LEKCIJE IZ SAMOPOUZDANJA

Napravite znaajan korak u vaem ivotu - tako to ete da pratite deset pravila za izgradnju vaeg samopouzdanja. Za jednog tatu, koji je autoritet, glava porodice - re samopouzdanje je od velike vanosti. Zadatak vam je da tome nauite i vau decu.

Pre svega, bitno je da razluite ta samopouzdanje predstavlja za vas, i koliko je potrebno da "vebate" na tom polju (jedna od definicija samopouzdanja je - potovanje prema samom sebi).

Pitajte vae dete da li bi elelo da ima prijatelja koji bi bio veoma slian njemu. Ukoliko dobijete potvrdan odgovor, znai da je dete zadovoljno samo sobom, a va je zadatak da to pratite i ne dopustite da se taj oseaj izgubi. Ako dete odgovori sa: "Ne", predstoji vam "vebanje" sa njim.

10 naina/vebi za podizanje samopouzdanja

1. Uvek govorite samo istinu

Pitajte vae dete kako se osea kada ne govori istinu. Teko da moe da se osea lepo, pogotovo ako je neko drugi svestan da je ono izreklo la. A takve situacije lako uzrokuju stres. Ukoliko neko govori istinu, ima razloga da se dobro osea.

Poenta je da pokaete detetu kako ste veoma ponosni na njega kad god vam govori istinu, pa makar ona sama po sebi bila neprijatna za vas.

2. Preuzmite odgovornost

Ako su vaa deca kriva za neto to se dogodilo, to im i recite - jasno i glasno. Ne krivite druge, i ne traite izgovore. Objasnite malianima kako da preuzmu odgovornost za svoje postupke, a sledei put ete biti ponosni jer su oni preuzeli ulogu odgovorne osobe.

3. Udelite kompliment

Svako voli da dobija komplimente, verovatno i vama to izmami osmeh. A vaa zahvalnost osobi koja vam je udelila kompliment - nju e da uini srenom. Ovde je re o dvostrukoj nagradi!

4. Zavravajte svoje obaveze na vreme

Ukoliko vae dete ima neku radnu obavezu, na primer, da napravi masku za vrti, da uradi domai za kolu - postarajte se da to uradi to pre. Kada je jednom neto zavreno kako treba - onda je zavreno, i tu nema ta vie da se pria. Ostaje samo dobar oseaj ispunjenja, rastereenja i marljivosti. Ako se obaveza odloi - postae naporna i stresna, pogotovo kada na red dou ostale uobiajene porodine aktivnosti (veera, kupanje, gledanje TV-a pred spavanje...). Jo ako se za ono to nije zavreno bude ekalo jutro - nivo stresa e biti znatno vei. Zbog toga - zavravajte svoje obaveze na vreme!

5. Izbegavajte negativne osobe

Objasnite detetu da bi bilo dobro da bira one drugare koji su uvek veseli, raspoloeni za igru, koji imaju lepo miljenje i o sebi i o drugoj deci. Posmatrajte prijatelje vaeg deteta i usmerite ga prema prema onome to je dobro u njihovom ponaanju.

6. Pomaite i drugima da podignu nivo svog samopouzdanjaTo moete da sprovedete u delo ako najpre "provebate" na sebi, pa pokaete na svom primeru. Neka drugi jasno vide da vam se dopada njihova frizura, osmeh, nain na koji neto rade, estitajte im na dobro odraenom poslu. Zaista je lep oseaj kada vam se neko zahvali na reima podrke.

7. Veliki snovi o budunosti

Vaa deca treba da znaju da je sasvim u redu da mataju o svojoj budunosti. Neka budu poznati fudbaleri, glumci, astronauti... Neka budu upravo oni koji e da donesu mir i ljubav celoj planeti.

Kada sanjarimo o naoj budunosti, sebe uvek vidimo u pozitivnom svetlu.

8. Roditelji nisu manje vani od prijatelja

Veoma je vano da to nauite decu. Ona moraju da znaju kako e im roditelji u ivotu uvek biti potrebni.

9. Budite zdraviVebajte svakodnevno! Hranite se namirnicama koje su neophodne organizmu da bi bio zdrav. Naravno, lake je rei nego sprovesti u delo da svi lanovi jedne porodice ruaju graak, boraniju, kupus... Ali, ni hrana nije sve. Ljudsko telo u velikom procentu ini voda. Koliko vae dete popije aa vode dnevno?

10. Izbor slobodnih aktivnosti je vana stvar

Da li ste dozvolili vaem detetu da odabere neku slobodnu aktivnost? To moe da bude plesna sekcija, folklor, karate... u okviru vrtia ili kole. Moda ono ipak vie eli da provodi slobodno vreme uz zanimljivu knjigu, ili vozei bicikl. Neka dete samo odabere, a vi nemojte da vrite pritisak. Ni vi niste pitali enu za miljenje to se tie odlaska na fudbal. Jer da se ona pitala, verovatno bi odabrala da joj neto pomognete u kui, ili da proetate.

Svaki put kada vae dete bude postiglo uspeh u okviru aktivnosti koju je odabralo, biete ponosni i vi i ono!

Za dobro samopouzdanje - budite ponosni, zadovoljni i sreni!

KRIZA U BRAKUModel odnosa meu partnerima, usvojen od roditelja, vie nije dovoljan da se sauvaju odnosi u savremenom braku.

To oteava brz ivotni tempo, reim rada koji porodicu okuplja tek uvee, ali i mogunost da se SMS porukom stigne do skrivenih kutaka neijeg srca, ili ustalasaju davno potisnuta oseanja... Postavlja se pitanje kako odoleti nametnutoj, prividnoj slobodi i izazovima skoro celodnevne razdvojenosti, uz opasnosti tajne komunikacije.

Kako prepoznati, a zatim prevazii krizu u partnerskim odnosima?

Vlajko Panovi, specijalista klinike psihologije, polazi od same definicije braka:

- Brak podrazumeva zajednicu dvoje emotivno zrelih, emocionalno stabilnih ljudi, koji su odluili da ive zajedno. Naalost, ivimo u vremenu u kojem je sve relativizovano, moglo bi se rei da ivimo u teroru relativizacije. Sve je dovedeno pod sumnju, po onom naem: Moe da bude, ali ne mora da znai. To odslikava nau stvarnost.

Bogato iskustvo ovog strunjaka govori da su odnosi meu ljudima postali povrni. Neguje se veliki broj - navodno prijateljskih veza, a veoma malo se neguju intenzivne, duboko prijateljske veze. A brak? Sklapaju ga partneri koji nisu dovoljno zreli, ostvarujui zajednicu voeni strau, ili nekim drugim principima. Ukoliko se ne osveste na vreme, a ljubav ne dobije punu dubinu, neophodnu da se brak ouva, suoavaju se sa neugodnom realnou. Svaki peti, esti brak se razvodi, dok je svaki etvrti u krizi.

ta uraditi da se brak sauva?

Prilikom rada sa roditeljima, na sagovornik postavlja pitanje koje esto uje od dece: Kako to da dvoje odraslih ljudi ne moe da se dogovori, a kada se deca posvaaju - roditelji insistiraju na dogovoru, odnosno kompromisu?

- Ima mnogo licemerja u naem drutvu. Smatram da su upravo razne slobode uinile meuljudske odnose povrnim. Osim bombardovanja informacijama, puno je izazova, previe je erotizacije - u svakom pogledu. Jo se na to nadovezuje injenica da u naem drutvu postoji manjak mukaraca - srazmera je ak jedan prema est u odnosu na enski deo populacije. Pri takvom brojanom odnosu, budua veza je u startu hendikepirana, s obzirom na povrnost odnosa kakvi se neguju. ene su, zaista, na gubitku! I to je ono to, svakako, moraju da znaju. Devojke koje tragaju za izabranikom svog srca, morale bi da to imaju na umu. Prinevi se ne nalaze, ve se prave od neke osobe!

Kako da prepoznate onoga ko vam odgovara?

Ukazujui na princip da se deca ne vaspitavaju usput, ve ciljano, organizovano, osveeno, Vlajko Panovi kae da je isto tako vano da se odabere prava osoba. Recept ne postoji, inae bi bilo veoma jednostavno.

- Kako da odaberete nekoga ko vam odgovara ako niste dovoljno zavirili u sebe, ako dovoljno ne poznajete sebe? Pre svega, mislim na emocionalno sazrevanje, koje se u naoj sredini produilo do kasnih tridesetih. Sve je manje zrelih osoba koje kao takve ulaze u brak. One su automatski manje spremne na kompromis, na trpljenje... naravno, ne u smislu fizikog terora ili bilo kakvog eksploatisanja, ve u smislu razliitosti.

ta bi trebalo uraditi kada doe do krize?

Kriza pokazuje da dvoje ljudi nisu dovoljno i kvalitetno razgovarali, da nisu dobro funkcionisali, da je jedno od njih trpelo, da je neko iveo na raun drugog, da nisu pravilno rasporedili uloge. Kriza je ansa za promenu, prilika da se redefiniu uloge i ciljevi vaspitanja, odnosa, finansija, odnos prema familiji, planovi... Uostalom, uvek uimo iz krize.

Kada doe do krize, svae suprunika poinju razliito, a zavravaju se slino ili isto. Razlika izmeu obrazovanih i manje obrazovanih postoji samo na poetku (malo lifa, minke...). Meutim, kada se dirnu strasti u oveku, podignu emocije, ili neko ima doivljaj ugroenosti, potrebu da se brani - puca sva obrazovna nadgradnja, a uglavnom se uplie prolost i familija. To je model koji funkcionie, stereotip u komunikaciji dvoje ljudi.

Da li je reenje u strpljenju?

