Aristotelovska logika1. Logika je nauka o saznavanju istine. Logika je deo filozofije, filozofska disciplina.2. Logika pravila izraavaju koncentrisano iskustvo miljenja mnogih generacija.3. Podela logike na: formalnu (bavi se korektnou zakljuivanja i dokazivanja) i neformalnu ili sadrinsku logiku (metodologiju naunog istraivanja koja reava problem kako doi do naunih zakona ako poemo od iskustvenih injenica) . Formalnu logiku delimo na: tradicionalnu, Aristotelovsku logiku i moderne oblike simbilike, matematike logike (viesmisleni izrazi obinog jezika kojima se dotle logika sluila zamenjeni su u simbolima).4. Saznanje Saznati neku pojavu stvarnosti znai postati svestan njenih bitnih osobina i odnosa prema drugim pojavama. Saznanje nekog predmeta je takva svest o njenim svojstvima koja ukljuuje u sebe sposobnost jezikog opisivanja, objanjavanja i praktinog primenjivanja saznatog predmeta.5. Izvori saznanja su ulno iskustvo (empirizam - filozofski pravac koji smatra da je ulno iskustvo najvaniji izvor saznanja), razum (racionalizam) i intuicija- mo neposrednog saznanja sutine predmeta (intuicionizam).6. Zdravorazumsko saznanje polazi od pretpostavke da nas ula verno obavetavaju o stvarnosti. 7. Skepticizam - filozofsko stanovite koje osporava mogunost naeg znanja i pita se da li mi moemo uopte biti sigurni da bilo ta znamo. Krajnji oblik skepticizma je solipsizam po kome ovek ne moe biti siguran da bilo ta na svetu osim njega samog uopte postoji. 8. Jezik je spoljanja materijalna forma iskustva i miljenja.9. Znaci - materijalni objekti koji osobe koje ih razumeju upuuju na neto drugo, razliito od sebe. Signali su prirodne pojave, dok su simboli vetake ljudske tvorevine.10. OIGLEDNOST - visok stepen verodostojnosti iskustvenih podataka11. SVEDOANSTVO ili evidencija je verodostojno iskustveno znanje.12. Mnjenje je sirov materijal miljenja. Javno mnjenje zdravorazumskim razmiljanjem dobijeni rezultati iroko prihvaeni u jednoj zajednici.13. Verovanja su izraz emocija i interesa. Uverenja su verovanja pojedinca za koja on smatra da ima dovoljnog razloga da smatra istinitim.14. TEORIJA KORESPODENCIJE Istina je odgovaranje jednog tvrenja stvarnosti.15. TEORIJA EVIDENTNOSTI Istiniti iskazi su praeni naim oseanjem neposredne oevidnosti.16. TEORIJA KOHERENTNOSTI istiniti iskazi se slau sa svim ranije prihvaenim tvrenjima.17. TEORIJA VERIFIKACIJE istiniti iskazi mogu biti iskustveno provereni.18. DIJALEKTIKA TEORIJA ISTINE Kad je jedno smisaono tvrenje i teorijski dovoljno potkrepljeno i iskustveno provereno onda je istinito i odgovara samoj stvarnosti.19. ELEMENTARNA LOGIKA prouava tri osnovna elementa miljenja: pojam, sud i zakljuak.20. Pojam - istovetni elementi iskustva raznih ljudi pod razliitim uslovima koje konstantno vezujemo za jednu re ili termin.21. OBRAZOVANJE POJMA vri se nizom misaonih operacija, kao to su: uporeivanje, analiza i sinteza, identifikovanje i razlikovanje, apstrakcija i generalizacija.22. Apstrakcija je izdvajanje i zanemarivanje svih onih osobina jedne grupe predmeta koje su nebitne, a zadravanje onoga to je istovetno u veini sluajeva i to karakterie celu grupu.23. Generalizacija ili uoptavanje je misaona radnja kojom se osobine apstrahovane na osnovu prouavanja ogranienog broja pojedinanih sluajeva proiruje i na sve ostale sluajeve iste vrste.24. TERMIN jeziki izraz pojma.25. OBIM POJMA - SKUP POJEDINANIH SLUAJEVA NA KOJE SE JEDAN POJAM ODNOSI.26. SADRAJ POJMA - SUTINSKE OSOBINE PREDMETA KOJI SPADAJU U OBIM JEDNOG POJMA.27. Pojedinani pojmovi su oni koji izraavaju sutinu jednog pojedinanog predmeta.28. Opti pojmovi odraavaju sutinska svojstva grupe predmeta.29. KATEGORIJE - najoptiji pojmovi na podruju jedne odreene nauke.30. Apstraktni pojmovi oni iji sadraj ine samo opte karakteristike.31. Konkretni pojmovi iji sadraj ine opte karakteristike obogaene specifinim osobinama.32. Definicija je iskaz kojim se odreuje sadraj jednog pojma. 