Sadraj11.UVOD

22.OSNIVANJE MEUNARODNOG MONETARNOG FONDA

32.2.Vajtov plan

32.3.Zlatni Standard

42.4.MMF danas

43.ULOGA I CILJEVI

64.AKTIVNOST MMF-a

64.1.Nadzor

84.2.Konsultacije

94.3.Finansijska funkcija

94.3.1.Rezervna trana

104.3.2.Kreditna trana i stand-by sporazumi

104.3.3. Aranman za produeno finansiranje

114.3.4. Sredstva za finansiranje kompenzacija

114.3.5. Sredstva za finansiranje tamponskog udjela

114.3.6. Dodatna sredstva finansiranja

114.3.7.Aranman za kompenzatorno finansiranje

124.4.Tehnika funkcija

124.5.Kvota

145.ZAKLJUAK

15Literatura

1.UVOD

Meunarodni monetarni fond je meunarodna finansijska organizacija osnovana 22. jula 1944. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija u Breton Vudsu (SAD). Danas MMF ima 185 zemalja lanica. Sjedite ove organizacije je u Vaingtonu.

Uloga mu je pruanje pomoi vladama zemalja lanica putem kratkoronog i dugoronog finansiranja, iskljuivo radi saniranja tekoa u bilansima i plaanjima. Ova najmonija od svih monih institucija, kako je neki nazivaju, u vrijeme finansijskih kriza pozajmicama priskae u pomo zemljama lanicama i doprinosi da one potom same mogu da razvijaju svoj potencijal produktivnosti i rasta. Svake godine odobri vie milijardi dolara u te svrhe. Zbog toga je ekonomisti esto nazivaju imenom "menader za krize".

Kao i u prolosti MMF i dalje predstavlja meudravnu i monetarnu finansijsku instituciju ali danas s gotovo univerzalnim lanstvom. Njegova se aktivnosti i politika provodi temeljem Sporazuma, (Articles of Agrement), a izvrava se putem organiziranog vostva u formi Odbora guvernera, (A Board of Governors), zatim izvrnog odbora, (An Executive Board), i Upravljakog direktora, (A Managing Director), s timom od oko 3000 zaposlenih.

2.OSNIVANJE MEUNARODNOG MONETARNOG FONDA

Na istorijskoj Meunarodnoj monetarnoj konferenciji odranoj 2. jula 1944. godine u amerikom ljetovalitu Breton Vudsu udareni su temelji poslijeratnom monetarnom i finansijskom poretku u svijetu. Tada su 44 zemlje, osnovale Meunarodni monetarni fond (MMF) i Meunarodnu banku za obnovu i razvoj (svjetska banka), kao specijalizovane agencije OUN. Institucionalizacijom meunarodne monetarne saradnje, prihvatanjem odreenih pravila ponaanja, uinjen je nesumnjiv napredak u odnosu na haotino stanje u monetarnoj sferi, koje je postojalo izmeu dva rata. U Breton Vudsu raspravljalo se o monetarnim i finansijskim problemima razvijenih zemalja, to je stvorilo institucionalnu disproporciju sistema, poto nisu uzeti u obzir interesi veine zemalja, danas poznatih kao zemlje u razvoju. Tada su bila prezentirana dva osnovna plana budueg ureenja monetarnih odnosa. Englezi su zagovarali plan poznatog teoretiara dravnog kapitalizma Dz. M. Kejnza, a Amerikanci plan monetarnog strunjaka H.D. Vajta, koji su u mnogo emu bili krajnje suprotni ali su poli od zajednikog cilja da se meunarodnom saradnjom rijee sloena pitanja meunarodnih plaanja i finansiranja privrednog razvoja.2.1.Kejnzov planGlavne karakteristike ovog plana bile su:eliminisanje zlata kao sredstva meunarodnih plaanja i njegova zamjena novim obraunskim sistemom, uvoenje sistema multilateralnog bankarskog sistema u meunarodne obraune preko Meunarodne klirinke unije i ''bancora'' kao obraunske jedinice, podjednaka odgovornost povjerilaca i dunika za odravanje ravnotee ekonomskih odnosa, kao i mogunost promjena vrjednosti nacionalnog novca pod odreenim uslovima. Osnovni cilj plana bio je stvaranje takve organizacije meunarodnog platnog prometa koji bi omoguio maksimalno poveanje meunarodne trgovine.2.2.Vajtov plan

