Miodrag Ili}

LEGENDA O ZEMQILAZAREVOJ

Drama

8 Miodrag Ili}

MIODRAG ILI], dramski pisac, romansijer i novinar, poti~e izstare beogradske porodice trgovaca i slu`benika. Zavr{io je Filo-zofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesoraJosipa Kulunyi}a, 1966).

U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji suprikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavqeni ili pre-vedeni na strane jezike (Ilon – i{~ezli grad, Pred slepim zidom, Ve-{tac, Kafana u luci, Pu~, San zimske no}i, Psi, Valcer poru~nikaNidrigena, Apis, Legenda o zemqi Lazarevoj...). Autor je nekoliko ra-dio-drama (Polikarp, Fontana àla Medi~i, Brodolom i kako ga izve-sti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija).

Wegova drama Pu~, izvedena prvi put 1973. u kragujeva~kom Teatru,,Joakim Vuji}’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu, prvi put se pojavquje u {tampanomobliku.

Ili} je dramatizovao roman Milana Kundere [ala, preveo je s ita-lijanskog dramu Ema udova \okasta Alberta Savinija (Ateqe 212) i sengleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijateq naroda. Sara-|ivao je s mnogim kwi’evnim listovima i ~asopisima, kao pozori{nikriti~ar i esejist.

Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta, aod 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozori{ta, da bi se vrationovinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autori voditeq emisija dokumentarnog ‘anra.

LICA

LAZAR, knez srpski, 60 godina

MILICA, wegova `ena, 58 godina

MARA, wihova k}i, 27 godina

VUK BRANKOVI], velika{ mu` Marin, 52 godine

MILO[ OBILI], vitez-pronijar, 35 godina

\URA STRACIMIROVI] BAL[I], velika{,kne`ev zet, 40 godina

NIKOLA ALTOMANOVI], velika{, 55 godina

DAMJAN JUGOVI], vojvoda, brat Mili~in, 42 godine

DVORANIN JAGO[, 48 godina

YAFER, turski ~elebija, 45 godina

MURAT ú, turski emir, 67 godina

BAJAZIT, beg turski, zatim sultan, sin Muratov, 37 godina

STARICA, oko 70 godina

GLASNIK, 30 godina

MONAH, 30-40 godina

PRVI BA[IBOZUK

DRUGI BA[IBOZUK

Kopqanici, sluge, ~au{i, velika{i

Legenda o zemqi Lazarevoj 9

Miodrag ILI]

LEGENDA O ZEMQI LAZAREVOJDrama

SCENA 1.

Predvorje kne`evog doma u Kru{evcu, u praskozorje jeseweg dana 1388.godine. Niski lu~ni svodovi, osloweni na drvene stubove, natkriqujuceo prostor iz koga jedna okovana vrata (levo) vode u vladarevulo`nicu. U tamnoj dubini su druga vrata kojima se iz utvr|ewa ulazi udeo kule za stanovawe. Desno je veliki lu~ni prozor sa raznobojnimvitra`om. Na stubovima su upaqene bakqe, koje }e biti uga{ene doc-nije, kad dan izbeli unutra{wost dvora. Tu i tamo, ukraj, raspore|enesu izrezbarene drvene klupe i stolice, a na zidovima su ukr{tena kopqai ma~evi. Kne`ev dvor deluje jednostavno, strogo i ~isto.

GLASNIK: (Dvoraninu koji ulazi za wim)Probudi odmah gospodara! Poruka je hitna... [ta ~eka{?

DVORANIN: Zna{ li koji je ~as?

GLASNIK: Bi}e{ kriv ako vest zakasni!

DVORANIN: Gospodar spava.

GLASNIK: Nema nam vi{e sna! Vojvoda Vlatkovi} razbio Turke kodBile}a, a Murat sad na nas {aqe vojsku.

DVORANIN: Vaqda ta vest mo`e da sa~eka svanu}e.

GLASNIK: Svanu}e treba prete}i, razume{ li! Di}i se na odbranu...

DVORANIN: Nagao si, mom~e. Nekrst je jo{ daleko od nas. Suzbi}emoga kad drskom nogom stupi na tle Hrebeqanovi}a. Hajde,otpo~ini, pa za dva sata do|i, kad knez ustane...

GLASNIK: (Odve} glasno, razdra`qivo)Da li si gluv, star~e, ili su ti godine isprale razum?[aqe me vlastelin Gligor, ~uje{ li, oko ~ije zemqe suTurci, upalili vatre... Svakog ~asa }e napasti. Na hiqadeih je, kao mrava...

DVORANIN: Mravi idu na strvinu, a tvoj gospodar je krepak i mo}an.

GLASNIK: S puta, ludo stara! Pusti me knezu smesta... Ubi}u...

DVORANIN: Odbij kad ti ka`em!

Pote`u ma~eve. Odnekud dotr~e jo{ dva kopqanika da se suprotstavedo{qaku. Pojavquje se knez Lazar, probu|en.

LAZAR: Stani! Ko je to? ^emu kavga?

10 Miodrag Ili}

DVORANIN: Oprosti, gospodaru, zbog vike. Ovaj drznik vlastelinaGligora navalio kao sumanut. Iz posteqe zahteva da tedignem...

GLASNIK: Hitnu poruku donosim, gospodine kne`e! Evreim-pa{aopseo na{u proniju, preti osvetom zbog pobede VukojaVlatkovi}a...

LAZAR: [ta – Vukoje slomio [ahina? O tome mi sve reci!

GLASNIK: Namamio ih u gudure kod Bile}a, pa ih satro kamewem istrelama, a ono {to ostade pobi{e kopqanici... [ahinute~e, a osam stotina mrtvih Turaka ostade za wim.

LAZAR: I sad se digla sila razgnevqenog Murata?

GLASNIK: Vojvoda Gligor, gospodaru, javqa da hiqade Turaka logo-ruju na granici. Preslab je da se odupre, pa moli pomo}.

LAZAR: Ku{a nas Murat. Ho}e i mene da isproba. Dosad me jezaobilazio. Uvukao se u Makedoniju, u Hercegovinu, za-bio se kao klin u telo negda{we Du{anove carevine. Pase klin okre}e sad u `ivoj rani... Meri moje strpqewelukavi Tur~in, i na{u snagu... Ne}e nas napasti danas,samo plete mre`u obrezani pauk; udari}e onda kad nasmre`a sa svih strana sapne... Ipak, pomo} {aqemGligoru.(Dvoraninu)Uzbuni kowanike, sve {to kopqe i ma~ nosi u Kru{evcu.Potecite u susret Turcima. Ali ne napadajte prvi.Poka`ite im se, oklopqeni i silni. Pa, ako oni krenu,secite ih bez milosti. Odstupe li, i vi se povucite. Hajdesad!

Dvoranin i Glasnik hitro odu. Iz lo`nice izlazi knegiwa Milica.

MILICA: Kakva je nevoqa, {ta se zbilo?

LAZAR: Turci, gospo, Turci, Turci, svakoga dana Turci.

MILICA: I svake no}i.

LAZAR: O{tre no` pred na{im vratima. Stali jednom nogom nana{u zemqu. Groze Gligora. Ho}e strahom da nas pometu.

MILICA: Taj otrov ve} ose}am u sebi. Mori me no}u groznicom, ajutrom me mu~nina ste`e oko srca. Hrana mi obqutavila.Gor~ina mi svaki tren, svaku radost obliva.

Legenda o zemqi Lazarevoj 11

LAZAR: Vrati se u postequ. I spavaj mirno. Tur~in je grabqivicakoja na le}inu sle}e; dok ma{e{ ma~em, ne boj se.

MILICA: Dok ma{e{... A kad posustane{? Kad ti jato tih tetreba uo~i prne? [ta onda?

LAZAR: Nismo mi sami na svetu, Milice. Sa nama je vashri{}anski rod. I Murat to zna. Takne li nas, zaratio jes Bosnom, Hrvatima sa Sigismundom ugarskim, s Mlecima,sa celom Evropom. Naslowni smo le|ima na ~vrstu stenu,gospo.

MILICA: Ne poku{avaj da me umiri{, kao da sam dete, probu|eno izsna... Tro{na je stena na koju se naslawa, i la`qiva.

LAZAR: Gospod bog nas je izabrao da budemo ovo {to jesmo, pa i damremo ako je to wegova voqa.

MILICA: Dobri moj mu`u, kne`e...(Prilazi mu, zagrli ga ne`no)Ne krij od mene, uznemiren si... Oprosti {to ovako govo-rim... Ja znam svoju du`nost, i bi}u s tobom uvek. Aii, nezatvarajmo o~i, ni ti, ni ja. Bar kad smo sami. Otvorimosrce. Tako }e nam biti lak{e, tako }emo vi{e snagesmo}i. Prezirati opasnost i juna~iti se naprazno, opas-nije je od opasnosti turske. Budi sa mnom iskren: zar seni malo ne boji{?

LAZAR: Nikad nismo krili misli jedno od drugog, evo ve} ~etiridesetle}a. Ako mi razgrne{ svu ta{tinu i ponos, ako mi udu{u za|e{... Tebi to jedinoj, re}i }u... Bojim se. Lud bihbio, neura~unqiv, kad se ne bih bojao. Kao gromozornisan, kao morija ukleta, ~ini mi se ovaj `ivot. Oh,Milice, su`aw sam velike klopke, a ne knez.

MILICA: Jadni moj. Nismo zaslu`ili ovakvu starost.

LAZAR: Tamo gde nam se zasluge odmeravaju, neka druga pravdava`i. Nije na{e da o tome sudimo. Poneo sam krst imoram ga nositi, u ratu koji nas o~ekuje, isto onako kakosam u`ivao s tobom blagodeti `ivota u miru.

MILICA: Kako }e{ dozvati hri{}anske vojske u pomo}?

LAZAR: Ne znam. Poslao sam u Bosnu i Ugarsku Stracimirovi}a,na{eg zeta \uru, da umoli Tvrtka i Sigismunda da u|u snama u savez. Preostaje nam da ~ekamo.

12 Miodrag Ili}

MILICA: Ima{ uz sebe Vuka Brankovi}a, i vatrenog, neobuzdanogMilo{a, ima{ Gligora, Prijezdu, Jug Bogdana...

LAZAR: I beskrajno more okrvavqenog turskog ~elika, ustrem-qeno na nas. Bojim se za seme slovensko, ne za sebe, ja samsvoje od`iveo. Istrebqewa se bojim srpskog imena. Eto,sad sve zna{.

MILICA: Misao me jedna mu~i, gospodaru. Imamo pet k}eri i dvasina, jo{ nevi~na boju i dr`avqu. Imamo i ovaj puk kojinam je bog poverio. Razmisli, mu`u moj, zar umestokrvoproli}a, umesto pogibije, nema drugog, mudrijeg na-~ina da se Tur~inu dosko~i?

LAZAR: Kako? Koji je to na~in?

MILICA: Ako ne mo`e{ da zaustavi{ nabujalu reku, popne{ se nabreg, drvo ili kulu, pa propusti{ pobesnelu vodu...

LAZAR: Ho}e{ re}i... da se sklonimo i propustimo Murata? Azavet koji sam dao caru Stefanu Du{anu? A prokletstvokoje }u zauvek poneti ako tu svetiwu izneverim? @enskapamet iz tebe govori, gospo|o knegiwo!

MILICA: Majka sam i `ena, jeste. Ho}u da moj porod, a s wim i na{epleme, pre`ivi i traje. Plati im danak i priznaj vrhovnuvlast, kao {to ~ine Marko Mrwav~evi}, Hlapen,Konstantin i drugi koji umesto rata zametnu{e mir sTurcima.

LAZAR: Ne}e oni samo na{e zlato, `eno bo`ja. Ho}e im se na{adu{a. Ako neprijateq tra`i na{u slavu – podaj mu,zapisano je; ako tra`i zlato i srebro – i to mu podaj; aliako i{te veru pravoslavnu, i{te tvoju du{u, tvoj obraz,krv mora{ proliti i `ivot polo`iti, kao {to ga je IsusSpasiteq polo`io. Pokorimo li se Tur~inu, i{~upa}enam korewe, razvejati nas kao dim.

MILICA: To nam se pi{e i ako zaratimo. Osmanlije su kao beskraj-ni roj gladnih i qutih osa, ima ih koliko zrna grâda ucrnom oblaku. Slaba je tvoja dr`ava, Lazare, spram wih.

LAZAR: Sa~uvaj prisebnost. Onaj ko se bori, jo{ dr`i sudbinu usvojim rukama. Onaj ko se preda – umira}e stotinu puta nadan.

MILICA: Vidim, odlu~io si da ratuje{. Neka ti je bog u pomo}i.

Legenda o zemqi Lazarevoj 13

LAZAR: Bog i sva hri{}anska sila oko nas. Moramo im dokazatida je kucnuo ~as da se borimo zajedno ili da zajednoumremo.

MILICA: Obe}aj mi bar da }e{ popustiti, ako te ostave na cedilu.

LAZAR: Slabom ~oveku {ija se ionako sama savija.

Ulazi Dvoranin.

DVORANIN: Gospodaru, stigao je Milo{ i doveo nekakvog Tur~ina.Uhvatio ga gde se mota oko gradskih utvrda.

LAZAR: Uvedi ih.

Izlazi Dvoranin i propu{ta Milo{a, za kojim ulazi Yafer, s lancimana nogama.

MILO[: Dobro jutro va{im gospodstvima.

LAZAR: Dobro ti jutro, Milo{e. Gde uhvati tog efendiju?

MILO[: [etao od ranog jutra livadom. Vaqda ispituje da li na{esunce izujtra greje isto kao wihovo. A sve pogled baca nagradske zidine. Stigoh ga kowem i oborih buzdovanom.

LAZAR: Sigurno trgovac, jedan od hiqadu {to nam prodaje sviluovih meseci?(Yaferu)Ko si, kako se zove{?

YAFER: Yafer, svetli kne`e, ^elebija sam, emirov ro|ak.

LAZAR: Je li? Pa {to tra`i{ na livadi od sabajle?

YAFER: ^ekao sam da se kapija otvori da u|em u grad. Do{ao sam ktebi, a {aqe me emir Murat.

MILO[: La`e uhoda. Do{ao da zapamti visinu zidova, proreze i{irinu ~anaca. Ne dangubi s wim, daj ga yelatu, gospo-daru.

MILICA: On ho}e ne{to da ka`e. Pusti ga...

LAZAR: Hajde, govori. Ako la`e{, pazi kako to ~ini{. Brzo }u teuhvatiti...

YAFER: Video sam, kad pro{li put bejah u Srbiji, tvoju najmla|uk}er Oliveru. I opisah je Muratovom sinu Bajazitu.Rekao sam mu da je wena kosa kao slap arabqanske mi-risne vode, a oko bistro i sjajno kao `eravica. Da joj jeosmeh kao prole}no jutro, a ko`a naranyin cvet...

