Lazar Čovs - Politika identiteta - autentična potreba savremene demokratije

5/14/2018 Lazar Čovs - Politika identiteta - autentična potreba savremene demokratije - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/lazar-covs-politika-identiteta-autenticna-potreba-savremene-demokratije 1/5

KAS – Konrad Adenauer Sti

BOŠ – Beogradska Otvorena

2011./2012

Politika identiteta – autentična potreba

savremene demokratije

Lazar Čovs, Novi Sad

Voditelj modula: Jelena Babić



„Politika identiteta – autentična potreba savremene demokratije“

PolitiKAS

Lazar Čovs, 2012. Autor zadržava sva prava. Citiranje dela dokumenta dozvoljeno uz navođenje autora

Politika identiteta – autentična potreba savremene

demokratije

U radu će autor dati svoje viđenje identiteta, kao osnovnog faktora u razvoju savremene

ljudske zajednice i osnovnog sredstva kvazipolitičkih formacija za pridobijanje podrške

građana. Postaviće pitanja ljudskosti odluka koje su donešene bez učešća nekih grupa

ljudi, a daće odgovore samo u vidu ličnog stava.

Postoji pisani trag da preko 2500 godina čovek pokušava da pronaĎe ne samo odgovor na

pitanje identiteta, nego i samo pitanje. Tokom ovog perioda se menjalo društveno ureĎenje,

politički sistemi, percepcija etike, kulture, umetnosti. Odgovor na pitanje identiteta pronalazimo

najčešće logičkim operacijama analizom i dedukcijom, tako što postavimo pitanje: Da li se ovo

odnosi na mene ? Bez obzira da li je odgovor na ovo pitanje pozitivan ili negativan, on nam daje

veoma značajnu informaciju, a to je da li mi pripadamo nekoj grupi ljudi ili ne.

Ovaj proces posebno je značajan u razvojnom periodu čoveka, jer će definisati njegove dalje

poglede na svet. Za neke je lakše uočiti, prepoznati i odrediti da li se mi sa tim poistovećujemo ili

ne zbog toga što se neka njihova dimenzija može empirijski odrediti (“rasa”, biološki pol, bojakose i dr.), dok nam je za druge potrebno više vremena, iskustva ili informacija (rod, etnička

pripadnost, da li podržavamo smrtnu kaznu, paradu ponosa i dr.).

Onda kada smo se sa nekom grupom poistovetili i identifikovali, trudićemo se da zaštitimo prava

i integritet grupe, što iz nade da će zalaganjem za prava grupe pojedinac obezbediti i zaštitu

grupe, što kako bi uticaj grupe rastao (pitanje ispravnosti stavova i pitanje moći).

Istorija je pokazala značaj još jedne osobine ovih podela - broja mogućih opcija, odnosno

odgovora na pojedinačno pitanje, tako da imamo one sa jasnim granicama (najčešće dvamoguća odgovora, u načelu) i one graditivne, sa veoma različitim mogućim odgovorima (mnogo

vise od dva, najčešće brojčano), no i ovi drugi se izuzetno mogu svesti na prve. Značaj ove

razlike se ogledao u tome što su sukobi nastajali upravo tamo gde postoje jasne podele osobina

ili stavova: crnci i belci; pušači i nepušači; hrišćani i ostali; patrijahalnost i matrijahalnost.




PolitiKAS


Tako smo iz osnovne ljudske potrebe za ujedinjenjem radi zaštite, preko gladi za moći, ili željom

za dominacijom sopstvenih stavova došli do sukoba, pa i želje za potpunom isključivošću drugih.

Potreba za modifikacijom demokratije, uoči se kada postavimo ono prvo pitanje zaštite,

integriteta i opstanka. Da li je mišljenje ili stav koje je lišeno ženskog doprinosa uopšte bilo

ljudsko? Da li je beli čovek mogao da zna šta je najbolje i za crnog, crvenog i žutog? Da li je to

uopšte ljudski boljitak? Ili je uvek bio boljitak onih koji se pitaju I onih koji su dovoljno uticajni da

svoj doživljaj nametnu?

Tradicionalno je vladajuća manjina branila svoju ispravnost i tražila podršku za opciju koju su

odabrali. Ako niste jasno i glasno podržavali ono što je vlast od vas zahtevala, vi ste bili protiv

vlasti. Ovakav sistem je funkcionisao u skoro svim starim monarhijama, a i nekim savremenim

komunističkim državama. Sa druge strane najčešće je postojao jedan tabor onih koji su bili protivvlasti, sa čijim biste stavovima opet u potpunosti morali da se slažete, inače ste bili označeni kao

neko ko je za vlast. U radu neće biti obraĎena činjenica da je pomenuti tabor često bio pod

političkom kontrolom vlasti.