Vajtov plan zagovarao je zadravanje zlata u monetarnim odnosima, stabilne devizne kurseve, osnivanje Stabilizacionog fonda i novane jedinice ''junitas'' u kojoj bi se vodilo potraivanje fonda, dok bi se glavna odgovornost za poremeaje prebacila na zemlje dunike. Na kraju je preovladao kompromis i prihvaen zajedniki plan strunjaka, sa primjesom Vajtovog plana, kojim se zavodi Monetarni Fond takozvani '' Zlatni standard''.2.3.Zlatni Standard

Cilj sistema zlatnog standarda je podsticanje zemalja da odre stabilnom jaku ekonomsku politiku. Ako to ne uspiju, zlato e prelaziti iz jedne zemlje u drugu, to e uzrokovati deflaciju u zemlji koja gubi zlato, ili inflaciju u zemlji koja prima zlato. Na primjer, ako zemlja uvozi vie nego to izvozi, to jest ima platni deficit ali ne dobija dovoljno zajmova iz inostranstva da bi platila sav uvoz, (prihod od izvoza pokriva samo dio uvoza), centralna banka e poeti da prodaje rezerve zlata. To pokree niz dogaaja koji uzrokuju smanjenje cijena i eventualno rezultuju smanjenjem uvoza i poveanjem izvoza, to, zauzvrat rezultuje smanjenjem platnog deficita. Zemlja koja ima suficit platnog prometa, (za svaku zemlju koja ima deficit platnog prometa, postoji i zemlja koja ima suficit), prolazi kroz suprotne dogaaje. U teoriji ovaj sistem zlatnog standarda je trebalo da funkcionie automatski, bez mnogo mjeanja drava i njihovih centralnih banaka. U realnosti ovaj sistem nije funkcionisao tako glatko, (na primjer, cijene nisu tako lako padale), i zemlje su esto krile pravila jer nisu eljele da rizikuju pojavu nezaposlenosti ili inflacije. Iskustvo je pokazalo da je problem prilagoavanja standardu bio proporcionalan deficitu zemalja, koje su primjenjivale politiku koja je nepotrebno uzrokovala ekonomske probleme u cilju ouvanja zlatnih rezervi. Ovo je zapravo kompromis izmeu stare monetarne tehnike zlatnog standarda i nove ekonomske filozofije pune zaposlenosti i ekspanzivne ekonomije. U njemu je ameriki dolar preuzeo ulogu zlata i postao mjerilo vrednosti ostalih nacionalnih valuta, ovaj sistem je zapravo bio zasnovan tako da obuhvati sve oblike meunarodnih monetarnih transakcija, to jest da ima svoju finansijsko-zajmodavnu komponentu u Svjetskoj banci i valutno-platnu komponentu olienu u MMF, koja je znatno ira i naglaenija.

2.4.MMF danas

U decenijama nakon II svjetskog rata, osim poveanog prosperiteta, svjetska ekonomija i monetarni sistem su proli kroz druge velike promjene koje su poveale znaaj i relevantnost ciljeva MMF-a, ali to je takoe zahtjevalo od MMF-a da se prilagodi novim potrebama i da se reformie. Brzi razvoj tehnologije i komunikacija je doprinjeo razvoju meunarodne integracije trita i prisnijim vezama izmeu nacionalnih ekonomija. Kao rezultat, finansijske krize, kada se jave, tee da se bre ire izmeu zemalja.

Uticaj MMF-a na globalnu ekonomiju se postepeno poveavao kako se broj lanova poveavao. Broj zemalja lanica MMF-a se uetvorostruio od 44 drave koje su bile ukljuene u osnivanje, odraavajui posebno i sticanje politike nezavisnosti od strane mnogih zemalja u razvoju i u skorije vrijeme raspad Sovjetskog bloka. Poveavanje broja lanica MMF-a, zajedno sa promjenama u svjetskoj ekonomiji, su zahtjevali od MMF-a da se prilagodi mnotvu naina na koje e nastaviti da slui svojoj svrsi efektivno.

