1. Šta je lider? Lider predstavlja osobu koja je profesionalna i kompententna u poslu. Lider je nosilac pozitivnih promena i svtaralac nove vrednosti. On svojim ponašanjem inicira nove poduhvate i upravlja promenama. Lider nikad nije zabrinut samo za svoje ciljeve. On je čovek koji najbolje radi svoj posao. Biti lider znači da sve što imate u sebi usmerite ka svemu onome što možete da budete.

2. Šta je liderstvo ? Liderstvo predstavlja verovanje u ideju koja će nama doprineti poboljšanje u sopstvenom smislu, ono predstavlja transformaciju organizacije od onog što jeste u ono što lider želi da postigne. Rezultat promene na organizacionom nivou predstavlja novu vrednost, a promena na individualnom nivou predstavlja novo znanje. Liderstvo predstavlja kompetetnost i stvaranje nove vrednosti. Veština liderstva podrazumeva pomoć ljudima da iskoriste sopstvene potencijale, da razvijaju sopstvene motive i emocije i da ih usmere u pravcu ciljeva i zadataka od opšte koristi.

3. Osobine ličnosti lidera ( negativne i pozitivne ) ?

Pozitivne osobine : Emocionalan inteligencija- predstavlja realistično sagledavanje sebe, sopstvenih emocija i motiva, zatim drugih ljudi i njihovih mogućnosti, kao i realistično sagledavanje socijalnog okruženja. EQ definiše lidera. Osobina koja se stiče. Postoje 5 osnovnih osobina EQ : samosvest, samokontrola, motivacija, empatija, društvene veštine.Kreativnost - je osobina koja se uči i koja je najznačajnija za lidera. Ona predstavlja drugačije od drugih sa novim neuobičajenim elementima. Kreativnost se odnosi na promene. Rast kreativnosti je jedino moguć kroz angažovanje, i taj rast podrazumeva konstantan rad na sebi i svojoj ličnosti.Samopouzdanje- predstavlja značajnu osobinu ličnosti koja u sebi podrazumeva usaglašavanje više različitih emotivih, motivacionih i misaonih funkcija. Nivo samopouzdanja se stiče u socijalnom okruženju i povezan je sa nivoom zrelosti ličnosti.Integritet - ličnosti predstavlja objedinjeno funkcionalno delovanje niza osobina, veština i sposobnosti koje čine jednu harmonizovanu celinu. Formulisanje integritete zasnovano je na verodostojnosti koja čini kontinuitet određenih ponašanja.Demokratska ličnost – je preduslov uspešne komunikacije između lidera i saradnika – sledbenika. Odnos prema stvarnosti i prema drugim ljudima ovu ličnost povezuje sa liderom.

Negativne osobine :Nesigurnost,Nefleksibilnost,Neorganizovanost,Netolerantnost,Perfekcionizam – stalna potreba da se u svemu bude savršen. Negativna je osobina jer se gubi puno vremena na sitnice i detalje. Perfekcionisti neguju stresne situacije i održavaju stalnu napetostkoja ne doprinosi daljem razvoju.,Nespremnost na rizik

4. Koji su osnovni principi lidera ?

Osnovni principi lidera su stalna komunikacija i delegiranje. Stalna komunikacija – je podržavajuća za razvoj i rad svojih saradnika – sledbenika, i o tome se svakodnevno mora voditi račuana.Delegiranje – oslobađa liderovo vreme, može da poboljša i ubrza donošenje odluka, pomaže razvoju saradnika – sledbenika, pojačava posvećenost saradnika – sledbenika, poboljšava realaciju lidera i saradnika – sledbenika.