14 Miodrag Ili}

MILO[: La`e, huqa slatkore~iva!

LAZAR: Lepo zbori{. I onda?

YAFER: I onda mi Bajazit nalo`i da po|em k tebi i isprosimOliverinu ruku za wega.

MILICA: Oliveru – u harem? Kako se usu|uje{, ona je dete...

YAFER: Dete, gospo|o knegowo, koje bi jednog dana moglo biticarica!

MILICA: Carica, ~ija carica? Turska?

LAZAR: Umiri se, gospo.(Yaferu)Govori{ li istinu ili si prosidbu izmislio po{to tiglava o koncu visi?

MILO[: Ma sve je izmislio, gospodaru! Poznajem ja te lisi~jewu{ke, {to {pijaju naokolo. Namno`ilo ih se, vrzmajuse po trgovima i kr~mama, zalaze i u dvorove. Kao crvi,{to nagrizaju jabuku. Kobajagi diplomate, poklisari,putnici, trgovci, a ovaj je, eto, prosilac!

YAFER: Tako mi alaha i spasewa du{e, ~istu istinu govorim.Neka mi danas yenaza bude, ako nisam radi Olivere do-{ao.

LAZAR: Kamo ti pismo, kamo Muratova poruka?

YAFER: Izgubih ga, kne`e, gaze}i kowem Moravu. Ali evo, nekbudem tvoj rob, dok glasnik potvrdu iz Jedrena ne doneseda sam poslan da molim ruku tvoje k}eri.

MILO[: Rob si na{ svakojako, efendija. Daj ga meni, kne`e, da mumalo protresem pam}ewe, da se seti za{to je jo{ do{ao.

MILICA: Gospodaru, ugostimo ~oveka, kako dolikuje na{em domu. Amoj odgovor Bajazitu ima{ jo{ ovog ~asa: ne i sto puta ne!Olivera nije za azijski konak, u kome bezbroj hanuma delijednog ~oveka. Podigla sam je za hri{}anske obi~aje.

YAFER: Je li to i tvoj odgovor, gospodine kne`e?

LAZAR: A {ta si drugo o~ekivao, Yafer-~elebija? Milo{e, utamnicu sa wim.

Na Milo{ev znak ulaze dva kopqanika i odvode Yafera.

MILO[: Zvao si me, gospodaru?

Legenda o zemqi Lazarevoj 15

LAZAR: Da. Tebe i mog zeta Vuka. Bili ste mi siguran oslonac.^ujem da to vi{e nije tako?

MILO[: Ti zna{, kne`e, da }u na jednu tvoju re~ i `ivot dati.

LAZAR: ^amu izazivati smrt? Izme|u tebe i Vuka stoji mr`wa.Za{to?

MILO[: Kunem se, gospodaru, da ja nisam `eleo taj megdan sVukom. Tvoji vojnici nas rastavi{e u posledwi ~as.Mogao sam ga zamalo otpraviti bogu...

LAZAR: A mogao je i on tebe!

MILO[: On? Nipo{to, gospodaru! Oprosti, ruka mu ve} podrhta-va, a na nogama je tako siguran da }e ga vetar oboriti.

LAZAR: Mla|i je od mene! Jesi li i svog kneza otpisao, `uto-kqun~e? Luda mladost: u grob uvaquje i za dan starijeg odsebe! Jo{ mi ~vrsto dr`imo ma~, i Vuk i ja.

MILO[: Oprosti, gospodaru, ako te uvredih.

MILICA: Me|u vama je stara omraza. Kao zadrti petlovi ne miritese s porazom. Ni to {to si izgubio na{u k}er Maru kad jeza Vuka po{la, ni Vuk koji joj nikad tebe iz srca nijepotisnuo. Majka zna sve, Milo{e...

LAZAR: Tra`im od tebe da ni~im, ama ni~im ne izaziva{ Vuka...

U dvornicu naglo u|u Vuk Brankovi} i wegova mlada `ena Mara, koju onsilom uvla~i.

VUK: ... ne samo on, ve} i ona, tvoja k}i, veliki kne`e!

LAZAR: Prislu{kivao si?

VUK: Ne, ve} zastao kad ~uh va{e re~i. A ovu gospu doveo bihpred tebe svakako!

LAZAR: Da razre{imo onda taj spor me|u nama, u porodici. I tojednom zauvek.

MARA: Nevina sam, o~e.

VUK: Nevina? Ti! Neka sam proklet kao lutaju}i Jevrejin kojinikada mira ne nalazi, ako ne{to umi{qam. Ju~e, dok nasje onaj {pilman posle ve~ere zasmejavao lakrdijom,iskrala se u vrt. A tamo je bio on...

MILO[: Posve slu~ajno, ~asti mi vite{ke.

VUK: I o ~emu ste “slu~ajno” {aptali pola ~asa?

16 Miodrag Ili}

MARA: O suncu koje ~ili na obzorju, o tome gde }e provesti no},o mirisu {ume, o zvezdi nekoj `miravoj. Milo{ je pundivnih re~i...

VUK: Eto, ~uli ste!

MILICA: Ni{ta {to optu`uje i qagu baca...

LAZAR: Dokraj~imo te razmirice glupe. Glupqi smo i sme{nijiod lakrdija{a, onog {pilmana, {to nam je o vodeni~aru,|avolu i wegovoj `eni pripovedao. Tobo`e |avo mu je`enu omamio. A ono – mom~e vodeni~arsko {to vre}etovari!(Vuku i Milo{u, koji okre}u le|a jedan drugome)Uzmimo se u pamet, pesak u ~asovniku spokoja isti~e. Bogi ovaj narod uprli su o~i u nas. Pozvao sam vas – tebeVu~e Brankovi}u, zete moj, desna ruko moja, i tebe –Milo{e Obili}u, koji si vazda od ~asti i sr~anosti bioi koga sam k sebi uzdigao, da pru`ite ruku jedan drugom.

VUK: Ne rukujem se s onim ko mi na obraz udara, ko mi postequbra~nu sramotom zastire.

MILO[: Gospi tvojoj, knegiwici Mari, nikad ni{ta, osim po-{tovawa nisam iskazao. Ono {to su nam neka davna pro-le}a u nevina srca usadila, zaboravu je dato va{im ven-~awem.

VUK: Ali umro nije – priznaj!

MARA: Stid me pe~e pred ocem i majkom. Svakom se prva qubavdogodi, a srce onoga ko je nije osetio nalik je praznojkrletki u kojoj ptica nikad nije zapevala. Ni povoda, nirazloga, nisam dala za tvoju qubomoru.

VUK: Kad u tvom zagrqaju neko drugi postaje, kad drveni me tvojdodir povredi, kao zmijski ujed pe~e me uvreda. Pogled tiodsutan sre}em, mrzovoqa su na{i dani. U prisustvuMilo{evom, pak, zaplamsa ti oko... Znam da gubim i ponosi razum, a ti, kne`e, sudi: {ta da ~inim sa `enom koja mineverstvo snuje?

LAZAR: Ima{ li dokaza da ti je gospa, moja k}i, uistinu neverna?

MILO[: Nema, jam~im i kunem se, gospodaru. Ja pa`qiv sam i odantvojoj mezimici, jer nas mladost zajedni~ka ve`e, nekelaste, neki stih, otkri}a neka zajedni~ka...

Legenda o zemqi Lazarevoj 17

LAZAR: Zar su uspomene devoja~ke, Vu~e, bile razlogom za dvobojme|’ vama dvojicom? Dobro je {to mi na vreme javi{e, tespre~ih tu ludost. Mogao je neko od vas `ivotom platititu pau~inu {to se u du{i `enskoj vije.

VUK: Pau~inu, ka`e{? Ona me zbog wega nikada nije uistinuzamilovala. A on, vazda je za petama wenim. ^eka i vreba.Ja nisam slep, svetorodni gospodaru, ja vidim...

MARA: I ono ~ega nema!

LAZAR: Bunilo je to i bolest!

MARA: I pakosna starost. Molim te, o~e, `ivota mi zajedni~kogs mu`em nema vi{e. Ho}u ovde, u Kru{evcu, da ostanem.

VUK: Ha, to bi ti htela! Vrati}e{ se u dom na{ pod stra`om.(Milo{u)A s tobom }u kad-tad razre{iti ovaj ~vor.

MILO[: Brankovi}u, Vu~e, gospodar si mo}an, vlada{ tolikimqudima, vladaj i sobom. Ne padaj ni`e od svog ugleda.Ima{ moju vite{ku re~ da nikad ne}u oskrnaviti tvojdom. Ne zabrawuj mi da u sebi nosim ushi}ewa de~a~ka.Ruku sad ovamo, mla|i sam, prvi ti nudim pomirewe.

MILICA: Plemenito je to, od dobrog i ~istog srca.

LAZAR: Hajde, Vu~e, {ta ~eka{? Ne oklevaj pred ~asnom ponudom.

VUK: Samo zbog tebe, gospodine kne`e, pristajem na pomirewe.

Rukuju se, Milo{ ga zagrli.

MILICA: Mir neka se u va{u du{u zauvek vrati!

LAZAR: Nema bogu ugodnijeg ~asa, ni qudskoj du{i ve}e blagosti,nego kad opro{taj neprijateqstvo progna. Obe}aste jedandrugom slogu. Va{a re~ je od zakletve ja~a. Od slo`nebra}e i |avoli be`e, kako vele guslari, pa }e takobe`ati i pqa~ka{i nekr{teni. Nek od nas po~neujediwewe sve srpske vlastele.

MILO[: Udarimo, gospodaru, silno i usmrtimo tu neman! I nedajmo da nas vreme kao voda roni. Tur~in ~eka da na{epodele, na{ pad, kao smokva sazri, pa svakoga dana tresena{e drvo. Malo po malo. Ne gubimo vreme stoga ni ~asa.Odsecimo mu ruku, onako kao {to su na{i preci umeli.

18 Miodrag Ili}

LAZAR: Izmiri}u se prvo sa svima koji me u pro{losti rani{e.Milo{e, poteci sutra ka Trebiwu, `upanu Altomano-vi}u, i utana~i mi vi|ewe s wim. Beleg mi je na du{i odwegove zlobe, od ubojstva i prisvajawa dobara mi. Ali,Srbin mora dr`ati jedan ma~. Muzikom, pesmom i gozbomproslavi}emo ovaj dan. [pilmana ovamo da nas razveseli.

Muzika. Zatamwewe.

SCENA 2.

Tamnica u kru{eva~koj tvr|avi. Polumrak. U snopu svetlosti kojiodozgo pada, stoji okovani Yafer. Prilazi mu iz tame Vuk Brankovi}.

VUK: Ti si, dakle, taj {to me ho}e za Bajazitovog pa{enoga?

YAFER: Slava alahu. A ti si veliki gospodar Vuk Brankovi}?

VUK: Ovde ja postavqam pitawa, Tur~ine.

YAFER: Ti, a ne Milo{?

VUK: Milo{ je otputovao po kne`evom poslu.

YAFER: U`iva ve}e poverewe od tebe, je li?

VUK: Mo`da. Ali to se tebe ne ti~e. Kako si me poznao?

YAFER: Odavno ja znam tvoj lik. Godinu dana ve} te sledim.Posmatrao sam te iz prikrajka kad u lov kre}e{, kad sebogu moli{, kad `enu svoju pazi{... Dobro ti }ud pozna-jem.

VUK: Vidi, vidi. Murat ti nalo`io da me uhodi{? A za{toba{ mene?

YAFER: Zato {to si izabran, voqom alahovom, me|u stotinama daspase{ sebe i svoj porod.

VUK: Te lagarije ne}e te izbaviti ve{ala.

YAFER: Predajem se bogu i proroku wegovom. Na{a se vera hranikrvqu mu~enika, i mi }emo zato pobediti. Moja smrt jevama zalud, a meni zapis ve~ni. Pru`a ti se prilika da tepo`ar, {to sad tiwa, ne sagori, ako si mudar i akoposlu{a{ glas koji ti donosim.

VUK: Za maloumnog me dr`i{, ~elebija? Ne verujem ti ni re~i.

Legenda o zemqi Lazarevoj 19

YAFER: [ta gubi{ ako me ~uje{? Upamti: mrtvi otvaraju o~i`ivima. Mnogi su va{i pomrli uludo... a nudilo im se dase uzvise!

VUK: Govori, slu{am te.

YAFER: Uzmi Lazarevu zemqu. Budi jedini rascijanski kraq.

VUK: Kraq? Ja? [ta to bulazni{, Tur~ine?([apatom, upla{en)Ako te neko ~uje, bi}e ti posledwe...

YAFER: Ne}e ~uti. Ti me ne}e{ odati. Znam da ne}e{.

VUK: Kako mo`e{ biti siguran?

YAFER: Rekoh da ti }ud poznajem. Tvoja sposobnost ve}oj dr`avipristaje.

VUK: Laska{ mi. Ho}e{ da me kupi{?

YAFER: Dva puta k zvezdama sti`u: onaj prvi, a mnogo du`i, nakome kolena okrvavi{, i onaj krivudavi, kojim zdrav i~itav, najbr`e sti`e{. I ti i ja sada samo jedan izlazimamo: ti da se prikloni{ ja~em i od vuka lav postane{,a ja da te nagovorim, kako bi me od Lazara oslobodio...

VUK: Za{to misli{ da je pobeda va{a?

YAFER: Zato {to alah ne trpi nereda na zemqi. A vi, kauri,su{ti ste bo`iji nered, sva|a i pasjaluk. Zemqa je ovavrt bo`ji, |ulistan cvetni, a mi vrtlari wegovi. ^istitinam je sa zemqe prqav{tinu neverni~ku i ~upati korovkaurski.

VUK: Kako se usu|uje{, gade obrezani? Za te sline {to okolobaca{ mogu da te ubijem...

YAFER: Mo`e{, ali ne}e{. Ko nam na put stane, ko pre~i da seime Muhamedovo po svem svetu razle`e, grlo je svoje icelog roda svog na{em no`u ponudio. Pa{}e i VukojeVlatkovi}, i wegov gospodar, la`ni kraq kaurski Tvrtkood Bosne, pa{}e i tvoj Lazar, pa{}e{ i ti, ba{ kao {touobra`eni Vuka{in zabodena nosa izkrvari u mutnojMarici. Podle}i }e i va{i gradovi, kao {to gordi Ni{planu od na{eg plamena. ^emu ina~e ogromna sila kojunam je alah dao?

VUK: Smutwu mi u du{u unosi{, ja sam se na krst zakleo...

20 Miodrag Ili}

YAFER: Na krst! [ta je to krst? Dve ukr{tene grede na kojima jeumro tobo`wi bo`ji sin!

VUK: Umukni, bezverni~e!