Postmoderna više nije dozvoljavala status quo i pasivnost; vrednosti koje je pojedinac zastupao

vise nisu mogle da se brane teoretski i čak i posmatranje, a naročito delanje je moralo da se vrši

iz neke perspektive; to je bilo očekivano. Naravno, jasnije je zbog čega je u aktivnom delanju

potreban stav, ali problem nastaje onda kada ne možemo uvek posmatrati nešto iz iste

perspektive, a naročito ne uvek zajedničke sa prethodnom identifikovanom grupom.

Često predstavnici, koji bi trebali da nastaju kao izraz volje odreĎene grupacije za daljim

zastupanjem njihovih interesa, umesto da nastave da zastupaju interese onih koji su ih odabrali,

oni nakon dobijanja predstavničkog statusa počinju da vrše uticaj na “svoju” i druge grupacije da

se priklone njihovom stavu, na račun ostalih, a sa ciljem da se zastupanjem društveno

prihvatljivih ideja pridobije volja naroda i poveća sopstveni uticaj na “tržištu identiteta”.

No ipak, možemo govoriti o jednom osnovnom identitetu – ljudskosti. Pitanje ljudskosti i života,

iznad svih drugih razlika i poseda je ono po kome možemo da se poistovetimo sa svim drugim

ljudima. Sa jačanjem svesti o ovom identitetu, bez obzira na različite unutar društvene

identifikacije, može se izbeći sukob i obezbediti ulovi za zajedničku saradnju. Jasno je, kada

ovako pogledamo stvari, zbog čega je osnovni lični identitet, identitet ljudskosti, neophodan za

postojanje stabilne zajednice.




PolitiKAS


Očigledno je da politička praksa nije podizanje svesti ljudi o jačanju ličnog identiteta I pojmljenju

vrednosti svih različitih stavova koji možda postoje, iz prosto tehničkih razloga: Što manje drugih

stavova i vrednosti postoji, to će lakše osrednji političar poistovetiti stav čoveka-ovce sa svojim.

Drugi oprobani princip za smanjenje sukoba u grupi je onaj koji na račun smanjenja jedinstvenog

ličnog identiteta pojedinca, unificira stavove pojedinaca sa onima koje je pomenuti osrednj i

političar -čoban odabrao, jer su tada vrata za sukobe zatvorena; svi mislimo isto, svi imamo iste

stavove, stavove čobana. Na ovaj način osrednji političar insistiranjem na prostom, čistom

identitetu sa jednom odreĎenom opcijom stiče veliki broj pristalica. Da li je ovakvo mišljenje

ljudsko? Da li oslabljivanjem uticaja drugih stavova smanjenjem broja njihovih pristalica, kako

bismo za sebe pridobili glasača mi gubimo ljudskost? Da li je stav lišen mišljenja onog ko misli

drugačije jednak stavu belog muškog čoveka o sudbini nečega što možda i ne poznaje?

Ja primere ovakve politike jesam osetio.

Da li čovek, po definiciji biće koje razumno misli, govori, a navodno i poseduje razumne razloge

u skladu sa kojima postupa, ostaje čovek onda kada postoji snažan uticaj medija, sredine,

društva koje vise liči na bezobličnu masu ljudi bez sopstvenih stavova, sa ostacima raznih

pokušaja ideološke i identitetske korekcije? Da li ovaj čovek treba sutra da povede svoje ljude?

Osoba koja danas ima 25 godina, videla je na ulicama svog mesta nasilje nad nekim ko ima

drugačije prezime, videla je strah od pokazivanja različitosti, razne crvene knjižice – neke za

slobodno putovanje svuda, neke za slobodno putovanje po toru, neke koje su donosile i odnosile

posao, videla je primere ne samo lose politike, već i loše ljudskosti. Ova osoba možda studira,

možda pokušava da se zaposli, možda i ima prilično dobar posao. Ali svoju zemlju voli sve

manje i ljude koji joj nisu prijatelji i porodica će voleti sve manje, a potom pribeći liniji manjeg

otpora kada se to bude od nje očekivalo, jer ipak nije onoliko teško kao što se jedva seća da je

bilo. A, ove ,izborne, godine će još mlaĎa osoba imati pravo glasa; osoba koja nije bila ni roĎena

1991. - osoba koja je imala svega 5 godina kada je započeo “Milosrdni anĎeo”, osoba koja je u

školi učila šta je identitet, ali koja će sa tim imati problema.




PolitiKAS


Prilog

“Prvo su došli…” Martin Niemöller (1976)

Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao;

jer nisam bio komunista.

Kada su zatvorili socijaldemokrate, ja sam ćutao;

jer nisam bio socijaldemokrata.

Kada su došli po sindikalce, ja se nisam pobunio;

jer nisam bio sindikalac.

Kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni.

Documents

Lazar Čovs - Politika identiteta - autentična potreba savremene demokratije