Lari Tompson, Tragedija Jedne Mladosti

7/29/2019 Lari Tompson, Tragedija Jedne Mladosti

1/39

Duan Kovaevi

Lari Tompson, tragedija jedne mladosti(Show must go on)

LJUDI IZ POZORITA I LJUDI IZ KUE:KATARINA - Upravnica pozorita. Sve je uinila da predstava "Sirana" bude odigrana.Meutim...GLUMAC BELI - Osedeo sa 78 godina kad su ga streljali. Nije znao da je do danas samoPrividno iv ovekSTEFAN NOS - nesreni glumac, ija je privatna drama uvek bila vea od pozorinihuloga

DRAGAN i DRAGANA NOS - Stefanovi stric i strina, mirni i dobri ljudi, bivi vozaitramvajaBOJAN i BOJANA NOS - Stefanovi stric i strina, lekari, blizanci Dragana i DraganeOLIVER i OLIVERA NOS - Stefanovi stric i strina, blizanci Dragana i Dragane, Bojanai Bojane, doleteli supersoninim helikopterom iz AustralijeSAVA i SAVKA - kumovi svih strieva i strina Stefana NosaSPECIJALAC - pripadnik interventnih jedinica za spreavanje zloina u naglomeskaliranjuELEKTRIAR - radnik Elektrodistribucije. See struju i televizijsku seriju LariTompson, tragedija jedne mladostiPOZORINI RADNICI - kao ivi i kao glasovi, u meusobnom ratu zbog plata koje nisu

primili i ko zna kad e primitiMALI POZORINI ORKESTAR - sastavljen od glumaca iz predstave SiranaVELIANSTVENA PUBLIKA - najbolja na svetu, koja je sve vreme gledalaneodigranu predstavu

SKORO VANA NAPOMENA:Dragan, Bojan i Oliver su braa blizanci, oenjeni sestrama bliznakinjama Draganom,Bojanom i Oliverom. Bilo bi dobro da tri brata i tri sestre igraju jedan ovek i jednaena, jer ovaj sluaj redak je u celom svetu, a meu glumcima dosada nepoznat.

PRVI IN

Nee biti odigran zbog bolesti glavnog glumca Stefana Nosa. Predstava se odlae, uznesebino razumevanje publike, do pauze. A onda emo videti ta e dalje biti. Publika jeodavno ula u salu, ali predstava nije poinjala. Dok su se pojedini gledaoci, ljudi slabihivaca, vrteli i mekoljili pitajui se zato komad ne poinje, zavesa je mirovala kaoteka, elina vrata. Neto, oigledno, nije bilo u redu, meutim, niko nije znao o emu seradi. A onda su se, negde iza zavese, negde u pozorinoj zgradi, zauli glasovi; neko jeneto vikao, galamio, a neko je nekoga pokuavao da smiri. Svaa uoi predstave, koja seu polumraku gledali ta ula kao radio drama, smirila je nervozne gledaoce (ipak seneto dogaa!) i uznemirila veliki broj posetilaca, koji su ve imali neprijatno iskustvo saneodigranim predstavama zbog bolesti glum(a)ca, vie sile ili tehnikih razloga.


2/39

Strepei, pitali su se koje e noas opravdanje biti. Dalek je put do pozorita, a jo teipovratak kui posle uzaludne veeri... U publici su se svi smirili kada se zavesa malopomerila; zaigrala je za trenutak, a neija glava provirila, po gledala gledaoce i brzo sepovukla. neko je, verovatno, proveravao da li je u sali sve u redu. Nije prolo nekolikosekundi (tek toliko da se zavesa umiri), kad se ponovo zaue posvaani pozorini ljudi,ali sad ve mnogo blie i skoro sa svim razgovetno. Publika je pratila nastavak radiodrame; estoku prepirku neke ene (Upravnice pozorita) i nekog oveka (glumca,Belog). Trudei se da viu tiho, raspravljali su o glumcu koji je ponovo kasnio.GLAS BELOG: Ovo je skandal! Ovo je, jednostavno, nedopustivo! Ovo je...GLAS UPRAVNICE: Ti e, Beli, molim te.GLAS BELOG: Ovo je prevrilo svaku meru, gospoo! Ne moe on jedan da vue za nosnas pedeset!GLAS UPRAVNICE: Beli, molim te...GLAS BELOG: Ako je stvarno bolestan, neka se lei! Nek ide u bolnicu, nek ide u

ludnicu, nek se ubije! Godinama vie kako e se ubiti; pa nek se jednom ubije! Ja u mulino dati pitolj!GLAS UPRAVNICE: Beli, molim te. ue nas gledaoci...GLAS BELOG: Neka uju, gospoo! Neka uju! Treba da uju! Ljudi su platili karte,doli su po ovom vremenu od svojih kua, obukli se i reili da vide predstavu, i sad trebada poljube zavesu i vrate se prevareni, kao da nigde nisu bili! ta e te rei ljudima, zatonema predstave?!GLAS UPRAVNICE: Ti e im rei da...GLAS BELOG: Ja u im rei?! Ja u im rei?!GLAS UPRAVNICE: Ti e, molim te.GLAS BELOG: Ne pada mi napamet, gospoo! Ni govora! Vi ste upravnica, vi izaite

pred ljude i recite da nema predstave! Ja mogu, ako treba, da izaem ispred pozorita i dadozivam publiku, ali da je teram iz pozorita - nikada! Nikada!GLAS UPRAVNICE: Beli, ti si malo popio...GLAS BELOG: Jesam, gospoo! Jesam! Popio sam! Ja sam se obukao tano u 7 sati, avaeg gospodina glumca jo uvek nema! Popio sam malo da ne bih poludeo i ubio gakad doe! Ja u vam rei neto, ali najozbiljnije: Nee se on ubiti kao to godinama preti;ja u ga ubiti! Budite sigurni, ja u ga jednog dana, kad poludim, zgrabiti za vrat iudaviti! I jo u vam neto rei...GLAS UPRAVNICE: Moe li samo malo tie...GLAS BELOG: Ne mogu! Ne mogu! Ne mogu! Ne mogu!GLAS UPRAVNICE: Sii u bife, popij jedno pie, smiri se. Ja u objasniti gledaocima...

GLAS BELOG: ta e te im objasniti?! ta e te im objasniti, gospoo?! Objasnieteim da se predstava otkazuje zbog bolesti glumca?! Saekajte! Saekajte! Molim vas,saekajte! Samo da vam jo neto kaem, pa idem! Da ga vi niste razmazili, da ga vi nisteposebno potovali i cenili, on bi se drukije ponaao! Bio bi i bolji glumac i boljiovek!GLAS UPRAVNICE: Ti to ozbiljno misli?GLAS BELOG: Najozbiljnije, gospoo! Najozbiljnije... (A onda se, negde iz pozorita,zauo straan krik. neko je vrisnuo, neto je sa treskom palo, dok je neko urlao: UBIUTE! UBIU TE!... Kad se galama smirila, upravnica je upitala apatom.)GLAS UPRAVNICE: ta je to, Beli?


3/39

GLAS BELOG: Tuku se dekorateri. Danima se tuku.GLAS UPRAVNICE: Zato se tuku?GLAS BELOG: Pa, znate zato. Nisu primili platu ve dva meseca, a napili su seekajui vaeg Glumca. Gledaoci e verovatno razumeti zato nema predstave, ali kadvas dekorateri vide, bojim se da e biti svata.GLAS UPRAVNICE: A ko se tue?GLAS BELOG: Mali Aca bije uru. Prepodne ga je udario pajserom po leima, a uraje ve invalid; teak invalid.GLAS UPRAVNICE: Pajserom po leima?GLAS BELOG: Posred lea, dok je ura nametao dekor. Da ga je udario blie glavi,ubio bi ga.GLAS UPRAVNICE: Gospode Bo e... A zato ga je udario?GLAS BELOG: Aca je uri pozajmio hiljadu maraka, a ura nema da mu vrati.GLAS UPRAVNICE: Pa to ga ne tui sudu; to ga bije tim... gvoem?

GLAS BELOG: Da ga tui sudu? Pa gde vi ivite, gospoo? Gde vi ivite? U ovoj zemljiljudi ne odgovaraju za ubistva, a ura e odgovarati za hiljadu maraka... (A onda serazlegao straan enski krik: NE MOJ, ACO! NE MOJ! ACO! UBIE GA!... Poslekrika vapaja, ponovo se zaula tiina i razgovor Upravnice i glumca; priali su bezsvae, ali dovoljno glasno da se sve dobro i razgovetno ulo.)GLAS UPRAVNICE: Je l to Lepa vriti?GLAS BELOG: Lepa. Ona je garantovala Aci da e ura vratiti pare.GLAS UPRAVNICE: Beli, molim te, uini mi jednu uslugu. Ovako te molim. Sutra usazvati hitan sastanak Upravnog odbora, ali veeras moramo odigrati predstavu. Moramo,Beli.GLAS BELOG: Show must go on?

GLAS UPRAVNICE: Da, Beli. Da!GLAS BELOG: Kako da odigramo bez glavnog glumca, gospoo?GLAS UPRAVNICE: Doie.GLAS BELOG: Nee doi, gospoo. Vi bar dobro poznajete Stefana. Znate gaizuzetno dobro!GLAS UPRAVNICE: Doie... Ima da doe.GLAS BELOG: Nee...GLAS UPRAVNICE: Ma, doie! Kad ti ja kaem da e doi, onda e doi! Zamoliupubliku da malo saeka, a ja u se zaleteti do Stefana, zgrabiu ga za vrat i dovui daigra! Nemam ni ja vie ivaca, Beli! I ja sam izgubila ivce! Ti misli da sam ja odkamena pa da mogu sve da izdrim! Pogledaj kako mi srce lupa! Udarie me infarkt,

eksplodirae mi srce ko bomba!GLAS BELOG: Smirite se, gospoo. Smirite se, molim vas...GLAS UPRAVNICE: Dosta mi je! Svega mi je dosta! Ja nisam glumica, ja ne umem daglumim ludilo! Kad ja poludim, onda u stvarno biti luda i stvarno u napraviti tristauda! Ostaviu vas; vratiu se muu u Klagenfurt, a vi se ovde batrgajte, sami se borite zapare, kleite malo pred ljudima iz grada i pred sponzorima, da vidite kako je to! Na krpusam se napravila da bi ste vi imali kakve takve plate! Ni ja nisam primila platu dvameseca, pa nikog ne bijem tim... tim... tim...GLAS BELOG: Pajserom.GLAS UPRAVNICE: Nikog nisam udarila! Trudim se da preivimo ovo uasno vreme


4/39

kao iole kulturni i poteni ljudi, a vi mi, kad god moete, zabadate no u lea! Umesto daivim u Klagenfurtu ko gospoa, da mirno sedim i gledam svoja posla, ja ovde svaki dandoivim po tri infarkta! Zato? Zbog ega? Zbog koga? Zbog vas koji se bijete tim...tim... tim...GLAS BELOG: Pajserom.GLAS UPRAVNICE: Tim... tim... gvoem po leima! Treba sutra ime da mi se vue ponovinama i televiziji, kako se u mome pozoritu dogodio zloin, kako je u momepozoritu radnik ubio radnika dok je nametao dekor! Treba ja sutra da izaem na ulicu ida gledam ljude u oi, ili da stavim kesu na glavu da me niko ne prepozna! ta mi to ovdeigramo, kakav to moral i etiketu prodajemo ljudima, kad u naoj kui ljudski ivot nevredi ni 1000 maraka?!GLAS BELOG: Gospoo, molim vas. Smirite se, molim vas. Stvarno e vas udaritiinfarkt. Umreete, gospoo.GLAS UPRAVNICE: Nek umrem! Nek umrem kad sam budala! Bolje da umrem nego

sutra ljudi da pokazuju prstom na mene, da mi govore iza lea kako sam bila nesposobna,kako je zbog mene radnik ubio radnika... sa... sa...GLAS BELOG: Pajserom... Smirite se, molim vas.GLAS UPRAVNICE: Nemam rei! Nemam rei! Da kaem da ste nezahvalni, malo je!Da ste nevaspitani, drski i prosti, malo je! Da niste zasluili da uete u pozorite ni kaobuba vaba - malo je! ivot sam vam poklonila, punih devetnaest godina, a vi mi se svakidan oduujete uvredama, svaama, tuama! to sam ja prema vama bolja, vi ste sve gori igori! Sutra u da ti otkaz, a predstava e se veeras odigrati, taman se ja gola skinula predpublikom! Taman ja igrala striptiz! Nee se gledaoci vraati svojim kuama u goremraspoloenju nego to su doli u pozorite! Nee, dok sam ja iva! Ako vi bojkotujeteradove kue, onda u ja izai ispred zavese i poeu da se skidam! Jo uvek iz gledam

bolje od mnogih vaih velikih uloga! Pa ako treba da se brukam, da ljudi sutra o menisvata priaju, nek se pria da se upravnica Katarina skinula na sred scene, igrajuistriptiz, poto su je njeni glumci ostavili na cedilu, poto su je izdali, a ona nije htela daizneveri publiku! Nek se pria! Nek mi sve novine objave sliku kako se svlaim, nek mesnimi i CNN, nek ceo svet vidi ta jedna ena radi kad je mukarci ostave da se samabori za ast i dostojanstvo pozorine kue, koja je za mene svetinja, a za vas mesto gde sesvaate, vreate, napijate i bijete sa... sa... sa...GLAS BELOG: Pajserom.GLAS UPRAVNICE: Jeste, tim... tim... Od svih stvari u pozoritu, vi se bijete sa... sa...sa...GLAS BELOG: Pajserom.

