri­je­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­pa­je­pri­osni­va­nju­Pje­vač­ko­ga­ i­ tam­bu­ra­ško­ga­dru­štva 1912. iza­bran­ za­ do­pred­sjed­ni­ka.­ Kao­ voj­nik­hon­ved­sko­ga­pu­ka­iz­Osi­je­ka­za­ro­bljen­je­1915.­na­ru­skom­bo­ji­štu.­ U­ vri­je­me­ ras­pa­da­ Austro-Ugar­ske­s­ bra­tom­ Mir­kom­ bio­ je­ član­ Bu­nje­vač-ko-srp­sko­ga­ na­rod­no­ga­ od­bo­ra­ u­ Su­bo-ti­ci,­ osno­va­no­ga­ 10.­ XI.­ 1918.­ u­ ka­va­ni­Hun ga ria­ (do­ne­dav­no­ zgra­da­ ki­na­Lif ka), a­bio­ je­ i­ član­ su­bo­tič­ko­ga­ iz­la­san­stva­na­sa­mo­pro­kla­mi­ra­noj­Ve­li­koj­na­rod­noj­skup-šti­ni­ u­ No­vom­ Sa­du­ 25.­ XI.­ 1918.,­ ko­ja­je­pro­gla­si­la­od­cje­plje­nje­od­Ugar­ske.­Od­stu­de­no­ga­1918.,­s­po­ti­ski­va­njem­Ma­dža­ra­s­vla­sti­u­Su­bo­ti­ci,­po­či­nje­i­nje­gov­us­pon­

kao­ po­li­ti­ča­ra.­ U­ pr­vom­ sa­sta­vu­ ci­vil­ne­grad­ske­iz­vr­šne­vla­sti­–­se­na­tu,­osno­va­nom­19.­ XI.­ 1918.­ go­di­ne,­ krat­ko­traj­no­ (če­ti­ri­da­na)­bio­ je­na­po­lo­ža­ju­ve­li­ko­ga­ka­pe­ta-na­(pr­vi­čo­vjek­grad­ske­po­li­ci­je),­a­od­24.­XI.­na­sta­vio­ je­ ra­di­ti­na­mje­sti­ma­ko­ja­su­od­go­va­ra­la­ nje­go­voj­ stru­ci­ –­ kao­ teh­nič-ki­sa­vjet­nik,­a­od­20.­III.­1920.­kao­glav­ni­grad­ski­mjer­nik.­Tu­je­funk­ci­ju­ob­na­šao­do­30.­IV.­1920.­S­tih­po­zi­ci­ja,­na­ko­je­je­mo-gao­do­ći­sa­mo­za­hva­lju­ju­ći­sna­žnoj­po­li­tič-koj­pot­po­ri­ko­ju­je­uži­vao,­su­dje­lo­vao­je­u­ključ­nom­ pro­ce­su­ ko­ji­ je­ bio­ osmi­šljen­ u­Be­o­gra­du­ra­di­pro­mje­ne­go­spo­dar­ske­sli­ke­no­vo­ste­če­nih­pod­ruč­ja­–­u­agrar­noj­re­for­mi­i­ko­lo­ni­za­ci­ji,­pa­je­ta­ko­od­1919.­član­Ko-mi­si­je­za­pri­pre­mu­agrar­ne­re­for­me.­ Po­li­tič­ki­ an­ga­žman­ po­čeo­ je­ u­Bu­nje-vač­ko-šo­kač­koj­ stran­ci­ (BŠS),­ a­ po­sli­je­je­ dje­lo­vao­ u­ Hr­vat­skoj­ se­ljač­koj­ stran­ci­(HSS).­ U­ ko­tar­skom­ ogran­ku­ su­bo­tič­ko-ga­HSS-a­ob­na­šao­je­vi­še­du­žno­sti.­Bio­je­pot­pred­sjed­nik­ or­ga­ni­za­ci­je­ za­ su­bo­tič­ki­I.­grad­ski­krug,­po­kre­tao­je­ogran­ke­u­Su-bo­ti­ci­ i­ oko­li­ci­ te­ odr­ža­vao­mno­go­broj­ne­agi­ta­cij­ske­ skup­šti­ne.­ Na­ par­la­men­tar­nim­iz­bo­ri­ma­u­ruj­nu­1927.­bio­je­no­si­telj­li­ste­za­ko­tar­Ka­nji­žu.­Na­kon­po­pu­šta­nja­ste­ga­Še­sto­si­je­čanj­ske­dik­ta­tu­re­ i­ ob­no­ve­par­la-men­tar­no­ga­ži­vo­ta­ok­tro­i­ra­njem­Usta­va­iz­1931.­s­bra­tom­Iva­nom­dje­lo­vao­je­u­vla-di­noj­ Ju­go­sla­ven­skoj­ ra­di­kal­noj­ se­ljač­koj­de­mo­kra­ci­ji­ (po­sli­je­ pre­i­me­no­va­noj­ u­ Ju-go­slo­ven­sku­ na­ci­o­nal­nu­ stran­ku),­ a­ za­tim­i­u­Ju­go­sla­ven­skoj­ra­di­kal­noj­za­jed­ni­ci. To­ je­ bio­ pred­u­vjet­ da­ do­spi­je­ na­ po-lo­žaj­ pr­vo­ga­ čo­vje­ka­ u­ gra­du,­ pa­ je­ du-žnost­ gra­do­na­čel­ni­ka­ ob­na­šao­ 1933.-34.,­od­no­sno,­ ka­ko­ se­ funk­ci­ja­ po­sli­je­ zva­la,­pred­sjed­ni­ka­op­ći­ne­1934.-38.­Ti­me­ je­ taj­po­lo­žaj­uspio­za­dr­ža­ti­naj­du­že­od­svih­gra-do­na­čel­ni­ka­u­me­đu­ra­ću,­bu­du­ći­da­je­sve­grad­ske­ du­žno­sni­ke­ ta­da­ po­sta­vlja­la­ sre-di­šnja­vlast.­Iz­nim­ka­se­zbi­la­sa­mo­1927.,­ka­da­ su­ odr­ža­ni­ je­di­ni­ lo­kal­ni­ iz­bo­ri­ za­grad­ske­ pred­stav­ni­ke.­ Funk­ci­ju­ je­ pre­dao­18.­XI.­1938.­Mar­ku­Ju­ri­ću,­a­za­po­ka­za­nu­lo­jal­nost­be­o­grad­ske­su­ga­vla­sti­iste­go­di-ne­ime­no­va­le­za­vi­jeć­ni­ka­u­Ba­no­vin­skom­vi­je­ću­ Du­nav­ske­ ba­no­vi­ne­ i­ se­na­to­ra,­ tj.­

Petar Ivković

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

96

čla­na­gor­nje­ga­do­ma­ju­go­sla­ven­sko­ga­par-la­men­ta.­ Bio­ je­ ured­nik­ tjed­ni­ka­ Slo ga­ (po­sli­je­Na rod na slo ga),­ ko­ji­ je­ po­kre­nut­ 17.­ XI.­1932.­ kao­ sred­stvo­ pro­pa­gan­de­ u­ svr­hu­sna­že­nja­po­li­tič­ko­ga­po­lo­ža­ja­bra­će­ Iva­na­i­Mir­ka­Iv­ko­vi­ća­Ivan­de­ki­ća,­ali­je­list­pre-stao­iz­la­zi­ti­već­slje­de­će­go­di­ne.­ Kao­ pri­pre­mu­ pred­iz­bor­nih­ po­li­tič­kih­bor­ba,­ ko­je­ su­ do­ve­le­ do­ pe­to­svi­banj­skih­par­la­men­tar­nih­iz­bo­ra­1935.,­bra­ća­Ivan­de-kić su­dje­lu­ju­u­po­kre­ta­nju­i­ak­tiv­nom­ure-đi­va­nju­ su­bo­tič­kog­ tjed­ni­ka­Glas na ro da, stra­nač­ko­ga­ gla­si­la­ de­sni­čar­ske­ dvor­ske­Ju­go­sla­ven­ske­ na­ci­o­nal­ne­ stran­ke­ (JNS).­U­nje­mu­su­tek­sto­vi­pi­sa­ni­la­ti­ni­com,­eka-

vi­com,­ ika­vi­com,­ kat­kad­ i­ je­ka­vi­com,­ či-me­ se,­ kao­ i­ po­ja­vlji­va­njem­pr­vo­ga­ bro­ja­upra­vo­ na­ Bad­nju­ ve­čer­ u­ pe­tak­ 24.­XII.­1933.­go­di­ne­–­de­mon­stri­ra­la­ja­sna­ori­jen-ta­ci­ja­na­do­ma­će­bu­nje­vač­ko­sta­nov­ni­štvo.­Zad­nji­ se­ broj­ po­ja­vio­ 3.­V.­ 1935.­ Bra­ća­Ivan­de­kić­ sta­vi­la­ su­ ga­ u­ funk­ci­ju­ pro­pa-gan­de­ i­ agi­ta­ci­je­ ne­ bi­ li­ za­dr­ža­li­ i­ učvr-sti­li­vlast­ i­ključ­ne­po­li­tič­ke­po­zi­ci­je­ko­je­su­ta­da­dr­ža­li­–­Ivan­kao­gra­do­na­čel­nik,­a­Mir­ko­kao­za­stup­nik­u­na­rod­noj­skup­šti­ni­(do­njem­do­mu­ju­go­sla­ven­sko­ga­par­la­men-ta).­Uspjeh­je­bio­dje­lo­mi­čan:­Ivan­se­odr-

žao­na­funk­ci­ji­gra­do­na­čel­ni­ka­(po­sli­je­kao­pred­sjed­nik­op­ći­ne),­na­ko­ju­ga­je­po­sta­vi­la­sre­di­šnja­vlast,­dok­je­Mir­ka­na­gla­so­va­nju­za­na­rod­ne­za­stup­ni­ke­5.­V.­1935.­po­bi­je-dio­pro­tu­kan­di­dat­Jo­sip­Vu­ko­vić­Đi­do.­­ Bio­ je­ na­zo­čan­ na­ osni­vač­kom­ sku­pu­Ma­ti­ce­ su­bo­tič­ke­14.­ I.­ 1934.­Ob­na­šao­ je­vi­še­vo­de­ćih­funk­ci­ja­u­grad­skim­struč­nim­i­ kul­tur­nim­ udru­ga­ma,­ pri­mje­ri­ce­ 1922.­bio­je­na­če­lu­su­bo­tič­ke­po­dru­žni­ce­Udru-že­nja­ ju­go­sla­ven­skih­ in­že­nje­ra­ i­ ar­hi­te­ka-ta,­ 1927.­ star­je­ši­na­ Hr­vat­sko­ga­ so­ko­la,­ a­1933.­po­ča­sni­pred­sjed­nik­Do­bro­tvor­no­ga­va­tro­ga­sno­ga­dru­štva.­ Vri­je­dio­je­za­do­bro­si­tu­i­ra­no­ga­gra­đa-ni­na,­bu­du­ći­da­ je­bio­vla­snik­ne­kret­ni­na,­ku­će,­ze­mlje,­ali­i­di­o­ni­ca­u­ne­ko­li­ko­su­bo-tič­kih­ tvrt­ki­ (Hr­vat­ska­šte­di­o­ni­ca­d.d.,­ In-du­stri­ja­že­lje­znog­na­mje­šta­ja­i­me­ta­la­d.d., Kor­zo­bi­o­skop­d.d.).Iz­vo­ri:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:047.­ F:47­ I­­65/1919,­F:47.­III­138/1923.

Lit.:­ Ne ven,­ Su­bo­ti­ca,­ 36,­ 48,­ 50/1926,­ 35,­ 47,­50/1927;­P.­Pe­kić,­Po vi jest Hr va ta u Voj vo di ni od naj­sta­ri­jih­vre­me­na­do­1929.­go­di­ne, Za­greb,­1930;­T.­Ko­loz­si,­Sza­bad­kai­sajtó­(1919­1945),­Újvidék,­1979;­D.­Po­pov,­Srp­ska­štam­pa­u­Voj­vo­di­ni­1918­1941,­No­vi­Sad,­1983;­S.­Mač­ko­vić,­Su­bo­ti­ca­i­bu-nje­vač­ki­gra­do­na­čel­ni­ci­ (1918-1941),­1-2,­Bu nje-vač­ke no vi ne,­5,­6,­Su­bo­ti­ca,­1999;­J.­Te­mu­no­vić,­Su­bo­tič­ka­ma­ti­ca,­Su­bo­ti­ca,­2002;­R.­Sken­de­ro­vić,­Bla­ško­Ra­jić­i­Hr­vat­ska­se­ljač­ka­stran­ka­–­raz­li­či-ti­ kon­cep­ti­ na­ci­o­nal­nog­ iden­ti­te­ta­ bač­kih­Hr­va­ta,­Di­ja­log­po­vje­sni­ča­ra­­­isto­ri­ča­ra­8,­Za­dar­26.­28.­ruj­na­2003.,­Za­greb,­2004;­K.­Bu­šić,­Od­je­ci­us­po-sta­ve­Ba­no­vi­ne­Hr­vat­ske­ u­ hr­vat­sko-bu­nje­vač­koj­jav­no­sti,­Dru­štve­na­ is­tra­ži­va­nja:­ ča­so­pis­ za­ op­ća­dru­štve­na­pi­ta­nja,­Za­greb,­4-5/2005;­M.­Ba­ra,­Som­bor­ska­de­kla­ra­ci­ja­i­nje­zi­no­zna­če­nje­za­bač­ke­Hr­va­te,­Ča­so­pis­za­su­vre­me­nu­po­vi­jest,­3/2006;­M.­Ba­ra,­T.­Žig­ma­nov,­Hr va ti u Voj vo di ni u po vi je sti i sa­da­šnjo­sti:­osnov­ne­či­nje­ni­ce,­Su­bo­ti­ca,­2009;­M.­Eve­to­vić,­Kul­tur­na­po­vi­jest­bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­Hr va ta, Su bo ti ca, 2010.

S.­Mač­ko­vić

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Ivan­(Baj­mok,­20.­VII.­1965.),­film­ski­i­fo­to­a­ma­ter.­Sin­je­Mar­ka­ i­ Je­le­ne,­ rođ.­ Bu­ljov­čić.­ Osnov­nu­ško­lu­za­vr­šio­je­u­Baj­mo­ku,­a­sred­nju­stro-jar­sku­ško­lu­u­Su­bo­ti­ci.­Me­đu­osni­va­či­ma­je­De­mo­krat­sko­ga­sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Voj­vo-

