Logika politike scene Srbije (zbornik sa Dvogled2)Logika belih listiaLogika kritiara belih listiaLogika lustracije, neoliberalizam i teritorijeNeoliberalna logikaPotezi na politikoj sceni SrbijeLeva i desna kritika neoliberalizmaNeoliberalizam za ljudskim licem i levi neoliberalizamTrite i zajedniki fondLogika politike scene Srbije

Logika belih listiaPoto nema smisla objanjavati, hajde da crtamo. Koja je logika belih listia?

Pod belim listiima (BL) emo ovde podrazumevati grupu iji lanovi su odbili da glasaju za postojee stranke, bilo precrtavanjem listia na izborima 2012, bilo apstinencijom ili precrtavanjem na prolim izborima.

ta je bila njihova logika?

Oni su smatrali da, u odnosu na kriterijum K, ne moe da se glasa za postojee stranke.

To ne znai da su sve stranke iste, nego da su iste po tome da ne prolaze kriterijum K.

Na ovaj nain, beli listii pokuali su da osnae kriterijum K.

Kritiari belih listia (KBL) smatrali su da se mora izabrati izmeu opcija A i B, i to uglavnom zato to je opcija A potpuno neprihvatljiva (o tvrdnji da se u demokratiji mora izabrati izmeu A i B govorili smo ovde). Njihov kriterijum je nii od kriterijuma belih listia, jer kod kritiara kriterijum prolazi grupa B, dok kod belih listia kriterijum ne prolaze ni A ni B.

Ko je od ove dve grupe vie doprinosio drutvu?

BL trae da se potuje vii kriterijum, KBL da se potuje nii kriterijum.

Da li e drutvo biti bolje ako se potuje vii ili nii kriterijum? Verovatno e biti bolje ako se potuje vii kriterijum.

Sada argument moe da bude: dobro, dok ste se borili za vii kriterijum, opcija A je pobedila B, iako je u nekom smislu (ako se taj smisao tie Lustracijskog uma (LU) to je onda posebna bitna tema) gora od B (iako su obe ispod kriterijuma).

Odgovor: da, to je mogua cena zalaganja za vii kriterijum. Meutim, posle nekog vremena zalaganje za vii kriterijum je imperativ.

Na to KBL odgovaraju da im je opcija BL detinjasta, besmislena, i TO je u stvari glavni argument u korist opcije belih listia: zalaganje za vii kriterijum ne moe biti besmisleno. Moe biti odbaeno: Srbija je nesposobna za bilo kakav vii kriterijum itd., ali ne moe biti besmisleno.

U tom smislu, svako zalaganje za vii kriterijum je filozofija ili logika belih listia.

I posle izbora.

Logika kritiara belih listiaOpisali smo logiku belih listia u prolom lanku, meutim, ne manje vana je i logika kritiara belih listia. Razlika je poznata: kritiari belih listia zalagali su se za obavezno glasanje za manjezlo.

Drugim reima, za njih su SPS i SNS stranke za koje se ne sme glasati i u vezi kojih sve treba uiniti da ne budu na vlasti, pa treba glasati protiv njih, ma ko da je na drugoj strani.

Nedavno je ova logika dobila dobru ilustraciju u intervjuu koji je dao Dejan Ili za RSE. On tu protestvuje protiv izjave Vesne Pusi da Nikoli i Vui nisu odgovorni za zloine, reima kako je nije sramota. Odnosno, Vui i Nikoli su odgovorni za zloine i zbog toga ne treba glasati za njih, treba glasati za bilo koga ko nije odgovoran za zloine i treba se zalagati da pomenuti odgovaraju za zloine, odnosno, za lustraciju.

Po kritiarima belih listia je, dakle, glavni politiki zadatak zalagati se za lustraciju funkcionera SPS i SNS iz devedesetih.

Ovde je dobro dati jednu napomenu. Dananji kritiari belih listia na izborima 2014. mogu biti i beli listii sa izbora 2012. Ali, oigledno je da postoje dve dvrste belih listia u tom smislu. Prvi

beli listii, o kojima smo govorili proli put, nisu glasali ni za jednu stranku jer sve ne prelaze odreeni kriterijum, iako su odustali od programa lustracije (ili nikad nisu bili za nju). Drugi beli listii su zadrali program lustracije, ali nisu hteli da glasaju ni za DS ili LDP, upravo da ih opomenu da su odustali od lustracije. Ova razlika se ogleda u protestu zbog pomirenja DS i SPS iz prole vlade. Dve godine kasnije, ovi drugi beli listii zakljuili su da, iako opomena nije urodila plodom, ipak je opasnost od SNS tako velika da treba odustati od kanjavanja DS ili LDP i da treba glasati protivVuia, odnosno za DS. Neki su iako su u principu u ovoj grupi, odluili da i dalje protestvuju.

Dakle, na problem nisu samo stranke DS i LDP koje nisu zadovoljavajue, ve je problem i to to se ne slaemo oko toga kakve bi one trebalo da budu. Dosta uticajan deo javnosti smatra da bi one bile uspenije i da bi povratile kredibilitet kada bi se postavile otrije prema vlasti, sledei u krajnjoj liniji logiku lustracije. Drugi deo javnosti, koji je po mom miljenju zastupljenijimeu samim biraima, a redak meu onima koji govore javno, smatra da bi DS i ostali mogli da povrate podrku jedino ako bi promenili staru agendu, zaboravili na lustraciju i pokazali se boljimod SNS i SPS na sada aktuelnim temama.

Ko je u pravu? Da malo analiziramo.

Dakle, kritiari belih listia (KBL) zalau se da se i dalje insistira nalustraciji, SNS i SPS su odgovorni za zloine itd.