GLAS UPRAVNICE: Kao da ste u nekoj ofeskoj krmi na Ibarskoj magistrali!Gvoem se bijete! Gvoem usred pozorita! I jo mi ti mrtav hladan kae: Mali Acaudario uru... sa... sa... sa...GLAS BELOG: Pajserom.GLAS UPRAVNICE: Po leima! Po leima, a ura je, kao da ja ne znam, teak invalid!I ta bi se desilo da ga je udario malo vie, blie glave, kao to si rekao?! ta bi sedesilo? Predstava bi bila otkazana zbog ubistva u pozoritu, a ja bih ve bila nanaslovnim stranama novina, kao upravnica koja je indirektno kriva za zloin, za smrtjednog radnika, koji je za sobom ostavio dvoje dece!GLAS BELOG: etvoro.


5/39

GLAS UPRAVNICE: etvoro? Odakle uri etvoro dece?GLAS BELOG: Pa, dvoje iz prvog braka.GLAS UPRAVNICE: Dvoje iz prvog braka? ura je ve bio oenjen?GLAS BELOG: Jeste. Dok je radio u Elektrodistribuciji.GLAS UPRAVNICE: Ko je radio u Elektrodistribuciji? ura?GLAS BELOG: ura. On vas je slagao da je radio u deijem pozoritu. Nije on videopozorite dok nije doao kod nas. Zato i ne zna da postavi dekor. Kad se sruio dvorac uHamletu na Leposavu, on je ukucavao dekor.GLAS UPRAVNICE: Majko moja roena, majko moja, ta u ja sve ovde uti idoiveti...GLAS BELOG: Smirite se, molim vas. Gospoo... ta vam je, gospoo?GLAS UPRAVNICE: Pridrite me. Pridrite me... Umreu...GLAS BELOG: ta vam je... nije vam dobro? Da pozovem lekara?GLAS UPRAVNICE: Nema meni pomoi, Beli. Nema. Nema. Nema... umreu od vaih

svinjarija, od vaih strahota koje inite. Od vaih lai, obmana, prevara... Ali, dok neumrem, i dok sam ja upravnica ovog pozorita, predstave e se ovde igrati: Nee se mojapublika vraati kui oborene glave, gledajui u asfalt mranih ulica, dok po njima padakia i uvredljivi pogledi onih koji znaju da su krenuli u pozorite a predstavu nisu videli.Nee to biti, Beli. Nee, dok mi srce ima samo jedan otkucaj...GLAS BELOG: Gospoo, ve je prolo dvadeset minuta, a Stefana nema. Nee doi,rekao sam vam. Prijateljski vam savetujem da odloimo predstavu. Idite vi u vaukancelariju, lezite i odmorite se, popijte neto za smirenje, a ja u se izviniti publici,objasniu ljudima da je Glavni Glumac bolestan, to on u stvari i jeste, jer da je normalanne bi pravio ovakve gluposti, da vas ja sad drim na rukama skoro na samrti... Stefan vasnikad nije voleo i potovao kao ja.

GLAS UPRAVNICE: Znam, Beli. Znam... To e uraditi samo ako ja sad umrem. Ondae to uraditi... Ja u izai i zamoliti gledaoce da sestrpe, da jo malo saekaju, a ti otii umoju kancelariju, uzmi flau vinjaka i odnesi radnicima da se smire, da se ne tuku, i uzmiflau viskija za glumce, neka se i oni malo opuste... Ja u Stefana dovesti u pozoriteivog ili mrtvog. Pazi ta ti tvoja upravnica kae, Beli: doveu ga ivog ili mrtvog! Akobude iv, igrae predstavu a, ako bude mrtav, baciu ga pred publiku, nek ljudi vide dastvarno nije u mogunosti da igra. Kad se ve predstava otkazuje, kad gledaoci budunapustili pozorite, a zajedljivci ih budu pitali: ta je bilo? Opet otkazana predstava uKatarininom pozoritu?, ljudi e im mirno i dostojanstveno odgovoriti: Jeste otkazanapredstava, ali ne zbog lane bolesti glumca, ve zbog prave smrti. Videli smo mrtvogglumca na sceni, nije nikakva prevara.

GLAS BELOG: Je l moete da stojite? Bojim se da ne padnete...GLAS UPRAVNICE: Nije mi dobro... Stvarno mi nije dobro... Stefane, Stefane, ta miradi, Stefane...GLAS BELOG: Znate ta. Izaiemo oboje. Ja u vas diskretno pridravati. Neka budekao da Upravnica i jedan glumac mole publiku da se malo strpi. Ili da ja izaem sam?GLAS UPRAVNICE: Ne, ne, ne... Izaiemo za jedno. Neu ja da se krijem. Nemam jarazlog da se skrivam...GLAS BELOG: Kako hoete... moete li?GLAS UPRAVNICE: Mo gu... Moram da mogu, a kad moram onda i mogu. (Nekolikotrenutaka je bila tiina, onda je zavesa zadrhtala, i izmeu krajeva prvo se promolila


6/39

neija ruka, pa tek onda Upravnica Katarina i glumac Beli. Pridravajui Upravnicu /kojase diskretno osmehivala publici/, izvinjavajui se ve samim osmehom, glumac Beli, kojije posle jedne teke traume /o kojoj e kasnije biti rei/ posedeo i ostao zauvek bele kosekao sneg, doveo je gospou u najboljim godinama do proscenijuma, i sam se kiseloosmehujui, jer trebalo je sa vrlo malo biranih, lepih rei opravdati toliko ekanje i, to jejo gore, zamoliti strpljive gledaoce da ekaju jo toliko, a moda i vie. Kad se amorpublike malo stiao, jer su ljudi komentarisali njihov izlazak, pretpostavljajui o emu seradi, upravnica je rekla, drei sklopljene ruke u visini struka, glasom koji je podseaona govor ljudi posle preleane teke, neizleive bolesti.)UPRAVNICA: Dragi gledaoci, ja vam se izvinjavam...BELI: Mi vam se izvinjavamo...UPRAVNICA: to predstava kasni. Molim vas, uz stvarno veliko izvinjenje, da se jomalo strpite, jer jedan od naih glumaca, koji igra glavnu ulogu, imao je manjisaobraajni udes na putu za pozorite. (Glumac Beli, u kostimu iz oekivane predstave

Sirana, pogledao je diskretno i malo zaueno ubledelu upravnicu, koja je i daljepokuavala osmehom da sakrije istinu i muninu. Uvek elegantno odevena, Katarina je iztrena u tren bivala sve sigurnija; u oima gledalaca videla je razumevanje.)UPRAVNICA: Javljeno nam je pre pola sata da je sve u redu, da nije povreen, ali, kaoto vam je poznato, morao je da se obavi uviaj i...BELI: I da se napravi zapisnik.UPRAVNICA: Da. Mi oekujemo, svakog trenutka, da se gospodin Stefan Nos pojavi izaigra svoju veliku, nezaboravnu ulogu, uvenog Sirana.BELI: Kao to vam je poznato, dragi gledaoci, u naem pozoritu moe samo via sila danas sprei i onemogui... (Negde u dubini pozorita, daleko iza zavese, za uosestraan, uasan krik nekog oveka; neko je vritei molio.)

URIN GLAS: Nemoj, Aco, molim te!!! Joooj! Ljudi! Ubie me!ACIN GLAS: Ubiu te! Ubiu te!URIN GLAS: Upravnice! Upravnice!!!ACIN GLAS: Ubiu i tebe i upravnicu! Sve u vas noas pobiti!URIN GLAS: Ljudi! Ubi me! Nemoj, Aco! Nemoj! Vratiu ti pare!ACIN GLAS: Kad e mi vratiti?! Kad e mi vratiti, svinjo pokvarena?! Odrobijau jatebe i pare! Ubiu te pajserom!URIN GLAS: Nemoj pajserom! Ljudiiiiiii! Jooooj! Ubimeee! Upravniceeee! (Krici izapomaganje, jauci i pretnje ubistvom, uli su se iz magacina pozorine kue, negdeveoma blizu zavese, neko je trao, a neko je pokuavao da stigne begunca, usput lomeistvari i obarajui neke teke predmete... Predstava iza zavese, koju je do malopre

sluala samo publika, sad je uznemirila i Upravnicu i glumca Belog; stajali su zgledajuise. Samo to su, po njihovom oseanju, ubedili publiku da bude jo malo strpljiva,pojavio se novi problem koji je valjalo reavati brzo i u hodu. Ve ubledela Upravnicaosmehnula se gledaocima, nemono irei ruke, a onda je neto apnula Belom; glumacjoj neto odgovorio apatom, a onda ona opet njemu neto... I dok su se njih dvoje nabrzinu dogovarali, vika, zapomaganje i jurnjava se udaljie, odlazei u neki zabiti deozgrade... Upravnica i Beli konano su se neto dogovorili; glumac se diskretno nakloniogledaocima i brzo nestao iza zavese, a Upravnica, koja je jedva stajala, nemono klateirukama kao neko kome se neizdrivo uri u toalet, obrati se uznemirenim ljudima u sali.)UPRAVNICA: Molim vas, samo dve reenice. Samo dve rei... U ovim tekim


7/39

vremenima, kad se rui ceo jedan svet, kad se u hodu menjaju navike, obiaji, zakoni,sa poraavajuim posledicama po nae celokupno drutvo, pojedini ljudi su, posle svihovih uasnih godina, jednostavno izgubili ivce i, bojim se, i ono malo razuma. Kao tovam je poznato, deavaju se nesporazumi i sukobi sa katastrofalnim posledicama. Mi,pozorini ljudi, izvoai umetnikih radova, kao to je govorio Zo ran, trudimo se daopstanemo... (Iz dubine pozorita odjeknu jedan a odmah zatim drugi i trei pucanj. Uzpucnjavu se zauo i neverovat no piskavi krik neke ene... I dalje zadravajui osmeh iirei ruke, Upravnica je pola prema zavesi, napravila dvatri koraka, zalelujala se i pala.Nepomerajui se, leala je kao da vie nikad nee ustati... nekoliko trenutaka kasnije,poto je neto sredio iza zavese, vratio se glumac Beli, osmehujui se sve dok nijevideo Upravnicu o koju se skoro sapleo. Pridiui je, govorio je gledaocima da ne biunosio jo veu paniku.)BELI: Sve je u redu. Radnici su se malo posvaali, podapali... Ljudi su nervozni,situacija je teka, ali...

UPRAVNICA: Ko je pucao?BELI: Inenjer Mandi.UPRAVNICA: Zato je pucao?BELI: Neki kriminalci pokuali su da opljakaju pozorinu blagajnu.UPRAVNICA: Pozorinu blagajnu?BELI: Da...UPRAVNICA: Pa zar ima kriminalaca koji su spali na pozorinu blagajnu?BELI: Ima. To je, valjda, kraj. To nisu kriminalci, to su neki oajnici.UPRAVNICA: Ono je vrisnula naa blagajnica Ankica?BELI: Da, ena se uplaila kad je videla razbojnike sa bombama.UPRAVNICA: Sa bombama? Sa bombama? (Upravnica, koja se pridigla i stajala

pridravajui se za glumca Belog, skoro da je ponovo pala u nesvest. Trudei se da neuznemiri publiku, Beli je priao upravnici /govorei i ljudima u sali/ kao da se nalaze zanekim zajednikim stolom, u prijateljskom intimnom razgovoru.)BELI: Izvinite, dragi gledaoci, ali, kao to vam je poznato, razbojniki prepadi i nasrtajina ljudske ivote i imovinu naa su svakodnevica...UPRAVNICA: Jesu uzeli pare?BELI: Nisu. Razbeali su se kad je inenjer Mandi za pucao u vazduh.UPRAVNICA: O, Boe... moj Boe... Dragi gledaoci, dragi nai gledaoci, mislim danema potrebe da o ovome dalje priamo. Na alost, bili ste svedoci samo jednog odbezbroj svakodnevnih incidenata po naim ulicama i kuama.BELI: Koji se, na svu sreu, dobro zavrio.

UPRAVNICA: Dobro, Beli. Dobro. Dozvoli mi da zavrim... Uz moje veliko izvinjenje,zbog sve ga to ste veeras doiveli, zamolila bih vas da sestrpite jo samo malo. Ujedno,zahvaljujem na panji i razumevanju za probleme koji su nas veeras zadesili. Hvalavam... Hvala vam... Ja u sad otii da telefoniram, da pitam ta se dogaa sa naimglumcem. Odmah u vas obavestiti da li je sve u redu. Nadam se da jeste, i da e teuivati u predstavi Sirana koju toliko volite... Hvala vam jo jednom... Hvala vam...BELI: Hvala vam, potovani gledaoci. Hvala vam... (Zahvaljujui se i ne okreui leapotovanoj publici, Upravnica i glumac su se povukli izmeu krajeva zavese. I dok suse uli njihovi koraci kako se udaljavaju, i nerazgovetni apat - verovatno su se na brzinudogovorili ta im valja dalje initi - odjeknuo je prodoran zvuk sirene policijskih kola.


