LIĈNA KARTA SELO STAJIĆEVO - Zrenjanin · 2019. 12. 9. · na Koloniji oproste od plaćanja kućarine na (deset) 10 godina. Oblik sela je kvadrat ,sa jednom uzdrţnom ulicom ,glavnom,

PLA/PRA metoda ID karta sela STAJIĆEVO

Stajićevo 1

LIĈNA KARTA SELO STAJIĆEVO


Stajićevo 2

POLOŢAJ

Stajićevo se nalazi na lesnoj terasi izmeĊu

Potiske aluvijalne ravni na zapadu i Tamiškog platoa na

istoku, na 12 km magistralnog puta Zrenjanin- Beograd

uz levu obalu Begeja., tako da je udaljen od Beograda

60 km. Naselje se nalazi na 450 17’ 23’’ severne

geografske širine i na 20o i 27’ 14’’ istoĉne geografske

duţine. Stajićevo je tipiĉno ravniĉarsko selo na

nadmorskoj visini od oko 76m.

Stajićevo na mapi Srbije ISTORIJAT

O samom naselju postoje podaci koje je sam osnivaĉ paroh elemirski Sava Stajić u Letopisu Matice srpske knj 306 iz 1925 godine publikovao,a meĊu prvim redovima ĉitamo : "Stajićevo leţi u Banatskoj ravnici nedaleko od Opštine Eĉka na kamenitom drumu Veliki Beĉkerek-Titel,na reci Begej "

Agrarna reforma (1918-1941) imala je za cilj da se izmeniti vlasniĉka struktura zemljišta i ispuni obećanje Kralja Petra KaraĊorĊevića dato dobrovoljcima na Krfu, da će ih sve nagraditi odreĊenom površinom obradive zemlje. Oduzeta zemlja od vlastele u V. Beĉkereĉkoj ţupaniji deljena je srpskim dobrovoljcima iz

Bosne, Like, Dalmacije, Srbije, Vojvodine i drugih krajeva. Srpski ţivalj iz ovih krajeva, bivši kmetovi, sluge i bezemljaši mogli su dobiti odreĊenu površinu zemlje u zakup. Njihova nesreća bila je u tome što nisu imali novca da plate zakupninu niti su imali osnovna sredstva za rad u poljoprivredi.

Videvši kako mu se parohijani, inaĉe vredni ljudi, muĉe i teško ţive, paroh elemirski Sava Stajić je pokrenuo neobiĉnu akciju da se izvrši kolonizacija srpske sirotinje Liĉni prijatelj je episkopa Temišvarskog dr. Georgija Letića i dr. Dušana Grgina, narodnog poslanika V. Beĉkereĉke ţupanije, a tadašnjeg naĉelnika u ministarstvu za agrarnu reformu.


Stajićevo 3

Obojica su mu dali blagoslov i odobrenje da zapoĉne kolonizaciju srpske sirotinje iz Elemira, Aradca, Farkaţdina, Eĉke, Taraša, Kumana, Botoša i Orlovata. Svi kolonisti su bez izuzetka dobili 8 kj. i 110 800 kv. hvati kvalitetne oranice.

Broj kolonista se do 1922. g. popeo na 231. porodicu. Kolonizirane porodice bile su iz :

Kumana - 9 porodica Taraša - 25 porodica Elemira - 42 porodice

Araca - 62 porodice Eĉke - 26 porodica Botoša - 8 porodica Orlovata - 12 porodica Farkaţdina - 42 porodice

Slovenije - 1 porodica Bosne - 1 porodica Ukupno 231 kolonizirana porodica sa 1270 porodiĉnih ĉlanova.

Spisak svih koloniziranih porodica sadrţan je u Parohijskom letopisu Stajićeva, a autentiĉni i originalni rukopis moţe se naći u Letopisu Matice srpske knj 306 iz 1925 godine.

Selo je projektovano i izgraĊeno kvadratnog oblika, sa pet ulica pravca istok-zapad i jednom popreĉnom koja deli selo na polovinu pravca sever-jug. Sve ulice se seku pod pravim uglom i izmeĊu sebe ĉine osam istovetnih kvartova a s vaki


Stajićevo 4

kvart ima 30 istovetnih kućnih placeva veliĉine 100 x 30 metara.

Dodela placeva za izgradnju kuća kao i dozvola za poĉetak izgradnje izvršena je 26.7.1922. godine. Zahvaljujući povoljnim drţavnim kreditima kao i kreditima graĊevinskih preduzeća i trgovina u V. Beĉkereku i Titelu, dobro organizovanoj Agrarnoj zajednici kao i sprezi i meĊusobnoj

pomoći, do 1925. g. izgraĊeno je 198 kuća u kojima je ţivelo oko 1270 stanovnika srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti. "Što je ovaj uspeh postignut, ima se zahvaliti, pre svega, umešnosti u radu ,zadrugarstvu, meĊusobnom ispomaganju samih kolonista, beskamatnom drţavnom kreditu, kao i cigljani i

graĊevinskom preduzeću d.d. u Velikom Beĉkereku i Pilani d.d. u Titelu, jer ovi zavodi su kolonistima uz povoljne uslove kreditirali graĊevinski materijal " Pisao je paroh Sava Stajić Uzeto iz parohijskog letopisa Stajićeva :

"Kolonistiĉke kuće imaju tip naših vojvodjanskih seljaĉkih kuća. Uĉinjen je predlog preko Saveza za Agrarne zajednice u V. Beĉkereku da se sve nove zgrade na Koloniji oproste od plaćanja kućarine na (deset) 10 godina.

Oblik sela je kvadrat ,sa jednom uzdrţnom ulicom ,glavnom, i ĉetiri popreĉne, sporedne ulice. Ulice su 30 metara široke i 80 metara duge. I ulice i dvorišta zasaĊena su dudovima, bagremovim mladicama,a bašte voćem: višnjama i šljivama. "

Paroh Sava Stajić Selo je dobilo naziv Stajićevo, po svome osnivaĉu g-dinu Savi Stajiću

Gospodin Sava Stajić Paroh iz Spskog Elemira roĊen je u Velikom Beĉkereku dana 14/27 januara 1881

godine od oca Ljubomira Stajića posednika i Perside roĊene Stanković, i pošto porodica Stajićevih potiĉe iz Srpske Neuzine to je i njegovo roĊenje upisano u knjige Krštenih u Neuzini.

Odrastao je u Velikom Beĉkereku gde je završio osnovnu školu i veliku Gimnaziju. Slušao je Pravne nauke u Gracu, a Bogosloviju je apsolvirao u Sremskim Karlovcima. Bio je oţenjen Draginjom Popov i otac je kćeri Milisave

(Bebe). Od 1904 godine bio je sveštenik u Srpskom Elemiru. Sava Stajić umro je u Elemiru 1936 godine.


