LEAP SEOSKIH I PRIGRADSKIH MESNIH ZAJEDNICA

LEAP SEOSKIH I PRIGRADSKIH

MESNIH ZAJEDNICA

Lokalni Ekolo{ki Akcioni Plan za seoske i prigradske Mesne zajednice Kraqevo, 2005. godina

Naslov: LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

SEOSKIH I PRIGRADSKIH MESNIH ZAJEDNICA Izdava~: [tamparija Rià Izdawe: I Prelom teksta: Vladimir Petrovi} Tehni~ki saradnik: Zorica Milosavqevi} Tira`: 80 [tampa: [tamparija Rià ISBN:

LEAP Kraqevo 2


SPISAK AUTORA Dr Goran Dugali} Dr Grigorije Macan Mr Ivan Macan Milo{ Batalo Zoran Srem~evi} Mirko Komatina Radoslav Golubovi} Marijana Markovi}-Zdravkovi} Ranka Mirkovi} Dragana Vukovi} Jasminka Jovanovi} Mirjana Prodanovi} Radojka Savi} Qubomir Jeftovi} Zoran Dimitrijevi} Dragan Jemuovi} Glavni koordinator LEAP-a Qiqana Jemuovi} AUTORI PRILOGA Biqana Petrovi} Milutin Vukosavqevi}

Predsednici mesnih zajednica koji su u~estvovali u izradi LEAP-a seoskih Mesnih zajednica Adrani-Zoran êtrovi} Bapsko Poqe-Dragan Mr{ovi} Bogutovac-Milorad Jolovi} Bresnik-Radojica Vukosaqevi} Bukovica-Dragoslav Staleti} Vitanovac-Petar Radojevi} Vrba-Milorad [arac Gledi}-Radi~ Joksimovi} Grdica- Rade Erac Dragosiwci- Milovan Varevac Drak~i}i-Milo{ Vesovi} @i~a-Goran Vu~ini} Jar~ujak-Jezdimir Jovanovi} Kamenica-Zoran Jovanovi} Kova~i-Du{an Markovi} Konarevo-Milan An|elkovi} La|evci-Dragan Novi~i} Lazac-Milan Milenkovi} Mataru{ka Bawa-Dragan Jani} Metiko{i-Radivoje Bakovi} Milav~i}i-Sre}ko Veqkovi} Milakovac-êdo Nedeqkovi} Milo~aj-Dragan Pavlovi} Mrsa}-Dragan Markovi} Musina Reka-Dragan Jokovi} Obrva-Du{an Pavlovi} Oplani}i-Goran Mitrovi} Pe~enog-Miodrag An|elkovi} Popovi}i-Rade Marti} Ravanica-Goran Jeleni} Ratina-Zoran Stevanovi} Ribnica-Zoran Minovi} Samaila-Predrag Le{evi} Sir~a-Mladen Basiqevi} Sibnica-Pavlovi} Radovan Stubal-Dragoqub Pqaki} Studenica-Mladen Matovi} Tavnik-Dimitrije Zucovi} Trgovi{te-Qubomir Jeremi} Cvetke-Tomislav Mirkovi} ûkojevac-Radoslav Krsmanovi} îbukovac-Bojan Kova~evi} [umarice-Sreten Jovanovi}

LEAP Kraqevo 3


LEAP Kraqevo 4


SADR@AJ

1. Pismo zahvalnosti…………………………………………………………………. 7

2. Predgovor .................................................................................................................... 9

3. Uvod ............................................................................................................................... 11

4. Prirodne karakteristike kraqeva~ke kotline ................................................ 15

5. Reonizacija sa aspekta poqoprivredne proizvodwe ....................................... 17

6. Reonizacija seoskih mesnih zajednica na osnovu prirodnih karakteristika podru~ja i zastupqene strukture poqoprivredne proizvodwe ..................... 21

7. Vizija prigradskih i seoskih mesnih zajednica ................................................ 22

8. Procena stawa ............................................................................................................ 23

9. Pija}e vode .................................................................................................................. 23

10. Otpadne vode ............................................................................................................... 27

11. Otpad u seoskim mesnim zajednicama ................................................................... 30

12. Zemqi{te .................................................................................................................... 35

13. Saobra}aj na teritoriji op{tine kraqevo ........................................................ 41

14. Ostali vitalni sadràji javnog standarda ......................................................... 46

15. Privredni razvoj op{tine Kraqevo baziran na potencijalima ruralnog podru~ja......................................................................................................................... 51

16. Koncepcija razvoja sela ........................................................................................... 52

17. Prilog br. 1 ............................................................................................................... 56

18. Prilog br. 2 ................................................................................................................ 60

19. Zakqu~ak ..................................................................................................................... 63

20. Literatura ................................................................................................................. 63

LEAP Kraqevo 5


LEAP Kraqevo 6


LEAP Kraqevo 7


LEAP Kraqevo 8


Predgovor

Ekologija predstavqa danas najrazu|eniju savremenu nauku, koja je u pore|ewu sa drugim naukama izuzetno multidisciplinarna i interdisciplinarna. Ona se bavi procesima u biosferi, prou~ava stani{ta svih organizama, sistema i wihove me|usobne odnose.

Me|utim, svaka grupa stru~waka odre|enog profila, razvija svoj specifi~ni ugao posmatrawa i poseduje ograni~eni dijapazon shvatawa problema.

Da bi se razli~iti pristupi integrisali, potrebno je pojedine probleme multidisciplinarno obuhvatiti i tako ih prezentovati. Na taj na~in se usvaja zajedni~ka terminologija i integralni pristup ekolo{kim problemima.

Problem ekologije ne treba da bude predmet interesovawa iskqu~ivo stru~waka. Ekolo{ke teme treba da budu interes svakog ~oveka razli~itog uzrasta, koji treba da sti~e znawa i razvija svoju ekolo{ku svest.

Stanovnici iz lokalnih zajednica {irom sveta su po~eli da prihvataju nov koncept razmi{qawa o svojoj budu}nosti. Oni su zainteresovani da potraè nov pristup ekonomskom razvoju zajednice koji }e istovremeno poku{ati da za{titi wihovu ìvotnu sredinu i da im poboq{a kvalitet ìvota uop{te.

Kao rezultat toga, pojavio se koncept ”odrìvog razvoja”, koji predstavqa skladan odnos ekologije i ekonomije. Tokom 1992 godine “odrìvi razvoj” je doìveo zna~ajan zamah kada su se predstavnici 140 zemaqa na konferenciji Ujediwenih nacija u Rio de @eneiru sastali povodom za{tite ìvotne sredine i razvoja i tom prilikom usvojili “Agendu 21-akcioni plan odrìvog razvoja za 21. vek”. Na{a zemqa je tako|e potpisnik ovog dokumenta.

Agenda 21 pored ostalih odluka podsti~e lokalne vlasti u svakoj zemqi da, u bliskoj saradwi sa svojim gra|anima pripreme i Lokalnu Agendu 21.

U okviru “Lokalne Agende 21” lokalne vlasti bi trebalo da: - prikupe informacije o lokalnim uslovima i lokalnim prioritetima - da otkriju prave èqe i potrebe svojih stanovnika - sakupe informacije koje su potrebne za odre|ivawe najboqih stretegija, te da

sprovedu odgovaraju}u politiku, zakone i propise koji vode ka odrìvom razvoju lokalne zajednice

- izrade lokalne akcione planove odrìvog razvoja u saradwi sa svojim gra|anima.

Odrìvim zajednicama, po definiciji, smatraju se one zajednice koje vrednuju

zdrave ekosisteme, efikasno koriste resurse i aktivno teè da odrè i unaprede svoju lokalnu ekonomiju.

Odrìva zajednica koristi svoje resurse da odgovori na trenutne potrebe stanovni{tva osiguravaju}i da dovoqno resursa ostane na raspolagawu budu}im generacijama.

Odrìva zajednica poku{ava da poboq{a kvalitet ìvota svih svojih stanovnika kroz ograni~avawe otpada, spre~avawe zaga|ewa voda, vazduha, zemqi{ta i dr. i promovi{e efikasnost razvoja lokalnih resursa u ciqu oìvqavawa lokalne ekonomije.

Oko Lokalne Agende mora se stvoriti konsenzus – zajedni~ki napori naspram prevazi|enog modela suprostavqenih interesa.

Lokalni ekolo{ki akcioni planovi — LEAP-i obezbe|uju sjajnu polaznu ta~ku za izgradwu odrìve zajednice. Oni pomaù da zajednica na odgovaraju}i na~in razmotri i usredsredi pa`wu na glavne ekolo{ke probleme koji negativno uti~u na ìvotnu sredinu, ekosistem i qudsko zdravqe.

LEAP treba da prenese ve}i skup ovla{}ewa u oblasti brige o ìvotnoj sredini na lokalne vlasti, kao deo procesa odrìvog razvoja.

LEAP je tako pripremqen da pruà punu podr{ku lokalnim vlastima u obavqawu wihovih zaduèwa u oblasti ìvotne sredine. Koncipiran je tako da nudi nekoliko osnovnih modela aktivnosti, koji se odvijaju po principu “korak po korak”.

LEAP Kraqevo 9


LEAP je, nakon izrade i usvajawa dokumenta, “ìvi” proces, koji }e koristiti lokalnoj zajednici da u duèm vremenskom periodu permanentno prati realizaciju zacrtanih akcija.

LEAP je strate{ki dokument i vaàn je za pravilno i moderno funkcionisawe svake op{tine, pa i na{e, op{tine Kraqevo.

Odsek LEAP-a

LEAP Kraqevo 10


UVOD

Inicijativu za izradu Lokalnog ekolo{kog akcionig plana (LEAP-a) op{tine Kraqeva je pokrenula Op{tinka uprava op{tine Kraqevo, a posao oko izrade LEAP-a je poveren Odeqewu za inspekcijske poslove, Odseku LEAP-a

Izrada dokumenta LEAP-a je zahtevala razmatrawe sloène i raznovrsne problematike. Da bi se dobro interpretirali sloèni ekolo{ki problemi i na{la adekvatna tehni~ka re{ewa bilo je potrebno angaòvati mnogo stru~waka razli~itih profila u svojstvu stru~nih saradnika. Odmah je uo~ena razli~itost ekolo{kih problema na urbanom i ruralnom podru~ju, {to je rezultiralo izradom dva dokumenta: Osnovnog dokumenta LEAP-a (koji tretira problematiku urbanog podru~ja) i LEAP-a prigradskih i seoskih mesnih zajendica.

Obilaskom svih institucija koje se svojom delatno{}u doti~u problematike za{tite ìvotne sredine, izvr{en je odabir stru~waka koji su se volonterski ukqu~ili u izradu dokumenta, tako da je svaki problem tretiran LEAP-om obra|en multidisciplinarnim pristupom.

Saradnici su razvrstani u Stru~no-tehni~ke timove po oblastima (voda, vazduh, zemqi{te, buka, otpad, hrana, {ume, zelenilo, infrastruktura, biodiverzitet, zdravqe qudi, turizam, urbanizam i odrìvi razvoj, ekonomija i odrìvi razoj, rad op{tinskih inspekcijskih organa, tim za kontrolu populacije pasa i ma~aka lutalica, informisawe i ukqu~ivawe javnosti i tim za seoske mesne zajednice), tako da je na izradi LEAP-a u~estvovalo oko 90 stru~waka razli~itog profila.

Dokument LEAP-a je ra|en po metodologiji REC-a (Regionalnog Ekolo{kog Centra za Isto~nu i Jugoisto~nu Evropu), koju je preporu~ila Uprava za za{titu ìvotne sredine. Stru~ni tim REC-a je odrào seminar o metodologiji izrade LEAP-a jednom delu ~lanova Stru~no-tehni~kih timova.

U skladu sa metodologijom, izabrani su Glavni, Stru~ni, Organizacioni koordinator i koordinatori Gra|anskog Foruma.

Izrada LEAP-a je sprovedena preko pet faza, definisanih metodologijom izrade dokumenta, i to:

1. Definisana je vizija zajednice do 2015. godine, po oblastima 2. Izvr{ena je procena stawa ìvotne sredine na teritoriji Op{tine Kraqevo 3. Rangirani su problemi i odre|eni prioriteti 4. Definisane su akcije kojima }e se rangirani problemi re{avati i odre|eni su

nosioci aktivnosti 5. Peta faza je usvajawe dokumenta od strane Skup{tine Op{tine Kraqevo, a

potom sledi implementacija (sprovo|ewe akcionog plana i izve{tavawe o realizaciji)

Projekat izrade LEAP-a je podràn od strane Programa MSP-a, donatorske

Agencije SDC-a, koja stimuli{e izradu strate{kih planova, pa tako i u oblasti za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine. Vrednost Projekta je 100.000 CHF, od toga 50.000 CHF finansira Program MSP, a ostalih 50% je obezbedila lokalna samouprava.

Buxet LEAP-a je potro{en u skladu sa usvojenim Predlogom projekta, i realizovan je kroz 4 faze:

1. U prvoj fazi je opremqen Odsek LEAP-a name{tajem i tehni~kom opremom (za potrebe formirawa integralnog informacionog sistema sa bazom podataka LEAP-a).

2. U drugoj fazi su kupqena dva aparata za monitoring kvaliteta vazduha i vode (aparatom za vodu je inicirano formirawe interne laboratorije JKP "Vodovod"-a). Aparati su vlasni{tvo Op{tinske uprave, a dati su na kori{}ewe Ma{inskom fakultetu i JKP “Vodovod”-u, pod Ugovorom definisanim uslovima kori{}ewa, tj. parametri koji budu izmereni ovim aparatima }e se slivati u bazu podataka Odseka LEAP-a.

LEAP Kraqevo 11


3. U tre}oj fazi su finansirane akcije koje }e doprineti vidqivom i odrìvom poboq{awu u prostoru na{e op{tine, kao {to je izrada Elaborata o popisu zaga|iva~a na teritoriji kompletnog sliva reke Ribnice i finansirawe radova na rekonstrukciji zelenih povr{ina u okviru Projakta rakonstrukcije Glavnog gradskog parka, u saradwi sa Direkcijom za planirawe i izgradwu “Kraqevo” - Kraqevo.

4. U ~etvrtoj fazi jedan deo buxeta je potro{en delom za potrebe informisawa javnosti, {tampawa lifleta, postera, kancelarijskog materijala sa logoom, za postavqawe bilbordova, za izradu i emitovawe spota na TV-u i sl. Drugi deo buxeta ~etvrte faze je namewen {tampawu prednacrta – nacrta i finalnog dokumenta LEAP-a.

Aktivnosti oko upravqawa Projektom izrade LEAP-a i redovno izve{tavawe donatora o napredovawu projekta, koordinirawe radom Stru~no-tehni~kih timova i tehni~ka obrada prispelog materijala, kao i izrada samog dokumenta se obavqala u novoformiranom Odseku LEAP-a.

Metodologija izrade dokumenta predvi|a u~e{}e {iroke javnosti kroz sve faze izrade i implementacije LEAP-a. U~e{}e svih sektora lokalne zajednice u radu na izradi i implementaciji LEAP-a je od presudnog zna~aja za wegovu primenu. Tokom izrade LEAP-a javnost je bila ukqu~ena tako {to je Odsek LEAP-a sproveo niz anketa na gradskom i seoskom podru~ju (Upitnicima za predsednike seoskih mesnih zajednica), nizom ~lanaka u Ibarskim novostima, preko bilbordova, lifleta, postera LEAP-a, gostovawa u TV emisijama, aktivirawem Zelenog telefona, promovisawem LEAP-a, u~e{}em i organizovawem mnogih akcija u na{oj lokalnoj sredini, izradom spota za TV i dr.

Kompletan Projekat izrade LEAP-a Kraqeva je sproveden u skladu sa generalnim programom podr{ke Evropske Unije, koji se bazira na potrebi da se ìvotna sredina oslobodi negativnog uticaja ekonomskog razvoja, a da se potpomogne takav ekonomski razvoj koji ne}e ostaviti negativne posledice na ìvotni standard i zdravqe qudi.

Glavni koordinator izrade LEAP-a

Qiqana Jemuovi}

LEAP Kraqevo 12


LEAP Kraqevo 13


LEAP Kraqevo 14


PRIRODNE KARAKTERISTIKE KRAQEVA^KE KOTLINE

Op{tina Kraqevo je po povr{ini najve}a op{tina u Srbiji (1529,5km2). Sastoji se od 8 gradskih i 60 prigradskih i seoskih mesnih zajednica. Razvoj poqoprivrede, ekonomski i socijalni poloàj proizvo|a~a u zna~ajnoj meri opredequje op{tu dru{tveno-ekonomsku sliku jedne lokalne zajednice.

Postoje}a privredna struktura i razme{taj proizvodnih kapaciteta kod nas ukazuje na hroni~no zapostavqawe ekolo{ko-ekonomskih kriterijuma u razvoju sela.

Lokalni problemi seoskih sredina se razlikuju od problema grada i na~in wihovog re{avawa zahteva poseban tretman i analizu.

Rezultat takvog pristupa je poseban dokument LEAP-a koji se odnosi na problematiku prigradskih i seoskih MZ.

Intenzivni procesi industrijalizacije i urbanizacije osamdesetih godina kao i primena agrotehnike i agrohemije, uslovili su smawewe poqoprivredne populacije na selu. Me|utim, bez obzira na smawewe poqoprivrednog stanovni{tva,problem sela ostaje i daqe veoma aktuelan sa aspekta ekonomije,ekologije,a naro~ito sa gledi{ta nu`nosti asanacije i reorganizacije.

Na{a op{tina se odlikuje znatnim brojem seoskog stanovni{tva. Po popisu iz 2002 god. u seoskim MZ ìvi 58785 stanovnika (48,3% od ukupnog broja stanovnika op{tine Kraqevo koja broji 121707 stanovnika).

Od ukupnog broja stanovnika koji ìve na selu, oko 50% se bavi poqoprivrednom proizvodwom.

Poqoprivredna proizvodwa nije vi{e dominantan izvor prihoda u seoskim podru~jima. Posmatrano po migracionim zonama, u~e{}e poqoprivrednog stanovni{tva je najmawe u prigradskim zonama, a najve}e u zonama najudaqenijim od grada. Na selu ìve tri kategorije doma}instava s obzirom na izvor prihoda: poqoprivredna, me{ovita i nepoqoprivredna. Broj tkz. ~istih poqoprivrednih doma}instava se neprekidno smawuje, posebno u seoskim naseqima pri rubnim zonama grada, a raste broj sela sloènije socio-demografske i socio-ekonomske strukture.

Uo~en je proces starewa sela, jer poqoprivredu napu{taju uglavnom mladi qudi i osobe mu{kog pola. Samo 8% poqoprivrednih doma}instava zadràva omladinu. Radno sposobno stanovni{tvo na selu je staro preko 50 godina (prose~na starost na nivou op{tine Kraqevo je 40,5 godina).

Razvojno i demografski najugroènija su: mala sela, naro~ito ona sa 100 - 500 stanovnika, sela u brdskim i planinskim podru~jima i sela u perifernim podru~jima op{tine.