Specijalista klinike psihologije, Vlajko Panovi, upozorava da ne umemo da razgovaramo iznad nauenog, iznad modela. Zato, kada nas neko opsuje, trudimo se da mu jo vie uzvratimo. Ako nas neko uvredi, nastojimo da ga uvredimo bar za nijansu jae.

- To znai da nedostaje ono hriansko u nama: da, umesto to uzvratimo amar, pruimo i drugi obraz... Dugo sam razmiljao kako je to mazohistiki postavljeno, a onda sam shvatio. Zato i danas preporuujem kao savet: da ona osoba, koju uvredi druga osoba, ako ne odreaguje po ablonu, po stereotipu - ima prednost i daje ansu onom drugom da sagleda greku, da odloi svoju reakciju i smogne snage da se izvini, a samim tim i da napravi zaokret. U protivnom, funkcioniemo po principu akcije-reakcije: ako nas neko povredi, vraamo za nijansu jae. To se poveava kao snena lavina. Bacite grudvu snega, a ona raste, kupi sve za sobom...

Gde je reenje? Lek protiv svaa?

Dakle, svaa podrazumeva emocionalno uzbuenje, pri kojem nismo u stanju da ujemo argumente drugog, ve nameemo sopstvene. I, razumljivo je, taj drugi se brani istim repertoarom. Nastoji da svojim argumentima potire vae... tu nema prilike da doe do kompromisa. Zato je vano da brani partneri naue da razgovaraju. Ako to ne mogu sami, neka potrae pomo ljudi koji se time profesionalno bave.

Umee sluanja je mnogo vano. Da bismo mogli da razgovaramo, potrebno je da umemo da sasluamo sagovornika. Tek kada ga ujemo, moemo da odaberemo odgovor, dubinu, irinu, kvalitet i kvantitet odgovora.

Onaj ko reaguje po stereotipu - nema prilike da se dogovori. I, tu su onda krize. Ako se ne reavaju, gomilaju se. Nagomilane krize nam daju pravo da razmiljamo kako je onaj drugi lo. Ako taj drugi nije spreman za kompromis, ako ne prua ruku, ne prie, ne izvini se... polako poinjemo da negujemo usamljeniki ivot u dvoje. Danas postoji ogroman broj ljudi koji ivi u braku, a u stvari su psiholoki samci. Zato je zlatno pravilo (u svemu): ponaanje koje nije dalo rezultat treba menjati.

Koliko zaista moe da pomogne porodini terapeut?

Strunjak e pomoi partneru koji je doao po pomo - da promeni ponaanje. Time taj partner indirektno alje poruku onom drugom, koji primeuje: Aha, vie nema njenog besa na moj bes. Neto se dogaa. Onog trenutka kada okrenete i drugi obraz onome ko vam je naneo uvredu, dajete mu vreme, odnosno on dobija ansu da razmisli zato niste reagovali na oekivani nain. To su ve odkrinuta vrata za indirektnu pomo terapeuta. Naalost, malo je osoba koje ele promenu. Uglavnom se reaguje po principu: uzmi ili ostavi. A to je tuno. Ne moete da ivite zajedno ako kod partnera neto ne trpite. A on, takoe, zbog neeg trpi. Ako pomognete partneru da to prevazie, onda je to kruna ljubavi.

Kad su birali drugi?

Ono to se nekada deavalo u naoj sredini, kada su roditelji mladima birali partnere, nije nam odgovaralo. Bunili smo se u ime nekih sopstvenih sloboda i prava na izbor. Meutim, pokazalo se da postoji veliki broj stabilnih brakova upravo iz perioda kada su drugi posredovali - ne da dvoje sklopi brak, nego da se dvoje ljudi upozna. Pripreman je teren tako to se vie vodilo rauna o porodici iz koje dolazi nevesta ili mladoenja. Njihove porodice su morale da imaju slina obeleja.

Meoviti brakovi

Vreme je pokazalo da razlike izmeu dve porodice mogu da budu velika prepreka za ouvanje braka. Na nesreu, ovaj prostor je iznedrio mnogo nedaa i pojedincima i porodicama upravo iz tih relacija: malo je meovitih brakova koji su opstali. Mislim i na nacionalnost i na religioznost. Dakle, ako je to injenica, onda je treba uvaiti. Naravno, ne znai da se treba kloniti partnera druge nacionalnosti ili veroispovesti. Ja sam za potpunu slobodu, ali da to bude osveeno, da unapred znamo ta nas u tome oekuje. Na primer, u takvim situacijama se javlja problem kako vaspitavati decu.

Mila, zar smo to mi?

Radei sa partnerima, na sagovornik je ponekad bio prinuen da snima njihov razgovor.

- Kad god bi podigli ton, nisu uli jedno drugo. Svaa uglavnom podrazumeva da ljudi ne uju jedno drugo. Tajno sam snimio ono to su mislili da je razgovor. I, naravno, pustio sam to pred njima. Pet minuta su gledali jedno drugo, a potom zbunjeno pitali, otprilike: Mila, zar smo to mi?!

Savet

Moj savet branim partnerima je da se ne svaaju, ve da razgovaraju. Razgovor podrazumeva vetinu sluanja, a ne vetinu govora.

Uenje, samostalnost, samopouzdanje

Nema uspeha kao u bajkama Veina dece odrastaju upijajui poruke iz bajki. Namerno ne kaem "mudrosti" iz bajki jer nije ba sve mudro u bajkama. Njihova osnovna poruka je dobronamerna. Za sve neeljene dogaaje, indirektno nam poruuju bajke, postoji reenje. Ne treba se unapred predavati. Na taj nain, itajui bajku nevinom, prijemljivom dejem umu, razvijamo kod dece

optimistiki stav prema ivotu. Za to su bajke dobre. Ali ima bajkovitih pria koje razvijaju pasivnost i nerealan odnos prema stvarnosti i ivotu. Njihove su poruke da samo treba ekati, ako treba i sto godina, kao u bajci Trnova ruica, kada e doi hrabri, vrli princ i probuditi uspavanog anela. I Sneana je prilino nezrela za svojih sedamnaest, osamnaest godina, kad je zla maeha zavlai na raznorazne naine. Da nije bilo, opet hrabrog i vrlog princa, ni bi se probudila ni za sto godina. Ove ironine tonove namerno istiem da ukaem na nezdrave poruke bajki koje itamo naoj deci. Mi ih serviramo bez kritikog pristupa, ne razmiljajui kako se njihov sadraj odraava na shvatanje dece. Ne valja, uopte ne valja kada decu vaspitavamo sa konfliktom izmeu stvarnosti i naeg ideala stavrnosti. Time trasiramo put za hronian sukob sa realnou. Deca, na taj nain odrastaju stalno isekujui da neko drugi umesto njih popravi ono to ne valja u surovoj zbilji. U detinjstvu sve poinje Mnogi roditelji, kao prinevi i dobre vile iz bajki, ispunjavaju sve elje i oekivanja svoje dece. To je demonstracija njihove bezrezervne ljubavi. Ali, postaje groteskno kada dete nastavlja da odrasta bez oseaja odgovornosti i bez line obaveze da samo kreira stvarnost da bi zadovoljilo neke svoje potrebe. Na izrastu od jedne-dve godine dete spontano izraava potrebu za samostalnou. Ne eli da ga majka hrani kaikom, eli samo da ovlada kaikom. Hoe samo da obuje arape ili da zavee pertle na obui. Malo dete hoe samo uz i niz stapenice. Deca vole iskuavanje svojih sposobnosti sve do onog momenta dok se vaspitavanje ne uplete u njegov svet. Nervira nas ako na anelak prospe jelo iz kaike po divno utirkanom stolnjaku, pa mu ne dozvoljavamo da samostalno jede. Napravie nam posao. Drugom prilikom, kad malo poodraste i ujutru krene u vrti i hoe lino da zavee pertle, mi ba tada kasnimo na posao pa nemamo vremena i strpljenja da saekamo "autonomno vezivanje pertli".Slian model vai i za mnoge druge situacije kada dete poeli da izrazi sebe, da iskua sebe ili da se samopotvrdi. Roditelji, iz raznih praktinih razloga sve vie i sve ee na sebe preuzimaju obavezu da neto uine umesto dece. I ne samo da uine. Oni, pre nego to dete izrazi svoje miljenje, umesto deteta iskau deje miljenje. Ako dete ima odreeno oseanje u datom trenutku i mestu, roditelj ne priznaje ba takvo oseanje i sugerie neko drugo. Kada to postane svakodnevni stil komunikacije na relaciji dete-roditelji dete postaje linost koja se sudara sa realnim izazovima svakodnevnog ivota. Pre skoro sto godina Frojd je govorio da je dete otac odraslog oveka. To znai da se najvanije crte linosti formiraju u toku prvih sedam, osam godina ivota kroz njegovu interakciju sa porodicom i

