MAGACINSKOPOSLOVANJE

LAYOUT MAGACINAOPERACIJE U MAGACINU

UPRAVLJANJE MAGACINSKIM PODACIMASkoplje, 27.11.2014

SKLADITENJE

Skladite je prostor koji ima zadatak da : obezbedi neprekidan proces proizvodnje, obezbedi neprekidno snabdevanje kupaca, zatiti proizvode od oteenja i gubitaka, pobolja upotrebnu vrednost proizvoda (dozrevanje voa, suenje drveta

itd.), organizuje komisioniranje traenih artikala od strane kupca, doda novu vrednost proizvodu (pakovanje, etiketiranje, sklapanje itd).

Skladite je posebno opremljena prostorija u kojoj se obavlja prijem,smetaj, uvanje , pakovanje, uzorkovanje, klasiranje, sortiranje,obeleavanje, utvrivanje kvaliteta i izdavanje sirovina, poluproizvoda,gotovih proizvoda, ambalae, sitnog inventara, kao i priprema ovih dobaraza otpremu u proizvodne pogone, prodavnice i kupcima

SKLADITENJE

LAYOUT SKLADITA OPERACIJE U SKLADITU

UPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMA

LAYOUT SKLADITA

LAYOUT SKLADITAOdreivanje layout-a skladita je veoma vano za processkladitenja , jer od njega zavisi da li se racionalno koristi kapacitet skladita, brzina pronalaenja uskladitenih artikala, ekonomino korienje skladine opreme bezbednost radnika i proizvoda u skladitu.

Formira se u odnosu na zahteve za prostorom i u odnosu nameuzavisnost odreenih skladinih procesa (usled tokovamaterijala).

Naela za unutranje ureenje skladita Osigurati dovoljno prostora za smetaj robe i nesmetano odvijanje magacinskog poslovanja Racionalan raspored prostorija Zatita robe Sigurnost i zatita zaposlenih, opreme, instalacija Osiguranje reda u cilju lakog i brzog pronalaska robe Pristupanost robi istoa i higijena Upotreba odgovarajuih sredstava za uspean transport I rukovanje robom

Za normalne uslove rada u skladitu, naelno vrede ovi podaci: svetlo jacine10 do 40 lx (na radnom mjestu 50 do 100 lx), temperatura 150 do 220C zimi i do 280C ljeti, relativna vlanost vazduha oko 75% zimi i do 60% leti, brzina strujanja vazduha 0.3 do 0.5 m/s zimi i 0.5 do 0.7 m/s leti, povrina prozora za dnevno svetlo treba iznositi oko 10% od povrine skladita.

LAYOUT SKLADITA

1 . P r ije m n a zo n a 3 0 p p 8 0 % is k o r i e n ja2 . P a le tn o s k la d i te 1 2 0 u v r n o m o p te re e n ju3 . K o m is io n ira n je k u t ija 2 54 . K o m is io n ira n je iz k u t ija 1 55 . P a ko va n je 1 56 . C a r in a 2 07 . N a ku p lja n je i so r t ira n je 3 08 . O tp re m n a zo n a 3 09 . C ro s s -d o c k in g 1 51 0 . K a n c e la r ije 1 51 1 . T o a le t i 5

M e u zb ir 3 2 0H o d n ic i i ra d n i p ro la z i 6 4 2 0 % o d m e u zb ira

T O T A L 3 8 4

PROCES ZAHTEVI ZA PROSTOROM (m2) NAPOMENE

Prvi korak izrade layout-a skladita - odreivanje ukupnih zahtevaza prostorom za sve procese u skladitu; procena zahteva za prostorompo procesu zbir predstavlja procenu veliine skladinog objekta.

Zahteviza odreenomveliinom zone (zapakovanje, razdvajanje,nakupljanje, sortiranje i sl.) - izraunavaju se u zavisnosti odpotreba za prostorom svakog (radnog) mesta u tim zonama, brojpotrebnih mesta i metoda rukovanja materijalima u svakoj zoni.