Ivan­Ivković­Ivandekić­(desno) s­Milanom­Stojadinovićem

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

97

di­ni­1990.­Sni­ma­njem­ama­ter­skih­igra­nih­i­do­ku­men­tar­nih­fil­mo­va­i­vi­dea­te­fo­to­gra­fi-ja­po­čeo­se­in­ten­ziv­ni­je­ba­vi­ti­na­kon­2000.­Sni­mio­je­šest­krat­kih­igra­nih­fil­mo­va­(Kla-pim­2003.,­Bu­buš­2004.,­Ka­ni­ku­la­ 2005.,­Jazz­ pod­ Du­dom­ 2005.,­ Ste­šča­no­ vri­me­2007.­ i­ Mo­li­tva­ za­ Mag­da­le­nu­ 2007.)­ te­de­vet­ do­ku­men­tar­nih­ fil­mo­va­ (Kla­plje­nja­ta­van­kuc­ki­kla­plje­nja­2005.,­U­ma­gli­kla-plje­nja­ 2005.,­ Zlat­ne­ pa­pu­če­ 2006.,­ Zbo-gom,­ bi­li­ sa­la­ši­ 2007.,­ Iva­no­va­ kla­plje­nja­2007.,­ Zveč­ke­ u­ sr­cu­ 2007.,­ Od­ pe­ra­ do­svir­ke­ 2007.,­ Me­ka­ne­ sa­re­ 2007.­ i­ Du­ži-jan­ca­ u­ pi­sku­ 2009.).­Te­me­ i­mo­ti­ve­ cr­pi­iz­bu­nje­vač­ke­tra­di­ci­je­i­kra­jo­li­ka­za­vi­ča­ja,­a­tra­ga­nje­za­vla­sti­tom­sud­bi­nom­i­za­pi­ta-nost­nad­njom­če­sto­je­po­la­zi­šte­u­film­skim­na­ra­ci­ja­ma.­ Fol­klor­nu­ tra­di­ci­ju­ i­ obi­ča­je­bu­nje­vač­kih­ Hr­va­ta­ ob­ra­đu­je­ auto­por­tret-nim­ pri­stu­pom,­ a­ kroz­ sud­bi­nu­ po­je­din­ca­po­ku­ša­va­ re­flek­ti­ra­ti­ ko­lek­tiv­nu­ sud­bi­nu­ i­tra­gi­ku­bu­nje­vač­ko­ga­svi­je­ta­osu­đe­no­ga­na­ne­iz­vje­snost­i­iz­u­mi­ra­nje.­ Naj­na­gra­đi­va­ni­ji­ i­ je­dan­ od­ nje­go­vih­naj­za­pa­že­ni­jih­ fil­mo­va­ jest­ krat­ki­ igra­ni­film­ Kla­pim,­ ko­ji­ je­ na­ Me­đu­na­rod­nom­fe­sti­va­lu­ama­ter­skog­fil­ma­ŽI­SEL­u­Omo-lji­ci­ 2004.­ osvo­jio­Grand­Prix­ za­ naj­bo­lji­film­ te­ na­gra­de­ za­ naj­bo­lju­ re­ži­ju,­ sce­na-rij,­mon­ta­žu­ i­na­gra­du­za­naj­bo­lju­žen­sku­ulo­gu­Zlat­ni­pr­sten­(Bi­ser­ka­Ja­ra­ma­zo­vić).­Dru­gi­krat­ki­igra­ni­film­Bu­buš­na­istom­je­fe­sti­va­lu­2005.­osvo­jio­na­gra­du­za­naj­bo-lju­ka­me­ru­ (Zvo­ni­mir­Su­da­re­vić)­ i­na­gra-du­za­naj­bo­lju­žen­sku­ulo­gu­Zlat­ni­pr­sten­(Ta­nja­Du­lić).­Na­Fe­sti­va­lu­krat­ko­ga­fil­ma­

u­Du­gom­Se­lu­u­Hr­vat­skoj­film­Bu­buš­do-bio­je­na­gra­du­za­naj­bo­lju­spo­red­nu­mu­šku­ulo­gu­(Ivan­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić).­Idu­ći­krat-ki­igra­ni­film­Ka­ni­ku­la­na­fe­sti­va­lu­ŽI­SEL­u­Omo­lji­ci­ 2006.­ do­bio­ je­ na­gra­du­Zlat­ni­pr­sten­ za­ naj­bo­lju­ žen­sku­ ulo­gu­ (De­ja­na­Ba­la­že­vić),­a­do­ku­men­tar­ni­film­Zbo­gom,­bi­li­sa­la­ši­na­istom­je­fe­sti­va­lu­do­bio­pr­vu­na­gra­du­ fe­sti­va­la­ –­ Pla­ke­tu­ Zlat­ni­ sun­co-kret­2007.­Fil­mo­vi­ su­mu­bi­li­pri­ka­zi­va­ni­i­na­Re­vi­ji­ama­ter­skog­fil­ma­–­RAF­u­Za-gre­bu­(2004.,­2005.).­Autor­sku­film­sku­ve-čer­ imao­ je­u­Su­bo­ti­ci­ i­Za­gre­bu­2007.,­a­sa­mo­stal­ne­iz­lo­žbe­fo­to­gra­fi­ja­u­Ta­van­ku­tu­2003.,­Su­bo­ti­ci­2003.­i­Vin­kov­ci­ma­2006.Lit.:­Hr­vat­ska­ri­ječ,­br.­80,­131,­215,­233,­Su­bo­ti-ca, 2004, 2005, 2007.

B.­Ištvan­čić

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Ma­ri­ja­–­Ma-ra­(Đur­đin,­10.­IX.­1919.­–­Đur­đin,­5.­XII.­2006.),­ze­mljo­rad­ni­ca,­sla­mar­ka,­ jed­na­od­ute­me­lji­te­lji­ca­li­kov­ne­umjet­no­sti­u­teh­ni­ci­sla­me.­De­ve­to­je,­naj­mla­đe­di­je­te­Fra­nje­i­Mar­te,­ rođ.­ Sken­de­ro­vić.­Za­vr­ši­la­ je­ če­ti-ri­raz­re­da­puč­ke­ško­le.­Na­kon­oče­ve­smr-ti­ 1948.­ pre­u­ze­la­ je­ bri­gu­ za­ ga­zdin­stvo,­osi­gu­ra­va­ju­ći­ te­škim­po­ljo­djel­skim­ra­dom­u­ obi­telj­skom­ go­spo­dar­stvu­ se­bi­ i­ svo­jim­se­stra­ma­svag­da­nji­kruh.­Sve­do­smr­ti­osta-la­je­na­obi­telj­skom­sa­la­šu­na­»gre­di«­nad­ve­li­kim­đur­đin­skim­do­lom.­ U­ naj­ra­ni­joj­ mla­do­sti­ po­če­la­ je­ ple­sti­ukra­se­od­žit­ne­sla­me­–­pr­ste­nje,­per­li­ce­i­di­ja­de­me,­a­dru­že­ći­se­po­sli­je­s­ne­što­sta­ri-jom­Ka­tom­Ro­gić­od­1959.­ple­la­je­od­žit­ne­sla­me­i­kla­sja­vi­jen­ce,­kru­ne,­vjer­ske­sim-bo­le­ i­ dru­ge­ ukra­se­ za­ pro­sla­ve­ že­tve­nih­sve­ča­no­sti­u­svo­joj­žu­pi­sv.­Jo­si­pa­Rad­ni­ka­u­Đur­đi­nu­i­u­ka­te­dral­noj­cr­kvi­sv.­Te­re­zi-je­Avil­ske­u­Su­bo­ti­ci,­ali­i­za­tzv.­grad­sku­du­ži­jan­cu,­ko­ja­ je­or­ga­ni­zi­ra­na­u­Su­bo­ti­ci­od­1968.­God.­1965.­pri­stu­pi­la­je­Li­kov­noj­ko­lo­ni­ji­HKPD-a­Ma ti ja Gu bec­u­Ta­van­ku-tu,­u­ko­joj­se­već­afir­mi­ra­la­gru­pa­sli­ka­ri­ca­sla­mar­ki­na­če­lu­s­Anom­Mi­lo­da­no­vić.­Već­slje­de­će­go­di­ne­iz­la­ga­la­je­na­iz­lo­žbi­Tra­ži­mo­naj­ljep­ši­ su­ve­nir,­odr­ža­noj­u­ga­le­ri­ji­LI­KUM­u­Za­gre­bu­(23.-30.­VII.­1966.),­a­pr­vu­ sli­ku­ od­ sla­me­ iz­ra­di­la­ je­ 1969.­ Od­ta­da­ su­ uče­sta­la­ nje­zi­na­ su­dje­lo­va­nja­ na­Naslovnica­filma­Klapim, 2003.

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

98

iz­lo­žba­ma­Ta­van­kut­ske­ li­kov­ne­ko­lo­ni­je­ i­HKPD-a­Ma ti ja Gu bec,­či­ja­je­bi­la­čla­ni­ca.­Od­ osnut­ka­ do­ smr­ti­ bi­la­ je­ su­di­o­ni­ca­ 21­sa­zi­va­Li­kov­ne­ko­lo­ni­je­na­i­ve­u­teh­ni­ci­sla-me­u­Ta­van­ku­tu­(1986.-2006.).­Iz­la­ga­la­je­na­vi­še­od­200­iz­lo­ža­ba,­od­ko­jih­su­mno-go­broj­ne­ pri­re­đe­ne­ u­ ino­zem­stvu­ (Ita­li­ja,­SSSR,­Ma­džar­ska,­Nje­mač­ka,­Ru­munj­ska,­Hr­vat­ska­i­dr.).­Ima­la­je­sa­mo­stal­ne­iz­lo­žbe­u­Đur­đi­nu­(1986.),­Bo­ro­vu­(1987.),­Su­bo-ti­ci­(1987.)­i­Za­gre­bu­(1998.).

­ Mno­go­broj­na­ nje­zi­na­ ple­ti­va­ za­ pro-sla­ve­ že­tve­nih­ sve­ča­no­sti­ ču­va­ju­ se­ u­Bi-sku­pij­skom­mu­ze­ju­u­Su­bo­ti­ci­ te­u­Pa­sto-ral­nom­cen­tru­ žu­pe­u­Đur­đi­nu,­ a­ sa­kral­ni­pred­me­ti­ i­ vjer­ski­ sim­bo­li­ iz­ra­đe­ni­ u­ teh-ni­ci­ sla­me­ na­la­ze­ se­ u­ nun­ci­ja­tu­ra­ma,­ bi-sku­pi­ja­ma­ i­kar­di­nal­skim­ku­ri­ja­ma­di­ljem­svi­je­ta.­Jed­na­je­nje­zi­na­sli­ka­da­ro­va­na­ju-go­sla­ven­sko­mu­ pred­sjed­ni­ku­ Jo­si­pu­ Bro-zu­ Ti­tu­ ti­je­kom­ nje­go­va­ po­sje­ta­ Su­bo­ti­ci­(1969.).­Sli­ke­iz­ra­đe­ne­u­teh­ni­ci­žit­ne­sla-me­ču­va­ju­joj­se­u­stal­noj­po­stav­ci­zbir­ke­Li­kov­ne­ko­lo­ni­je­HKPD-a­Ma ti ja Gu bec u Ta­van­ku­tu,­u­žup­nom­dvo­ru­u­Ta­van­ku­tu,­u­Grad­skom­mu­ze­ju­u­Su­bo­ti­ci­i­u­pri­vat-nim­zbir­ka­ma.­Naj­po­zna­ti­je­joj­je­sa­kral­no­dje­lo­Kri­žni­put­u­14­po­sta­ja,­či­ju­je­iz­ra­du­po­če­la­1990.­s­Ka­tom­Ro­gić,­a­kao­stal­na­

iz­lo­žba­po­sta­vljen­je­1997.­u­cr­kvi­sv.­Jo-si­pa­Rad­ni­ka­u­Đur­đi­nu.­Do­bit­ni­ca­ je­Li-sto­pad­ske­ na­gra­de­ SO­ Su­bo­ti­ca­ (1987.),­Pri­zna­nja­Rad-mir-slo bo da (1988.),­An­tu-šo­ve­na­gra­de Ka­to­lič­ko­ga­in­sti­tu­ta­za­kul-tu­ru,­ po­vi­jest­ i­ du­hov­nost­ Ivan­An­tu­no­vić (1996.)­i­pri­zna­nja­Pro ur be,­što­ga­do­dje-lju­je­Skup­šti­na­Op­ći­ne­Su­bo­ti­ca­(2004.)Iz­vor:­Pri­vat­na­ar­hi­va­Sti­pa­na­Ša­bi­ća,­Su­bo­ti­ca.

Lit.:­ KUD­ »Ma­ti­ja­Gu­bec«­ :­ Li­kov­na­ ko­lo­ni­ja­ –­Ta­van­kut,­ Su­bo­ti­ca,­ 1967;­ B.­ Du­ran­ci,­ S.­ To­rok,­Li­kov­no­ stva­ra­la­štvo­ :­Képző­művésze­ti­ alkotások­:­Su­bo­ti­ca­–­Sza­bad­ka­1945­1970,­Su­bo­ti­ca,­1970;­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­19.­VI.­1987,­Su­bo­ti­ca;­Ta­van­kut­‘96­:­XI.­sa­ziv­Ko­lo­ni­je­na­i­ve­u­teh­ni­ci­sla­me, Ta­van­kut,­ 1996;­ Žig,­ br.­ 67,­ Su­bo­ti­ca,­ 1997;­A.­Se­ku­lić,­Umjet­nost­ i­gra­di­telj­stvo­bač­kih­Hr­va­ta, Za­greb,­1998;­N.­Ze­lić,­Pro tiv za bo ra va : Hr vat-sko kul tur no pro svjet no dru štvo »Ma ti ja Gu bec« Ta­van­kut­ 1945­1996,­ Za­greb,­ 2000;­ B.­ Du­ran­ci,­Kre­a­tiv­nost­ sla­mar­ki,­ u:­ Krh­ka­ lje­po­ta­ –­ traj­na­vri jed nost,­Su­bo­ti­ca,­2003;­L.­I.­Krm­po­tić,­Umjet-nost­u­teh­ni­ci­sla­me,­Su­bo­ti­ca,­2004;­Do de la zva-nja­Po­ča­sni­gra­đa­nin­Op­šti­ne­Su­bo­ti­ca­ i­Pri­zna­nja Pro Ur be­ [ka­ta­log],­ Su­bo­ti­ca,­ 2004;­ Zvo nik, 12/2006,­Su­bo­ti­ca.

N.­Ze­lić

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Ma­ri­ja­ (Ivan-de­kić,­ Ma­ri­ca),­ ud.­ Arad­ski (Su bo ti ca, 20.­VI­II.­1925.­–­Sr­bo­bran,­16.­IX.­1967.),­gim­na­sti­čar­ka,­tre­ne­ri­ca.­Kći­je­gim­na­stič-ko­ga­tre­ne­ra­Be­le­i­maj­ke­Ro­ze,­rođ.­Kiš.­Gim­na­sti­kom­se­po­če­la­ba­vi­ti­na­kon­Dru-go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­u­gim­na­stič­koj­ško­li­i­pod­ struč­nim­ nad­zo­rom­ Jo­si­pa­Ku­jun­dži-ća­–­Ke­je.­Na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1951.­osvo­ji­la­ je­ dru­go­mje­sto­ u­ po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju.­Za­re­pre­zen­ta­ci­ju­Sr­bi­je­na­stu­pa-la­je­tri­put,­a­za­re­pre­zen­ta­ci­ju­Ju­go­sla­vi­je­šest­ pu­ta.­ Su­dje­lo­va­la­ je­ na­ Olim­pij­skim­igra­ma­u­Hel­sin­ki­ju­1952.,­gdje­je­osvo­ji­la­96.­mje­sto­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju.­ Po­čet­kom­1960-ih­po­če­la­se­ba­vi­ti­tre-ner­skim­po­zi­vom­te­je­sku­pa­s­ocem­Be­lom­vo­di­la­žen­sku­sport­sku­gim­na­sti­ku­u­Gim-na­stič­kom­dru­štvu­Par­ti­zan­–­Že­le­zni­čar u Su­bo­ti­ci­sve­do­1967.,­kad­je­tra­gič­no­stra-da­la­u­pro­met­noj­ne­sre­ći­u­oko­li­ci­Sr­bro-bra­na.­Bi­la­je­ve­o­ma­in­ven­tiv­na­u­kre­i­ra­nju­no­vih­sa­sta­va­i­te­ških­ele­me­na­ta.­Gim­na­sti-čar­ke­ko­je­je­tre­ni­ra­la­osvo­ji­le­su­1967.­na­

Mara Ivković Ivandekić

Postaja­Križnoga­puta­od­slame Mare­Ivković­Ivandekić­u­crkvi­u­Đurđinu

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

99

dr­žav­nom­pr­ven­stvu­pr­vo­mje­sto­ u­ omla-din­skoj­ kon­ku­ren­ci­ji.­ Nje­zi­na­ sku­pi­na­ od­16­dje­voj­či­ca­po­bu­di­la­je­ve­li­ku­po­zor­nost­na­IV.­Gymna­e­stra­di­u­Be­ču­1965.­Ima­la­je­znat­nu­struč­no-pe­da­go­šku­ulo­gu­u­žen­skoj­sek­ci­ji­Gim­na­stič­ko­ga­ sa­ve­za­Voj­vo­di­ne­ i­Ju­go­sla­vi­je.­Lit.:­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­22.­IX.­1967,­Su­bo­ti­ca;­Fi-zič­ka­kul­tu­ra­i­sport­u­Voj­vo­di­ni­1945­1975,­ur.­M.­Vra­nić,­Su­bo­ti­ca,­1975;­En­ci­klo­pe­di­ja­fi­zič­ke­kul­tu re,­2,­Za­greb,­1977;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944–1984­: Sportélet Szabadkán,­ur.­M.­Bru­stu­lov,­Su­bo­ti­ca,­[1984].

