IDEJE, IDEALI, IDEOLOGIJE - media.karan. vremena u Umetnikoj koloniji Eka boravio je veliki broj znaajnih srpskih i jugoslovenskih umetnika (Pomoriac ... grafika zbirka Savremene

  • View
    214

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of IDEJE, IDEALI, IDEOLOGIJE - media.karan. vremena u Umetnikoj koloniji Eka boravio je veliki broj...

  • grafike iz fonda savremene galerije zrenjanin

    IDEJE, IDEALI, IDEOLOGIJE

  • 1

    IDEJE, IDEALI, IDEOLOGIJEgrafike iz fonda Savremene galerije Zrenjanin11 28. oktobar 2010.

    Izdava:Savremena galerija ZrenjaninSubotieva 1, 23000 Zrenjaningalerijazr@galerija.rswww.galerija.rs

    Za izdavaa:Radovan ivanki

    Umetniki savet:dr Jea Denegri, Sava Stepanov, Sunica Lambi-Fenjev

    Autor teksta i izlobe:Sunica Lambi - Fenjev

    Prevod rezimea na engleski:Milica Jovanovi

    Dizajn:Marijan Baro

    Tehnika podrka:Ivica uriin, Slavko Kujundi, Saa uriin

    tampa:ART CONCEPT, 23000 Zrenjanin, Nemanjina 9

    Tira:300

    Realizaciju izlobe omoguili Pokrajinski sekretarijat za kulturuAP Vojvodine i

    Grad Zrenjanin

  • IDEJE, IDEALI, IDEOLOGIJEgrafike iz fonda Savremene galerije Zrenjanin

  • i UVODNARAZMATRANJA

    1Izloba Grafike iz fonda Savremene galerije Umetnike kolonije Eka Zrenjanin odrane u Savremenoj galeriji Zrenjanin 2006. godinepokuala je da kroz ovu zbirku predstavi razvoj grafike na teritoriji bive Jugoslavije od pedesetih do devedesetih godina prolog veka. Izborradova na izlobi pratio je hronologiju nastanka grafika u fondu pokuavajui da na taj nain isprati aktuelna deavanja u umetnosti datog perioda. Iako ovakav hronoloki metod moda na najbolji nain komunicira sutinu ove grafike zbirke esto je sputavao pri izboru umetnika injihovih radova jer nije bio adekvatan kada su u pitanju pojedinani umetniki problemi, neretko je odstupao od vremena kada predstavljeniumetnici dostiu kulminaciju u svom umetnikom radu, a poseban problem predstavlja injenica da zbirka poseduje i grafike umetnika sa

    2prostora bive Jugoslavije od kojih je svaki prostor imao regionalne specifinosti u umetnikom razvoju . Ako se uzme u obzir da razvojumetnosti nije uslovljen iskljuivo formalno-jezikim i medijsko-tehnolokim aspektima, ve da u znaajnoj meri korespondira sa drutveno-politikim, kulturnim i ideolokim modelima odreenog vremena i prostora, cilj izlobe Ideje, ideali, ideologije je da preispita i relativizujelinearnu hronoloku strukturu, primenjenu prilikom prethodne obrade zbirke i da umetnost, odnosno u ovom sluaju grafiku zbirku

    3Savremene galerije Zrenjanin posmatra kao interaktivnu reprezentaciju drutvene stvarnosti i istorijskog trenutka . Grafika, uostalom, ijeste medij koji je od svog nastanka najdirektnije komunicirao sa drutvom, i zbog reproduktivnosti, kao svoje osnovne karakteristike kojapodrazumeva neelitinost, esto je (zlo)upotrebljavan kao paradigma populizma i prvi oblik popularne, masovne kulture u suprotnosti savisokom kulturom. Istraivanje je ovom prilikom svedeno iskljuivo na razvoj srpske posleratne grafike od sredine pedesetih, odnosno odperioda kada po istoriografima prestaje socijalistiki realizam i zapoinje period liberalizacije u kulturi i umetnosti i uslovno do pojava koje seu umetnosti podrazumevaju pod novom figuracijom. Nain formiranja zbirke, koju, naalost, ne karakterie smiljeno prikupljanje dela ve se