Prostor za kancelarije u skladitu zavisi od broja kancelarija iprostora koji svaka od njih zahteva. u odnosu na broj radnika injihovu strukturu

Suma prostora koji je potreban za svaki proces predstavljameuzbir, kome se dodaju pristupni hodnici i radni prolazi ikoji onda predstavlja ukupan potreban prostor.

LAYOUT SKLADITA

LAYOUT SKLADITA Prijemni i otpremni pretovarni frontovi veliina zavisi od

broja vrata na prijemnom i otpremnom pretovarnom frontu, iod vremena realizacije procesa na njima; uobiajeno je da seplanira dovoljno prostora iza svakih vrata pretovarnog frontaradi eventualnog smetaja istovarenog materijala ili materijalakoji treba da se utovari.

Varijante rada sa kamionima na pret. frontu skladita hladnjae

LAYOUT SKLADITAOblik skladita treba razmatrati zajedno sa pretovarnim frontovima(oba utiu na trokove izgradnje i rukovanja materijalima) ako je pretovarni front lociran blizu sredine ose objekta, najjeftiniji oblikzgrade kvadratni (teorijski idealno). U praksi, modifikacija : 1) duine pretovarnog fronta koji se zahteva uz kolosek 2) ogranienja u konfiguraciji koja rezultuju iz odluka o layout-u 3) praktinosti konstrukcije / oblikovanja I 4) oblika raspoloivog prostora za objekatUobiajenamodifikacija idealnog kvadratnog oblika zgrade -

pravougaoni oblik, sa prijemnim pretovarnim frontom za eleznicu sajedne strane i pretovarnim frontom za drum. transport na drugoj strani.

Postoje i oblici skladita tipa L ili T (najee rezultat proirivanjaobjekta) moe da se produi vreme transporta unutar objekta, aliprimena konvejera ili transportera moe umanjiti ovu negativnost.

LAYOUT SKLADITAKlasino, tok proizvoda startuje od prijema, ide ka skladitenju u dubini skladinog objekta i onda ka otpremi, koja jelocirana u susednom delu u odnosu na prijem, sa iste strane zgrade.Ukoliko se prostori za prijem i otpremu robe nalaze na suprotnim stranama skladita, takvo skladite ima protonukonfiguraciju. Ovakav dizajn je pogodan za kompanije koje imaju vei broj frekventnih artikala. Prednosti nad drugimoblicima tokova:- odlino iskorienje resursa na pretovarnim frontovima (vrata, opreme, prostora, radne snage i kontrolnih

elemenata) - procesi prijema i otpreme mogu deliti resurse na pretovarnom frontu- olakavanje cross-docking-a - prijemni i otpremni pretovarni front su u susedstvu, sa iste strane i mogu se

zajedniki koristiti- odlino iskorienje viljukara - putevi uskladitenja i izuzimanja robe mogu da se lako kombinuju, a skladine

lokacije koje su najblie prijemnom i otpremnom pretovarnom frontu su zgodne za robu sa velikim obrtom- omoguava lako irenje u tri pravca- daje odlinu bezbednost jer se samo jedna strana objekta koristi za ulaz i izlaz

LAYOUT SKLADITAProlazna konfiguracija tokova - ukazuje na objekte isto namenjene zarealizaciju cross-docking-a ili za operacije u kojima se periodi savrnim zahtevima poklapaju.

LAYOUT SKLADITASpratni objekti i layout

Distributivni objekti za vie maloprodajnih objekata segrade kada je zemljite ekstremno deficitarno ,uobiajeni u Japanu i u nekim delovima Evrope Najmanje poeljni od moguih alternativa za tokovematerijala (problemi pri rukovanju materijalima;uzrokuju stvaranje uskih grla kada se robatransportuje po spratovima).

Skladite farmaceutskihproizvoda

Veliko skladite lekova sa vrlo uzanim prolazima izmeu paletnih regala i vertikalnooptonim komisionim sistemom za sitne artikle. Projektovano da uskladiti to vieproizvoda na malom prostoru.

Skladite kozmetikih proizvodaPrimer skladita velike kozmetike kompanije koja ima pick-to-light sistem zakomisioniranje i veliki prostor za dopunu sistema sa robom na paletama.