drutvom. Nije morao da nam to saoptava. Svi mi u zrelom dobu oseamo tu istinu. U svojoj linosti smo isti kao kad smo bili deca iako su prole mnoge godine i decenije. Neko je bio lenj i ostao lenj. Neko drugi je uvek bio bojaljiv, a i kasnije je "strahinja" u ivotu. Kao dete bio sam borac i optimista, a takav sam i sada. Doe pomalo obeshrabrujue kako se ovek, kad odraste sporo ili nikako ne menja uprkos svim nadanjima i oekivanjima od sebe i okoline. Vaspitavanje esto to nije. Vie lii na dresuru, ije su odlike bespogovornost i manipulacija. Vaspitavanjem se formiraju fundamentalne crte linosti, izmeu ostalih samostalnost (nezavisnost) inesamostalnost (zavisnost). Od njih zavisi efikasnost i zadovoljstvo u ivotu. Ako ne formiramo samostalnost u ponaanju i radu u oveku dok je dete, trasirali smo ivotni put neuspeha i patnje. Polazak u kolu je prva pozornica na kojoj se pokazuje kako smo do sedme godine vaspitavali svoju decu. kola je veliki izazov ivota prema detetu, jer prvi put ivot zahteva od deteta samostalnost i oseaj odgovornosti. U prvom razredu se vrlo brzo pokae koje dete ima vei oseaj odgovornosti za ispunjavanje zahteva koje pred njega postavlja kola, uitelj i roditelji, a koje dete to ima u smanjenoj meri. Retko, ali se deava da neka deca u sedmoj godini imaju oseaj odgovornosti kao petogodinjaci ili ak mlaa deca. Svi ti ishodi govore kako smo se odnosili u periodu odrastanja prema deci. Ako vae dete do sedme godine nije steklo jak oseaj odgovornosti ono e pri polasku u kolu pokazivati nesigurnost i opirae se zahtevima da ispuni zadatke. Trenutak opiranja obavezama je raskrsnica na kojoj mnogi roditelji ostanu zbunjeni i ne znaju kako i kuda dalje. Nije da odustaju, mada ima i takvih. Veina insistiraju, pomau, mole, viu i prisiljavaju. Ponekad pokuavaju i sa lepim, ali uglavnom vaspitavanje za kolu postaje prisila. Izgraditi u detetu dispoziciju za linu odgovornost je imperativ. To moramo postii ako elimo imati jednog dana zrelo, samostalno, za ivot spremno bie. Kako sejemo, tako anjemo Dakle, kola doe, pre svega kao pozornica, poligon na kome vebamo i pripremamo decu da budu zreli ljudi. Zbog tog cilja ne treba odustajati od razvijanja crta linosti koje ine samostalnu individuu. ak je dobro to postoji kola kao pozornica za vaspitavanje. Bez pozornice ne bismo mogli pripremiti dete za veliku predstavu ivota. Mnogi roditelji svoju decu svakodnevno smetaju u publiku dok oni izvode umesto njih sve role na pozornici ivota. Time ih direktno dovode u poziciju junaka iz bajki koji se kasnije nikako ne uklapaju u istinite prie to ih ivot pie. Na taj nain deca bivaju uskraivana za lino iskustvo u doivljavanju svih ari ivota. Kada ih ivot pozove na uee, kada postavi pred njih neki svoj izazov nenaviknuta deca odustaju od uea. Ona bi radije da odustanu od izazova jer zbog smanjene koliine iskustva postaju nesamopouzdana da se mogu uhvatiti u kotac sa onim to ivot od njih zahteva. Vi ne moete uliti samopouzdanje u nesamopouzdanu osobu nikakvim arobnim tapiem.

Dobre i zle vile postoje samo u bajkama i mati sanjara. Uzalud se oslanjamo na oekivanja da e doi i udahnuti nam neku sposobnost i vrlinu. Nesamopouzdanje se niim ne lei. Nesamopouzdanje se prevazilazi iskljuivo samopouzdanjem. A samopouzdanje se stie iskljuivo iskustvom da smo neto preduzeli, da smo u neem istrajavali i da smo, zahvaljujui svom trudu neto postigli. Podsetite se, zar svaki put kad neto uradite sebi i drugim korisno, ne osetite izvesnu dozu zadovoljstva sobom i samopotovanja? To to ste uradili vam makar za mrvicu osnai samopouzdanje. Tako i deca izgrauju samopouzdanje i samostalnost iskljuivo kroz rad bez odustajanja. Nesamopouzdane osobe lako odustaju. Dok su deca, pogotovo. Jedna drevna, kineska poslovica kae: Ako neko neto uspe iz prvog pokuaja, a vi ne moete, probajte deset puta;ako neko neto uspe iz deset puta, a vi ne moete, probajte sto puta;ako neko uspe neto iz sto puta, a vi ne moete, probajte hiljadu puta. Poenta je da ne odustajete. Svaki put kada odustanete vi ste za jedan stepen vie umanjili svoje samopouzdanje i samopotovanje. Nemojte dozvoliti svojoj deci da odustaju od svojih obaveza, pa i od kolskih obaveza. Ne zbog predmeta kojim se dete bavi i ne zbog ocena, ve zbog crta linosti koju treba razviti za ceo ivot. Nekako smo skloni da olako uspene ljude proglasimo muvatorima, maminim i tatinim sinovima, lopovima i miljenicima boga sree. Retko pomislimo i kaemo, taj je uspean zato to je miljenik boga rada. On je celog sebe posvetio radu i cilju. Zato je uspeo. Za rad i pamet skoro niko se ne otima. Za pamet se kae da je najpravednije rasporeena vrednost u ivotu. Svako misli da je za sebe ima dovoljno. I za rad se mnogi ne otimaju. To je zato to su nesamopouzdani ljudi hronino odustajali od rada i razvili crtu linosti za koju svakodnevno kaemo da je lenjost. Lenjost je samo povrinska osobina linosti. Ona se hrani nesamopouzdanjem i nesamopotovanjem. Klice gubitnika u ivotu zainju se od roenja. Na uzrastu od sedam do deset godina one se prilino formiraju i prerastu u biljku neuspeha ako odustajemo i ekamo da neko drugi umesto nas misli, osea i ini.

Deje samopouzdanje grade roditelji

J. S. J. , 29.03.2009 15:29:36

Ocena: 5.00 (Glasova: 7)

Komentara: 0

Kako e deca videti sebe i da li e verovati u svoje sposobnosti najvie zavisi od roditelja, tvrde strunjaci. Svaki roditelj se nada da njegovo dete razvija pozitivan oseaj samopotovanja, ali retko koji je svestan koliko je njegova uloga vana. Samopouzdano dete prepoznaje se po tome to ima pozitivno miljenje o sebi, veruje da je doraslo svakom zadatku, slobodno istrauje i ne plai se neuspeha. Kada deca ne razviju samopouzdanje, ona se fokusiraju na neuspeh umesto na uspeh, na probleme umesto reenje, na prepreke umesto na cilj.

Unutranja slika o sebi razvija se veoma rano. Od roenja beba ui kako ljudi reaguju na nju, a oko 18 meseca ivota dete postaje svesno da ima poseban indetitet. U tom najranijem uzrastu roditelji treba da obrate panju na temperament i interesovanja deteta i da prema tome usklade svoja oekivanja. Ne postoji jedinstven recept kako da svom detetu ugradite oseaj samopouzdanja, jer je svako dete posebna linost. Ali, ono to je svakom detetu potrebno je "bezuslovno pozitivno potovanje", tvrde strunjaci, odnosno prihvatanje deteta kao osobe, ak i kada je njegovo ponaanje neprihvatljivo. Deca prepoznaju istinsku iskrenost pohvale, posebno one koja je fokusirana na odreeni postupak. Zbog toga nikad ne hvalite dete reenicom "Ba si dobar", ve ga obodrite zbog konkretne stvari koju je uradilo. Recite mu, na primer, "Ba si se potrudio da napravi tu kulu od kockica" ili "Hvala ti to si pomogao bratu da pokupi igrake". Druga vana stavr je potovanje. Postoji nekoliko naina kojim moete pokazati da potujete svoje dete. Jedan od njih je da mu uvek dozvolite izbor i ispotujete njegovu odluku, ak i ako ona naizgled nije dobra. Na taj nain dokazujtete da verujete kako je dete sposobno samo da odlui. Pitati dete, a onda uraditi suprotno, shodno sopstvenim oekivanjima, najvea je greka koju roditelji mogu uiniti. Jo jedna vana stvar je pruanje konkretnog primera. To znai da i roditelji treba da se ponaaju samopouzdano i sigurno jer sve rei na svetu ne vrede nita ukoliko dete nema adekvatan primer kod kue. Ukoliko, na primer, elite dete da nauite da je vano da potuje druge, nikada nemojte pred njim imati napade besa ili une svae sa drugim lanom porodice. Stvarajte deci mnogo razliitih situacija u kojima mogu da se iskau i doive iskustvo uspeha. Pred njega stavljajte izazovne, ne frustrirajue zadatke, dozvolite mu da pokuava sve dok ne usvoji novu vetinu. Deca imaju razliita intersovanja, pa delujte u skladu sa tim i izbegavajte stereotipe, na primer, one o "odgovarajuim igrama za devojice i deake".Ponuditi kreativne aktivnosti i to ee im dozvolite druenje sa drugom decom kako bi savladali strategiju slaganja sa drugima. Samopotovanje je privatan, lini doivljaj, tako da komentari roditelja mogu imati najvei uticaj na detetovo stvaranje slike o sebi. Zbog toga razmislite pre nego to neto kaete, objasnite razloge koji stoje iza odreenih pravila ili odluka i pomozite detetu da usvoji injenicu da je vredno potovanja.

Hiperaktivnost - najei mentalni poremeaj dece

Tanjug, 12.02.2009 10:43:37

Ocena: 4.50 (Glasova: 2)

Komentara: 0

BEOGRAD - Hiperaktivni poremeaj sa poremeajem panje (ADHD), najei mentalni poremeaj kod dece, javlja se kod pet pa do 12 odsto dece kolskog uzrasta to ini oko 0,8 odsto ukupne populacije. Strunjaci to opisuju kao hronini poremeaj koji se javlja u ranom detinjstvu, u treoj ili etvrtoj godini, pri emu se tri puta ee javlja kod deaka.