33. Nominalne definicije - definie se samo re, ime, nomen, kojim se pojam izraava.34. Realne definicije - govore o samoj stvari, res, na koju se pojam odnosi.35. Karakteristina definicija - naznaivanje najblieg roda i specifine razlike.36. Klasifikacija je odreivanje mesta jednog pojma u sistemu pojmova.37. Deoba je podela obima optijih pojmova, rodova na posebnije pojmove, vrste.38. Sud - misaoni oblik kojim se tvrdi izvesna veza dva ili vie pojma. 39. Iskaz - jeziki izraz suda, reenica kojom se tvrdi neto to moe biti istinito ili lano.40. Predikativni sudovi - sastav ovih sudova moe se izraziti formulom "S je P.41. Relacioni sudovi - sastav ovih sudova moe se izraziti formulom "Pojmovi A,B,... nalaze se u odnosu R." gde su R relacije, odnosi medju pojmovima (prostorni, vremenski, rodbinski).42. ZAKLJUIVANJE - dovoenje u vezu sudova tako da se iz jednog ili vie prethodnih sudova premisa izvede jedan nov sud zakljuak.43. VRSTE ZAKLJUIVANJA - neposredno (intuicija i opozicija putem logikog kvadrata) i posredno (analogija, induktivno i deduktivno).44. Neposredno zakljuivanje imamo kada do zakljuka dolazimo neposredno iz jedne premise.45. Posredno zakljuivanje imamo kada su potrebne dve premise da bi se jedni pojmovi povezali s drugim, posredstvom treih koji u zakljuku isezavaju.46. ANALOGIJA Izvesti jedan zakljuak po analogiji znai zakljuiti na osnovu toga to su neka dva predmeta ili vrste predmeta slini u nekim osobinama da moraju biti slini i u nekoj drugoj osobini.47. Zakljuivanje po indukciji polazi od pojedinanih ili posebnih injenica a u zakljuku utvruje jedan opti sud, na osnovu toga to pojedini lanovi jedne vrste imaju neka opta svojstva, zakljuuje se da i vrsta kao celina ima to svojstvo48. POTPUNA INDUKCIJA - zakljuivanje na osnovu potpunog nabrajanja pojedinanih sluajeva49. NEPOTPUNA INDUKCIJA - na osnovu ispitivanja ogranienog broja sluajeva jedne vrste izvodimo zakljuak koji se odnosi na vrstu kao celinu50. INDUKCIJA PROSTIM NABRAJANJEM - navoenje izvesnog broja sluajeva neke vrste pojava koji imaju opte svojstvo, pa se na osnovu toga zakljuuje da to svojstvo imaju svi sluajevi te vrste.51. INDUKCIJA ELIMINACIJOM - odbacivanju zakljuaka s kojima se opaene injenice ne slau.52. DEDUKCIJA polazi od optih stavova i tvrdi da ono to vai uopte vai i u posebnom sluaju.53. Silogizam specijalna forma dedukcije koja se sastoji iz tri predikativna suda i tri termina i moe da gradi 4 figure u zavisnosti od poloaja srednjeg termina.54. Zakljuivanje a fortiori s najjaim razlogom bavi se ostalim tranzitivnim odnosima (A=B B=C Dakle, A=C).55. Implikativni zakljuak zasniva se na logikim osobinama odnosa uslovljavanja. Dve osnovne figure su modus ponens (iz tvrenja uslova zakljuuje opravdanost tvrenja posledice) i modus tolens(odrie se posledica, pa iz toga sledi da se mora odrei i uslov).56. Polisilogizam je lanac dva ili vie obina kategorika silogizma koji su meusobno tako povezani da zakljuak jednoga predstavlja premisu drugog.57. SKRAENO DEDUKTIVNO ZAKLJUIVANJE isputamo premisu ili zakljuak koji se podrazumeva.58. Dokazivanje radnja kojom se utvruje istinitost jednog suda. Teza sud iju istinitost treba dokazati. Razlozi sudovi koji dokazuju tezu.59. VRSTE DOKAZA Racionalni dokaz je dobijen putem miljenja. Empirijski dokaz je dobijen putem proveravanja u iskustvu. Direktan dokaz neposredno se dokazuje teza. Indirektan dokaz istinitost teze se dokazuje utvrivanjem lanosti antiteze (suprotnog tvrenja).60. Opovrgavanje - radnja kojom se utvruje lanost jednog suda.61. SOFIZMI I PARALOGIZMI zakljuci i dokazi koji prividno izgledaju tani ali su u stvari lani. Sofizmi su svesne i namerne logike greke sraunate na to da neupuenog ubede u istinitost jednog lanog suda. Paralogizmi su nenamerne logike greke. 1