LINKERNOVILINKERNOVIasopis Resursnog centra za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije;broj 10; besplatan primerak; Jun 2012

LINKERNOVI

Linkerasopis Resursnog centra za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije

IzdavaResursni centar za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije

Za izdavaa:Vladislav Iviiak, direktor Ekumenske humanitarne organizacije

Adresa izdavaa:irila i Metodija 21, 21 000 Novi SadTel./fax 021/466-588, 466-911

Glavni i odgovorni urednik:Jelena karo

Saradnici:Jelena Radovi, Marina Cicka, Andjelka Samardi, Dragana Gvozdenovi, Nataa Studi, Branka Jerkovi,Sabina Fazlijevi, Ana Raki

Lektor:Jelena karo

Dizajn, pripremaGabor Nemet

tampa:EHO-Print

Tira:100 primeraka

1

Zdravo ivo dragi nai itaoci,Dugo sam razmiljala o tome kakvu poruku treba da Vam uputim... Ovaj broj nije uobiajen i standardan, svojom slobodom od zadate teme, u kojima se kree misao, stege su iezle, te je i homogenu poruku tee stvoriti... Ovaj put smo se odluili da broj bude onaj bez naslova, kako bi oslobodili nae autore obaveze pisanja onoga, to im u ovom trenutku nije lina elja. Potstakli smo ih da se okrenu sopstvenoj inspiraciji, izazovu, koji su sami sebi postavili, koji ih ispunjava smislom i uzbuenjem, nadajui se da ete i Vi osetiti isto.eleli smo da Vas pokrenemo na razmiljanje, obraajui se Vaim eljama i potrebama, pred naletom letnjeg odmora, koja se sastoji u slobodi nedelanja a ona razbistrava um i ini da se opustite od grozniave rutine svakodnevnice.Kada dozvolite vaem umu da predahne, on postaje jai i kreativniji. Samo udubljivanjem u svoju linost, ovek uspe da bolje upozna i prirodu drugih ljudi i stvari i odmeri sopstveni odnos prema istim. Jelena karo

OSI MOGU OSTVARITI SOPSTVENU PENZIJU

NEVIDLJIVE

MALE POSLASTICARSKE TAJNE

MAKROBIOTIKA

BECv

v

v

KURSEVI u EHO

DNEVNI CENTAR ZA DECU I RODITELJE

NADA I LAZNA NADA

MEDIJI I NJIHOVI UTICAJI

NE DOZVOLI DA TI KOLICA BUDU PREPREKA ZA SNOVE

SADRAJ

strana

2

strana

3strana

7strana

8strana

9strana

11strana

12

strana

14strana

15

strana

13

UMESTO UVODA

LINKERNOVI

2

RESURSNI CENTAR ZA OSOBE SA INVALIDITETOMEKUMENSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE

DOBRODOLI STE SVAKIM RADNIM DANOM OD 8 - 15 h

irila i Metodija 21, 21000 Novi Sad

021/469-616021/466-588021/6-397-626www.ehons.orghttp://resursnicentar.ehons.org

LINKERNOVI

Zapitali smo se, ta nam zakon kae, kada je u pitanju, pravo na ostvarivanje line penzije osobe sa invaliditetom?Danas su pootreni su uslovi za odlazak u invalidsku penziju, kada se radi o neophodnim godinama za sticanje staa osiguranja u sluajevima kada je bolest ili povreda nastupila van radnog mesta. Tako je i u sluaju osiguranika kod koga je invalidnost, prouzrokovana boleu ili povredom van rada, nastala pre navrene 30 godine ivota stie pravo na invalidsku penziju:

Kad je invalidnost nastala do navrene 20 godine ivota - ako ima godinu dana staa osiguranja; Kad je invalidnost nastala do navrene 25 godine ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staa osiguranja; Kad je invalidnost nastala do navrene 30 godine ivota - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staa osiguranja. (lan 26)U ostalim sluajevima kada je bolest ili povreda

nastupila van rada za sticanje prava na invalidsku penziju neophodno je da osiguranik ima najmanje 5 godina staa osiguranja. (lan 25, taka 2)Treba napomenuti da zakon o profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom uvodi instituciju, procenu radne spostobnosti. ta to zapravo znai? OSI koja zasniva radni odnos, potrebno je da od strunog lekarkog tima, koji ini komisiju za pocenu radne sposobnosti, dobije nalaz da li je i koliko sposoban rad? Bez obzira na zakonske uslove i mnogobrojne protokole oko ostvarivanja penzije, moramo rei da korisnik sopstvene penizije ne gubi pravo na materijalno primanje tue nege. Za nau ravnopravnost i ostvarivanje boljeg poloaja OSI u drutvenoj zajednici potrebno je prvo misliti o uslovima zapoljenja i ostvariti pristupanim poslovno okruenje, kako bi osobe sa invaliditetom mogle da imaju to dui radni vek. Jelena Radovi

OSI MOGU OSTVARITI SOPSTVENU PENZIJU

LINKERNOVI

3

Prolazei kroz ulice grada, istim, ve nauenima putevima, jednog dana sam u svom razmiljanju o ivotu, sopstvenoj srei i problemima koji povremeno zadrmaju tlo iste, uletela je jedna misao izmeu ostalih i zadrala se tu, mamei, da se njome pozabavim. Kao volonterka humanitarne organizacije, studentkinja jedne od nauka iz grupe humanistikih oblasti, kao altruista po prirodi (a ponekada i po tvrdoglavom opredeljenju), zapitala sam samu sebe: Gde su svi ti ljudi, sa invaliditetom? Njih nema na ulici, oni ne prolaze ovuda gde hodam ja? Zar oni ne uivaju u sunanim danima i pogledima na reku? A onda je moj stav devojke, ene, budue majke, pitanja usmerio i ka drugom pravcu: Gde su sve one devojke i ene sa odreenim oblicima invalidnosti...? Na poslu moda? U kui? Sa porodicom, ili same?... U svakodnevnoj tampi, knjigama, na organizovanim tribinama o ljudskim pravima, nekako uvek itam i sluam o enama, samohranim majkama, o njihovom poloaju u savremenom drutvu, o tome kako trpe nasilje, itam o onim enama koje su fiziki i seksualno zlostavljane kako u porodici tako i na poslu. Da, itam o ENAMA, ali ne i onima sa malo drugaijim statusom- enama sa invaliditetom. U tom mom hodanju uz drutvo,