P.­Sken­de­ro­vić­i­E.­He­mar

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Mir­ko­(Su­bo­ti-ca,­12.­II.­1884.­–­Su­bo­ti­ca,­13.­XII­1974.),­od­vjet­nik,­po­li­ti­čar.­Sin­je­Am­bro­zi­ja­–­Bo-ze­i­Ma­ri­je,­rođ.­Per­tić,­brat­ge­o­de­ta­Iva­na.­Stu­dij­pra­va­za­vr­šio­je­u­Bu­dim­pe­šti­1909.,­gdje­je­i­po­lo­žio­od­vjet­nič­ki­is­pit­1911.­U­ku­ći­Ve­ce­Ma­mu­ži­ća­iste­je­go­di­ne­otvo­rio­od­vjet­nič­ki­ ured.­Bio­ je­ ak­ti­van­ i­ na­dru-štve­nom­ po­lju:­ taj­nik­ je­ Po­greb­no­ga­ dru-štva­ Sv.­ Kri­ža 1908.­ i­ je­dan­ od­ osni­va­ča­Bu­nje­vač­ke­škol­ske­za­dru­ge­1913.­te­glav-ni­ i­od­go­vor­ni­ured­nik­ li­sta­Ne ven 1913.-14.­U­Pr­vom­svjet­skom­ra­tu­bio­je­uvo­ja-čen­ u­ top­nič­ku­ po­stroj­bu­ u­ Te­mi­šva­ru,­ u­ko­joj­je­ina­če­1905.­slu­žio­voj­ni­rok.­Kao­top­nič­ki­za­po­vjed­nik,­s­njo­me­je­slu­žio­na­srp­skom­ i­ ru­skom­ bo­ji­štu­ te­ u­ Al­ba­ni­ji,­a­ kraj­ ra­ta­ do­če­kao­ je­ s­ či­nom­po­ruč­ni­ka­(madž.­fő­had­nagy).­Za­vri­je­me­ra­ta­nje­gov­otac­Am­bro­zi­je­bio­je­­11.­I.­1915.­osu­đen­na­jed­nu­go­di­nu­za­tvo­ra­u­se­ge­din­skom­za-tvo­ru­Csil­lag­sa­mo­za­to­što­je­u­bri­jač­ni­ci­»di­va­nio­rac­ki«.­ U­pri­je­lom­nim­tre­nu­ci­ma­za­vr­šet­ka­ra-ta­1918.­dje­lo­vao­je­u­sku­pi­ni­mla­dih­hr­vat-skih­ in­te­lek­tu­a­la­ca­ko­ji­ su­ se­po­ja­vi­li­kao­ja­sna­ po­li­tič­ka­ sna­ga,­ sprem­na­ od­go­vo­ri­ti­na­ta­da­šnju­kri­znu­si­tu­a­ci­ju.­Vo­de­ću­ri­ječ­u­sku­pi­ni­pre­u­ze­li­su­li­ječ­nik­Vra­nje­Su­da­re-vić­i­sve­će­nik­Bla­ško­Ra­jić,­ali­su­vr­lo­va-žnu­ulo­gu­ igra­li­ i­mno­gi­dru­gi,­po­naj­pri­je­prav­ni­ci­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­i­Sti­pan­Voj­nić­ Tu­nić,­ sve­će­ni­ci­ Laj­čo­ Bu­da­no­vić­i­ Ivan­Eve­to­vić­ te­ uči­te­lji­Mi­jo­Man­dić­ i­Ma­ti­ja­Išpa­no­vić.

­ ­Kao­član­Ju­žno­u­gar­sko­ga­klu­ba­Ugar-sko­ga­ sa­bo­ra­ i­ su­bo­tič­ki­ pred­stav­nik­ Na-rod­no­ga­ vi­je­ća­ Slo­ve­na­ca,­ Hr­va­ta­ i­ Sr­ba,­s­Bla­škom­Ra­ji­ćem­ i­ Sti­pa­nom­Voj­ni­ćem­Tu­ni­ćem­­su­dje­lo­vao­je­na­po­vi­je­snoj­sjed-ni­ci­ Hr­vat­sko­ga­ sa­bo­ra­ 29.­ X.­ 1918.,­ na­ko­joj­ je­ pro­gla­šen­ ras­kid­ dr­žav­no­prav­nih­ve­za­s­Austro-Ugar­skom­i­us­po­sta­va­Dr­ža-ve­Slo­ve­na­ca,­Hr­va­ta­i­Sr­ba.­Sa­Stje­pa­nom­Voj­ni­ćem­Tu­ni­ćem­ostao­ je­u­Za­gre­bu­do­13.­XI.,­dok­ se­Bla­ško­Ra­jić­vra­tio­u­Su-bo­ti­cu,­ gdje­ je­ 5.­ XI.­ or­ga­ni­zi­rao­ su­sret­mje­snih­hr­vat­skih­i­srp­skih­na­rod­nih­vo­đa.­Na­tom­je­su­sre­tu­od­lu­če­no­da­se­u­gra­du­ustro­ji­ bu­nje­vač­ko-srp­ska­ na­rod­na­ gar­da,­ko­ja­je­tre­ba­la­odr­ža­va­ti­red­u­gra­du,­te­bu-nje­vač­ko-srp­ski­na­rod­ni­od­bor.­Bio­je­član­su­bo­tič­ko­ga­iza­slan­stva­na­sa­mo­pro­kla­mi-ra­noj­Ve­li­koj­na­rod­noj­skup­šti­ni­u­No­vom­Sa­du­25.­XI.­1918.,­ko­ja­je­do­ni­je­la­od­lu­ku­o­od­cje­plje­nju­Ba­ra­nje,­Bač­ke­i­Ba­na­ta­od­Ugar­ske,­te,­u­oče­ki­va­nom­sko­rom­ju­žno-sla­ven­sko­me­ uje­di­nje­nju,­ o­ pret­hod­nom­pri­pa­ja­nju­Kra­lje­vi­ni­Sr­bi­ji.­Ta­kva­od­lu­ka­bi­la­ je­plod­utje­ca­ja­ ra­di­ka­la­ Ja­še­To­mi­ća­i­ kru­go­va­ oko­ nje­ga,­ iako­ su­ na­ pret­kon-fe­ren­ci­ji­ odr­ža­noj­ u­ Ma­ti­ci­ srp­skoj­ pri­je­skup­šti­ne­ ne­sla­ga­nje­ s­ po­nu­đe­nim­ rje­še-njem­iz­ra­zi­li­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­Ba-bi­jan­Ma­la­gur­ski­ i­Bla­ško­Ra­jić.­Su­dje­lo-vao­je­u­i­ra­du­Ve­li­ko­ga­na­rod­no­ga­sa­vje­ta­–­svo­je­vr­snoj­vla­di­od­ci­je­plje­nih­pod­ruč­ja­Ba­ra­nje,­Bač­ke­i­Ba­na­ta­1918.-19.­ Na­kon­ ra­ta­ ob­na­šao­ je­ du­žnost­ glav-no­ga­ grad­sko­ga­ od­vjet­ni­ka­ 24.­ XI.­ 1918.­–­30.­V.­1921.­Bio­je­je­dan­od­čel­ni­ka­Bu-nje­vač­ko-šo­kač­ke­ stran­ke­ (BŠS)­ i­ vo­đa­nje­zi­ne­li­be­ral­ne frak­ci­je,­ko­ja­je­oku­plja­la­uglav­nom­od­vjet­ni­ke­i­pro­fe­so­re­na­če­lu­sa­Stje­pa­nom­ Voj­ni­ćem­ Tu­ni­ćem­ i­ Ma­ti­jom­Išpa­no­vi­ćem,­na­su­prot­puč­koj,­oku­plje­noj­oko­ cr­kve­nih­ kru­go­va­ na­ če­lu­ s­Bla­škom­Ra­ji­ćem­ i­ Vra­njom­ Su­da­re­vi­ćem,­ ko­je­ je­pod­u­pi­rao­Laj­čo­Bu­da­no­vić.­Pot­kraj­1924.,­na­kon­po­li­tič­ko­ga­raz­la­za­s­vo­đom­BŠS-a­Bla­škom­Ra­ji­ćem,­ko­ji­ je­ iza­šao­ iz­ stran-ke­ i­osno­vao­Voj­vo­đan­sku­puč­ku­stran­ku,­po­stao­ je­ nje­zi­nim­ pred­sjed­ni­kom.­ Iste­ je­go­di­ne­po­nov­no­po­kre­nuo­Ne ven,­ko­je­mu­je­bio glav­ni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­do­1929.,­

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

100

a­ list­ je­ po­stao­ gla­si­lom­BŠS-a.­U­ nje­mu­je­ob­ja­vlji­vao­ne­pot­pi­sa­ne­uvod­ni­ke­i­prav-no-go­spo­dar­ske­član­ke.­ Kao­ plod­ do­go­vo­ra­ BŠS-a­ s­ no­vom­vla­dom,­ ko­ju­ je­ pred­vo­di­la­ De­mo­krat­ska­stran­ka­Lju­be­Da­vi­do­vi­ća,­Mir­ko­ Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­ bio­ je­ ve­li­ki­ žu­pan­ i­ gra­do­na-čel­nik­Su­bo­ti­ce­12.­X.­–­11.­XI.­1924.,­ali­ka­ko­je­kralj­već­6.­XI.­1924.­vra­tio­Pa­šić-Pri­bi­će­vi­će­vu­vla­du,­ko­ja­je­od­mah­po­če­la­ukla­nja­ti­čla­no­ve­BŠS-a­s­grad­skih­i­ko­tar-skih­funk­ci­ja,­12.­XI.­i­on­je­smi­je­njen.­ Na­kon­ to­ga­ na­sta­vio­ je­ po­li­tič­ki­ dje-lo­va­ti­u­opor­bi,­ a­ su­dje­lo­vao­ je­ i­u­do­go-vo­ri­ma­ oko­ uje­di­nje­nja­BŠS-a­ i­Hr­vat­ske­se­ljač­ke­ stran­ke­ (HSS).­ Kao­ pred­sjed­nik­BŠS-a­go­vo­rio­je­na­Na­rod­nom­zbo­ru­ko­ji­su­or­ga­ni­zi­ra­li­čla­no­vi­su­bo­tič­ko­ga­HSS-a­pri­do­la­sku­Stje­pa­na­Ra­di­ća­u­Su­bo­ti­cu­17.­I.­1926.­­Zbor­je­u­pot­pu­no­sti­uspio­jer­je­na­nje­mu­su­dje­lo­va­lo­vi­še­od­25.000­ lju­di,­ a­u­go­vo­ri­ma­dvo­ji­ce­pred­sjed­ni­ka­stra­na­ka­da­lo­se­na­slu­ti­ti­nji­ho­vo­sko­ro­uje­di­nje­nje,­ko­je­je­pro­ve­de­no­u­Som­bo­ru­24.­V.­1926.­Pri­je­sa­me­jav­ne­skup­šti­ne­HSS-a­na­som-bor­skom­Tr­gu­Pre­sve­to­ga­Troj­stva­Stje­pan­Ra­dić­i­nje­go­va­prat­nja­upu­ti­li­su­se­do­ku-će­Jo­si­pa­Pa­li­ća,­čla­na­vod­stva­som­bor­sko-ga­HSS-a,­gdje­je­Ivan­de­kić­s­iza­slan­stvom­BŠS-a­ pro­či­tao­ Som­bor­sku­ de­kla­ra­ci­ju­ o­stu­pa­nju­ BŠS-a­ u­ HSS.­ Sa­dr­žaj­ de­kla­ra-ci­je­u­ime­vod­stva­BŠS-a­po­no­vio­je­pred­oku­plje­nim­mno­štvom­ na­ skup­šti­ni­ te­ iz-ja­vio­da­su­»Bu­njev­ci­ i­Šok­ci­Hr­va­ti­ i­da­Hr­va­ti­ma­že­le­osta­ti«.­Is­tak­nuo­je­da­iz­me-đu­BŠS-a­i­HSS-a­ne­ma­ni­ka­kve­raz­li­ke­i­pro­či­tao­de­kla­ra­ci­ju­pre­ma­ko­joj­BŠS­kao­ta­kav­pre­sta­je­po­sto­ja­ti,­ sve­nje­go­ve­mje-sne­ or­ga­ni­za­ci­je­ po­sta­ju­ or­ga­ni­za­ci­ja­ma­HSS-a,­a­Ne ven,­do­ta­da­šnje­gla­si­lo­BŠS-a,­po­sta­je­ gla­si­lom­HSS-a­ za­Sri­jem,­Ba­nat,­Bač­ku­i­Ba­ra­nju.­ I­ u­HSS-u­ je­ imao­ po­li­tič­kih­ uspje­ha:­bio­ je­ je­dan­ od­ vo­de­ćih­ lju­di­ u­ ko­tar­skoj­or­ga­ni­za­ci­ji­ za­ Su­bo­ti­cu,­ su­dje­lo­vao­ je­ u­sjed­ni­ca­ma­ Glav­no­ga­ od­bo­ra­ HSS-a­ kao­za­stup­nik­ iz­ su­bo­tič­ko­ga­ ko­ta­ra,­ Stje­pa­na­Ra­di­ća­do­če­ki­vao­ je­ i­ pra­tio­na­nje­go­vim­skup­šti­na­ma­u­Su­bo­ti­ci,­a­po­ma­gao­mu­je­i­u­ko­mu­ni­ka­ci­ji­s­ma­džar­skim­član­stvom­

(npr.­ oku­plje­no­mu­ ma­džar­sko­mu­ sta­nov-ni­štvu­tu­ma­čio­je­Ra­di­ćev­go­vor­sre­di­nom­ko­lo­vo­za­ 1927.­ u­ Lu­da­šu).­Na­ par­la­men-tar­nim­ iz­bo­ri­ma­ u­ ruj­nu­ 1927.­ bio­ je­ no-si­telj­li­ste­HSS-a­za­grad­Su­bo­ti­cu.­Na­kon­što­ je­ iza­bran­ na­ li­sti­HSS-a­ na­ lo­kal­nim­iz­bo­ri­ma­ u­ stu­de­nom­ 1927.,­ bio­ je­ član­ i­pred­sjed­nik­Klu­ba­grad­skih­od­bor­ni­ka­Hr-vat­ske­se­ljač­ke­stran­ke­u­Su­bo­ti­ci.­To­je­ti-je­lo­osno­va­no­25.­III.­1928.,­a­či­ni­li­su­ga­od­bor­ni­ci­HSS-a­iza­bra­ni­na­pr­vim­op­ćin-skim­ iz­bo­ri­ma­ u­ Voj­vo­di­ni­ 1927.:­ Sti­pan­Voj­nić­Tu­nić,­ Jo­sip­Vu­ko­vić­Đi­do,­Mir­ko­Iv­ko­vić­ Ivan­de­kić­ i­ dr.­ No­ na­ unu­tar­sta-nač­kim­iz­bo­ri­ma­za­ko­tar­sku­or­ga­ni­za­ci­ju­HSS-a­27.­ III.­1927.­ni­je­ iza­bran­ni­on­ni­tko­ dru­gi­ iz­ nje­go­ve­ sku­pi­ne,­ ne­go­To­ma­Mat­ko­vić.­ Kad­je­kralj­Alek­san­dar­na­kon­Še­sto­si-je­čanj­ske­dik­ta­tu­re­do­nio­nov­ustav­1931.,­dio­ ne­ka­da­šnjih­ su­bo­tič­kih­ HSS-ova­ca,­oku­pljen­ oko­Mir­ka­ Iv­ko­vi­ća­ Ivan­de­ki­ća,­Iva­na­ Iv­ko­vi­ća­ Ivan­de­ki­ća­ i­ Ma­ti­je­ Išpa-no­vi­ća,­ uklju­čio­ se­ u­ rad­ vla­di­ne­ Ju­go-sla­ven­ske­ ra­di­kal­ne­ se­ljač­ke­ de­mo­kra­ci­je­(po­sli­je­Ju­go­sla­ven­ska­na­ci­o­nal­na­stran­ka)­te­po­sli­je­Ju­go­sla­ven­ske­ra­di­kal­ne­za­jed­ni-ce­ (JRZ).­ Ta­ko­ je­ ne­ka­da­šnji­ pr­vi­ čo­vjek­su­bo­tič­ko­ga­ HSS-a,­ ko­ji­ se­ de­kla­ra­tiv­no­na­ci­o­nal­no­ i­ po­li­tič­ki­ pre­o­bra­tio­ na­kon­uki­da­nja­ dik­ta­tu­re­ 1931.,­ u­ pred­iz­bor­noj­kam­pa­nji­ iste­ go­di­ne­ iz­ja­vio:­ »Na­pu­stio­sam­hr­vat­sku­ li­ni­ju­ i­ po­stao­ Ju­go­sla­ven«,­što­ilu­stri­ra­ta­da­šnje­vla­da­ju­će­pri­li­ke­u­ze-mlji.­ Slič­na­ je­ i­ nje­go­va­ iz­ja­va­ na­ jed­noj­sjed­ni­ci­JRZ-a:­»Ju­go­slo­ven­stvo­je­naj­sreć-ni­je­re­še­nje­za­nas­Bu­njev­ce,­jer­smo­ova­ko­iz­jed­na­če­ni­sa­Sr­bi­ma,­Hr­va­ti­ma­i­Slo­ven-ci­ma,­jer­smo­ova­ko­svi­Ju­go­slo­ve­ni!«­Na­iz­bo­ri­ma­8.­XI.­1931.,­ko­je­su­ka­rak­te­ri­zi-ra­li­sa­mo­jed­na,­vla­di­na­ze­malj­ska­li­sta­ge-ne­ra­la­Pe­tra­Živ­ko­vi­ća­i­jav­no­gla­so­va­nje,­bio­je­nje­zin­no­si­telj­u­Su­bo­ti­ci.­Na­nji­ma­je­do­bio­11.147­gla­so­va­(od­18.416­iza­šlih,­od­no­sno­ukup­no­upi­sa­nih­28.861­bi­ra­ča)­i­ti­me­za­stup­nič­ki­man­dat­u­Na­rod­noj­skup-šti­ni,­ tj.­ do­njem­do­mu­par­la­men­ta.­No­na­pe­to­svi­banj­skim­iz­bo­ri­ma­1935.­go­di­ne­si-tu­a­ci­ja­se­pro­mi­je­ni­la­–­re­žim­je­re­zul­ta­ti-ma­iz­bo­ra­bio­ozbilj­no­uz­dr­man­i­pri­si­ljen­