Koncentracija dru{tveno-ekonomskog razvoja u gradovima u odnosu na ostala naseqa, dovela je do polarizacije odnosa u socio-ekonomskoj sferi. Materijalizacija tih odnosa ispoqila se u op{toj slici stawa i promena u mreì naseqa, koja se ogleda u:

- jasno ispoqenim emigracionim i imigracionim podru~jima - prostornoj strukturi seoskog karaktera, sa jako niskim javnim standardom - poqoprivredi koja danas predstavqa jedinu ekonomsku bazu samo za ona podru~ja

koja su bez drugih resursa i koja su vi{e ili mawe izolovana od gradskih i industrijskih centara. Kraqeva~ka kotlina pripada sredi{wem delu Zapadnog Pomoravqa. Podru~je

op{tine Kraqevo se nalazi u sredwem toku reke Zapadne Morave i dowem toku reke Ibra. Ovo podru~je zahvata i dowi tok reke Gruè i cele slivove reka: Lopatnice, Ribnice i ûkojeva~ke reke.

Kraqeva~ka kotlina je ograni~ena sa svih strana planinama i wihovim pobr|em. Teritorija op{tine ima izduèn oblik pravca jugozapad-jugoistok, a pruà se izme|u planine êmerna (1579m) na jugozapadu i Gledi}kih planina (922m) na severoistoku. Vododelnice ovih planina ~ine prirodnu granicu op{tine na ovim delovima. Na jugu se

LEAP Kraqevo 15


op{tina prostire do planine Studene (1356m), a na jugoistoku do planine Go~ (1124m), na severozapadu do planine Jelice, a na severu do Kotlenika.

Najnià ta~ka op{tine nalazi se na izlasku Zapadne Morave sa teritorije op{tine Kraqevo i iznosi 185m, a najvi{a na planini Rado~elo i iznosi 1643m.

U pogledu reqefa ve}i deo teritorije op{tine Kraqeva je neravan, talasast, ispresecan rekama, potocima i re~icama. Ima mnogo nagiba, jaruga, a samo ~etvrtina podru~ja op{tine pripada ravni~arskom terenu.

Grad Kraqevo se razvio na {irokom dnu kotline, na mestu gde se Ibar uliva u Zapadnu Moravu i nalazi se na nadmorskoj visini od 203-208m.

Blizina vode, {umom bogati tereni, veliko prostranstvo plodnog aluvijalnog zemqi{ta, kao i saobra}ajna otvorenost lokacija na sve ~etiri strane dolinama reka, bili su osnovni razlozi za naseqavawe. Naseqa Zapadnog Pomoravqa ~ine jednu celinu. Formirana su u pro{irewima dolina reka i u sli~nim prirodnim sredinama, koje su uslovile i sli~an dru{tveni razvitak. Dolina Zapadne Morave je naime, pravac pogodan za komunicirawe, naro~ito zbog mogu}ih popre~nih veza dolinom pritoka. Zato su sva naseqa Zapadnog Pomoravqa me|usobno povezana, a funkcije im se proìmaju.

U Kraqeva~kom podru~ju izraèna su dva osnovna klimatska tipa: nizijska umereno kontinentalna klima i visinska planinska klima. Uticaj umereno kontinentalne klime iz Panonske nizije, koja se odlikuje hladnim zimama i toplim a dosta suvim letima, ovde je izraèn zbog vazdu{nih strujawa koja dopiru dolinom Zapadne Morave. Me|utim zbog blizine planina ona je dosta modifikovana. Visinsku klimu ~ak i na niìm padinama karakteri{u dosta duge o{tre zime, s velikom koli~inom snega i leta sa ne{to vi{e padavina. Izuzetan uticaj na ovo podru~je ima i klima koja prodire sa juga, {to se naro~ito zapaà u naglom topqewu snega u prole}e.

Prose~na godi{wa temperatura vazduha je 11,1 oC, a prose~na temperatura vazduha u vegetacionom periodu je 17,6 oC.

Zima je godi{we doba sa prose~nom temperaturom od 1,2 oC, prose~nom koli~inom padavina od 152,6mm (20,36%) i maksimalnim vrednostima prose~ne relativne vla`nosti vazduha od 82%.

Temperature letwih meseci prose~no su najvi{e (20,3 oC). Tada se izlu~i i najve}a koli~ina padavina, prose~no 233,7mm ili 31,18% od ukupne godi{we koli~ine. Vrednost relativne vla`nosti vazduha najniè su tokom leta (68%).

Prose~na koli~ina padavina iznosi 794,4mm. U vegetacionom periodu padne prose~no 436,6mm padavina ili ne{to vi{e (58,26%) od polovine ukupnih godi{wih padavina.

Na osnovu prose~nih vi{egodi{wih vrednosti temperature vazduha i koli~ine atmosferskih padavina, kao i relativne vla`nosti vazduha, klima na{e op{tine moè se okarakterisati kao umereno topla i umereno vla`na. Wu karakteri{u prili~no blage zime, pri ~emu je zemqi{te sne`nim pokriva~em za{ti}eno od ja~eg hla|ewa, te ne dolazi do wegovog zamrzavawa, ~ak ni u plitkom povr{inskom sloju. Posledica toga je da se u zemqi{tima tokom ~itave zime intenzivno odvijaju pedogenetski procesi. Leto je, pak dosta toplo, s veoma neujedna~enim rasporedom padavina tokom pojedinih godina. Maksimum padavina javqa se u periodu maj-jun, koji smewuje suv period jul-septembar. Ono {to posebno karakteri{e reìm vlaèwa ove kotline je veoma neujedna~en raspored padavina tokom raznih godina, tj izraèno je smewivawe vla`nih i su{nih godina.

LEAP Kraqevo 16


REONIZACIJA SA ASPEKTA POQOPRIVREDNE PROIZVODWE

Klimatski i zemqi{ni ~inioci , kao i ekonomski uslovi pruàju mawe ili vi{e povoqne mogu}nosti za gajewe odre|enih useva. Najboqe kori{}ewe proizvodnog potencijala datog podru~ja je osnovni zadatak ~oveka, organizatora biqne proizvodwe. Poznavawe prirodnih uslova omogu}ava ne samo izbor pogodnih vrsta i sorti ve} i primenu adekvatnih agrotehni~kih mera, {to je uslov za postizawe visoke proizvodwe, dobrog kvaliteta, po ekonomi~nim cenama.

Na podru~ju op{tine Kraqevo najve}i udeo u povr{ini od 47,4% imaju poqoprivredni resursi, zatim slede {umski resursi sa 46,8% i ostali resursi i potencijali sa 5,8%. Od ukupne povr{ine podru~ja op{tine Kraqevo (1529,5km2 ili 150950ha) na poqoprivredno zemqi{te otpada 72498ha. Od toga orani~ne povr{ine zauzimaju 31,7% (23000ha), pa{wa~ke povr{ine 33,15% (24000ha), livade 24,8% (18000ha). Udeo pa{waka i livada u ukupnoj povr{ini poqoprivrednog zemqi{ta iznosi 57,9%. Ovaj podatak upu}uje na orijentaciju poqoprivredne proizvodwe u pravcu razvoja sto~arstva i proizvodwu sto~ne hrane.

Poqoprivrednom reonizacijom izdvojena su odre|ena podru~ja sli~nih proizvodnih uslova u mawe celine, a zatim izvr{en raspored biqne i sto~arske proizvodwe u skladu sa wegovim vladaju}im proizvodnim uslovima.

Teritorijalni razme{taj sto~arstva

Sto~arstvu se daje prioritetni zna~aj, zatim biqnoj proizvodwi koja je u funkciji

sto~arstva (radi obezbe|ewa dovoqno kvalitetne i jeftine sto~ne hrane), dok je vo}arstvo u odnosu na ove dve privredne grane zastupqeno mawe. Povrtarska proizvodwa rasprostrawena je u re~nim dolinama.

Prema prioritetu, shodno prirodnim uslovima u sto~arstvu, dominantno mesto ima govedarstvo, zatim sviwarstvo, pa ov~arstvo. Iako je govedarstvo najzna~ajnija grana sto~arewa i najrasprostrawenija u op{tini, zapaà se neravnomerna rasprostrawenost prema uslovima za razvoj govedarstva. Treba stvoriti uslove za intezivan razvoj govedarstva u ravni~arskim podru~jima sa tendencijom poboq{awa rasnog sastava goveda.

Sviwarska proizvodwa je tako|e, neravnomerno rasprostrawena prema uslovima za razvoj sviwarstva. Treba stvoriti uslove za intenzivan razvoj sviwarstva, na ravni~arskim terenima, gde je ina~e razvijena proizvodwa sto~ne hrane.

Ov~arstvo je ravnomernije zastupqeno na brdsko – planinskom podru~ju, tamo gde je ekstenzivna biqna proizvodwa.

Na teritoriji op{tine Kraqevo proizvodwa brojlera odvija se uglavnom na individualnim seoskim gazdinstvima.

Za razvoj p~elarstva postoje povoqni geografsko – klimatski uslovi na ovom podru~ju.

Teritorijalni razme{taj biqne proizvodwe

U dolinama Zapadne Morave, Ibra i Gruè kao i wihovih pritoka, na aluvijalnim ravnima locirane su orani~ne povr{ine sa ratarskom proizvodwom. Na ovim povr{inama najvi{e se gaje: p{enica, kukuruz, pasuq, krompir i ostale povrtarske kulture.

U pojasu brdskog dela teritorije, gde su locirani talasasto breùqkasti oblici reqefa kao {to su: ju`ni delovi Kotlenika, ju`ni delovi Gledi}kih planina, severni delovi Troglava, Stolova i Go~a razvijena je pored ratarske i vo}arska proizvodwa. U vo}wacima su najvi{e zastupqena stabla {qiva, jabuka, kru{aka, duwa, tre{awa, oraha i drugo. Na pogodnim mestima podizani su i vinogradi.

U niìm delovima Gledi}kih planina, Kotlenika, Troglava, êmerna, Stolova i Go~a razvija se proizvodwa krompira.

LEAP Kraqevo 17


LEAP Kraqevo 18


LEAP Kraqevo 19


LEAP Kraqevo 20


REONIZACIJA SEOSKIH MESNIH ZAJEDNICA NA OSNOVU PRIRODNIH KARAKTERISTIKA PODRU^JA I ZASTUPQENE STRUKTURE

POQOPRIVREDNE PROIZVODWE

Na osnovu prirodnih karakteristika podru~ja i zastupqene strukture proizvodwe izvr{ena je reonizacija teritorije op{tine Kraqevo na: 1. REON STOÂRSTVA koji obuhvata:

- Studeni~ki reon ( MZ: Studenica, Rudno, U{}e, Polumir, Savovo, Mlan~a, Tepe~i) - Reon Gok~anice ( MZ: Bare, Gok~anica, Kamenica) - Reon Bogutovca ( MZ: Toli{nica, Bresnik, Bogutovac, Lopatnica)

2. STOÂRSKO-VO]ARSKI REON koji obuhvata:

- Kotleni~ki reon (MZ: Tavnik, La|evci, Cvetke, Trgovi{te, Vitkovac, Pe~enog) - Gledi}ki reon (MZ: Milakovac, Le{evo, Ravanica, Goda~ica, Gledi}, Petropoqe,

Zakuta, Sibnica) 3. RATARSKO-POVRTARSKI REON

MZ: Samaila, Bapsko Poqe, Mrsa}, Musina Reka, Obrva, Adrani, Jar~ujak, Drak~i}i, îbukovac, Konarevo, @i~a, Mataru{ka Bawa, Ribnica, Kova~i, Metiko{i, Ratina, Vrba, Grdica, Vitanovac, ûkojevac, Stubal, Milo~aj, Popovi}i, Oplani}i, Sir~a, Dragosiwci, Milav~i})

4. VO]ARSKI REON

MZ: (Ro}evi}i, Progorelica, Vrdila, Bukovica, Lazac) Reon sto~arstva odlikuje:

- visoka nadmorska visina - zastupqenost pa{wa~kih povr{ina i livada - ekstenzivan na~in proizvodwe (najvi{e zastupqena ispa{a) - donekle rasan sastav stoke - sve ve}i trend razvoja p~elarstva

Sto~arsko-vo}arski reon odlikuje se:

- prirodnim karakteristikama za proizvodwu vo}arskih kultura (na ju`nim, prisojnim stranama), s tradicijom u proizvodwi {qiva i jabuka

- visokom nadmorskom visinom - zastupqeno{}u pa{waka i livada - ekstenzivnim na~inom proizvodwe (najvi{e zastupqena ispa{a) - donekle rasnim sastavom stoke

Ratarsko- povrtarski reon odlikuje se:

- malom nadmorskom visinom - ravni~arskim krajem ispresecanim ve}im ili mawim rekama u moravskom i

ibarskom slivu koji najvi{e pogoduje za proizvodwu ovih kultura i daje mogu}nost za potpunu primenu agrotehni~kih mera obzirom da se radi o aluvijalnom pedolo{kom sastavu zemqi{ta

Vo}arski reon odlikuje se:

- izvanrednim prirodnim uslovima za vo}arsku proizvodwu - zastupqena je intenzivna proizvodwa s trendom stalnog usavr{avawa - hladwa~a za vo}e locirana je u ovom reonu (Vrdila)

LEAP Kraqevo 21


Veliki problem ovih reona je: - nedovoqno iskori{}eno poqoprivredno zemqi{te - nedovoqno iskori{}eni poqoprivredni potencijali planine Stolovi gde postoje

uslovi za ekstenzivan ali i jeftin razvoj sto~arstva - nepostojawe prera|iva~ke industrije za poqoprivredne proizvode - pretvarawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra|evinsko

VIZIJA PRIGRADSKIH I SEOSKIH MESNIH ZAJEDNICA

Kreirawe vizije MZ do 2015 god. predstavqa jedan od prvih koraka ka identifikovawu problema sa aspekta ekologije.

Vizija zajednice je koncept slike zajednice kakvu weni stanovnici èle da vide u budu}nosti.Treba isko~iti iz sada{wih problema i sagledati budu}nost. Vizija promovi{e smelo, stvarala~ko i ma{tovito razmi{qawe koje moè voditi ka korenitim promenama u budu}nosti.

LEAP je ustvari put od sada{weg stawa ka viziji.Dobro osmi{qena vizija nudi sjajnu mogu}nost angaòvawa qudi sa lokalnog nivoa na putu ka dostizawu zami{qenog.

Ovako su definisali “viziju” svojih lokalnih sredina predsednici prigradskih i seoskih MZ, do 2015 godine:

- Legalizovani seoski vodovodi sa stalnim pra}ewem kontrole kvaliteta vode; - Ura|ene kanalizacione mreè ili propisni sengrupi gde nije rentabilno

sprovesti kanalizaciju; - Organizovan na~in odno{ewa sme}a; - Kontrolisana upotreba hemijskih sredstava za za{titu biqa; - Izgra|eni sistemi za navodwavawe; - Efikasan sistem protivgradne za{tite; - Organizovan otkup poqoprivrednih proizvoda; - Svrsishodno kori{}ewe domova kulture u skladu sa potrebama MZ; - Ure|ene seoske {kole; - Ure|ena seoska grobqa; - Asfaltirani seoski putevi; - Postavqeni sistemi rasvete pored seoskih puteva; - Predstavnici MZ na pravi na~in ukqu~eni u funkcionisawe rada lokalne

samouprave; - Seoske MZ opremqene sadràjima kao {to su po{ta, zdravstvene, veterinarske

stanice i pred{kolske ustanove; - Izgra|eni sportski tereni;

LEAP Kraqevo 22


PROCENA STAWA

Procena stawa ìvotne sredine daje sliku stawa ìvotne sredine kakva je ona danas.

To je prva zajedni~ka aktivnost u okviru koje weni u~esnici formiraju sliku o tome gde su najve}i problemi i opasnosti za zajednicu, koji su ograni~avaju}i faktori u wihovom re{avawu i koje probleme bi trebalo hitno re{avati.

Procena stawa ìvotne sredine moè da sadrì i analizu nekih dodatnih pitawa, podatke o uticaju koji na ìvotnu sredinu imaju odre|ene ustanove i institucije, kao i aktivnosti koje te ili druge organizacije treba da preduzimaju na sanirawu i poboq{awu postoje}eg stawa.

Podru~je op{tine Kraqevo obuhvata 68 MZ od kojih 60 pripada prigradskim naseqima i seoskoj sredini.

Na osnovu dobijenih podataka preko osmi{qenog Upitnika o stawu ìvotne sredine koje su predsednici MZ popunili u kancelariji Odseka LEAP-a iz oblasti: vodosnabdevawa, odlagawa sme}a, privrede, infrastrukture, organizacije stanovni{tva i dr.- identifikovani su problemi.

Na osnovu sistematske obrade podataka dobijena je procena stawa. Od 60 seoskih MZ, podatke nam je dostavila 41 MZ, dok se preostalih 19 nije

odazvalo pozivu Odseka LEAP-a, a to su: MZ U{}e, Polumir, Savovo, Mlan~a, Tepe~i, Bare, Gok~anica, Ro}evi}i, Progorelica, Vrdila, Vitkovac, Toli{nica, Bogutovac, Lopatnica, Kamenica, Le{evo, Goda~ica, Petropoqe, Zakuta i Sibnica.

Nadamo se da }e ove MZ naknadno popuniti Upitnike, da }e prepoznati svoje interese da se wihova problematika defini{e u LEAP-u, kako bi i za wih Odsek LEAP-a u narednom periodu uradila male EAP-e (ekolo{ke akcione planove).

PIJA]E VODE

Na osnovu analize Upitnika, koji su u Odseku LEAP-a popunili predsednici mesnih zajednica, utvr|eno je da je prioritet me|u problemima u seoskim MZ – vodosnabdevawe.

Uvod

Voda je nezamenqiva ìvotna namirnica. Imaju}i u vidu da je voda najvitalniji resurs, ~ija je dostupnost sve ograni~enija, ona se pravilno mora tretirati kao dobro od op{teg interesa i mora se koristiti racionalno, vi{ekratno i vi{enamenski.