YAFER: Zar bog mo`e imati sina? Verovati u oplodwu `enesvetim duhom mogu samo lude! Boga nije mogla roditi`ena, kao nekog roba! Pravi bog je tu, u nama, on je dalekazvezda, i tvrdi kamen, i zujna p~ela, i laka ptica nebeska,zeleno poqe i oblak nad beskrajnom vodom. Alah sve vidiokom nevidqivim. On ka`wava zabludele narode, pa }eprostreti pred na{e kowe i Lazarevu zemqu srama. Zarza wu da gine{? Va{e vino, blud i kocka, kipovi ila`qivi likovi boga u crkvama, va{e podvale i obesti,`ud za zlatom i neposluh, u~ini}e vas na{im robovima.Mi smo va{a kazna.

VUK: Oh, gospode, oprosti mi! Ima istine u ovim prokletimre~ima turskog psa! [ta da ~inim, gospode? \avo mi jeopseo du{u... A da nije ovo znak neba, mog spasewa?Mo`da me usud odista izabrao da opstanem posledwi, kadogaw i potop ovuda pro|u? Da vladam? Zar ja to ne bihmogao?

YAFER: Mogao bi, i to boqe od tvog tasta. Ko je uop{te on? Zarti nisi ja~i, umniji, mla|i? U ~emu je on boqi?

VUK: Zave`i! Kao kockar koji sve blago na jedan broj stavqa,pristajem. Ili }u biti zga`en kao crv zemaqski, ili }ugaziti nogom crve! Vi{e volim ovo drugo. A kako da tiverujem, Yafer-~elebija? Kako da budem siguran da mene}e{ izigrati?

YAFER: Moj gospodar, veliki emir Murat, izabranik alahov, da}eti jo{ znaka od sebe. Uveri}e{ se da ti milost ukazuje ida si jedini wegov vazal sve zemqe srpske.

VUK: [ta zahteva Murat od mene?

YAFER: Da razdvoji{ Milo{a od Lazara i Lazara od Milo{a. Ida ~eka{ svoj ~as, kad }e{ dokazati da si se nama pri-klonio.

VUK: Kako da ih razdvojim?

YAFER: Tvoji }e qudi uhvatiti jedno pismo iz Jedrena. A u wemuMuratov odgovor na Milo{evu ponudu da Lazaru okrenele|a.

Legenda o zemqi Lazarevoj 21

VUK: Zar se Milo{ ponudio.

YAFER: Jo{ nije. A ti }e{ predati to pismo knezu. Eto dokazaMilo{eve izdaje.

VUK: Misli{ da }e Lazar nasesti?

YAFER: Neka mu se sumwa u glavu useli. Nek podozreva, nekispituje, nek pouzdawe izgubi. Ostalo }e se samo dogo-diti.

VUK: Ti si satana, a ne ~ovek. Dodu{e, Milo{ je zaslu`io `igsrama!

YAFER: Sad na|i na~in da me izvu~e{ odavde, jer moram u Jedrene{to pre. Moj emir ~eka glas da si mu pri{ao.

VUK: A prosidba – {ta }e Bajazit re}i?

YAFER: Prosidba je samo razlog da tebi pri|em. Naduvena kaurka}e ionako u harem Bajazitov. Vriskom }e strasnom podwim u lo`nici zapomagati, nek vidi kako to inoverciazijatski ~ine!(Smeje se)

Ulazi \ura Stracimirovi} Bal{i}. Pozdravqa se s Vukom, a ondaosmotri Yafera.

\URA: Da si mi zdravo, pa{eno`e. ^uh da si ovde, i da je tu nekismrdqivi Tur~in, {to se smuca naokolo.(Yaferu)Bujrum, efendi! Pa... kako ti mi ovde izgledamo?

YAFER: Kao je`evi u rupi.

\URA: Kako to misli{, zlikov~e?

YAFER: Svaka kuka sebi vu~e. Svak vam je ovde najpametniji, samsebi dovoqan, te gleda kako drugog bodqama da ukqe{ti.

\URA: Dobro – je`evi, al’ za{to u rupi?

YAFER: Zato {to su krepali, pa na mrcinu vowaju.

\URA: (Vuku)Je l’ progovorio? Kakav ga je opaki ciq ovamo doveo?

VUK: Jeste, huqa {pijunska. Ka`e... ne znam da li da mu veru-jem... ni da li smem nekome to da ponovim...

\URA: Uzdaj se u mene.

22 Miodrag Ili}

VUK: Priznaje da ga je Murat poslao da pohodi jednog ~elnogvojskovo|u me|u nama...

\URA: Ko je taj izdajnik?

VUK: Zakuni se da ne}e{ to ime glasno izgovoriti, dok se neuverimo da je istina.

\URA: Kunem se bogom.

VUK: (Yaferu)Izreci, sviwo, ono {to si meni izrekao.

YAFER: (Tobo`e s bolom)Izvukao si to silom iz mene, proklet bio...

VUK: Priznao je da je Obili} u dosluhu s Jedrenom. I da }esvoju vojsku skrenuti na nas, ako do boja do|e. A Murat munudi kao nagradu vlast nad svim zemqama srpskim.

\URA: Obili}? To ne mo`e biti! To je providna i gnusna la`!Milo{ je du{om i telom Lazarov.

YAFER: I du{a i telo su mu pritvorni.

\URA: Hajdemo odmah knezu! Nek sve ~uje!

VUK: (Zaustavi ga pa ga povede sasvim napred, kako ih Yaferne bi ~uo)Nipo{to. Ne dajmo se plitkim smicalicama podle uhode.Kao ti, ni ja mu ne verujem, jer poznajem Milo{a.

\URA: [ta }emo onda?

VUK: Bli`i se ~as odluke. Turci nas ste`u sa svih strana, kaozmija kad ho}e jagwe da udavi. Ovog bih Tur~ina kaoglasnika upotrebio. Nek ide u Jedrene i nek dan odsudnogboja utvrdi, umesto nekog na{eg poklisara koji bi mogaoglavom platiti.

\URA: Da ga pustimo, veli{? A Lazar...

VUK: Obojica }emo pred kneza. Ubedi}emo ga da vreme za Turkeradi, jer smutwu unose, vrbuju qude, mite ih obe}awima,strah seju, zemqu usevitu pusto{e. Upla{eni narod, uplanine ka zapadu be`i. Nema vi{e ~ekawa, ni uzmicawa.Sukob odlu~ni zatra`imo.

\URA: Istina je to {to ka`e{. Ali s kim }emo boj biti? NiTvrtkova Bosna, ni Sigismundova Ugarska nisu zdu{no uznas. Zna{ da me Lazar k wima slao. Ne strahuju oni odTuraka, ve} od Srbije. Boje se da se na wih ne okrenemo!

Legenda o zemqi Lazarevoj 23

VUK: Utoliko pre nema nam dvoumqewa. Ratovati nam je {topre. Idemo knezu!

Odlaze.

YAFER: (Smeje se)Alah ne trpi nereda na zemqi! Zemqa je sva vrt bo`iji, ami vrtlari wegovi!

Zatamwewe.

SCENA 3.

U isposni~koj }eliji, u gorama oko U`ica, Lazar se ~isti od grehova.Bqe{tava svetlost dana prodire sa strane, kroz {irom otvorenavrata, ~ine}i kontrast sa mu~nim sivilom nevelike kamene prostorije.Stoji ispod ikona sa upaqenim kadiloma.

LAZAR: (Padaju}i na kolena)O, Bo`e, o~isti du{u moju od greha, na put me pravedniizvedi, snage mi daj – nek bude ve}a od moje vere u tebe itvoju milost! Okaja}i sve svoje zle misli, sve prqavenakane, sva licemerja svoja, sva zla dela mojih najbli`ih,onih od moje krvi i onih {to me slu`e, svu pokvarenostqudi u mojoj zemqi i svoju, svoju najvi{e... Oslepeh iprognah svoje neprijateqe, majci jednoj ubih sinapresudom zbog kra|e koko{i, jeste, zakone sam cara Ste-fana Du{ana sprovodio – ruke sekao, jezik ~upao, o~ivadio, `ivotiwu u ~oveku ubijao, tebe slave}i, Gospode,gnoj iz naroda pu{tao, du{u mu za susret s tobom pri-premao... O, oprosti mi sve grehe i sablazni, posrnu}a ine~asti, snage mi daj, uspravi me, povedi me, za{titi izakloni stado svoje!(Jeca, u o~ajawu. To potraje. Onda se polako pridigne.Tiho, gotovo mrmqaju}i, s olak{awem, kao da oslu{kujesopstveni glas: klonulo, ali preporo|eno)Hvala ti, Gospode, hvala, silo svevide}a i nepojamna, {tosvetove u ravnote`i dr`i{... Kao da mi se od grla zmijaotpustila. Lak{i sam, nad zemqom hodam... Ovako ~istmogu u o~i svakoga da pogledam, da mu ka`em: ~ove~e,zaboravi ju~era{wi dan, i dan pre ju~era{weg, i sve danepre wega; unapred pogledaj... stra{na neman je pred tobom.

24 Miodrag Ili}

Gmi`e, dolazi... Pridodaj svoju mi{icu mojoj, a ja }ucelog sebe dati... Odbranimo se, odagnajmo bezbo`nike,pqa~ka{e okrvavqene {to nam device i de~akeobqubquju i u robqe odvode... {to nam kowima gazep{enicu belicu i vinograde trgaju, u tegle}u marvu narodpretvaraju... Oni su na pragu na{eg zajedni~kog doma...nezasiti su, i uskoro }e posegnuti za celim svetom... kaokuga, kao skakavci kad pusto{ na poqa nanesu... Sa nebanas o~i Du{anove prate. Wemu sam zavet dao, kad je bio nasamrti, da }u mu srpsko carstvo ucelo o~uvati, od napastisvake odbraniti. Pe~e me wegova kletva, u grlu me `e`ekao `ar, no}i mi u ko{mar mu~aqivi pretvara...(Uspravi se)Sve {to je mu`, {to qudsko srce ima, mora da {~epa zavrat tu gnusobu tu|insku, pa ako treba da se mre, ako ti,Gospode, tako ushte{, neka smrt bude lepa, ponosita,smislena. Jer, obraz ne gori od ogwa, nit od sunca, ve}obraz gori – od obraza...

Ulazi Milo{.

MILO[: Gospodaru... kne`e... neka starica ho}e k tebi.

LAZAR: Starica?(Obla~i ko{uqu)A `upan Altomanovi} da li je do{ao? Uredili smosusret ovde, na pola puta izme|u Kru{evca i Trebiwa.

MILO[: Nema ga jo{, gospodaru. Postavio sam stra`u da ga opaziizdaleka, i da izbroji kolika mu je pratwa, jer wemu nijeverovati.

LAZAR: Pazi da znake nepoverewa ne otkrijete. A {ta ta starica`eli?

MILO[: Da ti poveri neki jad, pravdu tra`i...

LAZAR: Pravdu? Da je imam i da je kao zob mogu podeliti, razadaobih je na sve strane. Krivde je mnogo vi{e, moj Milo{e.Hajde, pusti je...

Milo{ iza|e. Uvodi staricu.

STARICA: Presvetli gospodaru, koleno ti qubim...(Padne ni~ice pred Lazarom)

LAZAR: Ustani `eno. U o~i me gledaj: smrtan sam kao i ti.

Legenda o zemqi Lazarevoj 25

STARICA: Hranilac si i branilac sirotiwe. Srce ti je milostivo,pa se uzdam da }e{ mi sina povratiti.

LAZAR: Gde ti je sin?

STARICA: Ugrabio ga Nikola Altomanovi}, proklet bio, utroba muse izgubala, dabogda! Ugrabio ga zbog duga, ka`e da mudanak nismo platili. A mi nismo wegovi sebri ve} tvoji,gospodaru. Na granici smo tvoje zemqe, al’ smo vazdaovamo pripadali. Uze nam `upan zemqu kad ono su{apomori letinu. Ostav bez zemqe, u jo{ ve}u padosmonevoqu. Gori od Tur~ina, sad mi i sina odvede da mubadava argatuje. Neja~ }e nam po ku}i od gladi skon~ati...Pomozi nam, gospodaru, u tebe je du{a velika kao more...

LAZAR: Zamoli}u ga da ti oslobodi sina.

STARICA: Molbom ne}e{ od wega ni{ta dobiti.

LAZAR: Pa {ta drugo mogu?

STARICA: Ti si knez, silu ima{. Ako se pravdi odupre, gromom gatvoje vlasti spr`e.

LAZAR: Kavgu i prinudu moram izbe}i, majko. Opaki `upan mi jepotreban da u vojnu sa mnom krene na Tur~ina. Razume{li?

STARICA: A mi... moj sin... zar ti nismo potrebni? Zar ne}e i on uvojnu s tobom?

LAZAR: U pravu si, majko. Istina je na tvojoj strani. Pritegnu}u`upana, da ti sina vrati. Kako se on zove?

STARICA: O, hvala ti...(Qubi ga u koleno, on se brani)Petar se zove. Petar, sin Dobrogosta, iz Hrastovqa.

Vra}a se Milo{.

MILO[: @upan Nikola dolazi. Desetak kowanika je s wim.

LAZAR: Na{i neka se sklone. Nek misli da sam sâm ovde.

MILO[: Isku{ava{ ga, gospodaru? On odavno osvetu smera...

LAZAR: Pokaza}u mu da ga se ne bojim.

MILO[: (Starici)Idi sad, maj~ice. Nije ti mesto ovde.

STARICA: Sa~eka}u.(Pokorno izlazi)

26 Miodrag Ili}

MILO[: Ja }u biti u blizini, kne`e. Ne verujem tom razbojniku.

Ulazi Nikola Altomanovi}. Divqim, neobuzdanim okom osmotri Lazarai ceo prostor oko wega.

MILO[: Oprosti, `upane... po dogovoru, ma~ mora{ odlo`iti.

NILOLA: [ta je, boji me se tvoj knez?

MILO[: Rekli smo, bez oru`ja!

Nikola mu preda ma~. Milo{ izi|e.

NIKOLA: Evo, silni Lazare, do{ao sam ti na noge. Ne zato {toumi{qa{ da si gospodar sve zemqe srpske, ve} {to sistariji. I {to sam radoznao da ti ~ujem razloge.

LAZAR: Razlog mi je jedan. Zove se Murat.

NIKOLA: Znam. Ko`u ti ve} od Jedrena do Buhare prodaju! I tobudza{to, jer ne vredi mnogo.

LAZAR: Uskoro }e, kako izgleda, na{im ko`ama zastrti put odav-de do Indije. A tamo je kraj sveta. Ni ti svoju ko`u ne}e{sa~uvati.

NIKOLA: Samo tvoju da vidim razapetu na suncu, pa ne `alim sebe!

LAZAR: Tebi je do {ege. Zar ne mo`e{ staru mr`wu da odbaci{?