Skladite robe iroke potronje

Primer paletnog i paketnog ABC prostora za odvajanje robe koja je soriranapo veliini i frekvenciji. Komisioniranje se obavlja sa polica na donjimnivoima paletnih regala.

Teorija redova ekanjaProsena duina reda L jednaka je prosenoj stopipristizanja puta proseno vreme ekanja W:

L = W

Jedno skladite radi 10 sati dnevno 300 dana u godini.Kapacitet skladita je 15000 paleta, obrt je jednom u dva meseca.Koliko je radnika potrebno u skladitu ako je jednom radniku potrebno 20 minuta dazavri sve operacije na jednoj paleti?

1 skladiste 10 sat dnevno 300 dana u godini kapacitet skladista 15000 paleta obrt 1 put u 2meseca 1 radnik 20 minuta po paleti L=y*W L-prosecna duzina reda y-prosecna stopa pristizanja W-prosecno vreme cekanja 15000=y(1/6) y=6*15000=90000 y=90000 paleta godisnje 300 dana * 10 sati dnevno = 3000 sati godisnje Y=90000/3000=30 paleta na sat Jedan radnik za jedan sat obradi 60/20 = 3 palete Potreban broj radnika je 30/3=10 radnika

OPERACIJE U SKLADITU

OPERACIJE U SKLADITU Ulazni procesi: Istovar Odlaganje

Izlazni procesi: Obrada porudbina Komisioniranje Kontrola Pakovanje Utovar

Magacinsko poslovanje Prijem robe u prijem robe spadaju poslovi i zadaci:istovara, kontrole i evidencije primljene robe u magacin

Smetaj i uvanje robe poslovi i zadaci smetaja iuvanja robe su: sortiranje, pronalaenje mesta zasmetaj robe, dopunsko pakovanje, uvanje, osiguranje ikontrola visine zaliha uskladitene robe.

Izdavanje robe iz skladita poslovi i zadaci izdavanja iotpreme robe su: priprema dokumenata za izdavanje iotpremu robe, komisioniranje narudbi, paketiranje,izdavanje, kontrola tanosti izdavanja i utovara robe natransportna sredstva.

Istovar robePripreme za istovar robe poinju od trenutka kada je skladite obavetenoo prispeu poiljke. To omoguava skladitu da uskladi istovar sa drugimoperacijama.Pri istovaru vri se inspekcija prispelih artikala i notira se svakooteenje, pogrean broj, pogrean proizvoda itd.Istovar ini u proseku 10 % svih operativnih trokova uskladitu.

Odlaganja robe Pre odlaganja robe, mora se odrediti lokacija u skladitu. Ovo jeveoma vano, zato to od lokacije proizvoda zavisi kojom brzinom i sakolikim trokovima e se proizvod kasnije komisionirati za klijenta. Izbor odgovarajue metode rasporeda robe u skladitu zavisiod vie inilaca: karakteristika robe, veliine i kvalitetaskladinog prostora, stepena tehnike opremljenosti skladita,brzine protoka robe kroz skladite. Na operaciju odlaganja robe tipino ide 15 %operativnih trokova.

Odlaganja robe Procesi uvanja robe, u odnosu na nain prijema / izdavanja mogu biti

koncipirani na nain da obezbede dve osnovne strategije: Izdavanje robe po principu "prvi uao -prvi izaao (za ovaj princip u

praksi i literaturi odomaena je skraenica FIFO -First In First Out) Mogu se sresti i druge strategije, kao to su izdavanje robe po principu "zadnji uao -prvi izaao"(za ovaj princip u

praksi i literaturi odomacena je skracenica LIFO -Last In First Out). NINO(Nearest In Nearest Out) Najblie mesto odlaganja, najblie

mesto zahvatanja FEFO(First Expire First Out) prvi se zahvata sa najkracim rokom

trajanja HIFO(Highest [value] In First Out) prvi se zahvata sa najvecom

vednosti

Odlaganja robe1. Fiksni raspored se vri na osnovu liste proizvoda gde je roba razvrstanana grupe i podgrupe po nekom pravilu. Oznake ovih grupa i podgrupa navidan nain su istaknute u odreenim zonama skladita. Ovaj metod jepogodan za skladita sa ustaljenim asortimanom proizvoda. 2. Sluajni raspored se sastoji u tome da se proizvodi odlau na mestakoja su trenutno slobodna u skladitu. U ovom sluaju neophodno jezabeleiti tanu lokaciju uskladitene robe.