Po meni, ov strategija ima tri mane. Najpre, lustracija vie nije verovatna, ak je pre godinu dana istekao i desetogodinji rok da se ona primeni, a da nije primenjena nijednom, iako su u toku tih 10 godina vladale post5oktobarske stranke. Drugo, pitanje je da li bi skoro 20 godina kasnije bilo i ispravno bilo kakvo suenje ili pravno sankcionisanje aktera iz devedesetih o kojima se sada radi.To su politiari kojima se zamera da su bili u strankama, da su morali znati itd, ali teko da bi to moglo da se prevede u neke

pravne norme. Njihova kazna je 12-godinja apstinencija od zvanine vlasti i moralni problem koji imaju i sada. Tree, lustracijaje sada potpuno izvan fokusa graana. To se naravno vidi i po rezultatima poslednijh izbora. 4/5 parlamenta ine stranke ije bi elnike, po kritiarima belih listia, trebalo lustrirati.

Dakle, opozicija, koja skoro nestaje, ima dve mogunosti:

1) Ili e posluati KBL, koji su glasali za njih, i jo vie insistirati na lustraciji elnika SNS i SPS.

2) Ili e posluati BL (apstinente), koji nisu glasali za njih na poslednjim i pretposlednjim izborima, a koji kau da treba na sada aktuelnijim temama da pokau da su bolji od SNS i SPS.

Mogue je to i kombinovati, ali je to teko, to su dosta suprotstavljene logike. Na poslednjim izborima, DS je napravila koaliciju sa Novom strankom, koja je imala otar kurs, blizak lustracijskom, ali nekog velikog rezultata nije bilo.

Pa ipak, i ta odluka pokazuje koliko je lustracijska logika jo uvek uticajna. Mogue je, naravno, na njoj insistirati do kraja (uprkos Vesni Pusi), ali se isto tako moe dogoditi da sadanja opozicija sa tom logikom i nestane

Druga mogunost je da okrenu list i probaju neto drugo. Moj predlog je da moda najzad naue ta je taj neoliberalizam. To jesada aktuelno.

Logika lustracije, neoliberalizam i teritorijeRanije smo utvrdili da je u centru logike kritiara belih listia lustracija. Logika lustracije se takoe moe izraziti jednostavnom formulom:

Individulna krivica (IK) Kolektivna krivica (KK)

IK KK

Dakle, lustracijski um iz injenice individualne krivice izvlai zakljuak o kolektivnoj krivici zajednice zloinaca, obino neke grupe, partije ili nacije. Ova logika se ne moe opravdati, poto prebacuje krivicu na sve pripadnike zajednice pod ovim ili onim izgovorom. Ovo ne treba meati sa odgovornou za moralni poredak koja je zaista na svakom lanu zajednice, ali se iz ove odgovornosti ne moe izvesti krivica.

Naravno, logika lustracije moe biti usvojena iz razliitih motiva (recimo nezadovoljstva nepravdom, nekanjavanjem individualnih zloina itd), ali zbog toga nije manje pogrena. Ono to je ovde vano je da logika lustracije ima efekte koji mogu imati direktne i upotrebljive politike posledice.

Budui da se logikom lustracije krivica prebacuje na kolektive, ime se konstituie kolektivni zloin, ovaj zloin i krivica vezana za njega mogu posluiti za politiku diskvalifikaciju grupe o kojj se radi. Taj postupak bi se mogao nazvati zloinizacija. Cilj zloinizacije je da grupa koja je njen predmet izgubi politika prava u korist nekog drugog. Zloinizacija ne znai da se zloini nisu dogodili, meutim, individualna krivica za zloine ne povlai eljene politike koristi. Jedino kolektivna diskvalifikacija to ini.

Postupak zloinizacije je pravilo u propagandi koja prati politike sukobe. Na primer, jedna kontinuirana zloinizacija uspeno je izvedena, a i jo se izvodi, preko izjednaavanja socijalistike idejesa zloinima partizana ili Staljinovim logorima. Slino je i danas na primer, poreenje Putina sa Hitlerom je isti postupak, iji je cilj da se ospore akcije jedne strane u politikom sporu, odnosno, da se jednoj strani u teritorijalnom sporu da prednost.

U dnevnoj politici je isto. Optuba da su SPS i SNS zloinake stranke, to je u Srbiji glavni izraz lustracijske logike, dugo godinaje bila jedna od kljunih osnova legitimacije novih vlasti. I kritiari belih listia, tretirajui ove stranke kao apsolutno zlo, u stvari se

dre istog postupka. S druge strane, hapenjima i kampanjom u tabloidima, nove vlasti pokuavaju da post5oktobarske stranke izjednae sa lopovlukom i korupcijom, po istom propagandnom modelu.

Zloinizacija, dakle, uvek ima za cilj omoguavanje nekom drugomda uradi isto ono zbog ega inkriminie svog oponenta: zloini socijalizma slue neoliberalnoj revoluciji i pravdanju intervencija po svetu, korupcija opozicije omoguava apsolutnu autoritarnu novu vlast, zahtev za lustracijom titi sadanju opoziciju od kritike i proizvodi zahtev da se obavezno glasa za njih itd.

Kolektivna krivica uvek slui neijoj samovolji. Leve stranke, ako postoje, su pod stigmom zloina komunizma, to rezultuje zahtevom da se izleimo od socijalistikog samoupravljanja, a suprotna strana u nekom teritorijalnom sporu po pravilo je identifikovana sa zloinom. Spojeni sudovi ove logike razlog su zato ideoloki sporovi ne jenjavaju sa vremenom, jer je uvek potrebno sebi omoguiti samovolju, a sve druge diskvalifikovati. ak i pria parazitskom sistemu sledi istu logiku.

Logika lustracije, koja sledi poznatu plemensku logiku u kojoj se pominju i krave, sasvim se uklapa u osnovnu logiku negacije postojanja univerzalnih vrednosti (to je neoliberalna logika u irem smislu).