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

101

pri­la­go­đa­va­ti­se,­što­će­u­kraj­njoj­in­stan­ci­ji­do­ve­sti­i­do­pro­mje­ne­pri­stu­pa­ini­ci­ja­ti­va-ma­ iz­ Za­gre­ba.­U­ su­bo­tič­koj­ iz­bor­noj­ je-di­ni­ci,­gdje­je­bi­lo­32.475­upi­sa­nih­bi­ra­ča,­na­iz­bo­ri­ma,­ko­ji­su­ta­ko­đer­bi­li­jav­ni,­su-dje­lo­va­lo­je­njih­17.941.­Za­li­stu­udru­že­ne­

opor­be,­ko­ju­je­pred­vo­dio­Vlad­ko­Ma­ček,­a­no­si­telj­u­Su­bo­ti­ci­bio­joj­je­Jo­sip­Vu­ko­vić­Đi­do,­ gla­so­va­lo­ je­ 9818­ bi­ra­ča­ (54,72%),­pa­je­on­i­iza­bran­za­za­stup­ni­ka­u­Na­rod­noj­skup­šti­ni,­ dok­ je­pro­tu­kan­di­dat­Mir­ko­ Iv-ko­vić­Ivan­de­kić­do­bio­sa­mo­2019­gla­so­va­(11,25%).­ S­ bra­tom­ Iva­nom­ usmje­ra­vao­ je­ i­ ob-li­ko­vao­pro­fil­li­sta­Glas na ro da­1933.-35., ko­ji­je­po­kre­nut­kao­gla­si­lo­JNS-a,­a­kroz­svo­je­gla­si­lo­Slo ga pro­mi­cao­je­ide­o­lo­gi­ju­in­te­gral­nog­ju­go­sla­ven­stva­1932.-33.­ Bio­je­di­o­ni­čar­u­su­bo­tič­koj­tvrt­ki­Kor-zo­bi­o­skop, d.d.­Kao­član­Od­vjet­nič­ke­ko-mo­re­Voj­vo­di­ne­bio­je­član­Od­bo­ra­ko­mo­re­1929.-35.­ te­ advo­kat­ski­ su­dac­ pri­ Ka­cij-skom­su­du­u­No­vom­Sa­du­1935.-41.­I­na-kon­ra­ta­ba­vio­se­od­vjet­ni­štvom­1951.-56.Iz­vo­ri: Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:47.­ Gr.­1985/1924;­F:­57.5329/938;­F:­68.­XVI­II­94/950;­F:­176.15

Lit.:­Ne ven,­ Su­bo­ti­ca,­ 36,­ 48,­ 49/­ 1926,­ 20,­ 21,­35,­ 50/1927,­ 38/1937;­ Su­bo­tič­ki­ gla­snik, 27. III. 1927,­ Su­bo­ti­ca;­ M.­ Pro­tić,­ Zlat ni da ni Su bo ti-ce,­ Su­bo­ti­ca,­ 1930;­ P.­ Pe­kić,­ Po vi jest Hr va ta u Voj vo di ni,­ Za­greb,­ 1930;­ J.­ Šok­čić, Su bo ti ca pre i­ po­sle­ oslo­bo­đe­nja,­ Su­bo­ti­ca,­ 1934;­ A Magyar ka to na: századunk legs zebb magyar csatái,­ ur.­E.­Aj­tay,­Bu­da­pest,­1942;­Sta­no­vi­šta­bu­nje­vač­kih­po­li­ti­ča­ra­o­cen­tra­li­zmu,­auto­no­mi­ji­i­fe­de­ra­li­zmu­

1918-1929,­Zbor­nik­Cen­tra­za­dru­štve­na­is­tra­ži­va­nja Sla vo ni je i Ba ra nje,­ 1/1984,­Sla­von­ski­Brod;­75­ go­di­na­ Advo­kat­ske­ ko­mo­re­ Voj­vo­di­ne­ (1921­1996),­ ur.­ S.­ Be­ljan­ski,­No­vi­ Sad,­ 1996;­ Isto ri ja ju go slo ven ske advo ka tu re,­1,­Be­o­grad,­1998;­J.­Te-mu­no­vić,­Su­bo­tič­ka­ma­ti­ca,­Su­bo­ti­ca,­2002;­A.­Se-ku­lić,­Hr­va­ti­iz­ju­žno­u­gar­skih­pod­ruč­ja­u­go­di­na-ma­od­1918.­do­1920.,­u:­Zbor­nik­uz­70.­go­di­šnji­cu­ži­vo­ta­ Dra­gu­ti­na­ Pa­vli­če­vi­ća,­ Za­greb,­ 2002;­ R.­Sken­de­ro­vić,­ Bla­ško­ Ra­jić­ i­ Hr­vat­ska­ se­ljač­ka­stran­ka­–­raz­li­či­ti­kon­cep­ti­na­ci­o­nal­nog­iden­ti­te­ta­bač­kih­Hr­va­ta,­Di­ja­log­po­vje­sni­ča­ra­­­isto­ri­ča­ra­8,­Za­dar­26.­28.­ruj­na­2003.,­Za­greb,­2004;­S.­Mač-ko­vić,­Jed­no­iz­vje­šće­o­Bu­njev­ci­ma­iz­1934.,­Kla-sje­na­ših­rav­ni,­5-6/2004,­Su­bo­ti­ca;­S.­Mač­ko­vić,­Pro­sla­va­250.­ob­ljet­ni­ce­do­se­lja­va­nja­ve­će­sku­pi­ne­Bu­nje­va­ca­ (1686-1936),­Hr vat ska re vi ja,­ 3/2005,­Za­greb,­ 2005;­ R.­ Sken­de­ro­vić,­ Hr­vat­ska­ se­ljač-ka­stran­ka­u­Bač­koj­1918-1941.,­Hr vat ska re vi ja, 5/2005,­ Za­greb;­Hr vat ski bi o graf ski lek si kon, 6, Za­greb,­ 2005;­M.­Ba­ra,­ Som­bor­ska­ de­kla­ra­ci­ja­ i­nje­zi­no­zna­če­nje­za­bač­ke­Hr­va­te,­Ča­so­pis­za­su­vre me nu po vi jest,­3/2006,­Za­greb;­R.­Sken­de­ro­vić,­Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­stran­ka­1920.-1926.,­Ča­so­pis­za su vre me nu po vi jest,­3/2006,­Za­greb;­S.­Mač­ko-vić,­Bu­njev­ci­Su­bo­ti­ce­ iz­me­đu­dva­ svjet­ska­ ra­ta,­u:­Ur­ba­ni­Šok­ci:­zbor­nik­ra­do­va­s­me­đu­na­rod­nog­okru­glog­ sto­la­ 28.­ trav­nja­ 2006.,­ Osi­jek,­ 2006;­M.­ Ba­ra,­Dru­gi­ na­rod­ni­ pre­po­rod­ bač­kih­ Hr­va­ta­ (1918.­1941.), ru­ko­pis;­M.­Eve­to­vić,­Kul tur na po­vi­jest­bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­Hr­va­ta, Su bo ti ca, 2010. S.­Mač­ko­vić

IV­KO­VIĆ­ IVAN­DE­KIĆ,­ Pa­jo­ (Su­bo­ti-ca,­22.­X.­1890.­–­Su­bo­ti­ca,­12.­I.­1973.),­li­ječ­nik,­zdrav­stve­ni­dje­lat­nik.­Sin­je­Jo­si-pa­i­Ko­le­te,­rođ.­Du­lić.­Na­kon­osnov­no­ga­i­sred­nje­ga­ško­lo­va­nja­u­Su­bo­ti­ci­upi­sao­se­na­Me­di­cin­ski­fa­kul­tet­u­Bu­dim­pe­šti,­gdje­je­di­plo­mi­rao­1913.­Na­kon­stu­di­ja­sta­ži­rao­je­ i­ bio­ se­kun­dar­ni­ li­ječ­nik­ u­ su­bo­tič­koj­bol­ni­ci.­ Ti­je­kom­ Pr­vo­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­bio­ je­ po­sta­vljen­ za­ vr­ši­te­lja­ du­žno­sti­ še-fa­Od­je­la­za­ki­rur­ške­i­žen­ske­bo­le­sti­Op-će­ bol­ni­ce­ u­ Su­bo­ti­ci,­ a­ u­ si­ječ­nju­ 1919.­po­stao­je­upra­vi­telj­bol­ni­ce.­Tu­je­du­žnost­ob­na­šao­do­trav­nja­1941.­i­do­la­ska­ma­džar-skih­vla­sti,­ka­da­je­jed­no­vri­je­me­bio­i­za-tvo­ren.­Na­kon­li­sto­pa­da­1944.­vra­ćen­je­na­mje­sto­upra­vi­te­lja­ bol­ni­ce.­Na­ tom­ je­po-lo­ža­ju­ostao­do­od­la­ska­u­mi­ro­vi­nu­1953.­ Iz­me­đu­dva­ju­svjet­skih­ra­to­va­vo­dio­je­i­Od­jel­za­ko­žno-ve­ne­rič­ne­bo­le­sti­te­Od­jel­

Mirko Ivković Ivandekić

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

102

za­umo­bol­ne­bo­le­sni­ke.­Za­vri­je­me­nje­go­va­man­da­ta­ kao­upra­vi­te­lja­ iz­gra­đen­ je­ 1937.­nov­pa­vi­ljon­Od­je­la­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku-šer­stvo,­a­pot­kraj­1939.­osno­van­je­i­po­se-ban­Od­jel­za­bo­le­sti­uha,­no­sa­i­gr­la,­či­ji­je­pr­vi­na­čel­nik­bio­An­te­Šok­čić.­U­ li­je­če­nju­psi­hi­ja­tar­skih­ bo­le­sni­ka,­ ko­ji­ su­ pri­pa­da­li­shi­zo­fre­noj­ sku­pi­ni,­ od­no­sno­ ko­ji­ su­ obo-lje­li­od­lu­e­tič­nih­pro­mje­na­sre­di­šnje­ga­živ-ča­no­ga­su­sta­va,­uveo­je­te­ra­pi­ju­hi­per­ter­mi-jom­(ma­la­ri­jom),­a­u­bo­le­sni­ka­s­en­do­ge­nim­psi­ho­za­ma­ pri­mje­nji­vao­ je­ kon­vul­ziv­nu­(kar­di­a­zol)­te­ra­pi­ju­i­te­ra­pi­ju­in­zu­li­nom,­od-no­sno­na­tiv­nu­elek­tro-šok­te­ra­pi­ju.

­ Ti­je­kom­svo­je­ga­du­go­go­di­šnje­ga­vo­đe-nja,­una­toč­te­škim­ma­te­ri­jal­nim­uvje­ti­ma­u­ko­ji­ma­ se­ na­la­zi­la­ su­bo­tič­ka­ bol­ni­ca,­ na-sto­jao­je­po­bolj­ša­ti­nje­zin­rad­i­uskla­di­ti­ga­sa­su­vre­me­nim­na­če­li­ma­me­di­cin­ske­stru-ke­–­obi­la­zio­ je­mno­ge­kli­ni­ke­u­ ino­zem-stvu­i­upo­zna­vao­no­ve­tren­do­ve­u­tret­ma­nu­bo­le­sni­ka­ i­ or­ga­ni­za­ci­ji­ bol­nič­ke­ slu­žbe.­Bio­je­ugle­dan­član­li­ječ­nič­kih­dru­šta­va­u­Su­bo­ti­ci,­ član­ pr­vo­ga­ uprav­no­ga­ od­bo­ra­Dru­štva­li­ječ­ni­ka­Ba­na­ta,­Bač­ke­i­Ba­ra­nje,­član­ i­ li­ječ­nik­Ju­go­sla­ven­sko­ga­atlet­sko­ga­klu­ba­Bač­ka,­ du­go­go­di­šnji­ do­pred­sjed­nik­Dru­štva­za­po­ma­ga­nje­bi­jed­nih­i­ne­volj­nih­Do bro dje lo.­ Od­li­ko­van­ je­ Or­de­nom­ sv.­Sa­ve­IV.­re­da­1930.­go­di­ne.Iz­vo­ri:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­u­Su­bo­ti­ci,­F:047,­pred.­br.­333/eln.­1919;­F:047,­inv.­br.­1003;­Ime­nik­zub­nih­le­ka­ra,­zub­nih­teh­ni­ča­ra,­ba­bi­ca,­pri­vat­nih­i­grad-skih­le­ka­ra­1922-1937.­i­ne­ki­po­da­ci­o­le­ka­ri­ma­od­1887.­go­di­ne.­–­Sza­bad­ka,­sza­bad­kir.­vá­ros­»Ma-ria­Va­le­ria«­köz­kór­há­zának­Alaps­za­balyza­ta­1896.­u:­ F:002,­ pred.­ br.­ X-318/1897;­ F:047,­ za­pi­snik­Grad­skog­ve­ća­Su­bo­ti­ca­od­14.­mar­ta­1935.­br.­35­G.V./IV-797-1935.­

Lit.:­ Pra vil nik Grad ske bol ni ce gra da Su bo ti ce, Su­bo­ti­ca,­1934;­M.­Sen­te,­Prof.­dr.­An­te­Šok­čić­:­u­

po­vo­du­55-ogo­di­šnji­ce­osni­va­nja­ORL­ode­lje­nja­u­Su bo ti ci, Me di cin ski pre gled,­7-8/1994,­No­vi­Sad;­E.­Lib­man,­Is­tak­nu­ti­le­ka­ri­Su­bo­ti­ce­(1792­1992), Su­bo­ti­ca,­2003;­E.­Lib­man,­Le kar ska dru štva u Su-bo ti ci (1880­2005), Su bo ti ca, 2005.

E.­Lib­man

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Pa­jo (Su bo ti ca, 3.­V.­1918.­–­Be­o­grad,­5.­ IX.­1971.),­vi­ši­znan­stve­ni­ sa­vjet­nik,­ dru­štve­ni­ dje­lat­nik.­Sin­ je­Mir­ka­ i­Ve­ro­ne,­ rođ.­Od­ri.­Osnov-nu­ i­ sred­nju­ ško­lu­ za­vr­šio­ je­ u­ Su­bo­ti­ci.­Di­plo­mi­rao­ je­ na­ Prav­nom­ fa­kul­te­tu­ na­Sve­u­či­li­štu­u­Pa­ri­zu­1939.­Na­Sve­u­či­li­štu­u­Kolozsváru­ (rum.­Cluj)­dok­to­ri­rao­ je­ iz­pod­ruč­ja­prav­nih­zna­no­sti­1942.,­a­slje­de­će­go­di­ne­na­istom­je­sve­u­či­li­štu­dok­to­ri­rao­i­iz­po­li­tič­kih­zna­no­sti.­ Na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ bio­je­ na­čel­nik­ upra­ve­ za­ko­mu­nal­ne­po­slo­ve­Na­rod­ne­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­ 1947.-52.,­ za-tim­ sa­vjet­nik­ pred­sjed­ni­ka­Vla­de­ SFRJ­ u­Du­nav­skoj­ ko­mi­si­ji­ 1964.-66.,­ član­Sa­ve-zne­ko­mi­si­je­za­ur­ba­ni­zam­i­pro­stor­no­pla-ni­ra­nje­1968.,­a­rad­ni­je­vi­jek­za­vr­šio­kao­znan­stve­ni­sa­vjet­nik­u­Eko­nom­skom­in­sti-tu­tu­u­Be­o­gra­du.­Ob­ja­vio­je­vi­še­od­sto­ti­nu­znan­stve­nih­ i­ struč­nih­ ra­do­va­ u­ do­ma­ćim­i­ ino­zem­nim­ ča­so­pi­si­ma­ i­ zbor­ni­ci­ma­ iz­pod­ruč­ja­ur­ba­ni­zma,­stam­be­no-ko­mu­nal­ne­pro­ble­ma­ti­ke,­op­će­i­za­jed­nič­ke­po­tro­šnje,­eko­nom­ske­ pro­ble­ma­ti­ke­ jav­nih­ slu­žba­ i­dru­štve­no­ga­stan­dar­da.­Za­pr­vi­i­je­di­ni­broj­ča­so­pi­sa­Nji va,­ko­ji­je­1947.­iz­da­lo­Hr­vat-sko­kul­tur­no­dru­štvo­ iz­Su­bo­ti­ce,­ na­pi­sao­je­ esej­ o­ fran­cu­skom­ skla­da­te­lju­Cla­u­deu­De­bussyju­ te­ tekst­ o­ umjet­no­sti­ vi­o­li­ni­sta­Zlat­ka­ Ba­lo­ko­vi­ća.­ Do­bit­nik­ je­ Sed­mo­sr-panj­ske­ na­gra­de­ SR­ Sr­bi­je­ za­ znan­stve­ni­rad­1963.­Ži­vio­je­i­umro­u­Be­o­gra­du.Lit.:­ Ko je ko u Ju go sla vi ji,­ Be­o­grad,­ 1970;­ L.­Mer­ko­vić,­ Nji­va­ i­ Ru­ko­vet­ dva­ po­rat­na­ knji­žev-na­ ča­so­pi­sa­ u­ Su­bo­ti­ci,­ Kla­sje­ na­ših­ rav­ni,­ 11-12/2009,­Su­bo­ti­ca.