Stajićevo 5

Izgradnja škole Prilikom naseljavanja Stajićeva, izgradnja škole je bila meĊu prioritetima

doseljenika. Toga je svestan bio i ogranizator kolonista paroh g. Savo Stajić koji je bio odluĉan u svojoj opredeljenosti,prilikom naseljavanja na ovoj teritoriji „Prvo škola ,pa onda crvka!“ Već 1923. godine poĉela je gradnja škole koja se sastojala od jedne uĉionice i uĉiteljskog stana.Kupljen je školski inventar i imenovan uĉitelj g. Blaţo Nikolić. Dana 1. septembra 1924. godine poĉela je sa radom ĉetvorogorišnja škola u Stajićevu koja je te godine upisala 84 uĉenika. Maja 1934. godine, osvećen je temelj nove zgrade. Osvećenje temelja izvršio je Arhijerjski namesnik Protojerej g. Savo Stajić uz prisustvo mnogih uvaţenih gostiju, uĉenika i roditelja. Uz dobru ogranizaciju poslova posao na izgradnji škole završen je do kraja iste godine i škola se sastojala od dve uĉionice, fiskulturne sale, zbornice i prostranog zatvorenog ulaza. Dana 1. decembra 1934. godine na Dan ujedinjenja Kraljevine SHS izvršeno je osvećenje školske zgrade. Osvećenje je liĉno izvršio Episkop Banatski g. dr Georgije Letić.Nova škola poĉela je sa radom sledeće godine(1935.) kao ĉetvororazredna škola pa je za potrebe naimenovan još jedan uĉitelj Blagota Kolenĉić .UvoĊenjem Zakona o obaveznom osmogodišnjem obrazovanju deca iz ovog sela više razrede pohaĊaju u Eĉki. Odlukom školskog i mesnog odbora sva novĉana sredstva prikupljena u seosku i školsku kasu, kao i pomoć šire društvene zajednice, u prvom redu opštine Zrenjanin usmeravaju se u dogradnju i proširenje školskog prostora poĉev od 1960. godine. Već školske 1962/63 godine završena je izgradnja još dve uĉionice a ubrzo i kabineta za opšte tehniĉko obrazovanje. Te iste godine sa radom poĉinje i peti i šesti razred da bi se svake godine postepeno povećavao do prerastanja u osmogodišnju školu. Poĉetkom 1980. godine poĉinje izgradnja nove zgrade predškolske ustanove, kotlarnice i centralnog grejanja za celu školu a koje se 1982. godine stavljaju u funkciju. Stara škola se ruši a na njenom mestu gradi se nova zgrada.

Почетком 1990. године наставља се доградња школе у чијем склопу се граде четири просторије за кабинетску наставу и терени за мале спортове. Школске 1992/93. ова инвестиција се ставља у функцију. У периоду 2000/01. дограђене су још три просторије за потребе

секретара,директора и нова зборница.


Stajićevo 6

Prva generacija uĉenika koja je u Stajićevu pohaĊala osmogodišnju školu kod uĉitelja Vere Nenin


Stajićevo 7

Izgradnja crkve Druga zajedniĉka briga kolonista bila je izgradnja pravoslavnog hrama. Prilozima meštana u novcu i radu, izgradnja crkve od nabijene zemlje zapoĉeta je 24.08.1926.g. Završetak radova i osveštavanje hrama obavljeno je 3.11.1926. g. Crkva je posvećena uspenju Presvetle Bogorodice (Velika Gospojina ), 28. avgusta što je ujedno i Hramova i seoska slava. Njegovo prevosveštenstvo. dr. Georgije Letić episkop temišvarski dolazi po drugi put na koloniju 1.12.1934.g. i tom prilikom osveštava novo izgraĊenu školu i polaţe kamen temeljac za novu crkvu. Gradnja crkve u kasnovizantijskom stilu bila je prava retkost u Banatu i trajala je dve godine.

Godine 1926. organizovana je samostalna crkvena Opština ĉiji je Predsednik bio gdin Radonić, a Podpredsednik Markov, donešena je odluka da se podigne jedna zgrada u kojoj će

se bosluţiti, i iste godine je osveštan temelj. U temelj stavljen je u jednoj staklenoj boci u istoĉnom uglu sledeći natpis: "U ime Oca i Sina i Svetoga duha : Dom ovaj namenjen parohijskom stanu pravoslavnoj srpskoj crkvenoj opštini u Stajićevu osnovan je na dan roĊenja Njeg. Kr. Visoĉanstva Petra, Prestolonaslednika Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 24 avg / 02 sep 1926 godine. Dom ovaj podiţe Prav.Srp. Crkvena Opština u Stajićevu iz priloga vernih". Temelj za parohijski stan osvetio je Jeromonah Milutin Vujić u prisustvu naroda i otpoĉeta je izgradnja.


Stajićevo 8

„Godine 1934. Savet crkvenog odbora je doneo odluku da se otpoĉne gradnja novog hrama. Smrću Kralja Aleksandra koji je poginuo 9 oktobra u Marseju zbog velike narodne ţalosti osvešćenje temelja odloţeno je. Pošto je minulo šest nedelja velike narodne ţalosti za ljubljenim Kraljem, 1 decembra na dan Ujedinjenja u potpunoj tišini njegovo Pravosveštenstvo Georgije Letić Episkop Banatski izvršio je polaganje kamena temeljca i osveštao temelje novog hrama". Citat iz Parohijskog letopisa Stajićeva Episkop banatski Georgije Letić

Prvi paroh stajićanski bio je Milutin Vujić , a njegov rukopis nalazimo medu prvima u letopisu stajićanske crkve. On je originalni dokument koji je pisao za Letopis Matice Srpske osnivaĉ sela Sava Stajić prepisao 1927 u letopis parohije Stajićevo ostavivši na taj naĉin podatke o parohu koji je zasluţan za nastanak sela koje i nosi njegovo ime. Paroh Milutin Vujić je kasnije ĉesto darivao crkvu poklonima i prilozima a godine 1975. poklonio je crkvi zvono teško 150 kg. Kako se u Orlovatu u to vreme gradila takoĊe nova crkva za koju je nov ikonostas izradio naš poznati slikar Dimitriјe Pоpоvić, stari ikonostas koji se nalazio u staroj crkvi a koji je raĊen 1772.g. Orlovaćani poklanjaju Stajićanskoj novoj crkvi. Crkva je završena i osvećena na dan hramove i seoske slave 28.08.1936.g.


Stajićevo 9

Crkva danas

Rekonstrukcija crkve 1987. g.


Stajićevo 10

Osnivanje zemljoradniĉke zadruge Tadašnje stanovništvo bavilo se uglavnom zemljoradnjom

Paroh Sava Stajić piše da je u selu postojalo i nekoliko zanatlija - 3 bakalnice - 2 krĉme - 1 berberin - 1 kovaĉ - 1 krojaĉ - 1 mesar - 2 drvodelje - 1 zidar - 1 brašnar

Zemljoradniĉka Zadruga osnovana je 1949 godine.


