INTERVJU: Milorad Veqovi}, direktor policije

Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije

Potreba za boqim

uslovima radaStr. 2.

INTERVJU: Tomislav Karamarko, ministarINTERVJU: Tomislav Karamarko, ministar

unutra{wih poslova Republike Hrvatskeunutra{wih poslova Republike Hrvatske

Moramo da savladamo mafiju Moramo da savladamo mafiju

ili }e ona savladati nasili }e ona savladati nas

Str. 5.Str. 5.

INTERVJU: Ambasador Hans Ola Urstad, {ef

Misije OEBS u Srbiji

Saradwa na

visokom nivouStr. 8.

Maj 2009. godine Beograd Broj 2

INTERVJU2

Milorad Veqovi}, direktor policije Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije

Svesni smo trenutne situacije u na{oj zemqi i globalne krize, ali

dr`ava, odnosno Ministarstvo mora prona}i na~in da se uslovi ra-

da policije poboq{aju... Policija je stalno izlo`ena ogledalu jav-

nosti i trpi veliki pritisak reakcija u medijima, tako da se zbog

toga moraju stvoriti normalni uslovi za rad

Potreba za boqim uslovima rada

Kako Vi vidite policiju

danas?

Rad policije svakodnevno je

izlo`en javnosti, a ja u wemu

vidim pozitivne promene. Po-

licija je postala otvorenija za

javnost i podlo`nija kontroli.

Na taj na~in uspeli smo da po-

boq{amo imix i vratimo dos-

tojanstvo. Me|utim, ono {to

o~ekujem od javnosti, kao i svih

institucija od kojih u velikoj

meri zavisi rad policije, je da

nam pru`e ve}u podr{ku.

Da li mo`ete da izdvojite

probleme koji uti~u na rad i

rezultate policije?

Problem Direkcije polici-

je i Ministarstva je nedovoqan

broj radnika. Smatram da veli-

ki problem predstavqa to {to

Uprava za obrazovawe nije u ok-

viru Direkcije policije, jer

bi Direkcija trebalo da uti~e,

ne samo na prijem kandidata,

nego i na wihovu obuku i usav-

r{avawe. Mogu}e je da }e jedan

od predloga ministru biti da

Uprava bude u sastavu Direkci-

je policije.

Raspisan je konkurs za obuku

policajaca. Ove godine je zavr-

{ila {kolovawe posledwa

klasa Sredwe {kole unutra-

{wih poslova u Sremskoj Ka-

menici. Ve} se radi po novom

programu za policajce, za koje

su potrebni odre|eni uslovi i

na osnovu kojih se primaju kan-

didati. Oni, po novom progra-

mu, moraju imati zavr{enu sre-

dwu {kolu, regulisanu vojnu

obavezu i tek tada mogu konku-

risati za prijem u policiju. To

je bitna stavka u reformi po-

licije i samom {kolstvu.

Svesni smo trenutne situa-

cije i globalne krize. To si-

gurno i policajci i vide i

shvataju. Ali bez obzira na to,

dr`ava, odnosno Ministarstvo

mora prona}i na~in da se koli-

ko-toliko poboq{a situacija.

Te{ko je o~ekivati od poli-

cajaca koji nemaju re{ene os-

novne `ivotne uslove - stambe-

no pitawe, adekvatnu platu

(koja sada iznosi oko 30.000 di-

nara) i sredstva za rad, da budu

stimulisani. Policija je stal-

no izlo`ena ogledalu javnosti

i trpi veliki pritisak reak-

cija u medijima, tako da se zbog

toga moraju stvoriti normalni

uslovi za rad.

Problem re{avawa stambe-

nog pitawa je to {to policij-

ski slu`benici sada nisu pla-

te`no sposobni da ih re{evaju

sami. Imamo i veliki broj sta-

nova koji nisu podeqeni, ali

Uredba o re{avawu stambenih

potreba izabranih, postavqe-

nih i zaposlenih lica kod ko-

risnika sredstava u dr`avnoj

svojini na neki na~in to uspo-

rava. Mi smo predlo`ili mi-

nistru i Vladi da se neki ~la-

novi u Uredbi izmene, kako bi

se izvr{ila raspodela stanova

i omogu}ilo jednom broju qudi

da re{i stambeno pitawe. Mis-

lim da sada ima vi{e od 1.000

stanova koji nisu raspodeqeni.

Taj predlog je skoro pisan, o~e-

kujemo uskoro odgovor i nadamo

se da }e biti pozitivno re{en.

Predlo`i}emo, {to je i stav

sindikata, da svaka op{tina na

svom podru~ju ustupi plac sa

ura|enom infrastrukturom, na

kom bi se gradili stanovi sa

povoqnijom cenom kvadrata.

Tako bi policajci mogli da

uzimaju kredit i sami re{avaju

stambeno pitawe.

Jedan od problema je postu-

pak nabavke opreme za polici-

ju. Razlog ka{wewa nabavke op-

reme je {to tenderi ~esto „pa-

daju“. Potrebne su izmene pos-

tupka, kako bi policija mogla

na vreme da dobija adekvatnu

opremu. Neshvatqivo je, da sa-

da, pred letwu sezonu policija

dobija zimsku opremu, a da pred

po~etak zimske sezone, dobija

letwu. To je ne{to na {ta ja,

kao direktor policije, ne mogu

uticati! A smatram da je to su-

vi{e ozbiqan problem koji

moramo re{iti, jer nije pro-

blem u obezbe|ewu sredstava,

ve} u proceduri raspisivawa

tendera. Svako ponovno raspi-

sivawe tendera odla`e nabavku

opreme. De{ava se, da neke or-

ganizacione jedinice dobijaju

opremu koju je trebalo da dobi-

ju ~ak i pre godinu dana. Sigur-

no to nosi odre|enu dozu neza-

dovoqstva i uti~e na rad poli-

cajaca.

Bitno je da zajedno sa sindi-

katima re{avamo probleme po-

licije, kao {to je, na primer

prilago|avawe uniformi na-

meni i klimatskim uslovima.

Do sada nismo imali takav za-

jedni~ki i objediwen predlog,

ve} samo pojedina~ne u okviru

pojedinih uprava. Tako|e, pos-

tavqa se pitawe dnevnica, ali

tu je zakon jasan i osim predlo-

ga i zahteva Sektoru finansi-

ja, Direkcija policije nema

uticaj na isplatu.

S kakvim se problemima su-

sre}e policija u Beogradu?

S istim problemima, koje

ima i policija u drugim grado-

vima u Srbiji - materijalna op-

remqenost, niske plate i

nere{eno stambeno pitawe, s

tim {to su u Beogradu svi ti

problemi izra`eniji. Veliki

problem Policijske uprave za

grad Beograd je {to nema do-

voqno policijskih slu`beni-

ka. Popuwenost je svega 70 od-

sto, a od tog broja, ~ak 30 odsto

qudi ne `ivi u Beogradu, ve}

putuje na posao iz drugih mesta.

Tako|e, problem stambenog pi-

tawa je najte`e re{iti u Beog-

radu.

Koji su prioriteti u radu

policije u narednom periodu?

Prioriteti su borba protiv

organizovanog kriminala i ko-

rupcije, borba protiv potenci-

jalnog terorizma, o~uvawe jav-

nog reda i mira i garantovawe

li~ne i imovinske sigurnosti

svih u ovoj zemqi.

Va`no je da policija sama

stvara boqe uslove za rad i bo-

qu sliku u javnosti. Smatram

da Srbija ima izuzetno kvali-

tetnu policiju, ali siguran sam

da ona mo`e dati jo{ ve}i do-

prinos i da je na dobrom putu da

to i ostvari.

Kako spre~iti sve u~estali-

je napade na policajce?

Na `alost, posle ubistva po-

licajca u Novom Sadu, javnost

je prvi put shvatila ozbiqnost

i opasnost ovog posla i ~emu su

sve policajci izlo`eni. Desi-

lo se ne{to {to nije smelo da

se desi, a opet, javnost je vide-

la kako je biti policajac - i to

dobar policajac.

Svaki napad na policajca je

napad na dr`avu. Vidite koli-

ko, u posledwe vreme, ima napa-

da na policiju?

Ukoliko je policajac napad-

nut, onda i sankcije moraju bi-

ti vi{e. Sankcije odre|uje za-

kon, odnosno pravosudni orga-

ni. Mi imamo izuzetno dobru

saradwu sa pravosudnim organi-

ma, ali do sada veliki broj qu-

di koji su napali policajce, ni-

su bili osu|eni.

Zahtevamo odgovornost po-

licajca, ali tra`imo i podr-

{ku za rad policajca, u smislu

izmene kaznene politike. Tra-

`i}emo da se, u skladu sa zako-

nom, poo{tri kaznena politi-

ka prema onima koji napadaju

policiju ili pripadnike Mi-

nistarstva. O~ekujemo podr-

{ku i od javnosti i pravosud-

nih organa. Policajac mora

imati svoje dostojanstvo. Po-

licajac ima veliku odgovor-

nost i mora da radi svoj posao u

skladu sa zakonom, {to zaslu-

`uje po{tovawe.

Nisam neko ko pati od veli-

ke hijerarhije, ali to ne zna~i

da ona ne treba da se po{tuje.

@elim da se policiji stvore

uslovi za rad, da policajac sam

razmi{qa, ima slobodu u svom

radu, jer kad mu date slobodu u

radu, on }e ose}ati i ve}u odgo-

vornost. Ja `elim takvog poli-

cajca.

Nisam za to da se policajci

ka`wavaju, jer smatram da re-

presija u policiji nije dobra.

Ako je policajac lo{, to zna-

~i da sam ja lo{ rukovodilac, a

ako je on dobar policajac, zna~i

da sam ja dobar rukovodilac.

Neshvatqivo mi je kada mi sta-

re{ina ka`e da treba da se kaz-

ni 15-20 qudi. Onda je on lo{

stare{ina...

Kako ocewujete saradwu sa

policijama u regionu?

Policija Srbije ima izuzet-

no dobru saradwu sa policijama

u regionu. Odr`avam kontakte

sa direktorima policija u regi-

onu, posebno u vezi problema

organizovanog kriminala. Nema

policije koja mo`e sama da se

bori protiv organizovanog kri-

minala. Sama problematika te-

ra na saradwu. Zajedni~kim ra-

dom policija, pre svega u regio-

nu, ali i {ire, taj problem se

mo`e re{avati. Policija Sr-

bije je maksimalno otvorena za

saradwu i za javnost, a mo`da je

Srbija najboqi primer dobre

saradwe sa svima u regionu.

Da li ste zadovoqni izve{-

tavawem medija o radu polici-

je?

Prili~no sam zadovoqan iz-

ve{tavawem medija. Poku{avam

da „otvorim policiju prema medi-

jima, jer je takva saradwa dobra za

rad policije. Mediji poma`u radu

policije i predstavqaju jednu vr-

stu kontrole wenog rada. Su{ti-

na je da ako policija redovno

obave{tava medije o svojim ak-

tivnostima, javnost }e znati {ta

ona radi. M.T.S. i B.V.

KABINET MINISTRA 3

Biro za saradwu s medijima

Gledanost emisija i ~i-

tanost tekstova u {tam-

pi o aktivnostima Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova svedo~i o izuzetnom in-

teresovawu javnosti za sva

de{avawa u policiji. Spona

izme|u nadle`nih u policiji

i novinara je Biro za saradwu

s medijima, ~iji su slu`beni-

ci zadu`eni za razvijawe ko-

munikacije izme|u policije

i gra|ana.

Kako bi izgradili i o~uva-

li pozitivan stav javnosti o

Ministarstvu, zaposleni u

Birou pru`aju novinarima

ta~ne informacije o svim ak-

tivnostima Ministarstva

unutra{wih poslova. Wihov

posao je da blagovremeno kon-

taktiraju novinare i obaves-

te ih o zna~ajnim doga|ajima,

upute ih na odgovaraju}e sa-

govornike i dostave precizne

podatke, obezbede fotogra-

fije i video snimke, redovno

a`uriraju sve informacije

na sajtu i prate na~in izve{-

tavawa medija. Osim {to sa-

ra|uju s medijima, slu`beni-

ci Biroa pripremaju i ure|u-

ju mese~ni ~asopis koji dr-

`ite u rukama, a koji je, pre

svega, namewen informisawu

zaposlenih u Ministarstvu

unutra{wih poslova.

Biro za saradwu s medijima

organizuje konferencije za

novinare povodom va`nih do-

ga|aja, kao {to su sastanci

ministra sa zvani~nicima

Evropske unije i ~elnicima

policija drugih zemaqa, ra-

znovrsne manifestacije, od

akademija i takmi~ewa do

proslava policijskih uprava

i jedinica. Posao zaposlenih

u Birou je da novinarima

obezbede sve {to je potrebno

da bi prisustvovali doga|aji-

ma, od prevoza i ishrane do

vize u posledwem trenutku,

kao i da im na licu mesta

omogu}e da do|u do preciznih

informacija.

Najve}i deo radnog vreme-

na slu`benici Biroa odvajaju

za re{avawe zahteva novina-

ra. U toku pro{le godine Bi-

ro je odgovorio na 3.214 zah-

teva, a kolika je zaintereso-

vanost medija za aktivnosti

Ministarstva govori i poda-

tak da se za prva ~etiri mese-

ca ove godine u odnosu na is-

ti period pro{le, broj zahte-

va pove}ao za ~ak 28 procena-

ta. U samo deset odsto slu~a-

jeva Biro nije bio u mogu}-

nosti da pozitivno odgovori

na zahtev novinara, a naj~e{-

}i razlozi za to su bila pita-

wa koja nisu u nadle`nosti

ministarstva, informacije o

istragama koje su u toku ili

trenutna zauzetost tra`enog

sagovornika koji nije u mo-

gu}nosti da prihvati inter-

vju.

U slu~aju doga|aja koji po-

tresaju ~itavu javnost i pri-

vla~e ogromnu pa`wu medija,

radnici u Birou se trude da

nadle`nima ostave dovoqno

vremena da prikupe informa-

cije, ali i da ne iscrpe novi-

narsko strpqewe.

Novinari se, u `eqi da

{to boqe informi{u jav-

nost, ~esto pozivaju na ne-

formalne izvore, koji mogu

izneti pogre{ne informaci-

je. Stoga, Biro svakodnevno

prati dnevnu i periodi~nu

{tampu, kao i sve radio i te-

levizijske emisije u kojima

gostuju pripadnici MUP-a,

ali i sve emisije u kojima

gra|ani, javne li~nosti ili

novinari ocewuju rad minis-

tarstva. Na slu`benicima

Biroa je da na vreme uo~e ne-

primerene navode u vezi sa

Ministrstvom unutra{wih

poslova, provere wihovu ta~-

nost sa nadle`nima i u {to

kra}em roku saop{te mediji-

ma istinitu informaciju.

Za na~elnike uprava i re-

sora veoma je va`no da mediji

objektivno izve{tavaju jav-

nost o wihovom radu. Prate-

}i na~in na koji mediji pre-

zentuju ~iwenice o MUP-u,

nadle`ni sti~u uvid u to

kakvo je mwewe javnosti u ve-

zi sa postignutim rezultati-

ma i koji su to nedostaci koje

treba otkloniti.

Novi sajt Ministarstva

unutra{wih poslova, ~ija je

izrada u toku, za na{e sugra-

|ane bi}e vi{e nego kori-

stan vodi~, mesto gde mogu

prona}i sve potrebne infor-

macije, kao {to su brojevi te-

lefona policijskih slu`bi,

spisak dokumenata potrebnih

za dobijawe biometrijskih

isprava, zakone, vesti o ot-

krivawu i li{avawu slobode

po~inilaca krivi~nih dela.

Dostupnost obave{tewa o ak-

tivnostima policije na po-

dru~jima policijskih uprava

veoma je va`na novinarima

lokalnih medija ali i gra|a-

nima koji `ele da preko in-

terneta saznaju vi{e o akci-

jama policije u wihovom kra-

ju. Do tra`enih informacija

dolazi se jednostavnim oda-

birom linka odre|ene poli-

cijske uprave.

Medijske ku}e putem In-

terneta mogu besplatno da

preuzmu video snimke sa

FTP servera Ministarstva

koji su im potrebni za prilo-

ge. Broj preuzetih video pri-

loga od januara 2008. do juna

2009. godine je oko 60. Prate-

}i najsavremenije trendove u

komunikaciji sa gra|anima,

Biro je na sajtu otvorio ba-

ner koji korisnike vodi na

sajt Jutjub, gde mogu da pogle-

daju snimke hap{ewa ili

ve`bi specijalnih jedinica.

Ove stranice, koje su postav-

qene pre tri meseca, zabele-

`ile su vi{e od 20.000 pose-

ta. Svakodnevno raste popu-

larnost MUP-ovog banera na

sajtu Fejsbuk, o ~emu govori

i podatak da je za mesec dana

MUP stekao vi{e od 1.100

prijateqa.

Na kraju, kako je raditi u

Birou za saradwu s medijima?

Svi slu`benici Biroa smat-

raju da je ovo posao koji se mo-

ra voleti, da bi se u wemu is-

trajalo. Nema slobodnog vre-

mena, praznika, vikenda. Po-

sao ne diktira radno vreme

ve} doga|aji, o kojima javnost

mora biti obave{tena, pa te-

lefonski poziv novinara u

pono} ili rano jutro nije re-

tkost. I pored toga {to je za

~lanove Biroa ovaj posao veo-

ma odgovoran i na trenutke

stresan, istovremeno je dina-

mi~an, kreativan i veoma za-

nimqiv. S. M.

ME\UNARODNA SARADWA4

Promovisawe pravde i bezbednosti

Nastavak saradwe sa

Ha{kim tu`ila{tvomMinistar unutra{wih poslova Ivica Da~i} sastao se 26. marta sa

glavnim ha{kim tu`iocem Ser`om Bramercom. Ministar je istakao

da Srbija ~ini sve {to je mogu}e da ostvari punu saradwu sa Ha{kim

tribunalom.

Ser` Bramerc ocenio je pozitivno saradwu sa Ministarstvom

unutra{wih poslova i drugim dr`avnim organima, izraziv{i nadu da

}e se ta saradwa nastaviti.

Pozitivna ocena saradwe Srbije s Ha{kim tu`ila{tvom, koju

Ser` Bramerc treba u junu da prezentuje u redovnom izve{taju Save-

tu bezbednosti UN u Wujorku, veoma je va`na za Srbiju, jer bi tako bi-

la otklowena jedina prepreka za deblokirawe Sporazuma o stabiliza-

ciji i pridru`ivawu. Od ha{kog tu`ioca, ministar Da~i} zatra`io

je da se posveti vi{e pa`we zdravstvenom stawu pojedinih optu`eni-

ka, izraziv{i nadu da }e nekima od ha{kih osu|enika biti omogu}eno

da slu`e zatvorsku kaznu u zemqama regiona. V. ].

Ministarska konferencija u Pragu

Ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i}

prisustvovao je dvodnev-

noj ministarskoj konferenciji

„Izgradwa migracionog partner-

stva“ koja je odr`ana u Pragu.