Ako se isprate sve njene varijacije, logika lustracije zauzima ogroman deo naeg javnog govora i osnova je veine politikih kampanja.

Neoliberalna logikaZanimljivo je da se neoliberalizam, koji je esto oznaen kao pojam koji je nejasan, zasniva na logici koja ima samo jedan lan: Ako je neto javno treba da bude privatno. Dakle,

J P

Nije teko proveriti da li neoliberalna logika kod nas postoji. Reforme o kojima se sada govori sastoje se od sleenja ove logike:

Vui: Kresanje javnog sektora, agresivno jaanje privatnog (naslov iz novina)

Javna preduzea treba privatizovati, skoro sva, a ne PUTINIZOVATI. tvit lidera NS Zorana ivkovia.

Prednost jaanju privatnog sektora (naslov u Politici)

Ova logika se predstavlja kao samorazumljiva. To su, navodno, reforme oko kojih postoji konsenzus, koje ekamo 25 godina i koje predstavljaju izleenje od socijalistikog samoupravljanja.

U stvari, ova logika je pogrena. Glavni razlog za to je u injenici da su neke stvari u dravi strukturni monopoli (pa je nemogue obezbediti konkurenciju) ili predstavljaju neizbene i korisne socijalne funkcije drave (pa se ne mogu uvek naplaivati) ili ne mogu biti zaista privatne jer predstavljaju infrastrukturu koju koriste svi (pa se sa njima ne moe slobodno raspolagati) itd.

Takoe, sasvim je netano da najrazvijenije zemlje slede ovu logiku. Na primer, Finska ima samo dravno kolstvo (najbolje u svetu), Norveka ima dravnu telefoniju i naftnu industriju itd.

Vaenje neoliberalne logike kod nas se obezbeuje monopolom u medijima (koji svi plasiraju skoro iskljuivo neoliberalnu logiku) i klasinim propagandnim sredstvima (na primer, strahom od bankrota ili obeanjem bolje budunosti ili falsifikovanjem stvarnosti (tu spada esto ponavljana reenica da privatni sektor finansira javni).

Supremacija neoliberalne logike u naoj javnosti i u programima politikih stranaka je oigledna. Kao to se vidi iz gornjih primera,

neoliberalnu logiku dele i vlast i opozicija i javnost u dominantnim medijima.

Alternativna logika neoliberalnoj je na marginama.

Potezi u domaoj politikoj igriNaa trenutna politika igra igra se pomou samo 5 poteza.

Poto smo obradili glavne oblike logike u naoj politici, moemo daod njih sastavimo kompletnu emu.

U naoj politici ima svega nekoliko poteza koje igrai igraju, a koji odgovaraju respektivnim logikama: neoliberalnoj logici (NL) i lustracijskoj logici (LL u dve varijante vezane za zloine i za korupciju). Osim ove tri logike, tu je i sve manje zastupljena nacionalistika logika (NcL) i na marginama kritika prethodnih nedemokratskih logika. (LBL logika belih listia).

itava politika igra igra se samo na osnovu 5 poteza:

1) Vi ste lopovi, mi smo poteni (trenutna varijanta (kontra)lustracijske logike, koja obezbeuje samovolju novouspostavljene aspolutne vlasti)

2) Vi ste zloinci, mi smo pristojni (klasina lustracijska logika)3) Vi ste paraziti, mi radimo (neoliberalna logika privatizacije,

bolnih rezova itd.)I mimo ovih, jedan sve manje zastupljeni potez:

4) Vi ste izdajnici, mi smo Srbi (nacionalistika logika)I jedini demokratski potez:

5) Vi se ne bavite javnim interesom, niste zasluili glas (potez belih listia)

Prva tri poteza ispunjavaju skoro celi politiki prostor. Politika budueg premijera je, na primer, spoj poteza 1 i poteza 3, ak uz koketiranje sa potezom vi ste zloinci, makar preko istraga Miloevievih zloina koje se stalno najavljuju. Tabloidi slue da naglase potez 1: Vi (DS, SPS i drugi) ste lopovi.

Opozicioni mediji, kojih je sve manje, kao i sama opozicija (DS), jouvek igraju prevashodno potez 2: Vi ste zloinci, sa sve manje uspeha.

Zanimljivo je da, iako je ideja o kraju nacionalizma kao dominantne ideologije u Srbiji bila osporavana, nacionalistika logika danas tavori na marginama. Nacionalistike stranke (DSS, Dveri, SRS) nisu ule u parlament i mada se nacionalistika logika jo uvek u razblaenom obliku provlai kroz javni govor glavni igrai vie uopte ne koriste osnovni nacionalistiki potez Vi ste izdajnici. Dodue, snaga sa kojom je nekada taj potez koriten umnogome je odgovorna za intenzitet dananje poruke Vi ste lopovi.

Meutim, sve je to manje vano. Danas su na dnevnom redu reforme, odnosno izleenje od socijalistikog samoupravljanja ili od parazitskog sistema zavisno od toga ko govori.

Sva etiri glavna nedemokratska poteza u stvari su jedan potez ija je osnovna crta omoguavanje neije samovolje (nacionalista, kapitala, apsolutne vlasti, demokrata) i neutralisanje drugih iz politikog prostora.

Postoji i peti, ovog puta zaista demokratski, potez, koji je, naravno, takoe na margini, ali ipak vri neki uticaj. To je potez koji su preduzeli beli listii u svim svojim formama: Vi ste nedemokrate, ne titite interese graana, odnosno, javno dobro, sa dodatnim potezom neglasanja za stranke koje ne ponude dovoljno reenja u javnom interesu.

Politika klasa unisono je ovaj potez ocenila kao besmislen.