Vodni resurs se defini{e sa aspekta tri komponente: koli~inom vode, wenim kvalitetom i poloàjem u prostoru. Upravo ova tri parametra uzrokuju vremensku, prostornu i koli~insku neravnomernost u distribuciji vode, a {to zapravo stvara probleme u ve}ini naseqa po pitawu preraspodele vode zadovoqavaju}eg kvaliteta.Potreba za zajedni~kim snabdevawem vodom, odnosno za javnim vodovodom, izraènija je ukoliko jedno naseqe raste,postaje ve}e i gu{}e naseqeno. Snabdevawe jednog takvog naseqa, ne moè zavisiti od pojedina~nih izvori{ta vode, kao {to su izvori, bunari ili cisterne maloga kapaciteta, iz kojih se snabdeva jedno doma}instvo ili mali broj doma}instava u blizini.Porast koncentracije stanovni{tva oteàva postavqawe bunara koji daju vodu zadovoqavaju}eg kvaliteta, a isto tako sve je teè do}i do nezaga|ene atmosferske ili povr{inske vode, tako da pojedina~no snabdevawe vodom postaje nemogu}e. Na taj na~in nastaje potreba da se za svako ve}e i gu{}e naseqe traì izvori{te koje }e zadovoqiti sve potrebe za vodom u nasequ i po koli~ini i po kvalitetu.Ovakvo izvori{te se bira tako da se budu}im razvojem naseqa ono ne dovede u pitawe, i da u doglednoj budu}nosti zadovoqi potrebe za vodom u nasequ. Ponekad naseqa, koriste i vi{e od jednog izvori{ta, jer je te{ko na jednom izvori{tu na}i dovoqnu

LEAP Kraqevo 23


koli~inu vode ili je neekonomi~no ~itavo naseqe snabdevati vodom samo sa jednog mesta. Tako nastaju javni vodovodi, kojima se sa nekoliko izvori{ta dovodi voda do naseqa i tu preraspodequje svim potro{a~ima.

Seoski vodovodi

Seoskim vodovodom se smatra sistem za snabdevawe vodom za pi}e seoskog naseqa koji ima ure|eno i za{ti}eno izvori{te, kaptaù, ure|aj za pripremu vode, rezervoar, i razvodnu mreù.

Seoskim vodovodom se smatra onaj vodovod koji snabdeva najmawe 5 doma}instava, odnosno 20 korisnika. Za svaki seoski vodovod ponaosob treba utvrditi broj korisnika, da li poseduje odgovaraju}u tehni~ku dokumentaciju, da li se kontroli{e potro{wa vode preko mernih ure|aja i da li se kontroli{e higijenska ispravnost vode.

Javni vodovod u izvesnim slu~ajevima moè predstavqati i jedini na~in da se stanovni{tvu nekog kraja obezbedi zdravqe. Me|utim, javni vodovod moè predstavqati i veliku opasnost, ukoliko je on lo{e projektovan, lo{e izveden ili se wime neispravno rukuje ili nastupe neredovne prilike (slegawe terena, preterano velike dilatacije cevi, poplave, zemqotresi,ispirawe posteqice cevi, pra`wewe mreè usled nedostatka vode i dr.). Wime se mogu brzo preneti klice, zarazne bolesti i pro{iriti se na ~itavo naseqe za veoma kratko vreme u vidu epidemije.

Na kvalitet vode za pi}e mogu uticati atmosferske vode, {tale, septi~ke jame, deponije, kanalizacije i sli~no.

Tako|e kvalitet vode umnogome zavisi od geolo{kih karakteristika stena iz kojih voda izvire i postoji mogu}nost da u sebi ima nedozvoqen sadràj nekih elemenata koji {tete zdravqu qudi (hemijska neispravnost).

Voda za pi}e mora biti higijenski ispravna, {to zna~i da svojim fizi~kim, hemijskim i biolo{kim osobinama zadovoqava propisane standarde Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e. Higijenska ispravnost vode za pi}e utvr|uje se: osnovnim, periodi~nim i pregledom vode na novim vodozahvatima, kao i na osnovu higijensko-epidemiolo{kih indikacija. Laboratorijske preglede vode za pi}e rade ovla{}ene zdravstvene ustanove.

Laboratorijska ispitivawa vode imaju pravi zna~aj samo u slu~ajevima kada su vodni objekti ura|eni i odràvaju se na propisan na~in i kada su pod stalnim sanitarnim nadzorom. U suprotnom, analiza jednog ili vi{e uzoraka sa vodnih objekata koji nisu pod stalnim nadzorom daje nam uvid u trenutni kvalitet vode tog vodnog objekta, ali nam ne daje za pravo da takav vodni objekat smatramo bezbednim. Pored laboratorijskih analiza neophodno je izvr{iti i inspekciju vodnog objekta i uo~iti eventualne propuste (u gra|evinskom smislu, u zonama sanitarne za{tite, u na~inu odràvawa, dezinfekcije i sl.), koji bi mogli da dovedu do zaga|ewa vode za pi}e.

Popravqawe, odnosno promena hemijskog sastava vode za pi}e vr{i se samo u fabrikama vode, zahtava visoka ulagawa i prakti~no je mogu}a samo na sistemima za vodosnabdevawe gradova, odnosno velikog broja potro{a~a. Kod mawih vodovoda i individualnih vodnih objekata uticaj na hemijski sastav vode je prakti~no nemogu}, odnosno neisplativ, pa je jedino re{ewe ispitivawe sastava vode pre upotrebe i periodi~no pra}ewe u toku upotrebe kako bi se blagovremeno otkrila hemijska neispravnost.

Neke od naj~e{}ih zaraznih i parazitskih bolesti koje se mogu preneti putem vode za pi}e su: kolera, trbu{ni tifus i paratifus, bacilarna i amebna dizenterija, bakterijski i virusni gastroenteritisi, de~ja paraliza, zarazna ùtica, crevni paraziti i dr. Najva`nije bolesti koje nastaju usled poreme}aja u hemijskom sastavu vode su: endemska gu{avost (nedostatak joda), kamen u mokra}nim putevima (vi{ak nekih jediwewa kao {to su sulfati, kalcijum), akutna trovawa (te{ki metali-olovo, kadmijum,ìva, arsen, kao i pesticidi i drugi otrovi).

Kada se uzme u obzir zna~aj vode za ~oveka, koli~ina vode koju ~ovek mora da unese u organizam ili da upotrebi na druge na~ine, raznovrsnost izvora vodosnabdevawa, broj i

LEAP Kraqevo 24


LEAP Kraqevo 25

vrsta uzro~nika bilo zaraznih bilo nezaraznih bolesti koje se mogu preneti putem vode i wihova sveprisutnost u ìvotnoj sredini, kao i sve brojniji izvori zaga|ewa voda i smawewe koli~ine zdrave pija}e vode na zemqi, moè se zakqu~iti da je rizik od oboqevawa usled kori{}ewa higijenski neispravne vode za pi}e realan i visok i da ne prestaje potreba za preispitivawem i dopuwavawem mera za obezbe|ivawe zdrave vode za pi}e.

Kopani bunari

U na{im krajevima naj~e{}e kori{}en izvor za vodosnabdevawe individualnih doma}instava je kopani bunar. Higijenski bunar, koji vodu uzima sa drugog ili tre}eg vodonosnog sloja, izbegavaju}i prvi vodonosni sloj koji je naj~e{}e pod uticajem povr{inskih voda i zaga|iva~a, i koji je izgra|en na odgovaraju}i na~in, obezbe|uje dovoqne koli~ine higijenski ispravne vode za pi}e za jedno ili vi{e doma}instava.

Najpre, mesto gde se kopa bunar treba da bude uzvodno i dovoqno udaqeno od izvora zaga|ewa (septi~ke jame, {tale, grobqa, ekonomskih delova doma}instva, kanala, i sl.). Dubina kopanih bunara se kre}e od 5-40m i prilikom kopawa treba nastojati da se do|e do drugog vodonosnog sloja, koji je, kao {to je napred re~eno, daleko povoqniji i bezbedniji za dobijawe higijenski ispravne vode. Bunar se zida kamenom ili betonskim prstenovima (ciglu treba izbegavati zbog toga {to se vremenom rastvara u vodi) uz kori{}ewe cementnog maltera kao veziva. Standardno je pre~nik bunara 1m. Oko zidova bunara treba da postoji sloj od 30cm gline kako bi se spre~ilo prodirawe i uticaj povr{inskih voda i zaga|ewa kroz prve vodopropusne slojeve tla.Dno bunara je sa~iweno od slojeva kamena, {qunka i peska kroz koje se voda filtrira, a ne dolazi do zamu}ewa jer se pesak ne nalazi na povr{ini.Iznad tla visina zidova bunara treba da bude oko jedan metar i da postoji krov koji spre~avaju direktno prodirawe atmosferskih voda, predmeta i ìvotiwa u bunar, ali i omogu}avaju za{titu od sun~evog zra~ewa koje pospe{uje stvarawe mahovine na zidovima.

Okolina bunara u pre~niku od oko 3 metra se betonira sa nagibom od bunara i kanalom po spoqwem obodu kako bi se omogu}ilo oticawe prosute vode i atmosferskih voda daqe od zidova bunara.

Procena stawa

Na podru~ju seoskih MZ op{tine Kraqevo ima oko 1307 seoskih vodovoda preko

kojih se vodom snabdeva oko 50% seoskog stanovni{tva. Ostalo stanovni{tvo kao izvor vodosnabdevawa koristi bunare, hidrofore i ru~ne pumpe.

Efekti primene zakonskih propisa i op{tinske odluke dosta su slabi, jer ~iwenice ukazuju da je od 41 obra|ene MZ legalizovano samo 5 seoskih vodovoda.

Vodovodima niko ne gazduje. Seoskim vodovodima ne upravqa Javno komunalno preduze}e “Vodovod” Kraqevo. Voda je van redovne kontrole od strane ovla{}enih ustanova, {to dovodi u pitawe higijensko-sanitarnu ispravnost vode za pi}e.

Jednokratno je ura|ena analiza vode u 45 seoskih osnovnih {kola od kojih se 25 snabdeva iz seoskog vodovoda, 14 iz bunara sa hidroforom, a 6 iz lokalnog vodovoda.

Ova analiza je pokazala da je u 6 osnovnih {kola voda bakteriolo{ki neispravna, dok je hemijska neispravnost vode tako|e evidentirana u 6 osnovnih {kola.


LEAP Kraqevo 26

AKCIONI PLAN — voda za pi}e PROBLEM: Seoski vodovodi van redovne kontrole vode za pi}e

Aktivnosti Nosilac aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/ pokazateqi za uspe{nost

1. Izvr{iti evidenciju stawa seoskih vodovoda

Komisija SO Kraqevo

Obilaskom terena izvr{iti procenu stawa seoskih vodovoda

Napravqen Katastar seoskih vodovoda

2. Osnivawe Mini komunalnih preduze}a koja }e se stru~no starati o seoskim vodovodima

Mini komunalna preduze}a

Osnivawem mini komunalnih preduze}a ponu|ena usluga seoskim mesnim zajednicama u vezi pravilnog gazdovawa wihovim vodovodima

Organizovano snabdevawe vodom iz seoskih vodovoda

3. Sprovo|ewe legalizacije seoskih vodovoda

Seoska MZ i Op{tinska uprava Kraqevo

Uprostiti proces legalizacije seoskih vodovoda od strane op{tinskih organa

Legalizovani seoski vodovod

4. Sprovedena permanentna kontrola ispravnosti vode za pi}e od strane ovla{}ene organizacije i informisawe javnosti

MZ koja ima vodovod, ZZZZ ili druga ovla{}ena organizacija

Sklopiti ugovor sa ovla{}enom organizacijom o permanentnoj kontroli vode za pi}e iz seoskih vodovoda i informisati javnost o kvalitetu vode

Sprovedena permanentna kontrola vode za pi}e; Ura|ena procena stawa o kvalitetu vode za pi}e svih seoskih vodovoda

5. Odluku o seoskim vodovodima usaglasiti sa Zakonom i definisati nadzor i odràvawe

Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti

Odeqewe za inspekcijske poslove, na osnovu iskustva u radu podnosi predlog Odeqewu za stambeno-komunalne delatnosti oko uskla|ivawa Odluke o seoskim vodovodima sa Zakonom i definisawa nadzora i odràvawa

Odluka o seoskim vodovodima uskla|ena za Zakonom i definisan nadzor i odràvawe

PROBLEM: Ne vr{i se permanentna kontrola kvaliteta vode iz bunara na seoskom podru~ju

Aktivnosti Nosilac

aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/

pokazateqi za uspe{nost 1. Edukacija stanovni{tva o potrebi permanentne kontrole vode za pi}e iz kopanih bunara i o potrebi kvalitetno ura|enih bunara

Odsek LEAP-a, Stru~na slu`ba ZZZZ, Mediji

Obilaskom terena i putem medija sprovesti edukaciju seoskog stanovni{tva o potrebi redovne kontrole vode za pi}e iz seoskih bunara

Ura|en katastar kopanih bunara koji zadovoqavaju potrebe korisnika za higijenski ispravnom vodom za pi}e


OTPADNE VODE

Uvod

Pri kori{}ewu vode za upotrebu u doma}instvu i pri obavqawu privredne delatnosti na seoskom podru~ju, kao i pri wenom kori{}ewu za razli~ite specifi~ne namene, wen kvalitet se mewa; mewa joj se temperatura, a mnogo ~e{}e od toga u wu se unose razli~ite materije, te ona postaje upotrebqena ili otpadna voda.

Adekvatnom preradom, otpadnim vodama moè se potpuno ili delimi~no, povratiti prvobitni kvalitet, pa se nakon toga mogu vratiti u prirodni resurs. Tako }e se voda ponovo u~initi raspoloìvom za novo kori{}ewe, i ta voda }e se smatrati upotrebqenom, ali ne i potro{enom.

Voda je prirodno op{te dobro, koje je sva~ije i ni~ije. Ekonomsko svojstvo voda dobije kao predmet kori{}ewa i upotrebe ili kao

destruktivni faktor koji je predmet ure|ewa i za{tite od vode i tre}e, kao prijemnik svih otpadnih materija iz qudskih aktivnosti, koja je predmet za{tite voda( od zaga|ewa). Da bismo danas imali upotrebqive vode potrebnog kvaliteta, moramo da uloìmo rad, pa iz tog proisti~e i weno ekonomsko svojstvo.

Obi~no je pitawe vodosnabdevawa naseqa usko povezano i sa pitawem tretirawa “ prqavih”- upotrebqenih voda. Ove vode sadrè sve otpatke svakida{wice, u suspendovanom ili rastvorenom obliku. Po{to su posluìle svojoj nameni u ku}i ili industriji i tom prilikom pokupile sve mogu}e otpatke mineralne i organske prirode, kao i mikroorganizme,u ovim vodama lako dolazi do truqewa. Ako na svom “ putu” pro|u pored nekog izvori{ta vode- eto nam problema! Mogu}e je ~ak da nam se trasa nekog javnog vodovoda “ukrsti” sa trasom upotrebqenih voda (koje na seoskom podru~ju obi~no oti~u- povr{inski).

Procena stawa Od 41 obra|ene seoske MZ,

- U 15 MZ postoji kanalizaciona mreà - Otpadne vode iz kanalizacione mreè se ispu{taju nepre~i{}ene u reke i potoke. - 80-tih godina postojao je pre~i{}iva~ otpadnih voda u Mataru{koj Bawi, ali zbog

neadekvatnog gazdovawa taj pre~i{}iva~ nije vi{e u funkciji. - Otpadne vode doma}instava koja nisu prikqu~ena na kanalizacionu mreù

nepre~i{}ene se ispu{taju u septi~ke jame, a odatle u kanale i reke, bez ikakvog predtretmana.

- Septi~ke jame uglavnom nisu ura|ene po propisu ( da imaju 2 prelivnika i talo`nik), a ~esto su na nepropisnoj udaqenosti od bunara, tako da zaga|uju i pija}e vode. Definisana je mogu}nost re{avawa otpadnih voda u seoskim sredinama koja je

ujedno i usagla{ena sa propisima Evropske Unije. Problem re{avawa otpadnih voda iz seoskih doma}instava, gde nije re{eno odvo|ewe otpadnih voda, moè se re{avati na vi{e na~ina:

1. Izradom mini postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Prema preporukama iz Evropskog zakonodavstva traì se ugradwa pre~i{}iva~a za sva naseqa koja su ve}a od 2000 stanovnika, sa posebnom pa`wom na podru~ja posebne osetqivosti. (npr. Prostor odre|en za vodosnabdevawe, rezervati prirode…)

2. Ugradwa mini postrojewa za pre~i{}avawe malih karakteristika od 10-1000 stanovnika, za delove seoskih naseqa gde je gustina naseqenosti velika, a nema dovoqan broj stanovnika za tehno-ekonomsku isplativost ve}ih postrojewa (izgradwu i odràvawe).

LEAP Kraqevo 27


LEAP Kraqevo 28

Postoji mogu}nost izrade individualnih vodonepropusnih armirano betonskih septi~kih jama za odlagawe otpadnih voda iz individualnih doma}instava, posebno u seoskim sredinama gde postoji dovoqna razu|enost. Septi~ka jama treba obavezno da sadrì komore za vrewe i trulewe, a prelivna voda se mora razlivati na infiltraciono poqe dovoqnih upijaju}ih karakteristika. Maksimalna zapremina jame je ograni~ena sa vi{e faktora i ne sme pre}i 25-28m3, u zavisnosti od vrste upijaju}eg tla i wegovih filterskih mo}i. Tako|e neophodan uslov jeste i postojawe 100% infiltracionih rezervi.


LEAP Kraqevo 29

AKCIONI PLAN — otpadne vode PROBLEM: Nere{eno pitawe odvo|ewa voda na seoskom podru~ju


1. Izgradwa fekalne kanalizacione mreè u gu{} naseqenim seoskim podru~jima gde je to opravdano

Mesna zajednica, komunalno preduze}e, Direkcija za planirawe i izgradwu “Kraqevo”

Na osnovu studije opravdanosti izgraditi kanalizacionu mreù u gu{}e naseqenim seoskim podru~jima

Seosko podru~je pokriveno kanalizacionom mreòm, gde god je to opravdano

2. Ugradwa mini postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda za sva naseqa ve}a od 2000 stanovnika, gde postoji ura|ena kanalizaciona mreà

MZ, Mini komunalno preduze}e

Davawem povoqnih kredita ili putem Predloga projekata obezbediti sredstva za nabavku i ugradwu postrojewa za pre~i{}avawe u sva seoska naseqa koja imaju kanalizaciju

Pre~i{}ena otpadna voda - ~iste reke na seoskom podru~ju

3. Izgradwa individualnih vodonepropusnih septi~kih jama u skladu sa standardima

Individualna seoska doma}instva

Edukovati stanovni{tvo o zna~aju izgradwe ovakvih sengrupa u ciqu za{tite podzemnih voda i ìvotne sredine

Izgra|ene septi~ke jame u skladu sa standardima

4. Pra`wewe otpadne vode iz sengrupa vr{iti filtracijom na ve}u povr{inu upijaju}eg tla

Individualno seosko doma}instvo

Edukovati stanovni{tvo o zna~aju pra`wewa vode iz septi~ke jame na ovaj na~in

Pra`wewe septi~kih jama u skladu sa standardima


OTPAD U SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA

Uvod

Pored problema vodosnabdevawa seoskih podru~ja zdravstveno higijenski ispravnom vodom za pi}e koji je apsolutni prioritet me|u problemima seoskih mesnih zajednica, problem otpada se name}e kao drugi problem koji prioritetno treba re{avati. Za oba problema je neophodno izdvojiti velika finansijska sredstva i treba ih re{avati “korak po korak”, gde za pojedine aktivnosti nisu potrebna velika ulagawa.

