ТЕМА БРОЈА:

Година - III - БРОЈ 9 - ЈАНУАР - ФЕБРУАР - 2011.

Дивље гуске у нашим ловиштима■ Даница

Ковачс Индиос

Рексомпрвакиња

Србије

■ Вода однела зечеве, срне и деценијски труд

■ “Ловац” и даље гласило ЛСС,10 бројева + календар за само

490 динара

Лист Ловачког савеза СрбијеАлексе Ненадовића 19-2311000 БеоградТел: 011 344 32 84E-mail: lovac@beotel.rs...............................................................Издавач:Ловачки савез Србије...............................................................За издавача:Председник проф. др Зоран Поповић...............................................................Председник Уређивачког одбора:Светомир Маџаревић...............................................................Чланови:Мића Бошковић (зам. председника) Ранко Сикимић Зоран МатовићМилан СтефановићБратислав БојовићАлександар Николић...............................................................Редакција:проф. др Зоран Поповић,проф. др Милош Беуковић,проф. др Зоран Ристић,проф. др Миленко Стеванчевић,Светомир Маџаревић,Светислав Стојановић,Дејан Милков,дипл. инж. Миодраг Петровић,Иван Ђорђевић,Борислав Додош,Радислав Исаиловић,Мирослав Јовановић,Велимир Петрин

Фото насловна:Јарослав Пап...............................................................Тираж:78 000...............................................................Дистрибуција:По налогу Ловачког савеза Србије,дистрибуцију обавља Пошта 2,Нови Сад

Број 9

ЛОВАЦ, Лист Ловачког савезаСрбије/Одговорни уредник Душан Кнежић- Нови Сад (Булевар ослобођења 81):Дневник Војводина прес, 2009,(Нови Сад Графопродукт).-30цмМесечно-Наставља традицију часописа Ловациз 1897 годинеISSN 1821-2891-Ловац (2009)COBIS.SR-ID 170349068

Продукција:„Дневник Војводина прес” д.о.о.21000 Нови Сад,Булевар ослобођења 81..........................................................Генерални директор:Душан ВлаовићТелефон:021/4806 802..........................................................Уредник:дипл. инж. Душан Кнежићтел. 021 4806 846..........................................................Уредник фотографије:Јарослав Паптел. 021 4806 846..........................................................Технички уредник, прелом:Раде ГардиновачкиМатиас Вајмер, стручни саветник..........................................................Директор огласног сектора:Светозар Карановићтел. 021 4806 860, 861 843..........................................................E-mail:lovac@dnevnik.rs..........................................................Штампа:Графопродукт, Нови СадДесанке Максимовић 52

Ловство у Србији, као и Ловачки савез су од 1896. до данас, свашта преко главе претурили: два светска рата, беду и немаштину, поне-кад самовољу и неразумевање власти, понекад елементарне непо-годе...Али, организовано ловство, његова грађанска опција и тради-ција опсташе, ево, већ 115 година! И трајаће и даље.

Сви знамо у којој су тренутно ситуацији ловци у Србији. Знамо какав нам је закон сервиран и колико нам одговара, знамо колико нас законодавци разу-меју и поштују. Ипак, и даље упорно, мирно и културно, како приличи људи-ма од части и васпитања указујемо на неке недоречености у Закону, на њего-ве нејасне одредбе и у пракси тешко спроводива акта. Ради се и дела колико се у овом тренутку може, у овој ситуацији. Указујемо на неправилности, упозоравамо... Јер, ко је, од ловаца и ловних радника Србије боље упућен у проблематику српског ловства? Ко више од века газдује ловиштима, храни дивљач, ратује са ловокрадицама, ко воли ловишта и атаре крај родних мес-та више од оних који деценијама кроз њих пролазе?

Борба нам тек предстоји. Чини се прилично оштра и бескомпромисна и ваља се за њу спремити. Ловци треба да знају истину, точак историје, чини се, не иде баш у жељеном правцу. Али, предаје нема, наставља се борба за грађанску опцију газдовања, за наша ловишта, а ЛСС и даље остаје “ловачки сервис”, кровна организација ловаца Србије, јер само јединствени и сложни можемо се изборити за оно што желимо. Систем “свако за себе” сигурно неће донети резултате, постаћемо лак плен разних интересних група, а наша ловишта лако ће постати плен оних сумњиво обогаћених, дубоких џепова.

То неће моћи! Ловачки савез је сила са 80.000 душа, највећа и најорганизо-ванија невладина организација. Постојимо 115 година, постојаћемо и даље. Ту је и даље гласило Ловачког савеза Србије, лист “Ловац”, као подршка и ин-форматор, као борац за интерес сваког ловца и ловачке организације. Главу горе! Д. Кнежић

снимио: Јарослав П

ап

Настављамоборбу

ЛОВАЦ ЈЕ И ДАЉЕ ГЛАСИЛО ЛОВАЧКОГ

САВЕЗА СРБИЈЕ ЗА САМО 49 ДИНАРА ПО БРОЈУ

+ ПОКЛОН - ЛОВАЧКИ КАЛЕНДАР

10 + = 490 дин

- jaнуар, фебруар 2011. - jaнуар, фебруар 2011.

Предложена висина чланарине коју ће ловци плаћати Ловачком савезу Ср-бије је 600 динара (500 +100 за фонд солидарности) наћи ће се пред делега-тима Скупштине ЛСС која ће се одр-жати 27. фебруара у 12 часова на Вете-ринарском факултету у Београду - је-дан је од закључака седнице Управног одбора ЛСС одржаној 10 фебруара.

Председник ЛСС др Зоран Поповић информисао је чланове УО о актив-ностима између две седнице, рекавши да су представници Савеза имали раз-говоре са надлежнима из Министар-ства пољопривреде у вези са спро-вођењем одредби закона о дивљачи и ловству и подзаконским актима. Та-кође, др Поповић је информисао при-сутне да је Савез конкурисао код Ми-нистарства пољопривреде за дистри-буцију ловних карата, али да по овом питању у Савез није стигао конкретан одговор и јасно објашњење. Ова теме била је нешто касније предмет разго-вора председника ЛСВ др Милоша Беуковића и Александра Радосавље-вића из Министарства пољоприврде,

а први човек војвођанских ловаца био је видно незадовољан добијеним од-говором и објашњењима. Овој седни-ци УО су присиствовали др Милутин Ђорђевић, председник Ловачке комо-ре, али за разлику од Радосављевића, није одговарао на питања ловаца.

Радосављевић је, између осталог, појаснио да она ловишта која су по-

дељена због тога што их пресеца ау-топут, река из неког другог разлога, остају на коришћење овлашћеном ко-риснику, али да ће за свако ловиште морати да се израде посебна планска документа.

УО је прихватио извештај о финан-сијском пословању за 2010. годину, који потврђује да се пословало пози-тивно.

Председник ЛСС је информисао присутне да лист “Ловац” и даље остаје информативно гласило Ло-вачког савеза Србије. Управни од-бор је дао препоруку својим члано-вима, председницима удружења и другим активистима у ловачким организацијама да се претплате на лист “Ловац”, како би били пра-вовремено информисани о свим актуелним дешавањима у домаћем ловству, о ради органа и радних тела Савеза, о актуелностима спро-вођења Закона о дивљачи и лов-ству и подзаконским актима који га прате.

Д. Кн.

4 5

АКТИВНОСТИ ЛС СРБИЈЕ КИНОЛОШКЕ ВЕСТИ

Рб Име и презиме Бр ловне карте Име пса ЈР Раса Екипа

Пласман

Појед. Екипно1 Новица Спасојевић 76130 Ларо оф Берт Хоус 803490 Вој 1

2 Горан Миловановић 81440 Гец 75145 НОД Вој 13 Ђорђе Гњатовић 70095 Хунтер оф Берт Хоус 803230 НКД Вој 24 Мару Дору 66931 Гита 76155 НОД Вој 25 Александар Комненовић 65592 Бил од Комтема 82132 МВЖ Вој 36 Драгослав Војнов 77257 Арон 806023 НКД Вој 37 Душан Даљановић 17503 Фантом де луx 85975 НОД Цен 1

I8 Миленко Зечевић 31502 Видра 75248 НОД Цен 59 Бранислав Ранчић 38200 Бек 7017079 ЕБ Бео 6

III10 Живорад Павловић 49593 Бета 705638 НКД Бео 311 Милорад Софронић 34367 Блек 712335 НКД Зап12 Миодраг Илић 24852 Вито 711293 ЕБ Зап 713 Марко Јовановић 09467 Гина 804787 НКД Ист 2

II14 Предраг Живановић 25444 Белисима 700701 Поен. Ист 415 Југ16 Југ17 Зоран Бранковић 37878 Бени 707723 ЕБ П. ‘09.

ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО, Куп Св. Евстатија, Марковац 2010

Одржано 11.12.2010. на теренима ЛУ “Поморавље“, ЛД „Срна“ Марковац

Почетком фебруара организован је IV групни лов на вука на тере-нима подно Копаоника. И поред проблема које ловство прате на Ко-сову и Метохији, окупио се рекордан број ловаца. Било их је преко четиристотине, не рачунајући домаће ловце и сељане из оближњих месних заједница који су виком и галамом покретали вукове.

Запоседнути су терени Лешка, Бистрице и Белог Брда и то се испоставило као добар план.

На месту званом Ишево, где обично „падају” вукови а и дивље свиње, Мијо Миловановић, аутомеханичар из Грачанице, одстре-лио је вука. Поред тога, одстрељено је пет лисица и дивља мачка.

- Време нам је било наклоњено –каже један од домаћина лова, председник Секције Лешак, Зоран Бошковић. Затворили смо све кључне позиције и није било шанси да се вукови извуку из обруча. Нарочито инпонује обазривост и дисциплина учесника у лову, као оних на чекама, тако и оних у погону.

Иначе, овога пута на „мегдан” са предаторима дошли су ло-вци Косовске Митровице, Звечана, Зубинаг Потока, Грачанице, Лозовика, Крагујевца, Рашке, Краљева, Новог Пазара, Прилужја, Србице и Лепосавића.

- У ово доба године, не ретко, вукови имају и до 50 килограма тежине каже секретар ЛУ „Копаоник” у Лепосавићу Горан Бараћ. Овај је имао 51,5 килограм, а лобању ћемо оценити, кожа је на третману, а ос пенис припада такође ловцу који га је одстрелио.

Групни лов је прогласио отвореним председник Ловачког савеза КиМ, професор Илија Елезовић пригодном беседом, а ловце је, у име локалне самоуправе поздравио Славко Стевановић, председ-ник Скупштине општине Лепосавић.

И поред очекивања у групном лову на вукове није било пред-ставника Ловачког Савеза Србије.

С. С.

ГРУПНИ ЛОВ НА ВУКОВЕ «КОПАОНИК» ЛЕПОСАВИЋ

ДРУЖЕЊЕ ИЗНАД СВЕГАНОВЕ КЊИГЕ

“ЛОВАЧКИ КАЛЕНДАР 2011”

За све љубитеље природе, ловце и узгајиваче дивљачи, из штампе је пету годину заредом, изашла књига “Ловачки календар” за 2011. годину. Штампана је у пуном колору на 150 страна, илустро-вана фотографијама природе и дивља-чи. Цена “Ловачког календара” је као и претходних година 300 динара, у шта су урачунати и поштански трошкови. За-интересовани могу поручити књигу на телефоне: 063/866–75–76 и 063/113–80–21.

СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЛСС 10.2. 2011.

Одлука о чланаринина седници Скупштине

Висина чланарине чека мишљење скупштинских делегата на седници која ће се одржати 27. фебруара у Београду

- jaнуар, фебруар 2011. - jaнуар, фебруар 2011.

Седница Управног одбора Ловачког Савеза Војводине одржана је у Кикинди 11.02.2011.године. Седницом је пресе-давао председник Л.С.Војводине Проф.др. Милош Беуковић. Након усвајања Дневног реда и усвајања Записника са прошле седнице, председник је информи-сао присутне чланове У.О. о активнос-тима у Савезу између две седнице. Како је према Статуту Л.С. Војводине пред-виђено У.О.Л.С. Војводине је донео од-луку о расписивању избора за све органе Л.С.Војводине.Избори се имају одржати најкасније до 12.05.2011.године. На из-борној Скупштини Л.С.Војводине бираће се председник Л.С. Војводине, заменик председника, Управни одбор од 13 чла-нова, док су председник и заменик пред-седника по положају чланови У.О. Тако да Управни одбор Л.С.Војводине броји укупно 15 чланова. Избор за чланове ор-гана вршиће се према регионалном прин-ципу на територији А.П. Војводине, и то из Бачке 7 чланова У.О., 2 члана

Н.О. и 3 члана Суда части, из Баната 5 чланова У.О. ,2 члана Н.О.и 3 члана Суда части, док ће се из Срема бирати 3 члана У.О. 1 члан Н.О.и 1 члан Суда части. За изборе су прописани поступак и услови за предлагање кандидата за све органе. Предлог за органе мора бити обавезно у писаној форми а предлагачи предлажу кандидате путем заједничких предлога који морају бити потписани и оверени печатима свих предлагача. Један члан Савеза може бити предлагач и потписник

само у једном заједничком предлогу. Јед-но лице може бити кандидовано само за један орган Савеза. Предлагачи према ре-гионалној подели А.П.Војводине Срем, Банат и Бачка, предлажу кандидате из своје области и то према броју који се

бира из те области. Да би неко лице сте-кло својство предложеног кандидата за председника или заменика председника потребан је заједнички предлог најмање 15 чланова Савеза.За остале органе Са-веза потребан је заједнички предлог нај-мање 5 чланова Савеза. Како би предлог појединца за органе Савеза био валидан, потребно је да предложени појединац да писмену сагласност да се прихвата кан-дидатуре. Договорено је да рок за доста-вљање писмених предлога за органе буде

25.април 2011.године. У.О.Л.С. Војводи-не апелује на све своје чланове да бла-говремено доставе писане предлоге за избор органа, на адресу Л.С. Војводине у Новом Саду, улица Јована Ђорђевића број 4. Представници чланова Савеза т.ј.

делегати у Скупштини Л.С.Војводине не-могу бити кандидати који су предложени за избор у органе Савеза. Након изнетих правила за избор органа донета је Одлука да се изборна Скупштина Л.С.Војводине одржи маја у Новом Саду.

У.О.Л.С. Војводине је такође прихватио Извештај о раду Инвентарске комисије Савеза која је попис покретне и непокрет-не имовине Савеза урадила у Законском року. Такође је донета Одлука којом се продужава Уговор о раду запосленим радницима у стручним службама Савеза. Како је Законом предвиђено да Годишњи рачун усваја Скупштина као и на основу указане потребе ради решавања питања како би Савез могао нормално да функци-онише У.О. је донео Одлуку да се закаже редовна годишња Скупштина Л.С. Војво-дине за 28. фебруар 2011.која ће се одржа-ти у просторијама Природњачког музеја у Новом Саду улица Радничка број 20 са почетком у 10 сати.