8/39

Posle bombakog napada i pucnjave inenjera Mandia, policija je dola na mestodogaaja da obavi svoj posao. Nije prolo ni minut dva posle dolaska policijskih kola, aiza zavese su se zauli koraci nekog oveka koji je trao tamovamo, verovatnopokuavajui da se negde sakrije ili pobegne. A kad su se zauli jo neki koraci i povici:STOJ! STANI! PREDAJ SE! STANI! PUCAU!... kroz zavesu je izleteo neki ovek

/verovatno Mali Aca/ u radnikom kombinezonu, teglei poveu metalnu ipku; bie daje to bio onaj pajser, koji je Beli pominjao. Skoivi sa bine, protrao je kroz salu i nestaona drugom kraju, zalupivi jedna od ulaznih /ili izlaznih/ vrata. Sa treskom vrata, izmeuzavesa, banuo je pripadnik specijalnih jedinica policije; krupan momak u estokojuniformi, sa heklerom u desnoj ruci i plavim sakoom gornjeg dela kombinezona u levoj- jer je, verovatno, ve bio uhvatio begunca, ali se ovaj istrgao ostavljajui mu samobluzu - zastao je na rampi po smatrajui salu i prazan prolaz iza pobeglog radnika. Kadje ugledao mnogobrojne oi gledalaca, specijalac se malo opustio, kao da mu je biloneprijatno to igra ulogu koju nije nauio. Osmehnuvi se, obratio se publici, mada

nije planirao, jer, bilo je oigledno, nije mogao da ode tek tako kao da se nita nije desiloi kao da ga niko nije video.)SPECIJALAC: Izvinite... Na ulazu u pozorite, tanije, na blagajni, dogodio se oruaniprepad sa pokuajem pljakanja drutvene imovine i ispaljivanjem metaka iz pitolja,CZ 7,62 u cilju zatite kue i ivota osoblja, odnosno, blagaj nice. Intervenisali smo toje bilo bre mogue, u rekordnom roku, ali su se napadai udaljili pobegavi unepoznatom pravcu, ostavljajui za sobom dovoljno tragova da ih ve tokom no i pro nae mo, uhap simo i pri ve de mo is tranom su di ji, koji e ih, zbog go re na ve de nihrazloga, uputiti u pritvor do konane presude, tanije, do donoenja pravosnane kazneodreene zakonom za ve pomenuta dela, a u skladu sa uspostavljanjem reda i mira nanaim ulicama, koji je, kao to ste obaveteni iz sredstava informisanja, naruen

posledicama ratnog okruenja i povratka ljudi sa linija fronta odnosno donoenja orujasvih vrsta i kalibara, uz velike koliine eksplozivnih naprava, pogubnih po ivot graana.(Priajui - pravdajui se za sopstvenu neplaniranu ulogu - u stavu mirno, nalik nanekadanje bronzane soc-spomenike, Specijalac bi sigurno jo govorio, da se izmeukrajeva zavesa, u musketarskom odelu, nije pojavio glumac Beli, osmehujui sepublici, kao da im osmehom govori: Konano je, ipak, sve u redu! Zagrlivi Specijalca,prijatelja po uniformi, pokuao je da ga povede sa scene, obraajui se gledaocima sakojima se ve uveliko sprijateljio.)BELI: Drug vam je ispriao sve ono to sam vam ja ve rekao. Hvala vam, drue. Dobroje da ste ponovili moju priu, da gospoda ne pomisle kako im neko negovori istinu...Idemo... Hvala vam jo jednom... (Osmehujui se publici, Beli je pokuavao da odvede

Specijalca sa proscenijuma, meutim, uniformisani ovek kao da je bio zaliven za pod;nije se pomerao, gledajui prema vratima kroz koja je begunac nestao.)SPECIJALAC: Gde je pobegao onaj tvoj sa... sa... sa...BELI: Pajserom?SPECIJALAC: Ona ipka je bila pajser?BELI: Jeste... Idemo... Hvala vam... Dragi gledaoci...SPECIJALAC: Znai, udario me je sa... sa...BELI: Pajserom.SPECIJALAC: Ooooooo, pa... Prvo je izubijao onog vaeg radnika, pa je mene udario.Lepo, lepo. Imaemo o emu da priamo kad se sretnemo. Ba lepo... Lea mi je odvalio.


9/39

BELI: Hvala vam na brzoj intervenciji...SPECIJALAC: Lepo, lepo... Usred pozorita... Je l i ranije pravio sline incidente?BELI: Jeste, ali ne ovakve. Ve smo ga disciplinski kanjavali... Idemo... Dragigledaoci...SPECIJALAC: Gde je mogao da pobegne?BELI: U garderobu. Uhvatili su ga nai ljudi i predali vaim ljudima... Dragi gledaoci,predstava e poeti, po svemu sudei, za par minuta. ef policijske patrole e proveriti,kad je ve u pozoritu, da li je saobraajni uviaj zavren i da li je na glumac, junakveeranje predstave i nosilac naslovne uloge, samog Sirana, na putu za pozorite ili je,to u ja iz ovih stopa odmah saznati, ve stigao i oblai se. Ako je tako, a ja se dubokonadam i verujem da jeste, predstava e odmah poeti. Zahvaljujui vama i vaemrazumevanju, neete napustiti ovu kuu bez doivljaja koji zasluujete i koji ste, ukrajnjem sluaju, poteno platili. Drue, hvala vam jo jednom... Idemo... Ovuda, ovuda...Hvala vam! (Specijalac je napustio scenu, drei se za lea, gde ga je, verovatno,

begunac udario pajserom. Kad je uniformisano lice otilo, a Beli ga ispratio pogledom,rairio je ruke nemono, kao da i sami gledaoci znaju o emu se radi.) Via sila,gospodo... kao to znate, integritet pozorita je samo na planu iste estetike, koju jeAristotel davno zapisao; sve ostalo je pitanje neeg to mi umetnici nismo u stanju daobjasnimo, razumemo i spreimo... Moramo vam rei, ali sad bez ikakvog, i najmanjegudvaranja, da ste jedna od retkih publika naeg pozorita, koja je sa toliko strpljenja,tolerancije, panje, i, rekao bih, ali stvarno od srca, dobrote, pokuala da nam pomogneda se veeranja predstava odigra, uprkos svim ovim neprijatnim i neplaniranimdogaajima... (Dok je priao, povremeno se klanjajui - na mestima koja je publikazasluila - iao je natrake prema zavesi; usput je, diskretno, dva puta pogledao runi sat,koji nikako nije mogao da pripada vremenu i kostimu sa maem i izmama iznad kolena.

Naputajui scenu, osmehnuo se, dajui podrku publici da izdri. Prislonivi ruku nagrudi, kao da se zaklinje, rekao je, vidno uznemiren dobrotom publike.) Vraam se za dvaminuta da vas obavestim ta se dogaa. Nadam se najboljem. Hvala vam. Hvala vam...Hvala vam... (Provukavi se elegantno izmeu krajeva zavese, Beli je nestao i ostaviogledaoce u polumraku pozorine sale. amor ljudi, koji su imali razumevanja i strpljenja,prekinuo je uasan krik, a zatim su se uli udarci, praeni pretnjama i urlanjem: Ti emene da bije! Mene e da bije! Majku li ti jebem! Mene si naao da bije! Mene!Mene! Mene!... Uz svako mene, kao eho, odjeknuo bi tup udarac i jauk nekog ovekakoji je molio: Nisam hteo! Nisam hteo! Nisam hteo!... Munu, stranu zvunupredstavu iza zavese, neko je reio da sakrije od publike; sa ozvuenja se prvo tiho, aonda sve glasnije kako su se pojaavale batine, pretnje, urlici i zapomaganje prebijanog

oveka, ula pesma, koja je bivala sve glasnija i glasnija, dok konano nije pokrilanemio dogaaj. Tom Dons je pevao iz sve snage: Zelena, zelena trava doma mog...samo ljudima sa izuzetno dobrim i osetljivim sluhom moglo se uiniti da kroz pesmuuju i neke neljudske krike koji su remetili priu o rodnoj kui okruenoj beskrajnozelenim poljima. Tim istim ljudima je, moda, sve ovo naliilo na neka vremena, kad suljudi bili prebijani uz muziku kao priguiva... Engleski rudar, koji se odavno obogatioprodajom trave, zavravao je pesmu u trenutku kad se izmeu zavesa probio glumacBeli, nosei barsku stolicu i utu knjigu sa likom jednog od najznaajnijih evropskihpisaca druge polovine XX veka. Namestivi stolicu /jedan metar od rampe/, Beli sevie oslonio nego to je seo. Pogledavi publiku, sad ve bez osmeha /jer znao je da su


10/39

ljudi uli ta se iza zavese dogodilo/, poeo je svoju priu izvinjavajui se i molei zarazumevanje.)BELI: Na moju veliku alost, i alost ljudi iz nae kue, prisustvovali ste dogaajima zakoje vie nemamo nikakvo opravdanje, izuzev jo jedne, poslednje molbe, da nasrazumete, da pokuate da nas razumete, jer mi umetnici jednostavno vie neraspolaemobilo kakvim pravom i zakonom, niim osim naih manjevie dobrih uloga i loih ivota...Upravnica vas je najljubaznije zamolila da se jo malo strpite. Ona je krenula u susretnaem glumcu koji je na putu za pozorite. Nadam se, verujem, da e doi za pe-testminuta... Eto, ta da vam kaem... ao mi je... Dok policija zavri uviaj, dozvoliete mida vam proitam dve strane iz zaostavtine jednog od najznaajnijih evropskih pisacadruge polovine XX veka, naeg dragog Danila Kia, gospodina koji je mnoge godineproveo i u pozoritu... U dvoritu Ateljea 212, kao da gleda iza kulisa s one stranerampe, tj. s ove, glumake, intendantske, aptake, tehnike, u tom dvoritu, izmeu sivihoronulih zidina, neki kamion sa inostranom registracijom, neki od onih to su dovukli iz

sveta kartonske dekoracije, kartonske ume i oblake, maske od papiermachea, pranjavekostime od lane svile, sa lanim ukrasima, od lanog nakita i lanog zlata, kamion nalikna ergarska kola, s kojeg skidaju binski radnici svu tu besmislenu dekoraciju, odsutno,nezainteresovano, kao to se vri svaka radnja iji smisao ovek ne shvata, kao to seruku je svakim predmetom koji ima znaenje apsurda, to jest koji nema nikakvo znaenjeza ono ga koji njime rukuje, nego mu, naprotiv, sve to izgleda ne samo apsurdno, sva tastarudija, nego mu sve to lii jo i na neku veliku i skupu lakrdiju, koja nije zavredela nipet para, jer binski radnik ne moe da shvati, kao to ne moe da shvati ni malogra anin,stvari umetnike iz vanutilitarnog konteksta; jer on, iz aspekta svoje bedne mesene platei svog kuburenja, ne moe (s pravom) da razume zato se sva ta starudija dovlai izpanije, iz Rumunije, iz Rusije, iz June Amerike, sve te daurine, taj papiermache, ti

kartonski oblaci, ti tridenti od pozlaenog kartona, te plave i crvene i zelene perike, tookrzano posue iz kojeg ni njegov pas ne bi jeo, te plastine kante koje se na uglu mogukupiti za petest hiljada (starih) dinara, taj rasklimatani nametaj od najobinije daskekoji on ne bi ni u upi drao, te krpe, ta okrzana tukatura, rasklimatane fotelje koje sebacaju u pristojnom svetu na otpad, napukli bubnjevi, ulubljeni tromboni, svenjaci odlima sa dogorelim sveama, ludake koulje, lanci, konopci... (Za trenutak je zastao dapaljivo ita, sluajui zavijanje policijskih kola koja su kruila oko pozorita, ili su novakola dolazila kao pojaanje.) ...nurovi, ratimovane gitare, oljutene klupe, tronoci,venci luka od paprike, plastino voe, amci bez dna, vesla, natpisi, oklopi od kartona,halebarde, sablje, akrebuzi, drvene puke kakvim se danas vie ne igraju ninajsiromanija deca, ogromne lutke od krpa neveto skrojene, jedva nalik na ljudska

bia... Jer taj binski radnik e odstajati negde u bifeu (negde u bifeu za binske radnike itehniku) i nee videti da sve to, sva ta starudija, sva ta besmislica to je doplovilabrodom iz June Amerike, ili dambo-detom, ili na kamionima iz panije i Rumunije,da svi ti naizgled besmisleni rekviziti postaju u jednom asu (mogu postati) nekomvrstom arolije, umetnikim i moralnim inom, da e te drvene puke zapucati, da e tehalebarde odsecati glave kraljeva ili pravednika, da e taj ergarski rekvizitarij nateratiljudima suze na oi, ili izazvati smeh, provalu smeha, radost ili strah ili saaljenje,jednom reju ono to se od Aristotela do danas zove katarza (katharsis) i zbog ega se svaova drvenarija dovlai preko Okeana, jer to, ipak, ima nekog smisla, nekog vieg smisla,hou da kaem. Jednog dana, jednom 'kad svi budu pisali pesme', po remboovskom


11/39

(utopijskom) idealu, ta da e ovi binski radnici, zajedno sa malograanima koji vie neebiti to, nego 'pesnici', ta da e, velim, ova lakrdija izgledati svima njima manjomlakrdijom nego to im se ini, nego to se ini i nama samima, zbog tog saznanja da senekakav katarsis mora jo uvek meriti, odmeravati i uporeivati, mada neuporediv, saplatom tog binskog radnika i traiti smisao tog katarsisa u sprezi sa njegovom sveu osvemu tome. (Zavravajui itanje prie o smenoj strani ne potrebnih pozorinihpredmeta koji koliko sutra mogu oiveti i postati stvarni, glumac Beli je sklopio knjigu,pogledao publiku, a onda se diskretno osvrnuo prema zavesi, kao da nekoga ili netooekuje... Zavesa je mirovala bez imalo nade da e se ikada podii. Naklonivi se veomapaljivo, Beli je bez rei napustio proscenijum ostavljajui barsku stolicu... vratio seposle nekoliko trenutaka nosei gitaru. Iza njega, po malo zbunjeni, ali oigledno vespremni za nastup, izala su jo dva glumca /u kostimima iz Sirana/ nosei violinu ikontrabas. Kao da je re o nekom oekivanom koncertu, Beli je seo na barsku stolicu, aviolinista i kontrabasista su stali iza njega.)