Ve}i deo seoskog podru~ja na teritoriji op{tine Kraqevo je izostavqen iz organizovanog ciklusa sakupqawa otpada. JKP “îsto}a” otpad sakupqa na delu teritorije Kovanluka, Kova~a, @i~e Konareva, Jar~ujka, îbukovca, u [umaricama, Sir~i, Ratini, U{}u, Studenici, Mataru{koj i Bogutova~koj Bawi. Oko 80% ukupne povr{ine teritorije op{tine Kraqevo nije obuhva}eno organizovanom uslugom odno{ewa sme}a, na kojoj ìvi oko 70% od ukupnog broja seoskog stanovni{tva.

Posledica toga je postojawe lokalnih smetli{ta u nekim selima, koja su sme{tena na neodgovaraju}im lokacijama. Stanovnici seoskog podru~ja se suo~avaju sa velikim brojem divqih |ubri{ta gde se nekontrolisano odlaè otpad. Plasti~ne boce i kese, konzerve, gume, elektri~ni ure|aji, name{taj, akumulatori, olupine automobila, pa i {pricevi i gaze iz zdravstvenih stanica neprestano zaga|uju ruralne oblasti.

Odlagawe otpada na otvorenim smetli{tima privla~i insekte, pacove, pse lutalice, ptice koje mogu biti prenosioci razli~itih epidemija i bolesti opasne po zdravqe stanovni{tva. Hemijska jediwewa i bakterije sa tih smetli{ta mogu prodreti u reke, da zagade pitku vodu i izazovu bolesti kod doma}ih ìvotiwa, da zagade vo}e i sadnice u doma}instvu.

Nekontrolisano spaqivawe otpada u “sopstvenim dvori{tima” zaga|uje vazduh tako {to se u atmosferu osloba|aju opasne hemikalije (dioksini, suspendovane materije, ugqen-monoksid, azotni oksidi, poliaromati~ni ugqovodonici, isparqiva organska jediwewa i hlorovodonik), koje se udi{u ili taloè na sadnicama ili u vodi, ulaze}i tako u lanac ishrane. Pepeo koji preostaje posle spaqivawa tako|e sadrì opasne sadràje te{kih metala, kao {to su ìva, olovo, hrom, arsen, koji mogu zagaditi vodu i u}i u lanac ishrane.

Sve ovo govori da nekontrolisano i nepravilno upravqawe otpadom izuzetno ugroàva zdravqe qudi i ìvotnu sredinu, a i prirodne resurse kao {to su {ume, poqoprivredno zemqi{te, rekreacione povr{ine, a u nekim slu~ajevima i kulturna dobra, te se time naru{ava i narodna ba{tina.

Procena stawa Na podru~ju seoskih mesnih zajednica Op{tine Kraqevo najve}e aktivnosti se

odvijaju u doma}instvima i poqoprivrednom sektoru, a najmawe u komercijalnom i maloj privredi. Izuzetak su strugare u u{}anskom i studeni~kom kraju (wih oko 30) koje svojom delatno{}u proizvode znatnu koli~inu strugotine. Strugotina se nepropisno odlaè pored puta i du` obala reka.

Pored otpada iz doma}instava, najvi{e je zastupqen poqoprivredni otpad. Najve}i deo organskog otpada se koristi u doma}instvima za ishranu stoke (otpad od hrane, seno), a ostali deo organskog otpada, kao i papir, zavr{ava kao gorivo za grejawe ili kuvawe.

Ekolo{ki najprakti~nije opcije za komunalni otpad na seoskom podru~ju treba da budu rezultat velikog broja opcija koje treba razmatrati i povratnih informacija sa javnih konsultacija.

Najboqe budu}e re{ewe je, svakako, pro{irivawe usluge organizovanog sakupqawa otpada i na seosko podru~je. Da bi se uslugom organizovanog izno{ewa sme}a, na na~in na koji se to danas radi, pokrila i seoska podru~ja, po proceni JKP “îsto}a” potrebno je

LEAP Kraqevo 30


nabaviti oko 1800 kontejnera. Konstantovano je da bi morao da se pove}a i vozni park namenskih vozila za izno{ewe sme}a i da se uvede smenski rad.

Korisno je razmotriti mogu}nost da se na teritoriji seoskih naseqa pripreme odre|eni javni platoi gde bi gra|ani odlagali komunalni otpad, otpad pogodan za reciklaù i kabast otpad (stari ure|aji iz doma}instva, {koqke starih automobila, eventualno staklenu ambalaù, stare gume, papir i sl.). Ove lokacije treba opremiti kontejnerima. Pretpostavqa se da bi ve}i deo gra|ana u seoskom podru~ju na putu u op{tinski centar na ovaj na~in odloìo i svoj otpad. Smatra se da bi ovo naro~ito koristili vlasnici malih privrednih subjekata (trgova~ke radwe, restorani i sl.). Neki od ovih platoa bi vremenom, u skladu sa Nacionalnom strategijom upravqawa otpadom prerasli u tkzv. pretovarne, tj. transfer stanice. Na ovaj na~in bi se koristila nestandardna i priru~na vozila (traktori, mawa vozila i sl.) kao podr{ka lokalnom sakupqawu otpada.

Poseban problem za organizovano sakupqawe otpada, predstavqaju naseqena mesta koja nisu najpristupa~nija za vozila za sakupqawe ili gde bi sakupqawe komunalnog otpada bilo neekonomi~no ili nemogu}e, naro~ito u zimskim uslovima. U takvim slu~ajevima sakupqawe bi se obavqalo tako {to bi se kontejneri locirali na odre|enim mestima. (dogovorenim sa op{tinskim vlastima i preduze}ima za sakupqawe). Korisnici bi donosili svoj otpad do mesta sakupqawa i odlagali bi ga u kontejnere. Odgovaraju}e lokacije za postavqawe kontejnera u ovom slu~aju su slede}e:

- na raskrsnicama gde se put sa ovog podru~ja ukr{ta sa putem ve}eg reda; - mesta pored puta na kojima sada qudi ilegalno odlaù otpad; - mesta ve}e koncentracije stanovni{tva dostupna automobilima (oko centra sela

itd.) i druga mesta preporu~ena od strane urbanista;

Jo{ jedan vid smawewa seoskog otpada bi bio kori{}ewe “ku}nog kompostirawa”. U prvoj fazi stanovnici seoskog podru~ja bi trebali da se obu~e kako sami da prave kompost u svojim doma}instvima. Na ovim podru~jima postoji zna~ajna koli~ina zelenog otpada od poqoprivrede, koga je korisno preraditi u ciqu ponovne upotrebe. Finalni proizvod-kompost moè se koristiti u poqoprivrednim procesima kao |ubrivo za zemqi{te, o ~emu }e Odsek LEAP-a preuzeti obavezu edukovawa stanovni{tva iz ove oblasti.

Poseban problem koji mora da se re{i predstavqa biohazardni otpad (medicinski otpad iz seoskih ambulanti i konfiskati iz klanica, kao i uginule ìvotiwe). Ta vrsta otpada za koji je potreban poseban tretman, naj~e{}e zavr{ava na obalama seoskih reka. Analizom Upitnika evidentirano je postojawe pet sto~nih grobnica. Le{eve uginulih ìvotiwa ubudu}e treba specijalnim vozilom JKP “îsto}e” odvoziti sa seoskog podru~ja i privremeno odlagati u novoizgra|enu jamu-grobnicu, u krugu deponije i zasipati kre~om. Ovo }e biti privremeno re{ewe, do izgradwe regionalne spalionice ili do iznalaèwa mogu}nosti za nekim drugim na~inom zbriwavawa ove vrste otpada, u skladu sa budu}im zakonskim odredbama.

Potrebno je da ambulante svoj medicinski otpad odlaù u odgovaraju}e vre}e, koje }e specijalno vozilo Zdravstvenog centra “Studenica” odre|enom dinamikom odvoziti sa ovog podru~ja na mesto gde }e ovakva vrsta otpada biti pravilno zbrinuta.

U ciqu uspostavqawa organizovanog sistema sakupqawa otpada iz seoskih doma}instava koji bi trebao da se uvede u slede}ih 5 godina, prvo }e se zabraniti odlagawe otpada na divqim deponijama i postepeno }e se uvesti kontejneri koji }e biti razme{teni po selima, a koja }e “îsto}a” ili neko drugo privatno komunalno preduze}e jednom nedeqno prazniti (prostorni razme{taj i dinamiku pra`wewa }e definisati Regionalni plan upravqawa otpadom). U me|uvremenu, da se smawilo {iroko rasprostraweno bacawe otpada uz puteve ili na divqe deponije, neophodno je razmotriti mogu}nost postavqawa kontejnera ve}ih zapremina na mestu gde se nalaze glavne divqe deponije, nakon wihovog ~i{}ewa ili sanacije, ~ime bi se omogu}ilo barem delimi~no zadràvawe odba~enog otpada i smawila mogu}nost daqih negativnih uticaja na okolinu ili zdravqe.

U skladu sa iskustvom centralno evropskih zemaqa u tranziciji, prednost predstavqa uvo|ewe privatizacije i u delatnost sakupqawa otpada. U tom slu~aju davalac

LEAP Kraqevo 31


LEAP Kraqevo 32

usluga nalazi interes da obezbedi kontejnere za sakupqawe koji se postavqaju na dogovorena mesta i otpremaju vozilima za transport i na taj na~in dobija materijalnu kompenzaciju za svoju delatnost.

Definisawe problema i rangirawe prioriteta

- JKP “îsto}a” pruà uslugu organizovanog odno{ewa sme}a na delu teritorije Kovanluka, Kova~a, @i~e, Konareva, Jar~ujka,îbukovca, u [umaricama,Sir~i, Ratini, U{}u, Studenici, Mataru{koj i Bogutova~koj Bawi. Oko 80% ukupne povr{ine teritorije op{tine Kraqevo nije obuhva}eno organizovanom uslugom odno{ewa sme}a, na kojoj ìvi oko 70% od ukupnog broja seoskog stanovni{tva.

- Ne postoji Odluka o komunalnom ure|ewu na seoskom podru~ju. - U svakoj od obra|ene 41 MZ, postoje divqe deponije. - U okviru ve} postoje}ih divqih deponija evidentirane su deponije koje su rezultat

rada strugara, klanica, kafana i dr. privrednih subjekata. - U okviru ve} postoje}ih divqih deponija evidentiran je opasan medicinski otpad. - Evidentirana je potreba za nabavkom oko 1800 kontejnera za seosko podru~je. - Evidentirana je potreba za izgradwom javnih platoa za prikupqawe komunalnog,

reciklabilnog i kabastog otpada. - Evidentirana je potreba za postavqawem kontejnera na pogodnim lokacijama za

organizovano sakupqawe otpada sa nepristupa~nih podru~ja. - Evidentirana je potreba za izgradwom privremene deponije strugotine u

u{}anskom i studeni~kom kraju i briketarnice ili postrojewa za kompostirawe. - Evidentirana je potreba za odvoèwem le{eva uginulih ìvotiwa sa seoskog

podru~ja.


AKCIONI PLAN — Otpad u MZ PROBLEM: Nepokrivenost seoskog podru~ja organizovanim odno{ewem sme}a


1. Nabavka 1800 kontejnera

JKP “îsto}a” i privatna komunalna preduze}a sa odgovaraju}om opremom

Planom i programom napraviti prostorni razme{taj kontejnera u skladu sa potrebama seoskog stanovni{tva

80-90% teritorije Op{tine Kraqevo pokriveno organizovanim odno{ewem sme}a

2. Izgradwa betoniranih javnih platoa za skupqawe komunalnog, otpada pogodnog za reciklaù i kabastog otpada

MZ, JKP “îsto}a”, Privatna preduze}a koja se bave otkupom recikliranog materijala

Opredeliti adekvatne lokacije za ove namene, izbetonirati platoe i stupiti u kontakt sa preduze}ima koja se bave otkupom recikliranog materijala

Pojedini javni platoi bi vremenom prerasli u transfer stanice i znatne koli~ine reciklabilnog materijala sa seoskog podru~ja bi bio otkupqen i prera|en kao sekundarna sirovina

3. Postavqawe kontejnera za mestima gde su nekada bile divqe deponije

JKP “îsto}a” i Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti

Na mestima o~i{}enih divqih deponija postaviti kontejnere, dok se ne pro{iri usluga organizovanog odno{ewa sme}a na ta podru~ja

Nepostojawe divqih deponija

4. Postavqawe kontejnera na odre|enim lokacijama za naseqa koja su nepristupa~na za vozila “îsto}e”

JKP “îsto}a”, lokalno stanovni{tvo koje ìvi na podru~jima koja nisu dostupna za organizovano sakupqawe otpada

Stanovni{tvo svojim vozilima daje podr{ku lokalnom sakupqawu otpada donose}i otpad do kontejnera koje je JKP ”îsto}a” postavila na odre|enim pristupa~nim lokacijama, u skladu sa uslovima Odeqewa za urbanizam, gra|evinarstvo i stamb.-kom. delatnosti

Re{eno odno{ewe sme}a za naseqa koja su nepristupa~na za vozila za sakupqawe sme}a ili nije ekonomi~no vr{iti uslugu odno{ewa sme}a zbog malog broja korisnika

5. Edukacija stanovni{tva o ku}nom kompostirawu

Odsek LEAP-a Edukovati lokalno stanovni{tvo o na~inu pravqewa ku}nog komposta u ciqu smawewa sme}a i dobijawa kvalitetnog organskog |ubriva

Smawewe “zelene mase” kao otpada i dobijawe kvalitetnog organskog |ubriva

6. Organizovati sakupqawe medicinskog otpada iz seoskih ambulanti

Zdravstveni centar “Studenica” - Kraqevo

Medicinski otpad se sakupqa u specifi~ne vre}e i odre|enom dinamikom odvozi sa seoskog podru~ja

O~i{}ene obale reka od medicinskog otpada

LEAP Kraqevo 33


LEAP Kraqevo 34

PROBLEM: Potreba odvoèwa le{eva uginulih ìvotiwa sa seoskog podru~ja

Aktivnosti Nosilac


pokazateqi za uspe{nost 1. Organizovati odvoèwe le{eva uginulih ìvotiwa sa seoskog podru~ja i privremeno odlagawe u jami-grobnici u krugu deponije

Seoske MZ, JKP “îsto}a”

Na poziv sa seoskog podru~ja JKP “îsto}a” specijalnim vozilom odvozi le{eve uginulih ìvotiwa i privremeno ih odlaè u jamu-grobnicu koja }e biti izgra|ena u krugu gradske deponije

Le{evi uginulih ìvotiwa se ne nalaze na divqim deponijama

PROBLEM: Nekontrolisano odlagawe strugotine u u{}anskom i studeni~kom kraju


1. Odre|ivawe lokacije za privremeno odlagawe strugotine u u{}anskom kraju

SO Kraqevo, “Srbija{ume” Uprava za za{titu ìvotne sredine i JKP “îsto}a”

Dogovor Op{tinske uprave sa “Srbija {umama” regulisati pravno kori{}ewe za ranije prepoznatu potencijalnu lokaciju za ovu namenu

Obezbe|ena lokacija za privremenu deponiju za odlagawe strugotina i o~i{}ene divqe deponije strugotina

2. Razmatrawe alternativnih tehnika za zbriwavawe strugotine (izgradwom briketarnice ili kompostirawem) — izradom fizibiliti studija

SO Kraqevo Izraditi fizibiliti studiju koja }e dati odgovor koji je na~in zbriwavawa strugotine najisplativiji

Trajno re{eno odlagawe strugotine i nema novih deponija strugotine


ZEMQI[TE

Uvod

Pod zemqi{tem podrazumevamo povr{inski sloj zemqine kore koji se stalno mewa u dinami~kim procesima pod uticajem klimatskih i biolo{kih faktora, kao i usled qudske aktivnosti.

Zemqi{ta su va`na osnova za ìvot, naro~ito na seoskom podru~ju. Ona snabdevaju vodom i hranqivim materijama biqke koje nas hrane i zadràvaju {tetne materije da ne prodru u podzemne vode. Zemqi{ta su na mnogobrojne na~ine ugroèna, pa je wihovo prou~avawe i za{tita jedan od najva`nijih zadataka za nauku, politiku i ~itavo dru{tvo.

U ekosferi, podru~ju na Zemqinoj povr{ini naseqenoj organizmima, zemqi{ta predstavqaju osnovu na kojoj je mogu} ìvot qudi i ìvotiwa:

- zemqi{ta su osnova za poqoprivrednu i {umarsku proizvodwu. - koriste se kao izvor sirovina( peska, {qunka, kre~a, gline itd.) - koriste se kao povr{ine za naseqa, saobra}aj, privredne objekte, oporavak i odmor

itd. Kori{}ewem zemqi{ta dolazi do poreme}aja ravnoteè izme|u pojedinih

pedogenetskih faktora, a ~ovek svojom aktivno{}u moè da pove}a ili smawi prirodnu otpornost zemqi{ta prema razli~itim vidovima wegove degradacije. Degradacija zemqi{ta se moè definisati kao skup procesa izazvanih ~ovekovom aktivno{}u koji smawuju sada{wi i budu}i potencijal zemqi{ta kao uslov opstanka ìvog sveta na na{oj planeti.

Degradacija moè biti uslovqena erozijom (odno{ewem zemqi{ta vodom, vetrom itd.), pogor{awem hemijskih procesa u zemqi{tu kao i pogor{awem fizi~kih i biolo{kih procesa u zemqi{tu.

Faktori obrazovawa zemqi{ta na ovom podru~ju su jako sloèni ~ime se i obja{wava pojava dosta razli~itih tipova i podtipova zemqi{ta na relativno malom prostranstvu.

Na obrazovawe dana{wih zemqi{ta Kraqeva~ke kotline pored reqefa, mati~nog supstrata i vode u mnogome su uticali klimatski faktori, vegetacija i sam ~ovek.

Degradacija zemqi{ta

Zemqi{te predstavqa sloèn biohemijski kompleks organskih i mineralnih jediwewa. Povr{insko zemqi{te jeste prema tome jedan ogroman laboratorijum u kome neprekidno traju najraznovrsniji prirodni procesi raspadawa stenovitog materijala i organskih materija biqnog i ìvotiwskog porekla.