NIKOLA: Nikada! Kao {to ni ti ne mo`e{.

LAZAR: Ja sam ti sve oprostio.

NIKOLA: Ti meni! Vidi, vidi, molim te! Ti si meni oprostio? A{to mi osakati ~elnike, {to htede mene da oslepi{, pasam se ~udom spasao?

LAZAR: Oteo si mi silom Rudnik. Opqa~kao me...

NIKOLA: Rudnik je od davnina bio Altomanov, mojih predaka...

LAZAR: To nigde ne stoji. Pravednoj si kazni bio predat, jer sidodijao svim svojim susedima...

NIKOLA: Ko si ti uop{te da me ka`wava{, da mi pra{ta{, da misudi{?

LAZAR: Ja sam knez Lazar Hrebeqanovi}. Stefan Du{an mi je ovuzemqu ostavio i dok sam `iv ona }e postojati.

NIKOLA: Dakle, ne}e dugo! Cr}i }e pod kopitama turskih kowa.

Pauza.

Legenda o zemqi Lazarevoj 27

LAZAR: Molim te, Nikola... `upan si, a ne kr~mar, prostak neki.Ubla`i prkos u sebi, kao {to je na{ Spasiteq govorio:“Ovo je zapovest moja da imate qubav me|u sobom, kao {toja imadoh qubavi k vama”...

NIKOLA: Ali rekao je isto tako: “I posla}u na wih ma~, glad ipomor, dokle se ne istrebe sa zemqe...”

LAZAR: Mislio je na Judin narod.

NIKOLA: I ti si Juda! Ko tebi veruje, nek raku kopa. Skupqa{vojsku, oru`a{ se, tobo`e zbog Turaka. Oni su beslovesnagomila {to srqa. Wu }e{ lako rasterati. Ne okupqa{ tihiqade kowanika i strelaca odasvud zbog Muratovihpomamqenih akinyija. Ve} ima{ podmukli plan,prozirem te ja, da se nametne{ nama, oko sebe. Ho}e{svojim vazalima da nas u~ini{. Uobrazio si da si drugiStefan Du{am srpski car! Ne}e{ to do`iveti, Lazare!

LAZAR: Kako da iz tebe isteram bes? Kako da s tobom razgovaramu blagosti, ~ista srca? Dozovi se pameti, Altomanovi}u.

NIKOLA: Dozovi se ti, mu~eni~e! Zatvara{ se u ovu {piqu, kaosvetac tobo`e, posti{, mu~i{ svoje telo, ne bi li i bogai qude prevario!

LAZAR: Ovako kao {to tebe molim, kleknu}u pred svu vlastelu,veliku i malu, pred sve koji jo{ nisu priznali Murata...Zar ti nije dokaz da sam se ta{tine zemaqske odrekao to{to sam Tvrtka priznao za kraqa srpskog? Nek se nazovei Aleksandrom Makedonskim, samo nek bude uz nas,protiv napasti azijatske. Zar ne vidi{ da se mra~i na{enebo, da nam preti ropstvo i sramota doveka?

NIKOLA: Vidim da si se prestravio od Murata, ili da se mo`dasamo takvim ~ini{ da bi me namamio.

LAZAR: U opasnosti je sve srpsko, sve hri{}ansko... sve {tostvori{e i ostavi{e na{i preci.

NIKOLA: Ni{ta ti za mene i moje qude ne brini. Ja sam malenazver, ali zver. Ris me|u stenama. Zavu~e{ li ruku u mojujazbinu, bez ruke ostaje{. Tako }e biti i s Turcima.

LAZAR: Mnogo ih je, kao da iz zemqe ni~u. Gladni “kogmari”,ov~ari {to samo radi pqa~ke ratuju... “Akinyije”, brzikowanici, {to }e na wihovom jeziku re}i “oni {to su kaoki{ni pqusak”, {to padaju iz oblaka.

28 Miodrag Ili}

NIKOLA: Pqusak brzo pro|e, a mi ostajemo. A sad zbogom ostaj,gospodine kne`e.

LAZAR: Ostavi}e{ svoju bra}u, Nikola?

NIKOLA: Ti i ja – bra}a!? Nit’ smo bili, nit’ }emo biti.(Krene)

LAZAR: (Prepre~i mu put)I jo{ ne{to. Ako u tebi, risu – kako veli{, jo{ ne~egqudskog ima, molim te... Oslobodi Petra, sina Dobro-gosta, iz Hrastovqa. Deca mu umiru, imawe se zatire...

NIKOLA: Onog lovokradicu, {umokradicu, neplati{u, {to pri-selicu gospodsku izbegava pa ne da mesa mojim gostima –putnicima, dvoranima, psarima i sokolarima? Onoglopova {to carsku perperu ne pla}a, a desetak `ita, vinai meda skriva! Jesu li ti svrake mozak pozobale, ili sitoliko ostareo da si podetiwio?

LAZAR: Strpi se, ~ovek }e odu`iti svoje. Su{a ga omela...

NIKOLA: Su{a?... Osu{i}u ja wega kad lip{e na mojim wivama, dadruge takve pla{i.

LAZAR: Ne pu{tam te odavde, dok se kao qudi ne nagodimo.

NIKOLA: Skloni se, velim ti, krv mi u glavu udara!

LAZAR: Majci sam wegovoj obe}ao...

NIKOLA: A ti onda plati wegov dug, pa ga vodi!

LAZAR: Ali on je moj sebar, meni duguje, a ne tebi, Nikola!

NIKOLA: Potkrao sam te, je li?

LAZAR: Jesi, ali prosto ti bilo. Wega oslobodi...

NIKOLA: Za `upana Altomanovi}a jo{ niko nije rekao da je lopov!(Trgne skriveni no` iz nedara i udari Lazara u grudi)Evo ti, Judo!(Izi|e)

LAZAR: Oh!...(Dr`i se za grudi)

Utr~ava Milo{.

MILO[: Gospodaru moj! Rekao sam da je ta huqa nedostojna tebe...Za wim!(Nare|uje nekome napoqu)

Legenda o zemqi Lazarevoj 29

Potecite za wim! Uhvatite ga ili ubijte!(Prilazi Lazaru koji se lagano uspravqa)Rawen si? Oh, plati}e mi to kopile altomanovi}evsko...(Gleda ozle|eno mesto)Krst... zlatni krst te je spasao, moj dobri kne`e... Boguhvala! Samo si okrznut... Neka bi ovo dobar znak s nebabio! Sre}a je uz tebe, gospodaru. Mi }emo s tobom i samogne~astivog pobediti!

LAZAR: Iznenadio me... ris. Quti ris me|u stenama!

Ulazi starica.

STARICA: Ostao si praznih {aka, presvetli? I tebe je... Bo`e moj,za{to dr`i{ takve na zemqi? Mog Petra nije pustio,znala sam...(Jecaju}i)Goni}e ga dok mu svu snagu ne iscedi. O, proklet bio,krvopija! Seme se zatrlo Altomanovi}a, dabogda...Prokleti bili svi velika{i, va{e sva|e i deobe! Tur~in}e vas u ni{ta prometnuti! Dabogda vam se krsna sve}augasila, ku}a vam se vavjek iskopala, psi vam se mesanajeli!(Rida)

LAZAR: Ne kuni, `eno! Ne kuni...

SCENA 4.

Predvorje u Lazarevoj kuli, kao u sceni 1, 12. juna 1389. godine po staromkalendaru, u osvit dana. Promakne poneki vojnik, nose}i barjak-krsta{.Iz daqine dopiru zvuci bojnih truba i bubweva. Sa strane dolaziMilo{ Obili}, u vite{koj opremi, a za wim Dvoranin, tako|e naoru`ani sa metalnim {titnicima na grudima.

MILO[: Jago{e, ti si svu no} probdeo pred gospodarevim vratima.Da li je bar malo otpo~inuo?

DVORANIN: Ne bih rekao. Vo{tanice su bile neprestano upaqene.

MILO[: Vazda zuri u mapu Kosova, kao da }e na woj pro~itati gdeje pobeda.

30 Miodrag Ili}

DVORANIN: Molio se bogu. I sam je sa sobom razgovarao. Pomiwemrtvog cara Stefana Du{ana. ^uo sam ga kako ka`e:“Iznad tebe je bog, a on vam je namenio sudbinu kojoj nemo`emo izbe}i!”

MILO[: Nemoj o tome nikome govoriti. Idi, pomozi mu da seopremi. A ja }u vojsku na smotru izvesti.

Dvoranin se nakloni i `urno krene, mimoi{av{i se s Marom. Ona ulazisnebivaju}i se. Dvoranin baci za~u|eni pogled na Milo{a pre nego {toizi|e.

MARA: Iskrala sam se da ti ka`em zbogom, pre nego {to tedu`nosti vojne od mene odvoje...

MILO[: Jago{ te video i ko zna ko jo{. U ovoj ku}i, iz svakogugla, par unajmqenih o~iju motri na svaki tvoj pokret.Tvoj mu` }e, kao da mu golub glas nosi, vrlo brzo znati zaovaj susret na{.

MARA: On vojsku okupqa i velika{e odasvud u Pri{tini do-~ekuje. Ne}e imati kad da o meni razmi{qa. A meni je sadsvejedno Milo{e... Od wegovog gneva i qubomore, ti simi pre~i i mom srcu bli`i.

MILO[: ]uti, ludice moja najdra`a, neko }e te ~uti.

MARA: Nek ~uje.(Glasnije)Na sve strane nek se razglasi da sam tebe oduvek qubila.Telo moje svih ovih godina za tvojim `udi, Milo{e!(Zagrli ga, on je ~vrsto privu~e sebi)Za{to me wemu dado{e?

MILO[: Zato {to je on gospodar sve zemqe srpske od Skopqa doPri{tine. Tobom je pla}en savez Lazarov s Vukom.

MARA: Sudbina moja huda kne`evske k}eri! Svaka pastirica ikudeqarka ima svog ~oveka, koga joj srce prima. Da sisamo jednu re~ rekao, sve bih ostavila i s tobom po{la.

MILO[: Lazara, tvog oca, nikada ne bih izdao. On me je podigao,vitezom u~inio, proniju mi dao, u vojskovo|u me proizveo.Wegov sam du`nik ve~iti, kao {to i ti duguje{pokornost kne`evskom ro|ewu. Ostavimo sada to. Blago-daran sam mu i na tome {to me je na dvoru dr`ao u tvojojblizini. Svaki od pro{lih dana tvojom lepotom je oza-

Legenda o zemqi Lazarevoj 31

ren, tvojim zvonkim glasom odjekuje i pogledom tvojim,punim milo{te, u meni traje.

MARA: Mnogo sam no}i probdela, grle}i te umesto wega. U snusam slatko predavawe tebi do`ivela. Tvoja sam, za tero|ena, ma se i stoput za druge udavala! A sad te molim,pri~uvaj se... Ludu svoju hrabrost obuzdaj. Jer bez tebemene nema vi{e...

MILO[: Kad to ~uh, ne `alim da umrem, smi`e moje. Labude moj,latice cveta ne`nog...

MARA: Obe}aj mi, ne, zakuni se... da ne}e{ neza{ti}en u bojusrqati, da se ne}e{ bezglavo s dvojicom i trojicom od-jednom biti...

MILO[: Kunem se – ako me budu pitali i dali mi da biram!(Smeje se)

MARA: Znam te ja, zlo}o: mahnit si, nagao... Glavu ne ~uva{, kaoda ih tri na ramenu ima{. I zato premirem... Majka bo`janeka te ~uva. Posle boja, nek budem ugqarka, pome}arka,sviwarica, ali samo tvoja.(Qube se)

MILO[: Idi sad! Razgnevi}emo oca tvog ako nai|e.

MARA: Jo{ bajalicu da izreknem protiv uroka... “San zaspao, aurok ne zaspao; ako i zaspao, u snu se razabrao. Dva oka,dva uroka; jedno vodeno, drugo ogweno; uzeh vodeno, pazalih ogweno. Haj’te, uroci, po zemqici, i po vodici, i pozelenoj travici... Idi u crnu goru, pod cerovu koru, gde seslava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne lo`i,gde brat brata ne glo`i...”

Govore}i bajalicu Mara polako odlazi i nestaje. Milo{ se prekrsti iode. S druge strane ulazi Lazar, poluodeven. A za wim u stopu, Dvoranin,nose}i wegove visoke ~izme i pancir. Lazar seda na jednu od klupa.Dvoranin mu poma`e da navu~e ~izme, a potom i pancir ispleten odlanaca.

LAZAR: Da li su vojnici opskrbqeni hlebom?

DVORANIN: Jesu, svetli kne`e.

32 Miodrag Ili}

LAZAR: Do Kosova nam treba tri dana jahawa, s bivakovawem.Strelci se ne smeju umoriti... Neka bude mesa i vinadovoqno...

DVORANIN: Narod }e uz put hraniti i pojiti vojsku.

LAZAR: Je li sve qudstvo na okupu?

DVORANIN: Svi tvoji meropsi i sebri su pod oru`jem, a prikqu~i}enam se uz put i pronijari. Sve {to je kadro da nosi kopqe,od derana do staraca, krv }e ti svoju dati da progna{du{mane.

LAZAR: A Zeta, ima li glasa od mog zeta \ure Stracimirovi}a?

DVORANIN: Zeta ti je vazda najvernija i najjuna~kija bila, gospodaru.U wih ne sumwaj. Tu}i }e se i posledwom snagom zaHristovu slavu i srpsko ime.

LAZAR: Proklet bio svako ko nas u ovom boju izneveri. Samoslepo}a ili kvare` du{e, samo`ivost maloumna ilikukavi~luk mo`e nekoga odvratiti. Nosi me nada datakvih ne}e biti. I da }e se ~udo dogoditi... ^udo namtreba, Jago{e, protiv Tur~ina... Bi}e to sudar naj-stra{niji od postanka na{eg. Zebem, mo`e bitiposledwi, ako se |avo ume{a. Ko se o moj vapaj oglu{i,Jago{e, kletvu }e moju i vascelog soja srpskog vaveknositi. Ni{ta mu dabogda ploda ne dalo, wive mu separlo`ile, stoka kamenila. @ene mu u domu jalove bile,ne imao roda ni poroda, ime mu se od pomena rastalo!

DVORANIN: Kletva ti je pravedna, svetorodni.

LAZAR: Imaju ovde ostati samo oni mu`i koje sam odredio da se o`enama i neja~i postaraju. Ti, Jago{e, ostaje{ da bdi{nad mojom ku}om...

DVORANIN: Ja, gospodaru? Molim te, uzmi nekog starca nemo}nog.Stidno je da ja ovom ru~erdom ne zamra~im sunce barpetorici tih varvara. Medved nije za perine...

LAZAR: Starac ne bi bio pouzdan. Ti si mi najodaniji i ba{takav, kao medved, ume}e{ da skloni{ knegiwu, dva misina i k}er Oliveru.