koje su mi pravile misli o svemu ovome, odluila sam da polako izvlaim fioke svojih skladitenih informacija, i ponem svemu da dajem odgovor... Postoje brojni oblici i naini kojima se ena u savremenim uslovima potiskuje na marginu drutva. To poinje od samog roenja (na primer, elja od strane roditelja da se rodi sin), nastavlja se u detinjstvu kroz vaspitanje i pripremu za enske poslove, odabiranje enskih kola. Brak esto postaje oblik degradacije ene (umesto afirmacije i potvrivanja), ona je esto zarobljenik porodice i porodinih odnosa, a nekada trpi i direktno nasilje u porodici. U drutvu se nastavlja potiskivanje ene u ekonomskoj sferi (tee zaposlenje, slabije plaena radna mesta, zlostavljanje na poslu), politikoj i kulturnoj oblasti. Rat, kriminal, korupcija i trgovina enama kao belim robljem predstavljaju potpunu degradaciju ene. Naravno, postoje i oblici samopotiskivanja ena (asketizam, robovanje lepoti i vitkosti, modnim trendovima, beanje u usamljenost). ivimo u svetu stvaranim po meri idealnog ljudskog bia. Sve to je drugaije i razliito, to se ne uklapa u kalupe i eme, smatra se manje vrednim, nesavrenim i treba biti izolovano i odbaeno. Drutveni stereotipi i predrasude postoje u svim kulturama, bez obzira

LINKERNOVI

4

kom delu sveta pripadaju, samo su negde vie, a negde manje izraeni. Robujemo predrasudama ne znajui da veoma esto jedan broj ljudi zbog toga ostaje bez elementarnih ljudskih prava. Dok sa jedne strane postoje pisana pravila, po kojima smo svi ravnopravni i jednaki, sa druge strane drutvo nam namee nepisane norme ponaanja, koje su iskljuive za jednu ili vie grupa graana. Te drutvene norme ponaanja ili uloge koje nam se nameu najvie pogaaju mukarce i ene. One se ue od najmlaih dana i prenose se sa kolena na koleno. Roditelji svoju ensku decu ue da budu strpljiva, posluna i brina kako bi se spremila za ulogu dobre supruge, majke i domaice. Iskazivanje individualnosti i linih zahteva je potisnuto u drugi plan. Tako je kroz istoriju stvarano okruenje u kome svako ima svoje mesto. Iako zakonska regulativa kae drugaije ipak drutveni kontekst u kome ivimo formira naa miljenja i stavove. Odbacujemo ljude koji se po izgledu i karakteristikama razlikuju od nas, smatramo ih manje vrednim i ne razmiljajui stavljamo ih u podreeni poloaj. Kada su ene sa invaliditetom u pitanju drutvene uloge nema, jer stereotipno miljenje da ona zbog svog invaliditeta ne moe da bude dobra supruga, majka, neko ko brine o drugima ili seksualno poeljna, stavlja je u poziciju da kao ena uopte ne postoji. to je stepen eninog invaliditeta vii i mogunost da se uklopi u norme i standarde se smanjuje. Sve ovo dovodi do toga da se eni sa invaliditetom uskrauju mnoga prava, naroito u oblasti zdravstvene zatite. Nepristupane zdravstvene ustanove, neodgovarajui pristup medicinskog osoblja i neprilagoenost medicinskih aparata za ene sa invaliditetom i nedostatak informacija su osnovni razlozi loe zdravstvene zatite. Posebna barijera za ene sa telesnim invaliditetom se odnosi i na ginekoloke ambulante u domovima zdravlja i nepristupane ginekoloke stolice. ene sa invaliditetom su meu nama, no, ne i sa nama tako je delom mogue prikazati njihovu (ne)vidljivost u sferi drutvene javnosti. Stoga se esto tretiraju kao graanke drugog reda, izoluju i marginalizuju ak i od pokreta za propagiranje prava osoba sa invaliditetom u kojem preovladava muko iskustvo.

Sa neke druge strane zakonodavne aktivnosti drave u okviru unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom usmerene su na usklaivanje zakonske regulative propisima EU, kao i Konvenciji

o pravima osoba sa invaliditetom. Meutim, ni jedan propis, namenjen osobama sa invaliditetom, donet u poslednjih deset godina, nema posebne odredbe koje se odnose na ene sa invaliditetom. Izuzetak od ovog pravila je Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom, koja ima rodnu komponentu. Invalidnost, svakako ne pogaa podjednako ene i mukarce. Ovim se ne misli na vrstu i teinu invaliditeta, ve na poloaj i ulogu u drutvu. Stara poslovica kae da je svoja muka najtea, jer svako od nas nosi teret nekog drutvenog oekivanja. Obiajno pravo i patrijahalno vaspitanje govore u prilog injenici da je sasvim normalno da sin ostane kod kue, a stereotipija je da je devojica tu da naui da bude dobra domaica, da pomogne majci u kunim poslovima i da jednog dana kad se uda bude muu dobra ena. Njeno telo je predodreeno da ispunjama brane obaveze. Devojica sa invaliditetom se ne ohrabruje da ispuni drutvena oekivanja, jer se smatra da ona zbog svog invaliditeta ne moe biti majka, dobra domaica, neko ko porodicu dri na okupu i o njima brine. Ukoliko invaliditet pogaa njen fiziki izgled, smatra se onda da ni seksualno nije poeljna, nema prava na ljubav niti na raanje. ee emo naii na situaciju da je mladi sa invaliditetom oenjen devojkom bez invaliditeta, nego obrnuto. ak je drutveno prihvatljivije ako su oboje sa invaliditetom i to sa istom vrstom invaliditeta, jer su nali zajedniki jezik. Kada invalidnost kod ene nastane u toku trajanja zajednikog ivota, ljubav obino zameni bes i oseaj nemoi da se suoi sa novonastalim problemom, pa partner naputa porodicu. Bez adekvatnog servisa podrke ene sa invaliditetom trpe dugo razne oblike nasilja i diiskriminacije.