Stajićevo 11

Manastir Drenovac Nedaleko od sela naĊeni su tragovi nekadašnjeg manastira Drenovac koji je bio je

okruţen dubokom šumom. Nije taĉno ustanovljeno kada je ovaj manastir nastao. U istorijskim knjigama nalaze se

podaci o saradnji manastira Drenovac sa manastirom Hilandar a u crkvenim knjigama Hilandara postoje podaci o tome. Srušen je od strane Turaka 1594 godine a ostaci hrama, Sveta trpeza, prenešeni su u hram Sv Vavedenja na Gradnulici. 1989 godine vršena su iskopavanja na mestu gde se nekada manastir nalazio, i pronadjeni su ostaci groblja starog oko 400 godina. Na mestu manastirske kapele nalazi se bunar za koji se kaţe da je iz njega vodu pila sv Petka. Danas postoje ostaci kapele na tom mestu i bunar koji se naziva - Vodica.

Krst na ulazu u Stajićevo

svedoĉi o dogaĊajima iz 1848. godine kada su se sukobile jedinice predvoĊene ĐorĊem Stratimirovćem predsednikom Glavnog odbora Narodnog pokreta i sa druge strane istomišljenika patrijarha Rajaĉića ĉija je struja bila lojalna Beĉkom dvoru. Krst je podignut u ime ţrtava ovog sukoba.


Stajićevo 12

Istorijat Mesne zajednice Nisu pronaĊeni pouzdani podaci kada je Opština Stajićevo poĉela da radi, ali je poznato

da je naselje nastalo na posedu vlastelinstva Eĉka 1922. godine, kada su interesenti agrarne reforme dobili obradivu zemlju. Do donošenja Zakona o opštinama 1933. godine, Opština je radila po ugarskom zakonu iz 1886. godine, koji je posle Prvog svetskog rata modifikovan. Po ovom Zakonu, tj. njegovom zakonskom ĉlanu 22, opština je u granicama zakona samostalno vodila svoje unutrašnje poslove, sprovodila je naredbe vlade i ţupanije, odluĉivala je o svom unutrašnjem poslovanju i donosila pravilnike, svoje odluke i svoje pravilnike izvršavala je preko svojih organa; raspolagala je opštinskim imetkom, razrezivala je i naplaćivala je opštinski porez; starala se o opštinskim putevima i o drugim saobraćajnim pitanjima, starala se o opštinskim školama i drugim srednjim zavodima, rešavala pitanja poljskih ĉuvara i pitanja vatrogasaca, vršila je sva prava i ispunjavala sve duţnosti propisane zakonom za opštine. Opština je vršila pravo samouprave putem opštinskog predstavništva. Predsednik skupštine je bio Knez.

Od oktobra 1944. godine do oktobra 1946. godine, tvorac fonda je nosio naziv Mesni narodnooslobodilaĉki odbor. Od 1946. godine do aprila 1952. godine nosi naziv Mesni narodni odbor, a od 1952. godine postaje, na osnovu Zakona o narodnim odborima opština, Narodni odbor opštine Stajićevo. Na osnovu Zakona o podruĉjima srezova i opština u NRS iz 1955. godine, Opština Stajićevo ulazi u sastav Opštine Eĉka. Od 1960. godine pripada Opštini Zrenjanin, kao Mesna kancelarija Stajićevo.


Stajićevo 13

Snimanje filma „Troja“ 1960. g. Snima se film "Troja" na mestu Tiganjica, sa tada ĉuvenom glumicom Bebom Lonĉar gde je puno Stajićana statiralo.


Stajićevo 14

Narodni heroj Svetozar Marković Toza RoĊen je 13. jula 1913. godine u selu Taraš, kod Beĉkereka. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a gimnaziju je zapoĉeo u Petrovgradu, ali je uled lošeg materijalnog stanja morao prekinuti školovanje. Zaposlio se u rudniku Kreki, kod Tuzle, ali je posle kraćeg vremena oboleo na plućima i vratio se u Vojvodinu, gde je ţiveo u kolonistiĉkom selu Stajićevu. Marta 1941. godine postao je ĉlan Sekreterijata i organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu.

Više puta je hapšen i proganjan. Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, aktivno je radio na organizovanju ustanka i prvim ustaniĉkim akcijama u Banatu. Septembra 1941. godine zajedno sa Ţarkom Zrenjaninom prešao je u Baĉku i tamo nastavio partijsku aktivnost. Bio je politiĉki komesar Glavnog štaba NOP odreda Vojvodine. Jedan od osnivaĉa Pokrajinskog Narodnooslobodilaĉkog odbora Vojvodine, pokretaĉ i urednik listova „Istina“ i „Slobodna Vojvodina“. Policija je 17. novembra 1942. godine otkrila bazu Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu u Novom Sadu, u kojoj su se nalazili Branko Bajić i Toza Marković. Oni su tada pruţili oruţani otpor policiji. Posle kraće borbe, Branko je poginuo, a Toza je bio teško ranjen i uhvaćen.

U policiji je muĉen, ali ništa nije odao, zbog ĉega je osuĊen na smrt. Obešen je 9. februara 1943. godine u kasarni u Futoškoj ulici u Novom Sadu. Ukazom Predsedništva Antifašistiĉkog veća narodnog osloboĊenja Jugoslavije (AVNOJ), 5. decembra 1944. godine, meĊu prvim borcima Narodnooslobodilaĉke vojske, proglašen je za narodnog heroja. Glavna ulica u Stajićevu nosi ime narodnog heroja Svetozara Markovića Toze.


Stajićevo 15

Uvidom u Parohijski letopis došli smo do još nekih zanimljivih podataka :

- Godine 1965 uvedena je struja u crkvu - Godine 1966 otvorena je prva prehrambena prodavnica u selu zrenjaninskog preduzeća "Klasje" - Godine 1968 otvorena je Pošta u Stajićevu a prvi Upravnik pošte bila je gospodja Olivera Stojanović iz Banatskog AranĊelova,a prvi dostavljaĉ je bio gdin Ilija Tomin iz Stajićeva - Godine 1976 uvedena je vodovodna mreţa - Godine 1989 gasifikacija sela

Godine 1968. završena je izgradnja svih trotora u selu 1970. godine Napravljen je prvi betonski drum širine 4,5m i protezao se od puta Beograd - Zrenjanin do Zemljoradniĉke zadruge ,u ulici Toze Markovića 1980. godine postavljena je kaldrma u ulici Milinka ĐorĊevića 1982. godine pokaldrmljene su još tri ulice: Neše Stanĉića, Milorada Stojanova i Miloša Jovanova 1985. godine pokaldrmljene su ostale tri ulice: Voje Kovaĉkog, Novi red i Obrada Mijatova 1994. godine asfaltirane su sve uĉice u selu donacijom AnĊelka Bitevića


Stajićevo 16

VREMENSKA LINIJA – PRA SREDSTVO – VIZUALIZACIJA

1909. Episkop Temišvarski Georgije Letic nalaže sveštenicima da pišu parohijske letopise

1919. Početak agrarne reforme

1920. Sprovedena delimična revizija agrarne reforme

1921. Početak izgradnje koliba i zemunica u koloniji Stajdevo čiji je osnivač bio pop Sava Stajid (1881 - 1936), 3. aprila je osnovana agrarna zajednica kao zadruga u Ečki