DVORANIN: Milost, kne`e. Verno sam te slu`io, ali takve mi platene treba. Zar ne poima{ kakav bi trag ostao za mnom? Jasam vojnik, nisam dadiqa, gospodaru.

Legenda o zemqi Lazarevoj 33

LAZAR: Gledaj me u o~i, Jago{e. Primi moje re~i, ne kao presudunego kao du`nost najsvetliju. Sina Stefana ti povera-vam, zenicu u oku svom. ^uvaj ga i uputi, uz mene si stasao,vi~an si dr`avi i vojni. Stefan je nada srpska, ako mebog na Kosovu k sebi prizove.

DVORANIN: [ta to govori{? Ti }e{ pobediti, ti }e{ `iveti, sve-torodni...

LAZAR: ]uti, Jago{e. Bog je nem, odgovora mi ne daje... a mene~udna predskazawa more. Videh ovcu kako svoje jagweubi... i usnih da me hiqadu ruku kroz veliku vatru nosi, iuvis di`u, k mesecu koji krvav be{e...

DVORANIN: [ta }e qudi o meni govoriti? Da sam se iza sukwe`enske krio, da s decom benetam dok qudi boj biju... Oh,kne`e, kazna je to za mene, gr|a od smrtne rane...

LAZAR: I knegiwu moju ~uvaj. S wom se svetuj. Dobra je to i mudra`ena, ali slaba kao {to je bog o `eni rek’o... I pazi miOliveru, ko{utu moju, an|eoske lepote uzor, dete mojenajboqe... Nare|ujem ti, Jago{e, da odbranu Kru{evcasprema{, ali i da odstup ima{ u vidu. Vojni~ki postupi,ali ne gini ludo. Vi morate prete}i na{u sudbinu...

DVORANIN: Ne zbori tako, ne sluti zlo, gospodaru. Tvoj primamnalog. Slu{a}u te, kao uvek dosad.

LAZAR: Hvala ti. Ko nam to dolazi?

Ulazi Damjan Jugovi}.

DAMJAN: Pozdrave ti donosim, presvetli, od starog Juga, oca mog, iosmorice moje bra}e.

LAZAR: Damjane, {ura~e! U pravi ~as stigoste. Jago{e, pozoviknegiwu, vaqa mi krenuti vojsku. Vreme odmi~e.

Dvoranin odlazi.

DAMJAN: Otac me poslao da ti javim da Jugovi}i put Kosova ve}ja{u, i sa wima pod oru`jem svi te`aci i pastiri na{i.Bi}e nas do pet hiqada. Sasta}emo se tamo, na bojnompoqu.

LAZAR: Pohrli za wima, Damjane. Eto i nas.

Ulazi Milica.

34 Miodrag Ili}

MILICA: Damjane, brate!(Zagrli ga)Reci, ko od bra}e moje krenu u boj?

DAMJAN: Svi do jednoga. A kako bi druk~ije moglo biti?

MILICA: Svi?

DAMJAN: Ba{ svi. I na{ otac je s nama.

MILICA: Pa star je on! ^emu `rtva wegova?

DAMJAN: Zarad ohrabrewa, zarad ~asti i primera, sestro. ^emuwegov `ivot, ako nas ne bude? Ti zna{ da stari lav nikadnije boj izbegao, pa ne}e ni sada.

MILICA: Lazare, dragi moj, da li smem jednu molbu da izreknem?

LAZAR: Reci.

MILICA: Ostavi uz mene nekog od moje bra}e. Od deset mu{kihglava devet nek se stra{nom sudu poda. Molim te...

LAZAR: Wihovom voqom ja ne upravqam, i svih deset mogu osta-ti... Evo ti Damjana, mo`da on?

DAMJAN: O ~emu ti to zbori{, sestro? Ni ogaw vulkanski, ni Ara-rat okomit, ni sedam mora uskovitlanih ne bi me od bojaodvratilo. Moje je da ratujem, kao {to je tvoje da ra|a{,idem sad.

MILICA: Stani! Mo`da Bo{ko, on je najmla|i... Tek mu ogaravilanausnica... Qubimac moj, ~edan kao izvor gorski...

DAMJAN: Taj izvor je barjaktar, re{en da mre, ako se mora. Ostajtemi zdravo.

MILICA: Damjane!(Grli ga i jeca)Jo{ jednom da te zagrlim...

DAMJAN: Ne oplakuj me `iva, sestro! To ne vaqa!...(Odvoji je od sebe, zagleda joj se u lice, pa se hitronakloni Lazaru i `urno ode)

LAZAR: (Pri|e Milici; ona klone na wegove grudi, gu{e}i pla~)Dobro... bi}e dobro... Rat je za nas, na ovom tlu, kao zadruge narode jesewa seoba ptica ili izlazak i zalazaksunka. Nemoj da neko vidi kako moja juna~ka knegiwapla~e. Suze ne idu uz tron...

Legenda o zemqi Lazarevoj 35

MILICA: Marim ja {ta mi pristoji sada! Od srca mi otkidaju meso,Lazare... Na strati{te idete, spram triput ja~ihdu{mana! Ja znam, ja vidim u`as predstoje}ih dana. Kakavsi to ~ovek, za ime bo`je? Zar u smrt vodi{ ceo jedannarod, znaju}i da ga mo`e{ spasti?

LAZAR: Kako? Kako da ga spasem? To bi bio spas ispquvanog iprezrenog! Umirawe ve~ito!

MILICA: [ta }e biti od nas, od crnih kukavica – `ena i majki,sestara i dece na zgari{tima? [ta...

LAZAR: U}uti, `eno! Zar ovako da se s tobom rastajem? Zar kne-giwa srpska da nari~e nad ponosom mu{kim?

MILICA: Nad mrtvima nari~em, Lazare!

LAZAR: Mi smo mrtvi! Ve} o~ajnici koje nu`da goni. Znaj, hrabrei bog {titi!

MILICA: Ne mora{ da se bori{. Ima{ izbora! Za{to izme|u `i-vota i smrti, smrt bira{?

LAZAR: Ne, `eno, ja `ivot biram. Moramo i poginuti da bismo`iveli. Ne mo`e se biti ~ovekom me|u qudima i naro-dima, me|u vekovima i svetovima, ako si kap pquva~ke.Stid vekovni u`asnija je smrt od strele Muratove... Kosmo ti, ja, Vuk, Milo{, Damjan, na{e vojske, na{i na-jamnici? Truni koje vetar goni iz beskraja u beskraj.Vetar ne zadr`a, qubqena moja, a trun pamti{ ako ti uoko padne. To pam}ewe jedino postoji!

MILICA: Oprosti, oprosti!... Znam da tako mora biti, al’ slabostme skrhala...

LAZAR: ^etiri decenije, gospo|o, delili smo trpezu i postequ,jad i radost. Decu smo porodili. Ho}u da me isprati moja`ena, kakvu cenih vi{e od sveg blaga zemaqskog, a netu|inka neka koju nikad ne upoznah.

MILICA: Evo, nemam vi{e suza. Jao meni kad ni na wih nemamprava. Opet sam ona koja ume da trpi. Stegnu}u srce,gospodaru. Bi}u ti zamena, kako najboqe umem. A ti sevrati... molim te... onako kako si se uvek vra}ao. Sa sto-tinama vlastelinskih `ena i decom na{om zatvori}u se umanastir. Moli}emo se dan i no}. Neka te bog ~uva.Zbogom.

Zagrle se ~vrsto, gr~evito. Ona se naglo okrene i otr~i.

36 Miodrag Ili}

LAZAR: Milice! Zbogom! Nisam ja nikakav div, ni heroj. Nisam`eqan slave, ni znamewa ve}e vlasti. Rob sam sudbine.Oprosti ti meni. Okrutan sam i ohol. Kao onaj glumac,{pilman, {to je izigravao za zimskih ve~eri, tako i ja:~inim se ledenim se~ivom, a skrivam pticu u grudima {totreperi. Kao vo{tanica {to plamsa da bi drugimaosvetqavala put ve~iti, kakav nam je bog dosudio, takogorim i ja. Radi sirotiwe, radi puka ovog koji veruje uboga i mene, i za mnom u smrt ide...(Uzme {tit i kopqe i po|e ka izlazu. ^uju se bubwevi itrube)

Zatamwewe.

SCENA 5.

^ador kneza Lazara na Kosovu poqu, uve~e uo~i boja. Sluge zastiruduga~ak sto od grubo skovanih brvana, zlatom izvezenom tkaninom.Unose srebrno posu|e i kupe za vino, pe~eno meso, vo}e i druge |akonije. Udubini se nazire zvezdano nebo. Siluete stra`ara povremeno promi~u.^uje se daleka, prigu{ena vreva mno{tva mu{kih glasova, kao zujaweko{nice pune uznemirenih p~ela, kao neki mnogoqudni hor koji sepostepeno uti{ava kako no} odmi~e. Iz `amora se u daqini izvija glasmujezina, koji poziva na ve~erwu molitvu. Ulaze Milo{, Vuk i \ura, sviu vite{koj opremi.

MILO[: ^ujete li ih, zavijaju kao gladni kurjaci...

\URA: Te horde sedamdeset dva razli~ita jezika govora. PodigaoMurat sve narode od Egipta do Bugarske!

MILO[: Gavrani im se na veseqe kupili.

VUK: Dokle oko dose`e svetle wihove vatre.

MILO[: Naduo se Murat kao krasta~a! Aleksandrom i Kserksomga zovu! Mi }emo mu kolac nad glavom pobiti! Slu{ajtesamo kako alau~u, nanu im |avo nasko~io!

\URA: Mole se alahu. A na{i? – Piju vino, vesele se, najmla|iigraju uz gajde, kao na svadbu da idu.

VUK: Ludog li naroda, Bo`e moj! Smrt mu kao sestra do|e.

Legenda o zemqi Lazarevoj 37

VUK: Umiri se. Pozovi kneza, vremena vi{e nema. Moramo muotkriti groznu zaveru, pa nek on odlu~i... Ja ovde ostajemda goste za ve~eru, do~ekam.

\URA: Idem odmah knezu. Do vi|ewa.(Ode)

VUK: Tako! Tako, Milo{e! Poreci ovo pismo ako mo`e{.Osveta je to moja, i iskorak moj iz trulog ~una {to tone,u zdrav {to }e me brzom maticom velikom u{}u dovesti!

@agor vi{e glasova: dvojica kopqanika i glasnik uvode ~elebiju Yafera.

GLASNIK: Vojvodo, turski pregovara~! [aqe ga Murat s porukompresvetlom na{em knezu.

VUK: Ostavite nas, knez je pozvan da ovamo do|e.

Glasnik i kopqanici odlaze.

YAFER: Pismo, da li je u tebe?

VUK: Tu je. Glasina je ve} put po{la, jer ga pa{enogu Straci-mirovi}u ja pokazah.

YAFER: Neka sad u Lazareve ruke do|e. Smek{a}e mu prkos, isto-piti voqu. A ti svoje zna{. Sutra mora{ ispuniti na{nalog, a nagrada Muratova bi}e sultanska: uz rame wemusta}e{, kao gospodar sve zemqe Du{anove od Soluna doDunava. Re~ je emirova pala.

VUK: Zamamno zvu~i, iako me jeza neka hvata. Kao kad se stanena stenu i treba da sko~i{ preko ambisa dubokog. Nekidrugi Vuk kanye u meni pu{ta, za novo neko vreme u komene}e biti milosti za neposlu{ne i svojeglave. Gvozdenomrukom dr`a}u u pokornosti suludi ovaj narod. Jedinotako mo`e se upravqati wim.

YAFER: [ta je, koleba{ se, mo`da?

VUK: Lomile su se u meni pomame dve, jedna protiv druge:ostati uz svoje i beznadne nizati dane, il’ otisnuti se unepoznato, na krilima tu|im. Yafere, pobeda ili poraz,svejedno je u kratkom ovom veku. Boqe je stoga pobedusigurnu izabrati.

YAFER: Usred bitke uzmak naredi}e{ vojsci. A kad mi Lazaru zale|a za|emo, bi}e on za yehenem spreman! Ti si svojeu~inio.

VUK: Bi}e kako je Murat odredio.

Legenda o zemqi Lazarevoj 39

Ulazi Lazar. Yafer mu se pritvorno klawa.

LAZAR: To je taj poklisar Muratov? Znamo li se mi odnekud?

YAFER: U ime Bajazitovo prosio sam u tebe Oliverinu ruku.

LAZAR: I pu{ten bio da ovaj boj utana~i{? Da, se}am se. [taporu~uje tvoj gospodar?

YAFER: (Pogleda prema Vuku, kao da mu je nezgodno da pred wimgovori)Poruka je poverqiva, samo tebi upu}ena.

LAZAR: Pred Vukom Brankovi}em ni{ta ne skrivam. Jedna smodu{a, suvladari... On najve}e poverewe moje u`iva.

VUK: Ne, gospodaru. Ukloni}u se da bi vam razgovor lak{i bio.(Nakloni se i izi|e iz ~adora)

LAZAR: Govori sad.

YAFER: Re{en si, presvetli, kako vidim da se sutra ukrste na{aoru`ja, da mnoga majka i turska i srpska kukawem nebozapara. Od mrtvih telesa kowi }e zarobqeni biti. Apetlovi za mnogo godina u selima va{im ne}e zapevati.

LAZAR: ^emu te pretwe, efendija?

YAFER: Moj emir, Murat svemo}ni, mir ti nudi. Zemqa tvoja,Laz-vilajet, kako je mi zovemo, i `ivoti va{i ne trebajunam. Jo{ jednom dato ti je da bira{ izme|u propasti iopstanka. Plati carev danak, daj nam koju hiqadu vojnika,i pusti nas da kroz Srbiju na zapad pro|emo.

LAZAR: Kud vi pro|ete trava vi{e ne raste. Reke sahnu. A ropci– ti gnusni lovci na dvono`nu divqa~ – robqe love.^ovek je za wih zverle, {to se od Izmirne do \enove kaostoka prodaje.

YAFER: Na{e }e vojske, hteo ti ili ne, pro}i od Skopqa do Tise,i od jednog do drugog mora. Ako nas s mirom propusti{,izbe}i }e{ bes Muratov.

LAZAR: ^uj, Yafer-efendija: mreti nam je svakojako, ja sutra tidocnije. Pobednika vazda osveta sti`e, krv prolivenakrv novu i{te. I nema kraja toj mrtva~koj igri, {to jeistorija zovu! K vra`joj materi s ponudom tvog emira!Zabran je ovo Hristov, a mi slabina Evrope. Tako mureci. Uspravne glave susre{}u se se sutra s wim i ubi}uga ovom rukom, kunem se! A sad se gubi odavde!