Ideelno, idealno i realnoU nastavku prie o logici na domaoj politikoj sceni sada emo obraditi pojmove ide/e/alnog i realnog. Logika u kojoj vanu ulogu igraju ovi pojmovi na neki nain je jo manje svesna od logika koje

smo ve obradili. Ipak, ova logika vri jednako znaajan uticaj na politiku i drutvo. Ona predstavlja nain na koji mislimo, a da o tome skoro nikada ne razmiljamo.

Nego da se bacimo na pojmove. Prvi par pojmova je ideelno i realno. U najkraem, ovde se radi o opoziciji izmeu onoga to postoji u govoru ili ideji i onoga to postoji u realnosti, izvan govora. Na primer, kada kaem Ja nikada ne pijem to je jedan iskaz koji opisuje jednu moguu realnost. U realnosti ja zaista mogu da ne pijem uopte, da pijem ponekad ili da budem pijanac. Ta ista razlika postoji i na nivou onoga to smatramo da je dobro raditi ili da treba raditi. Na primer, mogu da kaem Treba piti jednu au vina, uz ruak i onda da to inim ili ne inim.

To je dakle, razlika, IDEELNO REALNO. Poto je ona jednostavna, ve vidim da bi neko mogao da protestvuje: ta e nam onda IDEELNO, teorija i ideje, dovoljno je da radimo to to bi priali, Hajde da radimo, a ne da priamo! itd. Meutim, ideelno je veoma vano i bez njega ne moe skoro nita samo da se radi.

Tri su razloga za to:

1) Neke stvari nisu jednostavne kao piti vino uz ruak, potrebno je objasniti kako i ta da se radi (nauke postoje zbog ove okolnosti)

2) Osim toga, postoji potreba da vie ljudi deli iste ideje ako sarauju na nekom poslu (to je razlog zato treba i govoriti, ane samo znati ak i komplikovane ideje)

3) I najzad, ako vie ljudi neto radi, oni se moraju dogovoriti koja ideja e biti ostvarena, poto vie ljudi po pravilu ima vie ideja.

Sada je znaaj razlike IDEELNO REALNO ve malo jasniji. Oni koji imaju neto protiv teorije, zapravo: 1) smatraju da je sve jednostavno 2) da ljudi ne moraju znati na osnovu kojih ideja rade i 3) da se pitanje izbora ta da se radi, moe reiti na neki drugi nain, osim raspravom izmeu slobodnih ljudi.

Drugim reima, protivnici teorije su obino protiv inteligencije,transparentnosti i slobode, odnosno, dosta su autoritarno usmereni. Sada smo ve blie naoj realnosti. Problem naeg drutva je upravo to to je njegova politika kultura antiintelektualna, tolerie netransparentne poslove vlasti i autoritarna.

Dakle, ideje, misli, govor su vani. Vano je i ta kaete da ete raditi, a ne samo ta radite. Vano je i raspravljati o tome to treba da se radi, a ne samo raditi. Na antiintelektualizam i autoritarnost ima i svoj jeziki izraz u pomenutoj ironiji prema teoriji i posebno prema filozofiji. Nemoj da filozofira, precizanje izraz naih problema.

Jednom kada se ustanovi kultura neprijateljstva prema teoriji, treba pronai i neku osobinu teorije koja je diskvalifikuje i kod nas se to najee ini izjednaavanjem teorije i ideala IDEJA i IDEALA. Navodno, teoretiari se bave idealima, pri emu se podrazumeva da je svaki IDEAL praen nedostacima. On je najee prikazan kao nemogu, povezan sa eljama predlagaa i nepraktian (nepovezan sa tekoama koje su povezane sa njegovom realizacijom). Uz sve to, pretpostavlja se da teoretiar-idealista govori ono to svi zanju da treba, ali to treba i uraditi, a tu su prave tekoe. Ovim se ponovo dolazi do onoga od ega se i krenulo. Teorija je suvina svi znaju ta treba,jedino niko nee ili ne moe.

Ovi nedostaci koji navodno prate svaku teoriju lako se mogu izbei. IDEAL bi naprosto mogla biti ona teorija, onaj opis stanja i namera, koji se smatra najboljom, pa prema tome i ostvarivom, realnom i praktinom. Meutim, ova redefinicija pojma IDEAL, kojabi ga skoro sasvim pribliila pojmu IDEELNO, koji smo opisali ranije, skoro se nikada ne preduzima. Razlog tome moe biti samou tome da bi se na ovaj nain TEORIJA kojoj je ve namenjena

uloga neeg suvinog i problematinog, prebacila u domen korisnog i neophodnog, a to nam ne dozvoljava naa antiintelektualna, autoritarna i netransparentna politika kultura.

Teoriju i javnost ne volimo i zbog navika koje nas odvraaju od javnog iznoenja stavova da se ne bi zamerali vlastima ili zbog injenice da javni stavovi u principu obavezuju, pa se ne mogu bezposledica menjati itd.

No dobro, kakve veze ova apstraktna struktura IDEJA IDEAL REALNOST ima sa konkretnom politikom? Nije valjda da naa politika zavisi od ovakvih struktura, a da nije prosto racionalna praktina delatnost, u kojoj svi racionalno odluuju na osnovu realnih razloga, jedino izbegavaju da nas o tome obaveste? Poto je na ovaj nain opisana autoritarna politika kultura, ona mora imati veze sa svim naim poslovima.

Ako teorija nije bitna, ve samo praksa, ako se podrazumeva da svi znamo ta treba, samo to treba uraditi, onda e vaea nemuta teorija biti samo jedna. ak i ako ih je vie, one mogu biti sam mnotvo nepraktinih idiosinkratinih ideja, nevanih u odnosu na praksu koja e ih ionako izmeniti. Kakav bi mogao da bude oblik politikih rasprava u takvom drutvu?