U geohemijskom sastavu ve}ina zemqi{ta sadrì te{ke metale i druge {tetne elemente: olovo, kadmijum, arsen, ìvu, fluor, nikl, vanadijum, hrom kao i radioaktivne: cezijum, stroncijum i uran. Korisno ili {tetno delovawe svih nabrojanih elemenata ili wihovih jediwewa manifestuje se kroz sadràj wihovih lako rastvorqivih formi. Na koli~inu lako rastvorqivih oblika korisnih pa i {tetnih elemenata i jediwewa u najve}oj meri uti~e ~ovek, tako da moè da do|e i do neèqenih posledica ako se ne vodi ra~una. To se ogleda u akumulaciji raznih neèqenih elemenata, degradaciji plodnog zemqi{ta i odraàva na uspe{no gajewe biqaka, kvalitet qudske i ìvotiwske hrane i kvalitet voda. Zemqi{ta se tako mogu zaga|ivati:

- mineralnim |ubrivima, prili~no nepravilnim izborom vrste i koli~ine, - hemijskim sredstvima za za{titu biqa (pesticidi), - organskim |ubrivima (~vrsti i te~ni stajwak), - te{kim metalima (komunalni i industrijski otpad), - preko vazduha (mehani~ke ~estice i aerosoli: termoelektrane, hemijske industrije,

izduvni gasovi od automobila, dimwaci naseqa),

LEAP Kraqevo 35


- poplavnim i zalivnim vodama (filtracioni materijali, nepre~i{}ene gradske i industrijske vode),

- erozijama (javqaju se se~ama {uma, nepravilnim tretmanom biqnog pokriva~a, zapu{tenost i nepravilna obrada zemqi{ta). Glavni tipovi zemqi{ta op{tine Kraqevo, wihove najva`nije

karakteristike i degradacija

Zahvaquju}i uticaju raznovrsnih faktora u Kraqeva~koj kotlini se sre}e veliki broj tipova, podtipova i varijeteta zemqi{ta. Sa gledi{ta wihovog iskori{}avawa za poqoprivrednu proizvodwu i s obzirom na povr{ine na kojima su zastupqeni, najva`niji su:

1. Aluvijalna zemqi{ta

Rasprostrawenost

Ova zemqi{ta su rasprostrawena ~itavim tokom Morave u dowem delu toka Ibra po~ev od izlaska iz klisure “kod Lakta” na u{}u, Ibar i Morava su stvorili {iru aluvijalnu terasu tzv.Sija}e poqe.

Varijeteti ovih aluvijalnih zemqi{ta izdvojeni su na bazi dubine profila zemqi{ta i izraènosti pedogenetskih procesa u wima, pa tako imamo:

Duboki karbonatni aluvijum, najvi{e zastupqeno aluvijalno zemqi{te na teritoriji op{tine nalazi se pored Morave, Ibra, Gruè itd. a najvi{e u atarima sela Sir~e, Vitanovca, Vrbe(Vrbska ada), @i~e i Adrana.

Plitki karbonatni aluvijum, zauzima znatno mawe povr{ine od dubokog karbonatnog aluvijuma najve}im delom se nalazi u ataru sela Adrana i Sir~e, Konareva i @i~e i u daqem toku reke Ribnice.

Duboki bezkarbonatni aluvijum, zauzima ne{to vi{e terene moravske i ibarske aluvijalne ravni koji odavno nisu plavqeni.

Nalazi se u atarima Konareva, @i~e, Sija}eg poqa, Ratine, Vrbe i pored reke Gruè. Aluvijalna zemqi{ta su dosta heterogena. Da bi se sa~uvala wihova proizvodna vrednost neophodno je obezbediti navodwavawe. Tako|e treba napraviti racionalni sistem |ubrewa za svaku biqnu vrstu kako bi se sva hrana iskoristila u toku jedne vegetacije, da ne bi do{lo do gubitka hrane i zaga|ewa podzemne vode i celokupnog vodotoka, u prvom redu opasnim nitratima, te{kim metalima, pa i pesticidima, koji se koriste za za{titu biqaka.

2. Livadska zemqi{ta

Rasprostrawenost

Livadska zemqi{ta ~ine zemqi{ni pokriva~ vi{eg dela aluvijalne ravni Morave, Ibra, i Ribnice. Najve}u povr{inu ova zemqi{ta zauzimaju na podru~ju Grdice – Adrana – Mrsa}a, s leve i desne strane puta Kraqevo – La|evci oko Sir~e, Oplani}a, ataru Ribnice, Mataru{ke bawe i Vrbe. Ova zemqi{ta pokrivaju stare terase Morave, Ibra i Ribnice nadmorske visine194-204m.Pored Morave se nalaze na ne{to mawim visinama nego pored Ibra. Geolo{ku podlogu livadskih zemqi{ta ~ine uglavnom aluvijalni nanosi Morave i Ibra.

Ova zemqi{ta su dosta plodna, ali je wihovo iskori{}avawe oteàno naro~ito za ozime useve zbog duèg zadràvawa vode na wima. Da bi se iskoristila produktivna sposobnost ovih zamqi{ta neophodno je uraditi kontrolu plodnosti tj. sadràj

LEAP Kraqevo 36


najva`nijih biqnih hraniva kako se primena |ubriva ne bi vr{ila napamet i time daqe o{tetila wihovu plodnost.

3. Smonice

Rasprostrawenost

Cela povr{ina pod smonicama na podru~ju Kraqeva~ke kotline moè se podeliti u tri kompleksa.Prvi, ujedno i najve}i nalazi se na podru~ju Vitanovca, Pe~enoga i Vitkovca pored puta i pruge Kraqevo – Kragujevac i du` reke Gruè. Drugi kompleks smonice se nalazi na podru~ju Lopatnice i Vrdila, a tre}i u predelu severno od ûkojevca oko doweg toka Ravani~ke reke.

Smonice su malo prou~ena i ispitana zemqi{ta na teritoriji Op{tine. One su zemqi{ta dobrih hemijskih osobina (bogata su biqnim hranivima i humusom), ali su lo{ih fizi~kih osobina u prvom redu: vodno-vazdu{nih osobina i strukture. Radi toga se moraju popraviti, {to se postiè pravilnom obradom, |ubrewem i plodoredom.

4. Pseudoglej

Rasprostrawenost

Jedno od najrasprostrawenijih zemqi{ta u Kraqeva~koj kotlini zauzima povr{inu oko 18000ha. Nalazi se u tri ve}a kompleksa i to: Ratarsko imawe, Grdi~ka kosa, Jar~ujak, Drak~i}i, deo Konareva, Vrdila do Vrdilske reke.

Drugi kompleks se nalazi ju`no i jugoisto~no od Kraqeva u podru~ju Kovanluka, Ratine, Jovca, Dragosiwaca, Vrbe, Kru{evice. Tre}i mawi kompleks zahvata podru~je Ro}evi}a, Stubla, Popovi}a, Mrsa}a.

Ovo zemqi{te je dosta prou~eno. Karakteri{u ga lo{e fizi~ke i hemijske karakteristike. Pre svega: velika kiselost, smawen sadràj humusa, mawak hranqivih elemenata (pre svega fosfora), lo{e vodno-vazdu{ne osobine. Radi toga ova zemqi{ta s obzirom da su rasprostrawena uglavnom na ravni~arskom reqefu, a prinosi gajenih biqaka su redovno niski, treba meliorisati odnosno popraviti primenom: kalcifikacije, humifikacije, fosfatizacije, rigolovawa, podrivawa i razrivawa.

5. Lesivirano ( ilimerizovano ) zemqi{te ( luvisol )

Rasprostrawenost

Ova zemqi{ta su zastupqena u istom kompleksu sa pseudoglejnim zemqi{tima u koja i prelaze pa ih je te{ko od wih razgrani~iti.

Rasprostrawena su na ne{to vi{im terenima, terasama Zapadne Morave i Ibra. No, izvesni kompleksi ovih zemqi{ta su zastupqeni i na raznom delu Kraqeva~ke op{tine Rudno – Bzovik – planina Rado~elo, te oko manastira Studenica.

Ono je zastupqeno na ne{to vi{im terenima, boqih fizi~kih a lo{ijih hemijskih osobina. Karakteri{e ga izraèna kiselost, mawak biqnih hraniva naro~ito fosfora i visok sadràj Mn (mangana), Ni (nikla) i Cr (hroma), radi ~ega se moraju proveriti pristupa~ni oblici ovih elemenata da se ne bi te{ki metali akumulirali u plodovima i u lancu ishrane ugrozili zdravqe qudi.

LEAP Kraqevo 37


6. Kiselo sme|e zemqi{te

Rasprostrawenost

Najvi{e rasprostraweno na Gledi}kim planinama, atarima sela Le{eva, Ravanice, Goda~ice, oko Rudna – Rodo~ela – Mlan~e.

Glavni problem ovih zemqi{ta je wihova sklonost eroziji. Radi toga treba preduzeti odre|ene mere pri wihovom iskori{}avawu (pravilna obrada na nagibima, setva, |ubrewe, nega, plodored i zatravwivawe). Ova zemqi{ta su dosta kisela, pa je ograni~eno gajewe ode|enih biqnih vrsta.

7. Humusno silikatno zemqi{te (ranker)

Rasprostrawenost

Najve}i kompleks ovih zemqi{ta nalazi se na Stolovima, na podru~ju Bogutovca, Bogutova~ke bawe i Stan~e, zatim okolina U{}a, oko manastira Studenice i svuda gde je geolo{ka podloga serpentin.

Ovo su plitka i slabo produktivna, uglavnom planinska zemqi{ta, jako siroma{na u hranqivim elementima, naro~ito u kalijumu i fosforu. Imaju dosta magnezijuma i hroma, {to moè biti toksi~no za biqke, pa treba proveriti pristupa~ne oblike ovih elemenata pri gajewu odre|enih biqaka da ne bi do{lo do wihovog trovawa a preko wih i do trovawa qudi.

Procena stawa zemqi{ta Zemqi{ta na teritoriji Op{tine Kraqevo dugogodi{wim iskori{}avawem i nepravilnom primenom |ubriva, pesticida i drugih egzogenih faktora su dobrim delom degradirana:

- Na ve}em delu teritorije Op{tine Kraqevo, preko 60% zastupqena su kisela zemqi{ta.

- Daqe zaki{eqavawe ovih zemqi{ta (padawem kiselih ki{a, kori{}ewe fiziolo{ki kiselih |ubriva) dovodi do ograni~ewa svih biqnih vrsta na ovim zemqi{tima. U uslovima kisele reakcije ispoqava se poja~ano dejstvo vodonikovih, aluminijumovih i manganovih jona na biqke {to uslovqava propadawe useva na ovim zemqi{tima.

- U uslovima kisele reakcije sve je ve}a pojava i drugih te{kih metala koji iz zemqi{ta preko lanca ishrane mogu dospeti u qudski organizam.

- U najve}em delu ispitivanih zemqi{ta ukqu~uju}i i {iri obod kraqeva~ke doline prisutni su i te{ki metali iznad MDK (maksimalno dozvoqene koncentracije) predvi|ene Pravilnikom iz 1994. godine. Od te{kih metala po ukupnom sadràju najvi{e su zastupqeni mangan, nikl, hrom, gvo`|e, itd.

- Ve}ina zemqi{ta pokazuju i nizak sadràj humusa (naj~e{}e 2 do 3%). - Zemqi{ta su slabo obezbe|ena fosforom {to je ograni~avaju}i ~inilac dobijawa

visokih prinosa gajenih biqaka na wima. - Ne postoji strategija monitoringa kontrole kvaliteta zemqi{ta. - Nepo{tuju se zakonske regulative na lokalnom nivou koja ure|uje prekomerno

{irewe naseqa na zemqi{tima vi{eg boniteta. - Promenu namene poqoprivrednog zemqi{ta ne prate studije o uticaju na ìvotnu

sredinu. - Ne po{tuju se zakonski propisi, odluke na lokalnom nivou o kori{}ewu

poqoprivrednog zemqi{ta na na~in koji omogu}ava o~uvawe fizi~kih, hemijskih a naro~ito biolo{kih svojstava i za{titu od zaga|ivawa, a da pritom pruàju maksimalne proizvodne rezultate.

LEAP Kraqevo 38


LEAP Kraqevo 39

- Nedovoqno su osposobqene stru~ne slu`be za rad na terenu (Zavodi i poqoprivredne stanice) za pruàwe usluga i saveta svim korisnicima poqoprivrednog zemqi{ta, a posebno za pravilno kori{}ewe ve{ta~kih |ubriva i sredstava za za{titu biqa

- Ne postoji zakonska obaveza za vlasnike i korisnike poqoprivrednog zemqi{ta da vr{e agro-hemijske analize uz regulisawe na~ina finansirawa (dràva, op{tina).

Identifikacija problema i izvla~ewe prioriteta

1. Neophodno je da se realizuje osnovna hemijska analiza – kao obavezna mera (kako bi

se na bazi tih analiza odredile potrebne koli~ine |ubriva za |ubrewe pojedinih biqnih vrsta) – azotnom metodom odre|ivati azot, na osnovu tih analiza primewivati azotna |ubriva za prihrawivawe.

2. Neophodno je edukovati poqoprivredne proizvo|a~e o na~inu primene i koli~ini |ubriva (na osnovu utvr|ene osnovne analize zemqi{ta kako bi se spre~ilo toksi~no dejstvo na biqke).

3. U daqoj perspektivi treba pratiti {tetne i opasne materije (pra}ewe {tetnih i opasnih materija treba pratiti periodi~no i kontinuirano u akreditovanim laboratorijama).

4. S obzirom da imamo mogu}nosti za izvoz biolo{ki vredne hrane na inostrano trì{te, treba pratiti u zemqi{tu i ostale zaga|iva~e (ostatke pesticida u zemqi{tu i druge organske zaga|iva~e u skladu sa Pravilnicima o proizvodwi zdrave hrane).

5. S obzirom da na trì{tu ima veliki broj mineralnih |ubriva treba omogu}iti da se kontroli{e sadràj aktivnih materija, kao i na~in wihove upotrebe.

6. Neophodno je da se na nivou Skup{tine op{tine razmi{qa o potrebi opremawa laboratorije u Zavodu za poqoprivredu “Ibar”, kao i da se edukuje kadar za potrebne analize vezane za kvalitet zemqi{ta, primenu mineralnih |ubriva i pesticida, {to bi poqoprivrednim proizvo|a~ima omogu}ilo wihovu pravilnu primenu.

Na bazi kompletnih prou~avawa zemqi{ta, na teritoriji Op{tine Kraqevo, na

terenu i wihovih parametara treba uraditi pojedina~ne pedolo{ke karte, i to:

1. kartu rasprostrawenosti najrazli~itijih tipova i podtipova zemqi{ta na teritoriji Op{tine,

2. kartu kiselosti i alkalnosti zemqi{ta, 3. kartu osnovnih agrohemijskih karakteristika, 4. kartu opasnih i {tetnih materija i 5. kartu radioaktivnosti.


LEAP Kraqevo 40

AKCIONI PLAN — Zemqi{te u MZ PROBLEM: Potreba za formirawem laboratorije za osnovne hemijske analize zemqi{ta i |ubriva u Zavodu za poqoprivredu “Ibar” Kraqevo


1. Odrediti osnovne elemenate u zemqi{tu — azot, fosfor, kalijum

Zavod za poqoprivredu, individualni poqoprivredni proizvo|a~i

Uzorkovani materijal ispitan u laboratoriji Zavoda za poqoprivredu

Usluga pruèna velikom broju poqoprivrednih proizvo|a~a

2. Odrediti pH zemqi{ta Zavod za poq., individualni poq. proizvo|a~i

Uzorkovani materijal ispitan u laboratoriji Zavoda za poq.


3. Odrediti aktivne materije u mineralnim i organskim |ubrivima

Zavod za poqoprivredu, individualni poqoprivredni proizvo|a~i

Uzorkovani materijal ispitan u laboratoriji Zavoda za poqoprivredu


4. Obavestiti poqoprivrednie proizvo|a~e preko sredstava informisawa o po~etku pruàwa usluga Zavoda za poqoprivredu o gore navedenim analizama

Zavod za poqoprivredu, Mediji

Putem sredstava informisawa obave{tavaju se poqoprivredni proizvo|a~i o gore navedenim analizama i popularnoj ceni usluga

Informisano poqoprivredno stanovni{tvo

PROBLEM: Ne pruà se adekvatna stru~na pomo} poqoprivrednim proizvo|a~ima u ciqu pove}awa prinosa i poboq{awa kvaliteta poqoprivrednih proizvoda


1. Integrisawe svih stru~nih slu`bi na teritoriji op{tine Kraqevo u ciqu pruàwa adekvatne stru~ne pomo}i

Zavod za poqoprivredu, Poqopr. {kola, Poqop. apoteke, Zem. zadruge, Odsek LEAP-a

Obilaskom terena Organizovawem tribina Predavawem preko medija [tampawem biltena

Edukovano poqopr. stanovni{tvo Pove}an prinos Poboq{an kvalitet poqopr. proizvoda na teritoriji op{tine Kraqevo


SAOBRA]AJ NA TERITORIJI OP[TINE KRAQEVO Uvod Saobra}aj, posebno lokalni za ve}inu seoskih podru~ja predstavqa uslov i

indikator socijalnog i ekonomskog razvoja, odnosno organizacije mreè naseqa i sistema seoskih centara. Neizgra|enost lokalne putne mreè je zna~ajan faktor pasivizacije sela i spontanog formirawa novih naseqa du` regionalnih i magistralnih saobra}ajnica. Podru~je op{tine Kraqevo ispresecano je magistralnim saobra}ajnicama.

Op{tina Kraqevo se moè podeliti na pojedine teritorijalne celine koje su sa samim gradom i me|usobno povezane,pre svega,mreòm magistralnih i regionalnih,kao i mreòm lokalnih i nekategorisanih puteva.

Ti reoni bi bili:

1. Kraqevo-â~ak (La|evci), 2. Kraqevo-â~ak (Samaila), 3. Kraqevo-Kaona, 4. Kraqevo-U{}e-Ra{ka, 5. Kraqevo-Go~, 6. Kraqevo-Vrwa~ka Bawa, 7. Kraqevo-Kragujevac, 8. Kraqevo-Vitanovac-ûkojevac-Stubal.

Naseqa iz 1. reona povezana su sa Kraqevom magistralnim pravcem Beograd-

Kraqevo, tzv. ”Ibarska magistrala” na koji se prikqu~uju svi lokalni i nekategorisani putevi sa tog podru~ja. Ibarska magistrala je u fazi detaqne rekonstrukcije koju je neophodno dovr{iti,a {to se ti~e lokalnih i nekategorisanih puteva (pre svega ovih prvih) neophodno je redovno i kvalitetno wihovo odràvawe.

Naseqa iz 2. reona povezana su sa Kraqevom, pre svega,regionalnim putem Kraqevo-â~ak preko Samaila na koji se ukqu~uju svi lokalni i nekategorisani putevi tog kraja. Pomenuti regionalni put je u takvom stawu da je neophodna wegova kompletna rekonstrukcija. U tom smislu je neophodno da op{tinski organi pokrenu inicijativu na republi~kom nivou za takvom intervencijom, a po mogu}nosti i da u~estvuje sa delom sredstava da bi se ta rekonstrukcija {to pre izvela.

Lokalni putevi ovog kraja su na pojedinim deonicama dosta o{te}eni {to zahteva ozbiqne intervencije radi wihovih popravki kao i redovno i kvalitetno godi{we odràvawe.