3.ULOGA I CILJEVI

MMF je osnovan sa zadatkom opteg organizovanja svjetske privrede, trasirane kroz meunarodnu monetarnu aktivnost. Njegovi ciljevi odnose se na unapreenje monetarne saradnje i uvoenje multilateralizma plaanja, stabilnosti deviznih kurseva, uklanjanje deviznih ogranicenja i pomaganje zemljama lanica da prevaziu platnobilansne potekoce i deficite, kako ne bi primenile mjere ''tetne za nacionalni i meunarodni prosperitet''. Zadaci fonda , kao organizacije na vrhu piramide svjetske privrede putem njegove aktivnosti obavlja i njen sveobuhvatni razvoj, kao najvaniji preduslov za podizanje standarda svjetskog stanovnitva. Zato su visok nivo zaposlenosti, dohotka i privrednog razvoja u Statutu MMF oznaeni kao '' primarni ciljevi ekonomske politike ''. Meutim prihvaen osnovni princip '' jednakosti prava i obaveza'' koji su predloile razvijene zemlje, ne odgovara zemljama u razvoju, to je stvorilo dualitet zvaninih stavova zemalja lanica, stalno prisutan u radu MMF od njegovog osnivanja.

U sutini, MMF podstie zemlje lanice da vode adekvatnu ekonomsku politiku, a, ako je potrebno, spreman je da privremeno finansira programe koji e omoguiti preivljavanje platnobilansnih potekoa lanica. Stoga izvorni ciljevi osnivanja i funkcionisanja Meunarodnog monetarnog fonda mogu se sistematizovati na sledee naine.Svrha Meunarodnog monetarnog fonda je:-saradnja - unapreenje monetarne saradnje kroz trajnu instituciju koja obezbeuje mehanizme za konsultacije i saradnju, (kolaboraciju), u oblasti meunarodnih monetarnih problema.

-rast i razvoj - doprinosi rastu i balansiranje rasta meunarodne trgovine, ime se direktno uslovljava i odravanje visokih nivoa zaposlenosti i realnog prihoda u zemljama lanicama kao i razvoju proizvodnih resursa lanica, to dovodi do razvoja privrede i proizvodnje to predstavlja i primarni cilj ekonomske politike.

-devizni kursevi - promovisanje stabilnosti monetarne razmjene, voenje rauna o ureenosti razmjenskih transakcija meu lanicama i izbegavanje konkurentskog obaranja kursnih stopa.

-plaanja - uestvovanje u osnivanju multilateralnog platnog sistema i u aktuelnim transakcijama izmeu lanova i eliminisanje ogranienja u platnoj razmeni izmeu zemalja to ograniava razvoj svjetske trgovine.

-kreditiranje - davanje sigurnosti lanicama tako to su im opta sredstva fonda privremeno dostupna, pod odgovarajuim uslovima, to im obezbjeuje priliku da isprave nepravilnosti u svom platnom bilansu bez pozivanja na mjere koje su destruktivne po nacionalan ili meunarodni prosperitet.

-ravnotea - skraivanje trajanja i smanjenje stepena neravnotee meunarodnih platnih bilansa lanica.Iz izloenih ciljeva proizilazi da je MMF osnovan sa zadatkom opteg organizovanja svjetske privrede, trasirane kroz meunarodnu monetarnu aktivnost. Njegovi ciljevi su tako definisani da se uporedo sa konsolidacijom svjetske privrede putem aktivnosti MMF, obavlja i njen sveobuhvatniji razvoj, kao najvaniji preduslov za podizanje standarda svjetskog stanovnitva. Ali kao i svi raniji meunarodni monetarni sistemi, tako i bretonvudski centralizovani i sadanji decentralizovani sistem odraz su mogunosti i potreba razvijenih zemalja, pa i ciljevi fonda odgovaraju uglavnom ovim zemljama.4.AKTIVNOST MMF-a

Glavna podruja aktivnosti MMF su:nadzor, finansijska pomo i konsultacije. Nadzor se sastoji od redovnog praenja ekonomske politike koju sprovode zemlje lanice i godinjeg izvetaja o uspjenosti te politike, pogotovo u oblasti deviznog kursa. Finansijska pomo ukljuuje kredite i zajmove zemljama lanicama, koje su suoene sa ozbiljnim platno-bilansnim tekoama. Tehnika pomo se ogleda u tome to MMF prua strunu pomo svojim lanicama pri kretanju finansijske i monetarne politike, kao i pri osnivanju institucija. Ova aktivnost je bila najizraenija u bivim socijalistikim zemljama koje su morale da preu sa centralno planske privrede na trinu privredu. 4.1.Nadzor