U Beogradu odnedavno postoji i Klub roditelja dece koja imaju ADHD, formiran pri Savetovalitu za decu i omladinu Doma zdravlja "Zemun", u kome se sastanci odravaju svake druge srede od 17.30 do 19 sati. Osnovne karakteristike ADHD poremeaja su hiperaktivnost, poremeaj panje i impulsivnost. Na strunom predavanju je nedavno istaknuto da, ukoliko se simptomi ADHD-a ne lee na odgovarajui nain, najee posledice koje se mogu videti su lo uspeh u koli, socijalno i emocionalno loe funkcionisanje, kao i neadekvatan bihejvioralni razvoj (razvoj u ponaanju). Preko 30 odsto dece sa ADHD-om ponavlja razred, a 56 odsto zahteva dodatne asove za savladavanje redovnog gradiva, zbog ega 46 odsto dece sa neleenim simptomima ADHD-a biva izbaeno iz kole, a njih 35 odsto napusti kolu. Neurolozi takoe navode da je rizik od zloupotrebe supstanci dva puta vei u ovoj grupi, a znatno je uvean i rizik od povreivanja. Osim dece, posledice oseaju i porodice u kojima je znaajno povean nivo stresa i uestalost depresije. ADHD ima i ekonomski uticaj na porodice jer roditelji esto odsustvuju s posla ili moraju da daju otkaz da bi mogli da zadovolje specifine potrebe svoje dece. Terapijom ADHD-a se bave deiji psihijatri, psihijatri-neuropsihijatri, deiji neurolozi ili pedijatri edukovani iz oblasti razvojne neurologije i psihijatrije.

Podrka i ohrabrenje su najvaniji

J. S. J., 27.04.2009 13:58:03

Ocena: -.-- (Glasova: 0)

Komentara: 0

Maliani brzo rastu, ali je napredak u razvoju najoigledniji u predkolskom uzrastu. Roditelji tvrde da im se esto ini da su njihova deca svaki dan drugaija, pametnija i bistrija. Njihov motorni, kognitivni i socijalni razvoj zapanjuje i strunjake, koji tvrde da u ovom uzrastu naroito pomno treba pratiti napredak maliana. Da biste bili sigurni da se dete razvija pravilno, proitajte tabelu koju je sastavio tim pedijatara i psihologa.Naveli su precizne vetine i osobine koje maliani treba da razviju od 6. do 12. godine ivota, a ukoliko neka od njih nedostaje potrebno je konsultovati strunjaka.Maliani od 6 do 7 godina trebalo bi podjednako da uivaju u kreativnim i sportskim aktivnostima. Vole da, na primer, crtaju, preskau konopac, igraju se loptom ili igrakama i uvebavaju usvojene vetine. U tom uzrastu gube prve zubie, vide precizno i jasno, znaju da voze bicikl i radoznali su. Postavljaju pitanja i interesuju se za nove stvari o kojima ne znaju nita. Strunjaci savetuju da u ovom uzrastu odgovorite na sva pitanja koja malian postavi, jer se u suprotnom moe dogoditi da prestane sa zapitkivanjem, to nije dobro. Deca ovog uzrasta trebalo bi da razumeju pojam boja, da razlikuju dan i no, levu i desnu stranu. Trebalo bi da znaju da prepiu ili precrtaju odreene oblike kao to su kocka, romboid, piramida. Ve je vreme i da znaju da gledaju na sat, kao i da opiu jednostavne predmete i znaju njihovu svrhu. Trebalo bi da sarauju i shvate ta znai podeliti neo sa nekim. Ljubomora je, takoe, normalno oseanje za ovaj period, pa nemojte da brinete ukoliko se ljute na brau i sestre. Deca predkolskog uzrasta vole da imitiraju odrasle, ali i da se ponekad igraju sami. Prijatelji su im vani, ali esto

samo kada su oni raspoloeni. Stidljivi su kada je re o njihovom telu i mogu im se dogoditi napadi besa. Vole drutvene igre i sve to zahteva kreativnost i razmiljanje.Od 8 do 9 godine pokreti maliana treba da budu manje nespretni. Vole da skau, trkaju se i preskau sve to im se nae na putu. Do sada bi trebalo da znaju da se obuku i obuju sami, kao i da upotrebljavaju jednostavne alate i pribor za jelo. Trebalo bi da znaju datume, da broje unazad, razumeju razlomke, pojam prostornosti, da teno itaju, nabroje mesece i dane u nedelji. Vole da skupljaju sliice, salvete, znake, stikere i menjaju ih sa drugarima. Polako poinju da se drue i sa suprotnim polom. Vole da budu deo grupe, pa esto ele da se pridrue izviaima ili nekom sportskom klubu. Zanimaju ih muko-enski odnosi, ali e retko eleti otvoreno o tome da razgovaraju.Od 10 do 12 godine deca vole komplikovanije i preciznije radnje. Sposobni su da napiu krau priu ili sastav, vole da telefoniraju i priaju da drugarima ili lanovima porodice. Polako se uklapaju u drutvo ak i ako su ranije vie voleli da budu sami. Roditelji su im i dalje centar sveta, pa e esto zapitkivati i traiti podrku od mame ili tate. Neki od njih prvi put e imati i najboljeg prijatelja, a poee i ivlje da se interesuju za suprotni pol. Vole razgovor, zagonetke i jednostavnije rebuse.U svakom sluaju, podrka roditelja u ovom osetljivom periodu je kljuna. Pratite kako se va malian razvija i pruite mu podrku i objanjenje kad god to zatrai. Svi poremeaji u razvoju su, tvrde strunjaci, lako prepoznatljivi, pa je vreme provedeno sa detetom najbolji nain da ga posmatrate i na vreme spreite eventualne probleme.

POREMEAJI RAZVOJA

Najei razvojni poremeaji (autizam, Retov i Aspergerov sindrom) vidljivi su od najranijeg detinjstva, a razvijaju se do pete godine ivota. Taan uzrok nastanka jo nije poznat, a virusi, bakterije, gljivice, otrovi iz prirodne okoline, pesticidi, teki metali, pa ak i vakcinacija, samo su neki od faktora rizika. Jedna od pretpostavki je i da su poremeaji prouzrokovani problemima u organima za varenje kao i netolerancija na laktozu.Simptomi su izmenjen miini tonus, kruto dranje tela, izostanak osmeha, mimike i kontakta pogledom. Ovakva deca obino sa sobom nose omiljeni predmet sa kojim se ne igraju, ali imaju napade panike ukoliko pokuate da im ga uzmete. Ne ele da se drue, prestaju da komuniciraju govorom, stalno ponavljaju odreene rei ili govore neprepoznatljivim, "svojim" jezikom, ne trae nita reima nego uzimaju majku za ruku i vode je do eljenog predmeta. Kod ovakvih poremeaja javljaju se i karakteristini pokreti - lepranje rukama, radovanje bez povoda, poskakivanje. Terapija logopeda, psihologa i nutricioniste u ovakvim sluajevima je neophodna, a upornost i sistematinost u sprovoenju deci olakavaju uenje, bolje zapaanje i ukljuivanje u zajednicu.

Kako pohvaliti dete?

Do nedavno se verovalo da na neku decu vei efekat ima nagrada a na neku kazna, ve u zavisnosti od njihovog

karaktera. Danas znamo da to nije tano.

Jelena Holcer

Bez obzira da li je dete ekstravertno ili introvertno, da li ostavlja utisak da je sigurno u sebe ili ne, da li vam otvoreno

pokazuje da mu je potrebna vaa podrka ili ne... za svako dete pohvala ima vei efekat i znaaj. Ipak, roditelji jo

uvek veruju da hvaliti svoje dete nije pristojno, ili da e ga hvaljenjem urei (pa posle vie nee biti dobro?) ili

razmaziti

Na alost, deca koja nisu hvaljena se esto oseaju usamljeno i neshvaeno jer su odrasla sa uverenjem da nisu

dovoljno dobra da bi zasluila bilo kakvo priznanje ili pohvalu svojih roditelja. Oseanje niske vrednosti moe ih

odvesti ka destruktivnom ponaanju, bolestima zavisnosti, nasilju i kriminalu, ili klasinoj depresiji. Ova deca su u

detinjstvu stidljiva i plaljiva, a esto takva ostaju i kao odrasle osobe.

Pohvala direktno utie na razvoj samopotovanja i formiranje slike o sebi. Zato, deca koja su bila hvaljena od svojih

roditelja su mnogo spremnija da se takvim roditeljima povere kad imaju problem, i da sasluaju njihove potrebe i

zahteve.. Samopouzdano dete je veselo, radoznalo, lako sklapa poznanstva, uklapa se u drutvo, ne boji se da

pokae svoju slabost, odrasta sa optimizmom i sigurnou u sebe i svoju okolinu..

Ipak, moete li preterati sa pohvalama? Jean Twenge, profesorka sa univerziteta u San Dijegu sprovela je veliko

testiranje vie od 16.000 kolske dece. Na testovima linosti deca su odgovarala na pitanja kao to su: Ja sam

zaista posebna osoba, Velika je teta ne upoznati mene, Bilo bi mnogo bolje kada bih ja imala vlast itd. Opti

zakljuak ovog istraivanja jeste da su deca u SAD danas toliko samozaljubljena, sebina, bez oseanja emotivne

topline a da na svaku kritiku reaguju nasilno. Imaju i veoma izraen kompleks vie vrednosti. Istovremeno, vie nego

ikada mladi SAD-a su skloni depresiji.

Nezadovoljni su svojim postignuima jer ciljevi koji sebi postavljaju nisu ni blizu njihovih mogunosti. elei da razviju

njihovo samopouzdanje, roditelji su jednostavno preterali u svom neumerenom hvaljenju i davanju konstantnog

davanja znaaja svemu to dete uradi. Uostalom naslov knjige Jean Twenge govori dovoljno sam za sebe: Ja

generacija: zato su mladi Amerikanci samouvereniji, prodorniji i jadniji nego ikad pre.