Висина дневница за службена путо-вања у име и за потребе Л.С. Војводине усклађена је са позитивним Законским прописима. Седница У.О.Л.С. Војводине одржана је у предивном амбијенту Лова-чког дома ”Млака” власништво Л.У. у Ки-кинди. Дејан Милков

6 7

У Статуту Ловачког савеза Србије поје-дини делови су недоречени, неки су у међусобној колизији, те Надзорни одбор сматра да с тим у вези треба консулто-вати Комисију за правна и организацио-на питања, како би се Управном одбору предложиле измене и допуне Статута - један је од кључних ставова које је ус-војио Надзорни одбор ЛСС на седници одржаној 9. фебруара у Београду. НО је за измене Статута дао полазне основе, а након што УО И Комисија за правна и организациона питања о томе дају своја мишљења, предлоге треба проследити на разматрање ловачким удружењима. Када стигну примедбе и предлози од удру-жења, коначну реч о изменама и допуна-ма Статута траба да да Скупштина ЛСС - став је Надзорног одбора.

Папирологија Стручне службе и за-послених у ЛСС треба да се води уред-није и ажурније, пре свега када су пут-

ни налози у питању, став је Надзорног одбора. НО је разматрао финансијски извештај за протеклу годину, као и из-вештај Пописне комисије. Подсећања ради, пописана је сва имовина Савеза, а ЛСС је постао правни следбеник Ловач-ког савеза Југославије, што је врло зна-чајно.

Надзорни одбор није задовољан чиње-ницом да је планирано да се од чланари-

не Ловачком савезу Србије део одваја за помоћ неким ловачким организацијама, поновивши захтев за формирање Фонда солидарности, са јасним критеријумима доделе помоћи. Такође, Надзорни одбор је изразио задовољство чињеницом да се настоји да ловачки часопис „Ловац” и даље буде званично гласило Ловачког са-веза Србије.

Д. Кн.

Предлог за измене и допуне Статута

АКТИВНОСТИ ЛСС АКТИВНОСТИ ЛСВ

Ловачки савез Србије апсолутно није задовољан на који начин је формирана Ловачка комора, те колико су ловци у њој заступљени, као и представници Савеза. Од свих чланова Коморе, члано-ви Савеза у њој имају само шест пред-ставника, а око 45 одсто су заступљени

на пословима ловства, што ЛСС сматра некоректним - један је од ставова Упра-вног одбора ЛСС на седници одржаној 31. јануара. Када се у Комори разгова-рало о цени ловне карте која је 1.000 ди-нара, као и о многим другим питањима,

представници ЛСС су били прегласани и аутоматски њихови ставови по мно-гим, мада не и свим питањима, нису усвојени. Председник ЛСС проф. др Зоран Поповић је информисао прису-тне да су четири представника Савеза и он као делегиран испред земунског

Пољопривредног факултета гласали против већине предлога делегата у Ло-вачкој комори, укључујући и цену ловне карте, а да су два делегата из Војводине гласала “за”, те да су се већина гласања завршавала билансом 34:5.

Седници УО је, као гост, присуство-вао и Александар Радосављевић, на-челник Оделења за стратешко плани-рање и одрживи развој у шумарству и ловству у Министарству пољопривре-де, који је одговарао на нека питања чланова УО.

Један од најзначајнијих усвојених ставова УО ЛСС на поменутој седници је да Савез упути званичан предлог за разговор министру пољопривреде др Саши Драгину, у вези са спровођењем Закона о дивљачи и ловству, уз поно-вљен став да су неке од одредби по-менутог закона у пракси апсолутно неприменљиве.

Председник ЛСС др Зоран Поповић, између осталог информисао је присут-не о великим проблемима који су нас-тали у згради ЛСС: старе и дотрајале топловодне и водоводне цеви су попу-цале, зграда је остала без грејања, те се мора спровести комплетна рекон-струкција наведених инсталација и ве-лики радови у здању у Улици Алексе Ненадовића 19 - 23 у Београду.

Д. Кн.

Затражен разговор са министром пољопривреде

НА ШАКАЛИЈАДИ

Три лије пале у КрчединуНа традиционалној шакалијади у Крчедину, уместо прадатора ком је лов био

превасходно намењен, пале су три лисице. Око стотинак ловаца, од којих је било близу 60 гостију, три пута су били прецизни, а Крчединцима за утеху остаје чињеница да су децембра прошле године на локалном терену “Калакача” одстрелили осам шакала који се и у њиховом ловишту озбиљно намножио. Али, и од њега има горих предатора.

- Муку мучимо са псима луталицама који нападају срнећу дивљач и праве нам велике штете. Заиста не знам како да решимо овај проблем - каже крчедински ловац Бране Тувеџић.

Крчединцима су, по обичају, у госте дошли и побратими из Банатског Деспотовца. Они су добили фотомонографију издату поводом јубилеја Ловачког друштва, а сви учесници лова пригодне захвалнице. Такође, то је била прилика да се уруче златна одликовања ЛУ “Фрушка гора” из Инђије крчединским ловцима, а добили су их: Премил Поповић, Бране Тувеџић, Дренко Новић, Ранко Филиповић и Јанко Ђурчик. Д. Кн.

Предстоје избори за све органе ЛС ВојводинеСЕДНИЦА НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЛС СРБИЈЕ СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЛС ВОЈВОДИНЕ

УПРАВНИ ОДБОР ЛС СРБИЈЕ

- jaнуар, фебруар 2011. 9

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Перната дивљач сврстана је: колено: Chordata - свитко-вци, подколено: Vertebrata - кичмењаци, (класа) разред: Aves - птице, подразред:

Carinatae - гребенке, ред: Anseriformes - гушчарице. Дели се на два подре-да: бодљокрилке и праве гушчарице. Млади овог реда имају веома густо па-перје. Бодљокрилке не живе у Европи. Оне имају изглед гуске а кљун им је као у кокоши. Име су добиле по шиља-тим избочинама на крилима. Праве гушчарице су велике до средње велике птице које имају две породице: паткас-те гуске и патке. Паткама су предњи прсти срасли са пливаћом кожицом, а на меканом кљуну имају попречне избочине док на врху имају чврсту рожнату плочу (зуб). Приликом лета испруже дугачак врат према напред. Реду гушчарица припада 60 родова са 148 врста. У Европи живе само предс-тавници породице патки.

Породица: Anatidae — паткари-це. Ова породица има укупно 12 потпородица од којих је у Европи распострањено 8.Потпородица: Anserinae — гуске. Род: Anser — пољске гуске.

Дивље гуске спадају у птице пло-вуше. Живе у Европи и Азији између 45. и 75. степена северне ширине. У Европи их има 7 врста. Код нас су у ловачком погледу значајне само дивља гуска и гуска глоговњача, док остале врсте долазе само зими. Гуске живе у великим јатима, понекад и неколико стотина птица.

Гуске по земљи иду добро, добро виде и чују, а кад се дигну у ваздух одважно лете. У лету се поређају у об-лику клина и одржавају везу гласним гакањем. Живе око 80 година. На гуске се пуца сачмом бр. 6. Врсте гусака које су стално или привремено присутне код нас су: Anser anser LINNE - дивља гуска (дунавска гуска), Anser fabalis LATHAM - гуска глоговњача, Anser albifrons SCOPOLI - лисаста гуска и Anser erythropus LINNE - мала лисаста гуска.

Дивља гуска — Anser anser L.Распрострањеност дивље гуске је:

Исланд, Шкотска, Велика Британија, обале Норвешке, балтичке обале Шведске и Финске, Данске, Немачке и Пољске, исток Балкана, југ Русије, као и средња Европа. Животни простор су јој мочварна земљишта обрасла тра-вом и шашом.

Дивља гуска је птица која се и код нас гнезди. Дунавска дивља гуска је у Србији углавном станарица, с тим да са севера долазе бројни примерци. У Србији се сада гнезди само у Бачкој и Банату у бројности од 100 - 150 парова. Током 1970-их је била сасвим изумрла као гнездарица, али се поново вратила и сада је све чешћа. Порасте у дужину од 75 - 90 цм, раскриљена широка је од 145 - 180 цм, а може да буде тешка 3 - 5 кг.

Боја перја јој је одозго и са стране сива, а одоздо белкаста. Ноге, кљун и надочне капице су црвенкасто-жуте. По земљи се креће лакше него питома гуска, која од ње вуче порекло, плива

врло добро, а пред опасношћу зарони у воду. У ваздуху лети прилично тромо али јако издржљиво.

Храни се семеном разних усева и корова, а пасе траву и младо жито, а нарочито воли детелину.

Гнездо прави на земљи или на води у шаши и трсци, око бара, мочвара и ри-бњака. У пролеће, у марту-априлу сне-се 6 - 10 крупних прљавобелих јаја, на којима женка лежи 28 - 29 дана. О мла-дима се брину и мужјак и женка. Када млади одрасту, онда се гуске крајем августа селе у топлије јужне крајеве.

Гуска глоговњача— Anser fabalis Lath.

Распростире се у средњој и северној Скандинавији и северу Финске и Ру-сије. Животни простор су јој мочвар-ни рибњаци и језера са много траве на обалама. Зими код нас долази редов-но, а бројност и дужина задржавања зависи од јачине зиме. Касно у јесен, кад снег покрије земљу и кад се зале-де мочваре и баре, крећу велика јата гусака преко наших крајева са севера на југ. Та велика јата далеких путника најсигурнији су весници скоре зиме и код нас.

По ведром времену лете високо у ваздуху, а ако је магла или ноћ лете много ниже.

Гуска глоговњача порасте у дужи-ну од 66 - 84 цм (тело од 43 - 51 цм), раскриљена широка је око 160 цм, а буде тешка 3 - 5 кг.

Боја перја јој је са горње стране за-гаситосива, а одоздо бела. Кад стоји на

- Дивља гуска је птица која се и код нас гнезди. Дунавска дивља гуска је у Србији углавном станарица, с тим да са севера долазе бројни примерци. У Србији се сада гнезди само у Бачкој и Банату у бројности од 100 - 150 парова.

- Гуска глоговњача распростире се у средњој и северној Скандинавији и северу Финске и Русије. Зими код нас долази редовно, а бројност и дужина задржавања зависи од јачине зиме. Процењује се да код нас долази годишње неколико хиљада глоговњача.

- Лисаста гуска живи у зони евроазијске тундре, на крајњем северу Русије. То је најчешћа гуска на зимовању код нас, а иза ње је по бројности глоговњача. У нашем подунављу зимује неколико десетина хиљада јединки.

- Мала лисаста гуска живи у Скандинавији, Финској и Русији. Код нас се нађе зими, али врло ретко, што значи да је селица, а у ствари је редак зимски гост.

- Према Правилнику о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи... (Сл. гл. РС бр. 75/10 од 20. 10. 2010. г.) у нашим ловиштима се може ловити гуска глоговњача (Anser fabalis Lath.) и лисаста гуска (Anser albifrons Sc.) и то у периоду од 1. октобра до 28. фебруара.

- Лов на дивље гуске (глоговњачу и лисасту) обавља се зими, али им се тешко може приближити, јер већ издалека примећују опасност и узлећу. Један од старих начина лова је и приближавање привозом на колима. Ако је ловац миран и непомичан, гуске уздигнутих вратова гледају у правцу кола и колебају се пре него што узлете. Када гуске примете варку, узлећу али редовно доцкан, јер им се ловац већ приближио на пушкомет.

Дивље гускеу нашим ловиштима

снимио: Ј. Пап

- jaнуар, фебруар 2011. - jaнуар, фебруар 2011.10 11

ЛОВНА КИНОЛОГИЈА

земљи, онда јој склопљена крила зах-ватају и преко репа. Кљун јој је црн и по средини наранџастоцрвен. Ноге су јој наранџасте боје.

Процењује се да код нас долази го-дишње неколико хиљада глоговњача, с тим што појединих година тај број може бити и много мањи. Код нас се при сеоби прво појављују у октобру, а понекад и у септембру, али главни талас зимова-лице долази тек у новемб-ру и остаје до марта, када се поједине скупине и јата виђају и до априла.

Кад се спусте на жит-на поља, попасу зелено лишће пшенице тако ни-ско, као да је машином по-кошено.

Претежно се храни тра-вом, за време зимовања младим житом, а једе и семе (кукруз, пшеницу и др.).

Јата се састоје од по-родица. Ноће обично на води, далеко од обале. На ноћење долазе обично после заласка, а одлазе пре изласка сунца. Хра-нилишта су и до 15 км од ноћишта. На воду долазе и преко дана на купање и од-марање. Док су јата мања (до 20), приликом при-ближавања ловца јато се утиша, све гуске се „уко-че”. Пред полетање знак је климање глава.

Гнезди се на земљи, на обали бли-зу воде или на малим острвима. У тајги, тундри је скривено гнездо у шљунку или под неком стеном. Прво гнежђење је у мају-јуну кад женка снесе 5 - 6 прљавобелих јаја на који-ма лежи 28 - 29 дана. Мужјак је у близини гнезда и стално стражари. Након излегања о гушчићима се бри-ну и мужјак и женка.

Лисаста гуска— Anser albifrons Sc.

Лисаста гуска живи у зони евро-азијске тундре, на крајњем северу Ру-сије. То је најчешћа гуска на зимовању

код нас, а иза ње је по бројности гло-говњача. У нашем подунављу зимује неколико десетина хиљада јединки. Животни простори су јој северна моч-варна тундра са језерима.

Мања је од дивље гуске, на трбуху су црне пруге, одрасле птице имају бело чело (лиску) која је црно обрубљена са ружичастим кљуном. Нарасте у дужи-

ну од 65 до 78 цм (тело 43 - 50 цм) а распон крила јој је 130 - 165 цм.

Храни се семењем трава, пасе траву, једе ситне водене животиње и биљке, а нарочито воли детелину.

Размножавање: гнезди се на земљи, на малим острвима, или на обали крај воде. Гнездо гради од комадића биља и облаже га лишћем и обиљем паперја. Једном се гнезди у јуну, а снесе 6 - 10 прљавобелих јаја на којима женка лежи од 28 - 29 дана. У почетку, након излегања, о младим гушчићима бри-ну се и мужјак и женка али их ускоро мужјак напушта.

Лисаста гуска која долази у нашу земљу у периоду сеобе припада та-козваној панонској субпопулацији

(Мађарска, северна Шпанија, Алба-нија, северна Грчка). Најјачи јесењи прелаз је обично од октобра до краја новембра према југу и касније. По-вратак је крајем фебруара и почетком марта.

Јата се састоје од породице. Вели-ка јата се окупљају на ноћење, а раз-двајају се на мање групе преко дана.

Храни се преко целог дана, а понекад и ноћу, када је месе-чина. Као знак пред полетање служи бочно махање главом, понекад и лупање крилима.

Мала лисаста гуска— Anser erythropus L.

Њена домовина је север Скандинавије, Финске и Ру-сије. Код нас се нађе зими, али врло ретко, што значи да је селица, а код нас је, у ствари, ретки зимски гост. Животни простор: стеновита и шумови-та тундра где расту патуљасте брезе и поларне врбе.

Мала гуска (патуљаста гу-ска) је слична лисастој гуски али је од ње знатно мања (ве-личине је дивље патке), само јој је око очију жути обруб. Израсте до 56 цм, са распо-ном од 120 - 135 цм, а дужина кљуна јој је од 3 до 3,5 цм.