Moemo ovu opteprihvaenu nemutu teoriju oznaiti sa I (od ideja ili ideal), aktere koji je zastupaju sa H (od homo ovek) a saR bi oznaili izglede njene realizacije. ema (1) bi bila ova:

H I

R

Poto vaeu, nemutu, IDEJU podravaju svi, jedini nain za sticanje prednosti u odnosu na konkurentne nije neka drugaija ideja, nego neka vrsta ad hominem argumenata: ideja je dobra,

ali vi niste oni koji treba da je sprovode ili ideja je dobra, ali je vi ne mislite sprovesti. U proloj kampanji argumentacija je imala upravo ovaj oblik: Birajmo original, a ne kopiju, ne smemo glasati za stranke devedesetih, oni nas vraaju u devedesete itd. Druga linija argumentacije je: Oni samo priaju o reformama, a nee ih sprovesti. Same reforme, nisu skoro nikada ni razraene, ni diskutovane, potpuno u skladu sa osnovnom emom neprijateljstva prema teorijskim pitanjima.

To znai da trenutna Neoliberalna teorija (NT) kojom se opravdavaju planovi u politici, nije teorija u pravom smislu: to je skup tvrdnji od koji su neke prihvatljive, a neke potpuno manipulativne i obmanjujue, a da se i jedne i druge ponavljaju u javnosti samo kao izgovori i opravdanja u iju se validnost skoro nikada ne ulazi.

Nama je autoritarna politika kultura vei problem i od same neoliberalne teorije koja trenutno dominira u toj autoritarnoj kulturi. Ta autoritarna kultura i tu teoriju ini samo praznom ljuturom, koja nije puno vie od izgovora. Znak razbijanja ove kulture bie jedino rehabilitacija upravo teorije, a nita se ne initee od toga. ema (2) bi onda mogla da bude:

I1 I2 H1 H2

R

I1 i I2 su alternativne Ideje, a postojanje alternativnih ideja otvara mogunost da realnost doe do izraaja, kao deo argumentacije koja se pojavljuje u takmienju tih ideja.

Videemo, trenutno imamo jednu ideju (NT) i emu 1. Odnosno, pravog IDEELNOG ni nemamo. to je daleko od IDEALNOG. A REALNO NAM JE U SKLADU SA TIM.

A, kao to neko ree, nema praktinije stvari od dobre teorije.

Leva i desna kritika neoliberalizmaVe smo rekli da neoliberalna logika ima samo jedan stav: Ono to je javno treba da bude privatno:

J P.

Meutim, kritika ovog stava ne mora slediti jedinstvenu logiku.

Desnoj kritici neoliberalizma smeta to je neoliberalizam doktrina koja dolazi sa Zapada i to su kupci javni preduzea stranci. Zbog toga neolioberalizam moe imati negativnu konotaciju ak i na desnici. Kada se bolje pogleda, vidi se, meutim, da desnica nemanita protiv relacije J P, samo ukoliko kupci nisu stranci. Desnica je uopte orijentisana na privatno vlasnitvo i sa neoliberalizmom deli sve stavove o uasnoj dravnoj svojini, negativan stav prema levici uopte (Jugoslaviji, partizanima, Titu itd.).

Ukratko, nacionalistika kritika neoliberalizma nema nita protiv njegove logike, nego protiv naglaavanja njegovog porekla i protivstranaca. Oni se zapravo ale to stranci nisu iskljueni. Meutim, ak i opozicija nae-strano ukazuje da je nacionalizam partikularsitika doktrinan koja je potpuno u skladu sa irom neoliberalnom logikom. Nacionalizam i neoliberalizam su deo iste ire logike.

I sa leve strane su mogue razliite vrste kritike. Moete kritikovatineoliberalni kapitalizam u ime tzv. realnog socijalizma (povratka na staro). Tu na neki nain pristajete na jedan od trikova neoliberala koji kau da postoje samo te dve opcije, samo sada suprotno od njih gledate na taj izbor.

Opet, moete kritikovati sadanje stanje, koje ne elite da zovete neoliberalnim, jer neoliberalizam nema nikakve veze sa sadanjim stanjem. Onda sadanje stanje (realni

neoliberalizam) kritikujete u ime idealnog. esto se za sadanje stanje optuuje nacionalizam, ratovi i burazerska ekonomija kojaje nastala u tom kontekstu. Ova kritika pati o nemogunosti da se sagledaju mane neoliberalizma kao teorije, a ne samo mane sadanjeg stanja.

Mogua je i jedna drugaija leva kritika neoliberalizma. Ona je leva po tome to se zalae za vie zajednikih stvari i univerzalne vrednosti, pa je po tome levlja od neoliberala. Ali, ona ne pretpostavlja da je realni socijalizam alternativa, nego da je reenje u nekoj vrsti meavine privatnog i javnog u srazmeri koja prati logiku univerzalnog i partikularnog. Ovu srazmeru treba tek pronai.

Dakle, 1 desna i 3 leve kritike. Poslednja se ini najproduktivnija i najrea.

Tu su i dve dodatne kritike, koje su neodreene u pogledu desnog ilevog, ali o njima u sledeem postu.

Neoliberalizam sa ljudskim licem i levi neoliberalizamOsim prethodno opisanih vrsta kritike neoliberalizma, postoje kod nas postoje jo dve koje igraju zapaenu ulogu u javnosti. Ove dvekritike su na neki nain insajderske, jer doteruju neoliberalizam sa izvesnom dozom neodreenosti po pitanju da li ele da budu identifikovane sa njim.

Kod nas ih simbolizuju Aleksandar Vui i Saa Radulovi (Duan Pavlovi i drugi).

Zvanina varijanta neoliberalizma je tzv. Neoliberalizam sa ljudskim licem. Oni smatraju da je neoliberalizam najzdraviji sistem, ali da se u naim uslovima mora brinuti za ljude koji e njime (privremeno) biti pogoeni. Ovoj varijanti pribegavaju ljudi koji su realni u tom smislu da bi voleli da se mehaniki priklone

novom sistemu, ali da imaju i razlog da njegove norme ne potuju.Za njih je karakteritina ambivalencija Mi bismo, ali ne moemo.