40 Miodrag Ili}

YAFER: Aferim, svetli kne`e. U nevoqi je i mi{ junak. Gre{kaminut trajawa – hiqadu godina kajawa!

LAZAR: Odlazi.

Yafer se br`e-boqe nakloni i nestane. Ulaze Vuk i \ura.

\URA: Gospodaru, razjario te ovaj turski lupe`?

LAZAR: Na kolena bi da nas bace, da nas unize! Nude mi sramnimir...

VUK: Imaju pomaga~a i me|u nama.

\URA: Izdaja se sprema, gospdaru.

LAZAR: O ~emu govorite? Zar kraja nema ovoj nesanici?

VUK: Jedan me|u nama Muratu je poslu{an, i sutra }e namokrenuti le|a.

LAZAR: Ko? Ko je taj {to maj~ino mleko prezre? Ko svoju bra}uprodaje? I za{to? Kakva mu je plata, {ta dobija izdaj-stvom?

VUK: Milo{. Milo{ Obili}, taste. Osigurava budu}nost, sebespasava.

LAZAR: On zar?(Smeje se)Glupe li i detiwaste {ale! Ko vam je samo sasuo u uhovodicu od te trave? Od ludih gqiva je to {to nam nekostalno podme}e! Milo{ ne mo`e izdati... pa ja... ja sam gakao dete od ovaca rastavio, narav mu sazdao... Ja gapoznajem kao oko svoje...(Na ivici gneva)Drsko je to {to optu`iste wega! Odakle vam smelosti?

VUK: (Dade mu svitak)^itaj, gospodaru... Dokaz je ovo neporeciv izdajstva we-govog.

LAZAR: (Uzima pismo, grozni~avo ~ita)Ah! Ne! Ne}u to da znam!(Baca pismo)Muwo, za{to me ne pogodi sad? Kazna je to svirepa silanebeskih za sagre{ewa mi neznana! Crna sudbino moja,zar sam samo za poraze ro|en? Ja moram biti jak, a godineme stigle. Herojstvo i prokletstvo ne idu zajedno...

Legenda o zemqi Lazarevoj 41

\URA: Ne kloni, gospodaru. Mi smo s tobom. Jedan ~ovek ne ~inimnogo.

LAZAR: Jedan ~ovek, ka`e{? Milo{ je to! Do malopre sve bih vasza wega jednog dao... Ta zmija dvoli~na! Junakom se tvoriopreda mnom, a ovamo kukavica je u du{i. Pribe`i{tesebi bezbedno stvara, predaje se, u Turke prelazi!

VUK: Odavno Milo{ na Jedrene namiguje. Ovaj Tur~in {tomalopre s tobom be{e priznao je da mu prosidba Olive-rine ruke nije bila pravi ciq. Milo{u je on tada porukunosio.

LAZAR: Za{to mi onda tek sad ovu istinu stra{nu dojaviste?

VUK: Sigurni nismo bili, gospodaru. Jer Milo{ i za nasuzorom ~estitosti be{e. Od sumwe ne treba graditikrivicu.

LAZAR: Ta predostro`nost, {to o pravednosti tvojoj svedo~i,Vu~e, neumesna je. Ranije bismo ra{~istili s tim pod-lacem.

\URA: Da ga sve`emo i vojnicima kao izdajnika predamo, nek mugnev razo~aranih sudi?

LAZAR: Oh, ne, ne to! Poniziti ga pred vojskom ne}u uo~i boja.Vojvoda je bio i mnogo je voqen. I zasluga mnoga iz nekihvremena {titi ga od smrti tako nedostojne. Zapo-vedni{tvo mu oduzimam! Neka sutra u boju sam bude, k’oobi~an kopqanik, nek’ se prikloni kojoj strani ho}e.Da}u mu priliku, kao izraz milosti moje, da kao vojnikbude ubijen, il’ od turske il’ od srpske ruke. Il’ od obe uisti mah... Prona|ite mi pritvoricu i licemernika tog!Recite da ga na ve~eru pozivam.

Iznenada ulazi Milo{, a za wim hrvatski Ban Ivani{, bosanski vojvodaVukoje Vlatkovi}, stari Jug Bogdan, vlastelini Ivan Kosan~i} i Mi-lan Toplica i jo{ dve-tri vojvode.

MILO[: Dobra ti no}, gospodaru.

LAZAR: Ha, evo wega! Evo Milo{a! I ostale plemenite gospode!Dobro mi do{li, bra}o moja... Izvolite za trpezu. Poz-dravqam di~nog izaslanika napuqske loze, hrvatskogBana Ivani{a, koji do|e s odredom vojske.(Ban Ivani{ se pokloni i sedne za sto)S velikim uva`avawem i divqewem za bojne podvige,

42 Miodrag Ili}

pozdravqam i gospodina vrlog Vukoja Vlatkovi}a, kojinam dovede dvadeset hiqada Bosanaca wegovogveli~anstva Tvrtka Prvog.(Vukoje Vlatkovi} istupi i nakloni se, odse~no, pasedne za sto)Pozdrav na{ i ~asnoj starini juna~kom vojvodiJug-Bogdanu i wegovim sinovima.(Jug Bogdan i Lazar se pozdrave, uhvativ{i za mi{icejedan drugog; gost sedne za sto)Dobrodo{li, Ivane Kosan~i}u i Milane Toplico, dobromi do{la i srda~no bila pozdravqena sva ostala gospoda,koju sam ve} sreo. Sedite i gostite se.

Svi zauzimaju mesta za stolom. Sluge unose vino u srebrnim kondirima,nalivaju ga po kupama.

LAZAR: (Di`u}i ~a{u)Veleva`ni, mu`astveni blagorodni, koje porodi i po-di`e srpska zemqa, i vi u bogu bra}o s drugih strana, kojeHristova zapoved nama u pomo} posla, ispijte kupu vinaza ishod sutra{weg bo`jeg suda. Dva }e se sveta u zmijskoklupko preplesti, da nadja~a onaj koji je bogu bli`i ivaseqeni potrebniji. Mnogo po`ivesmo, blagodeti raznerabismo, `ivesmo ponosito i krasotno, pa najzad primamoza kratko podvig stradalni~ki, da u perivojima rajskimve~ito trajemo. Mi smo oslobo|eni svega zemaqskog, mibitku za boga i ~oveka bogu sli~nom bijemo. Nema za nasvi{e straha od nestanka, ni od ma koje po{asti ibe{~a{}a qudskog; u rukama smo usuda i promisli bo`je.[ta je niz dana uzaludnih, {ta sva stremqewa i glad ~ulana{ih, {ta bolovi telseni, zemne koristi i {tete,nadawa i odricawa, spram slobode ove, léta na{eg me|’zvezdama? Pre`alite sve {to netragom iz nas osta i boguse okrenite. Slavi wegovoj. I znajte: ko gubi – dobija. Iko dobija, nije zauvek dobio. Okre}e se vitlo ve~nevetrewa~e! @iveti zna~i i umirati, blagorodna gospodo!Mi, slobodni qudi, sami sudbinu biramo, sami svoje puteodre|ujemo. I znajte: carstvo zemaqsko, tesno pohlepiqudskoj, ta{tini i nepodobi raznoj, kratkog je i kukavnogveka; carstvo nebesko ve~no je i beskrajno. Ako treba,umrimo sutra da svagda `ivi budemo! Jedan grob nek namKosovo bude. Iz tela na{ih ni}i }e hrana za qude nove,koje }e de~anska kubeta obasjavati vavjek. Al’ ostanimo,

Legenda o zemqi Lazarevoj 43

gospodo, qudi, ne vojvode, ni sevastokratori, ni}esavi, nivlastelini, ve} qudi do posledweg daha.

VUK: Tako je, presvetli gospodaru!

MILO[: Smrt Muratu!

LAZAR: Nije nama Murat kriv. Sami sebe oduvek u propast gu-ramo. Izdaja mi smrdi odnekud.

MILO[: Izdaja?

LAZAR: ^udi{ se tome? Predose}awe me neko mu~i. Sutra{widan }e, kao sneg celac, sve tragove pokazati. Vide}e se koje ~ovek, ko suncokret {to se vazda toploti okre}e.

MILO[: Svi smo ti odani, gospodaru. Ako se mre, nek se mre.Murata vaqa zasko~iti...

LAZAR: Da nije Murata, nekog drugog, jo{ surovijeg, isturila biispred sebe silesija turska.(Milo{u)Zna{, sine moj, oni su ti kao boqetica neka, kao pri{tili kuga kad pomor poseje, ili kao kvaran zub kome jaucine poma`u. I kao {to se stu{ti na ~oveka tu~a nebeska,tako se i na nas spustio potop ismailski. Slab je ~ovekkad se sebequbqe, stra{qivost i izdaja za ruke uhvate.

MILO[: Ne bojim ih se, svetorodni! Puca}e sutra temena obrija-na, kotrqa}e se glave nekr{tene... Odagnaj strepwu. Nesumwaj u sebe i nas. Jesi li video kako srp mle~iku se~e?Tako }emo i mi sutra kad jurnemo me|’ wih!

LAZAR: Nipo{to... Nipo{to tako sumanuto, pa da nas skole sasvih strana, da se sklope nad nama kao more nad poto-nulom galijom. Treba ih potiskivati, nikako ne ulazitikao klin u wihove redove.

MILO[: Gospodaru, vojskovo|a od mudrosti jesi, ali mudrost uboju, dru{tvo ludosti tra`i. Samo je ludost kadra po-sti}i {to mudrost ni zamisliti ne mo`e.

LAZAR: Ne protivre~i mi. Zalud nam je sve kad ~ojstvo umire.Mnogo smo se poneli, do carstva uzdigli, pa obnevideli.Prikradali su nam se uqezi, ujedali nas, a mi mi{qasmobuhe to su. Ne prepoznasmo zver {to nam se u toru{uwala.

MILO[: Setu tvoju mora{ skriti, gospodaru. Oprosti meni, mnogomla|em, slugi tvome, {to te korim. Za trpezom ve~eras

44 Miodrag Ili}

nisi jeo. Tmuran ti pogled i sumorna beseda, zbuni{evojvode neke.

LAZAR: Vest me jedna kosnu i snu`di. Vino mi ogor~ilo.

MILO[: Nama se mo`e{ poveriti. [ta je to do tebe do{lo?

LAZAR: Janus jedan dvoliki rani mi samopouzdawe.

MILO[: Neko te izneverio?

LAZAR: Tako sam ~uo.

MILO[: Ko to, velmo`ni? Samo ime reci...

LAZAR: I, Milo{e(Gleda ga pravo u o~i. Svima je zastao dah)

MILO[: (Prenera`en, ne veruju}i)Gospodaru... o ~emu ti to?

LAZAR: O tebi i tvom dosluhu s Turcima. Sve se zna, Milo{e!

MILO[: Oblaga{e me kod tebe, presvetli... Neka me grom spali,ako klevetu ne budem krvqu ne~ijom sprao. Izdajnik – ja,gospodaru? Zar me od ju~e svi vi ovde poznajete? Kojizlotvor takvu la` izgovori?

LAZAR: Uhoda onaj, Yafer-~elebija, {to je u nas tamnovao, odaoje razlog svog dolaska. Taj razlog – ti si bio.

MILO[: Smrto me rani tom optu`bom gnusnom, kne`e. Zar verupoklawa{ ve}u spletkaru turskom nego meni!

LAZAR: I s drugih strana dobio sam upozorewa.

MILO[: Da nisi knez i gospodar moj, koga po{tujem vi{e nego oca,naplatio bih i od tebe tu uvredu.

LAZAR: Ja imam dokaz tvoje izdaje.

MILO[: Dokaz? Kakav dokaz, za majku bo`ju?

LAZAR: Pismo iz Jedrena tebi upu}eno!(Baca mu svitak papira)Prihvataju tvoju ponudu da sutra napusti{ svoju bra}uusred boja!

Legenda o zemqi Lazarevoj 45

MILO[: ([~epa pismo, ~ita)Ovo je la`, izmi{qotina, kne`e! Kunem ti se ~a{}u iuspomenama najsvetlijim, `rtva si smicalice podmukle!Ho}e razo~arawem da te slome, a mene od tebe rascepomda udaqe. Ne nasedaj im. Prozri taj bedni poku{aj.

LAZAR: Kako da znam ko la`e?

MILO[: Kako? U o~i me pogledaj. [ta u wima vidi{? Pogledaj mecelog. Zar ne bejah celog `ivota odan tebi kao senka, kaoreka utoci svojoj?

LAZAR: Ovo pismo je kod wihovog ~oveka prona|eno. Uba~en je datebe na|e. U ropcu samrtnom to je priznao. Zar la`e~ovek koji umire?

MILO[: La`e Tur~in i kad umire!

LAZAR: A ako ti la`e{?

MILO[: Boqe da mi vrelim uqem o~i zaspe{, da me na bo`ji sudizvede{, nego {to mi poni`ewe ovo ~ini{. Usijanogvo`|e }u golim rukama nositi da ti doka`em da samnevin!

LAZAR: Za{to... za{to si mi to u~inio, sine moj? Zar te nisamuvek o~inskom qubavqu susretao? Zar te nisam iz kalapodigao, iz potleu{ice blatne izvadio, od meropsa uvlastelina unapredio? ^in i imawe ti dao? Htedoh ivo|ewe desnog krila vojske sutra da ti poverim, al’odustajem... jer vi{e nemam poverewa... Vojsku }e voditimoj juna~ki zet Vuk!

MILO[: Kad u tebi ni{ta od moje dugogodi{we vernosti traganije ostavilo, kad me i daqe izdajnikom smatra{, onda~uj: ja sam sâm sebi i vojvoda i vojnik i druge mi vojske netreba! A ta vojska jednoqudna ve}e }e ~udo pobednopodvi`iti nego sve hiqade tvojih pouzdanih oklopnika!S puta star~e, ako ti se `ivi!

LAZAR: Milo{e, kuda }e{? Stani!

MILO[: Za boj da se pripremim, ili mo`da izdaju! Vide}e se jo{!A ti me spre~i, ako mo`e{ i sme{!(Odjuri besno)

46 Miodrag Ili}

Sve velmo`e ustanu, zagledaju se u nedoumici. Muk. Za Milo{em odlu~noodlaze Ivan Kosan~i} i Milan Toplica. Ban Ivani{ i VukojeVlatkovi} odmahuju s indignacijom i napu{taju ~ador. Za wima, po-sledwi, zabrinut i pritisnut godinama, odlazi Jug Bogdan. Poslekratke pauze, povla~e se Vuk Brankovi} i \ura Stracimirovi}.