G.­Bač­li­ja

IVO­ŠEV,­ Ma­rin­ (Be­reg,­ 16.­ II­ 1946.),­stro­jar­ski­in­že­njer,­dok­tor­teh­nič­kih­zna­no-sti,­ener­ge­ti­čar.­Sin­je­Alek­san­dra­Le­be­de-va­Pa­vlo­vi­ča­i­Ani­ce,­rođ.­Ivo­šev.­Osnov­nu­ško­lu­za­vr­šio­je­u­Be­re­gu,­a­sred­nju­teh­nič-ku­ško­lu­i­stro­jar­ski­fa­kul­tet,­od­sjek­ter­mo-

Pajo Ivković Ivandekić

IVO ŠEV

103

e­ner­ge­ti­ke,­u­No­vom­Sa­du.­Ma­gi­stri­rao­je­na­Stro­jar­skom­fa­kul­te­tu­u­Kra­gu­jev­cu­rad-njom­Eko lo ški aspek ti iz ga ra nja ener ge na-ta u tvor ni ci Za sta va­ 1990.­Dok­to­ri­rao­ je­na­Fa­kul­te­tu­ teh­nič­kih­ zna­no­sti­ u­No­vom­Sa­du­di­ser­ta­ci­jom­Ener­get­ska­učin­ko­vi­tost­par­nih­ko­tlo­va­na­ugljen­uz­eko­lo­ška­ogra­ni­če­nja 2005. ­ Na­ po­čet­ku­ pro­fe­si­o­nal­ne­ ka­ri­je­re­ ra-dio­je­u­No­vom­Sa­du­na­pro­jek­ti­ra­nju­gri-ja­nja­(Pro­jekt­no­pod­u­ze­će­Kon struk tor), a za­tim­je­pre­šao­u­tvor­ni­cu­Za sta va­u­Kra-gu­jev­cu­1975.­Po­čeo­je­ra­di­ti­kao­in­že­njer­vje­žbe­nik,­a­bio­je­i­ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­Za-sta va ener ge ti ke­ 1991.-92.­ Su­dje­lo­vao­ je­s­iz­la­ga­nji­ma­na­tri­de­se­tak­do­ma­ćih­i­me-đu­na­rod­nih­ znan­stve­nih­ sku­po­va­ s­ pod-ruč­ja­ ener­get­ske­ i­ eko­lo­ške­ učin­ko­vi­to­sti­pro­iz­vod­nje­ i­ kon­ver­zi­je­ ener­gi­je.­ Struč-ne­ i­ znan­stve­ne­ ra­do­ve­ ob­ja­vlji­vao­ je­ u­Ener­get­sko­teh­nič­kom­ gla­sni­ku­ (Be­o­grad,­1984.) i Ener gi ja (Be­o­grad,­1997.­i­1998.).­Ob­na­šao­je­vi­še­du­žno­sti­u­ti­je­li­ma­Sa­ve­za­ener­ge­ti­ča­ra­ Sr­bi­je­ i­ Ju­go­sla­vi­je,­ Pri­vred-noj­ko­mo­ri­Ju­go­sla­vi­je­i­Kon­fe­ren­ci­ji­gra-do­va­ i­ op­ći­na­ Ju­go­sla­vi­je­ (član­ uprav­nog­od­bo­ra,­ or­ga­ni­za­cij­ski­ od­bo­ri­ su­sre­ta­ to-pla­na­ Ju­go­sla­vi­je,­ član­ eks­pert­ne­ sku­pi­ne­Pri­vred­ne­ ko­mo­re­ Ju­go­sla­vi­je­ za­ ob­no­vu­ener­get­skih­po­stro­je­nja­na­kon­bom­bar­di­ra-nja­1999.­i­dr.).­Od­2007.­struč­ni­je­sa­vjet-nik­di­rek­to­ra­me­đu­na­rod­ne­tvrt­ke­Con cor-de Wa ter Sup pli es­ iz­Du­bli­na­za­ tret­ma­ne­svih­vr­sta­vo­da.­Zbog­svo­jih­struč­nih­re­fe-ren­ci­ja­ i­ zbog­ su­dje­lo­va­nja­ u­ ra­du­ ne­vla-di­nih­ eko­lo­ških­ or­ga­ni­za­ci­ja­ ime­no­van­ je­za­Li­de­ra­odr­ži­vo­ga­raz­vo­ja­i­ži­vot­ne­sre-di­ne­ (Am­bas­sa­de­ van­ het­ Ko­nin­krijk­ der­Ne­der­lan­den,­En­vi­ro­men­tal­Am­bas­sa­dors,­Be­o­grad,­ svi­banj­ 2007.,­ u­ sklo­pu­ pro­jek-ta In­den­ti­fi­ca­tion­of­ Su­sta­i­na­ble­De­ve­lop­ment­ and­ En­vi­ron­men­tal­ Le­a­ders­ for­ To­mor­row). ­ Bio­ je­ du­žno­snik­ u­ vi­še­ ko­šar­ka­ških­klu­bo­va­ i­ u­ sport­skim­ fo­ru­mi­ma­ gra­da­Kra­gu­jev­ca­ (pred­sjed­nik­KK­21.­ ok­to­bar, član­Uprav­no­ga­od­bo­ra­KK­Rad­nič­ki i KK Za sta va,­ član­ Skup­šti­ne­ fa­mi­li­je­ klu­bo­va­SD­Rad­nič­ki,­pred­sjed­nik­Skup­šti­ne­ŽKK­Rad­nič­ki).­ Pred­sjed­nik­ je­ ne­vla­di­ne­ or­ga-

ni­za­ci­je­Eko­lo­ški­po­kret­gra­da­Kra­gu­jev­ca.­Ži­vi­i­ra­di­u­Kra­gu­jev­cu.

I.­Gut­man

IVO­ŠEV,­ Mi­ka (Ni­ko­la),­ Be­reg,­ 30.­ V.­1901.­–­Be­reg,­6.­X.­1959.),­na­rod­ni­svi­rač.­Ro­đen­je­u­broj­noj­si­ro­ma­šnoj­bi­ro­škoj­obi-te­lji­od­oca­Ma­ti­je­i­maj­ke­Te­ze,­rođ.­Man-dić.­U­ rod­nom­mje­stu­za­vr­šio­ je­ šest­ raz-re­da­osnov­ne­ško­le­na­ma­džar­skom­je­zi­ku.­Vi­o­li­nu­je­na­u­čio­svi­ra­ti­za­vri­je­me­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­od­ru­sko­ga­za­ro­blje­ni­ka­na­jed­nom­ nje­mač­kom­ sa­la­šu­ u­ ko­lut­skom­ata­ru,­ gdje­ je­ nje­go­va­ obi­telj­ nad­ni­ča­ri­la.­Po­ka­zao­ se­ ve­o­ma­ ta­len­ti­ra­nim­za­gla­zbu­te­je­me­lo­di­je­la­ko­pam­tio.­Imao­je­i­je­zič-ni­dar­–­od­svo­je­ga­gla­zbe­no­ga­uči­te­lja­na­-učio­je­ru­ski,­a­od­vla­sni­ka­sa­la­ša­nje­mač-ki.­Svla­dav­ši­kao­sa­mo­uk­osno­ve­svi­ra­nja,­uspio­se­uklju­či­ti­u­or­ke­star­ko­ji­je­u­Be­re-gu­vo­dio­Ma­ta­Ba­la­ti­nac,­ a­ po­sli­je­Ma­rin­Sti­pan­kov­Će­ra­sko,­ s­ ko­ji­ma­ je­ svi­rao­ ti-je­kom­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­i­od­mah­na-kon­nje­ga.­Nje­go­vo­je­za­ni­ma­nje­za­gla­zbu­ra­slo,­a­že­lja­za­uče­njem­vo­di­la­ga­je­da­lje.­Di­ri­gent­be­re­ško­ga­pu­hač­ko­ga­or­ke­stra­Ni-je­mac­Fra­njo­Trak­ser­na­u­čio­ga­je­no­ta­ma,­što­mu­je­omo­gu­ći­lo­dalj­nje­na­pre­do­va­nje.­ U­ dva­de­se­toj­ go­di­ni­ ži­vo­ta­ osno­vao­je­ svoj­ or­ke­star­ –­ Mi­ki­no­ šo­kač­ko­ tam-bu­ra­ško­ dru­štvo,­ ko­ji­ je­ vo­dio­ do­ smr­ti.­Ka­ko­ je­po­zna­vao­no­te,­upo­znao­ je­ s­nji-ma­i­čla­no­ve­or­ke­stra,­a­sklad­be­je­pje­vao­na­hr­vat­skom,­nje­mač­kom­ i­ma­džar­skom.­

U­ vri­je­me­ iz­me­đu­ dva­ju­ svjet­skih­ ra­to­va­Mi­kin­je­or­ke­star­bio­je­dan­od­naj­bo­ljih­u­ši­rem­ okruž­ju.­Osim­ na­ ple­so­vi­ma,­ svad-ba­ma,­pre­li­ma­i­dru­gim­pro­sla­va­ma,­svi­ra­li­

Mika Ivošev

IVO ŠEV

104

su­i­uz­ni­je­me­fil­mo­ve­u­pri­vat­nom­ki­nu­u­Be­re­gu­u­ku­ći­Ma­ri­na­Alj­ma­šca­1929.-31.­Uvi­jek­su­na­stu­pa­li­u­šo­kač­kim­na­rod­nim­no­šnja­ma,­a­po­vre­me­no­su­s­nji­ma­na­stu-pa­le­i­be­re­ške­pje­va­či­ce­na­rod­nih­pje­sa­ma­Ma­ca­Pe­ić­Ar­ja­no­va­i­Ma­ri­ca­Ko­lar.­Osim­u­Be­re­gu­i­u­su­sjed­nim­se­li­ma,­u­to­vri­je­me­svi­ra­li­su­i­u­som­bor­skom­ho­te­lu­Slo bo da, na­pri­red­ba­ma­som­bor­sko­ga­HKD-a­Mi ro-ljub,­pre­ko­lje­ta­u­Ma­kar­skoj,­na­Pa­li­ću,­u­Be­o­gra­du­u­re­sto­ra­nu­Mo star­ i­u­dru­gdje.­God.­1936.­Mi­ka­i­dru­gi­čla­no­vi­or­ke­sta­ra­ži­vje­li­su­i­svi­ra­li­u­Za­gre­bu,­dru­že­ći­se­sa­su­za­vi­čaj­ni­kom­knji­žev­ni­kom­An­tom­Jak-ši­ćem,­a­svi­ra­li­su­i­za­na­stup­Ma­ri­ce­Ko­lar­na­Ra­dio­Za­gre­bu,­ko­ja­je­pje­va­la­iz­vor­ne­šo­kač­ke­na­rod­ne­pje­sme­iz­Be­re­ga.­Sa­svo-jim­or­ke­strom­u­Za­gre­bu­ sni­mio­ je­ i­ gra-mo­fon­sku­plo­ču.­Oku­šao­se­i­kao­skla­da­telj­–­skla­dao­je­Mi ki no ko lo i Sva to vi ura ni li.­ Za­ vri­je­me­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­svi­rao­je­ma­nje­jer­su­ga­ma­džar­ske­vla­sti­spr­je­ča­va­le­u­to­me.­Na­kra­ju­ra­ta­od­ve­den­je­ na­ pri­sil­ni­ rad­ u­ sje­ver­nu­Ma­džar­sku­ i­Nje­mač­ku.­ Na­kon­ ra­ta­ vra­tio­ se­ ku­ći­ na-ru­še­na­zdra­vlja,­ko­je­ se­ni­kad­ni­je­po­pra-vi­lo.­Bio­ je­me­đu­osni­va­či­ma­Hr­vat­sko­ga­kul­tur­no­ga­ dru­štva­ u­Be­re­gu­ 1947.,­ a­ svi­čla­no­vi­or­ke­stra­bi­li­su­nje­go­vi­čla­no­vi.­S­ma­lo­ze­mlje,­i­na­kon­ra­ta­te­ško­je­uz­dr­ža-vao­ broj­nu­ obi­telj.­ Na­sta­vio­ je­ svi­ra­ti­ po­svad­ba­ma,­ ple­so­vi­ma,­ na­ pro­sla­va­ma­ i­ u­ne­kim­ka­va­na­ma,­no­ne­za­du­go,­ jer­su­ga­te­žak­ tje­le­sni­ rad­ u­mla­do­sti­ i­ za­ vri­je­me­za­ro­blje­ni­štva,­ si­ro­ma­štvo­ te­ noć­ni­ rad­ u­za­di­mlje­nim­ ka­va­na­ma­ is­cr­pli.­ Pre­mi­nuo­je­ u­ 58.­ go­di­ni.­ U­ po­vo­du­ nje­go­ve­ smr­ti­Som bor ske no vi ne­ob­ja­vi­le­su­čla­nak­s­na-slo­vom­Pe vao je i svi rao od Be o gra da do Za gre ba. ­ U­ znak­ sje­ća­nja­ na­ nje­ga­ mje­šta­ni­ i­HKPD Sil­vi­je­Stra­hi­mir­Kranj­če­vić­po­di­gli­su­mu­1998.­spo­me­nik­u­pri­rod­noj­ve­li­či­ni­u­cen­tru­se­la­(mje­sni­van­da­li­sru­ši­li­su­ga­2004.)­te­ute­me­lji­li­kul­tur­nu­ma­ni­fe­sta­ci­ju­Mi­ki­ni­da­ni­–­su­sret­ tam­bu­ra­ških­or­ke­sta-ra,­ko­ja­se­od­ ta­da­odr­ža­va­sva­ke­go­di­ne.­Pje­vač­ i­ skla­da­telj­ Zvon­ko­ Bog­dan­ po­di-gao­mu­je­svo­je­vr­stan­spo­me­nik­ka­da­ga­je­spo­me­nuo­u­svo­joj­pje­smi­Ne­mo­gu­se­tač­

no se tit le ta,­u­ko­joj­ka­že:­»Bi­će­vi­na,­ša­tri­i­dvo­pre­ga,­a­svi­ra­će­Mi­ka­iz­Be­re­ga.­Mi­ka­svi­ra­sve­se­za­bo­ra­vi,­ne­znaš­da­l’­si­u­snu­il’­na­ja­vi!«Lit.:­S.­S.­Ma­tić­i­S.­Ma­tić,­Zvon­ko­vo­pri­po­ve­da-nje­o­pe­smi­»Ne­mo­gu­se­tač­no­se­tit’­le­ta«,­u:­Ci-ga­ne­moj!­(Ro­mi­u­Voj­vo­di­ni),­ur.­V.­La­zić,­No­vi­Sad,­1997;­I.­Ko­vač,­Mi ka iz Be re ga i nje go vi da ni, Bač­ki­Breg,­1999;­ I.­Ko­vač­ i­M.­Ka­ta­čić,­Hr vat-sko­kul­tur­no­pro­svet­no­dru­štvo­»Sil­vi­je­Stra­hi­mir­Kranj­če­vić«­u­Bač­kom­Bre­gu,­Bač­ki­Breg,­2004.

