Oktobar 2009. godine Beograd Broj 5

(ISSN 1821-1879)

INTERVJU:

Dragan [utanovac, ministar odbrane Republike Srbije

Operativna saradwa

vojske i policije

mnogo je boqa nego u pro{losti

Str. 2. - 3.

AKTUELNO:

Oktobar - mesec borbe protiv

trgovine qudima

Izlo`ba

„Moderno ropstvo“

Str. 12.

Kako ocewujete sara-

dwu Ministarstva od-

brane i Ministarstva

unutra{wih poslova?

Na koji na~in ostva-

rujete saradwu?

Dva ministarstva, kao

i vojska i policija, do-

bro sara|uju, {to je od

velikog zna~aja za o~uva-

we bezbednosti i sigur-

nosti. Istakao bih da je

operativna saradwa mno-

go boqa nego u pro{los-

ti. Tako|e, jedan od na~i-

na za poboq{awe sara-

dwe je i nedavno potpisa-

ni Sporazum o saradwi u

oblasti telekomunika-

cija koji }e omogu}iti

racionalizaciju kori-

{}ewa nacionalnog re-

sursa u oblasti teleko-

munikacija i dovesti i

do u{tede u toj oblasti.

Da li vidite promene u

radu policije u pos-

ledwih godinu dana?

Rezultati su apsolutno

vidqivi, ali je neophod-

na permanentna podr{ka

celokupne javnosti, a ne

samo u situacijama kada

se ne{to lo{e desi.

Da li ste zadovoqni

tehni~kom opremqe-

no{}u na{e vojske i

policije? Koliko op-

remqenost ima uticaj

na wihov rad?

U savremenom svetu

„boj bije i svetlo oru`je.

Neophodna su ve}a ulaga-

wa u oba sistema.

Policija ima problem

stambenog pitawa za-

poslenih, kako ovaj

problem re{avate u

Ministarstvu odbra-

ne?

Pro{lo je vreme pode-

le stanova, a pravi na~in

za re{avawe tog proble-

ma, je svakako kroz stam-

bene kredite.

Kako je ekonomska kri-

za uticala na Minis-

tarstvo odbrane? (re-

forme, nabavka opre-

me, obuke...)

Svaka ekonomska kriza

ugro`ava sistem odbrane

i ceo sistem bezbednos-

ti, jer se sistem ne mo`e

modernizovati i sprovo-

diti reforma ukoliko

nema dovoqno sredstava.

Ekonomska kriza uticala

je na sve segmente dru-

{tva, pa i na sistem od-

brane. Vojni buxet mawi

je za 26 odsto, {to je do-

velo do problema u pro-

cesu modernizacije nao-

ru`awa i vojne opreme i

kao i problema sa nabav-

kom novih sredstava. Me-

|utim, mi smo veoma pa`-

qivo tro{ili sredstva

iz buxeta, tako da se ma-

wak novca na terenu ne

ose}a u velikoj meri. Po-

boq{ali smo sistem kon-

trole tro{ewa novca da

se ne bi de{avalo da se

sredstva nenamenski tro-

{e. Doma}inskim poslo-

vawem nastojimo da sva

sredstva {to racional-

nije i optimalnije isko-

ristimo kako bi sistem

odbrane funkcionisao na

najboqi mogu}i na~in u

datim uslovima.

Kako ocewujete proces

profesionalizacije

vojske? [ta mo`ete da

navedete kao najve}i

problem u tom procesu?

Ministarstvo odbrane

je u proteklom periodu

preduzimalo ozbiqne ak-

tivnosti kako bi se stvo-

rili neophodni predus-

lovi da se taj proces za-

vr{i do kraja 2010. godi-

ne. Problem je bio {to

se prethodnih godina na

tome nije radilo na adek-

vatan na~in, ali je potpu-

ni prioritet zavr{etku

profesionalizacije dat

sa dolaskom novog NG[.

Svakako da se nedostatak

sredstava, odnosno eko-

nomska kriza odrazila i

na tok profesionaliza-

cije vojske. O~ekujem da,

uz sve te{ko}e sa kojima

se susre}emo, u drugoj po-

lovini slede}e godine

zavr{etak tog procesa

bude na vidiku.

INTERVJU2

Operativna saradwa vojske i policije

mnogo je boqa nego u pro{losti

Dragan [utanovac, ministar odbrane Republike Srbije

� Dva ministarstva, kao i vojska i policija, dobro sara-

|uju, {to je od velikog zna~aja za o~uvawe bezbednosti

i sigurnosti.

Foto Tanjug

Foto Tanjug

Nedavno je vlada usvo-

jila zakone o Vojnobez-

bednosnoj i Vojnooba-

ve{tajnoj agenciji.

[ta su najzna~ajnije

novine koje }e doneti

zakoni o odbrani i voj-

nim slu`bama? Kakva

su Va{a o~ekivawa u

daqem radu? Da li ve}

vidite neke promene?