1922. 26. jula izdata Građevinska dozvola za izgradnju naselja

1923. Početak izgradnje školske zgrade

1924. Izgrađena je škola i imenovan je prvi učitelj Blaža Nikolid iz Crne Gore

1925. Naselje je potpuno izgrađeno sa ukupno 198 domova

1926. Organizovana je smostalna Crkvena opština i osveden je temelj Bogomolje i prvi put proslavljena crkvena slava Velika gospojina

1929. Bogomolja dobija na poklon Ikonostas Uroša Predida iz 18 veka

1934. 21. maja osnivač protojerej Sava Stajid osveštao je temelj dogradnje Školske zgrade i otpočeta je izgradnja novog pravoslavnog hrama

1935. Radovi na izgradnji crkve su u toku

1936. Veoma rodna godina je omogudila da se nova crkva završi. Umro je osnivač protojerej Sava Stajid u Srpskom Elemiru

1940. Begej se izlio do glavnog puta

1941. II svetski rat




1949. Osnovana je Zemljoradnička zadruga

1953. Leto je bilo veoma sušno i toplo, temperature su se kretale i preko 380C. Za Veliku gospojinu - crkvenu slavu otkriven je oltar. Zima je bila nezapamdeno hladna sa temperaturama ispod -350C, sneg je bio visine iznad 1,5m.

1954. Sneg se zadržao do kraja marta

1955.

1956. U selo je uvedena struja

1957. Delegacija Ruske pravoslavne crkve na čelu sa moskovskim patrijarhom gospodinom Aleksejem došla u posetu i odala počast poginulim Ruskim vojnicima

1958. Dobijeno je drugo zvono na crkvi

1959. Jedna od najrodnijih godina od završetka II svetstkog rata

1960. Snima se film "Troja" sa tada čuvenom glumicom Bebom Lončar gde puno Stajidana statira

1961. Ofarban je limeni pokrivač na crkvi

1962. 21. maja delegacija Ruske pravoslavne crkve na čelu sa moskovskim patrijarhom gospodinom Aleksejem došla je u posetu

1963. Završena izgradnja još dve školske učionice


Stajićevo 17

1965. Begej se izlio do glavnog puta, isto kao 1940.g. Mnogo stoke je nastradalo od bolesti slinavke. U crkveni hram uvedena je struja. Izbušen je arteski bunar u porti. Počelo je ukljanjanje trotoara od cigala i izradnja novih betonskih u 30% ulica.

1966. Ukljanjanje trotoara od cigala i izradnja novih betonskih. Preuzede "Klasje" iz Zrenjanina otvara prodavnicu mešovite robe u centru sela.

1967. Ukljanjanje trotoara od cigala i izradnja novih betonskih. Veoma plodna godina. Izvršena je spoljašnja i unutrašnja popravka crkve.

1968. Završena izgradnja svih trotoara. 11. septembra je otvorena prva pošta.

1970. Napravljen je prvi betonski drum širine 4,5m i protezao se od puta Beograd - Zrenjanin do Zemljoradničke zadruge

1975. Prvi stajidanski paroh koji je tada bio u službi u Farkaždinu iguman Milutin Vujid poklonio je crkvi zvono teško 150kg.

1976. Izgrađena je vodovodna mreža u celom selu

1977. Natalitet primetno raste a mortalitet opada

1980. Postavljena je kaldrma u ulici Milinka Đorđevida, napravljeno je zabavište u krugu školskog dvorišta.

1982. Pokaldrmljene su tri ulice, i to: Neše Stančida, Milorada Stojanova i Miloša Jovanova

1983. Osnovan je crkveni hor koji broji 9 članova

1984.

1985. Pokaldrmljene su tri ulice, i to: Voje Kovačkog, Sremska i Obrada Mijatova

1986.

1987. Izvršena je rekostrukcija hrama

1988.

1989. Uvedena je gasna mreža u selo.

1990. nastavlja se dogradnja škole u čijem sklopu se grade četiri prostorije za kabinetsku nastavu i tereni za male sportove

1992. U selo je došlo puno izbeglih lica iz Srebrnice i Milida

1993. Stavljanje u funkciju novih učionica i kabineta u školi

1994. Izvršena je obnova crkve na inicijativu i prilogom A. Bitevida,

1999. 7km od sela bačena je bomba od strane NATO agresora.

2000. Dograđene su još tri prostorije u školi,za potrebe Direktora, Sekretara i nova zbornica

2001. Uvedena je Veronauka u škole

2002. Elektrificirana su crkvena zvona, započeta je izgradnja Seoskog doma

2003. Veoma jaka zima

2008. Započeta izgradnja Lovačkog doma

2009. Započeta izgradnja Parohijskog doma

2010. Izgradnja odvodnih kanala u ataru sele i oko sela

2011. Izgradnja atarskih puteva

2012. Izgradnjan atarskih puteva i kišnih kanala u selu

2013. Izgradnjan atarskih puteva i kišnih kanala u selu

2014. Rekonstrukcija kompletne ulične javne rasvete u selu


Stajićevo 18

STANOVNIŠTVO

U naselju Stajićevo ţivi 1599 punoletnih stanovnika, a proseĉna starost stanovništva iznosi 38,8 godina (37,6 kod muškaraca i 40,0 kod ţena). U naselju ima 627 domaćinstava, a proseĉan broj ĉlanova po domaćinstvu je 3,19.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine).

Demografija

Godina Stanovnika

1948. 1133 [3]

1953. 1229

1961. 1413

1971. 1607

1981. 1993

1991. 2058 1969

2002. 2035 1999

2011.

1839

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. Veka

Stanovništvo prema polu i starosti

starost Pol m

Pol ţ

? 4 5

80+ 5 17

75-79 18 28

70-74 41 48

65-69 52 63

60-64 56 62

55-59 52 55

50-54 78 87

45-49 83 87

40-44 61 58

35-39 86 72

30-34 72 62

25-29 78 73

20-24 72 67

15-19 60 62

10-14 56 62

5-9 67 45

0-4 50 55

prosek 37.6 40.0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/2002

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1948._%D1%83_%D0%A4%D0%9D%D0%A0%D0%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE#note-3



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1971._%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1981._%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1991._%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_1991._%D1%83_%D0%A1%D0%A4%D0%A0%D0%88#.D0.9C.D0.B5.D1.82.D0.BE.D0.B4.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0_2002._%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8#.D0.9D.D0.BE.D0.B2.D0.B0_.D0.BC.D0.B5.D1.82.D0.BE.D0.B4.D0.BE.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.B8.D1.98.D0.B0_.D0.B8_.D0.BF.D0.BE.D1.80.D0.B5.D1.92.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D0.BF.D0.BE.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0



Stajićevo 19

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. 1922. godina naseljevanja

Година пописа 1922. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.

Број домаћинстава 231 276 289 352 439 566 617 627

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол Укупно Неожењен/ Неудата

Ожењен/ Удата

Удовац/ Удовица

Разведен/ Разведена

Непознато

Мушки 818 214 542 39 23 -

Женски 846 139 539 148 19 1

Migracije seoskog stanovništva u gradove nisu zaobišle ni Stajićevo. Smanjenju broja stanovnika

posle rata doprineo je i mali natalitet, tzv. Bela kuga. Mladi braĉni parovi se odluĉuju na jedno a

najviše dva deteta. Razlog tome treba traţiti u egzinstencijalnoj nesigurnosti ţivota na selu i

neravnopravnom društvenom statusu ljudi koji ţive na selu. Zadnjih godina evidentirana su i

samaĉka odnosno staraĉka domaćinstva. Ovo su domaćinstva iz kojih su deca otišla u grad ili

inostranstvo, tamo našla posao i ostala da ţive.