Druga insajderska kritika je pomenuti levi neoliberalizam. Zastupnici ovogo stava vole da kau neoliberalizam nije reenje,u smislu da je loe ostaviti da sve odnose uredi trite, pa zato tritu dodaju levu komponentu, univerzalnu zdravstvenu zatitu, na primer. Problem sa ovom kritikom to je deo koji je ostavljen tritu takav da je sve uraeno sasvim na neoliberalni nain ( i dalje se ne vide unutranja ogranienja privatnog vlasnitva).

U neku ruku, obe kritike su neoliberalne u sutini, ali dodaju element ljudskog lica. Jedan kroz neodreeni drugi princip koji dozvoljava oportunistiko ublaavanje neoliberalnih mera, a drugi kroz ugraivanje levog principa u ideal koji bi onda dosledno bio primenjen.

Ova razlika odgovora razlici izmeu realnih i idealnih neoliberala okojoj smo govorili ranije. Realni su spremni da ad hoc odlau reforme, a idealni bi ih odmah primenili prema planu.

Kritika neoliberalizma dakle ima ove oblike:

Neoliberalizam sa ljudskim licem

Levi neoliberalizam

Nacionalistikakritika

Socijalistika kritika

Kritika burazerske ekonomije koja nema veze sa samim neoliberalizmom

Kritika u ime meavine privatnog i javnog vlasnitva

Samo poslednja negira sam princip neoliberalizma.

Trite i zajedniki fond

Ekonomija svake drave sastoji se iz dva dela: dela koji pripada tritu i zajednikog fonda (budeta) iz koga se finansiraju stvari koji su zajednike i neophodne svima.Mi smo poslednje godine potroili na to da osporavamo potrebu zazajednikim fondom (uasna dravna svojina, zadnji socijalizam,alajbegova slama itd) umesto da se zapitamo ta treba da se finansira iz zajednikog fonda, a ta ne.Iz zajednikog fonda bi trebalo da finansiramo sve stvari koje ne elimo da budu privatne bilo zato to ih svi koristimo (putevi, vodovodi, gradski prevoz) bilo zato to ne mogu imati konkurenciju (administracija, sudovi, opet vodovodi, elektromrea)bilo zato to tako hoemo (delovi Telekoma, na primer), ili to hoemo zbog napretka drutva (obrazovanje), demokratije (deo medija) ili zbog solidarnosti (zdravstvo).Dakle, ove stvari finansiramo iz zajednikog fonda zato to ne elimo da budu na tritu. Kad se bolje pogleda sve dobro ureenedrave imaju ovaj deo ekonomije. Ono to se finansira iz budeta obino nije privatno, takoe i ono to koriste svi (strukturni monopol) obino nije privatno.Naravno, postoje i drave, kao naa, u kojoj je popularna pria da je dravno vlasnitvo nuno neefikasno i u kojoj je popularna teorija da je zajedniki fond partijski plen. Tu teoriju stranci i kapital naravno podravaju: dakle, vi kaete da ste nesposobni da rukovodite zajednikim vaim stvarima, i mislite da je dobro date stvari budu na tritu. Pa, dobro, evo mi emo kupiti te strukturne monopole pa emo se ve snaiU konceptu zajednikog fonda, ne pojavljuju se subvencije ukoliko pojam subvencije podrazumeva da se neto pomae dok ne izae na trite ili zato to je nesposobno da bude na tritu. Iz zajednikog fonda se finansiraju stvari koje ne elimo da budu na tritu.Na primer, Blic moe da bude privatna novina i na tritu zato jer na kiosku ima mesta za 20 dnevnih novina (recimo), a vodovod ne

bi trebalo da bude na tritu zato to se bez njega ne moe i zato to u kupatilu nema mesta za 20 slavina (ili?).Kad imate jasnu svest o zajednikim stvarima, onda se u vezi sa njima ne postavlja pitanje dravnog monopola i konkurencije. Privatne stvari moraju da postoje na tritu koje se odvija mimo ovih zajednikih stvari. Kod nas vlada druga logika: stalno ujemo kako dravni mediji, na primer, stavljaju druge medije u neravnopravan poloaj, ili da dravni Telekom naruava konkurenciju.Ako vam je potrebna jasna ilustracija: Zato ne postoji konkurencija meu sudovima ili meu administracijama u jednoj dravi? Pa da idemo kod onog sudije koji presuuje u nau korist i one adminstracije koja je jeftinija?Ps.Kapital je naao reenje za ovu zagonetku. uli ste da je njegova prednost to to moe da bira izmeu raznih zemalja ba po vim kriterijumima. Jedino vi, u principu, ne moete.

Logika politike scene SrbijePotezi u politikoj igri uvek su povezani sa nekom logikom, bilo da se u logici trai opravdanje za njih ili su stvarno posledica neke logike. Logika je, pak, deo nekog znanja, a budui da je znanje ogranieno, mogue je skicirati logiku koja postoji na nekoj politikoj sceni. Ona e odraavati ukupnu politiku prirodu i kulturu nekog podneblja, u ovom sluaju, Srbije.

Politika logika se u principu moe podeliti na nedemokratsku (onukoje je u nekom partikularnom interesu) i demokratsku, odnosno, onu koja se zasniva na nekim univerzalnim (demokratskim) vrednostima. Na alost, kod nas preovlauje nedemokratska logika u raznim varijantama. Razlozi za to su i u ekonomskom sistemu i u autoritarnoj politikoj kulturi. Ba zbog toga, krenuemo od jedne logike koja je pokuala da prodrma ustaljena

pravila u politici logike belih listia. Ova logika suprotstavljala se i negirala preovlauju nedemokratsku logiku na sceni logiku lustracije (diskvalifikovanja drugih iz politkog polja).