I.­Ko­vač

IZ NA ŠE PRO ŠLO STI,­ ča­so­pis­ za­ po­vi-jest.­ Iz­da­vao­ga­ je­De­mo­krat­ski­sa­vez­Ju-žnih­Sla­ve­na,­krov­na­or­ga­ni­za­ci­ja­Hr­va­ta,­Sr­ba­i­Slo­ve­na­ca­u­Ma­džar­skoj,­a­ob­ja­vlje-na­su­sa­mo­tri­bro­ja­(1979.,­1980.,­1981.)­u­ for­ma­tu­B5.­Ured­ni­ci­ su­mu­bi­li­Ma­rin­Man­dić­i­Mi­šo­Man­dić.­Ti­skan­je­u­bu­dim-pe­štan­skom­Pod­u­ze­ću­za­iz­da­va­nje­udž­be-ni­ka­ –­ Tankönyvkiadó.­ Pod­ na­slo­vom­ U zna ku ju bi le ja,­pr­vi­broj­(186­stra­ni­ca­tek-

sta,­12­stra­ni­ca­fo­to­pri­lo­ga­i­kar­ta­ju­žno­sla-ven­skih­obra­zov­nih­i­pro­svjet­nih­usta­no­va)­ob­u­hva­ća­če­ti­ri­stu­di­je:­G.­Kemény­–­Ma-rin­Man­dić:­Mocsáry­i­Šar­če­vić; S.­Ve­lin:­I oni­su­da­li­svoj­udio­(Ba­čva­ni­u­NOV­Ju­go­sla­vi­je);­Ma­rin­Man­dić:­Ne ke svoj stve no sti na­še­ga­škol­stva­od­oslo­bo­đe­nja­do­go­di­ne­pre o kre ta; Mi­šo­Man­dić: Po gla vlja uz kro-ni ku DSJS-a; dru­gi­broj­(200­str.)­ob­ra­đu-je­ po­vi­jest­ De­mo­krat­sko­ga­ sa­ve­za­ Ju­žnih­Sla­ve­na­ od­ osni­vač­ke­ sjed­ni­ce­ An­ti­fa­ši-stič­ko­ga­ fron­ta­ Sla­ve­na­ u­ Ma­đar­skoj­ 18.­II.­1945.­do­uki­da­nja­auto­no­mi­je­Sa­ve­za­u­pro­lje­će­1948.­(autor:­Lju­bo­mir­S.­La­stić),­

Naslovnica­časopisa­Iz naše prošlosti

IZ BO RI

105

a­tre­ći­(196­str.)­ob­u­hva­ća­stu­di­je­iz­po­vi-je­sti­ škol­stva­ Hr­va­ta,­ Sr­ba­ i­ Slo­ve­na­ca­ u­Ma­džar­skoj,­ od­ ko­jih­ se­ iz­dva­ja­ju­ stu­di­je­Ma­ri­na­Man­di­ća­Osni va nje i pr ve go di ne ra da na še gim na zi je­i­Mi­še­Man­di­ća­Po da-ci­o­škol­stvu­u­žu­pa­ni­ji­Bács­Ki­skun.

Ž.­Man­dić

IZ BO RI, 1.­ u­ ši­rem,­ teh­nič­kom,­ smi­slu­raz­li­či­ti­ in­sti­tu­ci­o­nal­ni­po­stup­ci­ i­ sred­stva­us­po­sta­ve­pred­stav­nič­kih­po­li­tič­kih­ti­je­la­i­po­sta­vlja­nja­po­je­di­na­ca­na­jav­ne­po­slo­ve­te­u­čel­ni­štva­raz­li­či­tih­ne­dr­žav­nih­or­ga­ni­za-ci­ja.­U­po­vi­je­sne­pri­mje­re­in­sti­tu­ci­o­na­li­zi-ra­nih­ po­sta­vlja­nja­ ula­ze­ ždri­jeb­ ili­ koc­ka,­na­sljed­no­ pra­vo,­ akla­ma­ci­ja,­ in­ve­sti­tu­ra,­ime­no­va­nje­ (npr.­ par­la­men­tar­ni­ vi­ri­li­sti­ko­je­ je­ u­Austro-Ugar­skoj­ po­sta­vljao­vla-dar­ ili­ su­ to­ bi­li­ po­ svo­jem­po­lo­ža­ju,­ kao­što­su­naj­vi­ši­cr­kve­ni­i­dr­žav­ni­du­žno­sni­ci),­ko­ji­se­raz­li­ku­ju­od­ne­in­sti­tu­ci­o­na­li­zi­ra­nih­na­či­na­us­po­sta­ve,­po­put­ra­to­va,­re­vo­lu­ci­ja,­uzur­pa­ci­ja­vla­sti­ i­ sl.;­2.­u­užem,­ sa­dr­žaj-nom,­smi­slu,­pro­ces­tvor­be­po­li­tič­ke­vo­lje­ko­ji­se­te­me­lji­na­mo­guć­no­sti­bi­ra­ča­da­se­od­lu­če­za­ jed­nu­od­vi­še­po­nu­đe­nih­op­ci­ja­te­na­slo­bo­di­iz­bo­ra­bi­ra­ča­me­đu­tim­op­ci-ja­ma­–­mo­guć­nost­bi­ra­nja­i­slo­bo­da­iz­bo­ra­ak­si­o­mat­ske­ su­ sa­stav­ni­ce­ poj­ma­ iz­bo­ra,­zbog­če­ga­su­oni­osno­va­su­vre­me­no­ga­de-mo­krat­sko­ga­po­ret­ka­i­pred­stav­ni­štva.­ Osno­vi­cu­ iz­bo­ra­ či­ni­ bi­rač­ko­ pra­vo. Ono­ mo­že­ bi­ti:­ a)­ ak tiv no­ (pra­vo­ bi­ra-ti­ pred­stav­ni­ke)­ i­ pa siv no­ (bi­ti­ bi­ran­ kao­pred­stav­nik);­ b)­ op­će­ (svi­ gra­đa­ni­ ima­ju­pra­vo­ bi­ra­ti­ i­ bi­ti­ bi­ra­ni­ neo­vi­sno­ o­ svo-jim­ po­seb­nim­ obi­ljež­ji­ma)­ i­ ogra­ni­če­no ili po seb no­ (imo­vin­ski­ cen­zus­ /po­sje­do-va­nje­ ne­kret­ni­na,­ vi­si­na­ po­re­zne­ ob­ve­ze,­vi­si­na­ ostva­re­no­ga­ pri­ho­da/,­ obra­zov­ni­cen­zus­ /pi­sme­nost,­ stu­panj­ obra­zo­va­nja/,­re­zi­den­ci­jal­ni­ cen­zus­ /od­re­đe­no­ raz­do­blje­na­sta­nje­no­sti/,­ spol,­ ra­sa,­ vje­ra,­ na­ci­ja...);­c) jed na ko­ (glas­ sva­ko­ga­ bi­ra­ča­ jed­na­ko­vri­je­di)­i­ne jed na ko­(ku­rij­ski­glas­/gla­so­va-nje­ pre­ma­ sta­le­ži­ma­ u­ fe­u­dal­nim­ skup­šti-na­ma/;­po­dje­la­bi­rač­ko­ga­ti­je­la­na­jed­na­ke­ku­ri­je­ko­je­ne­ma­ju­jed­nak­broj­bi­ra­ča,­npr.­u­ovi­sno­sti­o­vi­si­ni­po­re­zne­ob­ve­ze­/Pru­ska­1849.-1919./­ili­pre­ma­sta­le­ži­ma­/Hab­sbur-ška­Mo­nar­hi­ja­ 1849.-1907.:­ ve­le­po­sjed­ni-

ci,­ve­ći­gra­do­vi,­tr­go­vač­ke­ko­mo­re­i­se­o­ske­op­ći­ne/,­ umno­že­ni­ glas­ /npr.­ glas­ ože­nje-nih,­ fa­kul­tet­ski­ obra­zo­va­nih,­ za­po­sle­nih­u­ dr­žav­nim­ slu­žba­ma,­ čla­no­va­ vla­da­ju­ćih­par­ti­ja­ /npr.­ SKJ­ i­ sa­te­lit­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­u­ SFRJ/;­ dvo­stru­ko­ pra­vo­ gla­sa­ ma­nji­na,­ko­je­ gla­su­ju­ i­ za­ pred­stav­ni­ke­ svo­je­ ma-njin­ske­ za­jed­ni­ce­ i­ za­ op­će­ga­ po­li­tič­ko­ga­pred­stav­ni­ka);­d)­ne po sred no­(pred­stav­ni­ci­se­bi­ra­ju­iz­rav­no)­ili­po sred no­(pred­stav­ni-ci­ se­ bi­ra­ju­ pu­tem­ po­sred­nič­kih­ iz­bor­nič-kih­ti­je­la­/pred­sjed­ni­ka­SAD-a­bi­ra­iz­bor­ni­ko­le­gij­ ko­ji­ či­ne­ iz­bor­ni­ci,­ engl.­ elec­tors,­iza­bra­ni­ pre­ma­ po­je­di­nim­ dr­ža­va­ma;­ de-le­ga­ci­je­u­de­le­gat­skom­su­sta­vu­SFRJ,­ko-je­ su­ či­ni­li­ iza­bra­ni­ de­le­ga­ti;­ elek­to­ri­ na­iz­bo­ri­ma­ za­ ma­njin­ska­ na­ci­o­nal­na­ vi­je­ća­u­ Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji­ te­ za­ pod­ruč­na­ vi­je­ća­(žu­pa­nij­ska­ i­ glav­no­grad­sko)­ i­ Hr­vat­sku­dr­žav­nu­sa­mo­u­pra­vu­u­Re­pu­bli­ci­Ma­džar-skoj);­ e)­ jav no ili taj no­ (iz­bor­na­ od­lu­ka­sva­ko­ga­po­je­din­ca­jam­či­se­raz­li­či­tim­me-ha­ni­zmi­ma,­npr.­za­tvo­re­nim­gla­sač­kim­ka-bi­na­ma,­za­pe­ča­će­nim­gla­sač­kim­ku­ti­ja­ma­i­dr.);­f)­slo bod no­(bi­rač­ko­pra­vo­shva­ća­se­sa­mo­kao­gra­đan­ska­du­žnost)­ ili­ob ve zat-no­(ne­iz­la­zak­na­iz­bo­re­prav­no­se­ka­žnja­va­–­ te­ško­ća­ma­ u­ do­bi­va­nju­ pu­tov­ni­ca­ i­ vo-zač­kih­do­zvo­la,­nov­ča­no,­čak­i­za­tvor­ski­i­sl.,­pri­mje­ri­ce­u­Grč­koj,­Bel­gi­ji,­Austra­li­ji,­Sin­ga­pu­ru...).­Una­toč­ raz­li­či­tim­mo­da­li­te-ti­ma,­su­vre­me­no­de­mo­krat­sko­bi­rač­ko­pra-vo­u­pra­vi­lu­je­op­će,­jed­na­ko,­ne­po­sred­no­i­taj­no,­a­ogra­ni­če­no­je­dr­ža­vljan­stvom,­pre-bi­va­li­štem,­do­njom­dob­nom­gra­ni­com,­du-šev­nim­zdra­vljem­i­upi­som­u­po­pis­bi­ra­ča,­dok­ je­ pa­siv­no­ bi­rač­ko­ pra­vo­ ogra­ni­če­no­još­ i­vi­šom­dob­nom­gra­ni­com,­ne­spo­ji­vo-šću­s­ne­kim­funk­ci­ja­ma,­du­ži­nom­na­sta­nje-no­sti­i­sl.­ Pret­po­stav­ka­ ko­ri­šte­nja­ bi­rač­kim­ pra-vom­jest­upis­u­po­pis­bi­ra­ča­–­prav­ni­do­ku-ment­ko­ji­sa­dr­ža­va­ime­na­svih­oso­ba­s­bi-rač­kim­pra­vom:­tek­upi­som­u­po­pis­bi­ra­ča­oso­be­ stje­ču­ bi­rač­ko­ pra­vo.­ Po­pi­si­ bi­ra­ča­raz­li­ku­ju­se­po­to­me­je­li­re­gi­stra­ci­ja­bi­ra­ča­dra­go­volj­na­ ili­ pri­sil­na,­ op­ća­ ili­ po­seb­na,­dr­žav­na­ili­osob­na,­a­raz­li­ku­je­se­i­pri­vre-me­ni­ili­stal­ni­po­pis­bi­ra­ča.­U­ve­ći­ni­su­vre-me­nih­de­mo­kra­ci­ja­po­pis­je­bi­ra­ča­op­ći,­a­

IZ BO RI

106

dr­žav­na­ ti­je­la­auto­mat­ski­upi­su­ju­sva­ko­ga­dr­ža­vlja­ni­na­kad­na­vr­ši­ za­kon­ski­ pro­pi­sa-nu­dob­za­stje­ca­nje­bi­rač­ko­ga­pra­va­i­ako­za­to­ne­ma­dru­gih­za­kon­skih­za­pre­ka­(npr.­du­šev­no­zdra­vlje),­dok­je­za­iz­rav­ne­iz­bo­re­za­ma­njin­ska­vi­je­ća­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­i­Re-pu­bli­ci­Ma­džar­skoj­uve­den­po­se­ban­po­pis­bi­ra­ča­ za­ sva­ku­ na­ci­o­nal­nu­ma­nji­nu,­ ko­ji­se­te­me­lji­na­na­če­lu­do­bro­volj­no­sti,­pri­če-mu­je­u­Sr­bi­ji­po­pis­bi­ra­ča­sta­lan,­dok­se­u­Ma­džar­skoj­re­gi­stra­ci­ja­bi­ra­ča­vr­ši­ iz­no­va­pred­sva­ke­iz­bo­re.­Po­pi­su­bi­ra­ča­na­dr­žav-nim­iz­bo­ri­ma­ekvi­va­lent­je­na­ne­dr­žav­nim­iz­bo­ri­ma­član­stvo­u­od­no­snoj­or­ga­ni­za­ci­ji­(udru­zi,­po­li­tič­koj­stran­ci­i­sl.).­ S­ ob­zi­rom­ na­ vr­stu­ in­sti­tu­ci­ja­ ko­je­ se­us­po­sta­vlja­ju,­ iz­bo­ri­mo­gu­bi­ti­par la men-tar ni i pred­sjed­nič­ki­ (po­sto­ji­ i­ rje­đi­slu­čaj­pre­mi­jer­skih­iz­bo­ra),­a­u­ovi­sno­sti­o­ra­zi­ni­na­ko­joj­se­pro­vo­de­raz­li­ku­ju­se­nad na ci-o nal ni­(europ­ski),­na ci o nal ni, re gi o nal ni i ko mu nal ni­iz­bo­ri.­Osim­iz­bo­ra­za­dr­žav­na­ti je la,­iz­bo­ri­se­pro­vo­de­i­za­čel­ni­štva­raz-li­či­tih­ ne­dr­žav­nih or ga ni za ci ja (po­li­tič­ke­stran­ke,­ ci­vil­ne­ /ne­vla­di­ne/­ or­ga­ni­za­ci­je,­cr­kve­na­ ti­je­la,­ kor­po­ra­ci­je,­ sa­mo­u­prav­na­ti­je­la­i­dr.).­No­naj­va­žni­je­je­raz­li­ko­va­nje:­a) kom­pe­ti­tiv­nih­iz­bo­ra,­ko­ji­se­te­me­lje­­na­neo­gra­ni­če­noj­ mo­guć­no­sti­ bi­ra­nja­ me­đu­raz­li­či­tim­ po­li­tič­kim­ op­ci­ja­ma­ i­ pot­pu­noj­slo­bo­di­ iz­me­đu­ jed­ne­od­njih­(sa­mo­su­ to­iz­bo­ri­u­užem,­poj­mov­nom,­smi­slu);­b)­po-lu­kom­pe­ti­tiv­nih­ iz­bo­ra,­gdje­je­ogra­ni­če­na­mo­guć­nost­bi­ra­nja­po­li­tič­kih­op­ci­ja­i­dje­lo-mič­na­slo­bo­da­ iz­bo­ra,­a­ka­rak­te­ri­stič­ni­ su­za­ auto­ri­tar­ne­ re­ži­me­ (npr.­ iz­bo­ri­ u­ Fran-co­voj­ Špa­njol­skoj,­ iz­bo­ri­ u­ ne­kim­ la­tin-sko­a­me­rič­kim­ze­mlja­ma,­re­žim­Slo­bo­da­na­Mi­lo­še­vi­ća);­ c)­ ne­kom­pe­ti­tiv­nih­ iz­bo­ra,­ u­ko­ji­ma­ne­ma­ni­mo­guć­no­sti­ni­slo­bo­de­bi-ra­nja­me­đu­raz­li­či­tim­po­li­tič­kim­op­ci­ja­ma,­što­je­zna­čaj­ka­to­ta­li­tar­nih­dik­ta­tu­ra­(npr.­u­so­ci­ja­li­stič­kim­ze­mlja­ma). Iz bor ni­je­su stav­in­sti­tu­ci­o­nal­ni­mo­dus­unu­tar­ ko­je­ga­ bi­ra­či­ iz­ra­ža­va­ju­ svo­je­ po-li­tič­ke­pre­fe­ren­ci­je­u­ob­li­ku­gla­so­va,­unu-tar­ko­je­ga­ se­ ti­gla­so­vi­pre­tva­ra­ju­u­man-da­te­ pre­ma­ni­zu­ma­te­ma­tič­kih­ po­stu­pa­ka.­Pre­ma­ pra­vi­li­ma­ od­lu­či­va­nja­ i­ na­če­li­ma­pred­stav­ni­štva,­ iz­bor­ni­ se­ su­sta­vi­ di­je­le­