Cilj nadzora je smanjenje ekonomske cijene i meunarodnih politikih nesuglasica, koje su posljedica dueg sprovoenja i pogrene politike kursa date zemlje. Da bi se postigao efikasniji nadzor fonda, potrebna je adekvatna koordinacija nacionalnih politika i unutranja ekonomska disciplina zemalja-lanica. Za sprovoenje ovih funkcija, izvrni odbor MMF je usvojio principe i proceduru nadzora u aprilu 1977, istiui tri osnovna:

1.lanice e izbjegavati manipulisanje deviznim kursevima ili meunarodnim monetarnim sistemom da bi spreile efikasno platnobilansno prilagoavanje ili stekle neopravdane prednosti nad drugim zemljama-lanicama;

2.lanice e intervenisati na deviznom tritu ako je potrebno da se spree nepravilni uslovi koje moe da karakterie kratkorona razarajua kretanja u deviznoj vrijednosti njihovih valuta;3.lanice e uzeti u obzir Interese ostalih lanica u intervencijama valutnih politika, ukljuujui i one zemlje u ijim valutama vre intervencije.Odluka o nadzoru obuhvata i ostale okolnosti koje mogu indicirati potrebu za razmatranjem izmeu fonda i zemlje-lanice. One ukljuuju produene intervencije veeg obima na deviznim tritima u jednom pravcu; zatim neodriv nivo zvaninog i kvazizvaninog pozajmljivanja i kreditiranja za platnobilansne potrebe, restrikcije koje utiu na tekue transakcije ili plaanja, sprovoenje monetarne i druge domae finansijske politike koje omoguuju normalno ohrabrenje ili dekurazivanje tokova kapitala; najzad ponaanje deviznog kursa koje nije u skladu sa potrebnim ekonomskim u finansijskim uslovima.U fondu dva glavna sredstva za izvravanje nadzora su: prvo, konsultacije po lanu IV Statuta koje pruaju priliku da se analiziraju ekonomske i finansijske politike svake zemlje-lanice i interakcije ove politike sa ekonomskim politikama u drugim zemljama, i drugo, redovne rasprave Izvrnog odbora koje se objavljaju u Svetskom ekonomskom pregledu, (World Economic Outlook), fonda dva puta godinje, koje omoguuju ire revizije sa multilateralnog aspekta i obezbjeivanje okvira za sistematsko nadgledanje i analizu situacije sa svjetskim dugovima.

to se tie samog fondovog nadzora on treba da obezbedi efikasno funkcionisanje meunarodnog monetarnog sistema, pravilne devizne aranmane i unapredi stabilnost deviznih kurseva. Gold ne smatra da je funkcija nadzora MMF samo da pozove na korekciju nepravilnih politika, ve i da prenese njegovo vienje pravilne ekonomske politike, koju treba da sprovode zemlje-lanice, kako u odnosu na odrivost spoljne pozicije, tako i na uticaj njihovih politika na druge zemlje lanice.(J.Gold)Preporuke za poboljanje nadzora MMF po Goldu je: prihvatanje procedura koje bi mogle da poveaju pritisak na zemlje-lanice da se povinuju zakljucima MMF-a u vezi voenja njihovih ekonomskih politika, recimo preko vee javnosti rada, koju u principu do sada nisu eljele da prihvate vlade mnogih zemalja iz politikih razloga; iroj distribuciji izvjetaja Fondovih misija, uglavnom se pruao otpor jer bi publicitet mogao da potkopa Fondove povjerljive odnose sa njegovim lanicama; treba da se povea nadzor nad najvanijim zemljama, ije politike imaju presudan uticaj na svjetsku privredu.