Logika belih listia

Logika belih listia deo je slabanog (po broju) sloja demokratske javnosti. Smisao ove logike je pokuaj da se negira logika lustracije, odnosno, postupak kojim se politka prednost stie diskvalifikovanjem protivnika. Beli listii pojavili su se onda kada jepostalo jasno da se strahom od devedesetih (izjednaavanjem SPSi SNS sa zloinima devedesetih) titi nedemokratski poredak koji se ogledao u kontroli medija, korupciji i neoliberalnoj ekonomiji. Belim listiima se pripisuje veliki deo odgovornosti za promenu vlasti 2012. godine, ali istina je u stvari da je kudikamo vei deo birakog tela od onog na koji je mogla uticati javnost koja se zalagala za ovu opciju (ako je uticala na bilo koga) uskratio podrku tadanjoj vladi i predsedniku. Logika belih listia pokuavala je da ukupnu logiku politike scene pomeri napred ka veem stepenu demokratinosti politike kulture.

Meutim, ova logika stekla je ve tada vrlo posveene kritiare. Oni su politiku scenu posmatrali kao jo uvek optereenu jednim centralnim pitanjem diskvalifikacijom SPS i SNS zbog devedesetih i otro su se suprotstavljali logici belih listia, sa manjim ili veim (obino manjim) stepenom razumevanja smisla njihovih poteza.

Na izborima 2014. beli listii su kao opcija glatko otpisani, bilo kaopostupak koji bi imao za rezultat vei broj poslanika najjae stranke, bilo kao opcija koju niko ne zastupa. To je jo jednom pokazalo da su demokratski oblici logike u toj meri suprotni dominantnoj autoritarnoj kulturi da u stvari nisu ni prepoznati kao demokratski od veeg dela javnosti.

Ishod izbora iz 2014. i apsolutna pobeda SNS naizgled je dala pravo kritiarima belih listia. Apsolutna pobeda na izborima

zaista je poela da proizvodi efekte apsolutne vlasti (vlasti koja nema nikakvu znaajnu opoziciju). Meutim, ono to je kritiarima promaklo je da je ova apsolutna vlast s jedne strane posledica izborne strategije sadanje opozicije koja se zasnivala na lustracijskoj logici. A sa druge strane, novi apsolutizam koji je stupio na scenu zasniva se na istoj logici politikog poretka iji su temelji uveliko postavljeni za vreme prethodnih vlasti neoliberalnoj logici.

Neoliberalna logika

Neoliberalna logika je idejna osnova za sistem koji je dizajniran da bude u interesu povezanih lica koji imaju politiku ili finasijsku mo. Osnova te logike je logika privatizacije glavne koristi u sistemu izvlae se iz privatizacije javnih resursa, bilo kroz korupciju bilo kroz stvarnu privatizaciju preduzea. Neoliberalna logika je bila na snazi i pre izbora 2012. godine i zanimljivo je da su nove vlasti te izbore dobile na propagandno anti-neoliberalnoj platformi glavna parola je bila parola protiv korupcije kao jedne od glavnih osobina neoliberalnog poretka. Drugi izbori 2014. godine dobijeni su na istoj matrici, s tim da su poruke postale sasvim apstraktne, na primer trebalo je izabrati narodnu vladu, a ne vladu tajkuna. Pa ipak, druga apstraktna poruka najavljivala je bolne reforme to je refren po kome se prepoznaje neoliberalni poredak ve godinama. Sve u svemu, sadanji trenutak predstavlja trijumfalni povratak neoliberalne logike, u tolikoj meri da se sadanja vlada moe smatrati za rekonstrukciju vlade Mirka Cvetkovia. Ona se bavi istim temama (prodaja Telekoma) i jo snanije se zalae za privatizacije i podrku privatnom sektoru od te pretprole vlade.

Moe se rei da je poredak posle kratkih peripetija sa belim listiima i propagandnim anti-neoliberalizmom vratio jo zaotreniji i jai. Sada su neoliberalne mere podrane mogunostima koje ima izvikani voa, apsolutnom veinom jedne stranke u parlamentu i novozadobijenom otrinom za kojom

se otpisuju svi obilici kritike, bilo politikih bilo ekonomskih mera. Nova vlada je rezultat dugogodinjih napora da se bolne reformeuine prihvatljivim.

Epilog

Sadanji poredak je suma efekata ovih logika. Beli listii mogu biti zadovoljni injenicom da nacionalizam vie nije osnova politike nijedne parlementarne stranke. To jo ne znai da nacionalistika logika nije prisutna u javnosti ali ona je svedena na pitanja identiteta i nema efekata na zvaninu politiku. Sistem je stabilanu smislu da je okrenut ekonomiji i da se pitanja teritorijalnih sporova koja su hranila nacionalizam, stavljaju na stranu, to je i bio cilj. S druge strane, ako posmatramo ire efekte pokuaja da se promovie demokratska logika mora se konstatovati relativan neuspeh. Neoliberalna logika je jo uvek apsolutno dominantna. Kao to ne postoje nacionalistike stranke u parlamentu, tako ne postoje ni ne-neoliberalne stranke u parlamentu.

Snaan protest zbog toga to imamo premijera iz devedesetih na vlasti u toliko je zanimljiv jer proputa da vidi dve bitne stvari: taj premijer se praktino odrekao necionalistike logike, ali je jo snanije pojaao logiku sistema koji je ustanovile i simbolizovale vlade koje su mu prethodile.

Kada Vui poruuje medijima idite na trite, kada najavljuje novi Zakon o radu, kada se zalae za privatizaciju Telekom i EPS-a,kada bolne reforme uzima za moto on je nastavlja iste one politike za koju po njemu nikako nije trebalo glasati 2012. godine.