Храни се као и лисаста гу-ска (једе различите делове трава и друге зељасте биљке).

Размножавање: гнездо гра-ди на земљи, у заклону од грмља. Јед-но гнездо гради у мају - јуну у које женка снесе 4 - 8 јаја. Женка лежи на јајима 25 - 28 дана, док мужјак у близи-ни стражари. Млади гушчићи постају самостални са око 35 - 40 дана.

Поред дивље гуске, глоговњаче, ли-састе и мале лисасте гуске, има снеж-на гуска (Anser caerulescens), и четири врсте у оквиру рода морске гуске а то су: белолика гуска (Branta leupcopsis), гриваста гуска (Branta bernicla), канад-ска гуска (Branta canadensis) и црве-новрата гуска (Branta ruficollis), које се веома ретко, или само повремено могу видети у нашим ловиштима. За “Ловац”приредио проф. др Зоран Ристић

Прво српско државно првенство за жене у дисциплини ловачко-кинолошки куп одржано је 29. јануара 2011. годи-не у Падинској Скели, у организацији Ловачког и Кинолош-ког савеза Србије, под покровитељством ЈП „Србијашуме“. Својим присуством такмичење су увеличали председник ЛСС-а проф. др Зоран Поповић, генерални секретар Кино-лошког савеза др Махмуд ал Дагистани и извршни директор за ловство у ЈП „Србијашуме“ проф. др Милутин Ђорђе-вић. Судили су Велимир Нетковић и Жика Митровић.

На такмичење се пријавило пет жена ловаца, међутим, две такмичарке нису биле у могућности да присуствују из здравствених разлога. Учествовале су Мира Куга из ЛУ „Суботица“, Тамара Анђелковић-Пешти из ЛУ „Падеј“ и Даница Ковач из ЛУ „Обреновац“.

Терен на ком је одржано такмичење је веома погодан, наменски за лов фазана, врло прегледан, с великим бројем фазанске дивљачи. Дан је био сунчан, уз умерен ветар, иако веома хладан, идеалан за лов.

Почетак такмичења обележен је оглашавањем ловачког рога и поздравном речи председника ЛСС. Уважене коле-гинице показале су добро руковање оружјем, умешно ко-ришћење терена, као и сарадњу са пратиоцем. Након што су завршена сва три турнуса, судије су објавиле резултате и са задовољством прогласили прву српску првакињу на ловачко-кинолошком купу, Даницу Ковач с њеним прати-оцем епањел бретоном по имену Индиос Рекс, уз много похвала за рад пса. Друго место освојила је Мира Куга с пратиоцем краткодлаким немачким птичарем Беном. Треће место припало је Тамари Анђелковић-Пешти с немачким оштродлаким птичарем Yска. Државна првакиња и вице-првакиња представљаће Србију на Светском првенству у Француској.

Верујемо да ће на будућим такмичењима бити више жена ловаца и надамо се да ће остале колегинице ловци доби-ти подстрек да се такмиче и тренирају у оквиру својих матичних удружења. Нашим представницама на Светском првенству предстоји период припрема. Желимо им много стрпљења, добро време и добар поглед!

Ивана Летић-Пајкић

ЛОВАЧКО-КИНОЛОШКИ КУП ЗА ЖЕНЕ - ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО

Даница Ковачс Индиос Рексомпрвакиња Србије

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.12 13

Више од сто педесет ловаца из свих крајева Србије учествовало је на овогодишњој „Шакалијади“ у ор-ганизацији свилајначког ЛУ „Мика Брада“. После четворосатне потраге

у ловишту „Полој“, дуж леве оба-ле Мораве између Свилајнца и Ку-шиљева, бројни ловци нису видели, нити одстрелили ниједног предато-ра.

Уместо трофеја, ловци су по иде-алном времену уживали у дружењу, најпре на „излету“ у природи, а потом и на ловачкој забави с богатом лутријом у ресторану „Стрелац“. З. Г.

НА “ШАКАЛИЈАДИ“ У СВИЛАЈНЦУ

Уживање уместо улова

Учесници пре по-четка „Шакалијаде 2011“ у Свилајнцу

На подручју општине Бајина Башта вуко-ви често праве штете. Само прошле године у селима Јасик, Оклетац, Овчиња, Гвоздац, Зарожје и Пашина Раван, смештеним на об-ронцима Повлена и Јабланика, заклали су око 200 оваца. Ловачко удружење „Соко“ ор-ганизовало је на том терену два групна лова на вука у којима је учествовало по стотинак ловаца из бајинобаштанске, љубовијске и ваљевске општине. Ни у једном није било одстрела овог опасног предатора. Ипак, Дра-гољуб Симић из ловачке секције Оклетац успео је да у једном обичном ловачком дану одстрели вучицу.

Почетком ове године то је пошло за руком још једном члану секције из Оклеца, Милути-ну Вучићевићу. Он је у лов кренуо са својим колегама Александром Павићевићем, Савом Обрадиновићем, Светланом Нешковић, Ми-лијом Симићем, Милијом Вучићевићем, Ра-дованом Јовановићем, Драгољубом Симићем и Иваном Ђоковићем.

– Тога дана ишли смо у лов на дивље свиње – каже Милутин Вучићевић. – Било је тек неколико минута после седам часова када сам, у Оклетачкој планини на месту званом Запоље, опазио вука као излази из шумарка.

Одмах сам опалио из карабина. Погодио сам га у главу па је на месту пао. Био је тешак око 50 килограма. Ловац сам готово 20 го-дина и ово ми је први пут да сам одстрелио вука. Текст и фото: Милан Андрић

Прво па мушко

ВУК ПАО ПОСЛЕ 20 ГОДИНА ЛОВАЧКОГ СТАЖА

Експресно, као што то Ста-тут ЛД”Јелен” Кучево и нала-же, у овом Удружењу је дошло до кадровских промена.У то-лерантној атмосфери, али са примесом исхитрености, иза-брани су нови челни људи. За секретара је именован Драган Мишић, за предсе-ника Скупштине Славиша Мариоковић,а за председни-ка Удружења др Дарко Бла-гојевић. С. С.

КУЧЕВО

Персоналне промене у КучевуУспешан лов на ПовленуПрви излазак у лов на дивље свиње био

је успешан за две петочлане групе ловаца из Ловачког удружења „Соко“ из Бајине Баште. Ловили су их на обронцима По-влена, у атару тамошњег села Зарожја. Драгољуб Симић одстрелио је вепра тешког 83 килограма, а потом су уловље-на још два грла, од 59 и 63 килограма. То је пошло за руком Миломиру Алексићу и Ненаду Пурићу.

– Захваљујући снегу, могли смо да пра-тимо кретање дивљих свиња – каже Не-над Пурић. – Ја сам имао среће да једну одстрелим у буковој шуми изнад кањона речице Рогачице. Била је удаљена око 100 метара, а погодио сам је из првог поку-шаја. Текст и фото: Милан Андрић

Једна од одстрељених свињана Повлену

Дана 12. децембра 2010. на терену Кука-вица, ловачка група ЛУ “Поречје” из Вучја кре-нула је у лов на дивље свиње.

- Када смо се раз-двојили у претраживању терена и пресецању трагова по снежном и магловитом времену, приметио сам необично реаговање гонича. Ин-стинкт ме није преварио, брзо сам потрчао десетак корака и видео велику силуету вука како лагано трчи уз венац. Прецизним хицем сам га погодио с око 50 метара. Био је тежак 33 килограма...

-Каже стрелац Небојша Ристић – коме ово није први горштак! С. С.

Случајан сусретпа прецизан хитац

КРАЈ ВУЧЈА ОДСТРЕЉЕН ВУК

Оно због чега су се ловци у Бра-ничеву окупили није се догодило; више од 350 ловџија било је спрем-но да „црвеном вуку“ дође главе. Ловили су на два терена, „Брдо“ и „Пескови“. Први је обрастао багрењем и непроходан као џунгла, а други само наизглед питомији, али само на први поглед. И ту је по-драст делимично „узео под своје“ напуштена имања, мада не баш тако драстично.

Елем, читава три сата је трајало пријављивање учесника због проце-дуре, али је све урађено по пропису. Безбедност је била у првом плану,

а свака част домаћинима на органи-зацији читавог догађаја. Ништа се није препуштало случају. Пре неку годину о Браничеву су се испреда-ле ловачке приче, и о шакалима и о вуковима који су том приликом одстрељени. С таквим мислима се кренуло у лов.

Јутро је обећавало диван јану-арски дан без иједног облачка, без кошаве. А у ловишту – нема шта нема! Фазани, они црни, репати, зечеви који се боксују наговешта-вајући парење, пољске јаребице у стабилним јатима и срнећа дивљач у тек изниклим житима. Додуше, доминирају срне, а тек покоји срн-

даћ у поодмаклом басту. Од шака-ла ни трага ни гласа. Лов готово да није ни почео, а из ведра неба стуштила се киша, непогода стигла са суседних Карпата. Лила је као из кабла и ту је био крај ловачке приче. Претражени су буџаци по ловишту, депоније и густиши али без успеха. Одстрељене су само две лисице, а то је мало спрам очекивања.

– Шакали предосећају промену времена – каже управник ловишта Дејан Стокић. – Похвалио бих учес-нике за добро владање у ловишту, дисциплину која је била беспрекор-на. Шта да кажем осим: више успе-ха наредне године.

Сличног мишљења је и млади, али искусни ловочувар Драган Момиро-вић, чијом је заслугом после про-лећних и јесењих поплава спасена из приобаља Пека бројна дивљач.

Овогодишњу „Шакалијаду“ све-чано су отворили председник ЛУ „Пек“ у Браничеву Дејан Стевић и председник Скупшине Ловачког савеза Србије Марко Тица, који је том приликом рекао да су пред ловцима бројни изазови, тран-сформације и задаци. На терену је био и инж. Светислав Татовић из Стручне слушбе ЛСС-а који је ловцима Браничевског округа, по-себно управницима ловишта, давао инструкције поводом израде план-ских докумената.

Све у свему, прво овогодишње окупљање ловаца у толиком броју било је успешно, а испит су поло-жили и домаћини и учесници. На-кон лова за све је приређено и неиз-бежно ловачко „треће полувреме“. С. С.

IV „ШАКАЛИЈАДА“ У БРАНИЧЕВУ

Пушке (не)огарављене

Лисичари Ловачки образ осветлали су Милош Спасић (Острво) и Саша Новаковић (Пољана). Обе лисице су одстељене на терену „Брдо“.

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.14 15

ОДСТРЕЉЕН ВЕПАР У АТАРУ САНАДА КОД ЧОКЕ

Капиталац пао у необраном кукурузуВепра капиталца ка-

кав још није виђен у атару Санада код Чоке одстрелио је Борислав Миланов, члан Ловач-ког друшта “Јастреб” из Санада код Чоке. Капиталац је на нишан дошао 2.фебруара ове године у делу атара Шикошовара.

У чеки су уз Мила-нова били још његове колеге Стојан Петров и Зоран Божин, када је вепар дошао у необра-ни кукуруз.

- Пуцао сам са удаљености од 180 метара из карабина “Рем-магнум” калибра 7 милиметара. После првог метка, вепар је почео да трчи, па сам морао да припуцам још два пута док није пао - прича Миланов.

Када је вепар капиталац одстрељен исте вечери у Ловачком дому у Санаду, окупио се велики број ловаца и знатижељника, да виде животињу која им је ове јесени при-

чинила доста штете у необраном кукуру-зу. Вепар је тежио 154 килограма, а како планирјау санадски ловци препарирана глава красиће просторије Ловачког дома, док ће се од меса припремити гулаш за го-збу свих чланова ЛД “Јастреб” и њихових гостију. Текст и фото: М. Митрoвић

ПРЕ СТР О ЈА ВА ЊЕ ЛО ВА ЦА НА СЕ ВЕ РУ БА НА ТА

Од че ти ри дру штва – че ти ри удру же њаПре ма опре де ље њу ло ва ца из Ло вач ког удру же ња “Срн даћ” ко је об у хва та дру штва

и бо гат лов ни те рен се вер но ба нат ске оп шти не Но ви Кне же вац, пре стро ја ва ње ће се из вр ши ти у че ти ри ло вач ка удру же ња са се ди шти ма у Ба нат ском Аран ђе ло ву, Срп-ском Кр сту ру, Ђа ли и Но вом Кне жев цу. Сва ло вач ка дру штва из ових ме ста по ста ће ло вач ка удру же ња.

На ван ред ној Скуп шти ни ЛД “Фа зан” у Ба нат ском Аран ђе ло ву усво јен је но ви Ста-тут пре ма ко јем ће дру штво убу ду ће ег зи сти ра ти као Ло вач ко удру же ње “Ко чо ват”, а и да ље ће оку пља ти и об је ди ња ва ти де лат ност ло ва ца из пет се ла: Ба нат ско Аран ђе-ло во, Мај дан, Под ло кањ, Ра бе и Си гет. У удру же њу ко је се фор ми ра је са да 70 чла-но ва ко ји ма је на рас по ла аг њу је дин стве но ло ви ште “Ко чо ват” ко је се про сти ре на пре ко 9.000 хек та ра. Ов да шњи лов ци су ми шље ња да над ле жни за тај по сао, гра ни це ло ви шта тре ба да утвр де у окви ри ма по сто је ћих ка та стар ских оп шти на пет по ме ну-тих на се ља, па би се по што ва њем тог прин ци па у окви ру ло ви шта на шло још пре ко 700 хек те ра лов ног те ре на ко је са да при па да ЛД “Зец” из су сед ног Срп ског Кр сту ра.

Лов но под руч је у ата ру Ба нат ског Аран ђе ло ва и окол них се ла об у хва та и Спе ци-јал ни ре зер ват при ро де “Па шња ци ве ли ке дро пље” на Си ге ту и Ко чо ва ту, а по ред за шти те и очу ва ња овог при род ног до бра, ов да шњи лов ци по зна ти су по до ма ћин-ском га здо ва њу и уна пре ђе њу ло ви шта у ко је ра до до ла зе лов ци ту ри сти из зе мље и ино стран ства. М. Ми тро вић

Ловци Лебана, чланови Ловачког удружења “Јабланица” су у суботу 5. фебруара, као и наредног дана, били домаћини велике и добро организоване ловачке вечери, када су ловци и ловни радници овог краја угостили две побратимске организације - представнике ЛУ “Мића Поповић” из Барајева и ЛУ “Ловац” из Ковина. На скуп су многи ловци дошли у друштву својих лепших половина, а било је близу 500 гостију.

Након дочека, гости су послужени роштиљ специјалитетима по којима је крај иначе и познат, да би потом домаћини угостили побратиме у својим домовима. Око 20 часова, у хотелу “Царичин град” почело је весеље на ком су, између осталих, наступали Гоца Божиновска и Јелена Вучковић из оркестар Енџија Маврића. Организована је и томбола са вредним наградама, а главна премија је био ловачки карабин. У стилу да се добро добрим враћа, гост - члан побратимске организације је пре извлачења главне награде добио бесплатан лов у ловишту лебанског удружења, али га је уступио првом ловцу који је следећи извучен “из бубња”. На крају, посрећила му се једна од срећака и карабин је отишао у праве руке.