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.

Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова

Број домаћинстава 94 147 120 152 67 31 12 3 - 1 3.19


Stajićevo 20

Stanovništvo prema delatnosti koju obavlja

Pol Ukupno Poljoprivreda, lov i

šumarstvo

Ribarstvo VaĊenje rude i

kamena

PreraĊivaĉka industrija

Proizvodnja i snabdevanje

...

GraĊevinarstvo

Trgovina Hoteli i restorani

Saobraćaj, skladištenje i

veze

Muški 450 117 10 1 147 6 44 34 12 33

Ţenski 248 65 5 1 60 - 2 56 6 3

Oba 698 182 15 2 207 6 46 90 18 36

Pol Finansijsko posredovanj

e

Nekretnine Drţavna uprava i

odbrana

Obrazovanje

Zdravstveni i socijalni rad

Ostale usluţne

aktivnosti

Privatna domaćinstv

a

Eksteritorijalne

organizacije i tela

Nepoznato

Muški - 5 18 7 6 5 - - 5

Ţenski 2 1 7 14 24 2 - - -

Oba 2 6 25 21 30 7 - - 5


Stajićevo 21

MESNA ZAJEDNICA

Objekat u kom je smeštena kancelarija MZ je sagraĊen sredstvima od samodoprinosa stanovnika. U objektu se nalazi Vatrogasna stanica – koja funkcioniše na bazi dobrovoljnog društva, sala kapaciteta 400 mesta koja sluţi za iznajmljivanje privatnim licima i za potrebe seoskih udruţenja.

U okviru ovog objekta je park i deĉje igralište, opremljen mobilijarom (klupe, klackalice, ljuljaške, tobogan, penjalice, kandelaberi, igralište s peskom...).

Eko ĉesma koja je uz objekat MZ snabdeva stanovništvo preĉišćenom vodom. Sam centar krasi i park sa stablima kestena starih koliko i selo i spomenik heroju

Svetozaru Markoviću Tozi. Veliki Zadruţni dom je svojevremeno preureĊen u bioskopsku salu koja danas sluţi za

potrebe odrţavanja školskih priredbi i sliĉnih dogaĊaja. Od ostalih sadrţaja potrebnih za kvalitetno funkcionisanje stanovnika, postoji još i objekat

Pošte.


Stajićevo 22

VIKEND ZONA

Karakteristiĉna oblast u okruţenju je Vikend zona koja se rasprostire izmeĊu toka Begeja i magistralnog puta Bg-Zr u duţini od oko 8km. Zona je opremljena elektriĉnom instalacijom i telefonskom instalacijom. Vodom se snabdevaju iz bunara pomoću hidroforskih pumpi. Sastoji se od oko 150 katastarskih parcela na kojima ima oko 120 vikendica. Na samom poĉetku Vikend naselja uz magistralni put je ĉuveni etno restoran „Trofej“ koji svojim bogatim etno detaljima pleni prolaznike.


Stajićevo 23

IZLETIŠTE Stanovnicima Stajićeva svakodnevnicu ulepševa novoizgraĊeno izletište locirano na obali reke Begej kraj sela. Postavljeno je putno osvetljenje kojim je obuhvaćeno i izletište, dovedena je vodovodna mreţa, postavljena je ĉesma sa pijaćom vodom i izgraĊeni su toaleti. Izletiniĉki ugoĊaj upotpunjava senik u etno stilu pokriven trskom sa stolovima i klupama kao i veliki roštilj.

S obzirom na to da je ovo mesto predviĊeno za seoske letnje manifestacije, napravljena je betoska bina koja je pokrivena nadstrešnicom.

INFRASTRUKTURA NASELJA

Naselje je opremljeno svom potrebnom infrastrukturom, osim kanalizacijom. Što

podrazumeva postojanje vodovoda, elektriĉne energije, uliĉnog osvetljenja, telefonske mreţe, gasne mreţe i mreţa kišnih kanala uz puteve. Svi putevi i trotoari su asfaltirani, gasna mreţa je postavljena u svim ulicama.


Stajićevo 24

ŠKOLA

Osnovna škola „Sveti Sava“ broji

oko 200 uĉenika. Škola radi sa 8 samostalnih

odeljenja, jednom predškolskom grupom i

jednom grupom dece od 3 do 5 godina.

Nastava se odvija samo na srpskom jeziku, s

obzirom na to da je i preteţna ţivalj srpske

nacionalnosti. Nastava se odvija u dve

smene zbog manjka uĉionica i kabineta.

Drugi veliki nedostatak škole je neadekvatna

fiskulturna sala. Za ove potrebe uĉenici

koriste jednu uĉionicu.

U krugu školskog dvorišta nalazi se

teren za mali fudbal i košarkaško –

rukometni teren, koji slobodno koriste svi

stanovnici van vremena nastave. Ovaj teren

je opremljen reflektorima, tako da je

omogućeno korišćenje u veĉernjim

ĉasovima.


Stajićevo 25

Godine 2013. je proslavljeno 90 godina postojanja škole i tom prilikom je otvoren

“Školski radio 5,00 FM”. Radi se o ambijentalnom ozvuĉenju svih prostorija u školi koje je

obezbeĊeno donacijom MZ Stajićevo – grada Zrenjanina – NVO klub roditelja “Sveti Sava”.

POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA

RATARSTVO

Osnovne ratarske kulture u Stajićevu su kukuruz, pšenica, suncokret i jeĉam.

Najzastupljeniji hibridi kukururuza koje se seju su Pionirovi hibridi 35%, NS Hibridi 25%,

KWS hibridi 10%, ostali hibridi 5%. Sve doslednijom primenom agrotehnike, mineralnih Ċubriva i visoko rodnih hibrida

prinos se povećao. Veliki deo roda kukuruza pojavljuje se kao višak te se prodaje na trţištu, a manji deo se koristi u ishrani stoke. Priprema za setvu kukuruza je marta meseca setva krajem aprila, špartanje i zaštita su od polovine maja do kraja juna. Od polovine septembra do polovine oktobra je berba, a zatim sledi duboka obrada.

Pšenica je sledeća najzastupljenija ratarska kultura. Najzastupljenije su sa gotovo 100% NS sorte.

Suncokret je takoĊe najzastupljena kultura u Stajićevu. Najzastupljenije sorte su NS hibridi, Syngenta, LG hibridi, ZP hibridi, KWS hibridi.

I ovde se javljaju veliki trţišni viškovi koji se plasiraju na trţište tj prodaju kao industrijska sirovina za dobijanje jestivog ulja, ili kao stoĉna hrana. Tehnologija je sliĉna kao i kod kukuruza jedino što je ţetva nešto ranija i obavlja se od kraja avgusta do druge polovine septembra.