U to ime, iveli!

Dodatak:

Neoliberalne mere vladeOvde smo rekli da neoliberalna logika sledi samo jedan stav: Ono to je javno treba da bude privatno - JP

Sada emo po ovom kriterijumu analizirati najavljene mere vlade:

Prva mera - subvencionisani krediti preko banaka, odnosno najpovoljniji mogui krediti za privatni sektor.

Javni novac e biti iskorien da se pokrije razilika u kamati kreditakoji banke daju privatnom sektoru. To znai da e javni novac ii privatnim bankama i privatnim firmama. Tu, dodue postoji ogranienje da e deo kamate i glavnicu ipak morati vratiti privatne firme, ali ako novac bude iao i preko Fonda za razvoj ili dravnih banaka, onda ni to nee morati biti vraeno, a niko nije rekao da nee ii. Dakle:

J razlike u kamatama na kredite P

"Banke e dati milijardu i dvesta miliona evra subvencionisanih kredita. Dakle najpovoljnijih moguih kredita koji e ii privatnom sektoru u Srbiji

(otkud premijer zna koliko e banke kredita dati?)

Drava e podstai banke sa 60 miliona evra.

Druga mera - svaka kompanija koja ima tri ili etiri zaposlena, ako zaposli jo jednog za njega e platiti svega 30 odsto obaveza, a drava ostalih 70 odsto.

ema je opet ista privatna kompanija koja zaposli novog radnika nee za njega plaati pune doprinose, nego samo 30% doprinosa. Ova mera je na tragu onogo to je ranije predlagao i Saa Radulovi, samo to nije linearna za sve radnike nego samo za novozaposlene. Iako premijer kae da je ova mera fiskalno neutralna i pozitivna ema je opet ista Javni novac e biti iskoriten za plaanje obaveza koje bi inae platitili privatnici. Problem je i ovde verovatno u detaljima. Ma primer, novoformirane firme e lako zaposliti nominalno nove radnike, iako to mogu biti njihovi stari radnici u prethodnim takoe njihovim firmama.

J70% doprinosa na plate za nove radnike P

Trea mera besplatno zemljite Zato emo sada da donesemo odluke da drava ima pravo da daje besplatno zemljite, ali da cena kvadrata bude niska

Javno dravno vlasnitvo davae se besplatno kao graevinsko zemljite za nove stanove, pod uslovom da cena kvadrata bude manja niska. Ovde bi logiki moglo da bude tako da se javno vlasnitvo daje privatnim licima pod uslovom da oni ovaj poklon ne pretvore u dobit. Kako je to mogue niko nije objasnio, odnosnokako e jeftiniji kvadrati uticati na ostalu stanogradnju koja je platila ove dabine, odnosno, kako e se spreiti da se poklon ipakpretoi u dobit ako se cena ovih stanova kasnije izjednai sa cenom na tritu. Formalno gledano opet je isto:

J oprotene dabine za graevinsko zemljite ili samo zemljite P

Kod nas ne postoji visokogradnja, ak ne postoje vie ni firme koje to mogu da rade.

(ovo je zanimljivo: ne postoje firme koje mogu da naprave visoku zgradu? Energoprojekt?

Vlada predvia da finansira preko kredita gradnju 100.000 stambenih jedinica, 10 miliona kvadrata, koji e se prodati na takav nain da e mesena rata za stan biti manja od cene rentiranja)

Ako ovome dodamo i najavljena smanjenja plata u javnoom sektoru i penzija, smanjenje prava zaposlenih kroz novi Zakon o radu imamo kompletnu sliku neoliberalnih mera. Novodno, to su mere za oporavak privrede. Logika je verovatno ta da e se budetski podsticaji privatnom sektoru nekako vratiti drutvu, bilo kroz veu zaposlenost bilo kroz vee poreze, izvoz itd. Meutim, isto je tako mogue da emo jo malo javnog novca iz kredita

potroiti na profit ili pokrivanje gubitaka malog broja privatnih lica.Kao i do sada.

Podseanje:

Duli: masovna stanogradnja

Kurir utorak, 14. jul 2009.

SREMSKI KARLOVCI - Ministar ivotne sredine i prostornog planiranja Oliver Duli najavio je jue da e ovih dana biti predstavljen novi program masovne stanogradnje u Srbiji, prema kojem e godinje biti graeno nekoliko desetina hiljadastanova.

Taj ambiciozni program pokrenut je u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, a u njega e biti ukljueni i Vojska Srbije, lokalne samouprave, banke, graevinska industrija i operativa, rekao je Duli i dodao da e ostvarivanjemtog projekta graani moi od prosene plate da otplauju stambene kredite i kupuju stanove.

Programom je predvieno da Vojska i optine omogue obezbeivanje jeftinijeg graevinskog zemljita, da drava s poslovnim bankama obezbedi povoljnije kreditiranje kao i da kompletna graevinska industrija odustane od ogromnih profitai prihvati injenicu da cena kvadratnog metra stana u ovom vremenu nije realna.

Namera nam je da ovim programom, koji je u zaetku, ali iji e se rezultati veoma brzo videti, pokrenemo ne samo graevinarstvo nego i druge resore i da doemo do jeftinijih stanova, koji e biti dostupni graanima, istakao je Duli.

Bolji rezultati i efikasnost Sekretarijata za urbanizamDogodine e se u Beogradu graditi 1,5 miliona kvadrata L. Gedoevi | 17. 12. 2010.

Srbija | ponedeljak 15.07.2013. | 18:59

Stanogradnja u Srbiji opala za 40%

Izvor: Tanjug

Beograd -- Stanogradnja u Srbiji je opala tokom prva etiri meseca ove godine za vie od 40 odsto u odnosu na isti period lane, kau u Graevinsko-industrijskoj komori.