Након весело проведене вечери до „ситних сати”, сутрадан нешто пре поднева полако су се скупили домаћини и гости, јер ваљало је презалогајити пред далек пут. За “размрдавање” су били задужени трубачи, који су касније у великом стилу испраћали госте. Д. Кн.

Већ двадесет година нижу су пријатељски сусрети ловаца Ресавице и Чортановаца. Сасвим је свеједно да ли су Ресавци међу Лалама, или Лале међу Ресавцима. Сваки сусрет је за похвалу и трајно сећање.

– И овог јануара дошли смо код пријатеља и побратима да обележимо дане незаборава – каже секретар ловаца Чортановаца и члан Управног одбора ЛУ “Фрушка гора” из Инђије Павле Петрашиновић. – Ми имамо само четрдесетак ловаца, а више од двадесет их је у размени. Волимо да дођемо у ове крајеве, зато се радујемо сваком сусрету.

Задовољство не крије ни председник ЛУ “Бељаница” из Ресавице Милојко Марјановић Лоле, који је желео да буде добар домаћин и Чортановчанима узврати гостопримство. Свакако, осим лова и незаборавног дружења, било је времена и за разговоре о даљем развоју лова и ловства у Србији. С. Маџаревић

ЛЕБАНЧАНИ УГОСТИЛИ ПОБРАТИМЕ И ДРУГАРЕ

Весело на југу

ЈАНУАРСКИ СУСРЕТИ

Лале и Ресавци другујудве деценије

ПавлеПетрашиновић

Милојко Марјановић

ЗАПИС ИЗ ЛОВА У ГОРЊАКУ

Зимска авантура на КрилашуНе зна се кад је Горњак, заједно са Млавом,

лепши. Лети или зими, дању или ноћу,баш као што рече Ђура Јакшић, описујући овај кутак Србије.

Тако је било и поткрај јануара. Скупили су се ловци Шетоња, стиснути из Вукан и Јеже-вац, заједно са побратимима. А они су из рав-не Војводине, ЛУ ”Мостонга” „Оџаци” и ЛД “Брест” Бачки Брестовац.

Цича зима притисла, али то никоме не смета. Напротив, као да сви желе да што пре походе Горњачку клисуру, барем да у њу завире. Џипо-ви и трактори само језде, пробијајући се кроз

сметове. Ту су Милан Радикин, Зоран Русов, Борисллав Вујичин, Жељомир Булат, Момчило Миленковић, Горан Јевремовић и већ легендар-ни чика Бора, са његовим “пинцгауером”, који не пропушта ни један брдски ауторели.

Све је почело пре десетак година. Зближили су се када су Шетоњчани дошли у радно - ловачку посету ЛД “Брест” у Бачком Брестовцу. Били су одушевљени ловиштем „Лалинске ливаде”, баш као што су се и Брестовчани одушевили пла-нинским ловиштем којим газдује и домаћински управља ЛУ “Крилаш” у Ћовдину. Домаћини су им били, рекосмо већ, секција “Шетоње”.

Добро осмишљен лов, где царују дивље свиње и курјаци, подразумевао је да ударно ме-сто буде ревир „Дубачица”. То је истоимени по-ток, разделница према Манастирским шумама и Планине Крилаш. Дивљач се није кретала. Снег је. И другог дана иста слика. Ипак, у ловачки споменар је уписан још један доживљај за па-мћење и дружење ловаца из предграђа Хомоља и Војводине.

С. Стојановић

- jaнуар, фебруар 2011. 2011. - jaнуар, фебруар 2011.

пу од 50 људи која се одмах ставила на располагање општинском Кризном штабу. Помажемо сваком нашем члану колико можемо. На нивоу Удружења формирали смо Комисију за санацију штета од земљотреса, а полазна осно-ва за деловање Комисије и пружање помоћи је званичан докуменат о степе-ну оштећења објеката који је дело др-жавних инстутуција - каже Ђоковић.

Државне службе задужене за про-цену штете на објектима, сврстале су у шест категорија, према степену оштећења, објекте који су претрпели оштећење. У шестој категорији, су објекти толико оштећени да се морају рушити, налази се шест краљевачких ловаца. Обишли смо домове неколи-

цине ловаца чије су куће претрпеле озбиљна оштећења. Утисци су се пре-точили у коментаре од свега пар речи: “страшно, ужасно...”

Екипа “Ловца” је посетила дом Воје Нешковића, члана ЛД “Зец” секције у Дракчићу. Степен оштећења на њего-вој кући је процењен као пета катего-рија, иако се у њој сада ни у ком слу-чају не може боравити.

- Било је страшно - каже Нешковић. - Не знам када ће почети санација и како ће то све да изгледа, јер напукли су и темељ и плоча, о зидовима да и не говорим.

У дому ловца Ненада Милутино-вића слична ситуација. Кућа је претр-пела огромна оштећења, мораће да се руши, а радници ангажовани од државних служби почели су да граде: изливени су темељи за објекат од свега 40 квадрата, уз образложење да пара и материјала за више нема...

Додатна мука је, свакако, тежак мате-ријални положај краљевачких ловаца, који деле судбину посустале привреде свог краја, карактеристичну за већину градова из унутрашњости. Ипак, како кажу, навикли су на невоље, трпе, не кукају и сналазе се како знају, то им је, утисак је, “генетски запис”.

У Ловачком удружењу “Краљево” посебно истичу велику захвалност удружењима која су им притекла у помоћ и упутила новчана средства: удружења из Бајине Баште и Титела уплатила су по 20 хиљада динара, из Пирота 50 хиљада, из Босилеграда 10 хиљада динара. Сав овај новац, као и помоћ из Ловачког савеза Србије, ис-користиће се искључиво за помагање краљевачких ловаца чији су домови страдали у катастрофалном земљо-тресу.

Ловачке солидарности никад није мањкало, не би смело да је усфали ни сада. Сваки динар помоћи биће усме-рен тамо где је најпотребнији - за об-нову порушених и оштећених домова наших колега ловаца које је задесила велика невоља. Д. Кнежић

16 17

“ЛОВАЦ” НА ЛИЦУ МЕСТА

Ноћ када су пуцали

Када се зла судбина поигра, за свега 10 до 12 секунди, колико обично траје главни удар земљотреса, може да у неповрат оде оно што се деценијама с муком стицало. Управо то се дого-дило Краљеву другог новембарског дана, када је страховит потрес јачине 5,4 степане Рихтерове скале, ударио у глуво доба ноћи и за собом оставио ог-ромну штету и узео два живота. Међу онима чије су куће и имања оштећене у земљотресу, много је наших колега ловаца, који сада муку муче како да све то санирају. А хладноћа је стегла...

- У серији потреса који су погодили град и околину, оштећени су објекти око 120 чланова нашег Удружења - информисао нас је председник ЛУ “Краљево” Урош Ђоковић. - У први

мах, када нас је невоља задесила, брзо смо се организовали и помагали јед-ни другима, пре свега да би покрили куће и заштитили их од кише. Такође, сачинили смо “ловачку бригаду”, гру-

темељи и зидови

Страдали фазаниЛУ “Краљево располаже ве-

ликом фазанеријом капацитета 25.000 јаја годишње. С обзиром да је од почетка новембра до сада у том крају забележено преко 500 већих и мањих потреса, јасно је и да је дивљач була узнемирена, а у крељевачкој фазанерији страдало је око 160 јединки фазана из матич-ног јата. Услед стреса изазваног бројним потресима, панично су се залетали и ударали у жицу, након чега је уследило угинуће.

сним

ио: Ј

. Пап

Многе грађевине претрпелеогромна разарања

У посетипородици

Нешковић

Темељиу дворишту

Милутиновића

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

Поред Крагујевца – колевке ловства Србије (1887), у најстарије ловачке ор-ганизације убрајају се Београд и Ниш. То је био и повод да Ловачко удружење “Београд”, на достојанствен начин обе-лежи крајем прошле године – 115 година ловства.

Овај значајан јубилеј, био је и повод да се на пригодној свечаности, уз присуство бројних гостију из Србије, на челу са проф. др Зораном Поповићем, председ-ником ЛСС, укаже на дуг и успешан пут ЛУ “Београд”. О тим прохујалим дани-ма као и будућности ловства Београда, говорили су: Александар Мијаиловић, председник Скупштине и Петар Томић, председник Управног одбора Ловачког удружења.

Поводом овог значајног јубилеја лов-ства, ЛСС је доделио 18 одликовања.

Златни орден доби-ли су: Христивоје Матић, Боривоје Станковић и Марјан Павловић; сребрни орден Зоран Си-мић, Душан Цетиња, Бојан Буковац, Ти-хомир Животић и Перица Бачвански и бронзани орден Зоран Милојевић, Боро Галијаш, Миле Лекић, Јордан Милетић, Божидар Ан-дријашевић, Радомир Цицмиловић, Дра-ган Лечић, Горан Танасковић, Драган Стефановић и Миле Пантовић.

Јубиларне плакете Ловачког удру-жења “Београд”, примило је 56 ловаца а специјалне плакете: Душан Пајкић (Ми-нистарство пољопривреде, шумарства

и водопривреде), СО Палилула, Поли-цијска станица Палилула, СО Звездара, Пољопривредна корпорација “Београд”, Полицијска управа Града Београда – полицијска испостава за безбедност на рекама, Кинолошки савез Србије, Рес-торан “Језеро”, Сибница и “Капиталац” ДОО.

С. Маџаревић

Слободна српска православна црквена општина „Свети Сава“, Лова-чко удружење „Хајдук Вељко“ и Коло српских сестара из Кливленда у др-жави Охајо (САД), већ годинама пру-жају помоћ свом завичају. Последња донација, од 62.000 америчких долара, стигла је Краљево после земљотреса.

Међу дародавцима су и ловци ЛУ „Хајдук Вељко“ из Кливленда, које

дуго постоји захваљујући свим члано-вима, а посебно председнику Живора-ду Милојевићу, који је родом из Црног Кала, код Баточине, оставарује чврсту

везу између домовине и Америке. Сва-како, сарадње и ловачке солидарности не би било да их није повезао и оја-чао један од угледних ловних радника Шумадије Андра Вељковић, власник познате крагујевачке фирме “Некрет-нине Вељковић”. Захваљујући таквој сарадњи, Шумадинци су већ сада поз-вани на познату манифестацију “Ср-бијада”, која се одржава у Кливленду

сваког септембра, уз учешће више од 10.000 људи. Тако се ловачка сарадња и спознаја између Шумадије и Охаја шири. С. Маџаревић

БРАТСКА ДИЈАСПОРА У САД - У

Помоћ Шумадији и Краљеву из Охаја

Доносиоци помоћи из Охаја у Крагујевцу

ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЛОВАЦА ПОРОДИЦЕ БОГДАНОВИЋ

105 година ловаТри генерације ловаца породице

Богдановић из Мионице, познатијих по надимку „Принц“, истакнути су и активни чланови тамошњег Ловачког удружења „Војвода Мишић“: деда Миодраг, ловац одмах од окончања Другог светског рата, носилац златних ордена ЛСЈ-а и ЛСС-а и бројних плакета и диплома, син Ђорђе, носилац сребрног ордена ЛСС-а, и унук Петар, награђиван књигама. Заједно, лове већ 105 година.

У свом дугогодишњем ловачком стажу препознатљиви су као одгајивачи врсних гонича, у чијем раду и звонком гласу по висовима мионичког краја налазе велико задовољство лова, дружења, а понајмање улова.

– За улов ће увек бити времена, треба и будуће генерације да осете чари лова – често говори најстарији од њих. Узгој и заштита дивљачи, традиција, витештво, етика, страст, гоничи и ентузијазам – њихове су главне ловачке одлике.

Представници Крагујевца и Ниша са домаћинима

Јубилеј у престоници

“Ловац” за само 49 динара!Поштовани ловциПред вама је девети број ловачког

часописа “Ловац”, званичног гласила Ловачког савеза Србије, листа свих ло-ваца наше земље. У протеклих годину дана, од када је предузеће “Дневник Војводина прес” преузело уређивање и штампање листа, успостављени су нови, високи стандарди у листу срп-ских ловаца, где је све поштено, транс-парентно и коректно. Уређивачка поли-тика је рађена по препорукама Уређива-чког одбора листа, заједно са стручња-цима и признатим ловцима и ловним радницима. Укуси су различити, али верујте, ниједна озбиљнија примедба на садржај листа до сада није стигла на адресу Редакције. Поносни смо на наш досадашњи рад. Ипак, у појединим случајевима, срећом ретким, заказала је дистрибуција, коју по налогу ЛСС-а обавља Пошта 2 Нови Сад. Немогуће је било, поготово не у кратком року, ис-питати све околности и утврдити који је поштар заказао и зашто некоме нису стигле новине јер диструбутер није ни Савез ни Редакција листа, али и за то је

пронађено решење: увек је штампано неколико стотина примерака више који су достављени Савезу, а он их је про-слеђивао онима који су пријавили да им штампа није стигла. То ће бити мо-дел и за убудуће. Верујте, нема бољег решења! Остале “ситне” ствари, као што су погрешно уписане или застаре-ле адресе, решавали смо и даље реша-вамо, “у ходу”.

У овој години стигла су нека нова правила. После много година – а што се информисања тиче после више деценија – пред ловцима у Србији је новина: претплата за гласило ЛСС-а више неће бити везана за чланарину, већ је остављено ловачким удружењи-ма и појединцима да се претплате на лист “Ловац”. Информисање лова-ца постоји у готово свим европским земљама, у свим државама у окру-жењу, јер то је једноставно не само лепа традиција, већ и елементарна потреба. Ловци морају да знају шта ради Савез, које одлуке се доносе, који је ценовник за дивљач, шта раде и како газдују ловачке организације,

које законске одредбе и правилници морају да се примењују, то је место где се одаје почаст и помен ловцима који су нас напустили... Једноставно, без информисања српско ловство није и не може да буде онакво какво бисмо желели. Поготово не у овако деликат-ном тренутку. Информисање у Србији, ако поредимо “остатак света”, верујте, нигде није јефтиније. А то ће и остати, без обзира на кризу!

Ловачки савез Србије и “Дневник Војводина прес”, на задовољство ог-ромне већине ловаца у Србији, желе да наставе успешну и плодну сарадњу. Свима који желе да и даље добијају “Ловац” Савез и Редакција нуде десет бројева годишње за свега 490 динара. То је цена далеко мања од, рецимо, кутије метака. А за те паре десет бројева “Ло-вца” стизаће на кућне адресе и адресе ловачких организација. Али, ни то није све: СВАКОМ претплатнику поклањају тринаестолисни ловачки календар на крају календарске године.

Добар поглед и у здрављу се чита-ли!

НАРУЏБЕНИЦА - ПРЕДРАЧУНГодишња претплата за 2011. годину (10 бројева) за ловачки часопис „Ловац“ по цени од 490,00 динара са урачунатим ПДВ-ом и ПТТ трошковима.

Број примерака годишње претплате:...........................................................

Наручилац........................................................................................................

Адреса..............................................................................................................

Одговорна особаза ЛОВАЧКА УДРУЖЕЊА.................................................................................

ЈМБГ односно матични број за правна лица:.............................................

ПИБ..................................................................

Телефон...........................................................