na ve­ćin­ske i raz mjer ne:­ pr­vi­ se­ te­me­lje­na­pra­vi­lu­ve­ći­ne­ i­ na­če­lu­ tvor­be­ sta­bil­ne­par­la­men­tar­ne­ ve­ći­ne,­ a­ dru­gi­ na­ pra­vi­lu­raz­mjer­no­sti­ i­na­če­lu­pra­ved­no­ga­pred­sta-vlja­nja­ci­je­lo­ga­bi­rač­ko­ga­ti­je­la.­ Bi­tan­ su­ struk­tur­ni­ ele­ment­ iz­bor­no-ga­su­sta­va­ iz bor ne li ste­–­po­pis­kan­di­da­ta­no­mi­ni­ra­nih­ za­ iz­bor­no­ na­tje­ca­nje.­ Li­ste­mo­gu­ no­mi­ni­ra­ti­ po­li­tič­ke­ stran­ke,­ neo-vi­sni­ kan­di­da­ti,­ gra­đan­ske­ udru­ge,­ po­kre-ti­ i­ ini­ci­ja­ti­ve,­a­po­sto­je­ i­ za­jed­nič­ke­ li­ste­iz­bor­nih­ ko­a­li­ci­ja.­ Naj­če­šće­ se­ raz­li­ku­ju­za­tvo­re­ne­ i­otvo­re­ne­ li­ste.­Za tvo re na­ li­sta­omo­gu­ću­je­gla­so­va­nje­za­li­stu­i­kan­di­da­te­sa­mo­jed­ne­stran­ke,­pri­če­mu­po­sto­ji­za­tvo-re­na­blo­ki­ra­na­ li­sta­ (re­do­sli­jed­na­ li­sti­ sa-sta­vlja­pred­la­gač­li­ste,­a­man­da­ti­se­do­dje-lju­ju­ pre­ma­ ra­ni­je­ utvr­đe­nom­ re­do­sli­je­du­na­li­sti)­i­za­tvo­re­na­ne­blo­ki­ra­na­li­sta­(bi­ra­či­mo­gu­gla­so­va­ti­za­raz­li­či­te­kan­di­da­te­unu-tar­jed­ne­li­ste,­pa­o­ko­nač­nom­re­do­sli­je­du­od­lu­ču­ju­bi­ra­či).­Otvo re ne­li­ste­omo­gu­ću­ju­gla­so­va­nje­za­kan­di­da­te­s­raz­li­či­tih­li­sta,­a­pret­po­sta­vlja­ju­slo­že­ne­iz­bor­ne­me­ha­ni­zme­u­ko­ji­ma­bi­ra­či­ima­ju­vi­še­gla­so­va­te­su­u­prak­si­znat­no­rje­đi.­ Iz­bo­re­pro­vo­di­iz bor na ad mi ni stra ci ja, ko­ja­se­struk­tu­ri­ra­pre­ma­dva­ma­osnov­nim­mo­de­li­ma:­1.­iz­vr­šna­vlast­i­nje­zi­na­ad­mi-ni­stra­tiv­na­ ti­je­la­ pre­u­zi­ma­ju­ sve­ po­slo­ve­iz­bor­ne­ ad­mi­ni­stra­ci­je,­ po­seb­no­ lo­kal­ne­vla­sti;­ 2.­ stal­na­ iz­bor­na­ ad­mi­ni­stra­tiv­na­ti­je­la,­ko­ja­ su­neo­vi­sna­o­ iz­vr­šnoj­vla­sti­ i­pod­lo­žna­pra­vo­sud­no­mu­nad­zo­ru.­Iz­bor­na­ad­mi­ni­stra­ci­ja­ mo­ra­ bi­ti­ učin­ko­vi­ta,­ po­li-tič­ki­ne­u­tral­na­i­jav­no­od­go­vor­na­jer­je­nje-zi­na­ pri­stra­nost­ in­sti­tu­ci­o­nal­ni­ pred­u­vjet­iz­bor­nih­pri­je­va­ra­i­kri­vo­tvo­re­nja­iz­bor­nih­re­zul­ta­ta,­če­mu­su­naj­bo­lji­pri­mjer­bi­li­ iz-bo­ri­u­vri­je­me­vla­da­vi­ne­Slo­bo­da­na­Mi­lo-še­vi­ća­ti­je­kom­1990-ih­go­di­na.­ Po­li­tič­ki­je­ideal­cje­lo­kup­no­ga­iz­bor­no-ga­pro­ce­sa­ostva­re­nje­slo­bod­nih­i­pra­vič­nih­(eng.­free­and­fa­ir)­iz­bo­ra.­Za­to­su­i­su­vre-me­ni­ ma­sov­ni­ me­di­ji­ ak­tiv­ni­ ak­ter­ iz­bor-no­ga­ pro­ce­sa­ jer­ nji­ho­va­ ulo­ga­ ni­je­ sa­mo­pred­sta­vlja­nje­ kan­di­da­ta­ i­ pro­gra­ma­ ne­go­i­ ob­li­ko­va­nje­ jav­no­ga­mi­šlje­nja­ (što­mo­že­ima­ti­ po­seb­no­ ne­ga­tiv­ne­ po­slje­di­ce­ ka­da­me­di­ji­ ni­su­ slo­bod­ni,­ za­ što­ je­ ilu­stra­ti­van­

IZ BO RI

107

pri­mjer­ ta­ko­đer­ bio­ Mi­lo­še­vi­ćev­ re­žim).­Zbog­to­ga­se­pro­pi­su­je­iz­bor­na­šut­nja­–­krat-ko­raz­do­blje­ne­po­sred­no­pri­je­gla­so­va­nja­u­ko­jem­je­za­bra­nje­na­sva­ka­iz­bor­na­pro­midž-ba,­ob­ja­vlji­va­nje­pro­cje­na­iz­bor­nih­re­zul­ta­ta­ili­ne­slu­žbe­nih­ re­zul­ta­ta­ iz­bo­ra,­ob­ja­vlji­va-nje­ fo­to­gra­fi­ja­ u­ sred­stvi­ma­ jav­no­ga­ in­for-mi­ra­nja­–­naj­če­šće­po­či­nje­24­sa­ta­pri­je­da­na­odr­ža­va­nja­iz­bo­ra,­a­tra­je­do­za­tva­ra­nja­bi-rač­kih­mje­sta.­No­me­di­ji­mo­gu­ima­ti­va­žnu­ulo­gu­u­kon­tro­li­iz­bor­no­ga­pro­ce­sa.­ Ma­te­ma­tič­ke­ me­to­de­ pre­tva­ra­nja­ gla-so­va­u­man­da­te­svr­sta­va­ju­se­u­me to de iz-bor no ga bro ja i me to de naj vi še ga bro ja. U­ pr­voj­ sku­pi­ni­ broj­man­da­ta­ sva­ke­ li­ste­utvr­đu­je­ se­ kao­ ko­lič­nik­ ukup­no­ga­ bro­ja­gla­so­va­ ne­ke­ li­ste­ i­ iz­bor­no­ga­ bro­ja,­ ko­ji­se­do­bi­va­di­je­lje­njem­ukup­no­ga­bro­ja­gla-so­va­bro­jem­man­da­ta­ što­ se­ ras­po­dje­lju­ju­u­ iz­bor­nom­ okru­gu­ (npr.­ Ha­re­o­va­ me­to-da­u­ iz­bor­nom­za­ko­nu­Kra­lje­vi­ne­SHS­ iz­1920.).­U­ dru­goj­ sku­pi­ni­ po­stu­pa­ka­man-da­ti­se­utvr­đu­ju­di­je­lje­njem­ukup­no­ga­bro-ja­gla­so­va­sva­ke­stran­ke­od­re­đe­nim­ni­zom­dje­li­te­lja­ (npr.­ d’Hond­to­va­me­to­da,­ usvo-je­na­u­su­vre­me­nom­srp­skom,­hr­vat­skom­i­ma­džar­sko­me­ iz­bor­nom­ za­ko­no­dav­stvu).­U­bit­ne­ele­men­te­iz­bor­no­ga­su­sta­va­ubra­ja­se­ i­ iz bor ni prag,­ko­jim­se­pra­vo­su­dje­lo-va­nja­u­ ras­po­dje­li­man­da­ta­uvje­tu­je­osva-ja­njem­od­re­đe­no­ga­bro­ja­po­stot­ka­gla­so­va­ili­ bro­ja­ iz­rav­nih­man­da­ta,­ ko­ji­mo­že­ bi­ti­za kon ski­prag­(za­ko­nom­pro­pi­san­po­sto­tak­gla­so­va­ ili­ iz­rav­nih­man­da­ta­ što­ ih­ stran-ka­mo­ra­osvo­ji­ti­da­bi­ste­kla­pra­vo­su­dje-lo­va­nja­ u­ ras­po­dje­li­man­da­ta)­ ili­pri rod ni (mi­ni­mal­ni­po­sto­tak­gla­so­va­što­ih­stran­ka­mo­ra­osvo­ji­ti­u­naj­po­volj­ni­jim­uvje­ti­ma­za­je­dan­man­dat).­ Na­kon­pre­bro­ja­va­nja­gla­so­va­(u­slu­ča-ju­par­la­men­tar­nih­iz­bo­ra­i­utvr­đi­va­nja­bro-ja­man­da­ta,­tj.­pred­stav­ni­ka­sva­ke­iz­bor­ne­op­ci­je),­ iz­bo­ri­ za­vr­ša­va­ju­ pro­gla­ša­va­njem­iz­bor­nih­re­zul­ta­ta­od­stra­ne­iz­bor­ne­ad­mi-ni­stra­ci­je­te­for­mal­nim­kon­sti­tu­i­ra­njem­no-vih­pred­stav­nič­kih­ti­je­la.­ Mje­re­ afir­ma­tiv­ne­ ak­ci­je­ (po­zi­tiv­ne­dis­kri­mi­na­ci­je)­ ma­nji­na.­ U­ dru­goj­ po-lo­vi­ni­XX.­st.­u­ze­mlja­ma­sa­slo­že­nim­et-nič­kim­ili­vjer­skim­sa­sta­vom­sta­nov­ni­štva­

uvo­de­se­ raz­li­či­te­mje­re­ko­ji­ma­se­na­sto­ji­osi­gu­ra­ti­ da­ u­ par­la­men­tu­ bu­du­ pred­sta-vlje­ne­ i­ one­ ma­njin­ske­ za­jed­ni­ce­ ili­ sku-pi­ne­ko­je­pri­mje­nom­op­ćih­mje­ri­la­za­ras-po­dje­lu­ man­da­ta­ ne­ bi­ is­pu­ni­le­ uvje­te­ za­osva­ja­nje­ za­stup­nič­ko­ga­man­da­ta:­una­pri-jed­re­zer­vi­ran­za­stup­nič­ki­man­dat­za­pred-stav­ni­ke­ ma­nji­na­ (Slo­ve­ni­ja,­ Hr­vat­ska,­Ko­so­vo),­ pro­pi­si­va­nje­ pri­rod­no­ga­ pra­ga­za­ ma­njin­ske­ li­ste,­ po­seb­ne­ ze­mljo­pi­sne­ili­ne­ze­mljo­pi­sne­iz­bor­ne­je­di­ni­ce­za­iz­bor­ma­njin­skih­za­stup­ni­ka­i­dr.­­ U­Ma­džar­skoj­se­ne­pri­mje­nju­ju­mje­re­afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je­na­iz­bo­ri­ma­u­od­no­su­na­pri­pad­ni­ke­ ma­njin­skih­ za­jed­ni­ca­ te­ je­ pi-ta­nje­par­la­men­tar­no­ga­za­stup­stva­ma­nji­na­pred­met­du­go­go­di­šnjih­ma­njin­skih­po­li­tič-kih­za­htje­va.­ U­Sr­bi­ji­je­po­sljed­njih­go­di­na­na­re­pu-blič­koj,­po­kra­jin­skoj­ i­ lo­kal­noj­ ra­zi­ni­ sni-žen­ iz­bor­ni­prag­za­ma­njin­ske­ li­ste­sa­za-kon­sko­ga­na­pri­rod­ni,­ali­to­na­re­pu­blič­koj­ra­zi­ni­ ni­je­ pra­ti­lo­ sni­ža­va­nje­ bro­ja­ bi­ra­ča­ko­ji­ pod­u­pi­ru­ kan­di­dat­ske­ li­ste,­ za­ raz­li-ku­od­voj­vo­đan­ske­ i­ lo­kal­nih­ ra­zi­na,­gdje­je­to­uči­nje­no.­Me­to­da­pri­rod­no­ga­pra­ga­na­re­pu­blič­koj­ra­zi­ni­va­žna­je­sa­mo­za­naj­ve-će­ma­nji­ne­ (ma­džar­sku­ i­ bo­šnjač­ku),­ dok­hr­vat­ska­ma­njin­ska­za­jed­ni­ca,­osim­na­re-ci­pro­ci­te­tu,­in­zi­sti­ra­na­pro­vo­đe­nju­član­ka­9.­Spo­ra­zu­ma­o­za­šti­ti­ma­nji­na­iz­me­đu­Sr-bi­je­ i­ Hr­vat­ske,­ ko­jim­ se­ Sr­bi­ja­ ob­ve­za­la­»osi­gu­ra­ti­ za­stu­plje­nost­ hr­vat­ske­ ma­nji­ne­u­pred­stav­nič­kim­ti­je­li­ma«.­ Iz­bo­ri­ za­ ma­njin­ske­ sa­mo­u­pra­ve.­Ma­džar­ska.­ Za­kon­ski­ čla­nak­ LXXVII.­iz­ 1993.­ o­pra­vi­ma­na­ci­o­nal­nih­ i­ et­nič­kih­ma­nji­na,­ s­ iz­mje­na­ma­ iz­ 2005.­ i­ 2010.,­

Izbori­za­HNV,­Subotica,­2002.

IZ BO RI

108

pro­pi­sao­je­mo­guć­nost­osni­va­nja­mje­snih,­op­ćin­skih­ i­ žu­pa­nij­skih­ma­njin­skih­ sa­mo­-u­pra­va,­a­po­sto­ji­i­mo­guć­nost­(ne­i­ob­ve­za)­iz­bo­ra­ dr­žav­nih­ ma­njin­skih­ sa­mo­u­pra­va.­Osim­op­ćih­uvje­ta,­po­se­ban­uvjet­za­stje­ca-nje­ak­tiv­no­ga­i­pa­siv­no­ga­bi­rač­ko­ga­pra­va­za­ma­njin­ske­sa­mo­u­pra­ve­jest­upis­u­po­pis­bi­ra­ča­hr­vat­ske­ma­nji­ne,­ko­ji­se­vr­ši­iz­no­va­pred­sva­ke­iz­bo­re.­Od­1994.­iz­bo­ri­se­odr-ža­va­ju­sva­ke­če­tvr­te­go­di­ne.­­ Mje­sne­ i­ op­ćin­ske­ sa­mo­u­pra­ve­ bi­ra­ju­se­ ne­po­sred­no.­Mje­sni­ iz­bor­ni­ sto­žer­ma-njin­ske­sa­mo­u­prav­ne­ iz­bo­re­ ras­pi­su­je­ako­u­ da­nom­ na­se­lju­ ili­ okru­gu­ (Bu­dim­pe­šta)­na­ po­pi­su­ bi­ra­ča­ ima­ naj­ma­nje­ 30­ oso­ba.­Kan­di­dat­mo­že­bi­ti­oso­ba­ko­ja­je­upi­sa­na­u­po­pis­i­či­ju­kan­di­da­tu­ru­pod­u­pi­re­ne­ka­gra-đan­ska­ or­ga­ni­za­ci­ja.­Bi­rač­ se,­ neo­vi­sno­ o­mje­stu­ sta­no­va­nja,­mo­že­kan­di­di­ra­ti­ u­bi-lo­ko­jem­na­se­lju.­Kan­di­dat­se­ tre­ba­ jav­no­iz­ja­sni­ti­ o­ to­me­ da­ pri­hva­ća­ za­stup­ni­štvo­da­ne­ ma­nji­ne­ te­ da­ po­zna­je­ nje­zin­ je­zik,­kul­tu­ru­ i­ tra­di­ci­je.­ Za­stup­ni­ci­ma­ po­sta­ju­oni­ko­ji­do­bi­ju­nat­po­lo­vič­nu­ve­ći­nu­gla­so-va­ (ve­ćin­ski­ iz­bor­ni­ su­stav).­ Za­stup­nič­ko­ti­je­lo­ mje­sne­ ma­njin­ske­ sa­mo­u­pra­ve­ ima­4­ čla­na­ (do­ 2010.­ –­ 5).­Na­ pr­vim­ iz­bo­ri-ma­ 1994.­ iza­bra­na­ je­ 51­ hr­vat­ska­mje­sna­sa­mo­u­pra­va,­a­na­iz­bo­ri­ma­2010.­bi­ra­no­je­127­ sa­mo­u­pra­va­ (u­ na­se­lji­ma,­ gra­do­vi­ma­ili­če­tvr­ti­ma­gra­da­Bu­dim­pe­šte).­ Iz­bo­ri­ za­ žu­pa­nij­ske,­ glav­no­grad­sku­ i­dr­žav­nu­sa­mo­u­pra­vu­po­sred­ni­su:­svi­ iza-bra­ni­za­stup­ni­ci­mje­snih­ma­njin­skih­sa­mo-u­pra­va­(tzv.­elek­to­ri)­bi­ra­ju­pod­ruč­no­vi­je­će­u­da­noj­žu­pa­ni­ji­i­Bu­dim­pe­šti­te­Hr­vat­sku­dr­žav­nu­ sa­mo­u­pra­vu­ pre­ma­ raz­mjer­no­me­su­sta­vu,­a­ras­po­dje­la­man­da­ta­vr­ši­se­pre-ma­d’Hond­to­vo­me­pra­vi­lu.­Svoj­glas­mo-gu­da­ti­za­li­ste,­pri­če­mu­je­na­iz­bo­ri­ma­za­dr­žav­nu­sa­mo­u­pra­vu­do­2006.­uvi­jek­bi­la­jed­na­li­sta­–­Sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Ma­džar­skoj,­jer­je­je­di­no­on­is­pu­nja­vao­uvje­te­za­kan­di-di­ra­nje­li­ste­(10%­od­ukup­nog­bro­ja­elek-to­ra),­a­2011.­svo­ju­li­stu­imat­će­i­Dru­štvo­gra­di­šćan­skih­Hr­va­ta.­Od­2011.­žu­pa­nij­ske­i­glav­no­grad­ska­ma­njin­ska­skup­šti­na­ imat­će­7­(pri­je­9)­čla­no­va,­a­Hr­vat­ska­dr­žav­na­sa­mo­u­pra­va­29­vi­jeć­ni­ka­(u­pr­va­ tri­man-da­ta­ ima­la­ je­ 51­ čla­na,­ a­ 2006.­ bi­lo­ ih­ je­