Predstavnici vi{e od 40 ze-

maqa potpisali su Ministarsku

deklaraciju koja, prema re~ima

ministra Da~i}a, defini{e ne

samo legalne migracije i radno-

pravni, socijalno-ekonomski i

svaki drugi polo`aj qudi koji

zaposlewe i boravak nalaze u ne-

koj drugoj zemqi, ve} i borbu

protiv ilegalnih migracija, re-

integraciju povratnika na osno-

vu sporazuma o readmisiji.

Da~i} je izjavio da je, u razgo-

voru sa crnogorskim kolegom Ju-

sufom Kalamperovi}em, izra`e-

no o~ekivawe da u narednom pe-

riodu budu nastavqeni razgovori

o dvojnom dr`avqanstvu, kako bi

se, uz po{tovawe zakona obe dr-

`ave, do{lo do sporazuma koji }e

gra|anima olak{ati svakodnevni

`ivot.

Tokom bilateralnih razgovora

s ministrima evropskih zemaqa

izra`ena podr{ka evropskom pu-

tu Srbije i ukidawu viza, a podr-

{ku Srbiji dali su ministri

^e{ke, Bugarske, Ma|arske,

Portugala, Francuske, Luksem-

burga, [vedske i drugih zemaqa.

Volfang [ojble, ministar

unutra{wih poslova Nema~ke

jasno je izrazio stav te dr`ave da

}e podr`ati odluku Evropske ko-

misije oko ukidawa viza za gra|a-

ne Srbije. To je veoma va`no, jer

je Nema~ka na{ veliki partner u

oblasti unutra{wih poslova, a

aspekt bezbednosti veoma bitan,

budu}i da je ranijih godina to

bio jedan od glavnih problema u

vezi sa liberalizacijom viznog

re`ima, objasnio je ministar Da-

~i}.

Nakon razgovora sa potpre-

dsednikom Evropske komisije,

Da~i} je preneo da je @ak Baro

istakao da je Srbija u~inila ve-

liki napredak i potvrdio da }e

delegacija Evropske komisije 11.

maja posetiti Beograd i dati

ocenu o tom napretku kako bi vi-

ze za na{e gra|ane mogle biti

ukinute.

M.T.S.

UBeogradu je, 30. i 31.

marta, u organizaciji

Ministarstva unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije i Kancelarije Ujediwe-

nih nacija za borbu protiv

droge i kriminala odr`ana

Regionalna ministraska kon-

ferencija „Promovisawe pra-

vde i bezbednosti u Jugois-

to~noj Evropi“.

Na Konferenciji su u~es-

tvovali ministri i delegacije

ministarstava unutra{wih

poslova, pravde, zdravqa i

spoqnih poslova Albanije,

Bosne i Hercegovine, Crne Go-

re, Hrvatske, Makedonije i Sr-

bije, kao i visoki zvani~nici

zemaqa u okru`ewu, me|unaro-

dnih partnerskih organizacija

- Evropske komisije, OEBS-a,

Ujediwenih nacija i regional-

nih organizacija.

Predsednik Vlade Republi-

ke Srbije Mirko Cvetkovi}

otvorio je Konferenciju i re-

kao da je me|u glavnim priori-

tetima zemqe sprovo|ewe vla-

davine prava, prvenstveno kroz

reformu pravosu|a, borbu pro-

tiv korupcije i organizovanog

kriminala, koji predstavqaju

ozbiqnu pretwu demokratiji,

qudskim pravima, stabilnosti

i ekonomskom napretku Srbije,

ali i zemaqa u okru`ewu. Pre-

mijer je ocenio da je od izuzet-

ne va`nosti jaka voqa i odlu~-

nost Srbije i dr`ava u regionu,

da se suo~e sa ovim problemi-

ma, naglasiv{i da je Srbija na

tom poqu anga`ovala sve ra-

spolo`ive resurse, {to je dalo

rezultate.

Efikasna saradwa dr`ava

u regionu

- U na{oj zemqi deluje ve}i broj organizovanih krimi-

nalnih grupa od kojih se najve}i deo, vi{e od 60 odsto, ba-

vi krijum~arewem narkotika. Glavno obele`je wihovog ra-

da upravo je saradwa s kriminalnim grupama u regionu, bez

obzira na geografske, etni~ke ili verske razlike. Ove

kriminalne grupe pokazuju i najizra`eniju spremnost za

primenu nasiqa, kako u vr{ewu drugih krivi~nih dela, ta-

ko i u me|usobnim obra~unima za prevlast na tr`i{tu, ~i-

me dodatno ugro`avaju bezbednost gra|ana. Istovremeno,

sve je vi{e korisnika narkotika u na{oj zemqi i to u svim

sredinama, dru{tvenim slojevima i nacionalnim i ver-

skim zajednicama - rekao je ministar Ivica Da~i}, isti~u-

}i da je efikasna saradwa dr`ava u regionu u suzbijawu or-

ganizovanog kriminala, uslov bez kog napredak na ovom po-

qu nije mogu}.

Konferencijom su kopredse-

davali prvi potpredsednik

Vlade, zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra{wih

poslova Republike Srbije

Ivica Da~i} i generalni pod-

sekretar UN, generalni dire-

ktor Kancelarije UN u Be~u i

izvr{ni direktor Kancelarije

UN za borbu protiv droge i

kriminala, Antonio Mario

Kosta.

Na otvarawu Konferencije,

Da~i} je rekao da zajedni~ka

borba protiv organizovanog i

prekograni~nog kriminala sa

susednim zemqama, ali i razme-

na iskustava, direktna saradwa

i podr{ka, predstavqaju vrhun-

ski politi~ki i vrednosni

prioritet Vlade Srbije, od kog

se ne}e i ne sme odustati. To su

i razlozi za nagla{avawe zna-

~aja dugoro~nih i sistematski

izra|enih programa saradwe u

borbi protiv kriminala i ko-

rupcije.

Izvr{ni direktor Kancela-

rije UN za drogu i kriminal,

Antonio Mario Kosta, nagla-

sio je da jugoisto~na Evropa va-

`i za jednu od najbezbednijih

oblasti u Evropi, jer su kri-

vi~na dela protiv qudi i wi-

hove imovine kao {to su ubis-

tva, pqa~ke, silovawa i napadi

na ni`em nivou nego u zemqama

zapadne Evrope, ali da koru-

pcija predstavqa najve}i pro-

blem dr`ava u regionu.

U~esnici Regionalne mi-

nistarske konferencije „Pro-

movisawe pravde i bezbednosti

u Jugoisto~noj Evropi“ su 30.

marta potpisali zajedni~ku iz-

javu, kojom se obavezuju da }e

aktivno raditi na supro-

tstavqawu organizovanom kri-

minalu, krijum~arewu qudi,

narkotika i spre~avawu prawa

novca, promovi{u}i na taj na-

~in vladavinu prava i bezbed-

nosti u ovom delu „starog kon-

tinenta“. V. ].

Potpisan Protokol

Ministar unutra{wih poslova Srbije i ministar sigur-

nosti BiH, potpisali su 30. marta, Protokol o saradwi gra-

ni~nih policija dve zemqe, u ciqu unapre|ewa zajedni~ke

borbe protiv kriminala u jugoisto~noj Evropi.

Foto Tanjug

INTERVJU 5

Tomislav Karamarko, ministar unutra{wih poslova Republike Hrvatske

Moramo da savladamo mafiju ili }e ona savladati nasZato ka`em da mi je ova saradwa izuzetno zna~ajna, jer moramo funkcionisati kao jedno telo

Posle ubistva Ivane Ho-

dak, do{lo je do prome-

na u vrhu MUP-a Hrvat-

ske? Koliko su te promene

uticale na rad policije?

Su{tinske promene su u pri-

stupu i na~inu rada. Personal-

no se to mo`e re{iti, me|utim

bila je to dramati~na situacija

za celo hrvatsko dru{tvo i {i-

re, koje je ve} bilo istraumira-

no zbog ubistva Ivane Hodak.

Par dana nakon toga, desilo se i

ubistvo Ive Pukani}a. Poli-

ti~ki vrh je ocenio da su potre-

bne promene. Preuzeo sam man-

dat i zahtevao da savetnik po-

licije, odnosno direktor poli-

cije, bude moj stari saradnik

Vladimir Faber. Znam da je

vrhunski profesionalac,

jer smo vodili zajedno po-

licijsku upravu i imali

niz markantnih situacija,

koje nisu bile ni malo jed-

nostavne za realizaciju.

Vodili smo zajedno taj rat

protiv kriminala.

[ta se dogodilo? Jed-

nostavno, zapo~eli smo

dva procesa koji moraju da

idu paralelno - profesi-

onalizaciju policije i

depolitizaciju. Kada ka-

`em profesionalizacija,

neko }e re}i da je to

sme{no, jer policija mo-

ra da bude profesional-

na. Nastojali smo da sma-

wimo uticaj politike na

kadrovska re{ewa i delo-

vawe policije. Ne}emo

dozvoliti „tektonske pore-

me}aje“ u policiji svake ~e-

tiri godine. Tako sam i u taj-

noj slu`bi napravio, kao je-

dan otklon od politike, stra-

naka, strana~kih interesa.

Vrlo ~esto je policija bila u

situaciji, odnosno kqu~ne

strukture u policiji, da budu

„pobedni~ki plen“ neke stra-

nke. Ne}u dozvoliti da se te

stvari ponavqaju i za to imam

podr{ku predsednika Repub-

like i premijera.

Kona~no, to sve donosi re-

zultate. Sedam meseci smo,

Vlada i ja, na ~elu policije, od-

nosno MUP-a. Re{ili smo, pra-

kti~no, sve slu~ajeve koji su se

dogodili i to ne samo ove koji

su bitni za srpsku javnost i ono

{to se zbiva na va{oj „krim

sceni“. Zato ka`em da mi je ova

saradwa izuzetno zna~ajna, jer

moramo da funkcioni{emo kao

jedno telo, o ~emu smo prethod-

no govorili. Organizovani kri-

minal je kao hobotnica i samo

svojom glupo{}u mo`emo do-

pustiti da nas pobedi. To je pi-

tawe kvaliteta, nivoa kvalite-

ta `ivota na{ih qudi i wiho-

ve bezbednosti. Kada to postig-

nemo, mo`emo i mi biti deo Ev-

ropske unije i smatrati se ci-

vilizovanom dr`avom.

Kakva je trenutna situacija

u Hrvatskoj, {to se ti~e borbe

protiv organizovanog krimi-

nala?

Mi smo beskompromisni u toj

borbi. Radimo svoj posao i nemamo

{ta da izgubimo. @elimo da na{e

dru{tvo bude civilizovano. Dva

odsto qudi su u kriminalu, {to

zna~i da je od 100 odsto populacije

samo 2 odsto devijantnog pona{a-

wa. Dr`ava mora da da odgovor na

to. Trenutna situacija je dosta do-

bra. Mi smo udarili u nekoliko

`ari{ta vrhunskog organizovanog

kriminala. Imamo mali problem,

jer su neki od wih pobegli u Bosnu

i Hercegovinu, ali to moramo da

re{imo promenom zakona i spora-

zumom o saradwi sa tom dr`avom.

Mislim da smo uneli strah u „krim

scenu“. Vidi se da je u policiji, re-

kao bih, dobro raspolo`ewe. Qudi

koji su profesionalci, dobili su

prostor i rade svoj posao. I hrvat-

ska policija ima silne kapacitete

i potencijale.

Imamo drasti~an pad krimi-

naliteta svih oblika, od oru-

`anih pqa~ki do ubistava. Zna-

~i, kvalitetan rad je dobra pre-

vencija. Kriminalci su ne{to

nau~ili - bi}e ka`weni za svo-

ja nedela. I to je vrlo va`na

lekcija.

S druge strane, stvar koja

nema veze s kriminalom, a

ima veze s qudskim `ivotima

- u prvom kvartalu 50 qudi

mawe je poginulo u saobra}a-

ju, u odnosu na isti period

pro{le godine. To je ne{to

~ime se bavimo i {to je tako-

|e problem, u pitawu su qud-

ski `ivoti. Situacija je re-

lativno dobra. Ne mogu sebe

da hvalim, neka drugi ocewu-

ju, ali statistika je neumoqi-

va. Mislim da su svi zadovoq-

ni i imamo pohvale i iz inos-

transtva. Bitno je da radimo.

Balkan ~esto nazivaju

„crnom rupom“ kada je u pita-

wu organizovani kriminal. Za-

jedno smo odgovorni za stawe u

regionu. Pored saradwe sa sr-

pskom policijom, koja je oce-

wena kao jako dobra, kakva je

saradwa s drugim zemqama u re-

gionu?

Mi zaista nastojimo da sa

svima imamo dobre odnose. Mi-

nistar Da~i} i ja smo, ipak, po-

liti~ke persone. Trudimo se da

izbegnemo politiku u tom pos-

lu, jer ona ima svoje sinusoide i

ukoliko bismo ih pratili, na{

posao bi vrlo ~esto mogao da

stane.

U policiji ne sme biti tako,

jer policija mora da ima neki

standard koji ne}e imati vezu s

tom politi~kom scenom. To je

standard koji }e gra|anima i

Hrvatske i Srbije omogu}iti

da budu sigurni u svojoj dr`avi,

kao i kada gra|ani Srbije do|u

u Hrvatsku i obrnuto, da to sve

zajedno bude civilizovano. To

je na{ interes.

Definitivno }emo se trudi-

ti da imamo dobre odnose. Odgo-

vorni smo za regiju, dobro ste

rekli „crna rupa“, jer nas Evro-

pa tako vrlo ~esto percipira,

{to je poni`avaju}e za nas.

Za{to? Jer imamo dosta kvali-

tetne kapacitete koji mogu sve

to brzo i efikasno da re{e.

Za{to srpska policija sa 45.000

qudi, a na{a sa 26-27 hiqada ne

mo`e? Mo`emo i moramo. Zato

moramo biti pametni i racio-

nalni i naprosto sara|ivati.

Zajedni~kim radom srpske i

hrvatske policije uhap{en je

Sreten Joci}. Mo`ete li nam

re}i kako je do{lo do saznawa

o wegovoj ume{nosti u ubistvo

Pukani}a?

Istra`ni postupci vo|eni

su u Zagrebu povodom tog slu~a-

ja i pojavio se svedok, koji je

odlu~io da progovori. Re-

kao je neke stvari koje su

vrlo zna~ajne, po na{im

procenama i autenti~ne za

pitawe srpskih postupaka

i dokazivawe. Taj slu~aj

slu`i kao primer i za nas

je vrlo zna~ajan. Rekao bih

da je to slu~aj koji }e odre-

diti zajedni~ku saradwu u

kvalitativnom i kvantita-

tivnom smeru. Ali mislim

da je posao koji su srpska

policija i srpski organi

izvr{ili, kqu~ni, upravo

za Republiku Srbiju. Tu je

Srbija pokazala da ne kal-

kuli{e, da je spremna na

ovo o ~emu govorim, da je

to bolan proces ni malo bezo-

pasan, ali drugog puta nema.

Ili }emo to re{avati ili }e-

mo, kako ~esto ka`em - mi ma-

fiju savladati ili }e ona sav-

ladati nas i ovladati dr`a-

vom. Ili dr`ava ima svoju ma-

fiju ili mafija ima svoju dr-

`avu. Tu moramo biti radikal-

ni, tu nema kompromisa.

Dokle je Hrvatska stigla u

procesu pridru`ivawa Evro-

pskoj uniji? Da li ste zado-

voqni postignutim, u delu ko-

ji je MUP trebalo da ispuni u

tom procesu?

[to se pridru`ivawa ti~e,

jako smo zadovoqni, onim de-

lom koji se ti~e nas. Imamo

dobre ocene onih koji nas gle-

daju. Nadamo se da }e se i osta-

la poglavqa razvijati kvali-

tetno, kao i na{a. Imamo ma-

wih problema, a to je pitawe

granica i {engenskog kriteri-

juma. Mora}emo broj~ano da po-

ja~amo grani~nu policiju. I za-

to se radujemo da i dr`ave koje

su isto~no od nas u|u {to pre u

Evropsku uniju.

[to se ti~e globalnih pre-

govora sa Evropskom unijom,

imamo problem blokade Slove-

nije. To je ono {to sam ve} re-

kao - politika se ume{a i onda

imate probleme. Ali nadam se

da }e to brzo biti re{eno. Ko-

liko imam informacije od os-

talih kolega ministara, stvari

se vrlo dobro odvijaju za Hrvat-

sku. U{li smo u NATO i ulazak

u Evropsku uniju je pitawe vre-

mena. Godina - dve, nadam se da

}e pregovori uskoro biti nas-

tavqeni i da }emo do 2010 -

2011. biti u EU.

Da li iskustva Hrvatske mo-

gu poslu`iti Srbiji ?

Raspolo`eni smo da sva svoja

iskustva do sada, podelimo sa

na{im kolegama u Srbiji i po-

mognemo da podignu kvalitet u

onim segmentima, u kojima se

moraju po{tovati evropski

standardi, koje smo mi, te{kom

mukom, sami, morali da savlada-

mo. Za{to da to drugi prolaze,

ako mi ve} to iskustvo imamo?

Hrvatska trenutno radi na

projektu razmene policijskih

slu`benika, koji dolaze iz ze-

maqa ~iji turisti su naj~e{}i

gosti na va{em primorju.

Izvrsna ideja koja ima vi{e

razmera. Mo`emo po~eti od one

simboli~ne. Defakto imamo uje-

diwenu Evropu, mo`da ne kom-

pletnu, u tom projektu, gde qudi

koji dolaze ovde da se odmore i da

budu 10-15 dana u Hrvatskoj, vole

da vide svog policajca na ulicama

hrvatskih gradova uz obalu. Ima-

mo turiste ^ehe, Austrijance,

Slovake, Nemce, Francuze...

S druge strane, prakti~no i

operativno, postoji problem je-

zika - ^eh, na primer, do`ivi sa-

obra}ajnu nesre}u i do|e mu we-

gov policajac, to sve skupa ide

br`e i boqe. Qudi se ose}aju si-

gurnije. Mislim da je to dobro.

Hrvatska je otvorena prema toj

inicijativi, kao i za sli~ne ide-

je.

Kako ste uspeli da re{ite

finansirawe Ministarstva u

trenutnoj finansijskoj krizi ?

Recesija je pojava koja nas ni

malo nije razveselila. U plani-

rawu buxeta do{lo je do korekci-

ja. Smawen je iznos koji smo tre-

bali dobiti, me|utim, dogovor s

premijerom je da ni jedna vitalna

funkcija MUP-a ne}e biti ugro-

`ena. Imamo i promene u organi-

zaciji i sistemu. Formirali smo

„Uskok“, posebnu jedinicu, koja

u~estvuje u borbi protiv koru-

pcije i organizovanog kriminala,

koju moramo tehni~ki da opremi-

mo. U toj jedinici radi}e najbo-

qi i ima}e dr`avni nivo. Orga-

nizova}emo kancelarije u Zagre-

bu i ~etiri velika centra.

Moram priznati da su i Vlada

i premijer imali razumevawa za

na{e potrebe, shvataju}i da bez-

bednost nema cenu. I ne}u se

mnogo `aliti na na{u finansij-

sku situaciju. Glava nam je, ipak,

iznad vode i definitivno }emo

odraditi na{ posao. S.V.