Dakle, kako je rodna presija mnogostruka, tako su i odreene drutvene grupe izloene razliitim (vie ili manje izraenim) stupnjevima potlaivanja. Upravo ene sa invaliditetom predstavljaju marginalizovanu populaciju izloenu viestrukoj diskriminaciji, a najoitija je ona koja ih zakida i kao osobe sa invaliditetom i kao ene. Poloaj ena sa invaliditetom u mnogo emu je problematian te postoji potreba analize ovog podruja koja proizlazi iz rodne ( diskriminacija koja se zasniva na temelju pola) i fizike (diskriminacija na osnovu invaliditeta) diskriminacije. No, trite potencira dodatni oblik diskriminacije koji se, na svojevrstan nain, nadovezuje na

LINKERNOVI

5

Sva pitanja u vezi sa pravima osoba sa invaliditetom, moete postaviti naem timu pravnika koji e se potruditi da vam odgovore u to kraem roku.

Pitanja moete postaviti putem telefona na broj 062/469-650, preko naeg sajta http://resursnicentar.ehons.org ili poslati na mail: infores@ehons.org

prethodne, a manifestuje se potpunom radnom iskljuenou ena sa invaliditetom ili njihovom nedovoljnom radnom ukljuenou. Iz navedenog proizlazi i njihova drutvena iskljuenostSa tim u vezi, prema pojedinim teorijama socijalne pravednosti tu se radi o ugnjetavanju odnosno specifinoj vrsti marginalizacije koja je ira od pojma diskriminacije poto obuhvata ulogu institucionalnih inioca u odreivanju ljudskih ansi za drutveni uspeh. Zahvaljujui nedovoljno senzibilnoj institucionalnoj strukturi, ugnjetavani, u ovom sluaju ene sa invaliditetom, drutveno su nepriznate, ugroene i onemoguene da kanalu sopstvene potencijale. Percipirane kroz vizuru proseno normatizovanih i normalizovanih standarda, drutveno su stigmatizirane te doivljavaju svojevrsno javno i institucionalno nasilje zbog kojeg nemaju jednaka niti prilagoena prava na dostojan rad i ivot. Stoga je vie nego oigledna njihova uloga i doprinos drutva te pripadajuih institucija u odreivanju ivotnih izgleda ena s invaliditetom. Njihovo punopravno ukljuivanje u mreu radnih odnosa se odvija upravo preko institucionalnih drutvenih kanala. ene sa invaliditetom, suoene su sa fizikim, psiholokim (razni oblici stereotipizacije, stigme, etiketiranja, predrasuda), socijalnim (rigidnost institucionalnih funkcija i struktura) tekoama ili preprekama u drutvenoj participaciji. Najee, osobe sa invaliditetom ne dobiju odgovarajue radno mesto ili ga izgube, ostaju izvan ivota drutva tj. iskljueni su i osueni na besperspektivnost i povlaenje u samou ili sigurnu bazu kakva je porodica. ene sa invaliditetom imaju povean rizik od fizikog i seksualnog zlostavljanja i po jednoj od statistika istraivanja od strane amerikih defektologa i psihologa, oko 60% ena bez invaliditeta i mukaraca sa invaliditetom stupa u brak, dok je to sluaj samo sa 49% ena s invaliditetom. Po pojedinim ispitivanjima, ove

ene se esto vraaju u veze u kojima su trpele nasilje jer su to uglavnom jedine ili retke intimne veze koju su ostvarile iz razloga to zbog svojeg samopotovanja esto postaju introvertne i povlae se u sebe. Uz to, neka su istraivanja upozorila na zastraujuu situaciju u kojoj je ne tako mali broj zlostavljanja ena sa invaliditetom ustvari osoba iz njihove neposredne okoline. Nita manje problematian nije ni rairen diskriminatorni stav kako je ene sa invaliditetom teko zamisliti kao majke poto su okarakterisane kao nesposobne i zavisne od pomoi drugih osoba. Oteavajua okolnost svemu izloenom je to to se o nasilju nad enama sa invaliditetom zaista malo zna jer se retko prijavljuje. Meutim, poslednjih godina postepeno dolazi do odreenih promena poput osnivanja SOS telefona za ene sa invaliditetom, raznih organizacija koje su tu sa ciljem da olakaju njihovu komunikaciju i solidarnost sa ostatkom zajednice u vidu upoznavanja, pruanja podrke, pomicanja jednakih mogunosti i ravnopravnosti, zatite prava, poboljanja drutvenog poloaja, ostvarivanja prava na ivot bez diskriminacije i nasilja te osnaivanja ena sa invaliditetom u celini. Prema tome, kada raspravljamo o poloaju ena sa invaliditetom nuno je sabrati brojne faktore koji generiu njihov nepovoljan poloaj u razliitim drutvenim aspektima. Posebno su problematine predrasude i etiketiranja, duboko usaene u pore drutvene strukture, kako formalne tako i one latentne to dugorono oteava poloaj ena sa invaliditetom i usporava drutvenu promenu. ene sa invaliditetom su istorijski zapostavljane od onih koji se bave pitanjem invalidnosti pa ak i od strane feministikog pokreta. Tek je u poslednjoj deceniji dolo do ozbiljnih pokuaja da se identifikuju i razumeju snage koje oblikuju njihove ivote. Ti pokuaji su uglavnom bili fokusirani na razumevanje pojma ene sa invaliditetom i kako ene sa invaliditetom gledaju