3. Sa regionalnog puta Kraqevo-Samaila-â~ak koji je gore opisan, odvaja se regionalni put Drak~i}i-Kaona, koji je glavna komunikacija za naseqa tre}eg regiona. Ovaj put ima dosta o{te}ewa na pojedinim deonicama pa je potrebno izvr{iti ozbiqne popravke na tim delovima. Obzirom da se radi o regionalnom putu,potrebno je da op{tina Kraqevo podstakne republi~ke organe da se ovakve intervencije i izvedu.

Tako|e je potrebno da u narednom periodu izvr{i asfaltirawe neasfaltiranog lokalnog puta Lazac-Bukovica.

4. Naseqa sa ovog podru~ja povezana su sa Kraqevom magistralnim pravcem Kraqevo – Ra{ka, regionalnim putem U{}e – Ivawica, lokalnim putevima Bogutovac – Toli{nica i Studenica – Rudno, kao i mreòm nekategorisanih puteva.

Magistralni pravac Kraqevo – Ra{ka se trenutno detaqno rekonstrui{e {to }e zna~ajno pove}ati brzinu i kvalitet putovawa, a smawiti wegovo vreme.

LEAP Kraqevo 41


Regionalni put U{}e – Ivawica je prvih 15km u dobrom stawu, ali je ostali deo puta do ivawi~ke op{tine neasfaltiran, pa je neophodno izvr{iti asfaltirawe i tog dela i time omogu}iti kvalitetnu komunikaciju ovog kraja sa ivawi~kom op{tinom.

Tako|e je neophodno izvr{iti asfaltirawe lokalnog puta Studenica – Rudno ~ime bi se omogu}io razvoj turizma i sto~arstva na ovom podru~ju, pogodnim za te delatnosti.

Na ovom podru~ju je potrebno izvr{iti i asfaltirawe dela regionalnog puta koji vodi od Ibarske magistrale do sela Gok~anica.

Lokalni put Bogutovac – Toli{nica, iako je asfaltiran velikim delom, na pojedinim deonicama je u tako lo{em stawu da je neophodna wegova rekonstrukcija, kao i asfaltirawe neasfaltiranog dela puta do sela Toli{nica.

5. Regionalni pravac Kraqevo – Go~ je od mesta Kamenica do Go~a u tako lo{em stawu da je neophodna wegova hitna i detaqna rekonstrukcija. Kako je Go~ glavno kraqeva~ko izleti{te i turisti~ki centar ove op{tine, neophodno je da se sa op{tinskog nivoa pokrene hitna inicijativa za pokretawe ovih radova.

Tako|e je neophodno izvr{iti asfaltirawe 5km lokalnog puta Kamenica – Sokoqa, do mesta gde se zavr{ava SKI-staza, kako bi se i na taj na~in pospe{io razvoj turizma na Go~u.

LEAP Kraqevo 42


LEAP Kraqevo 43

6. Naseqa ovog regiona su sa Kraqevom povezana magistralnim pravcem Kraqevo – Kru{evac, koji je u dobrom stawu, ali je neophodna popravka i odràvawe lokalnih i nekategorisanih puteva sa ovog podru~ja koji imaju puno o{te}ewa i udarnih rupa. Tako|e je neophodna i rekonstrukcija Kovanlu~ke ulice koja je u veoma lo{em stawu, a preko koje komunikaciju sa gradom ostvaruje veliki broj stanovnika.

7. Naseqa sa ovog podru~ja povezana su sa gradom magistralnim pravcem Kraqevo-Kragujevac, koji je u veoma lo{em stawu,sa dosta klizi{ta i udarnih rupa, tako da je neophodna wegova rekonstrukcija u narednom periodu.

Pored toga na ovom podru~ju je neophodno izvr{iti asfaltirawe lokalnih puteva za Zakutu i Milakovac na kojima je ve} izgra|ena odgovaraju}a podloga.

[to se ti~e ostalih puteva na ovom podru~ju,neophodno je vr{iti wihovu redovnu popravku i odràvawe, a u skladu sa mogu}nostima i asfaltirawe pojedinih pravaca.

8. Naseqa sa ovog podru~ja su povezana sa gradom regionalnim putem Vitanovac-ûkojevac-Stubal, koji se ukqu~uje na magistralni pravac Kraqevo-Kragujevac, kao i mreòm lokalnih puteva za Gledi}, Goda~icu, Ravanicu.

Na lokalnim putevima, na ovom podru~ju, postoje deonice koje su ozbiqno o{te}ene i koje zahtevaju detaqne popravke, a cela mreà zahteva kvalitetno i redovno odràvawe.

Na teritoriji op{tine Kraqevo ima oko 300km lokalnih puteva. Svi ne zadovoqavaju kriterijume da budu lokalni put. Treba preispitati mreù lokalnih puteva i deo lokalnih puteva prebaciti u nekategorisane puteve.

[to se ti~e samog gradskog podru~ja,kao imperativ za naredni period postavqa se izgradwa najmawe jednog mosta preko Ibra,obilaznice oko grada,kao i rekonstrukcije glavnih gradskih saobra}ajnica.

Analizom Upitnika evidentirano je da u 24 MZ postoji sistem rasvete. Generalno je naveden problem potrebe pro{irewa i uvo|ewa novih pravaca sistema rasvete, kao {to je evidentiran i problem niskonaponske mreè trafoa. Samo u 14 MZ se redovno kre{e rastiwe pored puta.


AKCIONI PLAN

PROBLEM: Rekonstrukcija regionalnih puteva na teritoriji Op{tine Kraqevo

Aktivnosti Nosilac aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/

pokazateqi za uspe{nost 1. Rekonstrukcija regionalnog puta Kraqevo-Samaila-â~ak

Republi~ka Direkcija za puteve; Skup{tina Op{tine Kraqevo

Na inicijativu Skup{tine Op{tine Kraqevo Republi~ka Direkcija za puteve pristupa rekonstrukciji

Rekonstruisan reginalni put Kraqevo-Samaila-â~ak

2. Rekonstrukcija regionalnog puta Kraqevo-Go~


Na inicijativu Skup{tine Op{tine Kraqevo Republi~ka Direkcija za puteve pristupa rekonstrukciji

Rekonstruisan reginalni put Kraqevo-Go~

3. Asfaltirawe dela puta U{}e-Ivawica


Na inicijativu Skup{tine Op{tine Kraqevo Republi~ka Direkcija za puteve pristupa asfaltirawu dela puta

Asfaltiran deo puta U{}e-Ivawica

PROBLEM: Potreba preispitivawa mreè lokalnih puteva (na osnovu tehni~kih mogu}nosti i va`nosti)

Aktivnosti Nosilac aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/

pokazateqi za uspe{nost 1. Preispitivawe sada{we mreè lokalnih puteva sa definisawem nove mreè lokalnih puteva

Skup{tina Op{tine Kraqevo; MUP Kraqevo; Komisija za saobra}aj i puteve

Na predlog LEAP-a definisati stru~nu Komisiju za saobra}aj i puteve koja }e preispitati sada{wu mreù lokalnih puteva i definisati novu mreù lokalnih i nekategorisanih puteva

Definisana mreà lokalnih puteva koja }e se kvalitetno odràvati; Definisana mreà nekategorisanih puteva

2. Asfaltirawe lokalnog puta Studenica-Rudno

Skup{tina Op{tine Kraqevo; Direkcija za planirawe i izgradwu Kraqevo; JKP “Putevi”

Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti asfaltirawu lokalnog puta Studenica-Rudno

Asfaltiran put Studenica-Rudno

LEAP Kraqevo 44


LEAP Kraqevo 45

3. Asfaltirawe prvih 5 km lokalnog puta Kamenica-Sokoqa


Na osnovu potrebe razvoja turizma i boqe kori{}ewa kapaciteta ski-staze pristupiti asfaltirawu ovog dela puta

Asfaltirano prvih 5 km puta Kamenica-Sokoqa

4. Rekonstrukcija i asfaltirawe lokalnog puta Bogutovac-Toli{nica


Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti rekonstrukciji i asfaltirawu lokalnog puta Bogutovac-Toli{nica

Rekonstruisan i asfaltiran lokalni put Bogutovac-Toli{nica

5. Asfaltirawe lokalnog puta Bukovica-Lazac


Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti asfaltirawu lokalnog puta Bukovica-Lazac

Asfaltiran lokalni put Bukovica-Lazac

6. Asfaltirawe lokalnog puta Dragosiwci-Staro selo- Vrane{i


Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti asfaltirawu lokalnog puta Dragosiwci-Staro selo-Vrane{i

Asfaltiran lokalni put Dragosiwci-Staro selo-Vrane{i

7. Asfaltirawe lokalnog puta Straòvica-Drlupa-Goda~ica


Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti asfaltirawu lokalnog puta Straòvica-Drlupa-Goda~ica

Asfaltiran lokalni put Straòvica-Drlupa-Goda~ica

PROBLEM: Nepostojawe op{tinskih odluka i neusagla{enost postoje}ih sa Zakonom o putevima


1. Izrada op{tinske Odluke o lokalnim putevima,

SO Kraqevo, Stru~ne slu`be za saobra}aj, Odeqewe za urbanizam i stambeno- komunalne delatnosti

Na predlog stru~nih slu`bi Odeqewe za urbanizam izra|uje Predlog Odluka koje usvaja SO Kraqevo

Done{ena op{tinska Odluka o lokalnim putevima

2. Uskla|ivawe op{tinske Odluke o nekategorisanim putevima sa Zakonom o putevima

SO Kraqevo, Stru~ne slu`be za saobra}aj, Odeqewe za urbanizam i stambeno- komunalne delatnosti

Na predlog stru~nih slu`bi Odeqewe za urbanizam izra|uje Predlog Odluka koje usvaja SO Kraqevo

Usagla{ena Odluka o nekategorisanim putevima sa Zakonom o putevima


OSTALI VITALNI SADR@AJI JAVNOG STANDARDA

Pored saobra}aja u ve}ini sela nedostaju i ostali vitalni sadràji javnog standarda, sem donekle sadràja osnovnog {kolstva i snabdevawa, a sa najkriti~nijim stawem u oblasti zdravstva i socijalnog starawa.

Jedan od va`nih preduslova za razvoj seoskih mesnih zajednica predstavqa razvoj stru~nih poqoprivrednih i veterinarskih slu`bi koje omogu}avaju da se na organizovan, efikasan i racionalan na~in prenose dostignu}a nauke i struke u praksi. Od 41 obra|ene MZ, samo u 14 postoji veterinarska stanica, i samo u 14 postoji zdravstvena stanica.

U 15 MZ postoji po{ta, dok je PTT mreà odli~no razvijena na gotovo celoj teritoriji op{tine Kraqevo.

U 27 MZ postoji Dom kulture od kojih se samo 8 koristi svrsishodno. Ukupna povr{ina svih domova kulture na seoskom podru~ju je 17500m2. Svi domovi su u jako lo{em stawu i zahtevaju rekonstrukciju i privo|ewe nameni koja je u skladu sa potrebama lokalnog stanovni{tva.

Mreà {kola je uglavnom dobro razvijena. Od 41 obra|ene MZ, 34 imaju {kolu. Problem je {to ve}ina {kola zahteva rekonstrukciju (30 {kola ima pija}u vodu, a 27 ima sanitarni ~vor). Najve}i problem je konstantno opadawe broja |aka u postoje}im {kolama.

Evidentiran je i nedostatak mreè pred{kolskih ustanova na seoskom podru~ju. Veliki problem sa kojim se susre}e seosko stanovni{tvo je problem seoskih

grobaqa. Na teritoriji Op{tine Kraqevo egzistira oko 200 grobaqa kojima niko ne gazduje. Grobqa su uglavnom neure|ena (bez ograde, kapije, vode, staza itd.). Pre 10-ak godina Op{tinska uprava Kraqevo je formirala komisiju koja je imala zadatak da evidentira postoje}a grobqa i napravi katastar seoskih grobqa. Me|utim, zbog nedostatka finansijskih sredstava, komisija je prestala sa radom, prethodno obradiv{i oko 50-ak grobaqa (20-30% od ukupnog broja na teritoriji op{tine Kraqevo). Tada su evidentirani problemi nedostatka prostora, mogu}nosti pro{irewa, izgradwa nove lokacije i sl.

Obradom upitnika u Odseku LEAP-a od anketiranih 41 MZ utvr|eno je da je 19 grobaqa ure|eno, a 22 zahtevaju ure|ewe i pro{irewe. Za ostale MZ nemamo podatke.

Direkciji za planirawe i izgradwu Kraqeva, za ovu godinu, podnet je zahtev od strane 4 MZ: Ravanica, Gorwa Ribnica, îbukovac – za izdvajawe sredstava za nova grobqa i Drak~i}i – za pro{irewe. Tom prilikom je uo~eno nepostojawe planske dokumentacije, pa su ove MZ upu}ene na pribavqawe potrebnih urbanisti~kih dokumenata (plan detaqne regulacije) i projektne dokumentacije.

Ve}ina predsednika MZ je iskazala potrebu za uslugama projektantske stru~ne slu`be, oformqene od strane Skup{tine op{tine. Ta projektantska slu`ba bi izra|ivala projekte za potrebe izgradwe pojedinih infrastrukturnih sistema na podru~ju seoskih MZ, a po povoqnoj ceni ili kreditirawem iz Buxeta Skup{tine op{tine. Izrada projektne dokumentacije u dana{wim uslovima je skupa za seosko stanovni{tvo, a bez we se ne moè konkurisati za finansijska sredstva. Tako, svake godine se javqa paradoks da se ne potro{e sva sredstva iz Fonda Direkcije namewena Programom za pojedine seoske MZ, zbog toga {to nemaju spremnu projektnu dokumentaciju. Ove godine nije realizovano 25% sredstava predvi|enih Programom Direkcije za ove namene.

Evidentirano je veliko nezadovoqstvo seoskog stanovni{tva sistemom protivgradne za{tite. Zakonom o elementarnim nepogodama propisan je na~in rada lokalne samouprave za sanirawe i eliminisawe istih. Postupaju}i u skladu sa tim Zakonom lokalna samouprava je preduzela sve mere predvi|ene ovim Zakonom. Obrazovana je Op{tinska komisija koja vr{i procenu {teta kod fizi~kih i pravnih lica izazvanih elementarnim nepogodama. U svim dosada{wim slu~ajevima komisija je izlazila na lice mesta, utvr|ivala ~iweni~no stawe na osnovu kojih je lokalna samouprava, nadle`na ministarstva i Vlada odobravala sredstva za sanirawe {tete po kojoj su o{te}ena lica delimi~no obe{te}ena nov~anim iznosima.

LEAP Kraqevo 46


LEAP Kraqevo 47

Kompletna protivgradna za{tita je u nadle`nosti Hidrometeorolo{kog zavoda. On ima svoje ispostave za teritoriju op{tine Kraqevo, to je centar Be{waja kod Kragujevca. Teritoriju Op{tine Kraqevo pokriva 25 protivgradnih stanica sa potpunom opremqeno{}u. Lokalna samouprava je u skladu sa Zakonom o za{titi biqa poslove procene i izve{tavawa prenela na Zavod za poqoprivredu “Ibar” Kraqevo svojom Skup{tinskom Odlukom. Predlog za adekvatno re{ewe ovog problema je osigurawe poqoprivrednih gazdinstava.

Predsednici MZ su tako|e naveli da je problem na seoskom podru~ju i to {to je veoma mali broj bazena za osoku propisno re{en. Tako se zaga|uju podzemne vode i okolna zemqi{ta. Ovaj problem }e se regulisati dono{ewem Odluke o komunalnom ure|ewu na seoskom podru~ju, kojom }e se izme|u ostalog regulisati:

- na~in i uslovi dràwa stoke - na~in i uslovi odlagawa stajskog |ubriva - definisawe rastojawa jama za osoku i stajskog |ubriva od bunara i stambenih

objekata - obaveza izgradwe istih

Od 41 obra|ene MZ, 17 se nalazi u plavnoj zoni. Skup{tina op{tine treba da

donese Odluku o usvajawu Elaborata: 1. Plan za odbranu od poplava i 2. Plan za odbranu od erozije, ura|enih od strane Instituta” Jaroslav êrni”. Nakon toga, treba doneti Odluku da se uradi operativni plan na bazi ovih elaborata, i to Plan regulacije i Plan plavne zone. Tako|e treba da se defini{e erozivno podru~je (opredequje se~u {ume), popi{u parcele i napravi plan gazdovawa na antierozivan na~in.

Evidentirana je i potreba izgradwe sistema za navodwavawe, i to u 15 MZ lokalnog, a u 8 MZ regionalnog karaktera.

Evidentiran je veliki problem oko nelegalne eksploatacije {qunka na podru~jima MZ, kroz ~iju teritoriju proti~u reke Ibar i Morava. Dobijen je popis onih koji vr{e eksploataciju {qunka, kao i opreme koju koriste, {to je prosle|eno republi~koj vodoprivrednoj inspekciji u ~ijoj je nadle`nosti ova problematika.

Organizovawe stanovni{tva na seoskom podru~ju

Stanovnici seoskih MZ su ukqu~eni u dono{ewe odluka na nivou svoje MZ putem zborova, saveta MZ, sastanaka i sl. Analizom Upitnika je utvr|eno da samo 20 MZ smatra da su na pravi na~in ukqu~eni u dono{ewe odluka vezanih za svoju MZ, kao i za funkcionisawe na nivou op{tine. MZ su slabo me|usobno povezane u organizacionom smislu, tako da se name}e potreba boqe me|usobne organizovanosti MZ-a, u ciqu re{avawa wihove specifi~ne problematike u okviru institucija lokalne samouprave. Analizom Upitnika evidentirana je nota ose}aja zapostavqenosti seoskog stanovni{tva u odnosu na gradsko.


