I1. Postanak i razvoj logike do srednjeg veka.2. Razvoj logike posle srednjeg veka.3. Logika, filozofija i nauka.4. Odnos posebnih nauka i logike (analiza Aristotelovog dokaza da je centar Zemlje centar sveta).5. Značaj logike.6. Podela logike na formalnu (tradicionalna i moderna: logicizam, formalizam i intuicionizam; disipline (polivalentna logika, logička sintaksa, semantika i pragmatika) ) i neformalnu (metodologija naučnog istraživanja: analitička, hermeneutička, fenomenološka i dijalektička filozofija).7. Saznanje i kriterijumi saznanja (jasno jezičko formulisanje i utvrđivanje uslova identifikacije).8. Kriterijumi saznanja (sposobnost objašnjenja i praktičnog proizvođenja). Definicija saznanja.9. Izvori saznanja (čula, razum i intuicija)10. Kakve su mogućnosti saznanja? (dogmatizam, skepticizam i argumenti za i protiv skepticizma)

II1. Odnos mišljenja i jezika.2. Znak i simbol.3. Vrste saznanja (svedočanstvo, očiglednost, mnjenje, verovanje i uverenje).4. Šta je istina? (uslov jasnog formulisanja, dokazanosti i praktične proverenosti)5. Teorija korespodentnosti.6. Teorija evidentnosti.7. Teorija koherentnosti.8. Teorija verifikacije (logički empirizam i pragmatizam).9. Dijalektička teorija istine (uslov smisaonosti, koherentnosti i proverenosti).

III1. Učenje o elementima mišljenja.2. Šta je pojam?3. Obrazovanje pojma (upoređivanje, identifikacija, razlikovanje, analiza, sinteza, apstrakcija i generalizacija).4. Pojam i termin.5. Razvoj pojma.6. Obim i sadržaj pojma, denotacija i konotacija.7. Odnosi među pojmovima (ekvivalentnost, ukrštanje, uključenost i disparatnost).8. Pojedinačni, posebni i opšti pojmovi.9. Kategorije.10. Jasni i nejasni pojmovi.11. Apstraktni i konkretni pojmovi.

IV1. Pojam definicije, nominalne i realne definicije.2. Vrste definisanja, empirijske i normativne definicije.3. Metodi definisanja (metod sinonima, analitički, sintetički, genetički i operacionalni metod).4. Pravila definisanja (jasnim pojmovima, ni preširoka ni preuska, bez kretanja u krugu, sažeta, bez negativnih odredbi).5. Deoba i klasifikacija.6. Pravila klasifikacije (jasan princip deobe, iscrpna i adekvatna, jasno razgraničene vrste, deoba i particija).

V1. Šta je sud?2. Rečenica i iskaz, stav i sud.3. Sastav (struktura) suda (predikativni i relacioni sudovi).4. Vrste sudova. Sudovi po kvalitetu (afirmativni i negativni).5. Vrste sudova po stupnju opštosti (kvantitetu) (pojedinačni, posebni i opšti).6. Vrste sudova po sastavu (strukturi): prosti sudovi (bezlični, egzistencijalni, sudovi imenovanja, predikativni i relacioni sudovi).7. Vrste složenih sudova (konjunktivni, hipotetički i disjunktivni).8. Vrste sudova po modalitetu (problematički, asertorički i apodiktički).9. Vrste sudova po saznajnoj vrednosti (sudovi neposrednog opažanja, uviđanja veza i odnosa, utvrđivanja suštine predmeta i utvrđivanja vrednosti (logičkih, etičkih i estetičkih)).

1

VI1. Šta je zaključivanje?2. Neposredno zaključivanje. Intuicija.3. Neposredno zaključivanje po opoziciji. Univerzalno i partikularno afirmativni i negativni sudovi (A, E, I i O).4. Neposredno zaključivanje po opoziciji. Vrste odnosa u logičkom kvadratu (suprotnost, protivrečnost, poređenje i podsuprotnost)5. Ograničenje pravila neposrednog zaključivanja.6. Posredno zaključivanje, primeri analogije, indukcije i dedukcije.7. Zaključivanje po analogiji. Opšte karakteristike.8. Pravila zaključivanja po analogiji (veća pozitivna analogija, potpunije istraživanje, kvalitet poznatih svojstava, nužnost uslovljavanja)9. Pravila zaključivanja po analogiji (tipičan i prosečan predstavnik).

VII1. Opšte karakteristike indukcije.2. Potpuna indukcija.3. Nepotpuna indukcija.4. Indukcija prostim nabrajanjem.5. Indukcija eliminacijom.6. Logički problem indukcije.7. Uslovi prihvatljivosti induktivnog zaključka (broj ispitanih činjenica, kvalitet činjenica).8. Uslovi prihvatljivosti induktivnog zaključka ( slaganje sa ostalim generalizacijama i slaganje sa opštim pravilima metodologije).

VIII1. Opšte karakteristike dedukcije (analiza ili silogizam, a fortiori ili zaključivanje sa najjačim razlogom i implikativni zaključak).2. Teorija silogizma.3. Oblici kategoričkog silogizma (četiri figure).4. Oblici kategoričkog silogizma (modusi i 256 oblika silogizma).5. Formalna pravila kategoričkog silogizma (srednji termin ne sme biti dvosmislen, mora biti razdeljen, nijedan termin ne sme biti razdeljen u zaključku ako nije razdeljen u premisi).6. Formalna pravila kategoričkog silogizma (negativna premisa vodi do negativnog zaključka, posebna premisa do posebnog zaključka, iz dve posebne premise nema zaključka). Broj pravilnih silogizama.7. Vrednost silogizma.8. Ostali oblici dedukcije: implikativni zaključak (modus ponens i modus tolens) i zaključivanje a fortiori.9. Složeno deduktivno zaključivanje (polisilogizam i sorit (Sokrat))10. Skraćeno deduktivno zaključivanje (ispuštanje premise ili zaključka)

IX1. Suština dokazivanja.2. Odnos dokazivanja i zaključivanja.3. Elementi dokazivanja.4. Racionalni i empirijski dokaz.5. Direktni i indirektni dokazi (svođenje na apsurd; alibi).6. Sintetički i analitički dokaz.7. Opovrgavanje. Vrste opovrgavanja (kritika razloga i kritika izvođenja teze).8. Vrste opovrgavanja (kritika same teze: unutrašnja protivrečnost, protivrečnost u okviru teorije, indirektno dokazana lažnost i suočavanje sa činjenicama)

X1. O sofizmima i paralogizmima uopšte. 2. Podela sofizama.3. Logičke greške u odnosu na pravila mišljenja - traženje principa (petitio principii)4. Logičke greške u odnosu na pravila mišljenja - obrtanje u krugu (circulus vitiosus) 5. Logičke greške u odnosu na pravila mišljenja - zamena teze (ignoratio elenhi))6. Logičke greške u odnosu na iskustvene činjenice – greška slučajnosti (fallatio accidentis)7. Logičke greške u odnosu na iskustvene činjenice – ne sledi (non sequitur)8. Logičke greške zasnovane jezičkom konfuzijom – ekvivokacija9. Logičke greške zasnovane jezičkom konfuzijom – zloupotreba paronima

2