LINKERNOVI

6

na svoja iskustva. Ta decenija nas je obogatila nekim linih priama kao i istraivanjima baziranim na informacijama o socijalnoj situaciji ena sa invaliditetom i dugo ekanim teoretskim okvirom za razumevanje i tumaenje njihovih ivota i iskustava. Ove nove lekcije su ipak ograniene i ostaje da se naui mnogo vie o enama sa invaliditetom. U isto vreme dobili smo neku bazu i obeanje bolje budunosti. ene sa invaliditetom su grupa koja je meu najranjivijima i marginalizovanijima u dananjem drutvu. Potrebno je da se razvije bolje razumevanje njihovih ivota da bi otklonili prepreke, koje, i dalje, stoje na njihovom putu ka jednakosti. Svako ko je traio materijale o enama sa invaliditetom unazad nekoliko godina, malo toga je imalo da se proita. Iako je ostalo mnogo toga jo da se naui o odreenim situacijama ena sa invaliditetom, proteklu deceniju karakterie pomak u pisanju, uglavnom samih ena sa invaliditetom. Po pojedinim podacima, godina 1981. je bila prelomna. Te godine su se pojavile brojne publikacije posveene enama sa invaliditetom, meu njima i

Britanska antologija Jo Campling iz 1981. godine u kojoj su prie 23 ene sa invaliditetom koje opisuju svoje iskustvo ivota sa invaliditetom. Te prie su itekako potresne i neobine. Prelazei pogledom preko svih ovih podataka koje sam saela ovde u elji da svim itaocima predoim realno stanje situacije u kojoj se nalaze ene sa invaliditetom, zapitala sam sebe jo jedno:Hoe li ikoga sve ovo nagnati bar malo na razmiljanje o osobama koje ive oko nas a koje esto i ne vidim i tako malo poznajemo?. Priznajem da bi me potvrdan odgovor usreio i dokle god bude bilo i samo par onih koji e sve ovo makar staviti u neku od svojih fioka informacija, ima nade. Nade za poboljanje celokupne situcaije u fizikom, emocionalnom, ekonomskom i generalnom ljudskom pogledu naih prijateljica, majki, erki, baka, tetki, saradnica, prolaznica, koje nose na sebi jednu boju nazvanu invalidnost koju moramo uvrstiti u svoj spektar ostalih, ve uvreenih lepeza boja. Sabina Fazlijevi

LINKERNOVI

7

U Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji (EHO), na kursu poslastiarstva, voditeljka sa korisnicima Ana Raki, prave se raznovrsne slatke akonije. Uenici provode vreme druei se i pravei poslastice. Na kursu je potrebno imati svesku, kako bi se recepti zapisali, i malo dobre volje. Svi polaznici su jednaki i svi jednako uestvuju u pravljenju poslastica. Kurs poinje jednostavnim receptima, a kako vreme odmie, rade se sve komplikovanije poslastice, dok se na zadnjem asu pravi torta. Na prvom asu poslastiarstva, voditeljka kursa Ana, odabrala je jedan zanimljiv i jednostavan recept, koji se moe napraviti brzo, u sluaju da vam dolaze nenajavljeni gosti. OBLATNE (potrebni sastojci):1 margarin2 ae eera ( oko 300 gr)2 pavlake ( 2 dcl )300 gr mlevene plazme1 oblatne

Postupak pravljenja:Istopiti margarin na laganoj temperaturi. Kad je istopljen dodaje se eer i mea se dok se ne otopi. Zatim se dodaje pavlaka, a na kraju plazma keks. Sve zajedno izmeati i sjediniti dok se ne dobije itka smea. Gotov fil se stavlja na oblatne koje se naizmenino reaju jedna na drugu.

Zahvaljujui vrednim uenicima, krajnji rezultat je bio odlian! Prijatno! Marina Cicka

MALE POSLASTIARSKE TAJNE EKUMENSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE

8LINKERNOVI

Makrobiotika je celovit nain ishrane a znai da ona uzima u obzir delovanje hrane na celokupan organizam. Makrobiotika ishrana podrazumeva konzumiranje, pre svega, razliitih vrsta integralnih itarica i mahunarki, a zatim i povra, kotunjavih plodova i voa, kao i specifian nain jedenja koji se sastoji u izbegavanju prejedanja, kao i u temeljnom vakanju hrane pre gutanja. Termin makrobiotika vodi poreklo od grkih rei macro (veliki) i biotikos (ivot). Makrobiotiari insistiraju na, to je mogue vie, prirodnim namirnicama koje nisu pretrpele vee procese prerade. to se hrane ivotinjskog porekla tie, makrobiotiari izbegavaju mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe. U makrobiotikoj ishrani preovladavaju zdrava ulja, sloeni ugljeno hidrati i biljna vlakna iz povra i voa, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman digestivnih, sranih i malignih obolenja. Osim toga, ovakav nain ishrane individualan, tj. postoji mogunost da jednoj osobi vie odgovaraju itarice a drugoj povre, te je najbolje sve isprobati i napraviti lini spisak namirnica. Makrobiotiku kao nain ishrane sam poela da koristim 1985.godine zbog svog zdravlja. Naime ishrana koju sam tada koristila mi je vie odmagala nego pomagala. Svaki put posle obroka sam se loe oseala po nekoliko sati, dok moj eludac ne bi svario hranu. Svaki put sam imala oseaj da e mi srce pui a uznemirenost me je dovodila do oaja. Na makrobiotiku, kao nain ishrane, sam sasvim sluajno naila u jednom asopisu, koji je pisao o raznim temama. Prvo me je privuklo to to sam iz lanka shvatila da je to hrana koja lei, nije teka za pripremu i korienje. Obilje minerala i vitamina koje sam unosila u sebe putem ove hrane mi je pobaljao imunitet ali i opte zdravstveno stanje. Ovaj nain ishrane poboljava raspoloenje, rast noktiju i kose. O blagodatima koje donosi ovaj nain ishrane moete itati na brojnim internet stranicama. Dodala bih jo samo, da sam ovu ishranu kombinovala sa fizikim aktivnostima, svako jutro vebe koje ne optereuju. Makrobiotika kao nain

ishrane je opravdala moje poverenje, zdravstveno stanje mi se veoma poboljalo i preporuila bih je svima, bez obzira, da li postoji neki zdravstveni problem ili ne. I na kraju evo mojih najomiljenijih recepata.