Stajićevo 26

Farmeri ĉesto i menjaju pšenicu za brašno,odnosno bonove za hleb i stoĉno brašno. Ratarstvo je intezivan oblik poljoprivredne proizvodnje u selu. Veliki problem meštana

je zastarela mehanizacija koja se koristi u maksimalnoj mogućoj meri. Koriste se najnoviji hibridi koji se pojave na trţištu i mineralna Ċubriva kao nosioci prinosa. Onoliko koliko je to moguće, s obzirom na slab stoĉni fond unosi se stajnak kojim se popravljaju fiziĉke osobine zemljišta. Unošenje stajnaka je poţeljno jer se deo iznete organske materije vraća u zemlju. Kao što je već reĉeno mineralna Ċubriva se koriste u velikoj meri kao glavni izvor makroelemenata u zemljištu. Kao osnovna, koriste se NPK Ċubriva koje koristi skoro svako domaćinstvo koje se bavi ratarskom proizvodnjom. Njihova upotreba se jedino ograniĉava visokom cenom, a mogući ograniĉavajući faktor je i nabavka. NPK Ċubriva se više koriste u proizvodnji kukuruza i suncokreta nego pšenice. Azotna Ċubriva takoĊe koriste skoro svi poljoprivredni proizvoĊaĉi i to u toku vegetacije tj. u fazama rasta i razvoja kada predstavljaju dopunski izvor azota kao nosioca prinosa.

ORGANSKA PROIZVODNJA

U selu postoji mali broj proizvoĊaĉa koji su svoju proizvodnju prilagodili organskom

naĉinu uzgajanja. Tendencija je da se površine pod organskim biljem uvećavaju. Za sada su obuhvaćene samo ratarske kulture.

VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Voćarstvo i vinogradarstvo se takoĊe javljaju kao jedan od oblika poljoprivredne

proizvodnje u Stajićevu. Ukupno zauzimaju oko 35 ha od seoskog atara.

STOĈARSTVO Stoĉarstvo je zastupljeno u manjoj meri u okviru individualnih gazdinstava. Pored ovoga postoji i jedna veća farma krava “Tomić” koja broji oko 120 rasnih grla. Locirana je na obodu sela i opremljena je savremenom opremom.


Stajićevo 27

MEHANIZACIJA

Pojava većeg broja traktora kao i intezivan razvoj sela javlja se 70-tih godina. Proseĉno poljoprivredno domaćinstvo u Stajićevu uglavnom ima svu potrebnu

mehanizaciju za obradu zemlje, a to su traktor, prikolica, plug, drljaĉa, tanjiraĉa i setvospremaĉ.

Nadproseĉno domaćinstvo poseduje i dodatne prikljuĉne sejalice, kosilice, prskalice, atomizere, beraĉe, kombajne.

Mehanizacija je u proseĉnom poljoprivrenom gazdinstvu stara preko 20g. Te se javlja dotrajalost istih. Jedino nadproseĉna poljoprivredna gazdinastva kojih je svega 5% u selu imaju mehanizaciju novijeg datuma.

ATARSKA INFRASTRUKTURA UraĊen je deo atarskih puteva koji povezuju selo sa atarom prema orlovatskom putu. Pojedina nadproseĉna poljoprivredna gazdinstva poseduju bunare i sisteme za

navodnjavanje.

EKONOMIJA I PRIVREDA

Kategorizacija prema izvorima prihoda

Poljoprivredni prihodi Vanpoljoprivredni prihodi

proizvodnja i prodaja kukuruza 50 % Penzije iz radnog odnosa 20%

proizvodnja i prodaja pšenice 35 % sezonski poslovi 10%

proizvodnja i prodaja uljarica 15 % socijalna davanja 5%

Radni odnos 25%

Usluţna delatnost 40%

Pored stanovništva koje ţivi od poljoprivrede, dosta stanovnika je zaposleno u malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru. Tako na primer u Stajićevu postoji dosta prevozniĉkih firmi koje se bave transportom robe u zemlji i inostranstvu, zatim ugostiteljski i trgovaĉki objekti i zanatske firme. Jedan broj Stajićana zaposleno je i van tertorije sela u obliţnja mesta i grad Zrenjanin.


Stajićevo 28

Privredna društva

Tip subjekta Matiĉni

broj Poslovno ime

Društvo sa ograniĉenom odgovornošću

06395341 DOO FLORAPROM ZA SPOLJNU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU EXPORT IMPORT, STAJIĆEVO


08358133 SMS TRANSPORT DOO STAJIĆEVO DRUŠTVO ZA TRANSPORT TRGOVINU I USLUGE


08675830 BANAT-TRADE PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU TRGOVINU I USLUGE DRUŠTVO SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆ, STAJIĆEVO


20158182 DOO PODRAVNO ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU STAJIĆEVO


20322632 BOROMIL DRUŠTVO SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PREVOZ TRGOVINU I USLUGE STAJIĆEVO


20389800 DOO LKW NIKOLIĆ ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU STAJIĆEVO


20419989 DOO TIGANJICA ZA PRUŢANJE USLUGA U UGOSTITELJSTVU I TURIZMU, TRGOVINU NA VELIKO I MALO STAJIĆEVO


20440864 DARRMIL TRANS DOO, STAJIĆEVO


20547979 MATIĆ-CVET DOO STAJIĆEVO


20613688 PRO OIL DOO STAJIĆEVO


20790679 DRUŠTVO SA OGRANIĈENOM ODGOVORNOŠĆU ZA PROIZVODNJU I PRODAJU POLJOPRIVREDNIH PRPIZVODA SN STEFANOV AGRO DOO STAJIĆEVO


20889144 PREDUZEĆE ZA TRANSPORT TRGOVINU I USLUGE SMS MILINKOVIĆ DOO STAJIĆEVO


20906391 DOO PARK-SISTEM STAJIĆEVO


20916141 GAMA ENERGI DOO STAJIĆEVO


20965754 ION BOOST d.o.o. za razvoj elektronike za optimalizaciju sagorevanja kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem Stajićevo


20981415 STANIĆ TRANSPORT DOO STAJIĆEVO


21018490 BORAGO TRANSPORT DOO STAJIĆEVO

Preduzetnici

Tip subjekta

Matiĉni broj

Poslovno ime

Preduzetnik 61090118 AUTOPREVOZNIK MILOMIR ŢIVANOVIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 56666249 SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA PETICA GEORGIJEVSKI DRAGAN PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 55409986 SAMOSTALNA RADNJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU ĐEDO KOP MILINKOVIĆ DRAGO PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 56902767 DEJAN MATIĆ PR, STR POSREDOVANJE OREST STAJIĆEVO

Preduzetnik 51481925 SAMOSTALNA TRGOVINKSA RADNJA POLJOPRIVREDNIK PETKOVIĆ NADICE PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 60106304 RADICA KIRA PR, AUTOPREVOZNIK SA TRGOVINOM, STAJIĆEVO