Moda je u SAD zaista dolo vreme da se malo uspori ili preusmeri pokret podsticanja samopouzdanja kod dece ali

kod nas nije.

Nema dileme: hvaliti dete jeste neophodno, veoma vano i preduslov pravilnog razvoja samopouzdanja. Drugo

pitanje je : kako treba hvaliti?

Konstruktivne pohvale uvek dotiu neki konkretan rad ili postupak deteta a ne samo dete. (Slino, kao to se govori

da treba napadati problem a ne osobu). Budite uvek to otvoreniji, direktniji, jasniji. Pokaite da vaa pohvala nije

uoptena jer ste izdvojili neto ime ste posebno zadovoljni. Divno si spremio svoju sobu, ali sam se posebno

iznenadila kako ti je sada uredan radni sto... ili Odlian ti je crte, ali mi se najvie svia ova kuica

Odnosno: pohvalite neki konkretan rad, a zatim pronaite detalj. Na ovaj nain, pokazujete da ste zaista posvetili

panju nekom njegovom radu. Nasuprot ovim, konkretnim pohvalama - generalne, uoptene reenice, kao to su, na

primer: Ba si ti mamin aneo ili Ti si tako divana devojica vie pripadaju tepanjima. Ove reenice su, takoe,

poeljne i ohrabrujue ali nemaju tako jasan i konkretan uticaj na dete. Koristei ovakve izjave niste pohvalili dete

koje eli da vam pokae kako je, na primer, odlino spakovalo svoje igrake. Takoe, kada elite da pojaate izazov,

pojaajte dogaaj. "Odlino je to si dobio 5 iz matematike, ali jo kad se setim da si prole nedelje bio bolestan

Ovako izreena pohvala zvui bolje ali i alje drugaiju poruku nego kad izgovorite: "Ba dobro to si dobio 5, puno te

volim.

Opasne reenice. Koliko god pohvale bile vane i dragocene, uvajte se da ne zvue optereujue. Verujem da ti to

moe ili Danas si to uradio bolje nego jue ali ja znam da e sutra biti jo bolji Ovakve pohvale jesu pune

podrke, ali imajte na umu da ako dete dobija samo takve pohvale vie e se oseati optereeno nego ohrabreno.

Naime, ta ako se dogodi da neto ne ume ili ne moe a vi ste ga ve nafilovali svojim vrstim uverenjem da e ono

to moi? U ovoj situaciji, dete e se lako zatvoriti u sebe, usamljeno i zbunjeno, sa oseanjem da je izneverilo svoje

roditelje i njihova oekivanja.

ta je dobar povod za pohvalu? Pohvalite svoje dete kad god ste njime zadovoljni. Dobro uraen crte, ocena u

koli, svaki put kada vas iznenadi time to je jo malo odraslo, kada se samo seti da obavi neto to ste ga do

nedavno podseali (na neku njegovu obavezu na primer) dobili ste razlog da ga pohvalite. Hvalite dete, pred njim.

Kako bi se razvilo u samopouzdanu osobu, ono mora imati odgovarajuu potvrdu a ne samo da misli ili pretpostavlja,

da ste njime zadovoljni i da je neko njegovo ponaanje prihvaeno. Ne zaboravite da je vae pohvale vredan i

detetov trud, uloeno vreme, a ne samo postignuti rezultati. Uostalom, ako nemate sluha da pohvalite trud, esto

izostanu i rezultati. Pohvala motivie dete da radi i trudi se jo vie.

I, ne krtarite sa lepim reima ohrabrenja.Umesto da lovite greke i propuste kao razloge za kazne, radije traite

razlog za povalu. Najlake je kritikovati, zamerati, kanjavati. Vae dete zasluuje vie. Potrudite se da nauite da ga

hvalite. Uostalom, ko e vaem detetu govoriti da je prekrasno, dobro, pametno, nadareno, izuzetno, lepo ako ne

vi?

Uvek milom - nikad silom

Postoji mnogo naina da se deca kazne, ba kao to postoji mnogo naina da se nagrade ili pohvale. Poverenje,

ljubav, razumevanje i, pre svega, razgovor trebalo bi da budu osnovni naini vaspitavanja dece. Ipak, stie se utisak

da su u naoj sredini razliiti oblici telesnog kanjavanja jo uvek jedan od najpopularnijih naina vaspitavanja.

pie: Jelena Holcer, pedagog

Inicijativa da se i u Srbiji uvede zakonska zabrana telesnog kanjavanja dece koju su pokrenuli UNICEF, Save the

children i brojne nevladine organizacije dobila je veliku medijsku panju. Naziv ove kampanje jeste: Uvek milom

nikad silom.Ona podrazumeva da e zlostavljano dete moi da prijavi nasilje, a da drava treba da preduzme

odgovarajue mere da ta osoba bude kanjena. Kampanja je zamiljena kao prevencija telesnog kanjavanja dece,

ali i edukacija i roditelja i dece.

Postoje i brojne zablude, predrasude i roditeljska potpuno pogrena uverenja. Na primer:

U Srbiji nema toliko telesnog kanjavanja, preteruje se sa podacima.

Prema podacima Unicefa, u Srbiji je 73% dece izmeu 2 i 14 godina podvrgnuto nekom obliku psihikog ili telesnog

kanjavanja u okviru porodice: 51% dece je izloeno lakim, a 7% tekim oblicima telesnog kanjavanja. Telesno

kanjavanje dece u Srbiji je gorka realnost. Svaka uiteljica, vaspitaica, pedijatar... moe to da potvrdi. Rezultati

istraivanja Save the Children ukazuju da 71% dece u ustanovama za decu bez roditeljskog staranja doivljava

pretnje telesnim kanjavanjima, dok je izmeu 60 i 70% dece doivelo neki od vidova telesnog kanjavanja.

Ako se telesno kanjavanje zabrani zakonom, sve e biti dobro. Zakon e potpuno iskoreniti ovaj oblik nasilja nad decom.

Zakon koji izriito zabranjuje telesno kanjavanje dece ve postoji u pojedinim zemaljama i vremenom je dao odline

rezultate. Naravno, u pitanju su zemlje gde zakoni nisu deklarativno slovo na papiru, ve se zaista i potuju. Naime, i

nai ve postojei zakonski propisi, pre svih Konvencija o pravima deteta obavezuje dravu da zatiti dete od

svakog oblika telesnog, emocionalnog, seksualnog zlostavljanja. Ipak, u naem Porodinom zakonu ne postoji izriita

zabrana telesnog kanjavanja niti se postojee zakonske mere efikasno sprovode.

Svako ima pravo da vaspitava svoju decu kako hoe.

Netano. Vas kao roditelja zaista treba da zanima i kako va komija vaspitava svoje dete, i to ne samo iz patriotskih

razloga, (jer su sva naa deca budunost zemlje), ve iz vaih nejsebinijih, najlinijih razloga. Moda e vae dete

sa komijinim detetom sutra poeleti da ode u bioskop, na letovanje, moda e sedeti u istoj klupi... Odnosno: nasilje

koje se danas vri nad nekim drugim detetom, sutra moe uticati i na vae dete. Moda e sa tim agresivcem (jer

deca rtve esto postaju agresivne odrasle osobe) vaa erka biti u braku?

Telesno kanjavanje nije nasilje. Samo je seksualno nasilje pravo nasilje.

Ne postoji malo ili veliko nasilje, jer ono to se vama ini malim, za dete moe predstavljati doivotnu traumu. Nasilje

je i jedan amar, i batine. Postoje i brojni drugi oblici zanemarivanja, zlostavljanja... ba kao to nasilje moe biti ne

samo telesno ili seksualno, ve i psiholoko, emocionalno...

To to ponekad udarim dete ne znai da e ono sutra udarati svoju decu!

Nasilje se raa nasiljem. Ukoliko poaljete poruku da je nasilje prihvatljivo, jer ga vi koristite, dete e prihvatiti takav

nain ponaanja i prekopirati ga kao svoj model ponaanja. Druga strana mogueg ishoda jeste da sutra ostane

rtva, kao to je i danas. Odnosno: u mnogim sluajevima, deca koja trpe nasilje u detinjstvu se emotivno vezuju

upravo za onog roditelja koji ih kanjava i tako naue da brane nasilniko ponaanje. Kada postanu odrasle osobe,

zadre model vezivanja i pronau nekog drugog nasilnika. Grubo generalizovano reeno: ukoliko udarate, bijete,

amaratesvoje dete njegove najvee anse su da u budunosti ili i samo postane nasilno, ili zauvek ostane (neija)

rtva.

Ja bijem samo kada dete zaslui!

Roditelji odreuju kriterijume koja su deja ponaanja zasluila batine a koja ne. Zaborave da je srazmera izmeu

odraslog oveka i malog deteta kao izmeu vas, odrasle osobe prosene visine i dina visokog 4 metra i tekog 400

kg. Dakle, kada vi udarate svoje dete, to je kao da se pojavi taj din i pone da udara vas. Toliko je to nepravedno i

nesrazmerno, toliko je vaa mo i snaga vea od detetove. Razmislite: koji je to va postupak tako straan da bi

zasluili da vas udara neko toliko snaniji i moniji od vas?

Druge efikasne kazne, jednostavno, ne postoje.

Netano. Postoje kazne kojima vi uspostavljate odreeno ponaanje deteta ali ga pri tom ne povreujete i na

poniavate. Na primer: Time out: poaljete dete u njegovu sobu dok ne razmisli o svom ponaanju. To je vreme

odmora, smirivanje strasti, i za vas i za njega. Dok je ono u svojoj sobi, i vi ovo vreme iskoristite da se smirite,

razmislite ime je dete bilo isprovocirano, ta je prouzrokovalo kaznu

Detetu predkolskog uzrasta svaki va povien glas ili vik jeste oblik kazne. Zato, dobro uvajte svoj glas i viku da

dete ne postane imuno jer vi stalno viete na njega. Kada neto ne uspevate da mu objasnite, unite pored njega.