Doruak: po receptu Oca makrobiotike Micio Kuija: Samaleti penicu, tanije, grubo prekrupiti (u nedostatku boljeg naina upotrebiti elektrini mlin za kafu)uvee namoiti 3 supene kaike sa toliko vode koliko je potrebno da se penica pokrije, posebno natopiti prstohvat iseckanog suvog groa, ujutro to dvoje pomeati i dodati 100gr narendane jabuke (1 srednje vliine), sok od pola limuna i 3 supene kaike mlevenih oraha.

Ruak: Kroketi od soiva2 olje soiva, 4 kaike integralnog peninog brana,1 mala glavica crnog luka sitno iseckana,1 kaika peruna,soli po ukusuSkuvati soivo ali tako da ostane malo vode, izmiksati i dodati ostale sastojke. Praviti male loptice i peci na vrelom ulju, koje sipate toliko da pokrije dno, ili praviti pljeskavice i pei u vreloj rerni dok ne porumene.

Desert: Puding od ovsenih pahuljica200 gr ovsenih pahuljica,1l soka od jabuka,sitno iseckani i propreni orasi ili lenici u zavisnosti od ukusa ili neto tree za ukraavanjeKuva se kao i drugi puding. Staviti sok da se kuva pa kada pone da vri sipati pahuljice i meajui kuvati dok ne pone da ostaje trag od varjae, sipati u unapred spremljene posude i ukrasiti po elji, staviti u friider da se ohladi i mmmmmmm!!! :)Prijatno!!!

Andjelka Samardi

Neka hrana bude tvoj jedini lek Hipokrat

9LINKERNOVI

U najuem centru Bea Inere Stadtu, sauvano je ogromno kulturno naslee. Centar grada uokviruje velika kruna avenija Ringtrase, izgraena za vreme Franza Jozefa. Inere Stadt moete obii peke, a za one koji vie preferiraju vonju, uvedena je tramvajska linija za turiste pod nazivom RingTram, gde u toku vonje, uz pomo slualica, na 7 ponuenih jezika, moete saznati dodatne informacije o znamenitostima du ove krune ulice. Ukoliko elite drugaije doiveti Ringtrase aveniju, umesto tramvaja, moete iznajmiti fijaker. U toku etnje ili vonje, du bulevara, videete Trg Marije Terezije, Prirodnjaki muzej, Muzej istorije umetnosti, Parlament, palatu Hofburg, zgradu Opere, Gradske skuptine, Fakulteta, Palatu pravde, parkove Stadtpark, Rathauspark, kao i spomenike Geteu, ileru i Mocartu. Grad je uven po kompozitorima klasine muzike Mocartu, trausu, ubertu, Bahu, Hajdnu i Bramsu, koji su iveli i stvarali u ovoj prestonici.Jedan od simbola grada je katedrala Svetog Stefana, sedite bekog nadbiskupa. Pored katedrale, graevina po kojoj je Be

prepoznatljiv, jeste palata enbrun, letnja rezidencija habsburkih vladara. Zajedno sa okolnim zdanjima i letnjikovcem Glorijeta, palata je na UNESCO listi svetske kulturne batine. Preureena je u stilu rokokoa po nalogu Marije Terezije. Ovde se nalazi Pisaa soba Franca Jozefa, u kojoj je car zapoinjao radni dan. Veliki utisak na posetioce ostavlja Dvorana ogledala, u kojoj je nastupao estogodinji Mocart. Bila je namenjena za sveanosti, prijeme i koncerte. Lepotom dominiraju i Kineski okrugli kabinet i Ovalni kabinet sa skupocenim kineskim porcelanom i umetnikim parketnim podovima. U to vreme kineska umetnost je bila izuzetno cenjena i njen veliki ljubitelj je bila upravo Marija Terezija, jedina enska vladarka habsburke dinastije.U enbrunu postoji i najstariji zooloki vrt na svetu, osnovan 1752. godine. U njemu se nalazi vie od 500 ivotinjskih vrsta.

Palata Belvedere, je velelepna letnja rezidencija princa Eugena Savojskog, uvenog vojskovoe koji je odbranio Be od turskih osvajaa. Palata zajedno sa parkom predstavlja jednu od najlepih baroknih

BEGlavni grad Austrije, Be, sa bogatom istorijom, fascinantnim graevinama i raznovrsnom kulturnom ponudom, jedan je od najlepih gradova u Evropi. Be je jedno od omiljenih turistikih odredita i godinje belei posetu od oko 4,5 miliona turista. Lei na obali Dunava i u njemu ivi 1,7 miliona stanovnika.

10

LINKERNOVI

graevina na svetu. Danas je pretvorena u muzej u kome se uvaju dela nekih od najpoznatijih svetskih umetnika Klimta, Renoara, Monea Be spada u jedan od najzelenijih gradova u Evropi. Izuzetno je ist i ureen. Brojni parkovi slue belijama i turistima kako za odmor, tako i za rekreaciju. Najpoznatiji beki park je Prater, sa prepoznatljivim ringipil-tokom, sa ije visine od 60m se prua prelep pogled. Toak je napravljen 1897. godine. Od modernih zdanja ne treba zaobii Dunavski toranj, visine 252 m. Na terasi tornja nalazi se restoran gde moete uivati u ukusnim bekim specijalitetima bekoj nicli ili uvenoj Saher torti uz prelep pogled na panoramu grada. Marina Cicka

irila i Metodija 21, 21000 Novi Sad. Srbija

tel/fax: 021/466-588 021/469-616

office@ehons.orgwww.ehons.org

LINKERNOVI

11

U Resursnom centru Ekumenske humanitarne organizacije, postoji jedan entuzijazam, koji se manifestuje kroz kreativne kurseve kurs trikanja prstima i kurs izrade nakita. Volonterka i voditeljka ovih kurseva, Ljubica Kaluerski, je od mladosti bila zainteresovana za rune radove. Najpre je to bilo izraivanje nalica i manica koje je poklanjala drugaricama, a kasnije se ta ljubav proirila na ostale tehnike - dekupa, slikanje na svili i staklu, keramici, pletenje, pustovanje ili filcanje, izradu lutaka i ostalih rukotvorina. Svoje radove Ljubica izlae na razliitim manifestacijama i sajmovima, a njeni radovi prolaze zapaeno.U Ekumensku humanitarnu organizaciju (EHO), ukljuila se na predlog prijateljice, prole godine u septembru. Od tada je u ulozi predavaa kurseva, i zadovoljna je to svojim ueem i trudom moe da doprinese da se njeni polaznici oseaju prijatno i to mogu da naue neto novo.