Preduzetnik 60115320 ZANATSKA RADNJA TERMO ZON ŢIVKO TOMIN PR STAJIĆEVO


Stajićevo 29

Preduzetnik 54662785 SAMOSTALNA RADNJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU SRKI TRANS MILINKOVIĆ MILOVANA PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 60140685 SAMOSTALNA RADNJA SIMIĆ-PROMET MARKO SIMIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 60141401 ZANATSKA RADNJA ZA AUTO-ELEKTRO USLUGE PAVLOVIĆ MILADIN PAVLOVIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 51726073 SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA I KOMISION ALEKSANDRA PAJTAŠEV ALEKSANDRA PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 54847939 SAMOSTALNA VULKANIZERSKA RADNJA GOKI MILE SLEPĈEVIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 56377034 SAMOSTALNA UGOSTITELJSKA RADNJA KARAKTER DALIBOR PALANAĈKI PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 56218661 SAMOSTALNA AUTOPERIONICA SA TRGOVINOM KARAKTER PLUS IGOR PALANAĈKI PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 55869375 SAMOSTALNA KAMENOREZAĈKA RADNJA GRAKOS MIRUN KOSTIĆ PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 54283253 SAMOSTALNA RADNJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU MILADIN MILANOVIĆ PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 56905138 SAMOSTALNA RADNJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU GLIGOROVIĆ RADE PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 60294500 SLAĐANA JOVANOVIĆ PR, SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA M & D, STAJIĆEVO

Preduzetnik 52156815 SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA I PREVOZ ROBE SUPER ĐURKOVIĆ MIROSLAV PREDUZETNIK STAJIĆEVO

Preduzetnik 56378944 SUR TROFEJ OSTOJIN ZORAN PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 51756223 AUTOSERVIS MIDOROVIĆ MIDOROVIĆ MILAN PR, STAJIĆEVO

Preduzetnik 55868417 SR PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU KIRA ACA KIRA ACA PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 56902929 SAMOSTALNA RADNJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU JOLE TRANS ALEKSANDRA BOROVĈANIN PREDUZETNIK STAJIĆEVO

Preduzetnik 60586845 AGENCIJA ZA POSREDOVANJE U SAOBRAĆAJU SA TAKSI USLUGAMA I TRGOVINOM BOND PLUS ZORAN ĈOLAKOVIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 60778302 AUTOPREVOZNIK VLADIMIR MATIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 60778850 SR ZA GRAĐEVINSKE RADOVE MN INŢENJERING NEMANJA MILINKOVIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 61936297 SAMOSTALNA RADNJA ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU DANE D LJUBIŠA RADOVANOVIĆ PR STAJIĆEVO

Preduzetnik 61820361 ZORAN BARNA PR TAKSI PREVOZ STAJIĆEVO

Preduzetnik 61699848 IVANA TOMIN PR, SZR MIMAL CER STAJIĆEVO

Preduzetnik 61672001 OLIVERA BORIĆ PR, AUTOPREVOZNIĈKA RADNJA BORIĆ TRANS, STAJIĆEVO

Preduzetnik 61619348 IVANA PALANAĈKI PR, SR ZA IZRADU I POPRAVKU CERADA I TENDI NINO-CERMONT STAJIĆEVO

Preduzetnik 61391339 GORAN ĐORĐEVIĆ PR, STR SA PRŢIONICOM KAFE ĐORĐEVIĆ 1989, STAJIĆEVO

Preduzetnik 61388974 DRAGAN NENIN PR, SR ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU STAJIĆEVO

Preduzetnik 61208518 VIŠNJA ĐURĐEVIĆ PR, SAMOSTALNA RADNJA ZA POPRAVKU, ODRŢAVANJE, TRGOVINU NA VELIKO I MALO, UGOSTITELJSKE USLUGE I SPORTSKE AKTIVNOSTI AUTOCENTAR KNN STAJIĆEVO

Preduzetnik 62263849 LJUBOMIR BITEVIĆ PR, AUTOPREVOZNIĈKA PEKARSKO TRGOVINSKA RADNJA SUNCE PLUS, STAJIĆEVO

Preduzetnik 62327308 VELJKO PEJIĆ PR, SUR GRIL ZLATNI KOTLIĆ, STAJIĆEVO

Preduzetnik 62340916 GORAN GUBIĈ PR, TAKSISTA STAJIĆEVO

Preduzetnik 62591099 MILINA GOLUBOVIĆ PR, AUTOPREVOZ GOLUB STAJIĆEVO


Stajićevo 30

Kategorizacija prema ţivotnom standardu Stajićevo

1. Domaćinstva iznad proseka 2. Proseĉna poljoprivredna domaćinstva

- Zaposlena dva ĉlana domaćinstva sa dobrim prihodima

- oko 20ha zemljišta

- poseduje celokupnu mehanizaciju za ratarsku proizvodnju

20% 15%

3. Proseĉna radniĉka domaćinstva 4. Samaĉka domaćinstva

- jedan do dva zaposlena ĉlana sa srednjim

prihodima - jedan ĉlan koji prima malu platu ili nema prihoda

- obraĊuje minimalnu veliĉinu zemljišta (bašta u

okviru dvorišta i sl.)



- ima mali broj sitne sitne ţivine - ima mali broj sitne sitne ţivine

40% 5%

5. Staraĉka domaćinstva

- jedan ĉlan prima malu penziju ili nemaju prihoda 20



15

- ima mali broj sitne sitne ţivine 40

20% 5

20

Iz ovoga se vidi da je veliki broj stanovništva u radnom odnosu u van poljoprivrednim delatnostima.


Stajićevo 31

MEDIJI i INFORMISANJE U selu su dostupna dva internet provajdera, kao i IPTV kablovska televizija. Uĉenici osnovne škole u okviru novinarske sekcije ureĊuju školski ĉasopis koji izlazi dva puta godišnje. ZDRAVSTVO

Nova ambulanta je izgraĊena donacijom stanovnika A. Bitevića 1994. g. U Stajićevu radi zdravstvena ambulanta. U okviru ambulante radi lekar opšte prakse

sa medicinskom sestrom svakog radnog dana u prepodnevnim satima, kao i lekar stomatolog i medicinska sestra tri puta nedeljno. Apoteka u Stajićevu radi dva puta nedeljno (utorkom i ĉetvrtkom).


Stajićevo 32

VERSKE INSTITUCIJE, CRKVE U selu postoje srpska Pravoslavna crkva, Baptistiĉka i Nazarenska crkva.

Srpska Pravoslavna crkva je zaštićeni spomenik kulture koju je projektovao arh. ĐorĊe Tabaković. Hram se sastoji iz tri kupole, a graĊena je u maniru srpske srednjevekovne arhitekture. Naĉin gradnje je vizantijski sa fugovanom opekom i to je ĉini jedinstvenom u Banatu.

Оltаrskа prеgrаdа је niskа i stilski nејеdinstvеnа, јеr је nаstаlа nеzаvisnо оd ikоnа i rеzbаriја njihоvih оkvirа. Cаrskе dvеri, Prеstоnе ikоnе, Prоrоci i Rаspеćе, dео su ikоnоstаsа Dimitriја Pоpоvićа iz 1772. gоdinе, slikаnоg zа crkvu u Оrlоvаtu, а оstаtаk kојi ĉinе prаzniĉnе ikоnе i аpоstоli, nаlаzе sе u Nаrоdnоm muzејu u Bеоgrаdu.