Kada ste u istoj fizikoj ravni, ono nije prinueno da sa strahom gleda u visinu, tj. u vas koji neto viete ili pretite, lica

izoblienog gimasom i preteom gestikulacijom. Ponekad je i preusmeravanje njegove panje dovoljno da promeni

svoje ponaanje.

Koristite konstruktivne kazne, tj. poveite uzrok i posledicu, kako bi dete zapamtilo da odreeno ponaanje ima svoju

posledicu. Na primer: u vaem stanu ne dozvoljavate da se igra sa loptom, ali dete to uporno ini.Opomenete ga i

kaete : umesto opomene, sledei put u ti oduzeti loptu, i to i uinite. Dakle: kazna je u vezi sa odreenim

postupkom. Samo tako dete e nauiti lekciju za ubudue.

Batine su iz raja izale

Ako su ve batine edo raja, zato tamo nisu i ostale? Moda su proterane, ba zato to tamo ne pripadaju?

Uostalom, da im je bilo dobro, tamo bi i ostale.

Za razliku od batina, time out kazne, kao i konstruktivne tj. uzrono-posledine kazne daju efikasne rezultate a za

dete ne predstavljaju nasilje. Batinama se bitno naruavaju odnosi izmeu roditelja i deteta jer dete izgrauje

oseanje straha, raste sa velikim oseajem krivice i izrazito loim miljenjem o sebi (sve do viih razreda osnovne

kole deca veruju da su kriva im ste vi prisiljeni da ih udarate). Telesno kanjavanje utie na razvijanje linog

nezadovoljstva i nesigurnosti. Ono ne samo da ugroava detetovo zdravlje, integritet i dostojanstvo ve ostavlja

posledice ak i kada one vidljive povrede i oiljci prou. Gubi se poverenje i komunikacija. Ne znam odakle su batine

izale ali znam gde treba da odu. Zauvek.

Ako zabrane batine, to znai dozvoliti deci da rade ta hoe?

Neophodno je da sa svojom decom uspostavite granice dozvoljenog ponaanja, usklaenih sa njihovim trenutnim

uzrastom. To ne znai da e deca moi da rade ta god hoe, ve samo da roditelji nee smeti da ih telesno

kanjavaju, tj. oni nee moi da rade ta hoe. Pored onih preporuljivih vaspitnih postupaka i kazni koje ne

povreuju dete, roditeljima jo uvek preostaju ucene, pretnje, omalovaavanje, poniavanje... Na alost, protiv ovih

oblika nasilja, zakona nikada nee ni biti.

Omaklo mi se, inae ja ne bih, dete to zna pa e mi oprostiti..

Kazna uvek treba da je u direktnoj vezi sa nekim detetovim ponaanjem, a ne sa vaim trenutnim raspoloenjem.

Izrazito je vano da detetovi postupci ne postanu okida za vaa skrivena oseanja i nagomilane probleme. Uvek

kanjavajte neki odreeni postupak a ne samo dete. Roditelji kojima se udarci omaknu nikada ne prave ovu

razliku.Telesnim kanjavanjem roditelji priznaju da ne umeju da kontroliu sopstvenu nervozu ili pokazuju nemo da

na neki drugi nain dopru do deteta. Ali, dete nikada ne zna da ga vi bijete zato to ne poznajete drugi nain

kanjavanja. Umesto toga, u ranom uzrastu, ono misli:Lo sam, zato moraju da me tuku tako se kod njega,

postepeno stvara snaan oseaj krivice i manje vrednosti.

I mene su moji roditelji tukli, pa ta mi fali?

Ako ste od onih koji su proli kroz telesno elienje svojih roditelja, verovatno se toga jo sasvim dobro seate, iako

ste odrasla osoba. Mnoge druge stvari ste zaboravili ali to, sigurno niste. Tuna je istina da vam, ustvari, fali. Jer, da

vas roditelji nisu tukli u detinjstvu, danas biste bili drugaija osoba. Moda biste imali vie samopouzdanja a time

izraeniji smisao za humor, vei broj prijatelja, oputeniji pristup problemima... Podrazumeva se da bi imali drugaiji

odnos prema svojim roditeljima i prema svojoj deci.

Telesno kanjavanje daje rezultate!

Netano. Usled telesnog kanjavanja dete ima strah od bola, i ne elei da ponovo doivi taj bol, prestaje da se

ponaa na odreeni nain.Ali, ono nije shvatilo razlog zato je neki postupak lo, niti je nauilo dugoronu lekciju.

Telesno kanjavanje, na alost, daje drugaije rezultate: istraumiranu, nesigurnu decu koja imaju strah od vas i vaih

reakcija kao posledica na neki njihov postupak. Tako stvarate lani roditeljski autoritet, zasnovan na strahu i traumi.

Bezobrazna i agresivna deca, prosto, sama trae batine

Netano. Deca se ne raaju kao agresivna ili bezobrazna. Ona takva postaju, dobrim delom, zahvaljujui ponaanju

svojih roditelja. Agresivnost prema drugoj deci je veoma esto model ponaanja iskopiran iz sopstvene porodice, a

ponekad i ventil za ispoljavanje nataloenih emocija, konflikata ili izraz nesnalaenja u sopstvenoj vrnjakoj grupi...

Na ovaj nain deca skreu panju na sebe, tj. ponaaju se dovoljno upadljivo (po cenu da to bude opte

osporavano), samo da bi privukla panju svojih roditelja. injenica je da su agresivci, u stvari, slabii i da im

nedostaje samopouzdanja. To, takoe vai za odrasle agresivce, tj. njihove roditelje. Problem sa odraslim

agresivcima se udvostruuje jer oni naruavaju odrastanje svog deteta, a psihike traume izazvane telesnim

kanjavanjima ostaju due i trajnije nego modrice. Agresivnom detetu ne treba poputati, niti se zanositi da e njegov

bes, ljutnja, nasilno ponaanje proi samo od sebe (ponekad su potrebne godine da se to dogodi, a ponekad se ne

dogodi uopte), ve pomoi.

Poneka uka ne moe da kodi

uka ne moe da kodi samo ukoliko je ona trenutni, jedini nain koji imate na raspolaganju (nemate vremena za

objanjenje) kojim dete spreavate da se povredi. Na primer: pretravanje ulice, i sve one kune opasnosti sec, pec,

rez... Svaka druga uka, isto kao batine, amar ili slino moe samo da kodi.

Deca su tabula rasa tj. neispisana (prazna) tabla, moraju se oeliiti kako bi se ispravno vaspitala...

Netano. Izraz da je dete tabula rasa nastao je veoma davno, a ak ni u svoje vreme nije bio istinit. Ipak, mnogi

roditelji jo uvek veruju da deca dolaze na svet bez ikakvih linih osobenosti i da iskljuivo od vaspitanja zavisi kakva

e postati. Oni su potpuno zaboravili veliku mo genetike. Vae dete nikako nije prazna tabla, ili tabula rasa, jer je

dolaskom na svet, na sebi ve imalo ispisane vae gene, mnoge vae osobine i vrednosti. Dalji njegov razvoj zavisi

od sredine u kojoj odrasta, njegovih vrnjaka, ali u ogromnoj meri, od vas i vaih vaspitnih postupaka.

Kako se pravilno ui?

Vae dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, ak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opreteuju i vaa

oekivanja koja se ne svode samo na uenje ve i kako da vi budete zadovoljni onim to postie.

pie: Jelena Holcer

uti i plivaj. Kada kaete detetu : Tvoje je samo da ui, napravili ste vie greaka istovremeno. Najpre, to nije

istina. Vae dete, verovali vi ili ne, ima svoje probleme, ak i kada vi o njima nemate pojma. Dodatno ga opreteuju i

vaa oekivanja koja se ne svode samo na uenje ve i da zadri sve svoje navike i ponaanja kojima ste vi

zadovoljni, da ono loe izmeni ili pretvori u one navike kojima ete (opet vi) tek postati zadovoljni. Stav: Tvoje je

samo da ui, moe se uporediti sa bacanjem malog deteta u vodu uz jedinu instrukciju: uti i plivaj! Zaboravili

ste da objasnite kako se to radi. Takoe, to nee uiniti ni njegovi uitelji u koli.

Jedino opravdanje koje moete imati jeste da ih ni sami ne znate. Ipak, metode pravilnog uenja nisu nikakva tajna i

postoje oduvek. Njihova glavna prednost je u tome to se uz njih, postiu najbolji rezultati za najkrae vreme a ono

to se ui najdue pamti. Osim toga, kada jednom naviknete dete da ih primenjuje, to je metod rada i kada bude

starije. Odnosno, one su univerzalne i ne zavise od dejeg uzrasta.

Vae navike vae iskustvo. Zaboravite na sopstvene navike prilikom uenja. Moda ste vi uili nou, moda ste vi

najbolje uili u drutvu, moda... i moda uspeli da zavrite najvie kole. To, ipak, ne znai da ste uili pravilno, i da

samo zato to je upalilo kod vas, to isto treba da primenjuje i vae dete. Naime, moda postoji nain da ono ui jo

bre, jo kvalitetnije, sa jo veim razumevanjem nego vi.