AKCIONI PLAN za vitalne sadràje javnog standarda

PROBLEM: Neure|enost seoskih grobaqa


1. Formirawe op{tinske Komisije radi izrade Katastra seoskih grobaqa

SO Kraqevo, Komisija za seoska grobqa

Obilaskom terena evidentirati postoje}a grobqa, snimiti stawe i izraditi Katastar

Ura|en Katastar seoskih grobaqa

2. Postoje}u Odluku o grobqima i sahrawivawu uskladiti sa Zakonom

SO Kraqevo, Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti

Na predlog i na osnovu iskustva sa terena komunalne inspekcije Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti uskla|uje Odluku o grobqima i sahrawivawu

Postoje}a Odluka o grobqima i sahrawivawu uskla|ena sa Zakonom

PROBLEM: Formirawe stru~ne slu`be za izradu projektne dokumentacije za infrastrukturne objekte na podru~ju seoskih mesnih zajednica


2. Formirawe projektantske slu`be od strane Skup{tine Op{tine Kraqevo radi pruàwa usluga seoskim MZ

SO Kraqevo Stru~na projektantska slu`ba Direkcija Savet MZ

Izrada projektne dokumentacije za potrebe prioritetnih infrastrukturnih sistema na podru~ju seoskih MZ uz mogu}nost kreditirawa izrade projekata

Spremna projektna dokumentacija u skladu sa prioritetima svake MZ

LEAP Kraqevo 48


PROBLEM: Potreba izrade Odluke o komunalnom ure|ewu na seoskom podru~ju

Aktivnosti Nosilac aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/ pokazateqi za

uspe{nost 1. Izrada Odluke o komunalnom ure|ewu na seoskom podru~ju, u smislu: - komunalnog otpada - na~ina i uslova dràwa stoke - na~ina i uslova dràwa stajskog |ubriva - definisawe rastojawa septi~kih jama, poqskih VC-a, jama za osoku od bunara i stamb. objekata - odràvawa seoskih vodovoda - odràvawa putnih kanala za odvod atmosferskih voda (i kroz privatne posede) - odràvawa ulica i puteva

Skup{tina Op{tine Kraqevo; Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo, stambene i komunalne delatnosti; Komunalna inspekcija

Odeqewe za inspekcijske poslove, na osnovu iskustva u radu podnosi predlog Odeqewu za stambeno-komunalne delatnosti koje ira|uje Predlog Odluke i stavqa na dnevni red Skup{tine Op{tine radi usvajawa

Doneta Odluka o komunalnom ure|ewu na seoskom podru~ju

PROBLEM: Potreba izrade Plana regulacije i Plana plavne zone, kao i definisawe erozivnog podru~ja, na osnovu ura|enog Elaborata: 1. Plana za odbranu od poplave i 2. Plana za odbranu od erozije

Aktivnosti Nosilac


pokazateqi za uspe{nost 1. Dono{ewe Odluke o usvajawu Elaborata: 1. Plana za odbranu od poplave i 2. Plana za odbranu od erozije, ura|enih od Instituta “ Jaroslav êrni”

SO Kraqevo Na osnovu gotovih Elaborata doneti Odluku o usvajawu istih radi izrade operativnog plana

Usvojeni Elaborati

2. Dono{ewe Odluke o izradi Plana regulacije i Plana plavne zone i definisawu erozivnog podru~ja

SO Kraqevo, Institut “Jaroslav êrni”

Izradom operativnog plana na bazi Elaborata, poveriti posao Institutu “Jaroslav êrni” oko izrade Plana regulacije i Plana plavne zone i oko definisawa erozivnih podru~ja

Ura|eni planovi, Mogu}nost kreditirawa iz Fonda Ministarstva za vodoprivredu, gazdovawe zemqi{tem na antierozivan na~in

LEAP Kraqevo 49


LEAP Kraqevo 50

PROBLEM: Potreba boqeg organizovawa seoskih mesnih zajednica me|usobno i usmerenog ka Skup{tini Op{tine


1. Izna}i modus boqe me|usobne organizovanosti seoskih MZ usmerenog ka u~estvovawu u dono{ewu odluka preko svojih predstavnika u SO Kraqevo

SO Kraqevo, Saveti MZ

Zajedni~kim dogovorom svih predstavnika seoskih MZ definisati oblik adekvatnog u~e{}a u funkcionisawu SO Kraqevo

Sve MZ na pravi na~in ukqu~ene u funkcionisawe lokalne samouprave


PRIVREDNI RAZVOJ OP[TINE KRAQEVO BAZIRAN NA POTENCIJALIMA RURALNOG PODRU^JA

Podru~je op{tine Kraqevo obiluje prirodnim i kulturno - istorijskim vrednostima zna~ajnih kao potencijal za razvoj seoskog i bawskog turizma, sa mogu}no{}u integrisawa poqoprivrede sa turizmom.

Op{tina Kraqevo poseduje resurse neophodne za razvoj svih vidova kontinentalnog turizma. Najva`niji resursi na ovom podru~ju su: 1. Prirodni:

- Termalni i termomineralni izvori - Reke Ibar i Morava - Planine Go~ i Stolovi

2. Antropogeni: - Spomenici kulture - Grad kao posebna celina - Selo - Manifestacije kulture

Na osnovu postoje}ih resursa mogu}i pravci razvoja turizma op{tine Kraqevo su:

- bawski turizam (Mataru{ka, Bogutova~ka i Sir~anska bawa koje za sad nemaju definisan status bawe)

- planinski turizam (potencijali: planina Go~, Stolovi, Rudno i Trgovi{te) - seoski turizam U bawskom turizmu treba izvr{iti promenu sadràja boravka (bawa kao mesto za

odmor i zdravih qudi; osavremeniti zdravstveno-le~ili{ne funkcije). Planinski turizam treba osmisliti kroz sportsko-rekreativne, nau~no-nastavne i

izletni~ke sadràje. Seoski turizam je neohodno definisati kroz koncept razvoja u smislu kori{}ewa

postoje}ih doma}instava kao nosioca razvoja ili se opredeliti za stvarawe novih kompleksa tipi~ne arhitekture i sadràja. Na ovo pitawe treba da odgovori budu}a izrada Strate{kog plana razvoja turizma na teritoriji op{tine Kraqevo.

Teritorija op{tine Kraqevo obiluje velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika koji svojom lepotom i zna~ajem privla~e turiste iz svih krajeva na{e zemqe.

Ovakav prirodni potencijal treba iskoristiti u smislu intezivnog razvoja turizma i svih propratnih privrednih, naro~ito poqoprivradnih i uslu`nih delatnosti koje bi pratile razvoj turizma. Time bi se zaposlio odre|eni broj seoskog stanovni{tva i amortizovala sada{wa velika nezaposlenost.

U okviru MZ Lopatnica osnovan je Ekolo{ki centar Lopatnica. Ova Nevladina organizacija (NVO) poseduje sme{tajne kapacitete seoskog turizma i uradila je Pilot projekat sa akcionim planom za razvoj sela prilago|en potrebama turizma, koji je primer dobre prakse za razvoj seoskog turizma za sve MZ koja poseduju prirodne potencijale. Ovaj Pilot projekat se nalazi na kraju ovog dokumenta kao Prilog br.1

[to se ti~e razvoja planinskog turizma, u Prilogu br.2 ovog dokumenta se nalazi i Predlog projekta Planinarskog dru{tva “ Gvozdac”, tako|e kao primer dobre prakse.

Razvoj savremenog sela treba da bude baziran na polufinalnoj privredi koju ~ini prera|iva~ka industrija, proizvodno zanatstvo, razvoj trgovine, usluga, javnih slu`bi, saobra}aja i veza.

Intezivni procesi industrijalizacije i urbanizacije 80-tih godina, kao i primena agrotehni~kih i agrohemijskih mera, uslovili su smawewe poqoprivredne populacije na seoskom podru~ju. Me|utim, bez obzira na smawewe poqoprivredne populacije, poqoprivredna proizvodwa je i daqe dominantna privredna grana na podru~ju seoskih MZ, sa velikim potencijalnim mogu}nostima.

LEAP Kraqevo 51


Sada{wu poqoprivrednu proizvodwu odlikuje puno neiskori{}enih pogodnosti koje ova privredna grana pruà. Treba razviti aktivnosti na industrijalizaciji poqoprivrede u agrarnim reonima, na stvarawu preduslova za proizvodwu visoko kvalitetne zdravstveno bezbedne hrane u o~uvanim sredinama. Treba maksimalno koristiti lokalne izvore vode dobrog kvaliteta i ~iste obnovqive energije, integrisati poqoprivredu sa turizmom, zanatstvom, doma}om radino{}u i dr. AKCIONI PLAN

PROBLEM: Potreba formirawa fondova za finansirawe mladih poqoprivrednika

Aktivnosti Nosilac aktivnosti Opis i na~in realizacije

Kriterijumi/ pokazateqi za

uspe{nost 1. Formirawe Garancijskog fonda za finansirawe mladih poqoprivrednika

SO Kraqevo Banke

Formirati Fond za sufinansirawe i kreditirawe razvojnih programa na seoskom podru~ju

Oìvqavawe i razvoj sela

KONCEPCIJA RAZVOJA SELA

Prva pretpostavka za oìvqavawe sela i wegovu kvalitativnu transformaciju je sprovo|ewe koordiniranih aktivnosti koje obuhvataju:

1. institucionalnu i organizacionu podr{ku 2. efikasno fizi~ko i komunikaciono povezivawe seoskih naseqa u mreù naseqa 3. povezivawe seoskog stanovni{tva i organizacija sa lokalnim slu`bama i

trì{nim subjektima posebno na planu uslova privre|ivawa, razmene, zadovoqavawa potreba i podizawa nivoa kvaliteta ìvqewa na selu.

Koncepcija razvoja sela i unapre|ewa kvaliteta ìvqewa u seoskim podru~jima

polazi od na~ina vi{efunkcionalnog integralnog razvoja seoskog podru~ja. Ova koncepcija pretpostavqa uspostavqawe odgovaraju}eg stepena koordinacije i

kombinovanog razvoja poqoprivrede i drugih privrednih, uslu`nih i posredni~kih delatnosti, od malih industrijskih pogona, zanatstva, trgovine, servisnih i finansijskih usluga do turizma i doma}e radinosti kao i aktivirawe i optimalno kori{}ewe proizvodnog potencijala poqoprivrede i drugih privrednih i uslu`nih delatnosti radi potpunijeg zapo{qavawa na selu i delom za amortizovawe gradske nezaposlenosti.

Operacionalizacija ovakve koncepcije razvoja sela obuhvata pet nivoa:

1. Integrisawe sela u socijalni, privredni, i kulturni razvoj. 2. Diferencirawe socioekonomskog i prostornog razvoja seoskih podru~ja prema

regionalnim i lokalnim posebnostima. 3. Povezivawe sela u sistem naseqa i komunikacija sa centrima vi{eg reda. 4. Integrisani razvoj i ure|ewe sela i atara. 5. Aktivirawe lokalnih razvojnih potencijala seoskog podru~ja zasnovanih na

doma}instvu kao osnovnoj proizvodnoj i socio kulturnoj kategoriji na selu.

LEAP Kraqevo 52


1. Prioritet u razvoju seoskih podru~ja ima stvarawe takvih uslova razvoja koji }e aktivirati potencijale sela i motivisati stanovni{tvo na pove}awe kvaliteta ìvqewa u seoskom podru~ju.To podrazumeva stvarawe seoske trì{ne privrede u kojoj vode}u ulogu imaju doma}instva sposobna da obezbede akumulaciju za reprodukciju i pove}awe proizvodnih aktivnosti kao i za unapre|ewe ìvota na selu.

Uloga lokalne zajednice u razvoju sela mora da bude podsti~u}a i selektivna, a naro~ito u :

- mewawu vrednosne percepcije sela i seqa{tva radi otklawawa dosada{we socijalne degradiranosti seqa{tva i poqoprivrede kao zanimawa.

- izgradwa puteva i ostale naseqske infrastrukture,radi zadovoqavawa osnovnih proizvodnih i ìvotnih potreba seoskog stanovni{tva.

- podizawu nivoa usluga javnih slu`bi i servisa i wihove dostupnosti za stanovni{tvo u seoskim podru~jima.

- stru~noj pomo}i stanovni{tvu, zadrugama i ostalim akterima u poqoprivredi - u uvaàvawu specifi~nosti agrarnog sektora sela, u fiskalnoj, kreditnoj i

investicionoj politici, kao i u politici cena osnovnih poqoprivrednih proizvoda.

2. Seoska podru~ja odlikuju se visokim stepenom izdiferenciranosti u pogledu

socijalnog razvoja, demografskih karakteristika, kulturolo{kih osobenosti, odnosa prema tradiciji, modernizaciji i sl. Stoga pojedina podru~ja imaju specifi~ne razvojne probleme i wih treba re{avati u okviru regionalno specifi~nih razvojnih programa, planova i projekata.

3.Uslov za boqe povezivawe sela sa urbanim podru~jima u celini, a naro~ito sa

gradom jeste boqa saobra}ajna i komunikaciona povezanost, kao i boqe funkcionisawe javnih slu`bi, privrednih i posredni~kih aktera prema seoskom stanovni{tvu.

4. Razvoj i ure|ewe sela treba tretirati integralno sa organizacijom i ure|ewem

seoskog atara kao prostora neposrednih razvojnih uslova resursa seoskog naseqa. Ovo je posebno va`no zbog o~ekivanih promena u privrednoj strukturi sela i razvoja nepoqoprivrednih aktivnosti koje ne bi smele da ugroze poqoprivredni potencijal sela. Zbog toga je neophodno:

- dati prioritet konsolidaciji i ukrupwavawu radno sposobnih porodi~nih gazdinstava, koja su trajno orijentisana na bavqewe poqoprivrednom proizvodwom.

- uskla|ivati strukturu proizvodwe sa trì{nim zahtevima, prirodnim uslovima, radnim potencijalom sela, raspoloìvom mehanizacijom i dr.

- za{tititi poqoprivredno zemqi{te od negativnih uticaja drugih privrednih i neprivrednih aktivnosti koje }e se razvijati na selu

- podizati polifunkcionalnost sela i naseqski standard ( kulturni, komunalni, rekreativni, socijalni i sl. ) 5. Poqoprivredno doma}instvo (gazdinstvo) }e zadràti svoju bazi~nu funkciju u

ekonomskoj i socijalnoj reprodukciji sela.U narednom periodu na formirawe trì{ne ponude poqoprivrednih prehrambenih i drugih proizvoda dominantan uticaj }e imati slede}e grupe-tipovi poqoprivrednih gazdinstava:

- sitna gazdinstva koja su usmerena na intenzivnu proizvodwu povr}a, vo}a, gro`|a, specijalnih kultura, male sto~arske farme, p~elarstvo i dr.

- sredwa gazdinstva (5-10ha) imaju uslove za ekonomski prosperitet, ukoliko napuste dosada{wu sva{tarsku proizvodwu i postignu bitan napredak u modernizaciji gazdinstava

- pod predpostavkom nastavqawa socio-ekonomske diferencijacije i polarizacije na selu bio bi pove}an broj krupnih gazdinstava (preko 10 ha obradive povr{ine). Ova gazdinstva bi trebalo postepeno da prerastu u osnovnog nosioca moderne trì{ne proizvodwe na selu.

LEAP Kraqevo 53


Grupacija doma}instava sa me{ovitim prihodom predstavqa}e i daqe dominantnu

kategoriju u socio-ekonomskoj strukturi sela, pri ~emu treba podsticati ve}u orijentaciju ~lanova ovih doma}instava na zapo{qavawe van poqoprivrede, ali na seoskom podru~ju, da bi se smawio pritisak na gradove na jednoj strani kao i zbog pove}awa raznovrsnosti strukture aktivnosti u selima na drugoj strani.

Uvo|ewe trì{nih principa u privre|ivawu doprine}e ja~awu procesa socijalne i ekonomske diferencijacije seoskih doma}instava. U tom kontekstu neophodno je ja~ati socijalnu politiku na selu, pri ~emu isti tretman mora da imaju siroma{ne dru{tvene grupe u seoskim i gradskim naseqima, da bi neutralisale ovaj razlog migracija selo-grad.

Za oìvqavawe sela i ubrzan razvoj seoskih podru~ja neophodno je formirawe fondova za sufinansirawe (inicijalno finansirawe) kreditirawe seoskih zajednica, za investicije od naro~itog zna~aja, za brì i kvalitetniji razvoj sela i podizawe motivacije wegovih ìteqa, za investirawe u gazdinstvo i zajedni~ki standard kao dugoro~nu pretpostavku ìvota doma}instava i naslednika u seoskom nasequ.

U tom smislu treba posebno stimulisati: 1. Proizvodna i saobra}ajna infrastruktura

- izgradwa sistema za navodwavawe(odvodwavawe) - organizovawe sistema za tehni~ko ure|ewe zemqi{ta - izgradwa lokalnih saobra}ajnica - uspostavqawe kvalitetnog (aùrnog) dobro organizovanog me|u naseqskog javnog

saobra}aja - investicije u telekomunikacije i informati~ke sisteme i veze.

Tehni~ka infrastruktura seoskih naseqa planira se na osnovu regionalno

utvr|enih –definisanih standarda i programa. 2. Usluge

- formirawe sabirno-distributivnih centara - otvarawe servisa za popravku poqoprivredne mehanizacije i nabavku rezervnih

delova - organizovawe agroveterinarskih ustanova(veterinarske slu`be, stru~ne

savetodavne poqoprivredne slu`be) - edukacija i kursevi za proizvodwu zdravstveno bezbedne hrane - stimulisawe privatne inicijative u sektoru javnih slu`bi, posebno usluga kao {to

su veterinarske stanice,poqoprivredne apoteke.

Uz navedene usluge, neophodno je organizovawe stru~nih slu`bi i tehni~ke pomo}i seoskim gazdinstvima za unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, sto~arstva, upotrebe hemijskih, biolo{kih i drugih sredstava, prerade hrane i dr.U tome, posebno treba podsticati obnavqawe nekih starih(napu{tenih) proizvodwi(lan, konopqa), proizvodwu autohtonih vrsta vo}a (jabuka, tre{wa, {qiva) koje ne zahtevaju intenzivnu upotrebu hemijskih sredstava, preradu mleka, programe pripreme i su{ewa vo}a, sakupqawe {umskih plodova, lekovitog i aromati~nog biqa, obnovu etno zanata. 3. Seoske zadruge

Podsticawe organizovawa seoskih zadruga kao tradicionalnog oblika privrednog samoorganizovawa seqaka, bilo kao mono ili polifunkcionalne asocijacije (zemqoradni~ke, {tedno-kreditne, nabavno-prodajne). Za sad postoji organizovan otkup poqoprivrednih proizvoda i stoke samo u Mesnoj zajednici Stubal.

LEAP Kraqevo 54


4. Zdravstvena i socijalna za{tita

- prilago|avawe rada zdravstvenih slu`bi specifi~nim uslovima i zahtevima seoskih podru~ja

- formirawe osnovnih ustanova i slu`bi za zbriwavawe dece, starih i nemo}nih lica

5. Obrazovawe

- podr{ka razvoju modela {kole sa efektima tzv. integralnog obrazovawa, prilago|enog razvojnim interesima i ciqevima kvalitetnog preobraàja seoskog, privrednog i kulturnog prostora, radi sticawa znawa i ve{tina neophodnim mladim qudima koji ostaju na ovom podru~ju i ~ine osnovu wegove ukupne revitalizacije i obnove

- specijalizovani programi obrazovawa za omladinu koja }e nastaviti sa profesionalnim radom u poqoprivredi, kao i programi prekvalifikacije i dokvalifikacije poqoprivrednog stanovni{tva za druge alternativne aktivnosti na selu, naro~ito ènske radne snage

- programi stipendirawa za specijalizovana zanimawa i znawa neophodna za rad na seoskom podru~ju

6. Kultura sport i rekreacija

- podsticawe posebnih programa u oblasti kulture, sporta i rekreacije sa teì{tem na podr{ci lokalnim kulturnim dru{tvima i grupama

- razvijawe kulturnih ustanova na selu sa ciqem da se sa~uvaju i razvijaju duhovne i materijalne vrednosti sela: etno-parkovi i ku}e, zavi~ajni muzeji, biblioteke, letopisi sela, {kole i dr.