Za sada, za njene kurseve su najvie zainteresovane pripadnice enskog pola. Kurs pletenja prstima, omoguava polaznicama da naue ovu vetinu i njome ovladaju. Na prvom asu polaznice se upoznaju sa materijalom i tehnikom rada. Najee se radi sa moher vunom, ali zastupljeni su i ostali tipovi prediva. Pletu se kape, alovi, marame, demperi, suknje Kurs se sastoji iz dva nivoa i traje mesec i po dana. Rasporeen je u 12 asova. to se tie vremena koje je potrebno za savladavanje ove tehnike, ono je individualno i zavisi od same polaznice. Poetnicama savetujem da se opuste, i da upornou mogu da postignu mnogo toga kae za Linker Ljubica. Gotovi produkti mogu da predstavljaju dopunu u sopstvenoj garderobi, sjajan poklon ili proizvod za prodaju. Kurs izrade nakita polaznicama omoguava da naue raznovrsne tehnike izrade razliitih tipova ogrlica, minua, narukvica,

U rune radove ubrajamo rukotvorine koje se izrauju raznovrsnim tehnikama. Uz malo kreativnosti, mate i truda, moe se napraviti zanimljiv unikatan rad. U irokom smislu, to su sve one lepe i originalne stvarice, izraene runo, s ljubavlju.

Svaki runi rad nosi peat svog autora.

KURS STRIKANJA PRSTIMA I

KURS IZRADE NAKITA EKUMENSKE

HUMANITARNE ORGANIZACIJE

v

LINKERNOVI

12

broeva, ukrasa za kosu Od materijala koriste se drvene, staklene i plastine perlice, udice za minue, kope, alkice, razne vrste tkanine, iglice, ica, konac Izrada nakita za nekoga moe predstavljati samo hobi, a za nekoga moe biti i izvor zarade. Na kursu vlada pozitivna energija, pogotovo to na kraju izrade, svaki komad nakita izmami osmeh. Ono to je takoe sjajno kod ovakve vetine, jeste da se kreira se jedna stvaralaka atmosfera u kojoj se raaju inspiracija i unikatni predmeti.

Pored samih rukotvorina koje se izrauju, polaznice kroz kurseve razvijaju koordinaciju prstiju obe ake, to predstavlja i jedan vid fizikalne terapije. Moje uenice su marljive i aktivno uestvuju svojim predlozima i sugestijama istie Ljubica. Sa usvojenim znanjem su zadovoljne, a uz znanje javlja se kreativna energija i originalnost. Radovi koji nastanu na kursu,

postaju deo stalne postavke EHO-a, i prodajnog su karaktera. Pored usvajanja znanja i vetina, korisnici kroz druenje u EHO u, dobijaju podrku i stiu prijateljstva. Za vreme trajanja obuke, omogueno je i osveenje uz kafu. Nakon zavretka kursa, polaznici popunjavaju anketu, gde izraavaju svoje miljenje o steenom znanju. Ako elite da se oprobate u nekom od ovih kreativnih hobija, moete doi u Ekumensku humanitarnu organizaciju u ulici irila i Metodija 21 na Telepu (Novi Sad) ili se informisati putem telefona +381 62 46 96 50 Steene vetine moete iskoristiti za sopstvene potrebe, kao poklon, ali i za dalje razvijanje hobija ili sopstvenog posla, a Ljubica e vam u tome svesrdno pomoi. Marina Cicka

Problemi poloaja mlade generacije u naoj zemlji izuzetno su veliki i posebno su narasli u periodu krize i tranzicije. Kod nas ne postoji sistem informacija o poloaju dece po raznim obelejima, kao to su geografski raspored, dimenzija selo grad, uzrast, pol, etnika i nacionalna pripadnost, socijalni ili obrazovni status porodice, kategorija dece sa intelektualnim tekoama. Takoe, ne postoji evidencija posebno ugroene dece (deca bez porodice, deca ulice, deca rtve nasilja, deca pogoena narkomanijom ili alkoholizmom, deca koja iz bilo kojih razloga naputaju kolu, deca o kojoj ne postoji nikakva evidencija i dr.).

Deca sa intelektualnim tekoama pohaaju specijalne kole u koje se upuuju na osnovu odluke Komisije za razvrstavanje, koja procenjuje stepen i vrstu ometenosti. Ovakve procedure su u velikoj meri diskriminiue. Druga deca (Romi, deca sa subkulturnih sredina...) preteno se koluju u redovnom obrazovnom sistemu, gde povremeno dobjaju

dodatnu pomo od strane strune psiholoko-pedagoke slube u koli. Veliki broj dece sa intelektualnim tekoama, koja su isputena iz sistema obrazovanja, nisu obuhvaena nijednim oblikom drutvene brige i tretmana. Od 2000. godine u naoj zemlji se intenzivnije radi na promovisanju i razvijanju inkluzivnog obrazovanja.