BELI: Dragi nai dobri i strpljivi gledaoci, dok svi za jedno oekujemo da se na kolegaglumac pojavi, a mi verujemo da e se pojavi ti svakog trenutka, na Mali PozoriniOrkestar, koji neki put, za svoju duu, za peva i za svira, otpevae vam jednu ansonu izzemlje uvenog Nosonje. Neka ova pesma, nadajmo se, bude prolog za predstavu kojue te uskoro videti. Uz nau veliku zahvalnost za vae beskrajno strpljenje, pokuaemoda vas bar malo oraspoloimo... Bar malo, ako je to ikako mogue, u ovim tekimvremenima...(Pogledavi prvo violinistu, a onda i musketara sa kontrabasom, Beli im je tiho daotonalitet, prevukavi prste preko jednog akorda. Glumci-muziari klimnuli su glavamapotvrujui da su spremni. Posle uvodnog dela, odsviranog na icama gitare, Beli jezapevao pesmu o Natali; priu o jednoj ljubavi, u kojoj se pominju Moskva i Pariz. Nije

pevao kao ilber Beko, mada se trudio da ga imitira, ali je njegov promukao glas, uzpratnju prijatelja, zvuao dosta dobro. Bilo je oigledno da su tokom dugih noi, poslepredstava, pevali ovu pesmu bezbroj puta... I dok je pria o ljubavi jednog Francuza ijedne Ruskinje pevana sve bre i bre, izmeu zavesa se provukao ovek u radnikomodelu, drei neku krpu /ili pekir/ preko povreene glave. Tragovi krvi bili su po licu,plavom kombinezonu i rukama. Zbunjeno posmatrajui publiku, priao je pevau; i dokje Beli i dalje ponavljao Natali, Natali, neto mu je apatom rekao. Beli je klimaoglavom, pevajui... Kad je radnik napustio proscenijum, a orkestar bio skoro pri krajupesme, Beli je dao znak muziarima da prestanu svirku. Uzimajui barsku stolicu, obratiose gledaocima, pravdajui se moleivo po ko zna koji put.)BELI: Dragi gledaoci, zamolio bih vas za jo samo malo strpljenja. Drug, koga ste videli,

obavestio me je da moramo dati izjave za policiju. Zahvaljujemo vam na razumevanju,ali, kao to znate, sila Boga ne moli. odmah se vraam da budemo zajedno do poetkapredstave. Biemo zajedno bez obzira na sve ta nam se dogaa. Predstava se moraodigrati! Mora, uprkos svemu! Show must go on! Hvala vam!... Hvala vam!...(Provlaei se izmeu krajeva zavese, Beli se klanjao neverovatno strpljivim ljudima usali. Posle njegovog odlaska na sasluanje /koje se u policijskom argonu nazivaizjavom/, svetla u sali su se upalila kao da je neko neto pogreio ili kao da je krajpredstave bez predstave. I dok su se gledaoci zgledali, udei se ta je sad bilo, svetlasu nestala, ugasila su se, kao da je cela pozorina zgrada ostalala bez struje... negde uzgradi Beli je vikao, pitajui nekoga ta se dogaa.)


12/39

GLAS BELOG: ta je sa strujom?! Gde je struja?! ta je bilo?!DRUGI GLAS: Isekli su nam struju!GLAS BELOG: Koje isekao?! Koje smeo da isee?!DRUGI GLAS: Ljudi iz Elektrodistribucije! Seku po kuama! Kau da nismo platilistruju pola godine!GLAS BELOG: Kako mogu da iseku za vreme predstave?!DRUGI GLAS: Kau da se predstava ne igra!GLAS BELOG: Kako oni znaju da se predstava ne igra?!DRUGI GLAS: Bili su u publici! ekali su da se predstava zavri pa da onda iseku!GLAS BELOG: Predstava se ne igra jo nekoliko minuta! Stefan je na putu za pozorite!DRUGI GLAS: Ukljuie struju kad predstava pone! Otili su u bife na pie!GLAS BELOG: Zadri ih, molim te! Narui im pie na raun kue!DRUGI GLAS: I nek im neto odsviraju i otpevaju! Zadri ih kako zna i ume!GLAS BELOG: Bez brige! Rekao sam glumcima da im neto otpevaju! Pevae im dok

ne pone predstava!(Iz bifea, u prizemlju pozorine zgrade, zaula se pesma: Mansarda mali stan... I dok suglumci-pevai zabavljali ljude iz Elektrodistribucije da ostanu do dolaska glumca ipoetka predstave, izmeu zavesa se pojavio Beli, drei upaljenu sveu, koja mu jeosvetljavala lice. Izaao je za trenutak, samo da smiri publiku.)BELI: Dragi gledaoci, izvinjavamo se zbog nestanka struje. Molim vas, budite samomalo strpljivi, kao to ste do sada bili. Ekipa Elektrodistribucije je na putu za pozorite.Ukljuie struju za par minuta. Odmah se vraam, samo da ih saekam. Izbio je kvar natrafo stanici. Molim vas, bez panike. Znate kakva je situacija sa strujom... Hvala vam...Hvala vam... Hvala vam... (Osvetljavajui lice, Beli je napustio scenu, ostavljajuigledaoce u mraku... A onda se, kao iz neke druge prie, zaula pucnjava, galama, neki

povici na engleskom jeziku i napeta filmska muzika. U nekoj drugoj zgradi, ne dalekood pozorita, u stanu Stefana Nosa - glumca koji je kasnio na predstavu - za stolom susedela dva starija oveka i dve sredovene ene, ogrnuti starim kaputima, sa eirima,kapama, rukavicama i u cipelama, gledajui u bletavu svetlost ekrana koja im jeosvetljavala ili zatamnjivala lica, sve zavisi od scene koju su netremice pratili, bez daha,kao da su paralisani. Grejanja nije bilo, ali to ljudima za stolom nije smetalo da pratesvoju dugogodinju australijsku seriju: Lari Tompson, tragedija jedne mladosti...Dragan Nos, Stefanov stric, proelav ovek blizu ezdeset godina, stvarno je imao poveinos /kao svi u njegovoj familiji/ po kome su i dobili prezime, nekad davno. Njegovaena Dragana gledala je u ekran poluotvorenih usta, bez daha. Do nje je sedela kumaSavka, koja je levom rukom pridravala mua Savu, ukoenog, skoro mrtvog od silnog

pia... Iz televizora se ula neka vika i cika, a onda su odjeknula dva pucnja. DraganaNos je skoila sa stolice i vrisnula kao da su meci nju pogodili. Njen mu ju je uhvatio zaruku i dalje gledajui u ekran kao da prisustvuje ubistvu uivo. Kuma Savka seprekrstila, a kum Sava je ukoenom rukom dohvatio aicu i ispio rakiju na eks. Velogiran od pia, nije uspeo da vrati aicu na sto; kad je sputao, promaio je sto za polametra, tako da je aica pala na pod. Pokuavajui da je podigne, pao je i on, udariviglavom o parket. Njegov pad nije uznemirio blinje za stolom; i dalje su pratili dogaajena ekranu, koje je podvlaila neka jeziva, strana muzika... A telefon je upornozvonio, nervirajui strica Dragana.)DRAGAN NOS: Stefane! Stefane! Digni slualicu! Zovu te iz pozorita ve dva sata!


13/39

Javi se, da im se ja ne javim! Sad su nali da zovu!DRAGANA NOS: Izgleda da opet oe da se obesi.DRAGAN NOS: Stefane, nemoj da mi se vea o luster! Ako oe da da se obesi, izaiu dvorite pa se veaj! Luster mi ne diraj! (Telefon je uutao, ali je kuma Savka vrisnula,pokrivajui akama lice.)KUMA SAVKA: Ja ovo ne smem da gledam! Ubie ih!DRAGAN NOS: Nee, kumo! Nee! Slobodno gledaj! Lae baraba! to meni ne doe dapuca na dete, dete li mu jebem lopovsko!KUMA SAVKA: Ubie ih! Ubie ih, kume!DRAGAN NOS: Nee, kad ti kaem! Jebae im Ronald majku! Sad e da vidi kad seRonald pojavi sa ovolikom puketinom!DRAGANA NOS: I u proloj epizodi, kumo, dok ste vas dvoje bili u zatvoru, pokuali suda ih ubiju, pa je Ronald doao i tako ih izudarao nekim gvoem... nekim... nekim...DRAGAN NOS: Pajserom, bre! Pajserom!

DRAGANA NOS: Tako ih je isprebijao i izlupao im rosros na paramparad!KUMA SAVKA: A koje ovaj plavi mladi? Koje ovaj simpatini deko?DRAGANA NOS: Vilsonov sin, Lari... Vidi kako je lep momak. Lep, al siroma. Tekasirotinja. Kriminalci mu sve oteli... E, nema pravde nigde na svetu.DRAGAN NOS: U dugovima je do gue; dovde! Daba mu sva lepota kad nemaprebijenog dolara... Ja vam kaem, otie taj zapad u piku materinu! Ima da pukne kokesa! Jebo ja taj sistem u kome mogu mladom oveku da nameste proneveru od petmiliona dolara!KUMA SAVKA: Pa, i meni i Savi su namestili proneveru, a ni smo bili krivi. Uhapsili sunas samo zato...DRAGAN NOS: Drugo ste vas dvoje, Savka! ta ste vi proneverili?! Sto hiljada maraka!

KUMA SAVKA: Nismo, kume! Nismo! Sava je prodao oevu kuu...DRAGAN NOS: I da niste, izali ste posle dve i po godine. A Lariju prete elektrinomstolicom! Ovakvog mladia, posle koleda, na elektrinu stolicu!KUMA SAVKA: Na elektrinu stolicu?DRAGAN NOS: Jeste! Jeste! Spakovali mu uz proneveru i nekoliko silovanja! Silovaoneke babe, kao! Ovakav mladi, koji moe da bira, svaki dan da tuca ta hoe...DRAGANA NOS: Je l ba mora toliko da psuje? Ako su oni tamo prosti, ne mora iti...DRAGAN NOS: Ubi mene pravda, eno! Od muke sam propsovao! Ti bar zna, dok smovozili tramvaj, da u tramvaju niko nije smeo da psu je! Niko! Ko opsuje, mar iztramvaja!

DRAGANA NOS: Pa zato ti se i udim... Evo ga ovaj vampir, sudija Simenson! Sad eda lae kao pas! Joj, koja je to baraba i propalica, kumo! Koji je to zliko vac!SAVA: Komunista... Sima komunista... (Leei na podu, kum Sava je gledao nekusvoju seriju, koja je njega muila i proganjala.)SAVKA: Nije Sima, Savo. Nije to na sudija Sima. Ono je australijanski sudija,Simenson. Oe da otera jednog mladia na elektrinu stolicu.DRAGAN NOS: To samo u Australiji ima!... Kako onaj moj brat Oliver i ona tvoja sestraOlivera ive tamo? Kako mogu da ive u takvoj zemlji?!... C, c, c, c, c,... Pa nee valjda?Nee valjda? (Iz televizora se zaula neka tuna muzika. Posle pucnjave, dernjave, cike ivriske, oigledno je bila neka mnogo alosna scena... Prvo je zaplakala Dragana, a onda


14/39

je i Dragan akama obrisao oi, uzdahnuvi teko, bolno kao da je na samrti.)DRAGAN NOS: Sad e Larija da osude... Ako se izvue sa doivotnom robijom, dobroje proao... Posle pet godina koleda, pedeset godina robije! E, jebem te zemljo koja si ustanju mlade ljude da unitava, satire i gazi! Koja ti je budunost bez mladosti, majkuli ti jebem!DRAGANA NOS: Smiri se, ovee. ta ti je? Preleao si tri infarkta. Brat ti je rekao daetvrti nee preiveti.DRAGAN NOS: Evo mu sirota majka plae... Vidi majku kako plae... Gde e vam dua,barabe... Pusti me, eno! Pusti me! Sledei put kad me udari infarkt, ima da puknem i dapobijem sve oko sebe!... Sirota majka... E, majko, majko, ta si doekala... ta si, majko,doekala... Evo, i ja plaem posle toliko godina... Starice majko, ta ti rade... Rodi dete,a onda ti ga prokleta zemlja uzme i ubije...SAVKA: Kume, je l istina da je tvoj brat Oliver u Australiji neki veliki vra? Priali sunam u zatvoru neki ljudi, osueni zbog vraanja, da je on tamo...

DRAGAN NOS: Jedan od najpoznatijih maioniara i vidara! Kakav te vra spopao!Oliver lei mrtve! Njena sestra je umrla, pre osam godina, a jo je iva! Je l Oliveraiva?DRAGANA NOS: Jeste. Ne znam kako, al jeste... Prvo su javili da je umrla, a onda daje iva. Kad stigne noas ba u je pitati.DRAGAN NOS: Sve lei! Slepi progledaju, sakati prohodaju, teki bolesnici ustaju, amrtvi su ponovo ivi! Pola Australije je povratio iz mrtvih! etaju mrtvi ulicama...SAVKA: Je l to mogue, kume? Zar je i to mogue?DRAGANA NOS: Jeste, kumo. Da moja sestra nije umrla, ne bih verovala.DRAGAN NOS: Noas e doi, pa e videti. Nema tu ta da se pria, to mora da se vidi.Evo, garantujem ti, tvoj Sava e prestati da pije posle samo jednog njegovog pogleda.