LEAP Kraqevo 55


LEAP Kraqevo 56

PRILOG br. 1

Ekolo{ki centar Lopatnica

udruèwe gra|ana

Ciqevi udruìvawa u centar su:

- zalagawe za za{titu i o~uvawe prirode, tradicionalnih vrednosti, zdravqa qudi i prirodnih resursa(kroz prevenciju, smawewe i kontrolu svih oblika zaga|ivawa vode zemqe i vazduha),

- afirmacija zdravih stilova ìvqewa (kroz planinarewe, turisti~ki sme{taj u doma}oj radinosti, zdrav na~in ishrane),

- unapre|ewe, razumevawe, me|usobno poznavawe i saradwa svih qudi dobre voqe. - borba protiv svakog oblika nasiqa kao i podsticawa, - o~uvawe vere i Pravoslavqa, - unapre|ewe kulturnog nivoa i afirmacija umetni~kog stvarawa (kroz slikarstvo,

izdavawe kwiga, bro{ura, novina i o~uvawe narodnog stvarala{tva), - zalagawe za za{titu dece i omladine kroz pospe{ivawe sporta i rekreacije,

Procena sada{weg stawa na nivou sela:

- selo broji 120, uglavnom stara~kih doma}instava, slabo organizovanih, bez preduzetni~kih inicijativa ili bilo kakvih ideja za o~uvawe i unapre|ewe sela,

- totalno neiskori{}eno bogatstvo prirodnih resursa, - put vrlo o{te}en sa dosta udarnih rupa bez bilo kakvih obele`ja, dom kulture i

{kola oronuli, slaba snabdevenost. Slaba niskonaponska mreà i bez uli~ne rasvete.

Stare vrednosti nove mogu}nosti

Selo Lopatnica se nalazi 25km ju`no od Kraqeva (koje je svoje ime zadràlo jo{ od XII veka) kada je bilo poznato kao manastirska bawa, i kao takvo uspelo je da zadrì veoma zdravu seosku sredinu, sa izobiqem prirodnog bogatstva.

Selo je naseqeno ispod {umovitih obronaka planine Troglav i proseè se du` bistre reke Lopatnice. Na prostoru od 1km nalazi se 7 izvora termo -mineralne vode temperature od 24 oC do 26 oC

Predivni predeli za {etwu, izobiqe lekovitih trava, ~ist vazduh i zdrava izvorska pija}a voda ~ine utoliko ve}e zadovoqstvo provedeno u Lopatnici.


Prioriteti i mogu}nosti za re{avawe postoje}ih problema sela su izloèni u akcionom planu. AKCIONI PLAN PROBLEM: Potreba rekonstrukcije i asfaltirawa lokalnog puta Bogutovac — Toli{nica


1. Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti rekonstrukciji i asfaltirawu lokalnog puta Bogutovac — Toli{nica

Skup{tina Op{tine Kraqevo; Direkcija; JKP “Putevi”

Na osnovu preispitane mreè lokalnih puteva pristupiti rekonstrukciji i asfaltirawu lokalnog puta Bogutovac-Toli{nica

Rekonstruisan i asfaltiran lokalni put Bogutovac – Toli{nica; Boqa i brà komunikacija i ve}i broj dolazaka turista

PROBLEM: Nedostatak uli~ne rasvete i potreba poja~awa niskonaponske mreè


1. Izrada projekta Elektrodistribucije o radovima na gore navedenim problemima

Elektrodistribucija; Direkcija; MZ Lopatnica; Ekolo{ki Centar Lopatnica (ECL)

Na osnovu iskazanih potreba MZ Lopatnica uraditi projekat za gore navedene radove od strane Elektrodistribucije i Direkcije

Poja~ana visokonaponska mreà i sprovedena uli~na rasveta

PROBLEM: Potreba boqeg organizovawa i edukacije stanovnika MZ Lopatnica o potrebi razvijawa seoskog turizma na ovom podru~ju


1. Na zboru stanovnika MZ sprovesti niz aktivnosti vezanih za pove}awe turisti~kih kapaciteta u doma}instvima na teritoriji MZ Lopatnica

ECL; Stanovnici MZ Lopatnica

Na inicijativu ECL-a animirati lokalno stanovni{tvo u pravcu razvoja seoskog turizma i ostalih propratnih sadràja

Stanovni{tvo ukqu~eno u pravcu razvoja seoskog turizma i ostalih propratnih sadràja

LEAP Kraqevo 57


PROBLEM: Poreba rekonstrukcije postoje}e {kole u smislu pro{irewa za pruàwe usluga “{kole u prirodi”


1. Uraditi Projekat rekonstrukcije {kole sa pro{irewem za sadràje “{kole u prirodi”

Ministarstvo za prosvetu MZ Lopatnica; ECL; Direkcija; Donator

Na osnovu definisanih potreba “{kole u prirodi” izraditi Projekat i na}i finansijera za realizaciju istog

[kola prilago|ena potrebama “{kole u prirodi”

PROBLEM: Potreba izgradwe letwe pozornice


1. Uraditi Projekat letwe pozornice u skladu sa namenom

ECL; MZ Lopatnica; Donator

Na osnovu Predloga projekta zatraìti sredstva od donatora za izgradwu letwe pozornice

Izgra|ena letwa pozornica za izvo|ewe programa u smislu o~uvawa kulturne ba{tine

PROBLEM: Potreba izgradwe mini sportsko rekreativnog centra


1. Uraditi Projekat mini sportsko rekreativnog centra


Na osnovu Predloga projekta zatraìti sredstva od donatora za izgradwu mini sportsko rekreativnog centra

Izgra|en mini sportsko rekreativni centar za potrebe turista, |aka “{kole u prirodi” i seoskog stanovni{tva

PROBLEM: Potreba obeleàvawa zna~ajnih virova za potrebe pecawa i kupawa

Aktivnosti Nosilac aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/ pokazateqi za

uspe{nost 1. Postavqawe tabli pored zna~ajnih virova sa naznakom da li su za pecawe, kupawe ili oba

ECL; MZ Lopatnica; Donator Na osnovu Predloga projekta zatraìti sredstva od donatora za postavqawe tabli

Vidno obeleèni zna~ajni virovi

LEAP Kraqevo 58


LEAP Kraqevo 59

PROBLEM: Potreba izgradwe EKO-pijace

Aktivnosti Nosilac

aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/pokazateqi za

uspe{nost 1. Na zboru stanovnika MZ Lopatnica i Toli{nica pokrenuti inicijativu za izgradwu EKO-pijace

ECL; MZ Lopatnica i Toli{nica

Opredeliti lokaciju za ovu namenu, osmisliti drvene tezge i izloìti proizvode kvalitetno pakovane a koji su za{titni znak ovog podru~ja

Dobar promet poqoprivrednih proizvoda na EKO-pijaci; Pokrenuta poqoprivredna proizvodwa na ovom podru~ju

PROBLEM: Potreba izgradwe informacionog kioska

Aktivnosti Nosilac

aktivnosti Opis i na~in realizacije Kriterijumi/pokazateqi za

uspe{nost 1. Postavqawe informacionog kioska, napravqenog od drvene gra|e, za distribuciju informacionog materijala o turisti~koj ponudi, prirodnim lepotama i vrednostima ovog podru~ja


Opredeliti lokaciju za postavqawe informacionog kioska, za distribuciju informacionog materijala o turisti~koj ponudi, prirodnim lepotama i vrednostima ovog podru~ja

Dobro informisani turisti

Dir. E.C.Lopatnica

Petrovi} Biqana


PRILOG br.2 Municipal Support Program Program podr{ke op{tinama Trg Jovana Sari}a 1 36000 Kraqevo Zahtev za projekat “Small Action Credit Line” MSP Kraqevo

URE\EWE “STAZA ZDRAVQA” u regionu kraqeva~kih planina Stolovi, Go~, Studene planine i @eqin

Odgovorna organizacija: PLANINARSKO-SMUÂRSKO DRU[TVO “GVOZDAC” – KRAQEVO Adresa: Veqka Vlahovi}a 31/10 Telefon: 036/21 032; 063 7411572 E-mail: mvukosavqevi}@tron-inter.net Kontakt osoba: Milutin Vukosavqevi} Datum: 05.08.2004. O~ekivani rezultati

Ovim Projektom }emo posti}i vidqivo poboq{awe u prostoru, izgradwom “staze zdravqa” sa propratnim sadràjima u vidu izgradwe nastre{nice za odmor korisnika (izletnika, planinara, biologa, ekologa, orijentiraca i drugih qubiteqa prirode), kaptaòm izvora kojima }e se spre~iti erozivno zaru{avawe izvori{ta i o~uvawe reìma voda, ~i{}ewem, kr~ewem i odràvawem u funkciji staze i planinarskih puteva sa postavqenim putokazima i dr. omogu}i}e se porodi~ni i grupni izleti u prirodu bez vodi~a.

Na tim stazama su ve} zapo~ete aktivnosti na sadwi kalem-vo}aka, za osveèwe korisnika ovog prostora, {to je volontersko u~e{}e Planinarskog dru{tva “Gvozdac”. Bakteriolo{kom i hemijskom analizom vode markira}e se izvori{ta zdrave i pitke vode, {to }e biti posebno zna~ajno za korisnike ovih prostora.

Izgradwom kalendara lekovitog biqa, detaqnim opisom biomedicinskog zna~aja ovog podru~ja objasni}e se blagotvorno delovawe kori{}ewa ovih prirodnih resursa.

Uticaj maritimnih klimatskih faktora dopire do lakta kod Bogutovca. Volontersko u~e{}e Planinarskog dru{tva “Gvozdac” je i u izradi bro{ura i vodi~a kroz planinu sa opisom znamenitih istorijskih de{avawa na ovom podru~ju nastankom toponima.

U~e{}e Planinarskog dru{tva “Gvozdac” }e se ogledati i u postavqawu tabli na znamenitim vrhovima planina Stolovi, Go~, Studene planine i @eqina, gde }e na trigonometrijskim ta~kama biti izra|ene skice podru~ja sa opisom vidokruga i udaqenosti pojedinih vrhova koji se vide odatle.

O~ekujemo da }e se realizacijom ovog Projekta privu}i veliki broj stanovni{tva (svih starosnih struktura) da intenzivno koriste ovaj prostor i blagodeti koje }e on pruàti svima. Opis projekta

Projekat bi se odvijao u vi{e faza: 1) Markacija staza 2) Ure|ewe i kaptacija staza 3) Zasa|ivawe kalemqenih vo}ki na {umskim proplancima 4) Postavqawe klupa i stolova na odmori{tima 5) Postavqawe korpi (ki{tri) za odlagawe otpada

LEAP Kraqevo 60


6) Izrada bro{ura (turisti~kih vodi~a kroz na{e planine) 7) Organizovawe berbe lekovitog biqa

Korisnici projekta/ciqna grupa Korisnici projekta su izletnici, planinari, biolozi, ekolozi, orijentirci i drugi qubiteqi prirode, a naro~ito omladina sa ciqem da se okrenu pravim vrednostima - ìvotu u prirodi. Glavne aktivnosti

Program i metod

1) Markacija staza - staza od Dragosiwaca do Dobre vode na Go~u, sa ulazno izlaznim stazama od

Brekiwe, Kamidòrskih livada, Kamenice, Gra~a~ke crkve i Prerova. Ukupna duìna glavne staze oko 12km ili 5 sati hoda.

- staza od Kamenice do vrha Stolova, Usovice (1375m nadm. visine). Ukupna duìna staze 12km ili 4 sata hoda.

- staza od manastira @i~e preko O{tre glavice i îkera do Usovice. Ukupna duìna staze oko 12km ili 4 sata hoda.

- staza od Mataru{ke Bawe do Usovice. Ukupna duìna staze 11km ili 4 sata hoda. - staza od Planinarskog doma “Zorica Gizdavi}” u Brezni do vrha Studene

planine, Kavgalije (1355m n.v.) - staza od Planinarskog doma u Brezni do vrha @eqina (1785m n.v.). Ukupna

duìna staze oko 27km ili 6 sati hoda. - staza od Dobre vode do Planinarskog doma u Brezni. Ukupna duìna staze oko

9km ili 3 sata hoda. - staza od Planinarskog doma u Brezni do grobqa srpskog zbega na Ko{ari{tu.

Ukupna duìna staze oko 7km ili 2 sata hoda. - staza od Kamenice preko Belog kamena do Brezne. Ukupna duìna staze oko 8km

ili 2 sata hoda.

2) Ure|ewe i kaptacija izvori{ta i analiza vode - Hajdu~ki izvor ispod mesta Lokva na Go~u pored staze 1; - izvor Ki{tra na mestu Bu~je ispod vrha Usovice na Stolovima; - izvor na jugozapadnoj strani êmerna ispod Berberovog poqa; - izvor na Velikoj livadi ispod Ravne planine;

3) Zasa|ivawe kalemqenih vo}ki na {umskim proplancima

Na svim navedenim stazama na pogodnim mestima (proplanci), do visine 800m izvr{i}e se zasa|ivawe onih sorti vo}nih kalemova koji uspevaju na tim visinama. Izvr{i}e se kalemqewe na postoje}im vo}nim podlogama. Ukupno je u planu za 2004. godinu zasa|ivawe 1000 komada vo}ki na stazama u duìni od 100 km.

4) Postavqawe klupa, stolova i nadstre{nica na odmori{tima Na svaki sat hoda na navedenim stazama postavi}e se klupe i stolovi od oblica ili sl. (npr. od kamena). planira se 30 ovako ure|enih odmori{ta. Na ukupno 5 mesta (prema mogu}nostima i vi{e) izgradi}e se nadstre{nice radi zaklona od ki{e, snega, sunca i sl.

LEAP Kraqevo 61


5) Postavqawe korpi (ki{tri) za odlagawe otpada Obavezno na polovini svake opisane staze i kod svakog odmori{ta postaviti korpe za otpatke. Posebno istim pokriti Stolove zbog masovne akcije “Narcisu u pohode”.

6) Izrada bro{ura (turisti~kih vodi~a kroz na{e planine) Izvr{i}e se {tampawe bro{ura sa opisom svih staza, planinarskih vrhova, istorijskih mesta i doga|aja vezanih za ta mesta i sa opisom planina i mesta koja su u vidokrugu sa pojedinih vrhova.

7) Organizovawe berbe lekovitog biqa Sa~ini}e se karta berbe lekovitog biqa sa oznakom pojedinih lokacija i kalendarom berbe. Sakupqawe biqaka bi}e organizovano u saradwi i uz pomo} nastavnika biologije i ekologa, radi stru~nog pristupa i o~uvawa biqnih sastojina u na{oj okolini.

Trajawe projekta [est meseci. Planinarsko dru{tvo “Gvozdac” }e se starati o odrìvosti projekta. Volonterski }e starati o odràvawu staza, vo}ki, korpi, klupa i stolova, kao i izgradwi novih u budu}nosti. Zahtevana suma i mogu}e u~e{}e podnosioca projekta

Za realizaciju ovog projekta potrebno je obezbediti nov~ana sredstva u visini od 948.605,oo dinara, a u~e{}e lokalne zajednice je preko donacije JP “Srbija{ume – Stolovi” iz Kraqeva u gra|evinskom materijalu (drvo, oblice, daske, kamen, cement, pesak), alat, prevoz materijala i radne snage . Buxet projekta

Jedinica Tro{kovi po jedinici (u din.)

Koli~ina Total

Markacija staza 39200 9 352.800,oo Ure|ewe i kaptacija izvori{ta 45140 4 180.560,oo Analiza vode 3010 4 12.040,oo Zasa|ivawe kalemqenih vo}ki na {umskim proplancima

volonterski volonterski

Postavqawe klupa, stolova i nadstre{nica na odmori{tima

66641 5 333.205,oo

Postavqawe korpi (ki{tri) za odlagawe otpada

volonterski volonterski

Izrada bro{ura (turisti~kih vodi~a kroz na{e planine)

10 7.000 70.000,oo

Organizovawe berbe lekovitog biqa volonterski volonterski UKUPNO 948.605,ooP.S. Ovaj Predlog projekta se nalazi u sedi{tu donatora SDC-a, u Bernu, na usvajawu.

LEAP Kraqevo 62


ZAKQUÂK

Ovo je dokument LEAP-a seoskih Mesnih zajednica za teritoriju Op{tine Kraqevo. Problematika koja je razmatrana u ovom dokumentu sistematizovana je zbirno za sve seoske Mesne zajednice (koje su popunile Upitnik).

Zbog kratkog vremenskog roka za izradu dokumenta LEAP-a (za gradsko i seosko podru~je), nametnutog od strane donatora, nisu ura|eni EAP-i (Ekolo{ki akcioni planovi) za svaku seosku Mesnu zajednicu ponaosob.

EAP-ima bi se rangirali problemi i definisali prioriteti i osmislili akcioni planovi za svaku seosku MZ u skladu sa specifi~nostima. Taj posao }e Odsek LEAP-a uraditi u narednom periodu uz daqe aktivno u~e{}e samih MZ.

Na bazi tako izvu~enih prioriteta bi se pravedno konkurisalo za sredstva Fonda Direkcije (namewenog za seoske MZ), kod stranih donatora i za Namenska sredstva za za{titu ìvotne sredine u okviru Buxeta.

U narednom periodu sledi realizacija zacrtanih akcija po principu “korak po korak” i periodi~no pra}ewe i izve{tavawe o realizaciji LEAP-a uz daqe aktivno u~e{}e Predsednika i predstavnika MZ-a, kao partnera Odseka LEAP-a (stru~noj slu`bi lokalne samouprave), ka dostizawu zacrtanih ciqeva u Viziji.

Glavni koordinator za izradu LEAP-a Qiqana Jemuovi}

LITERATURA

1. Milo{ Batalo i ostali autori; Javni seoski vodovodi, Kraqevo, 2003. 2. N.Ille i ostali autori; Priru~nik za izradu lokalnih ekolo{kih akcionih

planova, Beograd, 2004. 3. Izdava~ko preduze}e Ecolibri Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,

Srpsko Sarajevo; Enciklopedija - @ivotna sredina i odrìvi razvoj, Beograd, 2003.

4. CEP Beograd, Direkcija za planirawe i izgradwu Kraqeva; Generalni urbanisti~ki plan Kraqeva - faza G- nacrt plana

5. Juginus Beograd, Zavod za urbanisti~ko i prostorno planirawe Kraqevo; Nacrt prostornog plana op{tine Kraqevo, Beograd, 1980.

6. Dugali} G.; Karakteristike Kraqeva~kog pseudogleja i iznalaèwe mogu}nosti za pove}awe wegove produktivne sposobnosti Beograd 1997.

7. M. Ili}; Regionalni plan upravqawa komunalnim otpadom, Beograd, 2004. 8. Republika Srbija, Prostorni plan Republike Srbije, Beograd, 1996. 9. Upitnici seoskih MZ

LEAP Kraqevo 63

Documents

LEAP SEOSKIH I PRIGRADSKIH MESNIH ZAJEDNICA