39).­ Za­ pred­sjed­ni­ka­ glav­no­grad­ske­ i­ žu-pa­nij­skih­sa­mo­u­pra­va­te­Hr­vat­ske­dr­žav­ne­sa­mo­u­pra­ve­mo­že­ bi­ti­ iza­bran­ sa­mo­ ne­ki­od­elek­to­ra.­­ Sr­bi­ja.­ Pr­vo­ Hr­vat­sko­ na­ci­o­nal­no­ vi-je­će­ od­ 35­ čla­no­va­ iza­bra­no­ je­ 2002.­ po-sred­nim­(elek­tor­skim)­iz­bo­ri­ma­u­Su­bo­ti­ci.­Iz­bor­ni­pro­ces­bio­je­ure­đen­sa­ve­znim­Za-ko­nom­o­za­šti­ti­pra­va­i­slo­bo­da­na­ci­o­nal­nih­ma­nji­na­ iz­ 2002.­ i­ Pra­vil­ni­kom­ o­ na­či­nu­ra­da­skup­šti­na­elek­to­ra­za­iz­bor­vi­je­ća­na-ci­o­nal­nih­ma­nji­na,­ko­ji­je­do­ni­je­la­sa­ve­zna­vla­da.­Elek­to­ri­su­bi­li­za­stup­ni­ci­i­vi­jeć­ni-ci­hr­vat­ske­ma­nji­ne,­po­ je­dan­pred­stav­nik­sva­ke­hr­vat­ske­or­ga­ni­za­ci­je­te­sva­ka­oso­ba­ko­ju­je­svo­jim­pot­pi­si­ma­pod­u­pr­lo­100­Hr-va­ta.­Taj­nim­gla­so­va­njem,­pre­ma­raz­mjer-nom­iz­bor­nom­su­sta­vu,­ukup­no­198­iza­šlih­elek­to­ra­ bi­ra­lo­ je­ iz­me­đu­ li­ste­A,­ ko­ju­ je­pred­lo­žio­Fo­rum­HI­OV,­te­li­ste­B,­ko­ju­je­pred­lo­žio­ DSHV.­ Pri­mje­nom­ d’Hond­to­ve­me­to­de,­li­sta­A­osvo­ji­la­je­20,­a­li­sta­B­15­man­da­ta.­ Mje­ro­dav­no­ ti­je­lo­ za­ pro­ved­bu­iz­bo­ra­bi­lo­je­Sa­ve­zno­mi­ni­star­stvo­za­ljud-ska­ i­ ma­njin­ska­ pra­va.­ Osnov­ni­ pro­blem­le­gal­no­sti­ i­ le­gi­tim­no­sti­ tih­ iz­bo­ra­pro­i­za-šao­je­iz­to­ga­što­pot­pi­si­pot­po­re­elek­to­ri­ma­ni­su­mo­ra­li­bi­ti­ovje­re­ni­od­stra­ne­dr­žav­nih­ti­je­la,­a­to­je­otvo­ri­lo­pro­stor­za­zlo­po­ra­bu.­ Dru­go­ Hr­vat­sko­ na­ci­o­nal­no­ vi­je­će­ od­29­čla­no­va­iza­bra­no­je­ta­ko­đer­po­sred­nim­pu­tem,­ bu­du­ći­ da­ u­ po­se­ban­ po­pis­ birača­hr­vat­ske­ma­nji­ne­ni­je­bio­upi­san­za­ko­nom­po­tre­ban­ broj­ pri­pad­ni­ka­ za­jed­ni­ce­ da­ bi­se­mo­glo­pri­stu­pi­ti­ne­po­sred­nim­iz­bo­ri­ma.­Iz­bor­ni­po­stu­pak­ure­đen­je­Za­ko­nom­o­na-ci­o­nal­nim­ vi­je­ći­ma­ na­ci­o­nal­nih­ ma­nji­na­iz­2009.­Na­elek­tor­skoj­ skup­šti­ni­2010.­u­Su­bo­ti­ci­elek­to­ri­su­bi­li­oso­be­ko­je­je­pod-u­pr­lo­100­oso­ba­ko­je­su­se­de­kla­ri­ra­le­kao­Hr­va­ti­i­či­ji­su­pot­pi­si­pot­po­re­bi­li­ovje­re­ni­u­su­du­ili­dru­gim­dr­žav­nim­ti­je­li­ma.­Ukup-no­134­iza­šla­elek­to­ra­bi­ra­la­su­taj­nim­gla-so­va­njem­ pre­ma­ raz­mjer­nom­ iz­bor­nom­su­sta­vu­ iz­me­đu­ li­ste­ br.­ 1­ Hr­vat­ska­ li­sta­za­ europ­sku­ Sr­bi­ju,­ ko­ju­ su­ či­ni­li­ udru­ge­i­po­je­din­ci­oku­plje­ni­oko­be­o­grad­ske­De-mo­krat­ske­ stran­ke,­ te­ li­ste­ br.­ 2­ DSHV­ i­hr­vat­ske­ udru­ge,­ s­ udru­ga­ma­ i­ neo­vi­snim­elek­to­ri­ma­oku­plje­ni­ma­oko­De­mo­krat­sko-

IZ­LO­ŽBA

109

ga­sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Voj­vo­di­ni.­Pri­mje­nom­d’Hond­to­ve­ me­to­de,­ li­sta­ oku­plje­na­ oko­DS-a­osvo­ji­la­je­11­man­da­ta,­a­li­sta­ko­ju­je­pred­vo­dio­DSHV­18­man­da­ta.­Mje­ro­dav­no­ti­je­lo­za­pro­ved­bu­iz­bo­ra­bi­lo­je­Mi­ni­star-stvo­za­ ljud­ska­ i­ma­njin­ska­pra­va.­Pi­ta­nje­le­gi­tim­no­sti­ po­sred­no­ga­ iz­bor­no­ga­ su­sta-va­ubla­že­no­je­jam­stvom­le­gal­no­sti­ko­je­je­pru­ži­la­ovje­ra­pot­pi­sa­pot­po­re­elek­to­ri­ma.Lit.:­ M.­ Ka­sa­po­vić,­ Iz bor ni lek si kon,­ Za­greb,­2003;­ S.­Ba­čić,­Osvrt­ na­ pro­ble­me­ i­ per­spek­ti­ve­po­li­tič­ke­re­pre­zen­ta­ci­je­ma­nji­na­u­Sr­bi­ji,­Ha bi tus, br.­ 9-10,­No­vi­Sad,­ 2003-2004;­G.­Ba­šić,­K.­Cr-njan­ski,­Po­li­tič­ka­par­ti­ci­pa­ci­ja­i­kul­tur­na­auto­no­mi­ja­na­ci­o­nal­nih­ma­nji­na­u­Sr­bi­ji,­Be­o­grad,­2006;­M.­Paj­van­čić,­ Iz­bor­ni­ si­stem­ i­ pra­vo­na­ci­o­nal­nih­ma­nji­na­ na­ re­pre­zen­to­va­nje,­Gla snik Advo kat ske ko mo re Voj vo di ne,­3-4/2007,­No­vi­Sad;­S.­Ba­čić,­Ma­ki­na­ci­je­ iz­van­ oči­ju­ jav­no­sti,­ Hr­vat­ska­ ri­ječ, br.­375,­Su­bo­ti­ca,­2010;­Hr­vat­ska­ri­ječ,­br.­1,­378,­Su­bo­ti­ca,­2003,­2010;­Hr vat ski gla snik,­br.­34,­39,­40,­41,­42/2010,­Bu­dim­pe­šta.

S.­Ba­čić­i­Ž.­Man­dić

IZ­LO­ŽBA­SU­BO­TIČ­KIH­BU­NJE­VAČ-KIH SLI KA RA,­pr­va­skup­na­iz­lo­žba­bu-nje­vač­kih­ sli­ka­ra,­ otvo­re­na­ u­ su­bo­tu­ 26.­XI.­1927.­u­ve­sti­bi­lu­Grad­ske­ku­će­u­Su-bo­ti­ci.­Otvo­re­nje­je­odr­ža­no­u­sklo­pu­pro-gra­ma­u­po­vo­du­ot­kri­va­nja­spo­me­ni­ka­ca­ru­Jo­va­nu­Ne­na­du­na­grad­skom­tr­gu,­od­no­sno­obi­lje­ža­va­nja­400.­ob­ljet­ni­ce­nje­go­ve­smr-ti.­Uz­ su­dje­lo­va­nje­ od­bo­ra­ za­ pro­sla­vu­ te­ob­ljet­ni­ce,­Iz­lo­žbu­su­bo­tič­kih­bu­nje­vač­kih­sli­ka­ra otvo­ri­la­je­Ta­sa­Ma­noj­lo­vić,­su­pru-ga­ ve­li­ko­ga­ žu­pa­na­Du­ša­na­Ma­noj­lo­vi­ća,­ko­ja­je­bi­la­i­nje­zi­na­po­kro­vi­te­lji­ca.­­ Iz­lo­žba­je­bi­la­pro­daj­na,­a­svo­je­su­ra-do­ve­ pri­ka­za­li­ su­bo­tič­ki­ sli­ka­ri­ Mar­tin­Dža­vić,­ Je­le­na­ Čo­vić­ i­An­ge­li­na­ Mač­ko-vić.­Ve­ći­dio­iz­lo­žbe­či­ni­le­su­sli­ke­Mar­ti­na­Dža­vi­ća,­ ta­da­šnje­ga­ sti­pen­di­sta­ gra­da­Su-bo­ti­ce,­ko­ji­je­iz­lo­žio­pe­de­set­svo­jih­ra­do-va:­akva­re­le,­ulje­ne­sli­ke­i­cr­te­že,­i­to­one­ko­ji­su­na­sta­li­u­Su­bo­ti­ci­pri­je­ško­lo­va­nja­te­ one­ iz­ raz­do­blja­ ško­lo­va­nja­ u­ Be­o­gra-du­ od­ 1927.­ Je­le­na­ Čo­vić­ iz­lo­ži­la­ je­ tri-de­set­šest,­a­An­ge­li­na­Mač­ko­vić­če­tr­na­est­ra­do­va.­ Ka­ta­lo­ški­ po­pis­ iz­lo­že­nih­ ra­do­va­ujed­no­je­i­pri­kaz­te­mat­sko­ga­pod­ruč­ja­ko-je­ga­ su­ se­ auto­ri­ do­ to­ga­ vre­me­na­ naj­če-

šće­dr­ža­li.­Ta­ko­Mar­tin­Dža­vić­na­ iz­lo­žbi­pri­ka­zu­je­ ne­ko­li­ko­ por­tre­ta­ (Mo ja maj ka, Moj otac, Auto por tret…),­za­vi­čaj­ne­pej­za-že­et­no­lo­ško­ga­pri­zvu­ka­(Bu­nje­vač­ki­kraj, Sa­laš­sa­Či­ke­ri­je, S­ve­če­ri­na­sa­la­šu, Zim-ska­noć…),­stu­di­je­ak­to­va,­stu­di­je­por­tre­ta,­mo­ti­ve­grad­skih­uli­ca­(Te­ra­zi­je, Ska dar ska uli ca, Uli ca iz Pri šti ne…)­ te­ te­me­ po­put­Mo­tiv­ s­Ko­so­va­ –­Mu­ra­to­vo­ tur­be.­Me­đu­če­tr­na­est­ iz­lo­že­nih­ ra­do­va­An­ge­li­ne­Mač-ko­vić­ na­šle­ su­ se­ ko­pi­je­ sta­rih­maj­sto­ra­ i­pej­za­ži,­dok­je­Je­le­na­Čo­vić­iz­lo­ži­la­ne­ko-li­ko­ ko­pi­ja­ re­li­gij­ske­ te­ma­ti­ke­ (Ma ri ja s

Isu som, Isus­me­đu­an­đe­li­ma, Chri­stus…),­ne­ko­li­ko­ ak­to­va,­ lo­kal­nih­ pej­za­ža­ (Pa­lić, Pre­dio­ iz­ su­bo­tič­ke­ oko­li­ce…),­ pej­za­žne­pri­ka­ze­go­di­šnjih­do­ba­(Je sen, Lje to, Zi ma) te­sli­ke­mi­to­lo­ške­te­ma­ti­ke.­ Su­bo­tič­ki­ ko­lek­ci­o­nar­ dr.­ Jo­van­Mi­le-kić,­ osni­vač­ ne­ka­da­šnje­ga­ Bač­ko­ga­ mu-ze­ja,­otvo­re­no­ga­u­lje­to­1927.­u­Ma­noj­lo-vić-pa­la­či­ u­Su­bo­ti­ci,­ ot­ku­pio­ je­ne­ko­li­ko­ra­do­va­s­te­iz­lo­žbe­za­svo­ju­ko­lek­ci­ju.­Ona­je­na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­ve­ćim­di-je­lom­ušla­u­sa­stav­Ga­le­ri­je­Ma­ti­ce­srp­ske­u­No­vom­Sa­du,­a­ma­nji­dio,­ko­ji­se­od­no-sio­ na­ sli­ke­ »bu­nje­vač­kih­ sli­ka­ra«,­ na­la­zi­se­ u­ li­kov­noj­ zbir­ci­ Grad­sko­ga­mu­ze­ja­ u­Su bo ti ci.Lit.: Iz­lo­žba­su­bo­tič­kih­bu­nje­vač­kih­sli­ka­ra­(ka­ta-log),­Su­bo­ti­ca,­1927;­Ne ven,­3.­XI.­1927,­10.­XI.­1927,­Su­bo­ti­ca;­Car­Jo­van­Ne­nad,­u:­Ze mljo dil ski ka­len­dar­za­pre­stup­nu­1928,­Su­bo­ti­ca,­1927;­Po-la­ga­nje­ te­me­lja­ spo­me­ni­ku­Ca­ra­ Jo­va­na­Ne­na­da,­u:­Ze­mljo­dil­ski­ka­len­dar­za­pre­stup­nu­1928,­Su­bo-ti­ca,­ 1927;­O.­K.­Nin­kov,­Mar­tin­Dža­vić­ (1900.­1957.), Su bo ti ca, 2001.

Lj.­Vu­ko­vić-Du­lić

Naslovnica­kataloga Izložbe­subotičkih­

bunjevačkihslikara

TISKANJE­OVOG­SVESKA­POMOGLI­SU:

Ministarstvo­kulture­Republike­SrbijePokrajinsko­tajništvo­za­kulturu

Ministarstvo­znanosti,­obrazovanja­i­športa­Republike­HrvatskeGeneralni­konzulat­Republike­Hrvatske­u­Subotici

JKP­Suboticaplin,­SuboticaSamostalni­sindikat­radnika­u­komunalnim­i­srodnim­djelatnostima­Hrvatske,­Zagreb

TISAKPrintex

Subotica

NAKLADA1500