Nee vie pogledati au!SAVKA: Da i to do ivim, pa da umrem. (Savka je pogledala mua Savu, koji je ukoenoleao na podu, gledajui negde iznad televizora kao da posmatra nekoga u daljini.)SAVKA: Od kad su nas osramotili i oklevetali, vie se ne trezni. Nas dvoje, pod staredane, da zovu Sava i Savka Robija.DRAGANA NOS: to ga nisi vodila kod Draganovog brata Bojana. Bojan i moja sestraBojana lee i alkoholiare.SAVKA: Nisam znala, kumo... A, izvinite, kako se to desilo da se tri brata blizanca oenesa tri sestre bliznakinje? Morate priznati, malo je neobino; ne dogaa se svaki dan.DRAGANA NOS: Sudbina, kumo. Sudbina... Rasli smo u istoj ulici, pa tako... dok senismo razili, zabavljali smo se svako sa svakim. Teko smo se raspoznavali. Jednom

prilikom...DRAGAN NOS: Dosta, bre! Dosta! Dosta! Sad e deka da osude na smrtnu kaznu, a vasdve priate budalatine! Koji su nai problemi u odnosu na Larijeve! Vidi, majka e daumre u sudnici! E, majko, majko, to ga rodi u prokletoj zemlji! Kako bi ja slatko udavioovog sudiju, majku li mu jebem razbojniku! Australijo, potonula dabogda!!!DRAGANA NOS: Dragane, ovako te molim. Molim te, nemoj da se nervira. Umree,ovee. Sav si crven, i drhti... Dragane...DRAGAN NOS: Ubi me nepravda, bre! Ne mogu vie da gledam kako mladog,obrazovanog, potenog i estitog deka teraju da se ubije! Pre dve epizode je pokuao dase obesi zbog baraba! Zavrio koled, meu najboljima, i umesto sad da se kao ovek


15/39

skui, da se oeni erkom panskog draguljara, da ima familiju i otvori kancelariju ucentru Sidneja, on razmilja - teraju ga! - da se obesi, inae e zavriti na elektrinojstolici! Ej, bre! Ej, bre, imali to negde na svetu? Je l silovao neku babuskaru u nekojepizodi! Je l silovo?!DRAGANA NOS: Nije... to jeste - jeste, nije.DRAGAN NOS: Nije! Naravno da nije! Polomie noge Kardenove manekenke i lepoticeza Mis Australije, pred kuom ga ekaju devojke ko da je Bitlsi, cie i vrite kad ga vide,padaju u nesvest, valjaju se po zelenom travnjaku oko kue, upaju busene i jedu zemlju,kidaju mu odelo, vuku ga za kravatu, policija ga uva ko naeg predsednika, a ovamo gaoptuuju da je psihopata, da je nou izlazio i u parku iza Opere saekivao starije eneposle Pavarotija i silovao ih! Kao, u detinjstvu ga baba tukla i muila usijanom peglom,pa se sad sveti staricama! Ej, bre?! Ej, bre! Sutra da mi daju milion dolara da odem uAustraliju samo na pet minuta, reko bi im: Jebite se i vi i vaih milion dolara! Jebali vasmilion dolara kad ste govna! (Sava Robija, koji je sve vreme leao kao mrtav, pokuao je

da ustane, ali nije uspeo; ruke su mu skliznule sa ivice stola; ponovo je pao tresnuviglavom o pod... A iz susedne sobe, nosei konopac, pojavio se neodgovorni glumacStefan Nos: Kotunjav, proelav mlai ovek, zarastao u neurednu bradu, u pidami ipapuama; uzeo je stolicu i odneo je u sobu iz koje je izaao jedan kraj konopca - oma -ve mu je bio oko vrata... Ni njega, kao ni Savu, ljudi zagledani u televizor nisuprimeivali, jer je dogaaj na ekranu bio neuporedivo zanimljiviji... Stefan Nos je imaopoveu nosinu, moda najveu u familiji... Navlaei kapu na ui, kuma Savka jezabrinuto upitala kuma Dragana.)SAVKA: Zato sve to rade, kume? Zato upropaavaju ivot jednog mladog ivisokoobrazovanog oveka? U kom cilju to ine?DRAGAN NOS: Zato to je predizborna kampanja Larijevog strica Alfreda. Stric moe

vrlo lako da postane predsednik Australije, meutim, to njegovim protivnicima nikako neodgovara, pa prave familijarnu aferu; ako je Lari psihopatski manijak, onda mu ni stricnije bolji. Kao da ja sutra ou da budem predsednik Srbije, a nesrenog Stefana ponu daoptuuju kako je silovao starije ene posle opere. Zna kad bi ja bio predsednik Srbije?Zna kad? Nikad!... Evo, sad e uti ta mu se stavlja na duu. Sad e uti, Savka, pareci ko tu nije normalan. (Dragan Nos je pritrao televizoru i pojaao ton, a onda se brzovratio na svoje mesto i seo, prekrstivi ruke i noge... Iz televizora se zauo razgovor /usudnici/ na engleskom, koji su ljudi za stolom netremice sluali kao da se njima sudi.)GLAS TUIOCA: Da li ste ikad videli ovu stariju enu? Pogledajte sliku paljivo, molimvas... Da li ste je nekad videli?GLAS LARIJA: Ne. Ne...

GLAS TUIOCA: Sigurni ste, gospodine Tompson?GLAS LARIJA: Da... Nisam je nikada video... Siguran sam.GLAS TUIOCA: Gospodine Tompson, pa to je smeno! Izvinjavam se, ali ja se sadmoram nasmejati!... Ha, ha, ha, ha, ha!...DRAGAN NOS: Je l vidi kako mu se tuilac smeje? Vidi kretena! Vidi kako mu se ulice smeje, a sudija gleda kroz prozor! (Posle smeha tuioca, zauo se i smeh ljudi koji supratili suenje. Horski smeh je iznervirao strica Dragana do te mere da je priaotelevizoru i pljunuo u ekran. Meutim, izgleda da je to isto uradio i optueni, jer je tuilacpovikao.)GLAS TUIOCA: Vi ste mene pljunuli, gospodine Tompson?! Vi ste mene pljunuli!


16/39

GLAS LARIJA: Jesam, ubre pokvareno! Jesam! I pljunuu te ponovo!DRAGAN NOS: Tako je, Lari! Tako je, sine! Nego ta! Treba da te zajebava svakabudala! Ako e na elektrinu stolicu, idi ko ovek! Nek te zlikovci ubiju, ali im barpljuni... (Dragan Nos nije uspeo da zavri reenicu, jer je u stanu nestalo struje. Krozprozor se videla ulina svetiljka /sijalica ispod tanjira/ i neki ovek u radnikomkombinezonu kako neto petlja na banderi. Umesto u ekran, ljudi su gledali oveka nabanderi... Posle prvog oka, progovorila je Dragana.)DRAGANA NOS: Opet seku struju.DRAGAN NOS: Gde sad, majku li im jebem lopovsku! Gde sad! Gde usred serije!DRAGANA NOS: ekali su suenje.DRAGAN NOS: E, pa nee to tako moi, drugovi razbojnici! Nee moi! Nije vam ovoAustralija! Nije vam ovo Australija, da radite ta hoete! (Dragan Nos je otvorio prozor iupitao elektriara na banderi.) ta to radi, drue?!ELEKTRIAR: Seem struju, gospodine!

DRAGAN NOS: A to see, drue?!ELEKTRIAR: Zato to mi je nareeno, gospodine!DRAGAN NOS: A ko ti je naredio, jebo te onaj ko ti je naredio?!ELEKTRIAR: Nemoj da psuje, gospodine! Nemoj da psuje, jer bi mogao da teiseem ko ovu icu!DRAGAN NOS: Mene e da isee? Mene? Pa nije ti ovo Australija, drue! Oemoda da me stavi i na elektrinu stolicu, kad si ve elektriar? (Dok se Dragan Nossvaao sa elektriarem na banderi, neko je zazvonio na ulaznim vratima, obezbeenim sapet brava, ipkama i lanci ma, kao da je re o trezoru vajcarske banke... Ukuani su se zatrenutak uplaeno pogledali, a onda je Dragana Nos pola prema vratima da ih otvo ri, aliju je mu Dragan zaustavio.)

DRAGAN NOS: Ne otvaraj! Stani! Saekaj! (Dragan Nos je ispod troseda, u uglu sobe,izvukao metalnu ipku... Savka ih je zaueno gledala, dok je njen mu Sava i dalje leaokraj stola, nepomian.)SAVKA: ta e ti ta... to...DRAGAN NOS: Pajser. Da se branim ako me napadnu barabe.DRAGANA NOS: A moda su tvoj brat Oliver i moja sestra Olivera? Moda su stigli.DRAGAN NOS: Nisu, eno. Oliver bi kucao pet puta, a tek onda zvonio dva puta kratkoi jednom dugako. Ovo je neko ko hoe da nas orobi, da nam otme sve to imamo!SAVKA: Kume, pa vi nemate ni ta. ta mogu da uzmu?DRAGAN NOS: ivot. Kriminalcima i psihopatama je slae da nekom uzmu ivot negopare i zlato. Komiju Lazu ubili su za 100 grama kafe i osam cigareta. Bio je jedan od

najsiromanijih ljudi od 1865. godine, kad mu se familija doselila. Znali su da je unikatnasirotinja, a opet su ga ubili. Zato? Zato to vole da ubijaju. Ubili su ga pajserom, po pilikafu, popuili cigarete i otili.DRAGANA NOS: to im prvo ne pusti arova? Lopovi se boje pasa, naroito ako supod uticajem droge.DRAGAN NOS: Da zna da si u pravu. (Dragan Nos je otiao do kredenca, izvukaopoveu fioku i iz fioke izvadio kasetofon. Kad je pritisnuo dirku, iz kasetofona se zaulolajanje nekog grlatog, stranog psa. Prilazei vratima, drao je lajavi kasetofon kao davodi psa... meutim, neko je uporno zvonio, nije se plaio. Provirujui kroz pijunku,Dragan je ugledao nekoga ko ga je smirio.)


17/39

DRAGAN NOS: Stefanova valerka.DRAGANA NOS: Gospoa Upravnica? to je to fina ena, kumo.DRAGAN NOS: Jeste, mnogo je fina. Mu joj radi, crni u Klangenfurtu, a ona se ovdevalera sa ovim naim nesrenikom. ta je nala na njemu, osim one nosine, ko ovajpajser. Gledao sam je u parku, kako ga ljubi i moli da se ne obesi. Plakala je i klealaispod drveta... Evo! Evo! Evo! (I dok je Dragan otkljuavao silne brave, vadio ipke iskidao lance, njegova ena je ula u Stefanovu sobu i odmah istrala, vritei.)DRAGANA NOS: Obesio se! Obesio se! Obesio se o luster!DRAGAN NOS: to o luster?! Proli put je razvalio luster! Lepo sam mu rekao da nedira luster! (Dok je grdio nesrenog obeenjaka, otvorio je vrata i u kuu propustiouznemirenu i zadihanu Upravnicu. im je ula, kao da niko ga nema, poela je da seosvre, traei svoga glumca.)UPRAVNICA: Gde je Stefan? Gde je?... Stefane! Stefaneee!DRAGAN NOS: U sobi... nemoj ulaziti! Nemojte ulaziti! (Dragan se ispreio pred

vratima, rairivi ruke. I Dragana je pokuavala da zadri Upravnicu, plaei se da jojkae o emu je re. Ponudila joj je stolicu da sedne, ali je Katarina odbila, elei da ue usobu.)UPRAVNICA: Pustite me. Molim vas, pustite me. Kasnim na predstavu ve sat vremena.Zadravamo publiku na sve mogue naine. Laemo ljude da je doiveo saobraajnunesreu.DRAGAN NOS: Doiveo je neto mnogo gore. Nee moi. Objektivno nee moi...UPRAVNICA: Ima da moe! Morae!DRAGAN NOS: Nee. Nemojte ulaziti. Nije za gledanje.UPRAVNICA: ta mu je? Je l bolestan?DRAGANA NOS: Jeste...

DRAGAN NOS: Ali vie nije.DRAGANA NOS: Izleio se, siroma. (Upravnica je Dragana sklonila sa vrata, ula usobu, vrisnula i zakukala.)UPRAVNICA: Stefane! Stefane! Stefane!... Dajte mi no! No mi dajte! No!DRAGANA NOS: ta e joj no? Da nee da se ubije? Da digne no na sebe!DRAGAN NOS: Daj joj no, da mi se ne dere! (Dok je nareivao uznemirenoj eni,Dragan je otvorio vrata balkona, izaao i nastavio svau sa elektriarem. ovek u plavomkombinezonu i dalje je, na vrhu bandere, neto petljao i radio, povezujui debelekablove.) Oe ti sii s te bandere?! Oe sii, ili da te ja skidam?ELEKTRIAR: Mani me se, gospodine... Gledaj svoja posla.DRAGAN NOS: Vrati struju, kad ti kaem! Vrati struju, da se ne bi povlaili po

sudovima i grobljima! Prekinuo si mi seriju usred suenja!ELEKTRIAR: Ej, bre! Okani me se! Ostavi me da radim! (Dok su se Dragan ielektriar svaali, Dragana je iz fioke stola izvadila povei no. Drhtavim ruka ma dalaga je kumi Savki, molei je.)DRAGANA NOS: Daj joj, Savka, molim te. Ne mogu da gledam onog na lusteru. Malo,malo, pa se negde okai.SAVKA: to ne idemo da gledamo seriju kod nas. Nas ne iskljuuju jer smo povezani saeleznikom stanicom. (Kuma Savka je odnela no u Stefanovu sobu, iz koje jeUpravnica i dalje vikala da joj donesu no, a Dragana je pokuala da smiri mua, jer jebio na milimetar od infarkta.)


18/39

DRAGAN NOS: Poslednji put te opominjem da mi vrati struju, inae u te skinuti sa tebandere, taman vie nikad ne video seriju! uje li ta ti kaem, barabo elektriarska!Vraaj struju, majku li ti lopovsku!ELEKTRIAR: Gospodine, ako me jo jednom opsujete, ubiu vas ovom strujom!Spaliu vas!DRAGAN NOS: Ubie me strujom? Strujom e me ubiti? Pa nisam ti ja Lari, barabojedna! Nije ti ovo Australija, da ubija nevine ljude strujom! Idi u Australiju, zaposli sena elektrinoj stolici! Tamo idi i tamo ubijaj! Ovde nee, dok ima pravde. Nije naNikola Tesla pronaao struju da ubija ljude!DRAGANA NOS: Dragane, molim te... Ajmo kod kume Savke da gledamo seriju;povezani su sa eleznikom stanicom.DRAGAN NOS: Bei, eno! Bei! Nee mene baraba i olo da tera iz moje kue!...Silazi s bandere! Poslednji put te opominjem!ELEKTRIAR: Odjebi me, gospodine...