5. 3 E u liderstvu ? Empowering – se odnosi na delegiranje moći i ovlašćivanja članova organizacije da preuzimaju odgovornost za funkcionisanje organizacije. Ovlašćenja zaposlenih direktno

utiču na njihovu motivaciju jer se oni ponašaju u skladu sa pozicijom i značajem svog posla u organizaciji. Jer podelom moći lider motiviše zaposlenog za dalji radi, gde se on oseća važnim i time zadovoljava svoje socijalne potrebe.Encouraging – se odnosi na ohrabrivanje zaposlenih u aktivnom učestvovanju u poslovnim procesima. Ohrabrivanje ored ovlašćenja predstavlja još jednu od zanačjnih postavki liderovog ponašanja u organizaciji. Ovde se isključivo radi o ohrabrivanju zaposlenih za traganjem i usmeravanjem ka novim idejama i rešenjima, za slobodnije operativno funkcionisanje, čak i po cenu greške. Enabling - podrazumeva omogućavanje svimzaposlenima razvoj i realizaciju sopstvenih potencijala. Pružanje mogućnosti za razvoj ličnosti zaposlenih sa konkretnim aktivnostima je od suštinske važnosti za razvoj organizacije.

6. Umeće lidera ( znanje lidera ) Razlikujemo dve vrste umeća značajne za liderstvo : Profesionalno umeće – podrazumeva sisteme, pravila, programe, upustva, priručnike, koncepte, sve ono što stvaraju i razvijaju profesionalci u okviru svojih istraživačko razvojnh projekata. Ovo umeće mora predstavljati specifičnost lidera. Organizacijsko umeće – ono uključuje definisanje strategije, marketinga, planiranje, finansije, upravljanje. Vrednost ovog umeća je ogleda se kroz sposobnost lidera da stvori iuveća vrednost organizacije kao celine.

7. Komunikacija lidera ? Osnova liderskog ponašanja čini komunikacija sa sledbenicima, koji se komunikacijom pretvaraju u saradnike. Komunikacija je veština koja se uči, razvija usavršava i nikad nije dovoljno savladana. U organizacijama je jako bitno obučavati zaposlene za uspešnu komunikaciju jer će se time izbeći problem. Da bi komunikacija bila motivišuća mora biti uvažavajuća i ravnopravna prema svim ljudima kojima se obraćamo. Postoje dve vrste komunikacije kod lidera : Neverbalna komunikacija – podrazumeva niz svesnih i nesvesnih aktivnosti kojim pojedinac stupa u kontakt sa drugom osobom ili osobama. Pri prvom susretu sa sagovornikom obično obraćamo pažnju na sledeće elemente neverbalne komunikacije : izraz lica, kontakt očima, gestove, boju i visinu glasa, pokrete tela.Verbalna komunikacija – najvažniji aspekt uticaja na druge ljude i najefikasniji način deljenja vizije sa svojim sledbenicima – saradnicima. Pored pružanja informacija verbalna komunikacija treba i da podstakne ljude na aktivnost. Cilj je da se slušaoci pokrenu da misle, brinu, sarađuju, odgovaraju. Prilikom verbalne komunikacije potrebno je obratiti pažnju: na upotrebu reči i termine koje će biti jasne slušaocima kojima se obraća lider, preduhitriti nesporazume u komunikaciji, dozvoliti sebi da se bude spontani otvoren, obratiti pažnju na govor tela, boju glasa, sopstvene manire i budno pratiti ponašanje drugih osoba.

8. Greške u komunikaciji ?Najvišr problema u organizaciji nastaje kada se verbalna komunikacija ne odvija prema očekivanjima strana koje komuniciraju. Za komunikaciju lidera najviše je pogubno ako se : ne obraća pažnaj kada se neko od zaposlenih obraća, lažno slušanje, sluša a ne čuje se – osoba pravi selekciju onoga što čuje, kada lider misli samo o onome što sam želi da priča, prekidanje u pola rečenice i ne dozvoljavanje sagovorniku da završi započetu misao, lider ne bi smeo nikad da kaže „URADI KAKO SAM TI REKAO“. Komunikacija lidera je pre svega podržavajuća za razvoj i radsvojih saradnika – sledbenika, i o tome se u svakom trenutku mora voditi računa.

