N°3/ 1

1 /

No1

2 / N°32 / N°3

Lisabon, Portugal

N°3/ 3

Kultni nemačko-portugalski film Vima Vendersa publika obično pamti po muzici grupe Madredeus. „Lisabonska priča” je zapravo snimljena u sklopu programa promocije ovog grada kao evropske prestonice kulture za 1994. godinu. Da li se i koliko Lisabon od tada promenio - prošlo je ipak četvrt veka - o tome i mnogo čemu drugom, govore sledeće stranice.

No, ne očekujmo previše...Nobelovac Žoze Saramago, čuveni

portugalski pisac, upozoravao je da su reči samo kamenje, koje nemilice bacamo ispred sebe, i postavljamo ga da bismo prešli preko vode, i dočepali se druge obale.

Druga obala je ono što je bitno - podsećao je Saramago.

Dugi niz vekova iza nas ista promisao je izazivala mnoge, gledajući sa Lisabonske obale horizont.

Najzapadniji od svih evropskih zapadnih luka, jedno od tri glavna iberijska čvorišta (uz Madrid i Barselonu), magnetizam Lisabona sa svojom fascinantnom istorijskom vertikalom, ostaje izvan moći razumne spoznaje, na više nivoa.

Jedan drugi pisac, imaginarni lik doduše, iz još jednog kultnog filmskog ostvarenja („Ruska kuća”) kao svoj idealni životni ambijent, nakon brojnih putešestvija osovinom zapad-istok, bira Lisabon za svoju ličnu „Sigurnu luku”.

Da bi se prepoznala prava priroda privlačnosti ovog grada, moraju se uključiti brojni intuitivni senzori.

Priča Vima Vendersa, inače, počinje tako što junak kome je zapalo da sebi i nama otkrije čari ovog grada, dobija razlednicu (sećate se razglednica?) od prijatelja, kao svojevrsni poziv u pomoć, a na koji se on, bez razmišljanja, odmah odaziva.

Publici nekako deluje potpuno opravdano i normalno, da neko iz dubine kontinentalne Evrope kreće na put, na jedan poziv prijatelja koji vas zove da mu se pridružite - u Lisabonu!Li

sabo

nska

prič

a / L

isbo

n St

ory

N°3/ 3

Kada mi je urednik rekao da je novi specijal magazina rezervisan za Lisabon, znala sam da ću imati idealnog sagovornika za taj broj. Doktor nauka sa

„New University of Lisoboa“ iz oblasti savremene istorije i dopisnik nekoliko svetskih magazina kao što su „Visao”, „Diario Economico”, „Expresso”, ”Up” (TAP) i mnogi drugi, Jose Reis Santos u nastavku nam predstavlja istoriju svog rodnog grada. Na samom početku, Žoze nas stavlja u kontekst današnjice objašnjavajući kako jedan istorijski trenutak u kome se svi nalazimo, ima dalekosežne posledice na budućnost grada i istoriju jednog naroda uopšte. U nastavku teksta autor nam daje pregled istorije grada u kome je odrastao, povezujući istorijske činjenice sa njihovim uticajem na urbanistički razvoj grada i njegovu arhitekturu.

Lisabon, Portugal

4 / N°3

Priredila:Sanja Spasić Đorđević

Mitski Oliosipon

N°3/ 5

6 / N°3

Prva pravaprestonica

sveta

Lisabon, Portugal

N°3/ 7

Mnogi od nas su u poslednjih nekoliko nedelja doživeli ču-dan osećaj življenja kroz isto-

rijski trenutak, onaj u kome ćemo se uvek tačno sećati gde smo proveli dane kada je proglašena globalna pandemi-ja, šta smo propustili i čega smo bili lišeni u tom periodu. Neki ovaj trenu-tak posmatraju kao period pre korone, očekujući velike razlike između perio-da pre i posle. Ako razmišljamo o du-govečnosti, posebno kao organizovano društvo, lako možemo pronaći vreme i mesto nereda, događaje sa intenziv-nim uticajem na život ljudi, i urbana mesta u kojima žive. Španska groznica (1918-1919) vraćena je u naše sećanje u svetlu aktuelnih događaja. Na isti na-čin pamtimo i druge kuge, katastrofe, daleke i nedavne ratove, naglašavamo

njihov uticaj i posledice, velika većina vrlo traumatizirajuće za ljude, gradove i zemlje. Covid pruža, možda prvi put u istoriji čovečanstva, svetsko iskustvo kolektivnog društveno - ekonomskog debakla koji se deli uživo na svim insti-tucionalnim, ličnim i društvenim medi-jima. Ovo nije prva epidemija kroz koju Lisabon prolazi. Niti će biti poslednja. Kao grad koji postoji dva milenijuma, koji se izučava desetinama hiljada go-dina, Lisabon se suočava sa ovom situ-acijom sa svojim nagomilanim ožiljci-ma, zalečenih kroz vekove otvorenog izlaganja grudi svetu koji ga poznaje ili želi da ga upozna. Njegov region bio je naseljen još od gvozdenog doba, Li-sabon je jedan od gradova kod kog je teško odrediti tačan datum osnivanja. Lisabon je od svojih početaka uvek bio

Jose Reis Santos

8 / N°3

više improvizovana nego organizovana sredina, povezujući svoju urbanizaciju sa stepenom organizacije svog naroda i njegovih vladara.

Od organizovane ljudske zajedni-ce koja postoji barem od 8. veka p.n.e i međunarodnog prepoznavanja iz vremena Feničana, oko Lisabona se učvršćuje njegov utemeljeni mit vezan za Homerovog glavnog lika Odiseja (Odysseus, na latinskom Ulysses), zbog čega ga antički Grk Ptolomej naziva Oliosipon. Kao jedan od starijih svet-skih gradova, Lisabon kasnije, nakon

Punskog rata, prelazi u ruke Rimljana i postaje važna carska luka sa 100.000 stanovnika koja je predstavljala sigur-no utočište putnicima i trgovcima koji su radili na potezu između Sredoze-mnog i Severnog mora. Kraj Rimske vladavine doneo je period izražene nestabilnosti evidentnog nazadovanja, sa najezdom Vandala, Vikinga, Sueba i Gota, pretvarajući Lisabon u selo. Razvijeni Srednji vek grad je dočekao pod vladavinom Vizigota, koji su već bili pohrišćeni i napravili su uticaj od manjeg značaja, sve dok Mauri (na-

kon 711.) nisu doneli novi procvat ere ostavivši nam i danas naselja Alfama i Mouraria, lavirinte malih ulica sa uglovima koji su preplavlili al-Lixbûnâ kao i sve drugo što je ,(انوبسكيلا)ostalo od Maurskog grada. Lisabon je tada bio deo Portugala, a razlikovao se od ostalih hrišćanskih gradova po kulturalnoj raznolikosti, dočekavši Maure, Jevreje, Hrišćane, Ateiste, sve-ce i mučenike, Slovene i Gote, Latine i Arape kao i „slobodne zidare“.

U narednim vekovima Lisabon će postaviti temelje prvog istinski globali-

Lisabon, Portugal