Milorad Veqovi}, Tomislav Karamarko, Ivica Da~i}, Vladimir Faber

ME\UNARODNA SARADWA6

Saradwa

kriminalisti~kih

policija

Uposeti Nacional-

nom kriminalis-

ti~ko-tehni~kom

centru MUP-a Republike

Srbije nedavno su boravi-

li direktor bugarskog In-

stituta za forenziku

prof. dr Kostadin Bobev,

zamenik direktora Simon

Jordanov i na~elnik Regi-

onalnog centra za fore-

nziku u Plovdivu, Zdravko

Lazarev.

Gosti iz Bugarske obi{-

li su celokupne kapacite-

te Nacionalnog centra, a

razmewena su iskustva u ve-

zi sa ogranizacionim, teh-

ni~ko-materijalnim pita-

wima, kao i edukacijom ka-

drova. Zakqu~eno je da pos-

toji obostrani interes da

se saradwa nastavi na ek-

spertskom nivou, gde bi

stru~waci iz pojedinih ob-

lasti razmewivali znawa,

vr{ili me|usobnu eduka-

ciju i unapre|ivali meto-

dologiju.

Tako|e, doma}ini i gos-

ti slo`ili su se da postoji

obostrani interes krimi-

nalisti~kih policija obe

zemqe da bude uspostavqen

modus razmene identifi-

kacionih karakteristika

(daktiloskopskih i DNK),

kako bi se efikasnije ot-

krivali po~inioci najte-

`ih krivi~nih dela.

S. K.

Uprostorijama RAKVIAK Centra u Hr-

vatskoj, odr`an je dvodnevni sastanak u

okviru projekta komunikacija Asocija-

cije {efova policija zemaqa Jugoisto~ne Ev-

rope (SEPCA), kome su prisustvovali pre-

dstavnici Hrvatske, Crne Gore, Srbije, BiH,

Albanije. Ciq sastanka bio je uspostavqawe

interne mre`e ^lanova. Prisutni - Oficiri

za vezu upoznati su, kroz prezentacije, sa pro-

jektom SEPCA komunikacija, SEPCA internet

stranom, intranetom, forumom i tehni~kim

temama koje se odnose na kori{}ewe procedu-

ra, kao i na~inom komunicirawa Interpola.

Na osnovu predstavqenih o~ekivawa u radu

nacionalnih WEB administratora, ustanov-

qene su procedure objavqivawa vesti u okvi-

ru SEPCA-e. Realizacijom ovog

projekta `eli se posti}i tra-

nsparentnost Asocijacije, uz

prikazivawe wegovih trenut-

nih i planiranih projekata, ali

i predstavqawe aktivnosti po-

licija zemaqa Jugoisto~ne Ev-

rope. U~esnici su se dogovori-

li oko detaqa koji se odnose na

objavqivawe najrelevantnijih

informacija, kao o`ivqavawa

i ja~awa interne komunikacije

oficira, na osnovu kojih }e se

ovakav projekat dugoro~no odr-

`ati. M.T.S.

Napredak

Srbije

ka viznim

olak{icama

Ministar unutra-

{wih poslova

Ivica Da~i} i

izvestilac Evropskog

parlamenta za Srbiju

Jelko Kacin izjavili su u

Beogradu da je Srbija os-

tvarila zna~ajan napre-

dak u ispuwavawu uslova

za viznu liberalizaciju.

Kacin je ~estitao Da-

~i}u i Vladi Srbije na

realizaciji mape puta ka

viznoj liberalizaciji,

istakav{i da na osnovu

onoga {to je do sada os-

tvareno postoji realna

{ansa da se taj posao us-

pe{no zavr{i. Posle ra-

zgovora rekao je da, prema

oceni glavnog tu`ioca

Ha{kog tribunala Ser`a

Bramerca, jo{ nema pune

saradwe Srbije sa sudom u

Hagu.

Da~i} je istakao da Sr-

bija smatra da ve} ostva-

ruje punu saradwu sa tim

sudom, ali je dodao da je

svestan da mnogi u Evro-

pi tu saradwu posmatraju

samo kroz hap{ewa. Pod-

setio je da je Srbija ispu-

nila gotovo sve uslove iz

mape puta za viznu libe-

ralizaciju koju je Beog-

rad pro{le godine pot-

pisao sa Evropskom ko-

misijom i da s pravom

o~ekuje pozitivan stav iz

Brisela ve} u drugoj po-

lovini godine.

Stru~waci MUP-a Re-

publike Srbije za kom-

pjuterski kriminal,

identifikovali su Roberta

Kevina Karlina, jednog od na-

jaktivnijih ~lanova me|unaro-

dne grupe pedofila, koja je bi-

la aktivna u du`em vremen-

skom periodu. Operativnim ra-

dom, otkriveno je da Karlino

registrovan pod nekoliko la`-

nih naloga elektronske po{te

i „soba za ~etovawe“, kao i da

se pojavquje u nekoliko pedo-

filskih grupa. Da bi lak{e

dolazio do pornografskih fo-

tografija, Karlino se pre-

dstavqao kao trinaestogodi{-

wa devoj~ica, mlada `enska

osoba ili majka starosti oko

25 godina.

[okantno otkri}e policij-

skih kompjuterskih eksperata

MUP-a Republike Srbije, bi-

la je ~iwenica da je upravo ovaj

pedofil va`io za uzornog gra-

|anina grada Malaga, u Wu

Xersiju. O`ewen i otac jed-

nog maloletnog deteta, Karli-

no je radio kao sve{tenik i os-

novno zadu`ewe bilo mu je da

vodi „De~iju crkvu“ i svakod-

nevno radi sa decom mla|eg uz-

rasta.

Na{a policija je, posre-

dstvom Ambasade SAD-a u Be-

ogradu, stupila u kontakt sa

nadle`nim slu`bama Ameri-

ke. Obavestila ih je o saznawi-

ma do kojih je do{la i ustupi-

la sve relevantne ~iwenice i

podatke o aktivnostima grupe

internet pedofila. Ameri~ki

pravosudni organi prihvatili

su operativni materijal MUP-

a Republike Srbije i zapo~eli

sopstvenu istragu 18. februara

2009. godine.

Ve} 27. marta slu`benici

FBI su, na osnovu podataka do-

bijenih od MUP-a Republike

Srbije, uhapsili Roberta Ke-

vina Karlina. Prilikom pre-

tresa wegove ku}e, prona|en je

pedofilski materijal, kao i

odre|eni broj drugih dokaza,

na ~ije je postojawe ukazivala

na{a policija.

Tokom saslu{awa, Karlino

je priznao sve navode iz optu`-

be - posedovawe, razmenu pedo-

filskog materijala i la`no

predstavqawe. Izjavio je da je

to ~inio kako bi lak{e dola-

zio do pedofilskog materija-

la, jer je postao zavistan od

gledawa de~je pornografije.

Treba ista}i da je ovaj slu-

~aj predstavqen me|unarodnoj

javnosti i u elektronskom no-

vinskom izdawu „The Glouces-

ter County Times“. V. ].

Sastanak oficira za vezu

Policija Srbije otkrila

internet pedofila u Americi

Profesor dr Kostadin

Bobev je do{ao na ~elo

Instituta za forenziku

sa 36 godina, 1975. godine

i aktivni je stare{ina sa

najdu`im sta`om u ovom

delu sveta.

Korak ispred kriminala

Ministri unutra{wih poslova Srbije i Hrvatske,

Ivica Da~i} i Tomislav Karamarko, potpisali su

25. maja u Rijeci sporazum o policijskoj saradwi, koji bi

trebalo da omogu}i efikasniju borbu protiv me|unaro-

dnog organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Ministar Da~i} rekao je da policije Srbije i Hrvat-

ske ve} imaju uspe{nu saradwu u borbi protiv organizo-

vanog kriminala, koja je i preduslov za evropske integra-

cije dve zemqe i ocenio da je potrebno inicirati regio-

nalnu borbu, zbog ~iwenice da kriminalne grupe ~ine

qudi iz svih republika biv{e Jugoslavije.

- Ideja je da napravimo regionalni centar za borbu

protiv organizovanog kriminala, koji bi koordinirao

svim kriminalisti~kim i obave{tajnim informacijama,

{to bi pomoglo da dr`imo situaciju pod kontrolom i da

budemo korak ispred kriminalaca - istakao je Da~i}.

Foto Tanjug

ME\UNARODNA SARADWA 7

Uprava grani~ne policije

Saradwom do bezbednije granice

Uaprilu 2007. godine,

dogovoren je prvi sas-

tanak predstavnika

Uprave grani~ne policije

Ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srbije sa

predstavnicima tada{we

Grani~ne stra`e Ma|arske i

austrijskih pograni~nih or-

gana. Zajedni~kim sprovo|e-

wem „Trilateralne akcije“,

stepen organizacije i me|u-

dr`avne saradwe bi}e na vi-

{em nivou, a suprotstavqawe

ilegalnim migracijama i tr-

govini qudima, kao i drugim

vidovima sve izra`enijeg

prekograni~nog kriminala,

efikasniji.

Od po~etnog dogovora o

trilateralnim aktivnosti-

ma, realizovano je vi{e za-

jedni~kih akcija policije

Srbije, Ma|arske i Austrije,

koje su pokazale dobar na~in

suprostavqawa svim vidovi-

ma kriminala zastupqenim

na granici. Ova akcija se

sprovodi na samim grani~nim

prelazima i na „zelenoj gra-

nici“.

„Realizacija akcije svodi

se na poja~anu kontrolu put-

nika, putnih isprava i put-

ni~kih i teretnih vozila na

grani~nim prelazima, dok se

na „zelenoj granici“, uz teh-

ni~ku podr{ku Ma|arske vr-

{i kontrola kretawa lica i

vozila u pograni~nom pojasu

(termovizijskim kamerama

koje se koriste za blagovre-

meno uo~avawe ilegalnih mi-

granata i drugih izvr{ilaca

prekograni~nog kriminala).

Prema dogovoru o realizaci-

ji trilateralne akcije, doma-

}i i ma|arski policijski

slu`benici u uniformi, bez

oru`ja, prelaze granicu u ci-

qu {to efikasnijeg zajed-

ni~kog rada, pravovremenog

obave{tavawa susedne strane

o uo~enom nedozvoqenom kre-

tawu u neposrednoj blizini

granice. Tokom akcije, ofor-

mqen je {tab na grani~nom

prelazu Roske, koga ~ine pre-

dstavnici sve tri strane i

~iji je zadatak pra}ewe spro-

vo|ewa i koordinacija akci-

je. Po zavr{etku akcije, ~la-

novi {taba analiziraju pre-

duzete aktivnosti, kako bi

uo~ili propuste i unapredi-

li daqe operativno takti~ko

postupawe“ - ka`e Nenad

Lap~evi}, {ef Odseka za suz-

bijawe ilegalne migracije i

trgovine qudima u Upravi

grani~ne policije.

U vi{e od petnaest akcija,

zaplewena je ve}a koli~ina

robe namewena nelegalnom

tr`i{tu, otkriven je zna~a-

jan broj falsifikovanih is-

prava i vozila, kontrolisan

je veliki broj lica i vozila.

Tako|e, veliki broj ilegal-

nih migranata je spre~en u

nameri da na nelegalan na~in

pre|u granicu, kako bi oti{-

li u zemqe Evropske unije.

Potpisan sporazum o bescarinskoj trgovini

Radni sastanak predsed-

nika Me|uvladinog sr-

psko-ruskog komiteta

za trgovinu, ekonomsku i na-

u~no-tehni~ku saradwu odr-

`an je 3. aprila u Beogradu.

Ministri, Ivica Da~i} i

Sergej [ojgu, potpisali su

Protokol o izuzecima iz re-

`ima slobodne trgovine, ko-

jim se predvi|a daqa libera-

lizacija za ve}i broj proiz-

voda, i to:

- Bescarinski izvoz iz Re-

publike Srbije u Rusku Fe-

deraciju za sve lekove, kla-

ni~ne proizvode, konditor-

ske proizvode, sok od jabuke,

pivo od slada, vina od sve`eg

gro`|a, sve sapune, tkanine

od vla~ene vune, fri`idere,

zamrziva~e i ostale ure|aje

za hla|ewe, ma{ine za prawe

i su{ewe, odre|ene pozicije

za tepihe, sedi{ta drvena ta-

pacirana, drveni kancelari-

jski name{taj, vre}e za spava-

we, madrace, predmete poste-

qine i sli~nu robu.

- Bescarinski uvoz u Re-

publiku Srbiju iz Ruske Fe-

deracije za mineralna ili

hemijska |ubriva, vazdu{ne

ili vakuum pumpe, kugli~ne

le`aje pre~nika preko 30mm,

ku}i{ta za le`aje, elektro-

motore i elektri~ne genera-

tore, transformatore i aku-

mulatore, kao i traktore sna-

ge preko 90 kW.

Liberalizacija putni~kih

automobila bi}e predmet na-

redne runde pregovora (maj-

jun 2009. godine), kao i izvoz

{e}era, glikoznog sirupa,

nedenaturisanog etil alko-

hola, penu{avog vina, ciga-

reta, prediva od pamuka, tka-

nina od pamuka, odre|ene vr-

ste tepiha, vazdu{ne pumpe,

registar kase, tv prijemnici

i monitori, deo proizvoda iz

tarifnog broja 9403 (drveni

kuhiwski name{taj, spava}e

sobe i ostalo).

Tokom razgovora ministra

Da~i}a i ministra [ojgua

razmotreni su daqi pravci

me|usobne saradwe u oblas-

tima ekonomije i privrede.

Donacija vredne opreme

Upravi grani~ne policije

26. marta uru~ena je dona-

cija Evropske agencije za re-

konstrukciju - pet mobilnih

sistema za nadzor dr`avne

granice. Sistem ~ine tere-

nsko vozilo Nisan patrol,

termovizijska kamera

„FLIR 2000“ dometa 8-10 ki-

lometara, dnevna kamera i la-

serski mera~ daqine. Ovakve

i sli~ne sisteme koriste

skoro sve evropske grani~ne

policije, dok ih Ministar-

stvo do sada nije imalo.

Sistemi }e biti raspore-

|eni po stanicama grani~ne

policije, a policajci koji }e

ih koristiti ve} su zavr{i-

li odgovaraju}u obuku.

S. K.

Skup{tina Internacionalne

policijske asocijacije

^etvrta Skup{tina Internacionalne policijske asoci-

jacije (IPA) sekcije Srbija odr`ana je 16. maja u Prede-

janu, kod Leskovca.

Skup{tini su prisustvovali ~lanovi izvr{nog i nadzornog

odbora, delegati IPA regija Srbije, predstavnici IPA sekci-

je Gr~ke, Bugarske, Ma|arske, Slovenije, Austrije, Hrvatske,

Nema~ke, Rumunije, kao i predstavnici @andarmerije, policij-

skih uprava, Srpske pravoslavne crkve, lokalne samouprave i

drugi gosti. ^etvrtu Skup{tinu otvorio je i pozdravio prisut-

ne predsednik IPA Srbija. Skup su pozdravili i predstavnici

stranih delegacija Gr~ke, Rumunije, Nema~ke, Slovenije, Hr-

vatske, Ma|arske, Austrije i Bugarske.

U radnom delu Skup{tina je usvojila izve{taj o radu za 2008.

i plan rada za 2009. godinu, izve{taj nadzornog odbora, finan-

sijski izve{taj, izmenu statuta IPA sekcije Srbija i druge.

Strane delegacije obi{le su manastir sveti Prohor P~iw-

ski i spomen sobu ^etvrte brigade Vojske Srbije u Vrawu, u ka-

sarni Prvi pe{adijski puk kwaza Milo{a Velikog. Program su

obogatila kulturno umetni~ka dru{tva „Aske“ i „Sevdah“,

plesna grupa „Feniks“ iz Vrawa, a posebnu pa`wu privukao je

orkestar Policijske uprave u Vrawu, koji je intonirao himne

Republike Srbije i Internacionalne policijske asocijacije.

G. Jov~i}

INTERVJU8

zano za re{avawe svih ovih slo-

`enih pitawa.

Na koji na~in mo`e da se po-

boq{a saradwa s MUP-om i po-

licijom Republike Srbije?

Misija je ulo`ila brojne napo-

re tokom godina i poseduje veliko

ekspertsko znawe iz velikog bro-

ja zemaqa. Odeqewe za sprovo|e-

we zakona u okviru Misije ima

preko 45 zaposlenih koji rade na

davawu saveta i pru`awu podr{ke

reformi policije u Srbiji. Mi-

sija trenutno zavr{ava revidira-

we postoje}eg Memoranduma o ra-

zumevawu koji je prvobitno pot-

pisan 2004. godine, a koji bi tre-

balo da redefini{e na{e budu}e

odnose. On je zasnovan na pretpos-

tavci da Misija, na osnovu poziva

Vlade Republike Srbije, poma`e

u reformi policije.

Kako OEBS mo`e pru`iti po-

mo} MUP-u i policiji Republi-

ke Srbije i da li neki od teku}ih

projekata mogu unaprediti wihov

rad?

Misija je trenutno usredsre|e-

na na {iri, vi{e strate{ki nivo

koji podrazumeva ve}i naglasak na

savetodavnu funkciju. To je korak

daqe od ranijeg oblika saradwe

koji se vi{e fokusirao na pomo}

kroz projekte. Ova promena u pri-

stupu je postala neophodna, po{to

je sama reforma dostigla vi{i

nivo, a Ministarstvo razvilo svo-

je kapacitete da takva i sli~na

pitawa re{ava samostalno. Sve

na{e aktivnosti koje su razvijene

zajedno sa Ministarstvom idu ka

tome da direktno ili indirektno

unaprede rad policije u Srbiji.

Na kojim projektima trenutno

radi Misija OEBS?

Kao {to je poznato, aktivni

smo u nekoliko va`nih oblasti,

ali ista}i }u na{e u~e{}e u re-

formi policijskog obrazovawa i

obuke, gde su postignuti zna~ajni

rezultati u osnovnoj policijskoj

obuci. Na{a pa`wa u toj oblasti

bi}e usmerena na podr{ku refor-

mi u vezi sa specijalisti~kom

obukom, kao i obukom iz oblasti

menaxmenta. To je sve povezano sa

{irim pitawem upravqawa qud-

skim resursima. Druga bitna ob-

last ti~e se pomo}i Ministar-

stvu u izradi akcionog plana radi

razrade nedavno usvojene Strate-

gije za borbu protiv organizova-

nog kriminala. Radi se na ~itavom

nizu sli~nih aktivnosti, a poseb-

no na zajedni~koj koordinaciji i

implementaciji.

Sa kojim problemima se susre-

}ete u svom radu ovde?

Pre svega, vi{e od 8 godina

sti~emo poverewe i razumevawe

za va`nost rada koji Misija obav-

qa u ovoj oblasti. To je oblast iz

centralnog dela mandata ove Mi-

sije, mandata koji je sama Srbija

prihvatila kao jedna od 56 zemaqa

~lanica OEBS-a. Mi smo ovde is-

kqu~ivo i samo sa ciqem da po-

mognemo, i to u jednom ograni~e-

nom vremenskom periodu. Drugo,

verujem da je pred ministrom Da-

~i}em veliki izazov u vezi sa de-

centralizacijom i delegirawem

dono{ewa odluka unutar policije

i Ministarstva.