DRAGAN NOS: I ou! Da zna da ou! (Dragan Nos je zamahnuo pajserom i udarioelektriara po crvenom lemu. Kriknuvi, elektriar je pao sa bandere, tresnuvi o beton.Meutim, elektriare ne bi zvali ljudi-make da je pao i odmah na stradao; ponovo jepoeo da se penje, nosei preseeni kabl. Dragan je pokuavao da ga udari, ali ga jeogolela ica ubola i na mestu ubila. Mada jo uvek jak ovek, toliki napon struje nijeizdrao... Dragana je vrisnula, pokuavajui da ga oivi, ali je mu leao da balkonuzauvek uspavan. I dok je ena kukala, iz Stefanove sobe izale su Upravnica i Savka,nosei onesveenog Stefana, kome je o vratu visio komad konopca, kao tanka kravata.)SAVKA: ta je bilo, kumo?DRAGANA NOS: Ubio ga elektriar strujom!SAVKA: Trebalo bi ga odma zakopati u zemlju.

DRAGANA NOS: Bez sahrane?! ta pria, kumo?!SAVKA: Da mu zemlja izvue struju. Tako smo spasli Savu kad ga je grom udario nanaoj svadbi. Zakopali smo ga pokraj kafane, i dok je dola torta on se povratio. Jeste biokaljav... (Savka i Upravnica spustile su Stefana na sto, a onda pritrale Dragani koja jepokuavala da podigne mua. Tri ene, muei se, odnele su ubijenog oveka uStefanovu sobu, iz koje se dugo ulo plakanje Dragane... Upravnica se vratila do stola,poloila jastuk ispod glave svoga glumca i, milujui ga po licu, pokuavala da gaoivi.)UPRAVNICA: Stefane, sunce... Stefane, ljubavi... Stefane, mili moj... Stefane...Stefane... (Zaplakavi se, Upravnica je spustila glavu na rame usnulog glumca. I dok jeponavljala njegovo ime, obeznanjeni Sava, koji je sve vreme leao kraj stola -

zaboravljen od svih - ponovo je pokuao da se pridigne hvatajui se prstima za ivicustola, i ponovo pao tresnuvi glavom o pod... Poljubivi Stefana, kao u bajkama, glumacje otvorio oi i pogledao svoju Upravnicu.)STEFAN: Kaa... Kaa...UPRAVNICA: iv si. iv si, ljubavi... iv si...STEFAN: Zato si me ponovo spasila, Kaa... ta mi to radi... to me mui, ako mevoli...UPRAVNICA: Nemoj ovo nikad vie da ti se desi. Nikad vie, Stefane. Nikad vie,ovako te molim.STEFAN: Ostavi me, molim te... Ostavi me... ta u ti ja, kad nisam u stanju ni da se


19/39

obesim... Idi u Klagenfurt, Kaa... (Upravnica je maramicom obrisala oi, nakaljala se,uspravila i progovorila odlunim, pomalo ljutitim glasom, kao da ne razgovara saovekom koji je do pre dva minuta visio obeen o luster.)UPRAVNICA: Zna ta, Stefane. Ja stvarno imam razumevanja i ivaca za sve tvojehirove, ekscese, budalatine i napade ludila, ali, moram ti rei, nisi fer. Nisi fer, ljubavi.Nisi. Ne moe, nema pravo da pobegne tek tako, da jednostavno ne stane i ostavime samu da se borim protiv celog sveta. Zbog tebe sam ostala ovde devetnaest godina daratujem sa svima, da se poniavam i trpim uvrede, da mi se ljudi iza lea smeju iogovaraju me kako sve podnosim samo da bih bila s tobom...STEFAN: Kaa, molim te...UPRAVNICA: Ja sve to znam, i to je istina, i mene nije briga ta priaju kaljavi jezici -sve u podneti sa osmehom i prezirom - ali ne mogu vie da podnesem tvoje izdaje. Ti sene ubija, ti me izdaje, Stefane. Izdaje me i kao prijatelja i kao enu koja te beskrajnovoli. Proli put si mi obeao da nee nikad vie, a evo, nisi odrao re ni mesec dana.

Ti bei od mene. Bei, Stefane. Bei...STEFAN: Ne beim...UPRAVNICA: Bei, Stefane. Bei.STEFAN: Ne beim, Kaa...UPRAVNICA: Bei. Bei. Kad ja kaem da bei, onda bei. Pokuava da pobegne,da me ostavi samu.STEFAN: Nee biti sama. Beli e uvek biti pokraj tebe.UPRAVNICA: Beli? Beli?!STEFAN: Beli. Zato se udi?UPRAVNICA: Pa ti stvarno nisi normalan. Nisi, majke mi moje mile.STEFAN: Nudio mi je svoj pitolj da se ubijem. On e te ekati jo deset godina, jo sto

godina ako treba. nee biti sama!UPRAVNICA: Zbog njega si reio da se ubije? Zbog Belog?STEFAN: Ne. Ne. Zbog njega ne bih nokte isekao.UPRAVNICA: Zato si da nas opet pokuao...STEFAN: Boe mili, dokle u ti priati da ne mogu vi e... Nemam snage, Kaa...Nemam vie snage da gledam ovaj svet, ovu nesreu i zlo. Ja sam mali glumac za ovolikozlo. Kaa. Sve to igram je smeno i alosno u odnosu na moj ivot. Neu da zabavljamljude, a da odigram svoju nesreu - ne umem... svaki dan imam veu dramu od mojeuloge... Pozorite mi postaje tragino smeno... Igram prineve, kraljeve, a ivim kao pas.Kao pas, uliar. (Iz sobe, u kojoj je leao nastradali Dragan, uznemireno je izala kumaSavka, drei u ruci neki notes. Prilazei telefonu, rekla je Upravnici.)

SAVKA: Izgleda da je umrla i kuma Dragana. Nije mogla da preivi smrt voljenogoveka. Pala je pokraj kreveta; ne daje znake ivota... Teko meni ta sam doivela za petminuta. Odoe mi najblii i najvoljeniji, ko rod roeni... A do malopre smo sedeli igledali seriju...UPRAVNICA: Pozovi hitnu pomo, eno! Samo pria!SAVKA: Pozvau Draganovog brata Bojana i Draganinu sestru Bojanu. Oni su obojelekari... ali, mislim da im nema pomoi... Joj, ta uradiste, kumovi moji!... Halo! Halo!Mogu li da dobijem doktora Bojana i doktorku Bojanu... Kaite im da su im umrli brat isestra. Brata je ubio elektriar, a sestra je umrla za muem... Neka dou odmah, molimvas. ta mislite, da zatrpamo Dragana u vlanu zemlju?... Dobro, dobro... (Spustivi


20/39

slualicu, i dalje plaui, Savka se vratila u sobu preminulih kumova, a Upravnica jenastavila da pria Stefanu, molei ga da ustane i poe sa njom.)UPRAVNICA: Ako me i malo voli, ako me bar malo potuje kao prijatelja, ustani ipoi sa mnom. Publika te eka. Tvoja publika kojoj nije nita bolje nego tebi. Ljudi sudoli u pozorite, da za trenutak zaborave sve to ih mui i ubija; nemoj da ih izda,Stefane. ta da kaem ljudima kad se vratim u pozorite? Izvinite, Stefan se obesio.STEFAN: Kaa, molim te...UPRAVNICA: Svi ti ljudi imaju razloga da ne ive kao i ti, ali su ipak smogli snage dase obuku, da dou do pozorita, kupe karte i sednu da odgledaju neku drugu priu, malolepu nego to je njihov ivot. Stefane, pozorite i postoji kao neka vrsta anestezije. Nijelek, ali je sigurno uteha.STEFAN: Znam, Kaa... Sve znam, ali ne mogu... Ne mogu vie da izlazim na scenu, dapokazujem ovaj moj nos, da se minkam i oblaim tua odela, da lepim brade i brkove dami se ljudi smeju, da se zabavljaju i iz pozorita odu zadovoljni, a ja onda ostanem sa

ovolikom ranom na dui... Posle svake predstave imam prelom due, Kaa... Sutra uodsei nos. Uzeu vinogradarske makaze i odseiu ga, da vidim ta ete Stefanu Nosubez nosa davati da igra... Ljudska mana jeste esto i vrlina, ali kad se ne zloupotrebljava,kao to vi zloupotrebljavate moj nos.UPRAVNICA: Nije re o nosu, Stefane. Re je o komadima u kojima glavni junak, a neti, ima povei nos. Siranu, nos je samo mala mana, da bi se otkrile velike vrline.STEFAN: Nemoj, nemoj da mi pria o tome, molim te. Nemoj, ovako te molim...Sluam te prie od malih nogu, od kako sam prohodao. U zabavitu sam igrao SnekaBelia. Nisu mi stavljali argarepu; samo su mi nos farbali u crveno... U osnovnoj koliigrao sam Pinokija. Uitelj je ak rekao da imam malo vei nos nego to treba. Sad igramSirana, bez vetakog nosa... Sutra u opet igrati nekog... nekog... nekog... Ne mogu vie

da igram uloge koje zasmejavaju publiku... nije glumac klovn, Kaa. Da sam hteo dabudem klovn, bio bih u cirkusu.UPRAVNICA: Mogu li ja tebe neto da pitam, ali da mi iskreno i poteno odgovori?Iskreno, najiskrenije, Stefane... Da li ti mene voli? Da li me i malo voli?STEFAN: Da... Zna... da te volim... Sve bih odavno napustio i otiao negde na krajsveta, da tebe nema...UPRAVNICA: Zakuni se, Stefane. Zakuni se da ti bar jednom verujem.STEFAN: emu zakletva, ako mi u oima ne vidi istinu.UPRAVNICA: Ooooo! Bo e moj... Ljubavi moja... Ljubavi, ljubavi, ljubavi, ljubavi...(Sa svakom izjavom ljubavi, upravnica ga je poljubila... A kad se Stefan pridigao nalaktove, otila je do telefona, brzo okrenula brojeve i kao da je sve u redu, javila se

Belom.) Beli, molim te, zadri publiku jo samo 10-15 minuta. Dolazimo!... bilo mu jeloe, sad je dobro... Ne znam kako, Beli. Smisli neto. Neka izau oni tvoji glumci-pevai, sa kojima svake noi bani do zore, neka zabave gledaoce malo... Predstava semora odigrati, Beli! Mora! I meni je svega dosta, najrae bih se ubila nasred scene, ali minismo plaeni da se ubijamo, da oduzimamo sebi ivot, ve da nekom ivot produimo,ako moemo, a moemo, moramo da moemo! Izai lepo, reci ljudima da je sad stvarnosve u redu, da emo doi za par minuta. Neka ljudi izau na pauzu, neka popiju kafu ipopue cigaretu, a ti ih, sa onim tvojim muzikantima, malo oraspoloi. Zasluili su ljudikad su toliko bili paljivi i dobri. Takvu publiku, kao to je ova noas, moe poeletisvako pozorite u svetu... Ve ste im pevali? Pa pevajte ponovo. Ponovo pevajte, Beli!


21/39

STEFAN: Neu moi, Mima... bolestan sam... Nemam snage da govorim... Dua mi seslomila, veruj mi... samo mi se plae... Igrau i plakau, a ljudi e se smejati...UPRAVNICA: Je si li rekao da me voli? Voli li me?STEFAN: Volim. Volim te, ali...UPRAVNICA: Sad e mi to i dokazati... Ne govorim tebi, Beli! Ne govorim tebi! Znamda me voli, Beli! Znam!... Jesmo li se sve lepo dogovorili. Nemoj da ja doem tamo i daigram striptiz kao to sam ti obeala! Ajde, ajde, ti bar ume sa ljudima... Ljubim te... Zastruju ne brini, sad u pozvati gradonaelnika... I reci onim kriminalcima, onim lopovima,koji su nam da li pare za predstavu, da u im ja lino vratiti novac. Prodau stan, spavauu garderobi... Ou! Ou! (Upravnica je spustila slualicu, prila zavesama i poela da ihnavlai, govorei glumcu Stefanu, koji je sedeo na stolu presamien, kao da mu je kimapolomljena.) Ajde, Stefane... ustani i obuci se. Donela sam ti kostim Sirana... ajde,ljubavi... Navuiu zavese da te manijaci iz solitera ne posmatraju kroz dvoglede... Obucise, ljubavi... Obuci kostim...