4.2.Konsultacije

Konsultacije izmeu MMF-a i zemalja-lanica kljuna su komponenta fondovnog rada, koje obezbjeuju osnovni instrument za nadzor fonda nad politikama zemalja-lanica. Redovne konsultacije izmeu fonda i svake zemlje-lanice vre se u okviru lana IV Statuta. Tom prilikom se detaljnije razmatra privredna situacija zemalja sa nacionalnog i meunarodnog stanovita, prouavaju prilike u pojedinanim zemljama, poto okolnosti svake zemlje iroko variraju zavisno od stupnja njihovog razvoja. Redovne konsultacije pruaju priliku za spoljnu ocjenu ekonomskih politika i za razmatranje tekoa koje mogu nastati kao rezultat akcija drugih zemalja. U mnogim situacijama konsultacije pomau da se razjasni ekonomska situacija date zemlje i identifikuju problemi i odgovarajue korektivne mere. U skladu sa smjernicama Izvrnog odbora fonda konsultacije treba da se izvravaju jedanput godinje ili jednom u dve godine zavisno od potreba.

Postoje specijalne konsultacije koje dopunjavaju redovne. One sa odabranim zemljama u vezi sa periodinim revizijama svjetske situacije. Cilj im je da se prikupe najnovije informacije o privrednoj situaciji u zemljama-lanicama ije ekonomske politike su od velikog znaaja za funkcionisanje svjetske privrede.4.3.Finansijska funkcija

Jedan od izvornih ciljeva IMF jeste pruanje pomoi zemljama za preivljavanje platnobilansnih deficita. Kada zemlja lanica nema dovoljno svojih konvertibilnih sredstava za plaanje prema inostranstvu, ona moe da se obrati IMF za pruanje pomoi. IMF obavlja proceduru u tri koraka. Prvo procjenjuje ekonomsku situaciju i daje preporuke vladi. Zatim sljedi uslovljavanje: zemlji se odobrava zajam, pod uslovom da vlasti sprovedu dogovorene mjere ekonomske politike, (stabilizacioni program, tj. Program koji e doprineti makroekonomskoj stabilizaciji). Da e se pridravati dogovorenog programa zemlja lanica dokazuje u pismu o namjerama, (letter of itent), dokumentu koji zemlja suvereno donosi, ali u sutini on sadri preporuke MMF. Trea faza jeste isplata kredita, ali ne odjednom ve parcijalno u kreditnim tranama. Bitno je naglasiti da MMF nadgleda primjenu programa i ukoliko zemlja ne ispunjava dogovorene obaveze, IMF narednu tranu ne isplauje. Fond je razvio vie od 45 razliitih programa davanja pomoi, a naroito praenje i ocjenjivanje njihove primene i sprovoenja politike stabilizacije. Nabrojaemo samo neke: rezervna trana (reserve trench), kreditna trana i stand-by sporazumi, produena sredstva Fonda, (Extended Fund Facilities), sredstva za finansiranje kompenzacija, (Compensatory Facility), sredstva za finansiranje tamponskog udjela, (Buffer Stock Financing Facility), dodatna sredstva finansiranja, (Supplementary Financing Facility), aranman za kompenzatorno finansiranje, (Compensatory Financing Facility).4.3.1.Rezervna trana-viak nacionalne valute koju fond dri u svojim optim sredstvima, (General Resources Account), vuenja, (kupovanje valuta iz rezerve trane), slube za uravnoteenje platnog bilansa, a fond nema pravo ispitivati jesu li ta sredstva potrebna dravi ili nisu. Za upotrebu tih sredstava ne plaaju se naknade, (kamate), a provizija koju naplauje fond za te transakcije manja je od uobiajene provizije koja se naplauje za kupovinu specijalnih prava vuenja ili valute druge drave lanice. Drava korisnica tih sredstava takoer nije duna nakon odreenog vremena ta sredstva otkupiti, (otplatiti), zapravo kada fond koristi dio kvote zemlje u njenoj nacionalnoj valuti, javlja se potraivanje zemlje prema IMF. To je takozvana rezervna trana, koja se svrstava u monetarne rezerve zemlje i kojom zemlja moe slobodno da se koristi. IMF plaa kamatu za korienje sredstava zemlje koja je jednaka SDR kamatnoj stopi.4.3.2.Kreditna trana i stand-by sporazumi-redovan nain davanja zajmova fonda. Zajam je dostupan u etiri trane, a svaka iznosi 25% od vrijednosti nacionalne kvote drave. Kreditna trana se moe dobiti izravno ili preko stand-by sporazuma koji odobrava Fond. Sporazum osigurava dravi lanici povlaenje sredstava u odreenom iznosu u odreenim rokovima i pod uslovom da potuje mjerila i uslove sporazuma sklopljenog izmeu drave lanice i Fonda. Za korienje kredita drava dunik plaa kamatu. Ona se obraunava nedeljno prema visini kamatne stope za SDR, (special drawing rights), koja se odreuju kao ponderisani prosjek kamatnih stopa na kratkorone plasmane u SAD, EMU, Japanu I Velikoj Britaniji. Na ovu kamatnu stopu SDR kamatnu stopu dodaje se oko 1 procentni poen kako bi kamatna stopa koju zemlja plaa za korienje kredita MMF bila malo iznad trine. Na taj nain se izbjegava da se zemlje obraaju Fondu kao izvoru jeftinih kredita. U septembru 2007. SDR kamatna stopa iznosila je 3,9%, a kamatna stopa koja se plaa za uzete kredite oko 5%. Za odreene kredite dodaje se i posebna premija, ime se kamatna stopa poveava i pogoravaju uslovi kreditiranja za zemlju dunika.4.3.3. Aranman za produeno finansiranje- imaju dui rok koritenja i mogu se vui i do 140% nacionalne kvote. Njihova upotreba mogua je ako su tekoe drave vezane uz platnu bilancu proizile iz strukturnih faktora koji su izvan domaaja drave. Radi ponovnog uspostavljanja rasta nastoji se tim programima poveati uvoz. Obino se odobravaju na tri godine.