Na{a saradwa je sada na pravom

putu i pred nama ne vidim pro-

blem koji ne bismo mogli da re-

{imo. S. V. i M. T. S.

Ambasador Hans Ola Urstad, {ef Misije OEBS u Srbiji

Saradwa na visokom nivou

Kako biste ocenili trenut-

nu politi~ku situaciju u

Srbiji?

Kao relativno stabilnu. Bro-

jni izbori i promene vlada od

2000. godine do sada, u odre|enoj

meri usporili su napredak u re-

formisawu sistema. Sada, nadam

se, mo`da prvi put nakon smene

Milo{evi}a, imamo Vladu i

Skup{tinu koje mogu trajati ceo

mandat za koji su izabrane. To je

naro~ito va`no za Srbiju, sada,

kada smo usred me|unarodne fi-

nansijske i ekonomske krize.

Da li je saradwa izme|u Vlade

Republike Srbije i OEBS-a

unapre|ena?

Saradwa je trenutno na veoma

visokom nivou i mogu samo da je

pohvalim. Na{a Misija sprovodi

vi{e od 50 razli~itih programa i

projekata, od kojih se veliki broj

realizuje u bliskoj saradwi sa

Vladom Republike Srbije. Mis-

lim da je ovo najvi{i nivo sara-

dwe koji mo`emo dosti}i.

Kako biste ocenili nivo sara-

dwe izme|u Ministarstva unu-

tra{wih poslova Republike Sr-

bije i OEBS-a?

Nakon formirawa nove Vlade i

stupawa na du`nost potpredsed-

nika Vlade i ministra unutra-

{wih poslova Ivice Da~i}a, sve-

doci smo ja~awa i unapre|ewa na-

{e saradwe. Sara|ujemo na razli-

~itim nivoima. Ministar Da~i}

i ja susre}emo se na redovnim sas-

tancima i odre|enim doga|ajima,

dok se na{e Odeqewe za sprovo|e-

we zakona sastaje na razli~itim

nivoima sa predstavnicima MUP-

a, u zavisnosti od toga na kojim

programima ili projektima sara-

|ujemo.

Siguran sam da na{a saradwa

mo`e biti i dodatno intenzivi-

rana i poboq{ana, ali bih `eleo

da istaknem svoje op{te zadovoq-

stvo dosada{wom saradwom na{e

Misije i Ministarstva pod vo|-

stvom ministra Da~i}a.

Koja su najve}a dostignu}a

OEBS-a postignuta u saradwi sa

Ministarstvom unutra{wih pos-

lova tokom proteklih godina?

Po~elo je sa formirawem ta-

kozvanog multi-etni~kog elemen-

ta policije na jugu Srbije i ukqu-

~ivawem Albanaca u redovnu po-

liciju. Danas je na~elnik poli-

cijske stanice u Pre{evu Alba-

nac, kao i preko 50% policajaca

zaposlenih u woj.

Postigli smo dosta u obrazova-

wu policije u Srbiji, uglavnom

primenom pristupa „osposobqa-

vawa trenera“. Dodatno obrazova-

we bilo je neophodno u brojnim

oblastima kao {to je rad polici-

je u zajednici, kriminalisti~ka

tehnika, kao i u unapre|ewu novog

sistema osnovne obuke policije.

U vezi s tim, u bliskoj saradwi

s Ministarstvom unutra{wih

poslova, dostigli smo potpuno no-

vi model osnovne policijske obu-

ke u Sremskoj Kamenici. ^vrsto

verujem da }e to vremenom dovesti

do odli~nog op{teg standarda u

radu policije u Srbiji.

Ima jo{ mnogo takvih oblasti,

kao {to je na{ rad na planu kri-

minalisti~ke tehnike - forenzi-

ke. Formirane su tri nove fore-

nzi~ke laboratorije - u Ni{u,

Novom Sadu i Beogradu i realizo-

vana intenzivna obuka slu`beni-

ka za kori{}ewe najmodernijih

forenzi~kih tehnika. Sve to }e

nesumwivo rezultirati znatno

ve}im procentom re{enih kri-

vi~nih dela.

Koji su najpozitivniji koraci

u radu Ministarstva unutra{wih

poslova tokom prethodnih godi-

na?

Otvarawe ka svetu. Tokom deve-

desetih Ministarstvo je postalo

izolovano, zatvoreno, funkcioni-

salo je u sopstvenom svetu i u iz-

vesnoj meri bilo deo represivnog

sistema. Zbog toga su bile potre-

bne krupne i temeqne promene. To

je ono na ~emu i daqe radimo. Naj-

pozitivnije je to {to u okviru

MUP-a postoji razumevawe i vo-

qa za promenom, s obzirom na to

da je glavni ciq Vlade pridru`i-

vawe Evropskoj uniji {to je pre

mogu}e. Pogledajte, recimo, pro-

mene u vezi sa sistemom kontrole

granica i paso{a u ciqu libera-

lizacije viznog re`ima.

Da li se prime}uju neke prome-

ne u radu policije danas? Kakve

su te promene?

Verujem da su promene vidqive

svakome. Mo`ete ih videti sva-

kodnevno, u opremi koju policija

koristi, kroz ve}i broj `ena po-

licajaca u zajedni~kim patrolama

sa kolegama, ali i u odnosu poli-

cije prema gra|anima i u otvore-

nosti prema medijima.

Ono {to mi te`imo da postig-

nemo sa Ministarstvom je, izme|u

ostalog, da policija postane vre-

dna poverewa gra|ana, ~ak popu-

larna! Rad policije u zajednici je

relativno novi koncept u Srbiji.

Va`no je i daqe mewati imix ko-

ji je policija stekla tokom deve-

desetih i ponovo zadobiti puno

poverewe gra|ana. To, me|utim,

nije lak zadatak i radi se o dvos-

mernom procesu. I policiji je po-

trebna pomo} gra|ana!

Policija u Srbiji je svakako u

procesu dalekose`nih reformi.

Mnogo stvari je poboq{ano, kao

{to sam ranije objasnio, ali i da-

qe ostaje zna~ajan posao koji bi

jo{ trebalo obaviti.

Koji su najva`niji ciqevi u

Srbiji koje policija mora da os-

tvari u budu}nosti?

Postavqawe ciqeva je slo`en

zadatak za svaku organizaciju. To

je slo`en proces, posebno u jav-

nom sektoru, gde sve odluke imaju

i buxetske implikacije i dire-

ktno uti~u na gra|ane. Nedavno je

ministar Da~i} izjavio da }e we-

govi glavni ciqevi biti, izme|u

ostalog, borba protiv organizova-

nog kriminala, kao i unapre|ewe

odnosa sa gra|anima Srbije. Me-

|utim, neophodno je da priorite-

ti i konkretni ciqevi MUP-a

budu definisani strate{kim pla-

nom i realizovani primenom tog

plana. Upoznat sam sa ~iwenicom

da Ministarstvo radi na usvajawu

jednog takvog kqu~nog dokumenta,

po{to Misija ima savetodavnu

ulogu u tom procesu. O~ekujem da

}u uskoro mo}i da ga pro~itam,

po{to je proces strate{kog pla-

nirawa jedina garancija merqi-

vih i odr`ivih reformi u skladu

sa zahtevima evropskih integra-

cija.

Kako ocewujete vr{ewe poli-

cijskih poslova u Srbiji?

S obzirom na to da se na{a Mi-

sija ne bavi pra}ewem obavqawa

svakodnevnih policijskih zadata-

ka, verovatno bi bilo relevantni-

je ista}i mi{qewe gra|ana Srbi-

je. U saradwi sa Ministarstvom

izvr{eno je ve} pomenuto istra-

`ivawe javnog mwewa krajem pro-

{le godine, ~iji rezultati poka-

zuju da 38% gra|ana pozitivno

ocewuje promene izvr{ene u radu

policije u prethodnih pet godina,

dok samo 11% gra|ana ima negati-

van stav. Daqi napredak koncepta

rada policije u zajednici, kome

Misija pridaje posebnu va`nost,

dodatno }e doprineti policij-

skom radu zasnovanom na znawu i

proaktivnom pristupu, a koji je od

su{tinskog zna~aja za borbu pro-

tiv bezbednosnih rizika dana{-

wice.

[ta biste istakli kao glavni

problem rada policije danas?

Na osnovu brojnih izve{taja,

ukqu~uju}i i nekoliko koje je sa-

ma Misija sastavila, `eleo bih da

naglasim ~etiri oblasti. Prva se

odnosi na neophodnost isticawa

odgovornosti rada {irom slu`be,

kako na nivou pojedinaca, tako i

na nivou organizacije kao celine.

Bez sumwe, odgovornost rada po-

licije jedan je od kamena temeqa-

ca reforme policije. Drugo, da se

decentralizuje i delegira dono-

{ewe odluka. Zatim, spremnost za

br`e prilago|avawe promenama.

To ukqu~uje prihvatawe tehnika

strate{kog menaxmenta na nivou

~itavog rukovodstva, novu siste-

matizaciju i nove procedure koje

}e skratiti birokratske procese.

Posledwa, ali ne i mawe va`na,

odnosi se na ~esto istican argu-

ment za kompletnu depolitizaci-

ju policijske slu`be. Misija ak-

tivno podr`ava Ministarstvo ve-

KRIMINALISTI^KA POLICIJA 9

ke kra|e, otmice, trgovina

narkoticima i drugo. Na{

profesionalni ciq nije sa-

mo da doprinesemo da se zlo-

~inac otkrije, nego da se i

nevino osumwi~eni oslobode

sumwe da su po~inili odre-

|eno krivi~no delo - ka`e

Mirko Mateji}.

Pravilna upotreba poli-

grafske tehnike zavisi od

sposobnosti i obu~enosti

poligrafskih ispitiva~a,

koji moraju da poznaju wene

mogu}nosti, uslove primene

i kori{}ewa. - Za uspe{nu

poligrafsku proveru presud-

no je ve{ta~ewe poligrama,

odnosno tuma~ewe dobijenih

reakcija ispitanika. Sastav-

qawe testova (na~in i redos-

led kojim se postavqaju pita-

wa) je najte`i i najdelikat-

niji deo posla za ispitiva~a,

koji mora da bude iskusan i

obrazovan, naro~ito iz ob-

lasti psihologije i fizio-

logije. Ispitiva~, tako|e,

mora da poseduje i operativ-

no iskustvo, sa znawem iz ob-

lasti krivi~no-pravnih dis-

ciplina.

Poligrafsko ispitivawe

mo`e se sprovesti samo uko-

liko osoba koja se testira da

svoj dobrovoqni pristanak, a

obaveza poligrafskog ispi-

tiva~a je da se prema ispita-

niku, ~ak i kada je u pitawu

osoba koja je izvr{ila najte-

`e zlo~ine, ophodi humano i

qudski - istakao je Mirko

Mateji}. - Ovo je slo`en, na-

poran i odgovoran posao, koji

u na{oj zemqi naj~e{}e

obavqaju diplomirani psi-

holozi, {to je potpuno opra-

vdano jer se metod ispitiva-

wa prilago|ava konkretnoj

osobi, kao i krivi~nom delu

za koje se sumwi~i.

- U MUP-u Srbije, vi{e

od trideset godina se radi na

najboqi mogu}i na~in, go-

di{we se obavi preko 2000

ispitivawa, a na{e poligra-

fske laboratorije, koje pos-

toje u okviru Uprave krimi-

nalisti~ke policije u se-

di{tu Ministarstva, kao i

Policijskim upravama za

grad Beograd, Ni{, Kraguje-

vac i Novi Sad, dobro fun-

kcioni{u. Radimo na najsa-

vremenijim aparatima i po-

nosni smo na ~iwenicu da u

MUP-u Srbije postoji in-

stitucionalizovano obrazo-

vawe poligrafskih ispiti-

va~a, {to je retka pojava u

svetu. Ina~e, na{e zanimawe

je jedno od najre|ih. Trenut-

no, nas u Ministarstvu ima

13, {to je za zemqu na{e ve-

li~ine solidan broj, ka`e

Mateji}.

Mirko Mateji} je rekao da

je wemu i wegovim kolegama

velika profesionalna satis-

fakcija {to poligrafski

ispitiva~i iz regiona poka-

zuju veliko interesovawe za

razmenu iskustava sa nama,

kao i za obuku wihovih poli-

grafskih ispitiva~a u Srbi-

ji. Imamo veoma intenzivnu

i kvalitetnu regionalnu sa-

radwu, a organizovani su i

stru~ni seminari, kao i su-

sreti poligrafskih ispiti-

va~a sa teritorije biv{e Ju-

goslavije. Razmewuju se is-

kustva koja se odnose na nove

instrumente i tehnologije u

oblasti poligrafskog ispi-

tivawa, problematiku u vezi

sa metodologijom poligra-

fskih ispitivawa i uvo|e-

wem novih testovnih formi,

kao i sa problemima pravne

regulative u vezi sa poligra-

fskim ispitivawem.

- S obzirom na to da su nam

veoma udaqeni najve}i svet-

ski centri, koji se nalaze u

Japanu, Sjediwenim Ameri~-

kim Dr`avama, Rusiji i Iz-

raelu, razmena profesional-

nih iskustava u ovoj oblasti

veoma je zna~ajna, pogotovo

kada se ima u vidu ~iwenica

da se ovim poslom bavi izu-

zetno mali broj qudi u svetu

i da je to slo`en i visokos-

tru~an posao, ~iji rezultati

mogu uticati na sudbine is-

pitanika - istakao je na kraju

razgovora Mirko Mateji}.

S. K.

Najre|a profesija

Prvo poligrafsko is-

pitivawe obavqeno

je u Kaliforniji, po-

~etkom tridesetih godina

pro{log veka, a posle Drugog

svetskog rata po~iwe da se

radi sa poligrafom u Evro-

pi. U Srbiji, poligraf se

koristi vi{e od tri deceni-

je, a prva poligrafska labo-

ratorija u biv{oj SFRJ osno-

vana je 1959. godine. Iako je

u pitawu zagreba~ka labora-

torija, to je datum koga se se-

}aju poligrafski ispitiva-

~i sa ovih prostora. Mirko

Mateji}, rukovodilac Grupe

za kriminalisti~ku psiho-

ligiju i poligrafska ispi-

tivawa u Upravi krimina-

listi~ke policije u sedi{tu

Ministarstva, isti~e da po-

ligraf, iako spada u tradi-

cionalna kriminalisti~ka

sredstva i koristi se ve} pu-

nih 80 godina, nije izgubio

na zna~aju pojavom novih fo-

renzi~kih i kriminalisti~-

kih tehnologija. U svetu, 90

procenata policija upotre-

bqava poligraf, a samo u Ja-

panu su nalazi poligrafa va-

qan dokaz na sudu. U posled-

we vreme, postoje i privatne

firme koje nude usluge poli-

grafskog ispitivawa.

Poligraf je jedno od kri-

minalisti~ko-tehni~kih

sredstava koje se naj~e{}e

koristi u pretkrivi~nom

postupku, a slu`i da uka`e

na osumwi~enog kao na mogu-

}eg izvr{ioca krivi~nog de-

la, ili da ga elimini{e iz

kruga osumwi~enih. To je

aparat kojim se otkrivaju i

registruju odre|ene reakci-

je koje nije mogu}e voqno

kontrolisati (rad srca, kr-

vni pritisak, znojewe, ritam

disawa), dok wihova zna~ewa

tuma~i i daje o wima mi{qe-

we stru~wak za poligrafiju,

specijalista koji je osposob-

qen da pravilno koristi po-

ligraf i interpretira wego-

ve rezultate.

- Profesija poligrafskog

ispitiva~a predstavqa kon-

stantan izazov za nas koji se

wom bavimo, jer se radi o ne-

posrednom radu sa qudima

koji su po pravilu osumwi~e-

ni da su izvr{ili najte`a

krivi~na dela, kao {to su

ubistva, razbojni{tva, te{-

AKTUELNO10

[est godina rada Uprave za obezbe|ewe odre|enih li~nosti i objekata

„Niko nema pravo da

ugro`ava `ivot i imovinu“

Dan Uprave za obezbe|ewe odre|enih li~-

nosti i objekata, sve~ano je obele`en 9.

aprila, u wenom sedi{tu u Beogradu.

Proslavi {estogodi{wice rada Uprave, pri-

sustvovalo je najvi{e rukovodstvo MUP-a Re-

publike Srbije. Ministar Da~i} otvorio je

novu fiskulturnu salu, u ~ijem sastavu je tere-

tana opremqena novim spravama za ve`bawe.

Gosti su obi{li biblioteku Uprave u osni-

vawu, ~iji se rad s korisnicima o~ekuje za par

meseci, kao i salu za stru~no usavr{avawe u

kojoj je odr`ana prezentacija nove takti~ke

uniforme i prikazan film.

Nakon simulacije obezbe|ewa odre|enih

li~nosti, koju su prikazali pripadnici Upra-

ve, prisutne je pozdravio na~elnik Zoran To-

ma{evi} i rekao da 1.306 policijskih slu`be-

nika raspore|enih u 11 odeqewa, svakodnevno

posti`u izuzetne profesionalne rezultate u

obavqawu specifi~nih radnih zadataka.

Ministar je rekao da pripadnici ove Uprave

danas obezbe|uju na desetine li~nosti i to ne

samo dr`avne funkcionere, ve} i sudije, tu`i-

oce, javne li~nosti kojima je ugro`ena bezbed-

nost i da imaju zadatak „...da se vi{e nikad ne

ponovi ubistvo premijera, paqewe stranih

diplomatsko - konzularnih predstavni{tava“.

Poru~io je pripadnicima Uprave da budu pro-

fesionalni, stru~ni, moralno spremni za

obavqawe ovih zadataka, kao i za{tite bezbed-

nosti svih gra|ana. „Niko nema pravo da ugro-

`ava `ivote drugih qudi, imovinu od obi~nih

gra|ana do funkcionera“, rekao je ministar.

V. ].

Pokazna ve`ba specijalnih timova MUP-a

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i ambasador

Francuske u Beogradu @an-Fransoa Teral prisustvovali

su 26. marta pokaznoj ve`bi spasavawa qudi iz ru{evina,

koja je izvedena na ru{evinama zgrade nekada{weg Saveznog MUP-

a. Ve`bu su izveli specijalni timovi MUP-a za brzi odgovor i spa-

savawe u slu~aju zemqotresa, klizi{ta, teroristi~kih napada i os-

talih vanrednih situacija koje za posledicu imaju uru{avawe obje-

kata.

Nakon pokazne ve`be, ministar se zahvalio Ministarstvu unut-

ra{wih poslova Francuske, ~iji eksperti obu~avaju na{e specijal-

ne timove i podsetio da je Vlada Srbije donela Odluku o tra-

nsformaciji Sektora za za{titu i spasavawe u Slu`bu za vanredne

situacije, koja bi objedinila sve postoje}e resurse u za{titi i spa-

savawu i reagovawu u vanrednim situacijama.

Pomo}nik ministra i na~elnik Sektora za za{titu i spasavawe

Predrag Mari} najavio je da }e u naredne tri godine biti obu~eno

pribli`no 200 qudi u na{oj zemqi i da }e timovi za spasavawe bi-

ti formirani u toku ove godine.