    4pre moe rei da su radovi u nju ulazili nasumino, odnosno prema prilici , oteava precizno odreivanje vremenskog okvira istraivanja, aneprisutnost pojedinih reprezentativnih primera istaknutih grafiara povremeno onemoguava kontinuirano praenje dominantnih modela urazvoju srpske grafike ovog perioda. Istraivanje je, dakle, uslovljeno postojeim stanjem i kvalitetom zbirke i metodom koji uoavajuispecifine tematske, ideoloke i formalne razlike meu radovima omoguava izdvajanje etiri celine u grafikoj zbirci Savremene galerije

    1Umetnika kolonija Eka osnovana je 1956. godine u selu Eka u blizini Zrenjanina kao organizacija privremenog boravka umetnika koji tokom boravka u koloniji stvaraju umetnika dela od kojih je formiran umetniki fond kolonije. Tokom vremena u Umetnikoj koloniji Eka boravio je veliki broj znaajnih srpskih i jugoslovenskih umetnika(Pomoriac, Milosavljevi, Tabakovi, Radovi, Bijeli, Petrovi, Lukovi, M.B.Proti, Srbinovi, eli, Cigari, Vozarevi, Vujaklija, erban, Gvozdenovi, Graovac,Konjovi, Mitrovi, Turinski, Jevri, elebonovi, M.Popovi i mnogi drugi) a fond se bogatio i donacijama dravnih institucija meu kojima je najznaajnija donacija Saveznogizvrnog vea 1963. godine. Na ovaj nain u fond su ula i dela umetnika koji nisu boravili u koloniji (Vukanovi, Aralica, Lubarda, Todorovi, ernigoj, Kulmer i drugi).Ovakvim prikupljanjem umetnikih dela nije omogueno samo praenje rada kolonije u Eki ve je dobijen pregled savremene likovne umetnosti Jugoslavije (i Srbije) od 1946.godine do danas. Do osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1965. godine, Umetnika kolonija Eka bila je jedino mesto u Srbiji gde se reprezentativna produkcijajugoslovenske likovne umetnosti mogla videti na jednom mestu. Fond Umetnike kolonije Eka ine zbirka slika i akvarela, zbirka skulpture, objekata i instalacija, kabinetgrafike (grafiki listovi i crtei), zbirka novih medija (fotografije, videoradovi, itd) i zbirka inostrane umetnosti (radovi izvedeni razliitim tehnikama u razliitim medijima inostranih autora koji su boravili i radili u Umetnikoj koloniji Eka). Godine 1962. osnovana je Savremena galerija Zrenjanin koja preuzima brigu o fondu Umetnike kolonijeEka i sa njom ini jedinstveni institucionalni i kreativni organizam. Pun naziv institucije od tada je Savremena galerija Umetnike kolonije Eka Zrenjanin, to esto delujezbunjujue, a po statutu vaei je i skraeni naziv Savremena galerija Zrenjanin koji e biti korien u ovom tekstu. Inae, od osnivanja kolonije i galerije esto su u katalozimakoriene razliito i slobodno konstruisane kombinacije i varijacije njihovih naziva.2Videti: Lambi Sunica, Grafike iz fonda Savremene galerije Umetnike kolonije Eka Zrenjanin. katalog izlobe. Zrenjanin, Savremena galerija Zrenjanin, 2006. Napomenaautora: delovi teksta iz ovog kataloga bie korieni u ovom radu bez posebnih navoda.3upi Simona, Nova stalna postavka 20. veka Galerije Matice srpske Teme i ideje: srpsko slikarstvo 1900 1941. Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu V-2009. Beograd, 2009.4Zbirka je formirana poklonima autora sa izlobi Umetnike kolonije Eka i ee poklonima ili otkupima sa samostalnih ili grupnih izlobi u Savremenoj galeriji Zrenjanin

    Sunica Lambi - FenjevIDEJE, IDEALI, IDEOLOGIJEgrafike iz fonda Savremene galerije Zrenjanin