U januaru ove godine na teritoriji optine Temerin otvoren je Dnevni centar za decu. U Dnevnom centru e se primenjivati inkluzija u svim vrstama usluga koje prua centar. Deci e usluge pruati strunjaci razliitih profila, pedagozi, defektolozi, psiholozi, fizioterapeuti, vaspitai, negovateljice i drugo struno osoblje kao i zainteresovani volonteri, u skladu sa potrebama i mogunostima dece i mladih sa intelektualnim tekoama. Zaposleni u organizaciji su veoma zainteresirani da daju sve od sebe da bi deci sa intelektualnim tekoama, na podruju optine Temerin, pruili svu potrebnu edukaciju, fizioterapeutsku pomo i

dnevni centar za decu i roditelje

LINKERNOVI

13

Ove tribine su aktivnosti SUNCOKRET Saveza za cerebralnu i deiju paralizu Vojvodine. Odravaju se u 9 gradova irom Vojvodine, u kojima postoje u d r u e n j a , koja su lanice naeg saveza. Putem tribina se prikazuje ivotno iskustvo i borba devojke sa posledicom cerebralne paralize sa socijalnog aspekta, kao i njene svakodnevne aktivnosti. Ona govori o svom kolovanju, razoarenjima, padovima, uspesima. Trnovit put od aka prvaka do dipl. pravnice, voenja pravne radionice, pohaanja filmske radionice i dobijanja meunarodne diplome i piosledino visoke ocene domae publike za film. Predstavlja se nain ivota uz personalnu asistenciju i uz asistivne tehnologije, kao i puteve njnog potpunog osamostaljivanja. Cilj tribina je podizanje nivoa opte svesti i motivacija OSI i njihovih

roditelja, kao i osoba koje se susreu sa OSI.Trbinu vodi : Jelena Radovi dipl. pravnica.Konkretno, program tribine obuhvata sledee sekvence: Izlaganje osobe sa invaliditetom svog ivotnog iskustva putem prezentacije Doktorka ili psiholokinja govore o cerebralnoj paralizi sa medicinskog odnosno psiholokog aspekta Personalni asistent i roditelji prenose svoja iskustva Takoe, predstavljaju se nove tehnologije, koje u mnogome olakavaju ivot osoba sa

invaliditetom. Prva tribina je odrana u Subotici, a zatim u Apatinu. Obe tribine su bile uspene. Bilo je prisutno zaista mnogo posetilaca, u prvom redu

osoba sa invaliditetom, njihovih roditelja, kao i onih koji rade sa njima. Cilj ove aktivnosti je motivacija svih

onih koji ive sa nekom vrstom invaliditeta, kao i razbijanje predrasuda o osobama sa posleticom cerebralne paralize. Iz ovih gradova nosimo velika oseanja, divne uspomene, podrku i puno pohvala za temu, infomacije koje smo im pruili i emocija koje smo razmenili, i nain voenja programa. Oekuje nas jo puno vojvoanskih gradova sa novim ljudima. Verujemo da emo nastaviti sa uspesima i nai se na vrhu ostvarenog cilja. I zaista, ako elimo da ostvarimo svoj ivot i svoje snove, moda je klju upravo u prihvatanju sebe zajedno sa svim preprekama! Jelena Radovi

sve ostalo to e biti u sastavu Dnevnog centra za decu i roditelje.

Svemu ovome je predhodilo pisanje projekta, koji je za cilj imao razvijanje kapaciteta prualaca socijalnih usluga u lokalnim zajednicama. vropska Unija je, u okviru IPA programa 2009, podrala projekat DNEVNI CENTAR ZA DECU I RODITELJE u Temerinu, iji je nosilac optina Temerin u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad. Sredstva bespovratne finansijske pomoi, iz projekta Unapreenje ivotnih uslova, prava i zapoljavanja izbeglih i raseljenih lica u Srbiji, dodeljena su za razvoj lokalnih socijalnih usluga u zajednici kroz podrku socijalne integracije osetljivih socijalnih grupa. Izlazili smo na teren, anketirali roditelje i decu, kako bi dobili informacije o potrebama deteta i roditelja. Anketa nam je

pomogla da se orjentiemo na potrebe dece u okruenju i njihova interesovanja. Takoe, organizovali smo sastanak sa roditeljima u kom smo im prezentovali projekat i isto tako da pruili informaciju, ta e kod nas u centru da se radi, da naa deca ne moraju da putuju u Novi Sad da bi dobila usluge koje e sada imati u svojoj optini. Zahvaljujui ovom projektu, danas deca na teritoriji optine Temerin, imaju priliku da se kvalitetno drue, ue i kroz igru dobijaju neka nova saznanja i vetine. Dnevni centar, u ulici Pap Pavla 1, nije zamiljen da bude zamena za kolu, ve da prui dodatne mogunosti za druenje u popodnevnim satima, radne, edukativne, kreativne, muziko dramske i sportske sadraje. Dragana Gvozdenovi

LINKERNOVI

14

Nemojte davati ljudima lanu nadu... Hm. Prvo, nada je jedno veoma duboko pozitivno, pokretako oseanje. Ona neutralie mnogo neprijatnih, neeljenih stvari u naem ivotu. I ona je jedna sasvim realna stvar, jer ako je ikada npr. samo jedna osoba jednom uspela u onome to i mi elimo da ostvarimo, onda je to sasvim dovoljno, i onda imamo sasvim razuman razlog da se i mi nadamo uspehu. To je nada. To znai nadati se. Nada nije i nema nikakve veze sa statistikom. Ako statistika kae da veina nije uspela, onda to znai da je nekoliko njih uspelo. Pre se za statistiku moe rei da daje lanu nadu, jer neki ljudi su uspeli. Sve to nam je potrebno je dokaz. Vremena se menjaju. Menjaju se vlasti, generacije, jezici, mesta stanovanja, ljudi oko Vas, ljubavi, moda. Mi se menjamo. Svet se menja. Promena je prirodan proces ivota. Mi smo deo tog procesa i tu nema mesta strahu. To je tako i to je dobro. Oduvek je bilo i gladi i bolesti i siromatva i bogatih i siromanih i voljenih i nesrenih... Na neke stvari ne moemo uticati. Neto je teko, tuno i zastraujue, ali ono to ja mogu uiniti i promeniti, to je ve uinjeno. Mi smo na pravom putu. Na put je svetao, topao i mek. Mi smo, ipak, vani. Ako je nama dobro, osetie se i oko nas. Moramo misliti o sebi. Negovati sebe. initi ta god je potrebno da sauvamo svoju nasmejanu deju duu. Po meni, za nadu je potrebno jedno posebno razumevanje. Nada treba da se dokui na poseban nain. Neki ljudi su po prirodi takvi. O tome ni ne razmiljaju. Drugi ne uspevaju lako u tome. Neko kae: Znam, vidim sve i jasno mi je, ali ja jednostavno ne mogu sebe da dovedem u stanje da e to i meni uspeti,