Prema wegovim re~ima, bi}e formirano pet regionalnih timova

za spasavawe u slu~aju zemqotresa i za spasavawe qudi iz ru{evina,

i to u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kraqevu i Vaqevu. S. K.

Foto Tanjug

Foto Tanjug

Foto Tanjug

PROTIVTERORISTI^KA JEDINICA 11

Dan Protivteroristi~ke jedinice

Uvek spremni

Protivteroristi~ka jedini-

ca MUP-a Republike Sr-

bije sve~ano je, 7. maja, obe-

le`ila Dan jedinice i proslavila

slavu svetog \or|a, u bazi Jedini-

ce, u Lipovi~koj {umi, pored Be-

ograda. Sve~anosti su prisustvov-

ali predsednik Vlade Republike

Srbije Mirko Cvetkovi}, pre-

dsednik Skup{tine Slavica \u-

ki}-Dejanovi}, prvi potpredsed-

nik Vlade - zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} sa saradni-

cima, ambasador Ruske Federacije

Aleksandar Konuzin, ambasador

SAD Kameron Manter, direktor

BIA Sa{a Vukadinovi}, vladika

{umadijski Jovan, predstavnici

Srpske i Ruske pravoslavne crkve,

policijski izaslanici akredito-

vani u Srbiji, predstavnici spe-

cijalnih jedinica Francuske, Hr-

vatske, BiH, Crne Gore, Republi-

ke Srpske, predstavnici Vojske

Srbije. Me|u gostima bio je i na{

proslavqeni teniser Novak \oko-

vi} sa porodicom.

Nakon se~ewa slavskog kola~a,

visokim zvani~nicima i gostima

pokazana je ve`ba pripadnika ove

Jedinice. Demonstrirana je ve{-

tina i visok stepen obu~enosti

pripadnika PTJ - spasavawe tala-

ca iz autobusa, koji su oteli tero-

risti, borila~ke ve{tine i situa-

ciono ga|awe. Bio je izlo`en i

deo naoru`awa i opreme koju pri-

padnici PTJ koriste u svojim ak-

cijama.

Ministar Ivica Da~i} ~esti-

tao je pripadnicima PTJ slavu i

Dan jedinice, naglasiv{i da je u

na{oj veri i narodu sveti \or|e

poznat kao borac i pobednik. - Ni-

ko ne mo`e da pobedi na{u dr`avu

u borbi protiv kriminala. Re{e-

ni smo da Srbija bude razvijena,

demokratska, socijalno pravedna

dr`ava, koja }e pobediti krimi-

nal i iskoreniti korupciju. To du-

gujemo gra|anima, istakao je mi-

nistar Da~i}. - PTJ je, isto kao

Specijalna antiteroristi~ka je-

dinica i @andarmerija, jedinica

~iji visoki profesionalizam mo-

gu da slu`e na ~ast i ponos Srbiji,

i od kojih imaju {ta da nau~e i

svetske specijalne jedinice sa du-

`om tradicijom - naglasio je mi-

nistar Da~i} i istakao da je Dan

jedinice dobar povod da se setimo

svih srpskih policajaca, koji su

izgubili `ivot profesionalno

obavqaju}i zadatke.

Goste je pozdravio i potpukov-

nik Goran Dragovi}, komandant

PTJ, naglasiv{i da su pripadnici

ove elitne jedinice u svakom tre-

nutku spremni da izvr{e sve za-

datke koje pred wih postavi Re-

publika Srbija i Ministarstvo

unutra{wih poslova.

Ministar Da~i} uru~io je pri-

znawa Dejanu @ivkovi}u i Slobo-

danu Stoji}u, najboqim pripadni-

cima PTJ u pro{loj godini. Deja-

nu Despotovi}u, Milanu \uri}u,

Nikoli Simi}u i Lazaru Kova~e-

vi}u, penzionisanim radnicima,

ministar je uru~io na poklon pi{-

toqe.

Slavu je ~estitao i ambasador

Ruske Federacije Aleksandar Ko-

nuzin. - Va{a jedinica obavqa

te{ke, opasne, ali i neophodne za-

datke za va{u zemqu. U svome radu,

vi rizikujete `ivot, zdravqe i

blagostawe va{ih porodica. Neki

od va{ih kolega izgubili su `i-

vot obavqaju}i ovaj poziv, ali vi

ste ostali verni svojoj du`nosti -

istakao je Konuzin, koji je uru~io

donaciju od nekoliko hiqada lita-

ra dizel goriva za potrebe PTJ.

Ambasador Sjediwenih Ameri~-

kih Dr`ava Kameron Manter naja-

vio je donaciju od 70.000 ameri~-

kih dolara za nabavqawe takti~ke

opreme za PTJ i SAJ. - Zadovoq-

stvo mi je da prisustvujem prosla-

vi Dana jedinice, ~iji su pripad-

nici zajedno sa pripadnicima

SAJ-a, najve}i profesionalci ne

samo u Srbiji, ve} i na Balkanu. U

ime svih zaposlenih u Ambasadi,

`elim da vam izrazim najdubqe

po{tovawe i najboqe `eqe.

Novak \okovi} ~estitao je sla-

vu i najavio da }e finansirati iz-

gradwu teniskog igrali{ta u bazi

PTJ-a, naglasiv{i da je wegova po-

rodica tradicionalno vezana za

ovu Jedinicu. S. K. i V. ].

Foto Tanjug

Foto Tanjug

Foto Tanjug

SPECIJALNA ANTITERORISTI^KA JEDINICA12

„Svi za jednog, jedan za sve!“

Specijalna antiteroristi~ka jedinica os-

novana je 1978. godine i spada me|u najsta-

rije ovakve jedinice u Evropi. Poznata je

po velikom iskustvu, odli~nim rezultatima i

tradiciji dugoj 30 godina.

Savremena, visokoprofesionalna jedinica po-

licije, usko specijalizovana i opremqena najsa-

vremenijom specijalisti~kom opremom, namewe-

na je za izvr{avawe slo`enih i visokorizi~nih

zadataka bezbednosti i za{tite Republike Srbi-

je i wenih gra|ana. To se prvenstveno odnosi na

borbu protiv terorizma na takti~kom nivou, kao

i na pru`awe asistencija Upravi kriminalis-

ti~ke policije i drugim organizacionim jedini-

cama MUP-a, prilikom hap{ewa kriminalaca i

kriminalnih grupa, posebno u situacijama gde se

o~ekuje pru`awe otpora vatrenim oru`jem.

Pripadnici SAJ-a su, u svakom trenutku, spre-

mni za akciju. Incidentne situacije i nare|ewa

za aktivirawe Jedinice su nepredvidivi. Akcije

mogu da traju nekoliko sekundi ili minuta, neko-

liko sati, pa ~ak i ~itav dan. Po~iwu nare|ewem

za pripravnost ili dejstvo, a zavr{avaju se po-

vratkom pripadnika Jedinice u bazu.

Osnovni princip delovawa pripadnika SAJ-a

je za{tita `ivota svih u~esnika u kriznoj situa-

ciji (talaca, medicinskog osobqa, policajaca ko-

ji se nalaze na licu mesta, pripadnika Jedinice,

po~inilaca krivi~nih dela), ali i uspe{no izvr-

{ewe akcije i re{avawe krizne situacije. ^eti-

ri osnovna takti~ka principa na kojima Jedini-

ca zasniva svoje akcije su brzina, iznena|ewe,

preciznost i snaga.

Strategija i organizacija Jedinice bazira se

na tri kqu~na elementa:

- permanentnom stru~nom usavr{avawu i edu-

kaciji wenih pripadnika (kursevi, seminari,

masters i specijalisti~ke studije)

- odr`avawu visokog nivoa takti~ke obu~enos-

ti i efikasnosti za izvr{avawe namenskih zada-

taka u skladu sa svetskim iskustvima i standardi-

ma

- unapre|ewu materijalne baze i tehni~ke op-

remqenosti jedinice, (izgradwa specijalnih ob-

jekata za obuku, na primer „kill haus“ za uve`ba-

vawe takti~ke borbe u zatvorenom prostoru i

upada u ku}e, nabavka nove elektronska opreme,

nove vrste naoru`awa, specijalnog interventnog

vozila sa pokretnom platformom...).

Baza SAJ-a raspola`e ure|enim sportskim te-

renima, streli{tima, otvorenim bazenom, spor-

tskom halom sa teretanom, vera~kom kulom, poli-

gonom za trening, kuhiwom i restoranom, spavao-

nicama i klubom za odmor.

Priroda posla i visokorizi~ni zadaci koje iz-

vr{ava SAJ, zahtevaju poverewe izme|u svih pri-

padnika, zbog ~ega se kontinuirano i permanen-

tno radi na razvijawu kolektivnog duha i ose}a-

wa pripadnosti kod svakog pojedinca, jer bez

uigranog tima nema uspe{ne akcije. Zbog toga up-

ravo u SAJ-u va`i pravilo „Svi za jednog, jedan

za sve!“

Bogata

videotekaJedinica raspola`e vide-

otekom koja obuhvata filmo-

ve, ~iji sadr`aj se odnosi na

specijalne jedinice, terori-

zam, teroristi~ke organiza-

cije i konkretne akcije an-

titeroristi~kih jedinica.

Videomaterijali pre-

dstavqaju odli~an didakti~-

ki materijal za stru~na pre-

davawa i analizu akcija pri-

padnika SAJ-a, a koristi}e

se i za predavawa u Regional-

nom centru. Posebnost pre-

dstavqaju video snimci ak-

cija osloba|awa talaca iz

moskovskog pozori{ta

„Dubrovka“, 25. oktobra

2002. godine, osnovne {kole

u Beslanu, 2004. godine, kao i

nekih od napada koje je izve-

la Al kaida. Jedinica ima i

bogat fond kwiga o specijal-

nim jedinicama i terorizmu

u svetu.

Prvi srpski „{erif“

Potpukovnik Spasoje

Vulevi} {esnaest go-

dina radi u SAJ-u.

Nakon zavr{ene Vojne gimna-

zije i Vojne akademije u Beog-

radu, kao najboqi polaznik

kursa za policajce u Klisi,

raspore|en je u ovu elitnu je-

dinicu, gde je pro{ao i sve

nivoe komandovawa. Prvi je

srpski oficir koji je 2008.

godine, zavr{io FBI Nacio-

nalnu akademiju u Kvantiku u

SAD. U [koli za rukovodio-

ce policije, odnosno {eri-

fe, u wegovoj klasi bilo je

206 studenata, od kojih je 30

stranaca.

Komandant Vulevi} o svo-

joj Jedinici ka`e - Ciq nam

je da na{u bazu promovi{emo

kao regionalni centar za

obuku antiteroristi~kih je-

dinica u balkanskom regio-

nu. Pro{le godine organizo-

vali smo seminar „Borba pro-

tiv terorizma“ na kome je

u~estvovalo 11 specijalnih

jedinica iz osam zemaqa, koji

su vodili na{i instruktori

i analiti~ari, kao i instru-

ktori FBI HRT (Federalni

istra`ni biro, Tim za spasa-

vawe talaca). Planiramo da i

ove godine organizujemo se-

minar sa jo{ ve}im brojem

predstavnika specijalnih je-

dinica iz vi{e zemaqa i in-

struktora iz drugih eminen-

tnih specijalnih jedinica iz

inostranstva.

Za formirawe Regional-

nog centra specijalnih jedi-

nica ve} imamo izgra|eno

najve}e streli{te na Balka-

nu, vera~ki toraw sa svim ne-

ophodnim sadr`ajima za izvo-

|ewe visokoprofesionalne

obuke, kao i sve potrebne

sportske objekte. U toku je i

izgradwa marine na Dunavu.

Tako }emo zaokru`iti sve vi-

dove dejstava specijalaca - na

zemqi, u vazduhu i vodi.

Imamo izuzetnu saradwu sa

PTJ i @andarmerijom, kao i

specijalnim jedinicama Voj-

ske Srbije. Bez kvalitetne i

iskrene saradwe svih nas, ne-

ma uspe{ne borbe protiv or-

ganizovanog kriminala i te-

rorizma.

KPP „Delta SAJ“Klub prakti~nog pucawa „Delta SAJ“, osnovan je

20. maja 2000. godine, u okviru Specijalne antitero-

risti~ke jedinice MUP-a Republike Srbije, a ~la-

novi su pripadnici Jedinice. Osnovni razlog osni-

vawa i postojawa ovog Kluba je unapre|ewe obuke

pripadnika SAJ-a u borbenom pucawu, koji se isti~e

precizno{}u ga|awa meta (vi{e tipova), brzini pu-

cawa i instiktivnog reagovawa na zadatim poligo-

nima.

^lanovi KPP „Delta SAJ“ takmi~e se u discip-

lini „klasa Standard“ i klasa „Produkcija“. Wihovo

u~e{}e na doma}im i nternacionalnim takmi~ewi-

ma zapa`eno je, upravo zbog visoko rangiranih mesta,

koja su osvajali ekipno i pojedina~no. Devet godina

zaredom, osvajali su titulu ekipnog prvaka dr`ave u

prakti~nom pucawu (2000-2008. godina). Najuspe{ni-

ji takmi~ar je Dragan Bara{in, koji je do sada osvo-

jio pet titula prvaka dr`ave (~etiri uzastopno) u

klasi „Standard“, a u~estvovao je i na Svetskom pr-

venstvu u prakti~nom pucawu oktobra 2008. godine u

Indoneziji.

SPECIJALNA ANTITERORISTI^KA JEDINICA 13

Istorijat SAJ-a

Sedamdesetih go-

dina pro{log ve-

ka, svet se suo~io

sa problemom terori-

zma, {to nije zaobi{lo

ni tada{wu SFRJ, koja

je formirala svoje spe-

cijalne jedinice na sa-

veznom i republi~kom

nivou. Re{ewem repub-

li~kog sekretara unut-

ra{wih poslova SR Sr-

bije, 18. 12. 1978. godi-

ne, formirana je Jedi-

nica milicije za speci-

jalna dejstva RSUP Sr-

bije i stacionirana pri

stanici milicije Novi

Beograd. Jedinica je ne-

koliko puta reorgani-

zovana, a wena baza pre-

me{tena je 1983. godine na

Aerodrom „Beograd“ u Sur~i-

nu, dok se od 1992. godine na-

lazi u Centru „13. maj“ u Ba-

tajnici.

Po~etkom 1991. godine, Je-

dinica mewa naziv u Speci-

jalna jedinica MUP-a Repub-

like Srbije. Od 30. juna 1992.

godine, Re{ewem o obrazova-

wu Specijalnih jedinica

MUP-a Republike Srbije,

formirane su specijalne je-

dinice u Resoru javne bezbed-

nosti MUP-a Republike Sr-

bije sa sedi{tem u Beogradu,

Novom Sadu i Pri{tini.

Posebnim Re{ewem mi-

nistra unutra{wih poslova

Republike Srbije, od 1. janu-

ara 1994. godine, termin

„Specijalne jedinice“ mewa

se novim „Specijalne antite-

roristi~ke jedinice“, koji je

i danas aktuelan.

Specijalna antiterori-

sti~ka jedinica u Novom Sa-

du rasformirana je 14. janua-

ra 1999. godine, a od 31. 12.

1999. godine, na nivou Mi-

nistarstva doneta je odluka o

integrisawu SAJ-a Beograd i

SAJ-a Pri{tina u jednu Spe-

cijalnu antiteroristi~ku je-

dinicu.

Kodeks SAJ-a

Pripadnici Jedinice strogo se pridr`avaju ko-

deksa:

� Ne ostavqaj nikad kolegu u opasnim situacijama.

� Za{titi `ivote nedu`nih.

� Ne upotrebqavaj oru`je protiv nenaoru`anih osoba.

Odgajiva~nica pasa „Delta SAJ“

Odgajiva~nica pasa „Delta SAJ“ osnova-

na je 2004. godine, registrovana kod

Me|unarodne kinolo{ke organizacije

FCI i odgaja rase specijalno obu~enih pasa:

nema~ke ov~are, belgijske ov~are „malino“,

{arplanince, staford terijere, rotvajlere i

labradore. Od osnivawa, ova odgajiva~nica

pasa osvojila je vi{e od 40 pehara, medaqa i

drugih priznawa na doma}im i me|unarodnim

kinolo{kim manifestacijama. Pet puta pro-

gla{ena je najboqom odgajiva~nicom pasa na

republi~kim i me|unarodnim izlo`bama.

Veqko Vodeni~arevi}, me|unarodni instru-

ktor u obuci policijskih pasa za otkrivawe

eksploziva, ~iji su psi nekoliko puta osvoji-

li prvo i drugo mesto - pojedina~no i ekipno,

na me|unarodnim i dr`avnim takmi~ewima,

doprineo je dobrom glasu odgajiva~nice.

Stalno usavr{avawe

Svi pripadnici SAJ-a,

dok su u wenom sastavu,

svakodnevno prolaze

procese posebnih obuka i

uve`bavawa, ~iji je ciq psi-

hofizi~ka spremnost za us-

pe{no izvr{avawe zadataka.

Kroz individualnu obuku,

postaju li~nosti natprose~-

nih mogu}nosti - odli~ni

skija{i, ronioci, padobra-

nci, atleti~ari, strelci,

pliva~i, voza~i, vera~i, od-

li~no se orijenti{u u pro-

storu i svim ekstremnim us-

lovima.

Saradwom specijanih jedi-

nica Francuske, SAD, Ne-

ma~ke i Norve{ke, kao i ze-

maqa u okru`ewu, na{i spe-

cijalci permanentno se usav-

r{avaju i razmewuju svoja

profesionalna iskustva.

Pripadnici Jedinice kon-

tinuirano se obrazuju - poha-

|aju kurseve stranih jezika,

studenti su masters i pos-

tdiplomskih studija. Deset

pripadnika ove elitne jedi-

nice, zavr{ilo je obuku za

u~e{}e u policijskim miro-

vnim misijama UN, u Centru

COESPU u Vi}enci, a Dejan

Nikoli} i Vladan Mirkovi}

proveli su godinu dana u Mi-

siji UN na Haitiju - od marta

2008. godine.

Devet specijalaca uspe{no

je zavr{ilo Osnovni kurs za

trenere, u organizaciji

OEBS-a, nakon ~ega je Goran

Drmanac uspe{no odr`ao

{estonedeqnu obuku osmori-

ci polaznika, iz razli~itih

uprava Ministarstva, a ovog

prole}a zavr{io je Kurs za iz-

radu nastavnih planova i pro-

grama i Kurs za evaluaciju.

Pripadnici SAJ-a odli~-

ni su sportisti na dr`av-

nim i me|unarodnom takmi-

~ewima, posebno u stre-

qa{tvu i borila~kim ve{-

tinama. Aleksandar Ajhin-

ger je, kao ~lan reprezenta-

cije 2008. godine, osvojio

peto mesto na Evropskom

prvenstvu u Belgiji u xiu-

xici. Na Prvenstvu Balka-

na u Novom Sadu Aleksandar

Ajhinger i Slavoqub Mi-

ti} osvojili su prva mesta,

a Sla|an Bogdanovi} drugo

mesto.