LAZAR: Stani! Milo{e, sine moj. O mene, lude stare... Samo samte ku{ao, na probu stavio... Ovo pismo prokleto kaozmijsko jaje u srcu mi je puklo i jed o~ajnika ispililo! A{ta ako je on ipak izdajnik? Ne, ne, to ne mo`e biti!Takvu podmuklost jo{ pakao nije bqunuo... Dobrim sam gaoduvek zasipao. Najboqem u~io. Meni mora biti sli~an.A mo`da se ba{ zato protiv mene okrenuo, jer dobro selo{im vra}a, po pravilu qudskom. Milo{e, Kosovo }eodgovoriti ko si! Sine moj, zabludeli...

Promena svetlosti: dubina tone u tamu, a napred biva obasjan prividmrtvog cara Stefana Du{ana, u sve~anoj odori, s krunom na glavi.Nestvarna prilika se kre}e kao da ne dodiruje tle nogama.

LAZAR: Gospodaru, care na{ blagorodni, u tvoje ime sam sve~inio. Zavet koji ti dadoh ispuwen je: sve {to mi jemo}ima mojim dostupno bilo u~inio sam da okupim narodi wegove vo`de, da hri{}anske velmo`e umolim. I mnogise odazva{e, ali mnogi – slabovidi – kao da mimilostiwu udequju... ^uvstva me neka zlosutna pro`i-maju, u utrobi mi se ne{to skamenilo, snaga mi iz nogube`i... Kome sutra da verujem? Sâm sam, velmo`ni, sam sbogom i tobom. Bog je nem i gluv, a ti dalek. Vazda izgroba opomiwe{, prokletstvom mi preti{. A {ta moguja, list jesewi? Oti{ao si, ostavio me da skupqam par~adrazbijenog ti carstva. Umoran sam, izmo`den, star. Evome k tebi... stupam i ja u carstvo Hristovo. Ho}uizbavqewe od ovog sveta u kome se nebrat bratom zove, amr`wa la`nom qubavqu prikriva; gde be{~a{}e leglonalazi u plemenu na{em osutom. Ozdravqewa mi treba,mira, tvoje snage i uma... Podu~i me sad, sad, gospodaru...Povedi moju ruku sutra. Kako }u sâm... kako sâm... sâm...sâm?! Oh, Milo{e, sine moj!

Zatamwewe.

Legenda o zemqi Lazarevoj 47

SCENA 6.

Ovoj slici mo`e da prethodi kratki intermeco, kojim bi se do~arala`estina bitke: bilo niz dijaprojekcija s prizorima sukoba srpskih iturskih ratnika, bilo nemim odigravawem ubistva Muratovog, kogaMilo{ likvidira bode`om po{to mu pokorno pri|e i sagne se da mutobo`e poqubi papu~u.

Mogu}no je nastaviti predstavu i bez ovog intermeca, ali u oba slu~ajatreba da se ~uju zaglu{uju}a jeka oru`ja, wi{tawe kowa, povici i kriciboraca.

Svetlost otkriva stravi~an prizor u ~adoru turskog emira Murata.Te{ko raweni emir izdi{e polo`en na svilene jastuke, a nedaleko odwega je okrvavqeno telo mrtvog Milo{a Obili}a. Dva-tri turskavelikodostojnika, nemo}no kr{e}i ruke, vape za alahovom pomo}i, neznaju}i kako da pomognu Muratu.

MURAT: (Zavr{ava molitvu)Izà d`äe cd`eluhum lâ jeste’hirune sâ’atem ve lâ jestekdimune. Kâluinnâ lillâhi ve innâ ileihi râd`i’une... E{hedu en lâ ilahe ilellah vee{hedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!

Oh!(Uvija se od bola, {krgu}e zubima)Oh, bo`e jedini, najvi{a istino, radi koje vodim ovajyihad... u ime blagoslova ~udesa velikog Proroka, za{tome ne uzme{? Za{to da ove muke podnosim ja, Gazi MuratHan, koji tvoju slavu pronosim? Da li prili~i meni, tvomizaslaniku, da le`im na ovoj ukletoj kaurskoj ledini,poni`en i nemo}an, rasporen kao riba... Ubi me topogano, pseto kaursko... Ho}u da umrem, o alahu ekber...

U ~ador `urno ulazi unezvereni Bajazit, u pratwi Yafera.

BAJAZIT: Gde su vidari? O~e, veliki padi{ahu na{... Ne}e{umreti! Alah }e te di}i da bismo pobedili... Vidaredajte!

MURAT: Nema meni vi{e vidara, sine... Srce mi je rase~eno... “Kaddolazi smrt, slepo je oko mudrosti” – ka`u Arapi. Smirise zato i po~uj me. Rastajemo se, Bajazite, ali u yenetu }ute sa~ekati da alahu ra~un polo`i{...

BAJAZIT: Ne ostavqaj nas, o~e. Bitka nije dobijena... Kauri ovamonaviru...

48 Miodrag Ili}

MURAT: Ti si sad emir, a nek te begovi odmah sultanom proglase...Jer ti }e{ pobediti trulu Rasciju... Yafere, gde subegovi?

YAFER: U velikom su ~adoru, presvetli. Ve}aju.

MURAT: Jesi li pozvao i Jakuba, mog drugog sina?

YAFER: Jesam, emire.

BAJAZIT: Jakub je o~e, pokleknuo pred Laz-ogluom. Kaurski knez seprobio kroz wegovo krilo i goni wegove jaje i azape, koda su musava deca, a ne prekaqeni jani~ari.

MURAT: Kad lisicu u zamku uhvate, ona nogu pregrize da biutekla. I ja sam pao u zamku jer je alahova voqa takva, i jaka`em: ubij Jakuba, neka ti je i hiqadu puta brat i mojsin! Ubij ga da ne bude uzrok mete`a, jer }e se i wemuvlast prohteti. Yihad je iznad sinova, o~eva i bra}e,Yihad sveti rat, razlog je na{eg poslawa na zemqi, ini{ta ga ne}e zaustaviti dok se ceo svet ne poklonialahu...

BAJAZIT: Hvala ti, o~e. Bi}e kako si naredio...Oh, lakoumnostina{a! Kako se ovo zbilo, kako se ovaj ne~isti do tebeprobio?

MURAT: Re~eno je: bogu se pomoli, ali kamilu prive`i. Bog tine}e kamilu od lopova sa~uvati. Bio sam neoprezan,poklonio sam veru toj neveri, i alah mi je presudio kakozaslu`ujem... A ti, sine, potomak si juna~kog Orhana, kojinas je iz stepa isto~nih, pustiwa i kamene goleti doveo uove zelene ravnice, vo|en alahovim blagoslovom. Idi iti za wim kao {to sam ja i{ao. Kaure privedi pravojveri, ili neka nestanu kao slova u pesku kad vetar prekowih dune... Budi nemilosrdan, uzmi im sve – zemqu,plodove, blago, stoku, znoj, krv, suze, decu, `ene, `ivot...Osveti me...

BAJAZIT: Tako }e biti, o~e.(Yaferu)Idi u veliki ~ador i reci emirovu presudu Jakubu. Nekase ne dvoume, jer }e moj bes upoznati. Ho}u Jakubovu glavu,te kukavice {to hri{}ane ispod hanyara propu{ta...

Legenda o zemqi Lazarevoj 49

Yafer se nakloni na turski na~in s namerom da ode, ali... S druge strane~au{i uvode, grubo ga guraju}i ispred sebe, zarobqenog kneza Lazara,vezanog konopcem, wegovog zeta \uru Stracimirovi}a Bal{i}a iNikolu Altomanovi}a. Svi zarobqenici su razoru`ani i s primetnimtragovima bitke na sebi.

YAFER: Raduj se, Bajazit-be`e, sultane na{! Ovo je glavomLaz-oglu, gospodar Laz-vilajeta... Pao nam je {akakaurski {akal!

BAJAZIT: (Iznena|en, ozaren, trijumfalan pred uta`ewem osvet-ni~kog besa)On? Dovucite to pseto da ga emir vidi!(^au{i dovla~e Lazara bli`e Muratu)Pqunuo si na na{e ponude, je li, kne`e?

LAZAR: S gazijama i begovima ne razgovaram. Samo mi je Muratsagovornik, jer on je prvi me|u vama.

BAJAZIT: Jo{ }emo videti, gospodine!

MURAT: (S posledwom snagom)Laz-oglu... taj knez kaurski koji me se ne boji? Ho}u da gavidim...

LAZAR: (U~ini jedan korak, ugleda mrtvog Milo{a Obili}a)Sveti bo`e! Milo{ je ovo, na{ Obili}! Koji ga izdajnikizdajnikom nazva?

MURAT: Reci... da li si ti tog ne~asnog zlikovca na mene poslao?

LAZAR: Nisam emire. Takvu ludost ne bih ni zamisliti mogao...Du{a mi gre{na pred na{eg boga ide, jer sam mu naj-stra{niju uvredu naneo, smatraju}i ga izdajnikom i tvo-jim poslu{nikom. Oh, mene bednog i grdnog! Tolikezablude su moje, da nisam ni dostojan svog ~ina! Oprostimi, seni ovog junaka! Oprosti mi, bo`e! Ko me je slagao?Vuk... Vuk i ti, Stracimirovi}u!

\URA: Ja poverovah kao i ti, gospodaru... A on, Vuk, povu~evojsku, u~ini ba{ ono za {ta je Milo{a okrivio! Wegovnitkovluk je i na{em zarobqavawu kriv.

LAZAR: Nismo boqe ni zaslu`ili. Ne `alim da odmah umrem...

50 Miodrag Ili}

MURAT: Taj kobac, lakom na slavu, sam je, veli{, krenuo k nama,begove i ~au{e obmanuo, mene prevario... Iz ruke kao damu muwa sevnu, a ne hayar... @alim {to on Tur~in nije...(Izdahne)

BAJAZIT: Eto kne`e krda kaurskog, video si smrt svog neprijateqa.Ali i ja }u tvoju... osim, ako me na kolenima za `ivot nebude{ molio... Hajde klekni! Klekni!(Gurne ga, Lazar padne na kolena, ali }uti)Vi, ne~isti, bojite se smrti, ne znate {ta je to bitimu~enik za veru...

NIKOLA: Znamo, Bajazit-be`e. Na{ Hristos je umro voqno za svequde... i toliki drugi mu~enici, wegovim promerom...Navikli smo mi umirati... No te molim budi uzvi{en iplemenit, milost nam u~ini – ubij prvo mene da ne gledamsramotu i smrt na{eg gospodara...

LAZAR: (Pogleda ga)Ti to ka`e{, Nikola?

NIKOLA: Su|eno nam je da zajedno umremo. Oprosti mi, bejah gre-{io prema tebi... Zavidan sam bio, jer si vi{i, vi{i odmene... A ja vazda ta{t i lud. Oprosti, ako mo`e{.

LAZAR: Prosto ti bilo. Vra`ja vrsta na{a! U dobru ne umemo dadobrujemo, nesre}e nas mire.

\URA: (Bajazitu)I ja se toj molbi pridru`ujem. Tako ti Proroka, ubij imene pre Lazara...

BAJAZIT: Hrabro ste se borili. I `eqa vam ta hrabrost potvr|uje.Mi hrabrima sva uva`ewa dajemo, ~ak i kad suhri{}anska kopilad.(^au{ima)Vodite ih, i nek im molba odmah bude usli{ena!

Nikola i \ura zagrle Lazara, pa dostojanstveno odlaze, pra}eni ~au-{ima.

BAJAZIT: A ti... ti ne}e{ umreti kao oni... Umre}e{ tek kad ti jabol nanesem i krv prolijem...(Vadi iz pojasa kratak bode`. Prilazi Lazaru koji jo{kle~i. Hvata ga za kosu i podi`e)Zna{ li {ta }u prvo da u~inim kad ovaj boj dobijem?Posla}u po tvoju k}er Oliveru. Bi}e u mom haremu. Nijeza azijatski konak vaspitana, je li? Qubi}u je, ja, ino-

Legenda o zemqi Lazarevoj 51

verac, Bajazit! ^uje{ li, kne`e?(Lazar je nem, okameqen, Bajazit ga muwevitimpokretom pose~e po licu, krv {ikne)To ti je da oseti{ bol bar malo od onoga {to je osetiopadi{ah, moj otac...

^au{ima koji se vra}aju i bace na zemqu glave Nikole i \ure, Bajazit daznak da i Lazara vode i da isto i s wim u~ine. Lazar polazi za wima,po{to prekrsti Milo{a, i dugim pogledom osmotri Bajazita. UlaziYafer.

YAFER: (Klawa se)Jildrime Bajazite, allahu ekber! Sultan si postao, vladarcele vaseqene, u slavu Prorokovu! Zapovedaj!

BAJAZIT: Odluka je donesena? A Jakub?

YAFER: Svr{eno je, po presudi oca tvog i wegovog. Jedini sipadi{ah!

BAJAZIT: Ipak, idemo odmah u Jedrene. Treba svaku zlu namerusuzbiti, jer pristalice Jakubove ne}e mirovati.

YAFER: Bitka, presvetli, nije okon~ana... Kaura ima jo{ ne-koliko hiqada.

BAJAZIT: A nas ni toliko.

YAFER: ^ini}e se da su oni pobedili, ako se sad povu~emo!

BAJAZIT: Neka se ~ini, Yafere. Neka su nas ovde i potukli. Doktrideset puta zvezde zgasnu, ovamo }e do}i milion tur-skih ratnika. Ko }e ih zaustaviti? Mrtvi Kauri? Wihovapobeda je pobeda mrtvih. A mi }emo `iveti. Yihad tekpo~iwe. Allahu ekber!

YAFER: Allahu ekber...

BAJAZIT: A ti? ^emu si se nadao? Da }e{ po}i sa mnom i uzsultanski moj divan se prilepiti, kao {to si kratsa natelu mog oca bio?

YAFER: Verno sam ga slu`io, presvetli.

BAJAZIT: Wega i mog brata, Jakuba. Mislio si da }e Jakub Muratovnaslednik biti?

52 Miodrag Ili}

YAFER: Koliko Jakubu, toliko sam i tebi pripadao. Du{om itelom.

BAJAZIT: Du{a ti je sagwila kao lawska jabuka, dou{ni~e. Kao {tosi o Kaurima dojavqivao, tako si i o meni, mom bratu. Svese zna, Yafere. I da te je srpsko mleko podojilo.Priznaj! I da si kao i oni, Kauri, nepouzdan. La`qiv.Udvoran.

YAFER: Onakav sam kakvog ste mi vi stvorili, vi podigli. Majkami je od srpskog roda. I otac koga ne pamtim. Istina jeto. Ali jo{ detetom ote{e me. Jani~ar sam, preobra}en upravu veru. Odan alahu i privr`en tvome domu.

BAJAZIT: Umro je taj kome si bio privr`en. I ti }e{ s wim. To jemoja davna{wa presuda.

YAFER: Za{to? Za{to, presvetli?...

BAJAZIT: Zato {to ho}u miran san. [to ho}u da mi re~i bez krilabudu. Tvoje uho je bezopasno samo pod zemqom. Pa }emo gazato zakopati. [to dubqe.