na samom poetku sopstvenog ohrabrivanja u nadanju, veoma mi se dopala jedna kineska poslovica - Pre nego to odlui neto, razmisli. Kada odlui, ne razmiljaj! iveti kao da se to ve dogodilo. iveti kao da je to ostvareno bez

ikakve potrebe da mora da veruje u to. Fake it until you make

it. Najlepe je to to je takav nain veoma lak nain ivota. On nam ne krade energiju. Ne krade nam snagu kao npr. strah. Kada strepi od neega, kada si zabrinut za budunost i ishod, ti si stalno u gru, a za to je potrebno mnogo, mnogo energije koja je mogla biti upotrebljena za druge, lepe stvari. Da budem iskrena, potrebno je malo vremena da se privikne na ovakav nain ivota. Jo jedna lepa stvar: vremenom

postaje sve lake i lake. Za poetak, ne razmiljaj o ivotu, to je dug vremenski period. Razmisli o jednom danu ili o jednoj nedelji ili mesecu. To je ve lake. Sada podeli taj dan na svakodnevne obaveze. Razmisli o jednom danu. Zar ak u jednom danu eli da gubi i jedan tren i energiju na strah? Nada je protivotrov za strah. Da bi sebi pomogla u vezi tog koncepta nade i da se lake nadam, uvek se okruujem dobrom energijom, pozitivnim, veselim ljudima. Ljudima koji vide lepo, svetlo i puno, a ne runo, tamno i prazno. Druim se s ljudima koji ostvaruju ono to ele. Ima dovoljno negativnih stvari i dogaaja oko nas. Biraj i odlui ta puta u svoj ivot makar se radilo o sitnici! To je tvoja sitnica koju ti bira. elim da se budim s onim toplim oseanjem to nam greje duu. I dalje idemo ka neemu, elimo, volimo, druimo se jer to nam je prirodno stanje. To je ovek. Branka Jerkovi

Nada i laNa Nada

Nita iv ovek ne moe izgubitito mu jedno prolee ne bi moglo povratiti,

niti moe ovek trajno nesrean bitidok se dua lei zaboravom a zemlja obnavlja proleem.

Ivo Andri

LINKERNOVI

15

Danas u vam govoriti o poznatoj temi a to je uticaj medija na nas. Da li se bar malo moemo odupreti ovoj neminovnoj sadanjosti? Da li moemo zamisliti ivot bez televizora, dnevne tampe, radio prijemnika?

Neto sam primetila a verovatno i vi. Veina vesti u medijima bilo da su novine ili televizija, internet ili radio govori o ubistvima, kriminalu, politikim prepirkama, krizi, otputanju radnika... Prve, udarne vesti, koje su najzvunije uglavnom su negativne. Kao da se utrkuju ko e pre da objavi to loiju vest. Retko kad ujemo ili proitamo neto lepo. A da li ste se zapitali da li je to stvaran prikaz svih deavanja u zemlji ili okolini u jednom celom danu? Da li se deava samo neto loe i pesimistino. Ja mislim da ne. Gde je ostatak vesti? Gde su lepe stvari koje nas okruuju? Da li su samo tako grozne stvari vredne medija. Da li se na naslovnoj strani ne moe nai neki obian ovek koji je u nekom danu uinio neto obino, a ipak dovoljno simpatino da nasmeje deo populacije, pa da priamo o lepim stvarima? Zato recimo ba takve stvari ne dospeju u medije, mislim da ima bar 70% lepih, svetlih deavanja u odnosu na onu drugu mranu stranu populacije. Zato su recimo vesti iz kulture ili sporta uglavnom neutralne i uglavnom se spominju poslednje i na njih se potroi najmanje vremena. Sve to naravno jako utie na decu. Pogotovo onu izmeu 2. i 8. godine. Deaci ue da se svaki problem reava nasiljem, pa zato da ga i oni ne primene, devojice da je lepo imati silikone, punaka botoks usta, biti vulgarno obuena ali ako neto krene loe, tu su panske serije koje nam pokazuju da plaom i dramom postiemo

mnogo toga... Video igre, morbidno osmiljene u kojima je sasvim normalno ubiti oveka, ukrasti, tako da kada odrastemo i gledamo takve stvari vie se uopte ne potresamo.Onda se udimo i pitamo, kako to da je nasilje, alkoholizam i prostitucija meu omladinom u porastu? Zato srednjokolci imaju rizino ponaanje? Zato su ljudi uplaeni, agresivni, nestrpljivi, to se brane i kada ih niko ne napada?Ne znam da li je neko od vas imao priliku da nema televizor neko vreme, da ga ne koristi. Verujte super je oseaj! Ponete da se bavite sobom, vaim blinjim, kreativnim stvarima, nauite neto novo, ak osetite da imate i vika vremena. Prestanete da gubite sopstvene ivote gledajui tue bljuvotine koje vam predstavi TV u svojim Reality show programima. Jedna zanimljiva vest u vezi medija. Rumunska skuptina je odredila da televizija i novine moraju da imaju po pola loih i dobrih vesti. Razlog je to, to previe loih vesti loe utie na zdravlje oveka. Graanski klub i mediji se protive ovakvom zakonu jer je neupotrebljiv i nije u skladu sa ustavom. Ne znam da li obian ovek moe da popravi ovakve stvari, osim da se svako od nas orijentie na itanje i gledanje medija koja izvetavaju o kulturi ili neemu treem, neemu to je pozitivno, zanimljivo, smeno, edukativno... ili recimo da ubedimo pojedince oko nas da proitati knjigu nije sramota, da je jako lepo otii u pozorite, proetati, druiti se. Sve je bolje nego dozvoliti da nas mediji zatrpaju svojim negativnostima. ivot je lep kada smo spremni da ga ivimo po svojim merilima i kada znamo odvojiti bitno od nebitnog.

Nataa Studi