3. Koordinatni raspored ima za cilj da minimizuje transport i manipulacijurobom u skladitu.Lokacija se odreuje na osnovu uestalosti izlaskaproizvoda iz skladita, brzine obrta, zapremine robe, teine robe.

FIKSNI RASPORED

SLUAJNI RASPORED

KORDINATNI RASPORED

? RASPORED

OBRADA PORUDZBINA

Po prijemu porudbine od klijenta, skladite ima zadatak daproveri da li su zalihe raspoloive za isporuku.Posle toga, kreira se nalog za komisioniranje koji slui kao vodiza sloenu operaciju komisiniranja artikala po nalogu klijenta.Na osnovu porudbine pripremaju se sva potrebna prateadokumenta za prevoz robe.

KOMISIONIRANJEKomisioniranje je proces uzimanja proizvoda sa zaliha u cilju zadovoljenja specifinog zahtevaklijenta.Komisioniranje u proseku ini 55 % operativnih trokova skladitenja.Proces komisioniranja se sastoji od sledeih operacija:

kretanje 55 % vremenatraenje 15 % vremenauzimanje 10 % vremenapapirologija20 % vremena

Ciljevi efikasnog komisioniranja su ; minimalno oteenje proizvoda, smanjenja trajanjaoperacije komisioniranja I poveanja tanosti komisioniranja.

KOMISIONIRANJE Produktivnost u komisioniranju meri se brojem odvojenih jedinica posatu, to moe biti broj stavki po satu, broj kutija ili broj paleta po satu.Poto je vreme uzimanja proizvoda sa njihovih zaliha uvek isto, bez obzirana metod komisioniranja, poveanje produktivnosti se obino dobijasmanjenjem kretanja od jedne do druge lokacije, to ini 55 % ukupnogvremena komisioniranja. Trajanje ciklusa jeste vreme koje je potrebno da se proizvodi odvoje poporudbenici i spuste na rampu. Oekivanje kupaca da im roba obezbediu najkraem moguem roku uzrokovala je poveanu panju ka smanjenjutrajanja ciklusa. Tanost komisioniranja jeste kljuni cilj, bez obzira na vrstu sistemakomisioniranja. Svaka odluka u izboru opreme i naina rada u skladituima efekat na tanost komisioniranja, od pakovanja proizvoda, izgledaotpremnice, lokacija proizvoda, osvetljenja, do metoda komisioniranja.

KOMISIONIRANJE Jedan od prvih koraka u poveanju efikasnosti skladitenja jeste razdvajanjeaktivnosti skladitenja i komisioniranja. Prostor za komisioniranje jeste mali deo skladita u kome se dre najfrekventniji artikli urelativno malim koliinama. Na taj nain, odvajanje robe se obavlja na maloj povrini,komisioner ima manje neproduktivnog hodanja i lake se moe obavljati nadzor. Druga prednost jeste u tome to se roba moe skladititi u paletama ili visoko napolicama, jer se njome rukuje samo onda kada se vri obnavljanje zaliha u prostoru zakomisioniranje. Tako dolazi do visokog stepena iskorienja prostora u skladitu. S drugestrane, takva organizacija dovodi do nove aktivnosti - redovnog obnavljanja robe ukomisionom prostoru.Osnovna pitanja u projektovanju prostora za komisioniranje su: - koje proizvode staviti u prostor za odvajanje, - koliko jedinica svakog artikla drati u tom prostoru.U izboru proizvoda koji zasluuju svoje mesto u prostoru za brzo komisioniranje, najveuulogu ima napor potreban da se omogui nesmetan tok proizvoda i kroz skladite. Taveliina se moe nazvati viskozitet proizvoda i i moe se prikazati kao

gde je p predvieni broj komisioniranja a f protok proizvoda i. i i U prostor za komisioniranje trebalo bi staviti proizvode koji imaju najvei viskozitet.