1. Vebanje koncentracije.

Za kolsko uenje koncentracija je od ogromnog znaaja. Biti koncentrisan na asu znai, zapravo, biti prisutan ne

samo fiziki ve i mentalno. Odnosno: sluati, biti krajnje paljiv i aktivan. To je usredsreenost na ono to se

trenutno deava i iskljuivanje svih drugih misli. to je dete vie koncentrisano na asu, to e vei deo njegovog

uenja kui predstavljati ponavljanje. Meutim, koncentracija se veba i stie. U zavisnosti od njegovog uzrasta

moete je razvijati zajednikim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje.) i drugim aktivnostima koje

zahtevaju da dete odreeno vreme provede fokusirane panje. Takoe, podstiete dete da svoju aktivnost privede

kraju. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ruak, odlazak na spavanje...) i koja su time prisiljena da istu aktivnost

esto seckaju i ponovo zapoinju brzo ponu da se dosauju.

2. Traenje pomoi

uputite dete da trai pomo od vas ili svojih uitelja im mu neto nije jasno, kako ne bi uilo napamet, ve sa

razumevanjem. Upoznajte ga dodatnim izvorima informacija (internet, sveske i udebenici iz prethodnih razreda,

asopisi) Budite uporni u zahtevu da to vie ui sa razumevanjem umesto napamet, ak i kada ste sigurni da

njegova uiteljica uvaava iskljuivo uenje napamet. Razmislite ta je vama vanije: da dete dobija dobru ocenu za

nabubanu lekciju, ili da dobije malo loiju ako je ispria svojim reima? Odnosno, da li je vaa elja da dete ima to

bolji uspeh, i kada on nije povezan sa time da li ume da razmilja svojom glavom?

3. Uslovi.

Omoguite to bolje uslove za rad. Idealno je da to bude deja soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda

odraslih, bez suvinih detalja, dobro osvetljenje, sto i stolica Sa radnog stola uklonite sve to odvlai panju.

Ugasite radio, jer svaki zvuk u pozadini, takoe, ometa koncentraciju. Zaboravite i na predrasude da je upravo

muzika jedini nain uenja za vae dete, ili na lino iskustvo (I ja sam oduvek tako) Moda vi jeste, ali to nije

razlog da dete ponavlja vae greke. Loe navike se mogu iskoreniti, a koncentracija tako bitna za uenje mnogo se

lake uspostavlja kada je mir u glavi.

4. Plan rada.

U poetku e detetu verovatno biti potrebna vaa pomo u pisanju svojih prvih planova rada. Nedeljni plan treba da

sadri to precizniju satnicu, nalik rasporedu asova. Upisuju se ne samo obaveze uenja, ve i vreme predvieno za

spavanje, treninge, roendane tokom idue nedelje

5. Vreme za uenje.

Ono to detetu predstavlja najvei problem, ili to najmanje razume dobro je da uradi onda kada mu je uinak

najvei. Za nekoga je to jutro, za nekog vee, ali princip je isti: za najtee gradivo pomozite mu da izabere najbolje

vreme. Takoe, ne dozvolite mu da ui nou. Misliti da se nou najbolje ui podjednako je opravdano (itaj:glupo) kao

i misliti da se tada najbolje jede, igra ili ita. Nou se najbolje spava.

6. Podela lekcije.

Podelite lekciju na manje celine, od jednog do drugog podnaslova ili po pasusima ili pratei bold slova (koja uvek

oznaavaju neto vano). Tako se itanjem prati logian sled lekcije.

7. itanje teksta.

Koliko e puta dete proitati neki tekst ponajvie zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato ga podstiite da

ita sa punom panjom kako bi to pre shvatilo tekst. Upravo je to glavni cilj itanja teksta. (ne da ga ita to vie

puta, ve da ga razume).

8. Podvlaenje.

Podvlaenje vanih rei i reenica, grafitnom olovkom, koje se vri prilikom itanja, omoguuje detetu da se veba u

izdvajanju bitnog od manje bitnog. Na ovaj nain, prilikom sledeeg vraanja na isti tekst (ponavljanja), moe da se

usredsredi samo na podvueni deo. Podvlaiti se mogu cele reenice ili rei, ili naglaavati vanost pojedinih delova

teksta nekim linim znakom (uspravnim linijama pored teksta, cvetiem)

9. Naglas.

Presliavanje u sebi stvara pogreno uverenje o tome da li je neko gradivo savladano ili ne, izaziva dosadu,

pospanost, sanjarenje... Za razliku od toga, presliavanjem naglas, dete se istovremeno ui i lepom izraavanju,

primorava sebe da bre misli, veba u neverbalnom iskazivanjuI to je najvanije, stie realnu sliku o tome koliko je

neto nauilo. Zato, bez obzira na to da li ponavlja samo jedan deo lekcije ili celu oblast, da li to ini prvi, peti ili

zavrni put, da li ponavlja odmah posle itanja ili pred sutranje odgovaranje... neophodno je da to ini NAGLAS.

10. Presliavanje.

Odmah posle itanja i razumevanja nekog teksta predloite detetu da se preslia i ponovi lekciju. Na uspenost

ponavljanja utiu :

Broj i rasporeenost ponavljanja. Naueni materijal se bolje zadrava u pamenju ako je ponavljanje bilo

rasporeeno na due vreme. ta to, ustvari, znai? Da e dete vie zapamtiti ako ponavlja vie uzastopnih dana,

makar i manji broj puta, istu materiju nego ako manji broj dana mnogo puta ponavlja isto gradivo

Kontinuitet uenja. Uenje uvek tee neravnomerno i u skokovima, tj. ponekad se ini da se posle, na primer,

drugog itanja nekog teksta dete sea manje nego pre toga. Ovo je samo privremena pojava, koja je uslovljena

poputanjem panje. Kasnija ponavljanja izazivaju novi porast priseanja.

Sredina u kojoj ui. Sve to radi kod kue, dete ini oputenije nego to e to moi u koli. Zato je vano da ono to

radi u kui to bolje savlada, kako bi u koli pokazao nivo znanja koji je najsliniji znanju steenom u njegovoj sobi.

Potovani roditelji, Moda vam sva ova pravila zvue turo, previe nauniko i nemogue za sprovesti. Nisam ih ja

smislila, ali ja u njih verujem.

APP deija agresija

Pre neku nedelju prisustvovala sam neverovatnoj sceni esnaestogodinjak preti svojim traumiranim roditeljima da

e namerno pasti treu godinu gimnazije ne bude li dobio najnoviji model mobilnog telefona sa 3G tehnologijom.

Kako se situacija odvijala, shvatila sam da e najverovatnije dobiti ono to eli i da mi je najpametnije da se ne

meam.

Pie: Jasmina Gavrilovi

A kako je sve poelo

Na veliku alost roditelja, dete ne postaje razmaeno u pubertetu pod

dejstvom hormona, ve u ranom detinjstvu. U najranijem detinjstvu svako

dete svoje roditelje stavlja na test izdrljivosti. Najee to poinje upornim

bacanjem igrake i plakanjem dok je roditelj ne dohvati i ne donese. Naravno

da je u redu doneti je prvih nekoliko puta, ali ako se bacanje i dalje nastavi,

igraku jednostavno treba odloiti. Tad e najverovatnije nastupiti

gromoglasni pla na koji smo svi osetljivi. U tom momentu veina nas popusti i igranka bez prestanka polako

poinje

Ono to smatram da je osnovno da dete naui u najranijem detinjstvu su dve stvari. Da ne moe i ne mora sve

odmah (osim fiziolokih potreba) kao i znaenje rei ne. Ove dve ivotne lekcije su naporne, ali veoma bitne za

kasniji period ivota.

Naravno, sve ovo ne vai ako je napad plaa izazvan nekom fiziolokom potrebom (glad, e, san) ili nekim bolom.

To svaki roditelj najbolje zna.

Prema mom iskustvu, najtei period za vaspitanje je izmeu 18 i 24 meseca, kad je dete ve svesno svog uticaja na

okolinu. Tad se deavaju uveni napadi plaa, besa ili agresije (zavisi od deteta). Kako je to izgledalo u mom

sluaju

Onog momenta kad je moj sin zamislio da mu neto treba ili da eli, on bi stao

na sred sobe, poeo da plae u full paketu (krokodilske suze, pretuno lice),

zatim bi pao kao pokoen na pod gde bi nastavio da rida. Tad su mi pomogle

rei deijeg psihologa koji je mojoj prijateljici savetovao da doe do deteta, da

ga pogleda u oi i jednostavno nastavi sa onim to je radila. Time detetu daje do

znanja da je njegov zahtev primljen i shvaen, ali da mu nee biti udovoljeno,

bar ne tog momenta. Naravno, vae dete e uporno pokuavati da najlakim

nainom (plakanjem, vritanjem ili besom) doe do cilja. S obzirom da smo svi

upoznati sa injenicom da tako u ivotu ne moe, moramo ostati dosledni, ma

koliko teko bilo. Verujte, napadi e prestati

Strunjaci kau da su u ovom uzrastu ovakvi napadi besa sasvim normalna

pojava i da se ne treba uzrujavati oko toga. Dete nije povreeno i nije mu

potrebna pomo, zapravo, ovakav histerini napad je najbolje ignorisati. Neki roditelji ne mogu da se suzdre, pa

odmah prilaze detetu, pitaju ga ta mu je, ta hoe, i onda mu povlauju u svemu to trai, ne bi li se smirilo. Takvo

ponaanje je greka; sve to se time postigne jeste da dete zakljui da je vritanje veoma efikasan nain da dobije

sve to poeli.

Nakon ovog problema javlja se i drugi zato, ako imam uslova, ne mogu

da dobijem(drugi sladoled posle ruka, stotu lutku ili automobil,

dodatnu vonju u voziu). Ovo je test autoriteta i uenje znaenja rei ne.