9. Upravljanje vremenom? Vreme kao resurs nikada ne možemo nadokaditi. Da bi se uspešno upravljalo vremenom potrebno je tačno odrediti koliko vremena treba za dnevne zadatke. Uspešno upravljanje vremenom je bazirano na upravljanju malih vremenskih jedinica. Planiranje vremenom se takođe odnsi i na jasno indentifikovanje raspoloživog vremena, izdvajanje samo onih elementa koje doprinose postignuću, odrediti prioritete, odvojiti vreme za neočekivane događaje. Greške koje se najčešće javljaju u u pravljanju vremenom su : ne umeti reći NE, neprecizni planovi, nerealistični planovi, pefekcionizam, potreba da ste u stalnoj gužvi. Kradljivci vremena su loše planiranje, odgađanje, prekidanje, nepredviđeni poslovi.

10. Moć lidera ?Moć je sposobnost nekog čoveka da menja ponašanje ili stav drugog čoveka u željnom pravcu. Moć ponekad podrazumeva i pokoravanje,podčinjavanje, stres, frutraciju, mobing, maltertiranje... Postoje nekoliko vrsta moći . moć prisile, moć nagrade, legitimna moć, referentna moć, stručnjačka moć. Preduslovi za realizaciju liderske moći su fleksibilnost, dostupnost, centralizovanost.

11. Izvori moći?Izvori moći lidera se odnose na sledeće moći: moć znanja, moć ličnosti, moć uloge. Da bi se jedna od ovih moći uspešno razvijala lider mora da se pridržava sledećih preduslova : centralizovanost, fleksibilnost, dostupnost, važnost.

12. Igre moći? Najpoznatije igre moći u svetu biznisa : SVE ILI NIŠTA – kada našim ponašanjem dominira strah od neuspeha ili gubitka već postojećeg, to znači kada se osećamo ugroženim kao čovek i ličnost. Manifestacija ove igre se odlikuje durenju, izbegavanju komunikacije, nesvesnih namernih grešaka, manipulativno požurivanje.KATEGORIJA ZASTRAŠIVANJA – zasnovane su na manipulaciji tuđim strahovima i osećanjima krivice koji su njima isprovocirani. Ova igra moći se odlikuje pretnjama, ponekad fizičkim nasrtajima, zauzimanje mesta u prostoru kojim se skreće pažnja,ulaziti poslednji a odlaziće prvi, prekidaće vas dok pričate...KATEGORIJA LAŽI – većina ljudi ne voli ili ne želi da se sukobljava sa drugima. Ova kategorija predstavlja igre u kojima se koriste laži, prevare, izostavljanje činjenica, ogovaranje, nuđenje velikih mogućnosti, uz saznanje da mozete da realizujete minimalno. Jedna od situacija u kojoj se ova kategorja koristi je u opravadnju za grešku za koji je uvek neko drugi krivac.KATEGORIJA ĆORSOKAK – nas drže pod kontrolom u smislu ako uradiš kajaćeš se, ako ne uradiš kajaćeš se. Dok se mi borimo sa samim sobom vešti manipulatori donose odluke i u naše ime. PASIVNE KATEGORIJE IGARA MOĆI – njima se služimo kada procenimo da je aktivnost sa pozicije žrtve delotvornija nego sa pozicije agresora. Odgovori poput „nisam znao“ i „dužan si mi“ manipulišu osećajima krivice. NEVERBALNE IGRE MOĆI – predstavlja suptilne nesvesne igre moći koje ponekad imaju veći efekat nego jasno izgovorene rečenice.

13. Odnos lidera i sledbenika ?Odnos lidera i sledbenika se zasniva na obostranom prihvaćenim normama ponašanja i usvojenom sistemu vrednosti. Savremeni pristup liderstvu naglašava ulogu sledbenika koji više ne slede ideju već su aktivni saradnici u realizaciji zajedničke vizije i ciljeva. Ponašanje lidera i sledbenika je usmereno na par zajedničkih aktivnosti : Razmena znanja – lider mora da zna potrebe i motive sledbenika, razmatranje svrhe i vizije

Izgradnja povezanosti – znati šta svi zaposleni misle o aktivnostima lidera, obavezno razmatrati sve argumente koje nude saradnici – sledbenici. Stav o zajedničkoj aktivnosti – uložiti napor da se zajednički stav o aktivnosti zadrži.

