Pojam ideje

Pojam ideje je jedan od ključnih pojmova Lokove teorije saznanja. Pod ovim pojmom

Lok podrazumeva "sve ono što duh opaža u sebi, ili što je neposredan predmet opažaja,

misli ili razuma".1 Pored toga što su neposredan predmet svih naših saznajnih akata, ideje

su i sredstvo za spoznaju stvari koje postoje nezavisno od tih akata. One reprezentuju u

našem duhu ono što postoji izvan njega.

Odbacivši teoriju urođenih ideja, on tvrdi da sve ideje u krajnjoj liniji potiču iz

iskustva. Iskustvo deli na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje iskustvo, tj. senzacija ili oset

se svodi na to da ideje koje stičemo putem spoljašnjeg iskustva se odnose na spoljašnje

stvari. Unutrašnjim iskustvom ili refleksijom stičemo ideje o radnjama našeg duha.

Najopštija podela ideja je na proste i složene ili kompleksne. Proste ideje su one koje

razum dobija gotove iz iskustva, i u odnosu na koje je pasivan u smislu da ih ne može

stvoriti, promeniti ili uništiti. Složene ideje, naprotiv, su rezultat aktivnosti razuma u

odnosu na proste ideje, odnosno, kad je razum jednom snabdeven prostim idejama on

dalje može da ih povezuje i kombinuje na bezrbroj različitih načina. Kompleksne ideje se

sa svoje strane dele na ideje modusa, supstancije i relacije.

Pored podele ideja prema poreklu i složenosti, postoji još jedna važna podela a to je

podela na realne i fantastične. Realne su one ideje "koje imaju osnovu u prirodi, koje su u

skladu sa stvarnim postojanjem i bićem stvari, odnosno sa svojim prototipovima",2 a

fantastične (ili himerične) su one koje "nemaju osnove u prirodi i uopšte nisu u skladu sa

stvarnošću bića na koje se prećutno odnose kao na svoje prototipove".3 Važna napomena

1 Džon Lok, Ogled o ljudskom razumu, Kultura, Beograd, 1962, str. 127.2 Ibid., str. 401.3 Ibid.

je da, za Loka, realnost prostih ideja nije u tome da su one "slike stvari", već u tom smislu

što postoji stalna korespodencija između njih i realnih stvari, tj. one "odgovaraju i slažu

se sa s onim moćima stvari, koje ih proizvode u našem duhu".4 Glavni argument u prilog

ove pretpostavke je što ih duh ne može sam stvoriti.

Dakle, ideje su materijal saznanja. Suština saznanja leži u otkrivanju odnosa među

idejama, a to otkrivanje odnosa delo je ljudskog razuma.

4 Džon Lok, Ogled o ljudskom razumu, Kultura, Beograd, 1962, II, xxx, 2, str. 620.