�Nastavak na 14. strani

SPECIJALNA ANTITERORISTI^KA JEDINICA14

�

Nastavak sa 13. strane

Udarna pesnicaSAJ ima ~etiri tima: „A“, „B“, „C“ i „D“. „Udarnu pesni-

cu“ predstavqaju timovi „A“ i „B“ koji re{avaju komplikova-

ne tala~ke situacije, upadaju u otete avione, autobuse, prova-

quju u zabarikadirane objekte, hapse opasne i naoru`ane oso-

be i kriminalce. Tim „C“ je specijalisti~ki i ~ine ga: Snaj-

perska grupa, Ronila~ka grupa, Grupa vodi~a slu`benih pasa,

Grupa za minsko-eksplozivna sredstva (MES) i biolo{ko-he-

mijska sredstva (BHS).

Prilikom izvr{avawa zadataka „A“, „B“ i „C“ tim deluju

koordinirano, kao jedinstvena celina, tim u kome svako ima

precizno odre|ene zadatke.

Tim „D“ obezbe|uje va`ne li~nosti i objekte kojima preti nepo-

sredna opasnost od teroristi~kog napada i pru`a vatrenu podr{ku.

Logisti~ku podr{ku pru`aju Sanitetska grupa, Grupa za

konstrukciju i ispitivawe naoru`awa i municije, Tehni~ka i

De`urna slu`ba. V. ].

Moto

jedinice

� „Ko sme taj mo`e, ko ne

zna za strah ide na-

pred“ - @ivojin Mi{i}

� „[to vi{e prolivenog

znoja na obuci, mawe

prolivene krvi na za-

datku.“

� „Put ka savr{enstvu

nikad se ne zavr{ava -

zato i tragawe mora bi-

ti neprekidno.“

� „Svi za jednog, jedan za

sve!“

Kako postati

pripadnik

SAJ-a

UJedinicu dobrovoq-

no se prijavquju naj-

sposobniji pojedin-

ci redovnog sastava poli-

cije sa najmawe dve godine

radnog iskustva u obavqa-

wu policijskih poslova, uz

preporuku pretpostavqe-

nog stare{ine i visoku po-

zitivnu ocenu. Sledi test

koji ~ine: detaqni medi-

cinski pregledi, provera

fizi~ke sposobnosti i

spremnosti (op{ta fizi~-

ka pripremqenost -

sklekovi, pretklon trupa,

zgibovi na vratilu, le|ni

pregib, pewawe uz konopac,

gimnastika, rad sa loptom,

plivawe i rowewe, tr~awe

na kratke i duge staze, pro-

vera poznavawa borila~kih

ve{tina - xudoa, karatea,

samoodbrane i boksa), re-

{avawe psihotesta i razgo-

vor sa psihologom i stare-

{inama Jedinice, kao i

bezbednosna provera biog-

rafije kandidata.

Selekcija kandidata je

rigorozna, tako je, na pri-

mer maja 2008. godine, od 70

prijavqenih kandidata

odabrano 12, {to nije gara-

ncija da }e je uspe{no zavr-

{iti i postati deo Jedini-

ce.

Najboqe kandidate pri-

maju na Osnovnu obuku u

SAJ-u, koja traje {est me-

seci. Prva tri meseca pre-

dstavqaju „fazu drila“, na-

kon kojih sledi zahtevnija

obuka na svim poqima. In-

struktori imaju slobodu

da, do posledweg dana Os-

novne obuke, odlu~uju da li

}e kandidat ostati u Jedi-

nici. Pozitivno ocewen

kandidat dobija re{ewe i

tek tada, po prijemu u Jedi-

nicu, specijalac je na po-

~etku te{kog i dugog puta

do ciqa.

OBUKE 15

Obuka iz prve

pomo}i

Na osnovu tripartitnog ugovora, u saradwi sa Crvenim kr-

stom Srbije i Fondacijom Hans Zajdel, realizovana je

obuka pripadnika saobra}ajne policije iz prve pomo}i. Obu-

ku su sprovele organizacije Crvenog krsta u 20 gradova i op-

{tina u Srbiji, a poha|alo je 323 saobra}ajna policajca.

Nastava je realizovana prema standardnom planu i programu

obuke iz prve pomo}i Crvenog krsta Srbije u trajawu od 12 ~a-

sova, a realizovali su je predava~i i instruktori Crvenog kr-

sta.

Pripadnici saobra}ajne policije bili su zainteresovani,

veoma aktivni u prakti~nom radu i uspe{no su savladali pre-

dvi|ene nastavne sadr`aje.

Ovakvom saradwom doprinosi se unapre|ewu efikasnosti

saobra}ajnih policajaca u svakodnevnom radu, kao i ve}oj bez-

bednosti u saobra}aju.

S. K.

Nastavni centar „Zvezdara“

Ambiciozni planovi

Nastavni centar

„Zvezdara“, jedna je

od organizacionih

jedinica Uprave za stru-

~no obrazovawe, osposob-

qavawe, usavr{avawe i na-

uku. Aktivnosti Centra

usmerene su na organizaci-

ju i realizovawe osnovnih

i specijalisti~kih kurse-

va namewenih pripadnici-

ma vatrogasnih i spasila~-

kih jedinica Sektora za

za{titu i spasavawe.

- Edukacija radnika ovog

Sektora realizuje se kroz

vi{e obuka i kurseva: Os-

novna obuka za radnike va-

trogasno-spasila~kih je-

dinica (u trajawu od 15 ra-

dnih nedeqa, 450 ~asova),

specijalisti~ke obuke i

kurseve za radnike vatro-

gasno-spasila~ke jedinice

(za opasne materije, spasa-

vawe na vodi, spasavawe iz

ru{evina, sa visina i du-

bina, pru`awe prve pomo-

}i, tehni~ke intervenci-

je, obuka za voza~e vatro-

gasnih vozila...), Specija-

listi~ki kurs za preven-

tivu, kontrolu i prevoz

opasnih materija, Obuka za

rukovodioce (operativna i

organizaciona), Kurs za

trenere (predava~e), a

sprovodimo i ostale vido-

ve obuka i stru~nog usav-

r{avawa, kao {to su semi-

nari, savetovawa i ve`be,

op{ti kursevi - informa-

tike i stranih jezika - is-

takao je na~elnik Branis-

lav Gruji}.

Nastavni centar

„Zvezdara“ za potrebe obu-

ke koristi jednu u~ionicu,

amfiteatar i bioskopsku

salu.

- Za realizaciju progra-

ma fizi~ke obuke, polaz-

nicima kurseva i radnici-

ma Sektora na raspolagawu

je sportska sala povr{ine

oko 500 kvadratnih metara

- za borila~ke sportove,

gimnastiku, ko{arku, ma-

li fudbal... Tako|e, na ra-

spolagawu je i teretana sa

saunom. Otvoreni spo-

rtski tereni koriste se za

realizaciju prakti~ne

nastave u okviru obuke,

ali i takmi~ewa i rekrea-

ciju radnika Sektora.

Uz sportske terene na-

lazi se poligon za obuku

vatrogasaca - spasilaca,

du`ine 60 metara sa potre-

bnim preprekama - zidom

visine 16 metara i torwem

visine sedam spratova

stambene zgrade.

Da bi se obezbedili op-

timalniji uslovi za fun-

Jedinstvena

obuka u Evropi

Me|unarodni kurs za

komandire stanica,

koji je od 9. do 13. marta od-

r`an u Sredwoj {koli

unutra{wih poslova - Cen-

tru za osnovnu policijsku

obuku (S[UP-COPO) u

Sremskoj Kamenici, pri-

premqen je u saradwi @e-

nevskog centra za demokra-

tski nadzor oru`anih snaga

(DCAF) i stru~waka iz ob-

razovnih institucija, kao

i grani~nih policija zema-

qa Jugoisto~ne Evrope.

Kurs je poha|ao 31 polaz-

nik iz Albanije, Bosne i

Hercegovine, Makedonije,

Srbije, Hrvatske i Crne

Gore, a predava~i su bili

iz Estonije, Austrije i

Slovenije.

Rukovodilac kursa Du-

{an Burian, obra}aju}i se

gostima, rekao je - Ovakav

kurs u Evropskoj uniji ne

postoji. On je podsetio na

sportske igre, na kojima su

|aci ove {kole nekada pos-

tizali zna~ajne uspehe i

izrazio `equ da i ovaj pro-

jekat stekne takav renome.

- Trebalo bi da ovde stek-

nete nova znawa u prakti~-

nom rukovo|ewu, ne samo

radi va{eg li~nog obrazo-

vawa, nego da biste ih pre-

nosili daqe. Ovo je pio-

nirski rad. Na{ ciq }e bi-

ti postignut kada budem

slu{ao vas kako izvodite

ovaj kurs, naveo je Burian.

Dobrodo{licu u~esni-

cima Kursa po`elela je

Biqana Pu{kar, direktor

S[UP-COPO i rekla -

Na{ ministar, gospodin

Ivica Da~i}, istakao je

zna~aj saradwe policija u

regionu za unutra{wu bez-

bednost svake zemqe i za

borbu protiv organizova-

nog kriminala. Vi }ete

sprovesti zakqu~ke Kon-

ferencije ministara poli-

cija zemaqa jugoisto~ne

Evrope, koja je nedavno od-

r`ana u Beogradu.

J. Obradovi}

kcionisawe Nastavnog

centra, a stru~no usavr{a-

vawe podiglo na vi{i ni-

vo, izra|en je Glavni pro-

jekat za adaptaciju dela

objekta Vatrogasne briga-

de Beograd, za potrebe

Centra.

- Centar bi adaptacijom

dobio dodatni prostor po-

vr{ine oko 500 kvadra-

tnih metara sa posebnim

ulazom, radni i u~ioni~ki

prostor - dve u~ionice,

tri kancelarije, kabinet i

biblioteku, kao i dodatne

sme{tajne kapacitete, ka-

`e Gruji}. On je naglasio

da se zbog ograni~enog

prostora i potreba Sekto-

ra za za{titu i spasavawe,

obuke i kursevi radnika

vatrogasnih i spasila~kih

jedinica paralelno izvode

u Nastavnom centru

„Zvezdara“ - Vatrogasnoj

brigadi Beograd, Odseku

za za{titu i spasavawe u

Pan~evu i Nastavnom cen-

tru „Avala“ u Beogradu.

Predava~i i instruktori

na osnovnoj i specijalis-

ti~koj obuci i kursevima

priznati su stru~waci u

svojim oblastima.

S. K.

OBUKE16

Razmena iskustava

Unastavnom centru Ministarstva unutra{wih poslova u Ku-

li 14. maja izvedena je pokazna ve`ba tokom koje su simuli-

rane varijante napada na va`ne li~nosti, u mirnodopskim i

urbanim, ali i ratnim uslovima. Pokazano je kako se {titi va`na

li~nost u slu~ajevima napada fizi~kom snagom, no`em, pi{toqem

i vatrenim oru`jem. Ve`bu su izveli pripadnici Protivterori-

sti~ke jedinice, @andarmerije, Specijalne antiteroristi~ke je-

dinice, Protivteroristi~kog odreda „Kobre“ Vojske Srbije, fra-

ncuske antiteroristi~ke jedinice RAID, kao i specijalnih jedi-

nica Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske.

Pokaznoj ve`bi prisustvovali su prvi potpredsednik Vlade - za-

menik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i}, ministar odbrane Dragan [utanovac i ambasador Francus-

ke @an Fransoa Teral.

Ministar Da~i} izrazio je zadovoqstvo uspe{nom saradwom

specijalnih jedinica. Naglasio je da su specijalne jedinice poli-

cije i vojske, zbog vrhunske profesionalnosti i obu~enosti, ponos

Srbije i izrazio uverewe da }e one uspe{no odgovoriti svim bez-

bednosnim izazovima. Dobra saradwa izme|u policija u regionu je,

po wegovim re~ima, od neprocewivog zna~aja, jer predstavqa osnov-

ni uslov za uspe{nu borbu protiv me|unarodnog terorizma i kri-

minala. Ambasador Teral naglasio je da svaka jedinica ima sop-

stvena iskustva u skladu sa razli~itim bezbednosnim izazovima.

Mi smo imali teroristi~ke napade u metrou u Parizu, a trenut-

no su na{e jedinice prisutne na izuzetno te{kim terenima, kao

{to su Avganistan i Liban. Neke od ve`bi bile su inspirisane up-

ravo realnim situacijama sa kojima se na{a jedinica profesional-

no susretala - rekao je Teral. Ministar [utanovac istakao je da je

kvalitetna razmena iskustava izme|u specijalnih jedinica od og-

romnog zna~aja za unapre|ewe bezbednosti u celom regionu. S. K.

Pripadnici antiteroristi~-

kih jedinica Ministarstva

unutra{wih poslova Republi-

ke Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercego-

vine, Crne Gore i Bugarske izveli su,

6. maja na Aerodromu „Nikola Tesla“ u

Beogradu, protivteroristi~ku ve`bu

spasavawa putnika iz aviona koji su

oteli teroristi. U ve`bi su u~estvo-

vale specijalne jedinice MUP-a Srbi-

je - Specijalna antiteroristi~ka jedi-

nica, Protivteroristi~ka jedinica i

@andarmerija, koje su prethodno, kao

i pripadnike specijalnih jedinica

susednih zemaqa, obu~avali pripadni-

ci francuske specijalne jedinice

RAID. Ovo je peti put da pripadnici

RAID-a u~estvuju u obuci na{ih i

specijalnih jedinica zemaqa iz regi-

ona. U pokaznoj ve`bi spaseno je 15 put-

nika, a zarobqena su dvojica terorista.

Ve`bi su prisustovali prvi potpre-

dsednik Vlade - zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} i wegova ekselencija am-

basador Francuske u Beogradu @an

Fransoa Teral. S. K.

Saradwa u borbi protiv terorizma

Foto Tanjug

Foto Tanjug

VI[E OD POLICIJSKOG POZIVA 17

UUrgentnom centru u Beogradu, 15. aprila, Ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}, direktor policije Milorad Ve-

qovi}, na~elnik Uprave saobra}ajne policije general Stojadin

Jovanovi} i najbli`i saradnici, posetili su Aleksandra Dimi-

trijevi}a i Ivanu Dan~i}.

Saobra}ajni policajac Aleksandar Dimitrijevi} povre|en je

na radnom mestu, na uglu ulica Vojislava Ili}a i Glasina~ke, ka-

da je na wega naleteo voza~ putni~kog automobila „golf“, koji je

potom pobegao sa mesta nesre}e. Na Ivanu Dan~i} iz Novog Paza-

ra, naleteo je policijski xip u poteri, zbog dojave da je na putu

prema Sopo}anima do{lo do naru{avawa javnog reda i mira.

Ministar im je po`eleo brz oporavak i ocenio da su napadi na

policiju ~esti, ali da niko nije ja~i od dr`ave i dr`avnih orga-

na, ukoliko postoji ~vrsta voqa, re{enost i jedinstvo u borbi

protiv kriminala i korupcije. Tako|e je naglasio da policija,

vr{e}i du`nosti, mora da vodi ra~una o bezbednosti gra|ana i da

svi moraju da po{tuju zakon, i gra|ani i policija. V. ]

Napad na dr`avu

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je, na komemo-

raciji povodom tragi~ne smrti policajca Vladimira Grandi-

}a, izme|u ostalog rekao - Ja va{eg Vladu nisam poznavao, ali

znam kako je te`ak policijski posao i tragi~na sudbina i we-

govog oca i wega, pokuzuju prokletstvo posla kojim se policaj-

ci bave. Stalno su pred o~ima javnosti, odgovorni za sve {to

se de{eva u ovoj dr`avi, stalno moraju da vode ra~una da ne

prekora~e svoja ovla{}ewa. Tako|e je rekao da je Vladimir

pre`iveo mnoge te`e trenutke koji su zadesili na{u dr`avu i

narod, kao {to su bombardovawe i Kosovo, a izgubio je `ivot

od ruke kriminalca.

- Dao je `ivot u borbi protiv kriminala - rekao je minis-

tar Da~i}, naglasiv{i da niko ne sme i ne mo`e biti ja~i od

dr`ave, a da je napad i ubistvo policajca upravo napad na dr-

`avu, zbog ~ega je neophodna podr{ka policiji u borbi protiv

kriminala od strane svih dru{tvenih struktura.

Policijski slu`benik Vladimir Grandi} ubijen je izvr{avaju-

}i slu`beni zadatak

Herojski izgubio `ivot

Un o v o s a d s k o m

K l i n i ~ k o m

centru premi-

nuo je 12. aprila, saob-

ra}ajni policajac

Vladimir Grandi}, od

posledica rawavawa u

okr{aju sa kriminal-

cima. Ovaj hrabri

mladi} je sam zausta-

vio ~etiri kriminal-

ca koji su be`ali na-

kon pqa~ke zlatare u

Zrewaninu.

Saobra}ajac Vladi-

mir Grandi} je preko

ure|aja ~uo za pqa~ku

zlatare. Patroliraju-

}i na svom slu`benom

motoru, uo~io je

pqa~ka{e u vozilu ispred

benzinske pumpe. Pre dolas-

ka policijskog poja~awa,

Vladimir je sam krenuo da ih

uhapsi, ali su kriminalci za-

pucali i te{ko ga ranili.

Raweni Vladimir je uzvratio

„vatrom“ i ranio dvojicu

pqa~ka{a. S prostrelnim ra-

nama u predelu grudnog ko{a

i stomaka, Grandi} je preba-

~en u novosadski Klini~ki

centar gde je odmah operisan.

I pored borbe lekara za we-

gov `ivot, podlegao je povre-

dama. U me|uvremenu polici-

ja je uhapsila pqa~ka{e.

Vladimirov uzor bio je

wegov otac Nikola, saobra-

}ajni policajac, koji je na mo-

toru obavqaju}i svoj zadatak

poginuo 1986. godine na Ava-

li. Vladimir je tada imao

osam godina, a wegov mla|i

brat Milo{ samo tri.

Tridesetjednogodi{wi

Vladimir Grandi}, pre{ao je

u oktobru 2008. godine iz Be-

ograda u Novi Sad. Dok je ra-

dio u Beogradu, bio je poznat

po nadimku „[erif sa Ade“ i

akrobacijama na motoru. Ra-

dovao se ven~awu i imao mno-

go zajedni~kih planova sa

svojom verenicom, koja je bi-

la u {estom mesecu trudno}e,

ali.... Jedan pucaw promenio

je sve.

- Bio je isti otac. Hrabar,

pravdoqubiv, uvek spreman

da pomogne slabijima. Nije se

{tedeo, ba{ kao i wegov

otac, {to je pokazao i tog

kobnog dana - ka`e wegova

majka Srbislava Grandi},

penzionisana radnica MUP-

a.

Komemoraciji povodom

smrti saobra}ajnog policajca

Vladimira Grandi}a, odr`a-

noj u Gradskoj skup{tini No-

vog Sada, 13. aprila, kao i sa-

hrani, pored porodice pri-

sustvovali su visoki dr`av-

ni zvani~nici, mnogobrojne

kolege i prijateqi.

Tu`nu kolonu sa kov~egom

prekrivenim dr`avnom zas-

tavom, predvodili su saobra-

}ajni policajci na motorima,

koji su zvucima policijskih

sirena odali posledwi poz-

drav hrabrom policajcu.