14. Lider versus menadžer ? Lider je zagledan u budućnost ima viziju i on je efektivan u poslu, dok je menadžer orijentisan na sadašnjost i efikasan je u poslu. Lider mora prvo biti menadžer odnosno poznavati sve funkcije menadžmenta i uzimati u obzir znanja iz oblasti menadžmenta . Lider u sebi objedinjuje osobine ličnosti i funkcije menadžera i preduzetnika. Menadžer administrira, radi po upustvima, procedurama i propisima, zatimkopira, orijentisan je na kontrolu i na kratkoročni cilj i neguje „status quo“. Lider inovira, orijentisan je na ljude, razvija, neguje kreativnost, orijentisan je na dugoročne ciljeve i kreira novu vrednost.

15. Taktike uticaja na druge ljude ?

Pritisak – upotrebom agresije i straha kako bi se iznudilo željeno ponašanjeTrgovina – zamena poželjnih resursa sa obe straneRacionalnost – korišćenje kogike i razuma u pravcu ostvarenja željenog ponašanjaGrađenje koalicije – ujedinjenje grupe ljudi koji imajuzajednički cilj, kako bi se uvećela moć i uticaj grupe. Osećaj krivice – pokušaj da se od neke osobe dobije željeno ponašanje tako što se manipuliše sa njenim osećajem krivice, motivacionim govorom, preteranim molbama...Upravljanje dožljivajima i itiscima – pokušaj da se ubedi druga osoba u lične ili organizacione vrednosti, da bi se kontrolisali doživljaj situacije.Izbegavanje i ignorisanje – taktika koja je povezana sa vremenskom distancom, kako bi sepokazala jasnija slika moći i eventualnog uticaja.

16. Konflikti u liderstvu ?U situaciji gde su konflikti destruktivni, cilj lidera je da stvori atmosferu gde će se ti konflikti pretvoriti u konstruktivne konflikte koji bi doprineli stvaranju nove vrednosti. Često konflikti ako ne postanu destruktivni mogu doprineti savesti zaposlenih o tome koliko zavise jedan od drugih. Za lidera je veoma bitno da ohrabruje zaposlene da se osećaju samopouzdano i sposobno u svakom trenutku. Zaposleni moraju imati osećaj da kontrolišu konflikte i da su produktivni u tom polju. Lider se nikad ne može postavljati kao sudija u ovakvim situacijama, jer time ne pruža dovoljno prilike zaposlenima da slobodno iznesu sve neslaganje i razliku u stavoima. Poseban zadatak u konfliktima za lidera predstavlja traganje za zajedničkim benefitima i ujedinjavanju zajedničkih ciljeva. Postoje specifične osobe koje stavraju uslove za sukobe : patološke strukture, dominantne osbe, destruktivne osobe, negativisti.

17. Izbor liderkog stila? Ne postoji univerzalni stil liderstva, svaki stil liderstva zavisi od raznih faktora, a podjednako zavise od organizacijskih i personalnih faktora. Nabrojaćemo samo nekoliko parametara bez kojih je teško odrediti koji liderski stil bi mogao biti najuspešniji : broja ljudi u rdnoj grupi,vrste zadataka,ciljevi radnej edinice,postojanje sindikata,načina funkcionisanja menadžera u organizaciji,načina komuniciranja među rukovodiocima

18. Poverenje lidera i sledbenika ?

Poverenje čini saznanje i iskustvo koje doprinosi uspostavljanju poverenja i s druge strane verovanje da će se uspostavljeno poverenje održati.

19. Od čega zavisi poverenje ?Osnovni pristupi na kojima se stvara poverenje su sledeće : poverenje je lako izgubiti a teško vratiti, poverenje zahteva učenje, poverenje zahteva čvrstinu, poverenje zahteva jedinstvo i takav odnos u kome obe strane imaju poverenje. Poverenje zahteva komunikaciju.