YAFER: Zar bez suda i dokazane krivice? Bez odbrane? Zar }e{nevinog ubiti?

BAJAZIT: Niko nije nevin. Niko ko je ruke s vla{}u spleo. Iupamti: sultan ne ubija! Sultan ~ini ono {to alah odwega o~ekuje. A alahu }e biti milo {to si ovde, naKosovu, u bici poginuo, a ne tamo, u nekom mra~nompodrumu, u Jedrenu. Proglasi}emo te junakom. Vodite gasad!

Dvojica azapa odvode Yafera, koji se otima

YAFER: Milost, gospodaru!... Ne ubijaj svog najvernijeg slugu!Milost!...

BAJAZIT: (Sam)Najverniji sluga sultanu je – sam sultan. Ako ho}e sultanda bude.(Jednom ~au{u pored sebe)A ti, ~uj. Ulak najb`i i najpouzdaniji odmah put Barse dakrene i pismo da preda velikom kadiji i carskomblagajniku, Sulejmanu efendiji. U pismu da stoji da je nadana{wi dan rascijanska oholost za svagda skrhanaAlahovom voqom i gvozdenom rukom na{om. Da hiqadekaura proli svu krv svoju, ali i da moj uzvi{eni otac,

Legenda o zemqi Lazarevoj 53

veliki Gazi-Murat-Kan, du{u izgubi od se~iva Kobi-li}evog, koji svoju verolomnost i hrabrost sumanutuglavom plati istog ~asa. I da Laz-Oglua, knezaLaz-vilajeta, poslah u vra`je podzemqe, po{to mu prkosbacih pod noge. Neka se u Bursu dojavi i to da u zao ~asmoj stariji brat, Jakub, dade svoj `ivot za Alaha i slavuna{u, i da emirom i padi{ahom svekolikog plemenaturskog postah ja, Bajazit Prvi, osvaja~ svega {to mojotac jo{ ne osvoji. Na hiqadama kamila {aqemo u Bursubogat plen i tela Murata i Jakuba; neka budu kriomicepokopana, a Sulejman mi `ivotom jem~i da za wihovu smrtne}e saznati ni neprijateqi na{i, ni narod. Jer, u na{ojpobedi wihova smrt je poraz, koji bi razne naopake naumei mete`e mogao pokrenuti. Nek u pismu stoji da ja svojskom, u ime Alahovo i wegovog sina Muhameda, i jedineprave vere, kre}em put Jedrena i Tesalije da vlastu~vrstim i nepokorne u poslu{nost privedem. I nek sedoda ovo: utroba oca mog, Murata, i srce wegovo, bi}epokopani ovde, na Kosovu, u zemqi koja }e zauvek wegovaostati. Nek pobedni narod, dakle, ide sad u drugom smeru,a Kosovo i sve zemqe kaurske, tamo do Dunava i daqe, dozlatne Vijene, bi}e za nas samo smrtno rawene ptice.Lepeta}e uzaman krilima dok ne posustanu i ne klonu una{e ruke. Hajde sad, nek ulak odmah krene... Alahuekber!...

Padne ni~ice na zemqu i po~ne da klawa. Orijentalni zvuk.

Zatamwewe.

SCENA 7.

Nepregledno poqe mrtvih. Izme{ana tela Turaka i Srba. Ti{ina.Zloguki krici ptica, u smiraj dana. Nailaze dva turska “ba{ibozuka”,pripadnika neregularne vojske, koja je i{la u pohode sa onom regularnom,naj~e{}e radi pqa~ke. Maroderstvo, pqa~kawe le{eva, nije im bilostrano. I ova dvojica su razularena, neuredna i spremna na svaki zlo~in.Prevr}u mrtve, skidaju im prstewe, krstove, kese s novcem, ukra{enebode`e i sve drugo {to na|u, pa to trpaju u torbu koja im visi o ramenu.Spretni su, brzi kao hijene.

PRVIBA[IBOZUK:

(Po{to se obojica istovremeno stu{ti{e na jednogmrtvog ratnika)

54 Miodrag Ili}

Ostavi to... To je moje... Ne dam!...(Otimaju se)

DRUGIBA[IBOZUK:

Ko pre ovci – wegovo i meso!(Hrvu se)

PRVIBA[IBOZUK: Ali, ovaj glavati je moj! Prvi sam ga na{ao...

DRUGIBA[IBOZUK:

Ne dam! Pusti to...!(Odbaci ga od sebe, smota plen u torbu)[ta tvoj? Svi su ovi ovde na{i! Alahovi, pa sva~iji...

PRVIBA[IBOZUK:

Pazi se Hasane... Pazi se, ka`em ti... Ja idem za Ja-kubovom vojskom ve} pet godina... i niko me nikad nijeovako poharao! Ti si |ubre!

DRUGIBA[IBOZUK:

Kloni me se, gubo. Da si ne{to vredeo, ne bi se pet godinavukao sa ba{ibozucuma!

PRVIBA[IBOZUK:

Zakla}u te, ~uvaj se, ka`em ti...(Vadi bode`. Odmah i drugi ba{ibozuk vadi svoj. Odme-ravaju se)A ti – ti si mi kobajagi boqi! Pogledaj se, smradu jedan.Va{i }e te izesti.

DRUGIBA[IBOZUK:

Ja sam ratovao... Ne vre|aj mi rane, govno jedno... Ja samkowanik, akinyija – plahi pqusak... Vihor sam bio, a nesmrdibuba, kao ti! Ova ruka je ~etrnaest hri{}anskihglava na kopqu nosila! Ali, rani{e me, kow meprigwe~io, pa mi ruka otada nije vi{e ni~emu...

PRVIBA[IBOZUK:

... osim otima~ini, sram te ugu{io! Otima{ od mene, odnas {to nam je alah istu sudbinu dodelio. Prvo praviloba{ibozuka je: uzmi s mrtvog sve {to na|e{, ali odsadruga svojih ne diraj ni{ta! Da je moje oko jo{ onakvokakvo je bilo, oko mi{arevo, bio bih ja strelac... Atakvog kao ti zgodio bih u grkqan!

DRUGIBA[IBOZUK:

Poqubi{ me gde sam najdebqi. Mani sva|u. Vidi{ likoliko je ovo poqe... Da `awemo tri meseca, jo{ binepo`weveno ostalo. Ima ovde kaurskih begova na kojimaje vi{e zlata nego u nadi{ahovim riznicama.

PRVIBA[IBOZUK: Vala, ovakva plena ne be{e od postawa na{e vojske!

DRUGIBA[IBOZUK: [ta li nas tek ~eka kad za|emo u Laz-vilajet?

Legenda o zemqi Lazarevoj 55

PRVIBA[IBOZUK:

^eka nas ono {to ostane za pa{ama i vezirima, begovimai ~elebijama.

DRUGIBA[IBOZUK:

Ka`u da su im i zvekiri na vratima od zlata, a krstovi pocrkvama od srebra i smaragda... Da su im device miloputei vrele...

PRVIBA[IBOZUK: ... a de~aci bele ko`e kao mleko, glatki i `ilavi...

Nailazi mla|i Monah u crnoj rizi. Nosi srebrni krst. Blagosiqamrtve. Preska~e tela, zagleda ih kao da nekog tra`i. Onda razvijesvitak papira, vadi divit i gu{~ije pero. Seda na pove}i kamen. Po~neda zapisuje. Ba{ibozuci ga opaze i posmatraju. Prikradaju mu se, obila-ze}i ga u velikom krugu, sa bode`ima u rukama. Monah ih opazi. Ustane.

MONAH: Bog s vama, qudi... Koji ste, {ta smerate?

DRUGIBA[IBOZUK:

(Cereka se, vide mu se krezube vilice)Da te pecnemo malo no`i}ima, pope. Ima{ li zlata u timskutovima?

MONAH: Ja sam siroma{ni monah, zalutao na putu za Carigrad.Imam nekoliko perpera... vi, strvinari... Mora}ete prvodu{u da mi uzmete, pa onda novac...(Vadi hanyar ispod mantije)Ne dam vam ni{ta, hijene pogane... Prokleti da ste! Hajde,koji }e prvi na moj no`?

U ~asu kad se ba{ibozuci pribli`e monahu i ustreme na wega, na scenustupi Damjan Jugovi}, rawen u levu ruku, krvav, premoren. Videv{i {tase de{ava, isu~e ma~ i jurne na ba{ibozuke.

DAMJAN: Ostavi tog svetog ~oveka, {qame qudski! Na mene hajteako ste junaci... Evo, tu sam...

Ba{ibozuci se povla~e upla{eno, a onda se dadu u beg i nestanu.

MONAH: Hvala ti, vite`e. Zamalo da glavom platim hodo~a{}e naovo sveto gubili{te... Od koje si loze?

DAMJAN: Od Jugovi}a... Me|’ ovima {to san ve~iti sniju, svi su{to ih mojima zvah: otac i osmorica bra}e... Najmla|i jede~ak skoro bio. Pogibe usijana glava mla|ahna, brane}ibarjak srpski... Oh, stra{ne li kazne nad na{implemenom! Tresla se zemqa, nebo cepalo, kad udarismojedni na druge... Bes sukobqenih bogova i naroda istoka izapada penio je i k nebu se propiwao kao more kad gaorkan uskovitla. Ble{talo je i zve~alo oru`je kricima

56 Miodrag Ili}

gu{eno umiru}ih... Oh, grobnico najve}a na svetu, slavnai u`asna

MONAH: A ti... `iv si ostao?

DAMJAN: Da, o~e. Nevidqiva neka ruka {titila me. U rame me nekose~ivo zgodi, ali ostah me|u onima koji `ivi odstupi{e,kad Bajazit s ostacima jani~arskim ode s Kosova.

MONAH: [ta }e{ onda ovde? Idi domu i qubi svojoj...

DAMJAN: E, moj o~e, nema mi vi{e doma. Vratio sam se bio majci,ovakav kakvog me vidi{. Sre}an, bogu zahvaqivah {to memimoi{lo tursko oru`je. I ona suze od radosti prosu.Videla je u meni spas poroda svog, seme Jugovi}a o~uvano,{tit snaha i unu~adi. A onda, kao da joj an|eo neki gnevnine{to {apnu: zapovedi mi da se vratim na ovo boji{te ida smrt pozovem. “Niko ti doveka ne}e verovati da nisiutekao i izdao!” – re~e mi. “Mu{ko si i mesto ti je tamogde ostado{e tvoj otac i bra}a! Ti ne sme{ biti `iv, kadsu svi mrtvi! Vrati se da prokletstvo roda srpskog naple}a ne svali{!” I, evo me, o~e... Tumaram kao sulud...smr}u ovolikom opijen... Stra{nijeg sna nema... Ne znam{ta bih s tobom – u ovoj pusto{i avetiwskoj...

MONAH: Ako te bog sa~uvao, Damjane, ne ispituj wegov naum.

DAMJAN: Ja smrt tra`im... Za smr}u vapim, razume{ li! Da li samstra{qivac kad ne mogu sebi da zarijem ma~ u grudi?Za{to je ruka ~ove~ja slaba, za{to voqa krhka kad se na`ivot svoj posegne? [ta je to {to nas za `ivot ovajvezuje, ~ak i kad se smisao gubi. Zdravqe je to uma koje senestanku opire... Ali ti... ti }e{ mi pomo}i da ovu moruskratim... Molim te, sveti o~e, du{i svojoj olak{a}e{put u nebo ako mi to u~ini{...(Nudi mu ma~)Prekliwem te...

MONAH: [ta to govori{, ~ove~e? Ne tra`i od mene da ubijem.(Krsti ga)

DAMJAN: Najsrda~nije te molim – za kumovstvo smrti kratke...Greha bi}e{ oslobo|en, jer prekida{ muke o~ajnika ne-mo}nog... Udri samo jednom, da i{~ile ove slike stra-hotne iz moje svesti, da se vinem daleko od telaunaka`enih i carstva poga`enog, od krvi i stida {to miduh oblepquju... Spasi me, spasi, o~e!

Legenda o zemqi Lazarevoj 57

MONAH: Vreme }e ti lek biti. @ivi kad svevi{wi tako odre|uje.I ostaj mi blagosloven u snazi i zdravqu... Na|i sebe...@eni se svojoj vrati.(Udaqi se)

DAMJAN: @eni? An|eliji mojoj?... Pa i ona mi re~e, kao i majka, daza decu ne brinem, da se u `rtve Kosova ubrojim, jer }eina~e deca na{a beleg poneti! Qubav je to duboka iz wegovorila, ponos i privr`enost... Ja nisam dostojan tequbavi kad umrijeti ne umem... Crv sam bedni, ubogi... Gdeste, horde du{manske? Ne bojim se na hiqadu krivihturskih sabqi udariti... Oh, gospode, ima li krajaprokletstvu srpskom? Zar }emo vekovima mreti da bismo`iveli, i `iveti samo da bismo mreli? Nema odgovoraniotkuda. ]uti umrla slava na{a... O~ajni~ka bespo-mo}nost gu{i... Dokle? Dokle? Gospode, za du{e te mojebra}e i mog oca molim, i za du{e Lazara i svih junakana{ih. Primi ih i naseqe im nebesko daj. Molim te zamog Qubdraga, mog Marka, mog Milka, mog Vojina, mogStojana, mog Veselina, mog Vlaskoja, mog Bo{ka, i zamene, tvog raba...

Ba{ibozuci, koji su se pojavili ne{to ranije, pa`qivo ga slu{aju iprikradaju mu se. Istovremeno mu zariju no` u le|a.

DAMJAN: ... Damjana!(Pada licem k zemqi i umire)

Ba{ibozuci mu uzmu ma~ i krst sa zlatnim lancem, i pobegnu. Ne scenu sevra}a Monah. Bele`i na svitku papira, mrmqaju}i.

MONAH: “...^loveci vapjahu, kowi viskahu, oru`ija zvek tvorahu,streli letehu slnce zastupaju{te, treskove ogwanij tre-skahu, zemqa velmi bu~a{e, vazduh grme{e i jako `edimom mra~nom obviva{e se, i voinstva ot obojudu drugna druga naskakaju{te... Reki `e krvei ot vsudu. I mnogavsuda trupja... I poqe ono jako `e jezero nekoje prvo-prolitjem obagreno zre{e se... I toliko krvi izlija se...o mnogo mrtvac bez ~isla be{e... Poginu since juna{esnaesti dan...”

Promena svetlosti: mlazevi raznobojnih zraka ukr{taju se nad te-lesima mrtvih, uz brujawe hora mu{kih glasova koje }e dose}i samkre{~endo; mrtvi srpski vitezovi lagano ustaju, zbijaju se jedni uzdruge, podi`u}i ruke – negde ka nebu i ve~nosti.

Zatamwewe

58 Miodrag Ili}