V. ].

Da se nikad ne zaboravi

Na desetogodi{wicu

od po~etka bombardo-

vawa NATO-a, minis-

tar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} otkrio je spo-

men - plo~u na zgradi MUP-a

Republike Srbije, u Ulici

kneza Milo{a broj 101. Spo-

men - plo~a posve}ena je po-

licajcima i pripadnicima

MUP-a koji su poginuli u od-

brani zemqe tokom NATO

bombardovawa 1999. godine.

Ministar je podsetio da je u

tom periodu poginulo 177 po-

licajaca, a da je tokom deve-

desetih godina 800 policaja-

ca izgubilo `ivote na du`-

nosti. V. ].

Poseta povre|enima

BEOGRADSKA POLICIJA18

^eta kowanika, koja

postoji u okviru Po-

licijske brigade Po-

licijske uprave za grad Beog-

rad, osnovana je davne 1946.

godine, kada je poslat raspis

sreskim i gradskim upravama

Narodne milicije da upute

milicionare koji su u toku

NOB-a slu`ili u kowi~kim

jedinicama da se jave u Beog-

rad. Aprila 1947. godine os-

novan je Kowi~ki eskadron

Narodne milicije u Beogradu

i Kowi~ka {kola. Eskadron

je ubrzo postao elitna jedi-

nica. Kowi su uglavnom ku-

povani od vojvo|anskih seqa-

ka i iz drugih delova Srbije,

a bili su sme{teni u {tala-

ma, na prostoru na kome se sa-

da nalazi hotel „Jugoslavi-

ja“. Prvi komandant eskadro-

na Narodne milicije bio je

Bo`idar Jevremovi}.

Ovu jedinicu, duge tradi-

cije, ni savremena sredstva

nisu uspela da potisnu u is-

toriju. Kowica je, i danas,

nezamenqiva prilikom brze

pretrage nepristupa~nih te-

rena kao {to su {ume, re~ni

tokovi, parkovi i druga mes-

ta gde je nemogu}e pri}i mo-

torizovanim jedinicama.

- Policajci kowanici mo-

gu se anga`ovati radi uspos-

tavqawa javnog reda i mira

naru{enog u ve}em obimu.

timo wihov rad, a posle me-

sec dana ponovo obavimo ra-

zgovor. Ukoliko je sve u redu,

pi{emo zahtev za preme{taj

u jedinicu - rekao je vi{i po-

licijski narednik Zoran

@ivkovi}, komandir ^ete

kowanika.

- Da bi iza{ao u patrolu,

potrebno je da policajac ko-

wanik pro|e obuku jahawa i

da, najmawe godinu dana, pro-

vede u mawe`u. Nakon toga

po~iwe sa radom na patro-

lnim terenima (Ko{utwak,

Ada Ciganlija, novobeogra-

dski blokovi...), zatim u~es-

tvuje u obezbe|ivawu utakmi-

ca sa mawim rizikom, a tek

kada stekne potrebno iskus-

tvo, obezbe|uje javne skupove

sa ve}im rizikom - nagla{ava

@ivkovi}.

^eta raspola`e sa 33 odra-

sla kowa i pet `drebaca iz

sopstvenog uzgoja.

- Zadovoqni smo kvalite-

tom kowa koji su rase vestfa-

len. To su velika, sna`na, iz-

dr`qiva, polukrvna grla.

Nemaju neugodan tempera-

ment, lako su ukrotivi, pos-

lu{ni, nemaju nikakvih pro-

blema da se naviknu na qude.

Va`no je da prilikom inter-

vencija ne povrede gra|ane.

To je zna~ajno zbog prirode

poslova za koje se koriste.

S. K.

Kod nas, oni u~estvuju u obez-

be|ivawu fudbalskih utak-

mica na kojima je o~ekivan

veliki broj posetilaca. Pri-

sutni su, pre svega, radi pre-

vencije, a u slu~aju potrebe i

radi presecawa, kanalisawa

i usmeravawa mase. Kowica

se mo`e koristiti i na dru-

gim vrstama skupova, kao i za

obezbe|ivawe dr`avne gra-

nice, naro~ito u ravni~ar-

skim predelima - ka`e poli-

cijski savetnik Dragan Nov-

kovi}, pomo}nik koman-

danta Brigade policije.

Policajci kowanici

anga`ovani su i za vreme

turisti~ke sezone, na

poznatim beogradskim ku-

pali{tima i izleti{ti-

ma - Adi Ciganliji, Ko-

{utwaku, Kalemegdanu,

U{}u, radi preventive, a

u slu~aju potrebe mogu

efikasno da deluju. Gra-

|ani, posebno deca, veoma

lepo reaguju na na{e pa-

trole, jer kowica deluje

atraktivno. Pripadnici

^ete kowanika ~esto su

anga`ovani i na snima-

wima filmova i spotova,

a u~estvuju i na razli~itim

turisti~kim manifestacija-

ma. Od velikog zna~aja za

imix policije su uzajamne

posete kowi~kih patrola

{kolama, vrti}ima i dece sa

posebnim potrebama Kowi~-

koj jedinici.

U ^eti trenutno radi 46

kowanika, od kojih je pet `e-

na. Policajci kowanici re-

grutuju se iz redova redovne

policije. Neophodno je da bu-

du}i pripadnici vole kowe, a

te`i se tome da u ^etu kowa-

nika dolaze po sopstvenoj `e-

qi, s obzirom da se radi u

specifi~nim uslovima. Wi-

hov je posao i da izvode kowe,

brinu o wihovoj higijeni,

~iste, timare i da ih neguju.

- Po dosada{woj praksi,

koja se pokazala kao ispra-

vna, kolege dolaze kod nas na

probni rad u trajawu od me-

sec dana. Taj period je dovo-

qan da ustanove da li stvarno

`ele da rade kod nas. Mi pra-

Nezamenqivi

BEOGRADSKA POLICIJA 19

Deca sa podru~ja Kosova i

Metohije koja su u okvi-

ru akcije „Mala matura - ve-

liko srce“ posetila na{

glavni grad i wihovi vr-

{waci i doma}ini, u~enici

beogradskih osnovnih {ko-

la, posetili su 11. maja jedi-

nicu kowi~ke policije.

Gosti su imali priliku da

se dru`e s policajcima ko-

wanicima, upoznaju sa wiho-

vim svakodnevnim aktivnos-

tima - dresurom kowa i tre-

ningom kowanika, svakod-

nevnom brigom o ovim ple-

menitim `ivotiwama, kao i

sa opremom koju pripadnici

kowi~ke policije koriste u

svome radu. Tako|e, upoznali

su se sa radom i rezultatima

Kowi~kog kluba „Polica-

jac“, a Milan Milo{evi},

jedan od najboqih prepon-

skih sportista u Srbiji, go-

vorio im je o pravilima pre-

ponskog sporta.

Poseta dece sa Kosova

Vrhunski rezultati

Kowi~ki klub „Poli-

cajac“ osnovan je

1947. godine kao spo-

rtska sekcija pod nazivom

„Milicionar“ u okviru Ko-

wi~kog eskadrona Narodne

milicije u Beogradu. Klub

je ~lan Saveza za kowi~ki

sport Srbije za olimpijske

i FEI discipline, Kowi~-

kog saveza Beograda i Saveza

sportova ^ukarica.

- Od osnivawa do danas,

klub je neprekidno aktivan -

ka`e Dragan Novkovi}, di-

rektor Kowi~kog kluba.

Takmi~i se u nekoliko

olimpijskih i FEI discip-

lina, a posledwih godina, i

u preskakawu prepona u dre-

surnom i daqinskom jahawu.

Sportisti na{eg Kluba bi-

li su preko 30 puta ekipni

prvaci dr`ave, a 20 puta pr-

vaci u pojedina~noj konku-

renciji. Klub je dao dva pr-

vaka Evrope i tri prvaka

Balkana. U dr`avnoj repre-

zentaciji je uvek bilo tak-

mi~ara iz na{eg Kluba. Za

{est decenija postojawa

postignuto je mnogo na spo-

rtskom, edukativnom i orga-

nizacionom planu. Sportis-

ti i rukovodstvo KK „Poli-

cajac“ svojim radom i entu-

zijazmom doprineli su o~u-

vawu i podizawu sportskog

ugleda, kao i ugleda Minis-

tarstva unutra{wih poslova

posti`u}i rezultate vredne

pa`we, ali i kroz dru`ewe

sa gra|anima - istakao je

Dragan Novkovi}.

Od velikog zna~aja su in-

terna edukativna takmi~ewa

u dresurnom i daqinskom ja-

hawu, u kojima u~estvuju po-

licajci ^ete kowanika i

~lanovi Kowi~kog kluba,

kao i kowi~ki policijski

vi{eboji, koji su zna~ajna

provera znawa i sposobnosti

iz orijentacije, streqa{tva

i prve pomo}i.

^lanovi i rukovodstvo

KK „Policajac“ uvek sa po-

nosom isti~u organizaciju

tradicionalne Kowi~ke re-

vije „Vidovdan“. Zbog izu-

zetne infrastrukture i ob-

jekata kojima klub raspola-

`e, svi sportski sadr`aji

realizuju se na najvi{em ni-

vou.

Kowi~ki klub „Polica-

jac“ uvek je bio otvoren za

sve, tako da pored radnika

Ministarstva unutra{wih

poslova i ~lanova wihovih

porodica, vi{e od polovine

~lanova su gra|ani. Posebna

pa`wa poklawa se deci i

omladini, kod kojih se ra-

zvija sportski duh i moral.

Klub je dobitnik niza vre-

dnih dru{tvenih priznawa,

me|u kojima je i Orden zas-

luga za narod. Od kraja pede-

setih godina do danas, se-

di{te Kowi~kog kluba na-

lazi se u Trebevi}koj ulici

broj 12, u sklopu Policijske

brigade.

Ceo radni vek

u Jedinici

Komandir ^ete kowanika,

vi{i policijski nare-

dnik Zoran @ivkovi} punih

27 godina radi u Jedinici.

Pro{ao je ceo profesional-

ni put - od pripravnika, po-

licajca kowanika, preko vo-

|e patrole, komandira voda,

odeqewa i kona~no, ~ete. U

policiju je do{ao iz qubavi

i uverewa da je policijski

poziv plemenit i ~astan. Za-

vr{io je Sredwu {kolu unut-

ra{wih poslova u Sremskoj

Kamenici (12. klasa) i Viso-

ku {kolu za sportske trenere, odsek streqa{tvo.

- Postigao sam maksimum u Jedinici u kojoj sam proveo

~itav svoj radni vek, ka`e @ivkovi}, koji je i dugogodi{-

wi sportista. Takmi~io se u preskakawu prepona i u da-

qinskom jahawu. Vi{e puta bio je vice{ampion biv{e

SFRJ.

SA SVIH STRANA20

a ove godine ponu|ena je po-

mo} Italiji.

U Beogradu trenutno radi

645 vatrogasaca, {to je na ni-

vou potreba za ovom profesi-

jom iz 1981. godine, kao i da

je u Sektoru za za{titu i

spasavawe MUP-a RS zapos-

leno 3.300 qudi, od kojih je

2.950 vatrogasaca, a po evro-

pskim standardima trebalo

bi da bude izme|u 7.000 i

8.000 vatrogasaca, rekao je

Mari}.

V. ].

Nagradu „Najbeogra|a-

nin“, koju ve} {est

godina povodom svog

ro|endana dodequje Studio

B, ove godine dobio je pomo}-

nik ministra unutra{wih

poslova i na~elnik Sektora

za za{titu i spasavawe Pre-

drag Mari}. Presti`nu na-

gradu „Najbeogra|anin“ uru-

~io je direktor i glavni i

odgovorni urednik Studija B

Aleksandar Timofejev, 1. ap-

rila ove godine.

Predrag Mari} je javnosti

pru`ao pravovremene infor-

macije sa lica mesta tokom

doga|aja u 2008. godini: ek-

splozija u postrojewu fabri-

ke „Galenika“ u Zemunu, po-

`ari u lozni~koj fabrici

„Viskoza“ i pogonu za proiz-

vodwu goriva za rakete u

Le{tanima, izlivawe sone

kiseline u krugu Beogradske

industrije piva, kao i bro-

jnih po`ara na teritoriji

grada.

Dobitnik nagrade rekao je

da je po~astvovan i iznena-

|en nagradom Studija B, kao

i da je Sektor za za{titu i

spasavawe dostupan i otvo-

ren za saradwu sa gra|anima

i medijima, u ciqu pravovre-

menog reagovawa u kriznim

situacijama. Mari} je nagla-

sio i spremnost za pru`awe

pomo}i van granica Srbije,

{to je bio slu~aj 2007. godi-

ne, za vreme po`ara u Gr~koj,

pro{le godine u Crnoj Gori,

„Najbeogra|anin“

Predrag Mari}

Nagra|eni policajci u [apcu

Pre ~etiri godine, Skup{tina grada [apca po~ela da uru-

~uje nov~ane nagrade policijskim slu`benicima koji su

se najvi{e istakli u obavqawu svog odgovoranog poziva, s ci-

qem da ih dodatno motivi{e za daqe uspehe u radu, kao i da na

taj na~in iska`e zahvalnost gra|ana.

Skup{tina grada [apca i gradona~elnik Milo{ Milo{e-

vi}, 11. maja, nagradili su nov~anim nagradama policijske

slu`benike Odeqewa kriminalisti~ke policije Uprave po-

licije u [apcu. Mla|i policijski narednici prve klase Mi-

lo{ Gaji} i Nenad Petrovi}, policijski narednik Stevan

[imi}, mla|i policijski narednik Radeta Budimlija nagra-

|eni su za uspe{no izvedenu akciju hap{ewa na benzinskoj

pumpi „Nis petrol“ u [apcu, 5. maja, u kojoj su se istakli svo-

jom hrabro{}u, odlu~no{}u, visokim profesionalizmom i

timskim radom. V. ].

Spasio `enu iz bunara

Povodom proslave Dana Beograda,

Stru~na komisija Skup{tine gra-

da dodelila je, 17. aprila, nagrade na-

juspe{nijim Beogra|anima. Dobitnici

su klasifikovani po razli~itim kate-

gorijama, a nagrada „Svetislav Stojano-

vi}“ uru~ena je vatrogascu Dejanu Buka-

rici.

Mla|i policajac prve klase Dejan

Bukarica, komandir odeqewa Vatrogas-

no-spasila~ke jedinice Zemun, nagradu

je dobio za izuzetnu hrabrost i po`r-

tvovanost prilikom spasavawa `ene iz

bunara.

U avgustu pro{le godine, Dejan i

wegove kolege spasili su mladu `enu

koja je sko~ila u bunar. Sa svojim kole-

gama Predragom Jankovi}em, Bojanom

Jagodi}em, Zoranom Golubovi}em, Mo-

mirom Vujanovi}em i Darkom Jadrani-

nom iz Vatrogasno-spasila~ke jedinice

Vo`dovac, zbog nepristupa~nosti tere-

na, vatrogasnim vozilom nisu mogli da

pri|u bunaru i odlu~ili su da „ru~no“

spasavaju `enu.

S obzirom da je otvor bunara bio

uzan, vatrogasci su se dogovorili da

Dejan si|e, jer je sitnije gra|e od svo-

jih kolega. Hrabri vatrogasac spustio

se u trideset metara dubok i mra~an ka-

nal bunara, koji je osvetqavala samo

lampa sa wegovog {lema. U hladnoj vo-

di, na dnu bunara, iscrpqena `ena dr-

`ala se za cevi hidrofora. Wena sitna

gra|a ote`avala je vatrogascu spasava-

we, jer je svakog ~asa mogla da isklizne

iz spasila~kog pojasa, pa je Dejan

~vrsto dr`ao, {to mu je ote`avalo sva-

ki pokret pri usponu.

Zahvaquju}i odlu~nosti, ali i bez-

grani~nom poverewu u kolege, Dejan

Bukarica, spasio je `enu iz bunara.

V. ].

Mla|i policajac prve klase

Dejan Bukarica, ro|en je 1974.

godine u Beogradu. Vojni rok

odslu`io je u „63-oj padobra-

nskoj brigadi“, zavr{io kurs

za vatrogasce i od 1999. godine

radi u MUP-u Republike Sr-

bije. Studije na Vi{oj {koli

unutra{wih poslova, uspe{no

je priveo kraju 2007. godine.

Podru~na policijska uprava u Sremskoj Mitrovici

„Nagrada prija, podsti~e i obavezuje“

Jedan od dobitnika nagrade

Ministra unutra{wih

poslova za izuzetne rezulta-

te u obavqawu policijskih

poslova u 2008. godini je

Slavko @iv~i}, samostalni

policijski inspektor Odseka

pograni~ne policije u Poli-

cijskoj upravi u Sremskoj

Mitrovici.

Podstaknut primerima po-

rodice, Slavko se veoma rano

opredelio za rad u policiji i

odabrao Fakultet bezbednos-

ti. Ve} dvanaest godina radi

u Policijskoj upravi u Sre-

mskoj Mitrovici, a 2003. go-

dine po~eo je da radi na suz-

bijawu krivi~nih dela kri-

jum~arewa i trgovine qudi-

ma. Sremskomitrova~ki Od-

sek pograni~ne policije je-

dan je od najuspe{nijih u Sr-

biji, a veliki doprinos tome

dao je @iv~i}. U periodu od

18. februara do 7. marta 2008.

godine, u organizaciji

UNODC (Kancelarija za dro-

gu i kriminal Ujediwenih

nacija) zavr{io je vi{ene-

deqnu obuku u TADOC centru

u Ankari - Turska, i stekao

zvawe trenera-instruktora

za obuku policijskih slu`-

benika u regionu.

„Nagrada prija, podsti~e i

obavezuje“, rekao je @iv~i} i

istakao da iza svakog prese-

~enog krijum~arskog kanala

ili spasene `rtve trgovaca

qudima stoji ceo tim iz Od-

seka, Policijske uprave,

MUP, Interpola, Evropola,

centara za socijalni rad...

@. Avri}

Vatrogasac Dejan Bukarica dobitnik nagrade grada Beograda

SA SVIH STRANA 21

Poseta osnovaca Policijskoj stanici ^ukarica

^ukari~ki policajci su

i ove godine, u okviru

sada ve} tradicionalne

akcije „Znawem do bezbednos-

ti“, bili doma}ini u~enicima

Osnovne {kole „Ru|er Bo{ko-

vi}“. Ciq ove akcije je bez-

bednije odrastawe i sigurniji

boravak u {koli najma|ih su-

gra|ana.

Posetu su organizovali ko-

mandir Policijske stanice

Dejan Radenkovi} i pre-

dstavnik {kole Dragan [tu-

li}. Goste, u~enike tre}eg ra-

zreda osnovne {kole, koji su

slu`benim vozilima dovezeni

u PS ^ukarica do~ekao je po-

licijski inspektor Aco Veqo-

vi}, koji im je po`eleo dobro-

do{licu, zahvalio se na pose-

ti i, u skladu sa wihovim uzra-

stom, objasnio kakve sve poslo-

ve obavqaju policajci u svome

svakodnevnom radu. Deci se ob-

ratila i Slavica Jovanovi},

koja je pripadnik Interventne

jedinice policije, koja im je

govorila o radu `ena u polici-

ji, posebno u jedinici kakva je

Interventna. Gosti su bili

posebno zainteresovani za za

opremu koju u svome radu kori-

ste pripadnici Interventne

jedinice, koja je bila izlo`e-

na u prostorijama PS ^ukari-

ca. Slavica im je pokazala ka-

ko se oprema koristi, a oni su,

na veliko zadovoqstvo, imali

prilike i da isprobaju kape,

kacige, prsluke, gas maske i

druge policijske rekvizite.

