LEGENDA O POTOPU

Šta je Bog video kada bi pogledao sa neba na svoju zemlju?

Ona više nije bila onakva kakvu je stvorio. Tamo gde je nekada raslo divno cveće, raslo je trnje i korov.

Mnoge životinje su podivljale, napadale i proždirale jedna drugu.

I ljudi su bili grešni. Mnogi su se lepo provodili ne mareći za Boga, nisu mu se ni molili niti su mu

prinosili žrtvu. Nisu pazili na ostala božja stvorenja biljke i životinje. Nisu ni mislili na Boga.

No ipak, bilo je i dobrih ljudi. Noje je napravio žrtvenik i redovno prinosio Bogu žrtvu i molio se. Bogu je bilo milo što ga Noje tako služi. Ali mu je bilo žao što ostali ljudi žive u grehu. Ljubio je ljude i želeo je da i oni njega ljube. Oni to

nisu hteli. Onda je Bog rekao:“Pustiću veliki potop da odnese sve nevaljale i gršne ljude sa zemlje. Izbaviću samo dobre ljude – Noja i

njegovu porodicu.

POTOP

Bog je rekao Noju šta je odlučio da učini. Zapovedio je Noju da načini veliki brod u obliku kovčega.“Načini sebi kovčeg kao lađu. Neka bude na tri

sprata. Napravi mukrov, neka ima prozore i vrata. Načini i male pregrade kao sobe. Namaži ga smolom

iznutra i spolja, tako da voda ne može da prodre u njega. Kada kovčeg bude završen pustiću veliku

kišu. Biće toliko vode da će poplaviti celu zemlju. Ti i tvoja porodica ćete se izbaviti od potopa.”

IZGRADNJA NOJEVE BARKE

Noje je poslušao Boga i latio se posla. Morao je mnogo da radi, a njegovi sinovi Sim, Ham i Jafet su mu pomagali. Ljudi su ponekad dolazili da vide šta

Noje radi. On im je govorio o potopu koji će doći i da prestanu da žive u grehu. Međutim oni su mu se

smejali i nisu hteli da ga poslušaju. Mislili su da neće biti potopa. Bog je gledao sa neba. Dao im je mnogo vremena da se pokaju, ali oni to nisu želeli, živeli su

na svoj grešan način. Posle 120 godina Noje i njegovi sinovi su završili kovčeg.