KOMISIONIRANJEOSNOVNO ODVAJANJE Dobar metod kad je broj stavki na otpremnici mali i putanja koju pree komisioner (magacioner ) kratka Uzeti otpremnicu otii do lokacije gde je prva stavka po otpremnici uzeti artikal notirati na otpremnici notirati na robnoj kartici ( ako postoji ) ponoviti postupak zasvaku stavkuGRUPNO ODVAJANJE Metod kad se vie otpremnica grupie i komisioner u jednom ciklusu odvaja stavkesa svih otpremnica Broj otpremnica uglavnom 4 12 Drastino poveava produktivnost kad je broj stavki na svakoj otpremnici u grupi maliZONSKO ODVAJANJE magacinski prostor podeljen na zone U svakoj zoni jedan komisioner odvaja artikle po otpremnici iz svoje zone Moe biti progresivno i sinhronizovano Progresivno : kad komisioner u svojoj zoni odvoji robu, otpremnica ide u sledeuzonu na odvajanje , odvajanje gotovo kad otpremnica proe kroz sve zone Sinhronizovano : sve zone rade na otpremnici u isto vreme

KOMISIONIRANJEPick to list je najstariji i najjednostavniji nain komisioniranja - uzimanjeartikala sa fiksnih polica na osnovu papirnog naloga.Komisionirane pomocu rucnih racunara - Piker obino koristi beini runikompjuter. Na displeju kompjutera pojavljuje se artikal, potreban broj i lokacijagde se vri odvajanje proizvoda. Kada piker skenira barkod artikla na polici ipotvrdi da je uzeo potreban broj, kompjuter ga upuuje na sledei artikal. Ovajnain komisioniranja je veoma produktivan i preporuuje se u skladitima savelikim brojem razliitih artikala.

KOMISIONIRANJEPick-to-light-sistem koristi male lampice montirane na paletnim regalima ili policama i usmerene suka pikerima. Kada se nalog pripremi u raunaru, svetla koja oznaavaju traene artikle se pale.Nadispleju pored artikla ispisuje se broj komada koji treba uzeti. Piker uzima traeni broj i pritiska dugme,to znai da je zadatak obavljen i svetlo se gasi. Zatim piker odlazi do sledee lokacije gde je upaljenalampica.

Pick-to-voice - Komisioner prima verbalne instrukcije od softvera preko slualica i odgovara na njihpreko mikrofona koji je povezan sa kontrolnom jedinicom, koju nosi za pojasom. Kada komisioneruzme taan broj artikala, kako ga je uputio softver, on to potvruje govorei u mikrofon. Ako se na policine nalazi taj artikal. ili ga nema u dovoljnoj koliini, komisioner to izvetava i dobija nalog ta da radi.Kada je opercija zavrena, softver daje sledeu komandu. Ukoliko piker ne uje ili ne razume zadatak,moe da zahteva da se komanda ponovi.

KOMISIONIRANJE Komisioniranje prema principu covek robi" U komisioniranju prema

principu covek robi" (eng. picker-to-part) komisioner se krece, hodajuciili vozeci se na transportnom sredstvu, do lokacije(a) sa koje treba izuzetimaterijal. Kako se aktivnost izuzimanja najcece obavlja u prolazimaizmedju regala, ova grupa sistema vrlo se cesto naziva i sistemi "uprolazima" (eng. in-the-aisle).

Komisioniranje prema principu "roba coveku" U sistemima komisioniranja prema principu "roba-coveku" (eng. part-to

picker) materijal koji treba izuzeti krece se do komisionera. Mestoizuzimanja nalazi se na kraju prolaza, pa se ovi sistemi jo nazivaju isistemi"na kraju prolaza" (eng. end-of-aisle).

Oprema

KONTROLA I PAKOVANJE

Pri pakovanju proizvoda najee se obavlja ioperacija kontrole, tj. provere da li su svi proizvodi sanarudbenice klijenta odvojeni.Kompletnost isporuke je vrlo vaan faktor za customerservice.Nekompletna ili netana poiljka nee samo stvoritinezadovoljnog klijenta, ve e napraviti dodatni posaoza skladite u vidu rukovanja povraajem i slanjemdodatnih artikala ili nove poiljke.