STEFAN: Kaa...UPRAVNICA: Molim, ljubavi?STEFAN: Pa, stric i strina su mi umrli. Umrli su pre pet minuta.UPRAVNICA: To se jo ne zna, Stefane. Ne moe obina ena da konstatuje smrt ljudikojima je pozlilo. Ako lekari kau da su umrli, onda emo tek verovati. Dok lekarikonstatuju ta im je, ti e predstavu odigrati. Za tugu i alost nikad nije kasno, Stefane.To nas uvek eka, ali dok ekamo mi moramo iveti kao da se nesrea nikad nee desiti.STEFAN: Njih dvoje su me odgajili, podigli. Zahvaljujui njima ja sam ovo to jesam ilinisam...UPRAVNICA: Zahvaljujui njima i publici. I tvojoj publici. A publika je jo uvek iva...Idemo, Stefane... Idemo... A jednog lepog dana, ubiemo se zajedno... (Upravnica je

navukla zavese u Stefanovoj kui, istovremeno povlaei zavese i u pozoritu. Dve kuesu, kao i u ivotu, bile samo jedna scena... Publika je u pozorinoj sali, bez struje, idalje ekala da se zavesa podigne i konano pone predstava koja je kasnila vie odjednog asa. Ljudi su bili beskrajno strpljivi, jer ih je teko vreme naviklo na dugaekanja i filozofski mir... a onda se zavesa pomerila; na proscenijum je izaao, po kozna koji put, glumac Beli, drei sveu u visini nasmejanog lica. Obraajui segledaocima, govorio im je stvarno ubeen u ono to je priao.)BELI: Dragi nai gledaoci, prijatelji nai, ja stvarno nemam rei kako da vam sezahvalim, kako da vam jo jednom kaem hvala na ovolikom strpljenju, razumevanju,panji i dobroti. Jedino to vam mogu rei, ali sad sasvim sigurno: predstava e seodigrati! Moram priznati, bilo je veih problema nego to sam vam govorio, ali, evo,

upravo dolazim posle telefonskog razgovora sa Upravnicom, koja mi je rekla da je Stefanbio malo povreen, imao je laki potres mozga, meutim, on insistira da igra, jer, kako mije rekla Upravnica - citiram njene rei koje joj je Stefan rekao: Kaa - tako mi od miljazovemo nau Upravnicu - Kaa, igrau predstavu pa taman pao nasred scene i umro predtim divnim ljudima, koji su me toliko ekali! Predstava e se odigrati, jer su ti divni ljudito zasluili!... Kraj citata. Stefan jeste znao neki put da bude hirovit i svojeglav, ali, kadje predstava u pitanju, tu nema razgovora. Jednom prilikom je meni lino rekao: Kad bihumro danas u podne, a uvee imao predstavu, doao bih mrtav da igram. Publika jesvetinja, moj Beli! To mi je jednom re kao u ma lo... malo... lepem ras po lo enju, alija sam se da nas uve rio da mi je tog da na govorio istinu. Pa neka sutra neko kae da


22/39

pozorite nije glumcu sve; i porodica, i kua, i... i... da je predstava poela na vreme, sadbi bila pauza... (Svea se topila i opekla ruku Belog; osmehujui se i trpei bol, prebacioje sveu u drugu ruku i dalje osvetljavajui lice.) Dragi nai gledaoci, ja bih vasnajljubaznije zamolio da izaete na krau pauzu, da popijete kaficu i popuite cigaretu,dok Stefan i Upravnica ne stignu iz Urgentnog centra. Bie ovde za pet minuta, Stefanutreba da se obue dva minuta, to znai, sve u svemu, predstava e poeti tano za 15,najvie 20 minuta. Dok vi budete pili kafu, na Mali Pozorini Orkestar e vas zabaviti,jer ste vi to zasluili. Moete slobodno da naruite i neku pesmu; mi smo ovde zbog vas;da vas nema ni nas ne bi bilo... Muzika! Muzika! Izvolite, gospodo! Povedite nau dragupubliku na zasluenu pauzu! Vidimo se na poetku predstave, posle pauze! (Izmeuzavesa pojavilo se nekoliko glumaca-muziara obuenih u kostime iz predstave koju suekali da odigraju. Uz pesmu i svirku, poveli su publiku na pauzu. Glumac Beli je,klanjajui se, pokazivao gledaocima da slobodno izau... Kad je publika krenula u foaje,on je nestao izmeu zavesa, ostavljajui sveu na proscenijumu da bar ima koliko-toliko

svetlosti. Meutim, nekom cininom gledaocu moglo se uiniti da je plamen svee i zapokoj due predstave na samrti.)MALI POZORINI ORKESTAR ZABAVLJA PUBLIKU TOKOM ZA SLUENEPAUZEZa vreme zasluene pauze, kao to je Beli rekao, dok je strpljiva publika pila kafu (ilisokove), a poneko i neto otrije, uz cigarete - ko je puio - Mali pozorini orkestar sviraoje raznorazne pesme, za sve uzraste, jer je u publici bilo gledalaca od ruskih romansa doengleske estoke muzike. Mali pozorini orkestar trudio se da svira to je bolje mogao,oekujui da ih neko obavesti o dolasku Stefana i Upravnice... I to je tako potrajalo skoro15 minuta, a onda je Mali pozorini orkestar prvi napustio foaje, to je bio znak da ipublika ue u salu i najzad odgleda toliko ekanu predstavu, priu o jednom hrabrom,

pametnom i dobrom oveku, koji je imao samo jedan problem, svoj povei nos... Foaje,kao i cela pozorina kua, bio je osvetljen sveama, jer se oekivalo da e struja doiim pone predstava. Tako su bar obeali ljudi iz Elektrodistribucije. Da li e odrati re,to emo videti, ali moramo se nada ti. A i Upravnica je obeala da e nazvatigradonaelnika. Pa, ko ne odri re - ne ka mu je na ast.

Kraj pause

DRUGI IN

Bie odigran kao Prvi in ako dou Upravnica i Stefan. A ako ne dou, videemo ta ebiti. (Vrativi se u salu, dobra publika je zauzela mesta, gledajui zavesu koja jemirovala kao i pre zasluene pauze. Tek posle dva-tri minuta zavesa se pomerila, a naproscenijum je stupio Beli, osmehujui se i donose i dobre vesti, osvetljen plamenomnove svee.)BELI: Idu! Idu! Krenuli su! Upravnica vam se lino zahvaljuje na pauzi!... Rekao sam jojda ste bili strpljivi, da se niko nije bunio, da ste popili kafu i da ih ekate! Verujte mi,odigrao sam uloga nisam ne znam koliko, odigrao samo nekoliko hiljada predstava to unaoj zemlji, to u inostranstvu, ali, mogu vam rei, moram vam rei - ne zato to ste vi u


23/39

pitanju - da ovakvu publiku, da ljude kao to ste vi, nikad nisam video ni sreo. Sve teprie o publici po svetskim metropolama, koja je uglaena, dostojanstvena i beskrajnotolerantna, nisu ni blizu ovoga to ste vi noas pokazali. Pamtiu ovu no za sva vremena.Kad budem otiao u penziju, kad budem jednog dana svraao u pozorini bife kao stariglumac, pria u o ovoj noi i o vama mladim glumcima, kao o jednom odnajuzbudljivijih dogaaja u mojoj pozorinoj karijeri. Jeste, bilo je i nagrada, bilo je ipriznanja, bilo je i aplauza na otvorenoj sceni - stajali su ljudi i aplaudirali po pola sata,po sat vremena - bilo je radosti i sree i ljubavi, ali ovu ljubav koju ste vi noas namapodarili, to stvarno ne pamtim. Ne, ne i ne! Ovo ja, jednostavno, nisam doiveo. Nisam!Moe sutra neko da mi kae da priam svata, da izmiljam, ali, vi ste mi svedoci kolikoste ekali! Ako zatreba, na vas u se pozvati. Jer na narod ima obiaj da samo odmahnerukom, ovako, i da kae: Ma, ajde, ta pria! A onda u im ja rei: ta priam? ta japriam? Mislite da izmiljam? Mislite da laem? Pitajte publiku, gospodo, koja te noinije gledala predstavu dva sata, i niko nije izaao, vratio kartu i uzeo pare. Budite sigurni

da u to svakome rei od rei do rei, u lice... (Beli se osvrnuo, jer ga je neko negde izzgrade dozivao: Beli! Beli! Beli!... Osmehnuvi se publici, kao da se izvinjava zbognekog tamo nevaspitanog oveka, odazvao se, nepomerajui se.)BELI: ta je, Miko?! ta je bilo?! ta se dere?!MIKIN GLAS: Gde si?! ta radi?!BELI: Priam sa ovim naim divnim ljudima! Razgovaramo! Sad imamo malo vremena!Sad i ko zna kad! Je l doao Stefan?!MIKIN GLAS: Nije!BELI: Pa zato me onda zove? Rekao sam ti da me pozove kad dou! Ne mogu ljudiovde da sede i da gledaju u zavesu! Valjda u ovoj kui ima i neki domain! Je l ti ostavigoste, kad ti dou na slavu - a svaka predstava je, Miko, naa slava - da se de i ekaju

domaina?! Je l ostavlja goste, Miko?!MIKIN GLAS: Ne! Ne ostavljam!BELI: Pa nemoj onda da se dere! Pozovi me kad dou, ali bez dernjave! Ovo jepozorite, Miko! Kua tiine uznemirena emocijama, kao to sam rekao u intervjuu zaIndipendent!MIKIN GLAS: Neki glumci nee vie da ekaju! Oe da idu!BELI: ta hoe?! ta hoe neki glumci?!MIKIN GLAS: Da idu! Kau nee vie da ekaju! Dosta im je bilo ekanja!BELI: Boe Gospode... Da se prekrstim sto puta... Evo, ako me sad infarkt ne udari, ne enikad... Miko! uje li me?!MIKIN GLAS: ujem!

BELI: Da li ste vi normalni? Da li ste normalni, ovee? Da nisam osedeo u detinjstvu, u7-8. godini, sad bih osedeo! Ljudi sede ovde i ekaju sat i po vremena, niko se ne buni, aglumci hoe da idu! Glumci e da napuste pozorite, a publika e ostati da gleda uzavesu! Posada bei a putnici ostaju! Brod tone, posada se spaava, a ene i deca ostajuna palubi, jer u amcima za spasavanje nema mesta!... Izvini te, dragi gledaoci, moramovako da mu priam, jer on ne bi razumeo neko bolje objanjenje... Miko! Ko krene izpozorita, neka ponese sva dokumenta koja je doneo kad se zapoljavao! Nee mu vietrebati! Je si li me uo?!MIKIN GLAS: Jesam!BELI: I nemoj vie da me zove dok Stefan i Upravnica ne dou! Nikad vie! Zna kako


24/39

si primljen u pozorite?MIKIN GLAS: Dobro! Izvini, Beli! (Beli je za trenutak pogledao u pod, kao da mu nijedobro, a onda je uzdahnuo duboko, pridravajui srce... Podigavi glavu, pogledao jepubliku nemono se osmehujui.)BELI: Eto, da niste bili prisutni, da vam je ovo neko ispriao, ne bi ste verovali. Eto!...ta da vam kaem... Sve ste uli... Umetnost se raa iz pepela - nije nego! Umetnost seraa kad se oduprete mediokritetima, polusvetu i budalama. Vi ovde sedite, vi se nebunite to predstava malo kasni, vi ekate i gledate u sputenu zavesu, a oni tamo,glumci neki, hoe da odu jer vie nemaju ivaca! Da mi je neko ispriao, da se unekom pozoritu ovo dogodilo, ne bih mu verovao. Jednostavno, ne bih mogao daverujem... Mada, ta smo sve preiveli i kakvih smo se strahota nagledali poslednjihgodina, ni ovo nije neko udo... Rodimo se razliiti, razliito se vaspitavamo, ili se nevaspitavamo uopte, odrastemo sa razliitim moralnim i ljudskim ubeenjima, a onda,jednog dana, moramo da radimo zajedno. Kako? Ovako!... Kao da vi nemate kue, pa ste

ovde doli da proivite ostatak ivota! Ko da niste ostavili familije, prijatelje, bolesneroditelje, decu koja mogu svakog trenutka sve da zapale, da vam izgori sva imovinasticana dugogodinjim i mukotrpnim radom! Kao da se vama ovde eka ko zna koliko;glumci nee vie da ekaju u svojoj kui! Glumci hoe da odu, a vi ete da ostanete! Pa,dobro! Ajde da vidimo i to udo! Videli smo svata poslednjih godina, ajde da vidimo ito kako glumci prvi izlaze iz pozorita, a onda, dva-tri sata kasnije, moda u prvosvitanje, i publika! Ili, jo bolje: Neka glumci odu iz pozorita, a vi se, dragi gledaoci,popnite u garderobe, obucite kostime, naminkajte se i izaite na scenu da sami sebiigrate. Ne bih se smeo zakleti da meu vama nema boljih glumaca od ovih koji hoe daodu i da vas ostave... ta sve ovek moe u ivotu da doivi, to je udo jedno! Piu pisciknjige, piu romane debele... izvinjavam se ako meu vama ima i neki pisac jer, kao to

mi je jednom rekao jedan moj prijatelj, knjievnik: Beli, knjige ne mogu da bududebele, debele mogu da budu krave, ovce i svinje; knjige mogu da budu velike ilimale; znai, piu, piu pisci, izmiljaju svata, dovijaju se i lupaju glavu da smisle netoto ve nije napisano, a ivot, ovaj na ivot obilazi ih kao Formula 1 stara volovska kola.Ako meu vama ima i neki pisac, moda e mu ova no i ovaj dogaaj, da glumcinaputaju pozorite pre publike, posluiti da napie priu, knjigu ili dramu... moda e,im se vrati kui, sesti i poeti da pie, a onda emo mi jednog da nagledati sebe u nekompozoritu, kako smo sedeli i ekali da predstava pone. Sve je mogu e u ovom ludomsvetu... (Beli je, muenik, priajui prie, glumio koliko je mogao, trudei se da zadrikakvo-takvo raspoloenje publike dok gospodin glumac, Stefan Nos, Upravniinmiljenik, ne izvoli da doe... Pogledavi runi sat, diskretno, vrteo je glavom i dalje

strano ljut na prijatelje koji su hteli da izdaju pozorite. Nije mogao da se povue i ostavipubliku da sama eka. Provukavi prste kroz belu kosu, setio se ta bi jo mogao da imispria. Osmehujui se, poeo je da pripoveda glasom kao da je re o prijateljskomispovedanju.) Kad sam malopre pomenuo, dragi gledaoci, da sam osedeo u detinjstvu,moram vam jo samo to ispriati, jer predstava moe da pone svakog minuta, pa poslenee biti ni prilike, ni vremena... Imao sam 7-8 go dina, i bio je onaj rat, onaj VelikiSvetski Rat, za koji sam iskreno i duboko verovao da je to poslednji rat u mome ivotu.Meutim, na alost, na moju i vau veliku alost... Dobro. nije re o tome... Osedeo sam,ovako sam sed, od moje 7-8. godine. A bio sam crn ko pokisao gavran. Do 7-8. godine,zvali su me Gara, a onda, preko noi, preko jedne strane noi, pobeleo sam kao sneg, i


25/39

od tad me zovu Beli, to je nekako i prirodno kad me ovek sad pogleda, s obzirom namoje godine, ali kad sam imao 7-8 svi su se pitali: Kako ovako malo dete, kako deakod 7-8 godina moe da ima belu kosu kao starac od ne znam koliko?... Svi su se to pitali,gledajui me tuno, i niko nije znao istinu koju u ja vama sad ispriati. Jedne noi, bilaje, ini mi se, jesen 1943. godine... ili prolee, nije sad to najvanije, znam samo da jepadala sitna kia i da se javljalo prvo svitanje, ve se razdanjivalo, ree meni moj stricPavle, koji je bio komandant Savskog bataljona pri Vrhovnom tabu, ree mi, dajui mineku ceduljicu: Idi, Garo - jo uvek sam bio crn - idi Garo, izai iz sela pokraj PerinogKloze ta, pa se uz potok popni do Babinog Kuka, a onda skreni i prei preko JovanovogDupeta, pa krijui se, pregazi Simin Pi... Izvinjavam se, dragi gledaoci, ali to su stvarnoimena oko moga sela. Malo su neobina, krivicom naih predaka, jer kad su vlasti zavreme Marije Terezije pravile topografske karte, onda su doli belenici i pitali naeseljake: Kako se zove onaj vrh? Babin Kuk, rekli su im gurkajui se. A onaj ma lipotok? Simin Pi. Simin Pi? Jeste. Dobro! I tako, nai su ih seljaci zavitlavali do

mile volje, sve dok im jednog da na nisu stigle geografske karte sa imenima koja su onisami dali. Bunili su se ljudi posle, vikali i galamili, kakva su to prostaka i uvredljivaimena? Treba ceo svet da nam se smeje! Uitelj je pisao protestna pisma u Be, ali bilo jesve uzalud, jer su im odgovorili krat ko i jasno: Vi ste nam dali ta imena! alili smo se.alite se i drugi put; mi ne znamo za alu... I tako, do dana dananjeg, ostadoe ugeografskim kartama runa imena za sva vremena... Ima naroda koji ne znaju da se ale,sve ozbiljno shvataju, a mi to nikako da nauimo... meutim, nisam hteo to da vamispriam. Izvinjavam se na digresiji... Hteo sam samo da vam objasnim zato su takoruna imena naih lepih polja, brda, uma i potoka... Idi Garo, uvaj ovu ceduljicu kotvoje lepe, plave oi u glavi, i predaj je drugu Budi Vejavici, nek je prosledi Vrhovnomtabu. Ako te, sluajno, Nemci uhvate, progutaj je taman se udavio... Ou, striko, ou.