    2

  • Zrenjanin: 1) Dugo odumiranje tema socijalistikog realizma; 2) Ka modernizmu; 3) Dekadencija visokog modernizma i kritika modernogdrutva; 4) enski prostori. Ovakvo razmatranje odstupa od insistiranja na glavnim tokovima u umetnosti i njihovoj pravolinijskoj progresijikroz vreme i doputa da analizom i interpretacijom svake celine uoimo istovremeno paralelno postojanje i preplitanje vie ideolokih ikulturnih matrica koje utiu na razvoj jednog sloenog drutvenog i istorijskog trenutka. Pregled ideja, ideala i ideologija jednog drutva u odreenom periodu koji svedoe o neraskidivoj vezi umetnosti sa drutvenim i istorijskim prilikama, kao i svest o njihovoj razliitosti ipreplitanjima osnovno je polazite ove analize. Svaka od etiri navedene celine poiva na odreenoj temi odnosno ideji, idealu ili u krajnjemsluaju ideologiji koje su u suprotnosti ili se prepliu i proizilaze jedna iz druge, a koje pruaju mogunost uoavanja i interpretacijepojedinanih umetnikih problema, kolebanja i umetnikog razvoja.

    Veliki uticaj na ovo razmatranje ima takoe i injenica da se ono mora vriti u kontekstu osnivanja, programa i rada Umetnike kolonije Eka.Osnovana 1956. godine, u vreme liberalizacije umetnosti od dogmi socijalistikog realizma, kolonija je prvih godina nakon osnivanja

    5okupljala zaista najznaajnija imena srpske posleratne umetnosti . Uloge i znaaj Umetnikih kolonija u Vojvodini razliito su tumaeni, aliveoma brzo je uoen kontradiktorni karakter ovih institucija uticajnih na kreiranje likovnog ivota u sredinama u kojima nastaju, pa ak i naformiranje, po mnogim kritiarima, specifinog likovnog izraza koji karakterie umetnost u Vojvodini. Kolonije su, optimistiki, u duhuvremena, viene kao mogunost za ostvarivanje ideala slobodnog slikarskog izraza, odnosno oslobaanja od diktata socijalistikogrealizma. Zapravo, svi zahtevi politiki forsirane koncepcije umetnosti, u kolonijama su zaobilaeni. Slikanje u koloniji je, logino,posveeno slikarstvu pejzaa. Pejza je i u Senti, Bakoj Topoli, Beeju, Ekoj i u svim potonjim kolonijama iz pedesetih godina, prepoznatkao idealna neutralna tema i pravo utoite autentinom promiljanju slike i njenog smisla. Slikanje predela ne izaziva podozrenje i ne

    6nailazi na osudu... Upravo ovakav, naizgled politiki nezainteresovan stav kolonija postaje predmet kritike, kao i injenica da je drava ujednom periodu bila prilino blagonakloni mecena prema ovakvoj institucionalizaciji ivota umetnika i umetnikog ivota, jer posle prvihgodina entuzijazma, a sa promenama u umetnosti i drutvu, sastav umetnika i kvalitet rada u koloniji poinje da se razvodnjava dok kolonije idalje uivaju u steenom statusu i finansijskoj podrci ostajui zatvorene u svom svetu i zaustavljene u vremenu uglavnom neprihvatajuinove izazove umetnosti: Osnivanjem brojnih kolonija u Vojvodini je stvorena mrea institucija koje su anticipirale i podsticale razvojvojvoanskog slikarstva sa svim odlikama regionalne i/ili provincijalne slikarske produkcije u irokom dijapazonu... Objanjenja zaekspanziju kolonija u socijalistikom modernizmu ukazuju se u razliitim traganjima i borbama za pogodno finansiranje umetnikogivota. Re je o iznalaenju najpogodnijih oblika finansiranja umetnosti unutar razvijenih i relativno liberalizovanih uslova samoupravnogsocijalizma... Kolonije su, istovremeno, bile i efekat realsocijalistikog licemerja: pozivanja na socijalistiki orijentisanu integracijuumetnosti i narodnog ivota, ali i stvaranja egzistencijalno-umetnikih oaza/rezervata za razvijanje autonomne umetnosti, te otvaranje javnih

    7prostora koji e omoguiti ume