S obzirom da je dvogodinjaku veoma teko objasniti da treba da ima mere,

da mu 101. automobil ne treba i da mnoga deca nemaju tih 100 automobila,

reavanje ovakve situacije se najee svodi na onu uvenu zato to ja

tako kaem. Reenica je potpuno grozna, ali dete treba da zna da potuje

autoritet roditelja, a i ovo je jedini period kad je smete upotrebiti jer u starijim uzrastima dete dobro razume i povezuje

stvari, pa je ona izlina i veoma, veoma glupa (takoe utie i na opadanje autoriteta jer dete smatra da nemate

adekvatno objanjenje).

Znam da ovo zvui okrutno i da e vam mnogi rei da ste lo roditelj jer putate svoje dete da plae, urla, vriti, ali

ipak smatram da je mnogo bolje reenje od instant vaspitavanja batinama nasred ulice. S obzirom na savremeni

ritam ivota, u kasnijem periodu ivota dete e biti preputeno samo sebi i okolini koja e uticati na njega. Iz ovog

razloga veoma je bitno da poseduje osnovno vaspitanje, vrednosti i potovanje prema roditeljima. Takoe, gore

navedene scene sa mobilnim telefonom se najverovatnije nee deavati.

Mala psiholoka radionica -Nesigurnost u sebe i manjak samopouzdanja i ta initi

protiv toga?

Devojice i nesigurnost... Kako do samopouzdanja?

Devojice vrlo esto misle da im nedostaje samopouzdanja, bez obzira to se spolja ini prilino sigurnim u sebe ...

Samo ja znam kakvo sam jedinstveno bie' ne znai da misli kako si najlepa i najbolja, nego da voli sebe i da si samouverena

Struno gledano, nesigurnost se razvija u ranom detinjstvu, ak i ako tada niste imali ozbiljnijih problema, u pubertetu se nesigurnost javlja gotovo kao redovna pojava. Ipak, nesigurnost kao zaseban

problem treba razlikovati od nesigurnosti koja je posedica nekog stvarnog problema ili nedostatka.

Nesigurnost o kojoj danas govorimo je neto drugo - to je kad ti se esto dogaa da sumnja jesi li dovoljno dobra, kad misli da su drugi bolji od tebe, ima milion zamerki na svoj izgled i ponaanje, misli da drugi imaju vie sree i uspeha nego ti, boji se da e te svaki deko ostaviti, misli da si

gubitnik koja je izneverila i roditelje i sebe... I ako ce se veina devojica prepoznati barem u jednoj od nabrojanih situacija, nesigurnost nije nimalo prijatna niti je korisna, pa to to se veina devojica (i ljudi uopeno) bori s njom, ne znai da se s njom

treba i pomiriti.

Strunjaci kau da je nesigurnost posledica odrastanja u porodici u kojoj roditelji pred decu postavljaju nerealne i preterane zahteve, koji su agresivni, probleme reavaju kanjavanjem, silom, agresivnou,

kad nema dovoljno nenosti, pa ak i kad nema dovoljno stimulacije (dakle, ak i u sluajevima kad dete nitko ne gnjavi niti zlostavlja, ali je zanemareno ili mu je dosadno). Osoba koja u ranom detinjstvu nije stekla sigurnost lako ce u kasnijem ivotu pronalaziti situacije koje 'hrane' nesigurnost, jer je oko nas

puno ljudi koji e nas povrediti, a nije teko ni samoj sebi postavljati preterane zahteve i ciljeve.

I preterano stresan i prebrz ivot koji nas svakodnevno tera da donosimo odluke i snosimo njihove posledice je dodatni stres, tzv. stres odluivanja. On raa nesigurnost, ali vredi i obrnuto: stres brzog

ivota i stalne prisiljenosti na donoenje odluka znatno tee podnose nesigurne osobe, jer one sumnjaju u svaku svoju odluku i one su same svoji neprijatelji.

Zadatak koji treba uraditi je : postau sigurnija osobaSigurnost se ne gradi preko noi, to je proces, a kako bi postala sigurnija, dobro je znati kako prepoznati sigurnu osobu, odnosno osobu visokog samopotovanja i samouverenosti, u odnosu na onu koja to nije.Nisko samopouzdanje ne proizlazi iz injenice da si loija od drugih, nego iz injenice da tako razmilja

o sebiOsobe niskog samopotovanja esto kasne, vie brinu o drugima nego o sebi, sklone su odugovlaenju, perfekcionisti su (i ako u naem drutvu to smatraju vrlinom), emotivno se veu za krive osobe (koje ih najee omalovaavaju, maltretiraju i na kraju odbace), misle da bi im ivot bio bolji da su pametnije ili

lepe, ini se kako nikad nemaju vremena za sebe i stvari koje su im vane, radije ive u prolosti ili budunosti nego u sadanjosti (tee se razmiljanjima o lepim prolim ili buduim vremenima,

sadanjost im je runa), uvek su u dilemi, teko donose odluke i uvek misle kako su donele pogrenu odluku (ipak bi bilo bolje da se nisam predomislila u zadnji tren), znaju jasno rei 'ne' (kad kau 'da' ili

'ne', uvek se zna ta to znai)...

I ako ti se moda ini neverovatnim, stvari se mogu u red dovesti i obrnutim putem. Naime, ne mora biti samouverena da bi bila tana, jasno rekla 'da' ili 'ne', da bi volela sebe, nego vredi i obrnuto: pone

li dolaziti tano, prestane li si zamerati pogreke, uveba li jasno reci 'da' ili 'ne', naui li bre i bez kajanja donositi odluke, postae i samouverenija osoba.

I ako sticanje samouverenosti traje, dovoljno je da se svemu ovome posveti s dosta ara, nikakvi drugi talenti ili preduslovi nisu bitni , jer samouverenost ne proizlazi iz toga to si bolja od drugih, nego to

bolje razmilja o sebi i vie voli samu sebe.

Umesto da bezglavo juri svetom, odredi svakoga dana malo vremena za razmiljanje - pokuaj dokuiti ta stvarno eli, koji ljudi i situacije su ti zaista vani , kako moe doi do onoga to ti je vano, to moe napraviti da bude efikasnija, uspjenija... Ne trai previe od sebe, ali nemoj ni odustajati od

ambicija, ne budi perfekcionista, napii ta voli kod sebe (i to neguj i poboljavaj, budi ponosna to si takva).

Naui rei 'ne', pokuaj biti odlunija, preciznija, vie se posveti sebi, a manje drugima, naui jasno od ljudi traiti ta eli, trai da i oni poneto uine za tebe (jer su davanje i primanje ravnopravni),

roditeljima i svim autoritetima jasno reci ako previe od tebe trae i ako postavljaju zahteve za koje misli da su preterani. Ne uporeuj se uvek s boljima od sebe, jer nisu svi stvoreni da bi bili najbolji, niti je netko sveukupno bolja osoba ako moda bolje svira gitaru ili uspena u kolskom gradivu, sportu...

UMESTO: "Nisam dovoljno pametna za to" Nikada neu uspeti da se izborim sa stresom Nikada nemam dovoljno vremena za sve ...To je gubljenje vremena Nikada neu napredovati u ovome to radim Neu uspetiNiko ne eli da pria sa mnomTo nije moj posaoSuvie je neizvesno Nikada neu biti najbolja Bolje da neko drugi to radiTo je ve dovoljno dobro i bez meneVe sam sve pokuala Nemam snage za to

RECI SEBI:

"Nauiu kako se to radi"Pronai u nain da se relaksiram i pobedim

Napraviu listu prioriteta i tako organizovati Uloiu vreme u neto to je zaista vrednoPokuavau sve dok ne uspemPronai u nain kako da uspemObratiu se prvaBie mi drago da preuzmem odgovornostRizikovau. Ko ne reskira, ne dobija.Ako ne probam nikada neu saznatiSpremana sam da nauim neto novoProbau da saznam koliko sam dobara u ovomeNauila sam neto iz svojih iskustavaJa hou i mogu da uradim !

Za kraj odraslima koji ovo itaju - Decu je potrebno hvaliti ! Pohvala izreena u pravo vreme ini uda za samopouzdanje vaeg deteta. Isto tako, pohvala u pogrenom trenutku moe biti gora od one neizreene.

Rei hvale ...Devojicama morate pomoi u podizanju nivoa samopouzdanja jer su one sklonije sumnjati u vlastite sposobnosti

pa ih podstaknite na to da same hvale sopstvena dostignua.

Velika je nesrea kad ovek ne zna ta hoe, a prava katastrofa kad ne zna ta moe ( Jovan Dui )

Uvek milom - nikad silomU Srbiji nema toliko telesnog kanjavanja, preteruje se sa podacima.Ako se telesno kanjavanje zabrani zakonom, sve e biti dobro. Zakon e potpuno iskoreniti ovaj oblik nasilja nad decom.Svako ima pravo da vaspitava svoju decu kako hoe.Telesno kanjavanje nije nasilje. Samo je seksualno nasilje pravo nasilje.To to ponekad udarim dete ne znai da e ono sutra udarati svoju decu!Ja bijem samo kada dete zaslui!Druge efikasne kazne, jednostavno, ne postoje.Batine su iz raja izaleAko zabrane batine, to znai dozvoliti deci da rade ta hoe?Omaklo mi se, inae ja ne bih, dete to zna pa e mi oprostiti..I mene su moji roditelji tukli, pa ta mi fali?Telesno kanjavanje daje rezultate!Bezobrazna i agresivna deca, prosto, sama trae batinePoneka uka ne moe da kodiDeca su tabula rasa tj. neispisana (prazna) tabla, moraju se oeliiti kako bi se ispravno vaspitala...

Kako se pravilno ui?1. Vebanje koncentracije.2. Traenje pomoi3. Uslovi.4. Plan rada.5. Vreme za uenje.6. Podela lekcije.7. itanje teksta.8. Podvlaenje.9. Naglas.10. Presliavanje.