Usvajawem {est zakona

i dve strategije iz oblas-

ti sistema odbrane, bi}e

omogu}ena neophodna mo-

dernizacija sistema od-

brane i nastavak aktiv-

nosti ka potpunoj profe-

sionalizaciji vojske. Je-

dan od najzna~ajnijih je

Zakon o VBA i VOA, a

najva`nije novine odnose

se na ja~awe mera i nadzo-

ra izvr{ne vlasti nad

slu`bama. Posebna novi-

na u okviru tog zakona je

uvo|ewe institucije ge-

neralnog inspektora, kao

i unutra{we kontrole

unutar samih slu`bi.

Kako ocewujete bez-

bednosnu situaciju u

Srbiji?

Bezbednosna situacija

je na zadovoqavaju}em ni-

vou, iako uvek postoji

mogu}nost incidenata na

teritoriji ju`ne pokra-

jine, pre svega u oblasti

organizovanog krimina-

la. Izvor bezbednosnog

rizika predstavqaju se-

paratisti~ke te`we na-

cionalisti~kih i ver-

skih ekstremisti~kih

grupa koje su direktna

pretwa teritorijalnoj

celovitosti Srbije. Sr-

bija se kao i druge zemqe,

suo~ava i sa pretwom te-

rorizmom, nelegalnom

trgovinom narkoticima,

trgovinom qudima...

Policija {aqe svoje

slu`benike u mirovne

misije. Kakav je Va{

stav po tom pitawu?

Da li odlazak na{ih

vojnika i policajaca u

me|unarodne mirovne

operacije mo`e da po-

digne ugled Srbije?

Pripadnici Vojske Sr-

bije anga`ovani su u mi-

rovnim operacijama Uje-

diwenih nacija u Kongu,

^adu, Liberiji i Obali

Slonova~e. Pripadnici

Vojske Srbije dobrovoq-

no u~estvuju u mirovnim

operacijama, a od nedav-

no su u misiji u ^adu, u

sastavu norve{kog kon-

tingenta, prvi put anga-

`ovani na osnovu odluke

parlamenta. O osposob-

qenosti na{ih qudi,

najboqe govori ~iweni-

ca da je na{ tim anga`o-

van u misiji u ^adu, do-

bio je specijalne medaqe

UN za visoke stru~ne do-

prinose i izuzetan an-

ga`man u okviru misije.

U~e{}em u misijama

svrstavamo se u red zema-

qa koje shvataju pretwe,

izazove i rizike u vre-

menu u kome `ivimo i

`elimo da u~estvujemo u

odr`avawu globalnog

mira. Smatram da Srbija

ima potencijal za mnogo

ve}e anga`ovawe u miro-

vnim operacijama u sve-

tu, {to je svakako dr`av-

ni interes usmeren ka ja-

~awu na{eg spoqno-po-

liti~kog kapaciteta.

Ministarstvo odbrane

uvelo je novine u sara-

dwi s javno{}u. Mo-

dernizovali ste ~aso-

pis, postavili sajt...

Kako ocewujete rad

Ministarstva odbrane

s javno{}u i mediji-

ma?

U proteklih vi{e od

dve godine i u komunika-

ciji sa javno{}u napra-

vili smo velike iskora-

ke. Nisam siguran da je

od samog po~etka posto-

jalo razumevawe za „ot-

varawe“ sistema odbrane

za to {to radimo. Svaka-

ko da su rezultati danas

takvi da mo`emo da se

ponosimo redizajnira-

nim i modernim sajtom,

velikim brojem poseta,

{to se list „Odbrana“

~ita i van sistema, {to

imamo jako dobru i `ivu

komunikaciju sa gra|an-

stvom i {to postoji bo-

qe razumevawe za refor-

me koje sprovodimo. Si-

gurno da je i na{ odnos

sa medijima i otvorenost

Ministarstva doprinelo

vra}awu poverewa u voj-

ni~ku profesiju i celo-

kupan sistem odbrane,

{to je bio jedan od najve-

}ih problema. Rekordan

odziv regruta, posled-

wih meseci pove}ano in-

teresovawe za slu`ewe

vojnog roka u uniformi u

odnosu na civilno slu-

`ewe, vi{estruko ve}i

broj kandidata za upis u

vojnu gimnaziju i akade-

miju potvr|uju da smo us-

peli da vratimo ugled

vojsci, {to je veoma bit-

no za ceo sistem odbrane.

Kakvo je Va{e mi{qe-

we o otvarawu bezbed-

nosnih slu`bi prema

javnosti? Koje su do-

bre, a koje lo{e stra-

ne?

Javnost u radu je uvek

dobrodo{la, a u posled-

we vreme je zaista puno

u~iweno kako bi se rad

svih bezbednosnih stru-

ktura pribli`io gra|a-

nima. Rezultat je o~ig-

ledan, porast popular-

nosti policije i vojske

je svakako i zbog otvore-

nosti u radu!