потпис............................................................ M.П.

Уплату извршити на рачун бр.: 105-31196-46 АИК банка

..............................................................Доказ о уплати заједноса наруџбеницом послати на адресу: „Дневник Војводина прес“ Булевар ослобођења 8121000 Нови садили на факс-021/4806-850

............................................................Детаљне информацијепутем телефона 021/4806-852 021/4806-899

18

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.20 21

Кр че дин ски лов ци су 15. јануара на сја јан на чин обе ле жи ли 80 го ди на од по чет ка ор га ни зо ва ног ло ва у њи хо вом се лу: у се о ском до му кул ту ре уго шће но је бли зу 300 го сти ју, ор га ни зо ва на је вр-хун ска из ло жба тро фе ја, а на кон до де ле при зна ња нај за слу жни ји ма усле ди ло је ве се ље до сит них са ти. Ју би леј кр че дин-ског ЛД “Фа зан” упот пу ње но је из да ва-њем фо то мо но гра фи је о де це ни ја ма лов-ства у том се лу, чи ји је аутор Дрен ко Но-вић, ду го го ди шњи ло вац из Кр че ди на. За ор га ни за ци ју про сла ве, по ред по ме ну тог ауто ра књи ге и агил ног ста рог ло вач ког аса Бра не та Ту ве џи ћа, нај за слу жни ји је сва ка ко по зна ти ло вац Пре мил По по вић, пред сед ник ЛД “Фа зан”.

Оку пља ње је за по че ло ис пред ло вач-ког до ма у цен тру се ла, зда ња ко је се озбиљ но ре но ви ра. Кр че дин ци ће уско-ро има ти вр хун ски ло вач ки дом са све-

ча ном са лом, кан це ла ри ја ма, клу бом, ку хи њом... То је у нај ве ћој ме ри за слу га по ме ну тог пред сед ни ка Дру штва, као и из ло жба тро фе ја на ко јој су из ло же ни, по ред ви со ко тро феј них је ле на и срн да-ћа, те ву ко ва, ме две да, ди во ко за и ра-зних вр ста пти ца, тро фе ји зе бре, гнуа и не ко ли ко вр ста африч ких ан ти ло па. Про сла ви у Кр че ди ну су при су ство ва ли и пред сед ник ЛСС др Зо ран По по вић и пред сед ник ЛСВ др Ми лош Бе у ко вић.

У све ча ном де лу про гра ма, лов ци Кр-че ди на су са ко ле га ма из Ло вач ког удру-же ња “Вр ла” из Сур ду ли це пот пи са ли по ве љу о бра ти мље њу две ло вач ке ор-га ни за ци је. Та ко је озва ни че на са рад ња ко ја тра је де це ни ју и по, а по кре ну ли су је, из ме ђу оса тлих, Пре мил По по вић, Бра не Ту ве џић, Не дељ ко Јо ва но вић, Дра го мир Ба ти нић, Сло бо дан Чар кић и Ла зар Гра шић. Та ко ће убу ду ће Кр че-

дин ци ићи у го сте да ло ве ву ко ве и ди-вље сви ње, а Сур ду ли ча ни ће се у Сре му опро ба ти у ло ву на фа за не и зе че ве. Кр-че дин ци су, ина че, по бра ти ми и са ЛД “Ба нат ски Де спо то вац” из исто и ме ног се ла крај Зре ња ни на.

ЛД “Фа зан” има 74 лов ца, ме ђу њи-ма су по ча сни чла но ви Пре драг Бо жић, Жи ван До роњ ски, Дра го љуб Мр вош, Сло бо дан Ши пра гић, Ви до сав Шкр-бић и Ђор ђе Ко са но вић. По но сни су и на мла ђе сна ге, јер има ју 15 чла но ва ло вач ког под млат ка. Кр че дин ско ло ви-ште има 5.700 хек та ра, рав ни чар ског је ти па. На ла зи се на об рон ци ма Фру шке го ре поред Ду нава, а то су те ре ни бо га ти пло ву ша ма, ди вљим пат ка ма и гу ска ма. Атрак ти ван је и лет њи лов на пре пе ли це и гр ли це, чи ји је ко ри дор пре ле та из над Кр че ди на.

Д. Кн.

ЈУ БИ ЛЕЈ НА СРЕ МАЧ КИ НА ЧИН

Кр че дин ци прос ла ви ли осам де це ни ја ло ва

МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА „БА НАТ СКАЛИ СИ ЦА 2011” У АТА РУ УЗ ДИ НА

Јед на ли ја на ни ша ну У ло ву “Ба нат ска ли си ца 2011” ко ја је пре ра-

сла у тра ди ци о нал ну ма ни фе ста ци ју ЛД “Зец” из Уз ди на уче сто ва ло је пре ко 150 ло ва ца из оп шти не Ковачица, али и број ни го сти из вој-во ђан ских ме ста и Бе о гра да. Уло вље на је са мо јед на ли си ца, ко ју је од стре лио Да вор Пе тро вић из Пут ни ко ва. Ви ђе но је још ли си ца и би ло је при ли ка, али су оне би ле лу ка ви је или лов ци не пре ци зни.

Пред сед ник и се кре тар ЛД “Зец” Дим ча Пе-тру и То дор Бо јер задовољни су посетом, јер је до ла зак био оте жан због ма гле и за ле ђе них пу-те ва. До ма ћи ни су гостима при пре ми ли тра ди-ци о нал ни ба нат ски до ру чак.

- На ши лов ци су ове се зо не већ од стре ли ли 28 ли си ца, от при ли ке ко ли ко и прет ход них, па смо се искре но на да ли да ће би ти ви ше уло ва при-ли ком овог из ла ска у ло ви ште. Ипак, због не по-

вољ ни јег ста ња у ата ру, јер су тр шћа ци и оста ли ни жи те ре ни под во дом за ле ђе ни, ни је се мо гло ићи та мо где је нај по вољ ни је, па се ло ви ло на чи сти јем те ре ну око се ла. По ред ли си ца ви де-ли смо до ста зе че ва, фа за на и дру ге ди вља чи, па је до бро да смо се и овом при ли ком уве ри ли да на ши на по ри да очу ва мо ди вљач да ју ре зул та те - ка же Бо јер.

У ло ви шту у ата ру Уз ди на на око 7.500 хек-та ра, нај ве ћи део је око Та ми ша са плав ним ли-ва да ма, мр тва ја ма, сла ти на ма и за са ди ма то по-ла, па је ово под руч је За вод за за шти ту при ро де Ср би је про гла сио за јед но од 35 ме ђу на род но зна чај них ста ни шта пти ца. Од лов не ди вља-чи по ред ли си ца, ко је су овог пу та ески ви ра ле лов це, има ша ка ла, ди вљих ма ча ка, ја зав ца, ди-вљих сви ња, зе че ва, ср на, фа за на, ди вљих гу са-ка и па та ка. Део тог бо гат ства мо гли су да ви де го сти Уз ди на ца. М. Ми тро вић

Де ве ти лов на ко чо ват ску ли си цу у ата-ру Ба нат ског Аран ђе ло ва оку пио је пре ко 300 ло ва ца из 40 ме ста из Ср би је. Ма да вре ме ни је би ло на кло ње но уче сни ци ма, за до вољ ни су би ли и до ма ћи ни и го сти. Лов ци су по ве ја ви ци из и шли у ло ви ште Ко чо ват да би над му дри ли ли си це и ужи-ва ли на сне гу. Сви су се уве ри ли да је Ко-чо ват пра во бо гат ство.

Ло вач ка сре ћа осмех ну ла се је ди но Не-на ду Вла ду љу из Зре ња ни на, ко ји је од-стре лио ко чо ват ског ли сца. Пре ње га не-ко ли ци на ло ва ца је при пу ца ла, ме ђу тим, ли сац је по ку шао да их над му дри за бив-ши се у снег, а ка да се при ди гао Не над је био си гур не ру ке и оштра ока, сле ду је му од стрел ср не. Ње му је ово би ло тре ће уче шће у ло ву на ко чо ват ске ли си це у Ба нат ском Аран ђе ло ву и пр ви улов, а ње гов ро ђе ни брат Пре драг ла не се на шао ме ђу ше сто ри цом уче сни ка ко ји су од стре ли ли ли си це.

- Ка да је по гон кре нуо и ис ко чи ла пр ва ли си ца, при пу ца ле су ко ле ге ко је су би ле по ред ме не, али се жи во ти ња при ди гла да утек не. По го-дио сам је из пр вог мет ка. Имам ис ку ства у ло ву на ли си це ко јих има пу но у ата ру Зре ња ни на, па сам ове се зо не већ од стре лио пет је дин ки - ка же Вла дуљ.

Пред сед ник ЛД “Фа зан” (бу ду ћег ЛУ “Ко чо ват”) у Ба нат ском Аран ђе-ло ву Цвет ко Јег дић пре за до во љан је од зи вом без об зи ра на ло ше вре ме.

-Због вре ме на ни су сви уче сни ци из и шли на те рен, јер су усло ви би ли не нор мал ни, пу но во де и бла та, али све смо успе шно пре бро-ди ли - ка же Јег дић. - Би ло је пу но ди вљих сви ња, али на жа лост, због за бра не њи хо вог ло ва из по го на на њих ни је мо гло да се пу ца. Ли си це су би ле ма ло лу ка ви је, та ко да је са мо јед на од стре ље на а не ко ли ко је уте кло због не пре ци зно сти ло ва ца. Текст и фо то: М. Ми тро вић

СКУПШТИНА ЛД “ЛИСАЦ” ЦРЕПАЈА

Тим који побеђује се не мења Усвајањем кључних докумената, као што су Извештаји о раду комисија Надзорног одбора, Комисије за заштиту и гајење дивљачи и Дисциплинсkе комисије, финансијске и свих планских докумената, окончана је још једна Скупштина Ловачког друштва „Лисац” из Црепаје. Оцењено је, између осталог, да су манифестације попут оних у стељаштву, оправдали своје постојење и биле пун погодак у смислу афирмисања ловног стрељаштва она овом подручју. Поред тога, оцена је највишег тела Друштва, да је на плану заштите дивљачи урађено много око прихране пленените дивљачи. Један од Закључака на овом скупу био је да се настави, сходно буџету, са изградњом и адаптацијом Ловачког дома. Посебно је истакнута сарадња са Ловачким савезом Војводине на стручном плану. На Скупштине је изабрано ново руководстно,а за председника је поново изабран прекаљени, али млади Горан Јосифовић.

С. С.

У БА НАТ СКОМ АРАН ЂЕ ЛО ВУ ПРЕ КО 300 УЧЕ СНИ КА ЛО ВА

Ли сац од стре љен, ди вљесви ње за гле да ње

До ма ћин Цвет ко Јег дићи Не над Вла дуљ

из Зре ња ни на са уло вом

У ловачкој секцији “Јелен” Змајево, делу ЛУ “Врбас”, поносе се фондом срнеће дивљачи која је достигла број-ку од 500 на 5.500 хектара ловишта! Успех далеко добија на значају када се узме у обзир да је пре доласка сада-шњег руководства пре седам година у атару села било свега 35 грла...

- Засукали смо рукаве и кренули на посао: четири године срнећу дивљач нисмо ловили, па смо достигли ниво да годинама уназад туристима може-мо да понудимо трофејне срндаће у медаљи. Прошле године овде су од-стрељена два златна срндаћа и једно

грло у сребру. Ове године туристима ћемо понудити два грла која ће сигурно бити у златној медаљи - рекао је први чо-век змајевачких ловаца Владимир Жижаков.

С обзиром на богатство срнеће ди-вљачи, не чуди што већ годинама у Змајево, поред домаћих ловаца, залазе и туристи из Италије, Немачке и Аус-трије. Да се овде ради плански и да се

гледа унапред говори и чињеница да је лане био само један лов на зечеве, иако прираст у односу на већи део Војводи-не није био лош. На тај начин сачуван је матични фонд и то ће врло брзо по-чети да даје резултате. Д. Кнежић

ПРИМЕР ДОБРОГ ГАЗДОВАЊА

Срнеће богатство у Змајеву

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.22 23

Завршница тек минуле године, која се по ловце окончала уз бригу о измени ловног календара на дивље свиње и начину одстрела, и ужитак који су нам пружили домаћини ЛУ „Голуб“ у Ве-ликом Градишту одвијала се у сјајном

амбијенту. На прошлогодишњој „Ша-калијади“ окупило се око 350 ловаца из свих крајева Србије, а нису изоста-ли ни наши ловци из Италије, Аус-трије, Немачке и суседних република бивше Југославије.

Било је то тихо, право ловачко вре-ме, с дашком ветра, али без мраза. Они стрпљивији имали су, наравно, успеха. Потврдило се старо ловачко правило да лов лови чекање. Терен је био по-дељен на шест позиција: Пескови, За-тоње, Маиловац, Пожежено, Кусуће, Тополовник и Рам. Они који добро знају те терене, просто не знају за који да се определе – да ли за побрђе изнад Тополовника, да ли за пешчане дине

око Пескова, или, пак, приобаље Пека око Пожеженог. Дилему су прекратили пуцњи. Успех су имали у лову на ли-сице Миограг Стошић (В.Градиште), Јовица Марковић (Гроцка), Данијел Живуљевић (В.Градиште), Момчи-

ло Голубовић (В.Градиште), Зо-ран Ранковић (Со-пот), Александар Узелац (Марадик) и Жељко Новако-вић (Зрењанин), дивљу мачку је одстелио Драган Станковић (Гроц-ка), а шакала Го-ран Миков (Рам). За најтрофеје је др Душко Ћиро-вић, с Института за зоологију Био-лошког факулте-та Унивезитета у Београду, који го-динама прати ову

манифестацију, прогласио шакала, ди-вље мачке и лисице које су одстрелили Миков, Станковић и Ранковић.

П р е д с е д н и к Скупштине Ло-вачког савеза Ср-бије Марко Тица уручио је при-знања за најбоље литерарне и ли-ковне радове под-млаткарима, као и одличја ЛСС-а Слађану Марко-вићу (сребро), Не-наду Мирковићу,

Горану Цветковићу и Бобану Васиља-вићу (бронза). Иначе, Васиљевић је рекордер и пасионирани ловац на ша-кале и до сада их је у атарима ловишта „Рамски рит“ одстрелио 19, а једног је ухватио живог! Тај шакал је чипован и служи у научне сврхе.

Како и приличи, дружење је, уз богат мени, музику и лутрију настављено до дубоко у ноћ. С. С.

МладенАлфа и омега читаве манифестације,

уз председника Слађана Марковића и чланове УО, био је секретар Удружења Младен Богдановић. То је сарадник какав се само пожелети може. Прави ловни радник!

ФилмИз продукције Ловачког савеза Ср-

бије изаћи ће још један запис о нашим ловачким удружењима. Филм се снима по принципу диораме (јесен, зима, пролеће, лето), а премијера је заказана за 2. август, на Светог Илију, када је Ловачко удружење 1898. и основано

На крају 2010. године Ужице је било до-маћин великог скупа из области ловства и ловачке традиције: прослави 111 година ловства у ужичком крају присуствовало око 350 учесника. Градоначелник Јован Марковић је истакао добру сарадњу ло-калне самоуправе с ЛУ „Алекса Дејовић“, а председник Зоран Симеуновић је поз-

дравио представнике братских удружења с Пала и из Беча, као и удружења из Косје-рића, Пожеге, Пријепоља, Чајетине, Нове Вароши, Прибоја, Гуче, Ивањице,Бајине Баште, Сјенице...