Gostima se obratio i Goran

Mladenovi}, {ef Odseka za

suzbijawe kriminaliteta. We-

govo izlagawe tako|e je bilo

veoma zanimqivo u~enicima -

pribli`io im je na~in rada i

poslove koje koje rade policaj-

ci u civilu, slu`benici Ode-

qewa za sizbijawe kriminali-

teta. Mladenovi} je imao pri-

liku da odgovori na mnogobro-

jna de~ija pitawa.

U~enici su obi{li prosto-

rije Upravnih poslova, De`ur-

ne slu`be, prostoriju za pri-

tvor i druge prostorije Poli-

cijske stanice.

Gospodin Dragan [tuli}

izrazio je, u ime radnika O[

„Ru|er Bo{kovi}“, zahvalnost

na srda~noj dobrodo{lici, kao

i `equ da se dobra saradwa

nastavi u budu}nosti.

S. K.

Policijska uprava u

Vrawu odr`ala je 13.

maja konferenciju

za {tampu na kojoj je pre-

dstavila rezultate rada u

2008. i prva ~etiri meseca

2009. godine.

Stole Filipovi}, na~el-

nik Policijske uprave, iz-

razio je zadovoqstvo postig-

nutim rezultatima, jer je

stawe bezbednosti povoqno.

Ovo se, pre svega, odnosi na

otkrivawe krivi~nih dela

iz oblasti narkomanije, o~u-

vawe stabilnog javnog reda i

mira i bezbedno kretawe

oko {est miliona putnika

koji su tokom pro{le godine

pro{li kroz grani~ne pre-

laze i kontrolno bezednosne

punktove.

Zoran Krsti}, na~elnik

Odeqewa kriminalisti~ke

policije, skrenuo je pa`wu

na rezultate iz oblasti suz-

bijawa narkomanije: u 2008.

godini realizovano je 120

zaplena u kojima je oduzeto

vi{e od 10 kilograma heroi-

na, pola kilograma i 11 stab-

qika marihuane, oko 130

grama ha{i{a, 5 grama koka-

ina, 186 komada ekstazija,

600 komada i 40 amupula tra-

madola, 12.000 komada leko-

tama, 63 komada i 91 ampula

trodona, kao i oko 6 kilogra-

ma ostale droge. Otkriveno

je pet mawih organizovanih

grupa koje su se bavile pro-

dajom narkotika. Slobode je

li{eno 97 lica, a re{ewe o

zadr`avawu doneto je za 19

lica.

Najve}i broj dilera je u

Vrawu, a naj~e{}e drogu na-

bavqaju sa podru~ja Bujanov-

ca i Pre{eva. Narkomani su

i naj~e{}i izvr{ioci kri-

vi~nih dela te{ka kra|a i

kra|a, tako da je sa procesui-

rawem velikog broja narko-

dilera smawen i broj te{-

kih kra|a u 2008. godini

(375) u odnosu na 2007. (505).

Tako|e, u odnosu na isti pe-

riod pro{le, u prva ~etiri

meseca ove godine smawen je

broj te{kih kra|a sa 119 na

77, a kra|a sa 51 na 35. Reali-

zovano je 46 zaplena droge, u

kojima je oduzeto vi{e od 3

kilograma heroina, oko 120

grama marihuane, 28 grama

ha{i{a, oko 3 kilograma i

242 komada ostale droge. Li-

{eno je slobode 23 lica, a

re{ewe o zadr`avawu done-

to je za 17 lica.

Na~elnik Krsti} nagla-

sio je da procenat rasvetqa-

vawa krivi~nih dela sa ne-

poznatim u~iniocima u ovoj

godini iznosi 74,34%.

Nenad Markovi}, zamenik

na~elnika Odeqewa polici-

je, ocenio je stawe javnog re-

da i mira kao povoqno, jer je

smawen broj prekr{aja iz

ove oblasti i nije bilo na-

ru{avawa javnog reda i mira

u ve}em obimu.

Radivoje Stamenovi},

{ef Odseka u Odeqewu sa-

obra}ajne policije ocenio je

stawe bezbednosti na nivou

od prethodne godine. Na kon-

ferenciji je najavqena re-

klamno propagandna kampa-

wa, s ciqem smawewa broja

saobra}ajnih nezgoda i broja

stradalih lica, koju }e spro-

vesti Odeqewe saobra}ajne

policije sa Odsekom za ana-

litiku i evidencije.

Izuzetno pose}enoj kon-

ferenciji prisustvovali su

novinari 16 redakcija, me|u

kojima osam televizijskih

ekipa.

G. Jov~i}

Dobri rezultati rada

SA SVIH STRANA22

Podru~na policijska uprava u Ni{u

Uvek okru`en

zelenilom

Talenat, qubav i upornostQ

ubomir Trojanovi} ra-

di u policiji od 1987.

godine. Qubomir je jo{ u de-

tiwstvu i za vreme {kolova-

wa pokazivao qubav prema

slikarstvu i umetnosti. Pri-

rodni talenat bio je u po~et-

ku dovoqan da sve {to u ma{-

ti zamisli prenese na papir.

Za svoje slikarstvo ka`e da

je realizam, ali neodvojiv od

naive. Osnovni elementi su

prave linije, tople i skladne

boje i jasna kompozicija.

Nikada nije u~estvovao na

izlo`bama ili nekoj od kolo-

nija, a sve svoje slike je pok-

lonio. Dva wegova platna

krase zidove restorana Poli-

cijske uprave u Vrawu.

Jedna od Qubomirovih naj-

ve}ih `eqa je da, kada se pen-

zioni{e, svu svoju energiju i

vreme pokloni slikarstvu i

uradi kompoziciju kojom }e

pokazati kako se ra|ao hleb u

wegovom rodnom selu Bara-

qevac kod Bujanovca - od set-

ve zapregom, do ru~ne `etve

srpom i pe~ewa hleba. Nau-

~io je da se uporno{}u sve

posti`e, kao i po{tenim od-

nosom prema poslu i `ivotu,

pa se nada da }e mu se i ova

`eqa ispuniti.

G. Jov~i}

Dugogodi{weg stare{i-

nu Stani{u Stojanovi-

}a, najpre Sekretarijata

unutra{wih poslova, a potom

Podru~ne policijske uprave u

Ni{u, komandira Stanice sa-

obra}ajne policije za autoput

i Policijske ispostave za de-

`urstvo i intervencije, kole-

ge i sugra|ani znaju kao veli-

kog qubiteqa i poznavaoca

cve}a. Jo{ dok je bio aktivni

pripadnik Ministarstva unut-

ra{wih poslova, wegova kan-

celarija je uvek bila prepuna

cve}a i zelenila.

Po odlasku u penziju, decem-

bra 2006. godine, qubav prema

cve}u i zelenilu, od hobija

prerasla je u ozbiqan posao. U

selu Gorwi Komren, kod Ni{a,

uz puno truda, ulagawa i quba-

vi oformio je rasadnik patu-

qastih ~etinara. Pre toga

Stojanovi} je obi{ao preko

trideset rasadnika {irom Sr-

bije i upoznao se s raznim is-

kustvima qubiteqa zelenila.

Po~ev{i od maweg broja sad-

nica, Stani{a danas brine o

preko trideset vrsta ~etinara

i preko pet hiqada sadnica, sa

`eqom da se taj broj u nare-

dnom periodu pove}a.

Stani{a je rekao, tokom po-

sete wegovom vrtu, da oko sad-

nica uvek ima posla, ali ako se

~ovek na|e u tome i ako to vo-

li, sve to nije te{ko. - U po-

~etku je to bio zasad koji sam

kupio od proizvo|a~a sa na{eg

podru~ja, a sada najve}i deo

sadnica je mojih ruku delo - ka-

`e Stani{a.

I pored svih obaveza oko od-

r`avawa jednog ovakvog zasada,

Stani{a uvek na|e vremena da

poseti sajmove cve}a i svoj vrt

ulep{a nekom novom vrstom.

L. Pavlovi}

SA SVIH STRANA 23

Iskustvo koje

mewa `ivot

Darinka Tufegxi},

diplomirani pravnik

i radnik Odeqewa za

stambene poslove, ve} godi-

nama se bavi planinarewem

i ~lan je Planinarskog dru-

{tva „Radni~ki“. Za ovaj vid

rekreacije opredelila se,

jer poseduje istra`iva~ki

duh i `equ da uto~i{te od

svakodnevnice potra`i u

prirodi.

Odlu~ila je da, kao ~lan

ekspedicije, krene u pohod

na Elbrus, jedan od vrhova

Kavkaza. Za takav pohod ne-

ophodna je izuzetna kondici-

ja, psiho-fizi~ka stabil-

nost.

- Prva etapa priprema za

ovaj poduhvat bio je ~etvoro-

dnevni pohod na Magli}. Na

sastanku pred put, saop{te-

no nam je da }e se tura odvi-

jati po niskim temperatura-

ma, bez mogu}nosti za pomo}

sa strane, kontakta sa spoq-

nim svetom, jer nema dometa

za mobilni telefon, i da se

od nas o~ekuju ekstremni

psihofizi~ki napori. Odlu-

~ila sam da idem, jer smat-

ram da sam psihi~ki stabil-

na i jaka, a ovo je bio izazov

da proverim i fizi~ku izdr-

`qivost - ka`e Dara.

- U ekstremnim uslovima,

percepcija se potpuno mewa.

Zahvaquju}i profesional-

noj opremi bila sam za{ti-

}ena od hladno}e. Spavala

sam u {atoru, gde je tempera-

tura no}u padala i do - 25

stepeni. Hrana je bila

„Sre}na qubav se `ivi,

o nesre}noj se pi{e“

Policajac Policijske uprave u [apcu, Dragan \u-

ranovi}, godinama se uspe{no bavi poezijom, koju

je po~eo da pi{e po~etkom osamdesetih godina.

Kako ka`e, inspirisala ga je pesma Vladislava Petkovi-

}a Disa „Mo`da spava“.

Prvu od ~etrnaest, do sada objavqenih kwiga, zbirku

qubavne poezije „Devojka u no}i“, Dragan je objavio 1996.

godine, dok je najnovija kwiga „San o qubavi“ nedavno ob-

javqena.

„\uranovi}eve pesme su satkane od qubavnih stihova i

kao stvorene za ~itawe u ve~e prepuno zvezda... nepokoleb-

qiv je u tome da je qubav esencija `ivqewa i poziva nas

da joj se i mi priklonimo... \uranovi} nastupa bez dodvo-

ravawa i la`i. Qubav nije rascvetavawe ukoliko se ne

igra otvorenih karata, ma koliko to bilo bolno...“, rekao

je o Draganovoj poeziji kwi`evnik Ivan Gli{i}.

Sam pesnik, kome su, pored Disa, pesni~ki uzori bili

[anti} i Jesewin, ka`e da je tu`na qubav prevashodno

pesni~ko nadahnu}e jer, kada je sre}na, onda se ne pi{e ve}

se `ivi. S. K.

A voleo sam te

Nikada vi{e ne}u te zvati

Nek’ du{a vene, srce nek pati

Ponos je ~vr{}i od naj~vr{}e stene

Iz no}i u no} lagala si me

Nikada vi{e ne}u te qubiti

Nek’ usne gore, telo nek’ drhti

ponos je ve}i od Kineskog zida

Du{a nek’ pati, srce nek’ se kida

Nikada vi{e sawati te ne}u

Nek’ ne znam ko sam, nek’ ne znam gde }u

Ponos je sna`niji od svih re~i

Pred slikom tvojom ne}u da kle~im

smrznuta, a veliki problem

bio je sa~uvati vodu, do koje

se, u ovakvim uslovima, dola-

zi topqewem snega. Speci-

jalnu termos bocu sam tokom

no}i dr`ala sa sobom u vre-

}i, rekla je Dara.

Naglasila je da joj je ovaj

planinarski poduhvat pro-

menio `ivot.

- Druga~ije gledam na

stvari i probleme. Ono {to

u svakodnevnom `ivotu iz-

gleda malo i bezna~ajno, u

druga~ijim okolnostima mo-

`e da bude presudno za opsta-

nak. Poku{avam da ne rasi-

pam energiju, jer to u ekstre-

mnim uslovima mo`e da bude

kobno. Uspon na Magli} bio

je neprocewivo iskustvo i

zadovoqstvo, a najve}u satis-

fakciju pru`io mi sedmogo-

di{wi sin Marjan, koji mi

je, dok je gledao slike, rekao

- „Bravo, mama!“.

Darinka Tufegxi} svakod-

nevno pe{a~i do posla i na-

zad, i planira da ide na sve

ture i akcije koje se organi-

zuju, u sklopu psihofizi~-

kih priprema, za uspon na

Elbrus na Kavkazu.

S. K.

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za sara-

dwu s medijima. Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2, 11000 Beograd.

Telefon: 011/3008205, faks: 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs.

Priprema i {tampa: „[tamparija Borba“, Beograd, Kosovska 26.

SPORT

Vrhunski sportista

Vasilije Groza, izvo|a~

obuke u oblasti za{-

tite i spasavawa u

Nastavnom centru

„Zvezdara“, dugogodi{wi je

radnik Ministarstva unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije i jedan od najistaknuti-

jih sportista MUP-a.

Ve} 32 godine Vasilije

Groza se bavi sportskim

streqa{tvom. Postigao je

rezultate o kojima mnogi

sportisti sawaju. Jedan je od

retkih strelaca koji je uspeo

da u|e u reprezentaciju Srbi-

je i svojevremeno Jugoslavije

na me|unarodnom programu u

ga|awu pu{kom i pi{toqem.

Nosilac je titule interna-

cionalnog majstora, koja se

sti~e iskqu~ivo sportskim

postignu}ima i rezultatima.

Preko 30 puta bio je prvak

dr`ave, u pojedina~noj i u

ekipnoj konkurenciji.

- Zavr{io sam Sredwu eko-

nomsku {kolu u Pan~evu i

kurs za policajce. U MUP-u

radim od 1997. godine. Moje

prvo radno mesto bilo je u

Upravi policije, potom sam

bio izvo|a~ obuke u Nastavno

obrazovnom centru „Maki{„,

a u Upravi za stru~no obrazo-

vawe, osposobqavawe, usavr-

{avawe i nauku sam od wenog

osnivawa 2004. godine.

Groza je, kao jedan od najbo-

qih sportista juniora u ta-

da{woj SFRJ, bio nosilac

olimpijske bakqe u Sarajevu

1984. godine.

Trenutno radi kao izvr{i-

lac obuke u oblasti za{tite

i spasavawa u Nastavnom cen-

tru „Zvezdara“, ali je i daqe

aktivan na me|unarodom pro-

gramu takmi~ewa sportskog

streqa{tva - pi{toq. Aktu-

elni je prvak dr`ave sa eki-

pom u kojoj su kolega iz Upra-

ve za stru~no obrazovawe

Branislav Jankovi} i olim-

pijac Damir Mikec.

Posledwi veliki uspeh

postigao je na me|unarodnom

takmi~ewu „Trofej mlados-

ti“, u Hrvatskoj, u konkure-

nciji takmi~ara iz ve}ine

evropskih zemaqa, gde je os-

vojio tre}e mesto.

Groza trenira ~etiri puta

nedeqno, takmi~i se i na naj-

boqi na~in reprezentuje Mi-

nistarstvo unutra{wih pos-

lova kao i Klub streqa~kih

sportova „Policajac“. S. K.

Zlato na takmi~ewu

u Gr~koj Na Evropskom ko{arka{kom

takmi~ewu vatrogasaca-spa-

sioca odr`anom u Gr~koj,

gradu Lutrakiju od 30 aprila do 3.

maja, srpski vatrogasci-spasioci

vratili su se sa zlatom. Takmi~e-

we je organizovala evropska vatro-

gasna sportska federacija u sara-

dwi sa Gr~kom vatrogasno-spasi-

la~kom slu`bom.

Tokom takmi~ewa pobedili su

slede}e reprezentacije u grupi:

Rumunija, Kipar, Poqska, Gr~ka.

U polufinalu pobedili su Ru-

muniju dok su u finalu odneli po-

bedu i nad Kiprom.

Balkanska vatrogasna sportska

federacija (BFSF) osnovana je

2000. godine kao neprofitabilna

organizacija sa glavnim ciqem da

unapre|uje saradwu me|u vatrogas-

no-spasila~kim slu`bama na Bal-

kanu (Albanija, Bosna i Hercego-

vina, Bugarska, Gr~ka, Makedonija,

Rumunija, Srbija i Turska), na po-

qu edukacije, treninga, zajedni~-

kih ve`bi, razmene iskustava kao i

me|usobne pomo}i u slu~aju veli-

kih akcidenata izazvanih priro-

dnim ili tehnolo{kim nesre}ama.

Jednom u dve godine BFSF organi-

zuje vatrogasna takmi~ewa, sa

u~e{}em vatrogasaca iz svih zema-

qa ~lanica.

Republika Srbija postala je pu-

nopravan ~lan ove federacije

2002. godine.

Nada srpske atletike

Milo{ Petrovi}, kadet 37. klase Sredwe

{kole unutra{wih poslova u Sremskoj

Kamenici, jedan je od najmla|ih poli-

cijskih slu`benika sremskomitrova~ke Poli-

cijske uprave. Voli muziku i akcione filmove,

izlaske s dru{tvom, planira nastavak {kolo-

vawa... Od wegovih vr{waka izdvaja ga kratka,

ali uspe{na sportska karijera. Milo{ Petro-

vi} juniorski je prvak Evrope u skoku u vis i

velika nada srpske atletike.

„Pre atletike bavio sam se fudbalom, ka`e

Milo{. „Moj profesor fizi~kog u Sredwoj

{koli unutra{wih poslova, Stevan Krivoku-

}a, predlo`io mi je tr~awe na 100 metara i

skok u vis. Se}am se prvog skoka pre ne{to vi-

{e od tri godine. Preko metalne {ipke, na

struwa~u visine svega 20 centimetara, presko-

~io sam 185 centimetara...“

Kao ~lan Atletskog kluba „Vojvodina“, Mi-

lo{ u~estvuje na op{tinskim, okru`nim, me-

|uokru`nim i republi~kim takmi~ewima u ju-

niorskoj konkurenciji 2005., 2006. i 2007. godi-

ne, na kojima osvaja medaqe. Novembra 2007. go-

dine prelazi u Atletski klub „Sirmijum“ u

Sremskoj Mitrovici. Na Svetskom {ampiona-

tu u poqskom gradu Bidgo{}u 2008. godine,

u~estvuje sa normom od 215 centimetara, a na

ovogodi{wem Evropskom juniorskom prvenstvu

u Sremskoj Mitrovici osvaja zlato ispred Ha-

vijera San~eza, drugog evropskog skaka~a u vis.

Trener Goran Pavlovi}, {ef Odseka pogra-

ni~ne policije u Sremskoj Mitrovici, ka`e

da je Milo{ „momak za 2,30“, borbenog i upor-

nog duha, izuzetno motivisan za li~nu pobedu i

uspeh ekipe.

@. Avri}