U porti crkve je novosagraĊeni Parohijski dom, koji će sluţiti za davanje pomena, krštenja i drugih verskih obreda.


Stajićevo 33

UDRUŢENJA

U Stajićevu je aktivno 12 udruţenja, koja funkcionišu uz podršku Mesne zajednice.

- Udruţenje Penzionera Stajićevo

- Aktiv ţena Stajićeva, teţi oĉuvanju tradicije izrade rukotvorina i autentiĉne vojvoĊanske kuhinje. Gostuju na velikom broju manifestacija i uĉestvuju na takmiĉenjima, a takoĊe su u organizaciji istih u selu.

- Savez Invalida rada Stajićevo broji oko 130 ĉlanova, ciljevi udruzenja su borba za bolji socijalni i finansijski status ove kategorije penzionera, pomoć u snabdevanju ogreva, kucne hemije i peciva za njihovo clanstvo. Nagradjivani su za za ruĉne radove i izradu kolaĉa po tradicionalnim receptima.


Stajićevo 34

- Udruţenje sportskih ribolovaca "Tiganjica" Stajićevo. Udruţenje je osnovano 2008. godine, a za cilj ima pored sportskog ribolova i oĉuvanje ţivotne sredine i ĉišćenje obale Begeja. Udruţenje broji oko 70 ĉlanova. - Lovaĉko udruţenje "Petra" Stajićevo je najbrojnije udruţenje u Stajićevu, ima preko 50 ĉlanova. Cilj udruţenja je svakako oĉuvanje divljaĉi i ţivotnog okruţenja. Udruţenje vodi brigu o lovištu koje mu je povereno, redovo pošumljava atare. U fazi izgradnje je i fazansko prihvatilište kapaciteta 300 fazanskih pilića, iz kojeg će se u toku cele godine intezivno puštati u loviste.

- Udruţenje poljoprivrednika Stajićevo je najmlaĊe udruţenje osnovano 2014. godine, broji oko 15 ĉlanova. Cilj im je zaštita interesa individualnih poljoprivrednih gazdinstava i zajedniĉki nastup na trţištu. - Dobrovoljno vatrogasno drustvo ima 60 ĉlanova i jedini cilj im je protivpozarna zastita.


Stajićevo 35

- Udruţenje nautiĉara "Ero Broteko" Stajićevo je osnovano 2013. godine, broji oko 15 ĉlanova. Zajedniĉki cilj im je oĉuvanje prirode vodenog toka Begeja. - Omladinski fudbalski klub Stajićevo OFK Stajićevo osnovan je 2012. godine i broji 41 registrovanog igraĉa u seniorskoj kategoriji.

U sklopu kluba radi i škola fudbala za decu školskog uzrasta koju vodi trener Ţeljko Ivanović,a školu pohadja 35 deĉaka i 37 devojĉica. Klub igra u Gradskoj B ligi i zauzima IV mesto. Klub je svojim zalaganjem uz pomoć MZ uspeo da adaptira postojeći stadion sa objektima, te su uraĊene ĉetiri svlaĉionice, kupatila i toaleti, sudijske prostorije, ekonomat, kao i spoljne tribine. U planu je izgradnja Fitnes centra i teretane za sve rekreativce.


Stajićevo 36

- OFK "Kepa" Stajićevo

Udruţenje registrovano 2009 godine, bavi se malim fudbalom i broji 15 registrovanih igraĉa. Uprava kluba sastoji se od 10 ljudi, a OFK Kepa je organizator Turnira u malom fudbalu koji se svake godine odrţava u našem mestu. Klub je u III ligi, i trenutno zauzima ĉetvrto mesto na tabeli.

- Udruţenje graĊana "Pop Stajić“ je u osnivanju. Baviće se oĉuvanjem kulturne baštine i zaostavštine osnivaĉa sela. - NVO Klub roditelja Sveti Sava Stajićevo je jedino registrovano udruţenje ove vrste u Srbiji. Osnovano je 2012. g., broji oko 20 ĉlanova. Cilj udruţenja je uvoĊenje vannastavnih edukativnih i sportskih sadrţaja za decu uzrasta od 4 do 18 godina u cilju sadrţajnijeg i kvalitetnijeg ţivota dece u maloj sredini.


Stajićevo 37

MANIFESTACIJE

Turnir u malom fudbalu je dugogodišnja manifestacija koja se odrţava svake godine pre seoske Slave, a samo finale de odrţava na dan Slave. Uĉešće uzima dosta prijavljenih ekipa raznih uzrasta iz okruţenja, a poslednje godine takmiĉilie su se i ţenske ekipe.

Preobraţenjski kotlić je takoĊe manifestacija povodom seoske slave koja se odvija na obali Begeja pored Stajićeva. Prijavljene ekipe se takmiĉe u kuvanju riblje ĉorbe. Dolaze gosti iz obliţnjih mesta, a prisutan je i veliki broj raznih udruţenja koja za cilj imaju, izmeĊu ostalog, oĉuvanje tradicije.

Crkvena slava – Velika

gospojina, obeleţava se tradicionalno od postanka sela, u organizaciji Crkve i Mesne Zajednice.


Stajićevo 38

Takmiĉenje u gaĊanju pokretne i nepokretne mete – ŠICARA –Lovaĉko društvo svake godine organizuje tradicionalno takmiĉenje u gaĊanju pokretne i nepokretne mete (ŠICARA), ove godine će biti jubilarnih 25 godina od poĉetka tog takmicenja koje je prvi put odrţano 1989. g.


Stajićevo 39

Veliki novogodišnji koncert je nova

manifestacija humanitarnog karaktera u organizaciji Kluba roditelja u kojoj uĉestvuju uĉenici osnovne škole u pratnji vrsnih zrenjaninskih muziĉara, a sredstva prikupljena od ulaznica koriste se za organizovanje i sprovoĊenje vannastavnih sadrţaja za decu.


Stajićevo 40

SADRŢAJ :

Geografski poloţaj ......................................................................................... 1

Istorijat i vaţne liĉnosti .................................................................................. 1

Vremenska linija ......................................................................................... 16

Demografija ............................................................................................... 18

Ekonomija ................................................................................................... 20

Mesna zajednica .......................................................................................... 21

Vikend zona ................................................................................................ 22

Izletište ....................................................................................................... 23

Infrastruktura naselja ................................................................................... 23

Škola .......................................................................................................... 24

Poljoprivredna proizvodnja ........................................................................... 25

Ekonomija i privreda .................................................................................... 27

Mediji i informisanje ..................................................................................... 31

Zdravstvo .................................................................................................... 31

Verske institucije ......................................................................................... 32

Udruţenja i sportski klubovi .......................................................................... 33

Manifestacije ............................................................................................... 37

Documents

LIĈNA KARTA SELO STAJIĆEVO - Zrenjanin · 2019. 12. 9. · na Koloniji oproste od plaćanja kućarine na (deset) 10 godina. Oblik sela je kvadrat ,sa jednom uzdrţnom ulicom ,glavnom,