– Морам прво да кажем да је ловство Србије тренутно пред многобројним иза-зовима, које ћемо, надам се, успешно са-владати– казао је Симеуновић. – Осим ор-ганизовања добре стручне и ловочуварске службе, урађена су сва планска документа и прилагођена новим законима и прописи-ма. Са задовољством наглашавам да су у органима Удружења млади, доказани лов-ни радници. У 2010. број чланова повећан је око 15 одсто, што је сјајно ако се зна да је у целој земљи изражен тренд опадања броја ловаца. Бескомпромисан обрачун с криволовом и ловокрађом је већ почео да даје прве резултате - рекао је председник.

Очување граница ловишта, које је због свог потенцијала врло атрактивно и у по-следњих двадесетак година честа мета других субјеката из окружења, тренутно је приоритет.

– Нама туђе не треба, али нећемо пре-пустити ни метра онога што је наше без велике борбе у закониским оквирима – нагласио је Симеуновић. – А око малици-

озних прича да ће наше ловиште да купи неко од тајкуна, одговорно тврдим да ни-коме и никада неће бити пружена та при-лика! Схватили смо да се више не може живети само од чланског доприноса, па смо у новом Статуту направили платфор-му за оснивање привредног друштва која нам омогућава да се бавимо и другим де-

латностима које нису уско везане за лов-ство– истакао је председник ЛУ „Алекса Дејовић“.

ЛСС је поводом ове годишњице доде-лио четири плакете: граду Ужицу, ЛУ „Алекса Дејовић“, Парку природе „Мокра

гора“ и пушкарској радионици „Танаско-вић“. Златни орден ЛСС добили су: пред-седник Удружења Зоран Симеуновић, потпредседник Александар Станојевић и секретар Иван Мирковић. Додељено је и 11 сребрних и 21 бронзани орден за заслу-ге за развој и унапређење ловства, као и око 40 плакета ЛУ „Алекса Дејовић” за-служнима.

Бојан Милошевић

111 ГОДИНА ЛОВСТВА У УЖИЧКОМ КРАЈУ

Своје имамо, тајкунима не дамо

Златни ловачки орденЛовачког савеза СрбијеИван Мирковић, Зоран Симеуновићи Александар Станојевић

Сребрни ловачки орденЛовачког савеза СрбијеСлободан Којадиновић, Љубиша Дубљанин, Благоје Перишић, Зоран Караклајић, Чедомир Петковић, Петар Новаковић, Александар Аџић, Драган Максимовић, Предраг Кондић, Миломир Шуљагић и Војислав Смиљанић

Бронзани ловачки орденЛовачког савеза СрбијеДрагош Тодорић, Милан Павић, Милош Гардић, Новак Мисаиловић, Зоран Словић, Петар Пржуљевић, Илија Старчевић, Томислав Поповић, Жељко Симић, Драган М. Цвијовић, Жарко Станишић, Обрен Буквић, Мирослав Благојевић, Миленко Ћосовић, Деја н Симић, Миладин Бацетић, Слободан Стаматовић, Рајко Томић, Васо Шуњеварић, Душан Савић и Слободан Јеремић

Златиборци проредили лисицеНа подручју IV златиборске ловне области одржане су редовне активности у

склопу смањења бројности предатора. У делу ловишта којим газдује ЛУ “Зла-тибор” из Чајетине организован је лов на лисицу која, чини се, никад није била бројнија него ове године. Лукави предатор за собом оставља пустош у ловишту и прави велику штету и на дивљачи и на домаћој живини. Становништво, у са-радњи с ловцима, труди се да овог предатора сведе на подношљив број у граници коју природа одређује. Тако је било и овог пута.

Ловачке секције с подручја Златибора, Шљивовице и околине (Мачкат, Крива река) окупиле су се подно брда Церова. То је део ловишта на ком је већ дуже ре-зерват и лов није дозвољен, а лисице константо угрожавају легла зечева, фазана, птица које се гнезде на земљи, живину . Време је било идеално. Песма је одјеки-вала гором… И пуцало се…

Тежак терен узео је данак. На територији целог ловачког удружења (површина 55.767 ха, од чега ловне површине обухватају 45.000 ха) овај терен се сматра јед-ним од тежих због конфигурације и непрегледности и веома ниске и густе вегета-ције. Иако је одстрељено свега неколико лисица, ловци нису били незадовољни.

На крају је ловачко дружење, уз незаобилазни ловачки доручак и ловачке приче, надокнадило све оно што ловачку страст чини лепом. Б. Милошевић

Састанак представника Удружења и градоначелника

ПЕТА „ШАКАЛИЈАДА“ У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ

Кренули на шакале, падале лисице

Вода однела зечеве, срне и деценијски труд

Лознички ловци свакога пролећа имају муку с набујалим Јадром: ова река, кад се отопе снегови те при-ми воду из околних потока и речица, поплави делове ловишта. Нажалост, крајем лањске године испоставило се да је изливање поменуте река најмање зло које их је снашло јер када је Дри-на 2. децембра напустила своје корито, настала је бујица каква се у овом крају не памти! И они најстарији тврде да ништа слично у животу нису видели: најгора је, кажу, била поплава из 1967, а ова последња беше таква да је воде било и до метар и по више него тада, пре 43 године!

Све се, нажалост, догађало неверо-ватном брзином јер када се вода изли-ла, настала је бујица која је носила све пред собом. Зечевима није било спаса, налажени су угинули, заплетени међу шибље или чак крошње омањег дрвећа. Страдала је и срнећа дивљач, нађено је двадесетак угинулих грла. Колико их тек није нађено... Један од очевидаца катастрофе је испричао да је видео фа-занског петла како лети, а потом пада у воду јер није могао да досегне до суве површине. Вода је била свуда, стотина-ма метара у ширину.

– Вода је прекрила око 6.000 хектара, а највише су страдали бања Ковиљача, Лозничко поље и Липнички шор – ре-као је за “Ловац“ управник ловишта “Јадар“ у ЛУ “Гучево“ Лозница Вла-дан Васић. – Зец је страховито страдао, нећемо га ловити најмање две године. Наручили смо и платили 4.000 фазан-ских пилића, али када нас је ова недаћа снашла, остали смо без новца за зечеве. Тај проблем морамо ургентно решити, али, нажалост, локална самоуправа није у стању да нам помогне.

Уништена су и хранилишта, со-лишта... Колико је овај потоп биб-лијских размера био суров говори и податак да је бујица успела да однесе и шпорет који је једна породица остави-ла на тераси своје викендице! Људи су с муком, на брзину, спасавали вредне ствари из својих домова, стоку и име-так. Али, није много тога спасено јер се све одиграло пребрзо.

– Три сата је трајао водени удар, а за осам часова ловиште је личило на океан – каже председник ЛУ “Гучево“ Лозница Зоран Митрић. – Покушали смо да спасавамо срнећу дивљач која је стајала у води на вишим деловима, али успели смо само да је кружењем чам-

цем око ње натерамо да оде у жељеном смеру. Бујица је била брза, постало је опасно и за људе. У поплавном делу имали смо 140 грла, а ко зна колико нам је остало. Годинама смо стрпљиво радили и мучили се да имамо довољно дивљачи у ловишту, а онда за свега не-колико сати сав наш труд је, дословно, отишао низ воду.

Ништа боље нису прошле ни њихове комшије из ЛУ “Видојевица“ из Леш-нице јер је Дрина жестоко полавила и њихово ловиште “Мачковац“. Под во-дом је било 3.300 хектара, што је више од 35 одсто површине ловишта, па су страдали и дивљач и ловно-технички објекти. По проценама, од 250 грла ср-неће дивљачи страдало је око 70, док је зец практично нестао с поплављеног подручја.

– По проценама, пре поплаве на том терену било је око 350 јединки зече-ва који су страховито страдали јер су били окружени водом са свих страна – каже председник ЛУ “Видојевица“ Милоје Петровић. – Фазани су делом успели да се спасу, а уништена нам је већина хранилишта и солишта.

Како даље? По речима ловних рад-ника лозничког краја, на потесу који је претрпео поплаву лове часни и дис-циплиновани ловци, који су одмах на-кон повлачења воде прихрањивали то мало дивљачи што је преостало јер је блато прекрило вегетацију. Срнећа ди-вљач ће се одстрељивати максимално рестриктивно. Ипак, на муци се по-знају јунаци, а њих овде никада није мањкало. Наравно, на потезу су и ло-вачке организације јер ловци Србије су, кад мука удари, увек били братски солидарни, па тако треба да буде и сада!

Д. Кнежић

КАТАСТРОФАЛНА ПОПЛАВА У ЛОЗНИЧКОМ КРАЈУфо

то: Ј

. Пап

и а

рхив

ЛУ

“Леш

ница

”

Многе срне нису успеле да се спасу

Спасавањесрнеће

дивљачи

Прихрањивањепосле поплаве

Управник ловиштаВладан Васићпоказује ниво водеприликом поплаве

Зечеви највише страдали

Екипа “Ловца” у разговору са ловним радницима Лознице

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.26 27

Сваки ловац има своју омиљену дивљач, а највећа страст педесетогодишњег Павла Јанковића, рођеног Црнотравца који живи у Винчи и члан је ЛУ “Дунав” Гроцка, је лов на лисице.

– Заиста познајем мало ловаца који воле да лове ли-сице – вели Павле Јанковић. – И мени колеге често гово-ре: “То се не једе, ти си луд, како можеш да их чекаш сатима...” А мени је, једнос-тавно, то велика страст, без обзира на то што немам ни-какве материјалне користи ловећи их. Одавно је ушло у крв, и отац и деда су ми били ловци на ову дивљач. С друге стране, познато је какве су лисице штеточине, колико нападају подмладак зечева, јаребица и фазана, те да и даље преносе беснило. Уживам да сам у ловишту и није ми тешко да их чекам јер знам да радим ствар ко-рисну за племениту дивљач.

Ове сезоне је одстрелио три лисице, а зна и тачан број колико их је укупно одстрелио у последњу деце-нију и по – 32. Д. Кн.

Стручна служба ЛУ“Јабланица“ Лебане на челу са управником ловишта Бојаном Јањићем и ловочуваром Жарком Варајићем је у током зиме,у сарадњи са ловцима Удружења,у ловишту којем газдује,радила на прехрани дивљачи у све четири секције. Прехрана се састојала у изно-шењу детелине за срнећу дивљач,у изношењу кукуруза у зрну и пшенице за фазане и јаребице, у прехрани зачије популације и у прегледу и стављању нових солишта.

У току фебруара ове године ЛУ“Јабланица“ Лебане,ЛУ“Бојник“ из Бојника и ЛУ“Бошњаце“ из Бошњаца, организоваће сабор ловаца ради сузбијања предатора у ловишту, на тромеђи поменутих удружења на површини од 650 ха.Такође се планира да од ове године овај сабор ловаца постане и традиционални. Б. Ј.

ЛОВАЦ И ПАС

Душан и Рекс за дивљење

СТРАСТ ЛОВЦАИЗ ВИНЧЕ

Ове сезонетри лисице,

у каријери 32

Хране дивљач, организују сабор

Већ неколико година Душан Дамљановић, ловац ЛУ “Владан Милошевић” из Кнића, осваја признања и награде у такмичењу које популарно носи назив “Ловац и пас”. Наравно, награда не би било да није врсног кера Макса, немачког оштродлаког птичара. Координација између овог ловца и његовог пса изазива дивљење посетилаца и оцењи-вачког жирија. У таквим такмичењима ло-вац и пас имају 20 минута да прикажу што се од њих очекује и траже пропозиције.

Овај вредни Шумадинац заинтересовао је и многе ловце из краја да се баве овом дисциплином. Данас доминира Миленко Зечевић из Брњице.

Дамљановић је за свој рад носилац број-них признања у овој области: 2008. годи-не – трећи на првенству Србије у Рачи, а у Турији, на државном првенству, заузео је прво место; 2009. године – пето место у Равном Гају на државном првенству; 2010. године – први у ловном региону “Централ-на Србија” и први у Марковцу, на држав-ном првенству, као и најбољи резултат појединачно од свих наших такмичара на Светском првенству у Словачкој. Зато се и залаже да се ова дисциплина још више унапређује и омасовљава, јер је у ловачким удружењима доста младих и амбициозних људи који желе успех. С. М.

Подршка регионалном ловствуЈован Бојић Гроф, председник ЛУ “Књаз Милош”, Пожега:

- Ова времена су кризна и захтевају максимално анга-жовање свих – од ловаца до државе. Зато, наредни пе-риод мора да буде опредељен за сна-жан подстицај лов-ству. Сваки регион мора имати своје стратешке планове ловства који ће се корпорирати на нивоу нашег Савеза и државе. Зато, нека наредни период буде подстицај унапређењу лова и ловства и рационалној организованости у сваком региону, јер ми најбоље знамо шта тре-ба урадити и учинити, које програме треба остваривати и где је будућност ловства. Зар нису добри узори из нашег окружења, где имамо ловачке регионе као савезе а они уједињени у асоција-цију ловаца – ловачки савез. То је бу-дућност на коју нас упућују и важећи законски документи. Ми у Пожеги, же-лимо ловство као монолитну организа-цију и на нивоу региона и државе.

Поносимо се јубилејомПера Томић, председник Управног одбора ЛУ “Београд”:

- Сваки јубилеј је прилика да се подсе-тимо пређеног пута али и могућности да се што брже развија-мо и унапређујемо ловство. Зато, и сто петнаест година ловства нашег Лова-чког удружења је велики развојни пут који достојно обележевамо заједно са Крагујевцом и Нишом, као најстаријим ловачким удружењима у ондашњој Краљевини Србији. Током читавог овог периода, ловци Београда, били су визионари ловства Србије. Данас, то је модерна и савремена организација која предњачи у многим пословима и

стално доприноси развоју ловства као значајне спортске, привредене и друш-твене гране. Овај јубилеј је и значајни подстрек новим дометима ловства, поштујући важеће законске документе и дограђујући је новим подзаконским актима.

Ловиште је будућностРадиша Милојковић, управник ло-вишта ЛУ “Зец”, Велики Поповић:

- Традиција ловства у ресавском крају је дуга и богата. То је и разлог што располажемо са богатим ловишти-ма. Она не би била таква, да сви ловци и стручне службе нису значајни заш-титари дивљачи и природе. Скоро све наше акције, своде се на чување ло-вишта од предатора, изградњу ловно – техничких објеката и прихрану ди-вљачи у зимском периоду. Тиме отва-рамо и спроводимо стратегију развоја савременог ловства. О томе се дого-вармо на свим скуповима ловаца. Јер, ловац је стуб ловишта. Од њега зависи будућност лова. Зато, заштити дивља-чи на овим нашим просторима при-дајемо посебан значај. И ето, резулта-ти су видљиви. Може бити и боље али је добро. Наредни период показаће ко је и како газдовао ловиштем. А, оно је брига свих структура у ловачком удру-жењу.