UTOVAR

Utovar je veoma vana operacija za koju seprimenjuju i softveri koji odreuju nain utovara kojidaje optimalno iskorienje tovarnog prostora vozila.Kutije sa spakovanom robom za kupce utovaruju se udostavna vozila u obrnutom redosledu od isporuke,tako da se roba koja se isporuuje prvom kijentunalazi najblie vratima tovarnog prostora.

UPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMA

Kljuni podaci su: Povrina skladita (vee skladite zahteva vie radne snage ili vie opreme). Prosean broj primljenih proizvoda dnevno (vei broj znai vea prijemna rampaili vie radne snage). Prosean broj uvoenja novih proizvoda (ako se vrste proizvoda esto menjajuteko je odravati ustaljen nain skladitenja). Prosean broj razliitih vrsta proizvoda (grubi indikator sloenosti posla). Prosean dnevni broj otpremnica (vei broj znai vea rampa ili vie radnesnage). Prosean broj stavki na otpremnici (vee otpremnice zahtevaju efikasan nainkomisioniranja). Prosena koliina robe po artiklu (znaajno za izbor opreme). Sezone.

UPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMA Postoje dva glavna tipa podataka potrebnih za istraivanje svakog skladita:

podaci o proizvodima i podaci o otpremnicama.

Podaci o proizvodima ukljuuju: ifra proizvoda koja ga razlikuje od ostalih proizvoda. Kratak opis proizvoda, korisno pri proveri robe. Vrsta proizvoda, znaajno za nain skladitenja. Lokacija uskladitenog proizvoda (zona, sekcija, regal, polica, pozicija na polici). Datum ulaska proizvoda u skladite. Maksimalni nivo zaliha za odreeni period, potrebnoza odreivanje skladinog prostora.

Podaci o otpremnicama ukljuuju:ifra otpremnice koja je razlikuje od otpremnica za drUge klijente ili od otpremnica istog klijentaisporuenih drugog dana.Vreme isporuke. Broj stavki na otpremnici.Koliina robe po otpremnici.Koliina robe po stavkama.

UPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMAPri prouavanju otprem nica vrlo je vano generisa ti d is tribuciju vrsta pro izvoda po otprem nic i.Razm otrim o prim er sa 7 otprem nica na kojim a se nalaze nek i od 5 vrsta pro izvoda:

ifra otprem nice Vrste pro izvoda100 A, B , C101 A, B102 C , D , E103 B, D , E104 D , E105 A, D , E106 B, D , EVid i se da su pro izvodi b ili za jedno na otprem nicam a sa drug im pro izvod im a prema s led eojfrekvenciji:

Par: AB AC AD AE BC BD BE CD CE DEFrekvencija : 2 1 1 1 1 2 2 1 1 5Proizvod i D i E nali su se zajedno na otprem nicam a 5 puta. Zna i da , ako kupac narui pro iz-vod D , verovatnoa da e naruiti i pro izvod E je 5 * 100/7 = 71,43 % .Zak ljuak ove analize jeste da pro izvode D i E treba sk ladititi jedan pored drugog.

MAGACINSKO POSLOVANJESKLADITENJESKLADITENJE LAYOUT SKLADITANaela za unutranje ureenje skladitaLAYOUT SKLADITALAYOUT SKLADITALAYOUT SKLADITALAYOUT SKLADITALAYOUT SKLADITALAYOUT SKLADITALAYOUT SKLADITASkladite farmaceutskih proizvodaSkladite robe iroke potronjeTeorija redova ekanjaOPERACIJE U SKLADITUOPERACIJE U SKLADITUMagacinsko poslovanjeIstovar robeOdlaganja robeOdlaganja robeOdlaganja robeFIKSNI RASPOREDSLUAJNI RASPOREDKORDINATNI RASPORED? RASPOREDOBRADA PORUDZBINAKOMISIONIRANJEKOMISIONIRANJEKOMISIONIRANJEKOMISIONIRANJEKOMISIONIRANJEKOMISIONIRANJEKOMISIONIRANJEOpremaKONTROLA I PAKOVANJEUTOVARUPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMAUPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMAUPRAVLJANJE SKLADINIM PODACIMA