4.3.4. Sredstva za finansiranje kompenzacija-kao poseban nain zaduivanja uveden je 1963., kako bi se osigurala dodatna sredstva dravama lanicama namjenjena prije svega proizvoaima primarnih proizvoda. Uslov odobravanja tih sredstava je da su proizvoai ostvarili deficit u platnom bilansu kao rezultat naglog i smanjenog prihoda od izvoza, a da je smanjenje izvoza i njime uzrokovan deficit bio izvan mogunosti uticaja drave. Radi kompenzacije smanjenih prihoda od izvoza mogue je vui najvie do 100% kvote.4.3.5. Sredstva za finansiranje tamponskog udjela-uvedena su 1969. kao novi oblik olakica u otplati zajmova. Koriste se kao dopuna sporazumima o zajmovima kojima se predviaju olakice radi ublaavanja uinaka velikih promena izvoznih cijena, odnosno naglih promena prihoda od izvoza. Drave lanice mogu ta sredstva kupiti u visini od 50% nacionalne kvote; 4.3.6. Dodatna sredstva finansiranjaodobravaju se samo u vezi s kreditnim tranama stand-by sporazuma i sporazuma o produenim sredstvima fonda. Uslovi pod kojima se daju dodatna sredstva jednaki su uslovima iz glavnih sporazuma. Za koritenje tih sredstava potrebno je da su ispunjena dva uslova: rokovi predvieni za uravnoteenje bilansa moraju biti dui od godinu dana, a visina sredstava koja su potrebna moraju prelaziti ona odobrena u kreditnim tranama ili produenim sredstvima fonda. 4.3.7.Aranman za kompenzatorno finansiranje-uveden 1963. godine, podrazumjeva odobravanje kredita zemljama koje imaju platnobilansne probleme zbog smanjenog deviznog proliva usled delovanja faktora na koje zemlja nije mogla da utie, (recimo, pad cijena izvoznih primarnih proizvoda ili porast uvoznih cijena itarica). Uslovi kreditiranja su isti kao kod kredita u pripravnosti.

MMF ima veliki uticaj i na kreditni rejting zemalja pa se drave sa privrednim potekoama obraaju MMF-u i sa ciljem da poprave rejting kod privatnih kreditora. Smatra se da na jedan dolar kredita MMF dolazi jo tri do pet dolara od privatnih investitora. 4.4.Tehnika funkcija

Pruanje strune pomoi zemljama-lanicama MMF eli da pomogne u izgradnji i institucionalnih kapaciteta koji e omoguiti voenje uspjene ekonomske politike. U praksi se tehnika pomo prua na taj nain to predstavnici Fonda posjeuju dravu ili due borave u zemlji koja je zatraila ovakvu vrstu podrke. Tehnika pomo je besplatna, a prua se u razliitim segmentima ekonomske politike, (devizni sistem, monetarna politika, fiksna politika, fiskalna politika, finansijski problemi i sl.). Da bi drave lake prihvatile najbolja svjetska iskustva, MMF i Svjetska banka su utvrdili standarde za uspjenu ekonomsku politiku. To su preporuke za izgradnju ekonomske politike i institucija koje e je sprovoditi.4.5.Kvota