Богатство фазанаДраган Тодоровић, председник ЛУ “Сента”:

Тренутно смо за-окупљени комер-цијалним одстрелом фазана, такозвани лов “пред пушку”. Ове сезоне смо из наше фазанерије у ловиште пустили преко 6.000 фазан-ских пилића и то даје резултате. У исто време радимо и са матичним јатом, у

току су припреме како би ношење јаја фазанских кока протекло што успеш-није. Удружење је остало на окупу са око 230 ловаца, а недавно смо се ре-гистровали и у Агенцији за привред-не регистре. Спремамо и нову ловну основу, припремамо се за бројање ди-вљачи. Информације које добијамо са терена говоре да је матични фонд зе-чева сачуван, што је у овом тренутку најважније. на време смо зауставили лов на ову дивљач и очекујемо богат улов наредне сезоне.

Успешанкомерцијални ловМирослав Јовановић, председник ЛУ “Обреновац”:

Минула година си-гурно ће остати упамћена по успеш-ном пословању. Пре свега, имали смо изузетну сезону ко-мерцијалног лова на високотрофејну срнећу дивљач, при чему смо угостили туристе из више европских земаља који су се вратили изузетно задовољни. Обновили смо возни парк с две нове „ладе ниве“ које ће нам служити за рад стручне службе и обилазак терена, с обзиром да се наше ловиште протеже дужином од преко 25 километара. Канцеларија Удружења је премештена у центар града и уређена у ловачком духу, како и доликује организацији с више од 1.000 ловаца. Урађен је и репрезентативни сајт www.luobrenovac.rs на којем се посетиоци свакодневно могу информисати о акту-елним дешавањима у Удружењу. Вреди поменути да је на недавном Државном првенству у практичном лову за жене титулу првака понела наша ловкиња Даница Ковач настављајући традицију обреновачких шампиона. У наредном периоду циљ нам је да унапредимо ловство у целини, одржимо фондове фазанске дивљачи и увећамо матичне фондове гајених врста дивљачи.

С. Маџаревић, Д. Кнежић

ИЗ ЛОВАЧКИХ УДРУЖЕЊА

- jaнуар, фебруар 2011. 29

Као и већина колега ловаца, и аутора текста увек интере-сује како да добије што бољи квалитет за што мању, или како се то у дипломатском

жаргону каже, „разумну“ количину новца. Кад су у питању оптичка пома-гала – монокулари, двогледи, оптички нишани – обично се уздахне и поми-сли на Цајса или Сваровског, или се за-види колеги којем такво једно ремек-дело оптике краси пушку или прса.

Уврежено је мишљење да за добре оптичке особине уређаја мора да се из-двоји много новца. Неоспорно, процес производње призми и сочива одличне оштрине и светлосне пропустивости је дуготрајан и скуп. Елементе је по-требно дуго обрађивати а сразмерно је честа и појава шкартова, што повећава време уложено у производњу поједи-начног дела, самим тим и цену конач-ног производа. Разлика у квалитету израде код оптичких помагала је по правилу уочљива, поиграјмо се речи-ма, на први поглед.

Што се тиче искуства аутора, веро-ватно најквалитетнији двоглед кроз који је икад погледао је ратни трофеј, официрски 8x30 „Karl Zeiss“. Једи-на замерка том двогледу је што му је кућиште израђено од месинга, тако да, иако даје одличан противтег пуном ранцу или карабину забаченом на леђа и вероватно може да издржи дирек-тан погодак брдске хаубице, није баш удобан за ношење у лову. О врхунском квалитету двогледа потеклих из фир-ме „Swarovski“ не треба претерано трошити речи, а једини „проблем“ је висока цена која се за високи квалитет увек плаћа, а она тренутно није шире доступна за добар део домаћих лова-ца. У врху су и одлични „Tasco 10x50“, ислужени ветеран солидних оптичких особина, али и тежине. Затим следи низ бољих или лошијих двогледа раз-них произвођача који коштају неко-лико просечних дневница и не вреде ништа, или могу послужити као прва помоћ. У овој ретроспективи се по много чему издваја двоглед о којем је, заправо, реч у овом тексту. У питању је двоглед немачке фирме „MINOX“, модел BL 8x42 BR.

Миноx је предузеће које је почело као произвођач фотоапарата. Ur-MINOX,

омиљен међу хладноратовским оба-вештајним службама, фотоапарат чије се димензије могу упоредити с димен-зијама обичног упаљача, конструисан 1938. године се од 1948. производио у новооснованој западнонемачкој фабрици MINOX. Фабрика се касније усмерила и на друге видове оптичких уређаја, тако да данас из MINOX-а до-лази читава палета оптичких уређаја.

Модел 8x42 BR припада серији BL, која означава лагане двогледе. Двоглед користи систем ‘кров’ призме тако да је конструкција, као и код већине са-времених двогледа, у виду два издуже-на конуса спојена шином, компактна и елегантна. Некад је важило да ’кров’ призме имају лошију пропусност свет-ла од „поро“ призми, какве се користе у двогледима класичног облика, где се окулар и објектив не налазе на истој оси, али материјали који се данас ко-ристе за израду призми су практично избрисали разлику у квалитету, тако да се ’кров’ призме налазе и у врхунским моделима двогледа попут Swarovski EL серије. Сочива су израђена у не-мачкој фабрици оптичих инструмена-та Schott AG.

Тело двогледа BL серије, одговор-но за малу тежину целе направе која је код већине ловаца сасвим пожељ-на, израђено је од поликарбоната и потпуно обложено гумом која се ‘лепи’ за шаку. Укупна тежина дво-гледа са траком за ношење је тако око

700 грама. Упркос лаганости, двоглед одаје робустан утисак, а произвођач тврди да је изузетно отпоран на „не-среће у лову“. Двоглед је заптивен и гарантује се водоотпорност до пет метара, која још није испробана. Унутрашњост је испуњена азотом, тако да је, по речима произвођача, замагљивање унутрашњости двогле-да на пример, при излагању великим температурним разликама, онемо-гућено. Ово не звучи као особина вредна пажње док не завршите с при-времено неупотребљивим, замагље-ним двогледом. Наравно, конденза-

ција влаге на спољној страни сочива је и даље могућа.

BR на крају имена се односи на не-мачко „Brille“, односно, наочари. Овај двоглед је намењен првенствено људи-ма који носе наочари јер има подесиве диоптере, који могу бити нормално из-вучени (за људе који не носе наочари) или скоро потпуно спуштени низ оку-лар, тако да се растојање између сочи-ва окулара и ока знатно смањује. За чи-таоце који не носе наочари, ово значи да није потребно скидати наочари или их дизати на (ознојено) чело да би кроз двоглед могло да се гледа без вињети-рања, односно, као кроз кључаоницу.

Што се тиче других референци које би указивале на квалитет овог дво-гледа (и двогледа компаније Minox уопште), резултати су шаролики у за-висности од извора. На много места је могуће наићи на речи хвале и комента-ре обичних корисника, који се своде на то да се ови двогледи квалитетом могу поредити са знатно скупљим двогле-дима великих имена. С друге стране, резултати једног тестирања лаборато-ријском опремом за одређивање оп-тичких особина су показали да су ови двогледи инфериорнији у односу на моделе реномиранијих произвођача. У тржишној утакмици фер-плеј је ре-лативан појам, а Minox је показао да је изузетно незгодан противник по пи-тању односа цене и квалитета.

дипл. инж. Милан Урошевић

Солиданпоглед за мање новца

сним

ио: Ј

. Пап

ОПТИКА У СЛУЖБИ ЛОВСТВА

- jaнуар, фебруар 2011. - jaнуар, фебруар 2011.30 31

ИНТЕРВЈУ РАДОВИ У ЛОВИШТУ

Пред ловцима и ловним радницима Србије је тежак и одговоран задатак који се мора обавити на најбољи мо-гући начин. Предстоји нам пролећно бројање дивљачи,како је ловним осно-вама ловишта и годишњим плановима газдовања и предвиђено. Овај посао до сада није представљао никакав проблем, с обзиром да се до сада дуги низ годи-на обављао доста успешно. Ловци су стекли одређена искуства па је бројање обављано у марту или почетком априла.Примењивана је прописана методоло-гија коју су препоручили наши наје-минентнији ловни стручњаци, како би резултати бројања били што реалнији. Посебно је бројана ситна, а посебно крупна дивљач у ловишту, а на основу

извршеног бројања касније су прављени годишњи планови газдовања ловиштем.

Ако знамо да ГПГ морају бити урађењи пре почетка ловне сезоне на срндаћа тј. до 16 априла, потребно је благовремено се припремити и извршити и бројање у оптималним роковима како би ловним радницима остало доста времена за из-раду планских докумената. Обављање пролећног бројања дивљачи у ловиш-тима којима газдују наша ловачка удру-жења неби било никаквих проблема да су услови иоле нормални, као у предхо-дним годинама. Међутим, шта радити када је мајка природа показала сву своју моћ као прошле ловне сезоне и свом жес-тином се обрушила на ловишта у виду енормних количина атмосферских пада-вина које су падале и то неколико пута више од вишегодишњег просека. Након обилних киша које су данима лиле у ло-виштима су се формирала језера вели-чине од неколико десетина па и стотина хектара. Одводни канали који годинама нису одржавани нису могли да приме и одведу воду до великих водотокова што је узроковало и пораст подземних вода.Та новоформирана језера постоје и сада у ловиштима, а нарочито је велика плав-на површина у близини великих река и слатинастим подручијима где је пропус-на моћ у дубље слојеве земљине коре мала. Најгоре је што су падавине биле у пролетњим и летњим месецима када

је и длакава и перната дивљач доноси-ла на свет потомство. Страдала су многа легла зечева и гнезда пернате дивљачи. У појединим подручјима, као например у Подрињу, бујице и поплаве направи-ле су велике штете на зечијој и срнећој дивљачи. Биће потребно дуго времена, и мукотрпног рада да се штете санирају а уништени фондови дивљачи обнове. У таквим условима ловци треба да обаве пролећно бројање. Остаје и даље пра-вило да је потребно бројати дивљач на најмање 1/5 ловишта.

Како је практично немогуће конти-нуирано бројање на више стотина хек-тара одједном, због новоформираних препрека треба утврдити стварно стање у ловишту а бројање спровести на оним површинама где ових препрека нема или их има најмање и могу се заобићи. Пре бројања треба извршити увид у ловишту и на мапи регистровати где се може а где не може бројати. Поплављене дело-ве ловишта што прецизније измерити у хектарима како би касније приликом израде ГПГ ловиштем плавне површине биле изузете из ловно-продуктивних по-вршина. Бројање ситне дивљачи најбоље је обавити у једном дану ради што реал-нијег приказа бројности популација на почетку године.Бројање крупне дивљачи такође је најбоље обавити у једном дану и то на целокупној површини ловишта. Предпоставка је да ће се добијени ре-

зултати након бројања битно разликова-ти од резултата у претходним годинама. У оним ловиштима где су примењиване газдинске мере предвиђене ловном осно-вом ловишта и где је бројност популације гајених врста дивљачи била оптимална и стабилна, лакше ће се надокнадити настале штете и отклонити проблеми. У ловиштима где се констатује драстично смањење бројности популације гајених врста, предстоји дуг и напоран пут опо-равка девастираних фондова дивљачи.

Како у ЛСС и ЛСВ, нашим струковним савезима постоје и раде врхунски лов-ни стручњаци, није наодмет потражити њихову помоћ ако се проблеми не могу отклонити сопственим снагама. Они ће стручним саветима и увидом у ситу-ацију на терену помоћи да се проблеми безболније и брже отклоне. Напомиње-мо да почев од ове године, тачније од 1. априла почиње примена новог Закона о дивљачи и ловству, између осталог и у делу где се каже да се мора платити 10% на процењену вредност одстрела поје-диних врста дивљачи по ГПГ ловиштем.Ова средства уплаћиваће се на посебан рачун а овако формираним фондовима располагаће републички и покрајински органи. Из тих разлога веома је важно што реалније приказати резултате про-лећног бројања дивљачи, како се касније неби испоставило да буде “скупља дара него мера”. Дејан Милков

Да не буде “скупља дара него мера”

ПРОЛЕЋНО БРОЈАЊЕ ДИВЉАЧИ У ЕКСТРЕМНИМ УСЛОВИМА

О протеклом раду, задацима, обаве-зама и перспективама развоја ловства Србије разговарамо с Марком Тицом, председником Скупштине ЛСС-а.

Који су то најпречи задаци Ловач-ког савеза Србије у овој години?

– Ово је тешка и преломна година у ловству Србије, која захтева доста рада и ангажовања на свим фронтови-ма активности.

Како оцењујете активности пре-дузете у Ловачком савезу и ловач-ким удружењима, у складу с новим Законом о дивљачи и лову?

– Због познатих догађаја, рејтинг ЛСС-а био је пољуљан. Уз то, доно-шењем новог Закона о дивљачи и лову, Савез је остао ускраћен за одређена јавна овлашћења, што у одређеној мери отежава његов рад и положај. Из наведених разлога један од првих за-датака је враћање угледа и поверења у Савез, и на томе је доста учињено. Ради се на јачању сарадње с ресорним министарствима, инспекцијом и Упра-вом за шуме, где се дијалогом и дого-вором изналазе заједничка решења уз максимално уважавање струке, знања и искустава којим Савез располаже, с циљем да се нејасне и недоречне од-редбе Закона реализују у пракси што повољније, како за државу, тако и за ловачка удружења. Јер, Савез, као ве-лика и бројна организација с дугом ис-торијом, традицијом, знањем, струком и искуством и банком података, мора имати незаобилазну и значајну улогу на свим пољима када је ловство у пи-тању.

Рад Скупштине Ловачког саве-за Србије је круна активности и утврђене политике. Да ли сте задо-вољни радом тела чији сте председ-ник?

– Свакако! Сматрам да смо вратили поверење у рад Скупштине, што нам даје за право и наду да ћемо збити ре-

дове и заједничким снагама лакше превазилазити проб-леме који стоје пред нама.

Шта је то што вас храбри,

а шта вас брине када је у пи-тању ловачка организација Србије?

– Храбре ме добре идеје, јасно постављени циљеви, велика воља и енергија ло-ваца, као и конструктивне дискусије делегата ловаца, које нам потврђују да ћемо јачати организацију и са-чувати грађанску опцију ловства до које нам је посебно стало. Брине ме кашњење надлежних органа у доно-шењу подзаконских аката, одређених правилника, као и установљавање и додела ловишта, где смо изразили вољу, понудили стручност и спрем-ност да се укључимо и помогнемо. Имамо обећања надлежних да ћемо бити ангажовани, што потврђује веру у Савез као партнера и наговештај да ће тај изузетно обиман и озбиљан посао бити урађен квалитетно и у интерсу ловаца. Посебно ме брину повећани издаци, чланарине и већа давања ловаца које ћемо веома теш-ко да издвојимо с обзиром на виси-ну наших примања, па се плашим смањења броја чланова, на шта смо посебно указивали на нашим састан-цима с представницима Министар-ства и на оснивачкој скупштини Ловачке коморе, штитећи интересе ловаца.