Evo ti i kocka eera, ali nemoj da je pojede; samo je gledaj, pa kad oseti da ti jeslatko, napij se vode. Tako e ti godinama trajati... Dobro, striko, samo u je gledati ipiti vodu. Bio sam dobro dete, sluao sam starije, a naroito strica Pavla... Uzeo samceduljicu i kocku eera, poljubio stricu ruku i krenuo iz sela. Prvo sam iao polako, aonda sam potrao uz Babin Kuk i izbio na Tasino Kurje Oko. I dok sam trao, savoznojen i zadihan, pokraj mene je projurio komija Toma Meava na konju, u stranomgalopu, doviknuvi mi: Nemoj tamo, Garo! Nemoj tamo, tamo su Nemci! Vrati se doGluve Stene i idi prema Milijinim katunima! Kad doe kod Milije, reci mu da te veeispod ovna, pa neka potera stado do reke, na vodu! Na reci uzmi amac Duje Ribara ispusti se do vodenice! Predaj poruku vodeniaru Milanu, a ti se vrati istim putem i beikui da te zlikovci ne uhvate! Jesi li zapamtio ta sam ti rekao! Ne mogu da ti ponavljam,

vidi da sam u stranom galopu!... Nisam nita uspeo da mu odgovorim, jer je komijaproleteo po kraj mene... Presliavajui se kuda da idem, zamislio sam se i ve posledesetak kilometara naleteo na Nemce. epa li su me takvom brzinom, da nisam uspeo daprogutam ceduljicu. Izvadili su mi papiri iz usta, proitali ga i povikali: Klajne vajne!Nosi pismo na Tita, umesto da ide u kola, da zavri automehaniarski zanat i poslerata radi kod nas u Folsfagen! Bez ozira to si tako mala... koliko imati godina? 7-8,rekao sam. 7-8 godina a ve saraivati sa banditi! Bez obzira to ima ti 7-8 godina sademo te streljati da se opameti, i da nikad vie ne pravi ovakve vajnarije!... Dok sume postavljali uz jedan crni zid, ja sam posedeo. Video sam kako belim u bari pokrajnogu. I onda su me streljali... A nekoliko dana kasnije, naiao je neki ovek, vidar, i


26/39

oiveo me. Kako me je oiveo, to mi do dan danas nije jasno... (Njegovu ispovednu pri uo sedoj kosi iz vremena kad je imao 7-8 godina, prekinuo je Mikin poziv.)MIKIN GLAS: Beli! Zove te Upravnica! Odma doi!BELI: Znai, stigli su... Dolazim! Dolazim!... Dragi gledaoci, izvinite ako sam se ja malovie raspriao, ali, verujte mi, sad mi je nekako lake. O mojoj beloj kosi krueraznorazne prie po gradu; te posedeo je zbog ovoga, te posedeo je zbog onoga. Jednoubre je pronelo glas i o SIDI. Koje znao za SIDU kad sam ja imao 7-8 godina? Znalo sesamo za komuni ste, faiste i naciste... Zahvaljujem vam na strpljenju. Vidimo se upredstavi. Ne igram glavnu ulogu, ali to je ve druga pria; da vam ne kvarimraspoloenje, zato sam za postavljen i zato su neki drugi glumci pretplaeni na glavneuloge. Neka im je na ast... Vidimo se... Hvala vam... Hvala vam... (I dok se glumac Beliudaljavao sa proscenijuma, provlaei se leima izmeu zavesa, negde se ula sirena,zavijanje kola hitne pomoi... nekoliko trenutaka kasnije, u Stefanovoj kui, kuma Savkaje ljutito razvukla zavese, grdei glumca i njegovu Upravnicu, koja je telefonirala.)

SAVKA: to navlaite zavese, kad i onako nema svetla! Treba da polomim noge u ovommraku! Gde se ti sprema, Stefane? Gde se spre ma? (Stefan je obukao kostim Sirana, iupravo je privezivao ma.)STEFAN: Idem u pozorite...SAVKA: U pozorite?! Ide u pozorite?! (Dok je kuma Savka zgranuto posmatralaStefana, Upravnica je razgovarala sa Belim, zadovoljna strpljenjem publike u pozoritu.)UPRAVNICA: Znai, pauza je prola fantastino?... Bravo, Beli!... Jesu svirali onitvoji?... Aha... A gde je sad publika?... Niko nije otiao?... Sad u se rasplakati... Glumcisu hteli da odu? Glumci?... Koji glumci? Imena mi reci!... Imena!... Aha... Znala sam...Pa ko bi drugi... Reci im, ako odu, da se vie nikad ne vrate! Publika eka dva sata, a onihoe da odu! Publika ima vie razumevanja za nae probleme od naih glumaca!

Kreemo za dva minuta. ekamo taksi... Beli, molim te, izai i zamoli tu divnu, tuprelepu i velianstvenu publiku da se strpi jo samo desetak minuta. Izai, pokloni im sedo zemlje, izvini se i dok ti divni ljudi ekaju, ispriaj im onu priu, kako su u tvomezaviaju nastala ona odvratna imena... Ve si ispriao... Jesu se ljudi smejali?... Pa kakose ne bi smejali, kad ste sami sebe namagarili. Ispriaj im onda onaj dogaaj kad sipobeleo... Ve si ispriao... Bravo, Beli! Bravo! Zna da u te predloiti za Oktobarskunagradu ove godine!... Dobie i glavnu ulogu u sledeoj predstavi. Dobie, obeavamti... (Dok je Upravnica razgovarala sa Belim, ekajui taksi, ispred kue su se zaustavilakola hitne pomoi, uz jezivo zavijanje... kuma Savka je sve vreme pokuavala da skineplat koji je Stefan oblaio.)SAVKA: Stric i strina ti umrli, a ti ide da se glupira, da pravi komediju, da zasmejava

narod, da...STEFAN: Pusti me, eno! Pusti me!UPRAVNICA: Ostavite ga! Pustite ga da se obue! Nije Stefan ubio strica i strinu!...Dolazimo, Beli! Dolazimo! Nemam vremena da ti objanjavam ko je ubio strica i strinu.Dolazimo! (Upravnica je spustila slualicu i pritrala do Stefana, pokuavajui da gaodbrani od pobesnele ene. I dok su njih dve razvlaile Stefana, u kuu su uli Bojan iBojana Nos, Draganov brat blizanac - lekar, i Draganina sestra bliznakinja - le kar ka, ubelim man ti li ma koji su, ne gde u meu vre me nu, po crne li od fle ka i bri sa njaruku... Bojan i Bojana Nos liili su na preminulog brata i sestru kao to mogu da li esamo blizanci. Sa lekarskim torbicama i belim kapama, po smatrali su dve ene kako


27/39

svlae /Savka/ i oblae /Upravnica/ nesrenog sinovca Stefana, kidajui rukavemusketarskog odela. U jednom trenutku Savka je drala levi rukav, a Upravnica desni;Stefan ih je posmatrao kao ovek kome je sve sasvim svejedno... Ugledavi brani parlekara, kuma Savka je zaplakala, udarajui rukavom bezoseajnog Stefana.)SAVKA: Stric i strina mu umrli, a on se sprema da ide u pozorite da se izmotava i da sekrevelji! Njega bi morali da zatvorite u ludnicu, da ga veete u lance, jer ovek koji moeda ostavi mrtvog strica i mrtvu strinu, moe i da ubije sto ljudi!UPRAVNICA: Priate gluposti! Gluposti priate! Niko nije mrtav dok lekari neustanove! ta ste vi zavrili pa da konstatujete neiju smrt?! Molim vas, gospodo, smiriteovu histerinu i neodgovornu enu!... Izvinjavam se, a zato ste vas dvoje tako crni i...BOJAN NOS: Menja li smo toak na kolima hitne pomoi. Voza ko osoblje trajkuje, pasam ja morao da vozim kola, a usput je pukla guma. Kola su u raspadanju...BOJANA NOS: Na kraju sam ja gurala kola dva kilometra... Gde je moja sestraDragana?

SAVKA: U sobi, tamo... Umrla je kad je kuma Dragana elektriar ubio strujom. Nijemogla da preivi. Voleli su se ko dva goluba.BOJAN NOS: Koje ubio mog brata Dragana?SAVKA: Neki elektriar. Sekao je struju dok smo mi gledali seriju Lari Tompson,tragedija jedne mladosti.BOJANA NOS: Je l bilo suenje?SAVKA: Jeste. Optuili su ga za silovanje nekih ena u poodmaklim godinama.BOJAN NOS: To znamo. To smo videli, ali nas je va poziv prekinuo.BOJANA NOS: Kakva je presuda? ta je Lari dobio?SAVKA: Nismo videli... (Dok su razgovarali, zaobilazili su kuma Savu na podu kao da jere o nekom poveem predmetu. Ni nesreni Sava nije davao neke naroite znake ivota,

pa je izgledalo da mu pomo i nije potrebna... Upravnica je pokuavala da odvedeStefana, ali je on odbijao da poe, molei.)STEFAN: Samo da ujem ta je sa stricem i strinom. Ne mogu da odem a da ne znam taim je.UPRAVNICA: Stefane, molim te. Ovako te molim. Ti im vie ne moe pomoi, apublika eka ve dva sata. to je mnogo, mnogo je...SAVKA: Elektriar je presekao struju usred suenja. Ja mislim, ubeena sam, da jeelektriar sa one bandere gledao seriju, pa kad je sudija trebalo da uzme re i da kaepresudu, isekao je struju, namerno! U trenutku kada je sudija udario ekiem po stolu!Ako nije namerno, nek mi je ovo zadnje to govorim!BOJANA NOS: C, c, c, c, c! Kakav smo to narod?!

SAVKA: Onda je kum Dragan, normalno, poludeo, zgrabio neki... neki... neko gvoe...neku ipku... tako, te duine... kao neki...SAVA: Pajser, Savka... Pajser...SAVKA: Jeste. I sa tim ga udario po glavi, ali je razbojnik imao lem, pa kad se ponovouzverao, ubo je kuma visokim naponom u grudi. Tu i tu. Kum je samo rekao: Ubi mebaraba... Hoete li da ih vidite i pregledate?BOJAN NOS: Naravno, zato smo i doli... ta ti je, Bojana? (Bojana Nos se oslonilaleima na zid, pokuava jui da udahne vazduh.)BOJANA NOS: Nije mi dobro... Sve mi se vrti... Kao da vas vidim kroz maglu, naringipilu...


28/39

SAVKA: Ne bi ja sela ponovo na ringipil, da me neko ubije! Samo sam se jednomvrtela, u apcu na vaaru, kad me je Sava vodio da vidim tele sa tri oka i oveka bezuiju; kad sam sila, ila sam ovako... ovako... ovako... godinu dana! Vodio me posleSava na ultra zvuk, jer su lekari mislili, poto sam stalno teturala, da neto nije u redu samozgom, meutim, ustanovilo se da sam preivela ringipilski ok. Zaduili smo sestohiljada maraka dok sam se izleila, a onda su nas strpali u zatvor, pa se posle zatvoraSava propio; sve zbog jednog ringipila... Doktorka Bojana, ta vam je? (Bojana Nos jepolako, kao da tone, skliznula niz zid. Uznemireni mu Bojan, sagao se, pokuavajuilupkanjima po obrazima da je probudi.)BOJAN NOS: Bojana... Bojana... eno draga...SAVKA: Da nije to, to je gurala ambulantska kola dva kilometra? Kua je na vrh brda...BOJAN NOS: Mogue je... Govorio sam joj da ostavimo kola, ali ona nije htela; plailase da e ih lopovi ukrasti, a to su nam jedina kola u bolnici... Bojana, sunce... Bojana...(Bojan je, pridravajui enu, nekako uspeo da je podigne; pomaui joj - uz Savkinu

pomo - uveo ju je u sobu gde su leali nastradali Dragan i za

Documents

Lari Tompson, Tragedija Jedne Mladosti