Svaka zemlja lanica ima utvrenu nacionalnu kvotu, izraenu u SPV, (ranije SAD dolarima), koja je jednaka njenom upisu u MMF. Kvota je osnovni elemenat u finansijskim i organizacionim odnosima lanice sa Fondom. Do 25% kvote plaa se u rezervnoj aktivi, a ostatak u nacionalnoj valuti. One odreuju glasaku snagu u MMF, koja se bazira na jednom glasu za svakih 100 hiljada SPV, plus 250 osnovnih glasova za svaku zemlju. Na osnovu visine kvote odreuje se maksimalni pristup sredstvima MMF i uee u alokacijama SPV. MMF je tokom prakse razvio ukupno 16 formula za izraunavanje visine kvota ali sve nisu bile u upotrebi. Ove razliite formule mogu se grupisati u dvije osnovne grupe, zavisno od toga da li slijede samu bretonvudsku formulu u pogledu multiplikacije. Revizijom kvota 1982/83. godine, izvrene su znaajne promjene u nainu njihovog izraunavanja, tako to su izmjenjeni podaci upotrebljeni u kvotnim formulama. Umesto nacionalnog dohotka u formulama je upotrebljen bruto nacionalni proizvod, (BNP), izvrena je i redefinicija holdinga rezervi, da bi se ukljuili zlato i devize, SPV, evropska novana jedinica i rezervna pozicija zemlje u MMF.

Kvote odreuju iznos sredstava koja zemlja lanica moe dobiti od MMF, takoe kvote obuhvataju i upis , koji odreuju davanja sredstava fondu. Otuda nejednakost njihovih prava da prime pomo MMF odreena je odgovarajuom nejednakou u njihovom davanju sredstava.

Iako kvote u MMF predstavljaju osnovni izvor njegove likvidnosti, pozajmice od raznih institucija i kreditora obezbeuju mu znaajnu privremenu dopunu redovnim sredstvima. MMF je ovlaten da sa kreditorima dogovori iznos sredstava, uslove, rokove otplata i tehniku ovih pozajmljivanja (l. VII statuta MMF). U skladu s tekuim smjernicama, fondove pozajmice plus neiskoritene kreditne linije ne bi trebalo da preu 50-60% ukupnih kvota.

5.ZAKLJUAK

Izvorni ciljevi Meunarodnog monetarnog fonda usmjereni su ka unapreenju saradnje meu zemljama, rastu i razvoju lanica, stabilizaciji deviznih kurseva, olakavanju meunarodnih plaanja, kreditiranju i ispravljanju platno bilansnih neravnotea.

lanice uplauju kvote koje se odreuju na osnovu ekonomskih snaga drava. Ukupno uplaeni kapital u MMF iznosi 213 mldr.SDR. Od kvote zavisi mogunost dobijanja kredita, broj glasova pri odlucivanja i udio pri raspodjeli novokreiranih SDR. Organi MMF su : Odbor guvernera, Odbor izvrsnih direktora i direktor.

Prilikom odobravanja kredita, MMF procjenjuje ekonomsku situaciju, zahtjeva odgovarajue pismo o namjerama i isplauje kredit u tranama. Osnovna vrsta kredita su krediti u pripravnosti, a postoje i Aranman za kompenzatorno finansiranje. Pored kreditiranja, MMF nadzire privredu i ekonomsku politiku lanica i pruza tehniku pomo za izgradnju ljudskih i institucionalnih kapaciteta.MMF je esto kritikovan zbog restriktivne ekonomske politike koju zahtjeva prilikom odobravanja kredita, podravanja kreditora iz razvijenih zemalja, zagovaranja slobodnih finansijskih tokova.

Literatura1. Dr Predrag Jovanovi Gavrilovi, Meunarodno poslovno finansiranje, Beograd,2004.)2. Dr Bogdan Ilic, Dr Predrag Jovanovic Gavrilovi,Dr Aleksandar Graanac, Meunarodna ekonomija i finansije ,Beograd,2006.

PAGE 1