О чему ћете расправљати на пред-стојећој скупштини Ловачког саве-за Србије, која је заказана за крај фебруара?

– Пошто је то редовна годишња скупштина, главна расправа се очекује о извештајима о раду и финансијским извештајима, као и посебно о финан-сијском плану и обимности задатака који нас очекују.

Прво тајно а сада јавно на различите на-чине говори се о даљем инфо-рмисању ло-ваца Србије. Појављује се више опција. Како ви сагле-давате ово пи-тање?

– Сматрам да су маркетинг и информисање

у ловству недовољно заступљени и да се овом питању у наредном периоду мора посветити далеко већа пажња да би активности и резултати рада ловаца, чувара природе и узгајивача дивљачи, као и еколога, били на одго-варајући начин медијски пропраћени. Једино тако можемо парирати неким невладиним организацијама које нас често неосновано прозивају.

Шта бисте поручили ловцима Ср-бије у овим тренуцима и где видите будућност ловства Србије?

– Желим да поручим колегама ловцима Србије да своје идеје о развоју и унапређењу ловства и из-градњи ловно-техничких објеката, као и побољшању станишних услова за дивљач, остварују кроз своја удру-жења и Савез. Овим стичу услове и за добијање бесповратних буџетских средстава за развој и унапређење ловства. Јер, сав новац од продаје ловних карата и наплате накнаде за коришћење одстрељене дивљачи сливаће се у посебан фонд и на осно-ву програма и пројеката биће враћен у ловишта и ловство, став је одговор-них људи у Минстарству пољопри-вреде, шумарства и водопривреде – каже на крају разговора председник Скупштине Ловачког савеза Србије Марко Тица.

С. Маџаревић

РАЗГОВОР СА МАРКОМ ТИЦОМ, ПРЕДСЕДНИКОМ СКУПШТИНЕ ЛСС

Пред нама је преломна година

- jaнуар, фебруар 2011. 2011. - jaнуар, фебруар 2011.32 33

ЛОВНА КИНОЛОГИЈА

Цуњавци и доношачи (ретривери)Ови веома корисни ловачки пси

сразмерно су мало заступљени у на-шим ловиштима. До пре двадесетак година скоро непознати код нас, лаб-радор ретривери су сада веома бројни у Србији, а неретко се срећу и у лову. Златни ретривери су у нас много мање заступљени у ловиштима, али их је знатан број на изложбама. Већ више година се за псе из групе доношача (ретривера) организује по неколико специјализованих утакмица у раду и то је добро. Цуњавци су, међутим, знатно мање заступљени. Осим по не-ког шпрингер шпанијела и немачког препеличара, тешко је цуњавце видети у нашим ловиштима, иако заслужују да буду знатно заступљенији јер су веома ефикасни помагачи у лову, пого-тову на препелице, фазане, па и барску дивљач. И за цуњавце се у нас одржава неколико такмичења годишње током којих могу приказати своје умеће, али је то ипак недовољно. Имајући у виду ловачке квалитете цуњаваца и потен-цијале наших ловишта, не можемо бити задовољни њиховом заступље-ношћу.

ЈамариЈамари су бројчано још увек веома

заступљени у свим нашим ловиштима. Не постоји ловиште у Србији у коме

није присутан немачки ловни теријер, а последњих деценија све чешче и јаза-вичар (скоро по правилу оштродлаки). Ови срчани свестрани ловачки пси ус-пешно се користе не само у лову јама-рењем, већ и у надземном лову слично цуњавцима (поготову на фазана). Та-кође се врло често користе и за лов на дивље свиње, за рад по крвном трагу рањене дивљачи, али и за доношење ситне дивљачи са сувог и из воде. У кинолошким круговима Европе и све-та све донедавно је била општеприх-ваћена, непобитна чињеница да су се у Србији деценијама узгајали најбољи ловни теријери на свету, а да је и ква-литет радних оштродлаких јазавичара такође био на врло завидној висини.

Све до 2008. године у Србији се одр-жавало више десетина такмичења ја-мара (пре свега ловних теријера али и све бројнијих јазавичара) на којима су стотине паса показивале своју вр-хунску обученост за лов под земљом и над земљом и добијале могућност да се у складу са законом успешно кори-сте у ловиштима. Све то је већ трећу годину заредом у потпуности замрло, само због неправилног тумачења једне законске одредбе. Илустрације ради, у календару кинолошких приредби за 2010. годину биле су предвиђене ДВЕ националне утакмице јамара и ЈЕДНА пољска утакмица јазавичара (која због појаве беснила није ни одржана). Као и у случају испитивања рада гонича на дивљу свињу, једина смо земља у ок-ружењу, ако не и у Европи, у којој су забрањена испитивања паса јамара у раду на дивљу свињу. Наши јамари су услед тога скоро у потпуности онемо-гућени да легално буду извођени у ло-виште. Осим тога, због неодговарајуће обуке и немогућности да на контро-лисани начин благовремено спознају све опасности које их у природи оче-кују током лова под земљом и на ди-вље свиње, они при првим сусретима

са дивљачи у ловишту бивају неретко у смртној опасности. Услед свега на-веденог, последњих година дошло је до невиђене распродаје наших врхун-ских ловних теријера (у мањој мери и јазавичара) и њихово бројно стање је драстично смањено, што је више него очигледно како у ловиштима тако и на изложбама.

КрвоследнициУлога обучених паса крвоследника

је немерљива у сваком ловишту крупне дивљачи. Што се наше земље тиче, то значи да су обучени крвоследници неоп-ходни у СВАКОМ њеном ловишту, јер је срнећа дивљач у нашој земљи свуда при-сутна, дивље свиње су изузетно широко заступљене, а није мали број ловишта која газдују и јеленском дивљачи, па и осталом крупном дивљачи (све до мед-веда). Мора се истаћи чињеница да је за-ступљеност обучених паса крвоследнка у нашој земљи у односу на објективне потребе њеног ловства, али и у поређењу са неким суседима-катастрофално мала. Представници специјализованих раса хановерских и баварских крвоследника су у Србији малте не ређи него бели срн-даћи. Пси који су положили једину до сада одржану утакмицу на крвном трагу старом 24 сата ( у Зајечару 2009. године) могу се пребројати на прстима две руке (8 оштродлаких јазавичара). Иако се сви декларативно залажу за побољшање стања и повећање броја крвоследника у нашој земљи, нико ништа конкретно не предузима. Кинолошке организације не организују испитивања рада паса кр-воследника јер су припреме захтевне, број такмичара је објективно ограничен и такве утакмице за њих представљају чист губитак. Са друге стране, ловачке организације нису увеле обавезу кон-тролисања уз помоћ обученог пса крво-следника сваког места настрела гађане,

а одбегле крупне дивљачи. Последица свега су велики губици рањене дивљачи која није могла бити пронађена (а често није била ни тражена) без помочи обу-ченог пса. Сматрам неопходним да се, по угледу на неке земље у суседству са много развијенијим ловством, постепе-но створи мрежа обучених паса крвос-ледника која би покривала читаву тери-торију наше земље, за шта су неопходни заједнички напор државе у спрези са Ловачким савезом Србије и Кинолош-ким савезом Србије. Само тако ће се ог-ромни губици рањене дивљачи свести на најмању могућу меру.

мр. Михајло Хаџи ПавловићЦуњавци, јамари и крвоследници у Србијисним

ио: Ј. Пап

P-39043

...........................................................................................................................................................................ВЕСТИ

- jaнуар, фебруар 2011.

...........................................................................................................................................................................ОГЛАСИ

- jaнуар, фебруар 2011.34 35

МАЛИ ОГЛАСИ

ЛОВАЧКА ОПРЕМА

ЛОВАЧКИ ПСИ

Ц Е Н О В Н И КО ГЛ АС Н О Г П Р О С Т О РА

КОМЕРЦИЈАЛНИ ОГЛАСИ И ПР ТЕКСТОВИ:

1/1 страна (задња корица)....(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм).....109.000 дин. 1/1 страна (поткорица)..........(210 х 305 + 5 мм ван обреза или 182 х 275 мм)......99.000 дин. 1/1 страна (унутрашња).........(210 х 305 + 5 мм за обрез или 182 х 275 мм)..........90.000 дин. 1/2 стране..............................(182 х 135 или 89 х 275 мм)......................................45.000 дин. 1/3 стране..............................(77 х 305 + 5 мм).......................................................30.000 дин. 1/4 стране..............................(182 х 65 или 89 х 135 мм)........................................23.000 дин. 1/8 стране .............................(89 х 65 или 44 х 135 мм)..........................................12.000 дин. 1/16 стране............................(44 х 66 мм).................................................................6.000 дин. Маркица на насловној страни „Ловца”.........................(40 х 55 мм).........................10.000 дин.

Инсертација Вашег штампаног материјала - до 8 страна и до формата

„Ловца”- 1,5 динар по примерку. На ове цене додаје се ПДВ.

АКЦИЈСКИ ПОПУСТ. За уговоре на три или шест месеци дајемо СПЕЦИЈАЛНЕ ПОПУСТЕ и друге погодности у „Ловцу” и нашим другим издањима.

Огласна решења, с декларацијом и доказом о уплати на Е-mail: oglasi@dnevnik.rs, поштом на „Дневник Војводина прес”, Огласно одељење, НОВИ САД, Булевар ослобођења 81, или лично у собу 132 на I спрату зграде „Дневника” на истој ад-реси.

МАЛИ ОГЛАСИ: до 20 речи 1.000 динара, свака наредна реч 100 динара. Сла-ти на исте адресе или факс: 021/480 68 80, уз идентификационе податке оглаши-вача, фотокопију личне карте и доказ о уплати.

Уплате на рачун: АIК банка: 105-31196-46

Информације на тел. 021/480 68 61, факс 021/480 68 80,e-mail svetlana.vojnak@dnevnik.rs

НЕМАЧКИ оштродлаки птичари и јазавичари оштродлаки из од-гајивачнице са гаранцијом! Ште-над, млади и ловно обучени пси, повољно. Телефон 063/500-088. www.family-urban.com 101102КОД НОВОГ САДА нестала два гонича црни Брак-коп са бели-ном на грудима, мужјак и брак јазавичар жут, краће длаке, Ста-рији пас. Телефон 063/598-262. 19839За парење Нод “Heiko vom Brundlfeld” браон мелиран, iuo, форма/длака 11/11, висина 66цм дужина 65цм. Телефон 063/500-663, Вукановић Синиша. 20595За парење NOD “JUPP VOM ERTHAL” браон, мелиран, CAC, VJP, HZP, 10/10, 64/65цм. Теле-фон 063/561-724, Богдановић Немања, Врбас. 20598

Последњи поздрав нашим друговима и дугогодишњим

члановима

Последњи поздрав нашем дугогодишњем члану и пријатељу

Последњи поздрав

Сећамо се наших преминулихдругова ловаца

АМЕрИЧКИ уређај за лов и обу-ку ловачких паса-телетакт. Домет 100-1600 метара, водоотпорни са гаранцијом. робу шаљемо поузећем. www.family-urban.com. Телефон 065/500-088-5. 13299АМЕрИЧКИ уређаји за одвика-вање паса од лајања и завијања. Делотворност свих уређаја је загарантована! робу шаљемо поузећем. www.family-urban.com Телефон 063/500-088. 39848АМЕрИЧКИ уређај за лов и обу-ку ловачких паса-телетакт. Домет 100-1600 метара, водоотпорни са гаранцијом. робу шаљемо поузећем. www.family-urban.com. Телефон 065/500-088-5. 13299СИрИШКИ. Оптички нишани са осветљеном кончаницом “Tasko” и “Edenberg” 1.5-6x42Е, 3-9x40Е, 3-9x 50Е, 3-9x56Е 90-120 евра. Двогледи дневни и ноћни. ред дот и RD4H. Телефони: 021/836-328, 063/540-494. 19287

Ловци Л.С. „Фазан”из Врбаса

Ловачко друштво „Јастреб” Иланџа

Другари из Пемске Ферди: Бора, Радиша, Војче, Сан-ди, Мирослав и Шкуле

Нашем ловцу, пријатељу и председнику, који ће нам много недостајати у нашем раду.Ловачко друштво „Зец” Рат-ково

Ловачко удружење „Левач” Рековац

Георг Пирингер - Ђура1956 - 2010

Љуба Марковић1935 - 2011

Слободан Драгошановић1946 - 2010

Ловачке редове прерано су напустили наши чланови

Успомену на њих трајно ће чувати ловци ловачког друштва „Јаребица” у Футогу

Ладислав Молнар Петар Јанковић

Миливој Вуковић- Шнајдер1941 - 2011

Бранко Баровић1939 - 2010

Радосав Савићевић1926 - 2010

Драго Лазић1952 - 2010

Милан Р. Илић1936 - 2010

Костић Драгић1935 - 2010

ПрОДАЈЕМ оригинал сулову монтажу и нов карабин 30,06. Те-лефон 25-62-067, Београд.

За чланове ЛУ “Срна” у Витошевацу у ловној 2010/2011 годину, најважни зада-так био је заштита гајених врста дивљачи у ловишту ‚“Велика река” од предатора. У добро организованим лововима (акцијама) на смањењу броја преда-тора у поменутом ло-вишту, по евиденцији одстрела предатора ове ловне сезоне витоше-вачки ловци острелили су 10 шакала од којих најтрофејнији оцењен 26,54 CIC поена (злат-на медаља), острељено је 5 дивљих мачака од којих најтрофејнија оцењена 18,80 CIC по-ена (сребрна медаља). Само у једном добро организованом лову острељено је четири лисице од којих најтро-фејнија оцењена са 25,10 CIC поена (злат-на медаља). Ловци ЛУ “Срна” су острелили и 12 куна белица и тако бар делимично смањи-ли број овог предатора који се доста распрос-транио по ловишту.

Ловци Витошевца ће и у будуће плански из-

ловљавати предаторе како неби се нару-шила природна равнотежа.

Н. М. Станковић

У ВИТОШЕВЦУ ЛОВЕ ТРОФЕЈНЕ ПРЕДАТОРЕ

Мада ловиште ЛУ “Вожд” из Ракинца по површини сапада у мања ловишта – 8.774 хектара, ипак, улови срнеће дивљачи су изузетно јаке трофејне вред-ности. О томе последњих го-дина посебну бригу воде пред-седник Удружења Дејан Ма-нојловић и управник ловишта Горан Брејић, као и ловочувар Бранислав Лазовић.

– Удружење има око 200 ло-ваца, који су организовани у пет секција и убрајају се у најрадније овог дела Шумадије – каже Горан Брејић. – Мада имамо зечева и фазана у завид-ном броју, посебну пажњу пос-већујемо срнећој дивљачи. По броју и трофејној вредности с правом се можемо сврстати у најбоља ловишта јужно од Саве и Дунава.

Када путник намерник крене кроз ловиште “Попово брдо”, не може да крије задовољство јер су вредни ловци овде са-градили на десетине солишта, јасала, хранилишта, чека и осматрачница. Зато није ни чудо што ово ловиште обилује бројном дивљачи, а посебно срнећом. С. Маџаревић

Трофејни срндаћиза понос

Одстрели вредни дивљења

У РАКИНЦУ

Лија и шакалу злату,дивља мачкау сребру