S. V. i M. T. S.

INTERVJU 3

Foto Tanjug

KABINET MINISTRA4

29.septembra, povodom tragi~-

ne smrti francuskog navija-

~a Brisa Tatona, koga su 17.

septembra pretukli huliga-

ni u centru Beograda, prvi

potpredsednik vlade, zame-

nik predsednika vlade i mi-

nistar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} uputio je tele-

gram sau~e{}a wegovoj poro-

dici, u kojem se ka`e:

„U ime Ministarstva

unutra{wih poslova i u svo-

je ime upu}ujem vam izraze

najdubqeg sau~e{}a povodom

smrti va{eg sina. Do pos-

ledweg trenutka smo se nada-

li da }e Bris i wegova mla-

dost pobediti. Utoliko je

potresnija vest o wegovoj

smrti koju su gra|ani Srbije

primili sa velikim `aqe-

wem.

Nemo}ni da ispravimo su-

rovi ~in, koji vam je naneo

neizmernu bol, a svima nama

ostavio veliku prazninu, os-

taje nam da poku{amo da za-

jedno budemo ja~i.

Iako znam da nema utehe

uveravam vas da je Ministar-

stvo unutra{wih poslova u

najkra}em roku pred pravo-

sudne organe izvelo sve po-

~inioce ovog stra{nog dela.

Brisova smrt je nenadok-

nadiv gubitak kako za vas, ta-

ko i za celu Srbiju.

* * *

02.oktobra, ministar Ivica

Da~i} prisustvovao je pro-

slavi Dana Kriminalisti~-

ko-policijske akademije, od-

r`anoj u Domu Narodne skup-

{tine Republike Srbije.

Obra}aju}i se diplomcima

Akademije i prisutnim gos-

tima, ministar je pozvao na

nacionalni konsenzus u bor-

bi protiv kriminala i koru-

pcije, spre~avawu nasiqa i

svih vidova kriminala. Od

policijskih slu`benika za-

tra`io je da profesionalno,

efikasno i korektno obav-

qaju svoj posao, uz puno po{-

tovawe zakona i qudskih

sloboda i prava, a od dr`ave

i dru{tva jasnu podr{ku po-

liciji u ispuwavawu tih ci-

qeva.

* * *

03.oktobra, prvi

potpredsednik

Vlade - zamenik

p r e d s e d n i k a

Vlade i minis-

tar unutra-

{wih poslova

Ivica Da~i}

primio je ministra spoqnih

poslova Slova~ke, Mirosla-

va Laj~aka.

* * *

08.oktobara, ministar Ivica

Da~i} sastao se sa novopos-

tavqenim ambasadorom Ev-

ropske komisije Vinsent De-

`erom. Tom prilikom, razgo-

varali su o viznoj liberali-

zaciji i posledwoj eksper-

tskoj misiji Evropske komi-

sije.

* * *

10.oktobra, ministar Da~i} po-

setio je Policijsku stanicu

Vrbas i upoznao se sa uslovi-

ma rada policije u ovoj poli-

cijskoj stanici.

* * *

16.oktobra, ministar

Da~i} ~estitao je

pripadnicima BIA,

Dan Bezbednosno

informativne agen-

cije . Po`elev{i

im dobro zdravqe i

uspeh u daqem radu,

ministar je istakao

da je saradwa Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova i Bezbednosno infor-

mativne agencije na visokom

nivou i da se nada da }e u bu-

du}nosti biti jo{ boqa, jer

samo zajedno, ujediweni, kao

bitan ~inilac mira i sta-

bilnosti u zemqi i regionu,

mogu da se bore protiv orga-

nizovanog kriminala, tero-

rizma i svih vidova ugro`a-

vawa bezbednosti na{e zem-

qe i gra|ana.

* * *

19.oktobra, ministar Ivica

Da~i} sastao se sa minis-

trom za vanredne situacije i

predsednikom ruskog dela

Me|uvladinog srpsko-ruskog

Komiteta za trgovinu, eko-

nomsku i nau~no-tehni~ku

saradwu, Sergejem [ojguom.

Ministar [ojgu rekao je da

je za odnose Srbije i Ruske

Federacije izuzetno zna~aj-

no to {to su svi glavni pro-

jekti, ugovoreni na posled-

woj sednici Rusko - srpskog

komiteta u Moskvi, finali-

zovani i to: prodaja Naftne

industrije Srbije, realiza-

cija svih neophodnih for-

malno pravnih radwi za for-

mirawe zajedni~kih predu-

ze}a Ju`ni tok i Banatski

Dvor, kao i radovi na pro{i-

rewu kapaciteta i moderni-

zacije skladi{ta gasa u Ba-

natskom Dvoru. [ojgu je nag-

lasio da je ostvaren zna~ajan

napredak u odnosima izme|u

Srbije i Ruske Federacije

od kada su on i ministar Da-

~i} na ~elu komiteta.

* * *

21.oktobra, ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

sastao se sa novoimenovanim

{efom misije OEBS u Sr-

biji, ambasadorom Dimitri-

osom Kipreosom.

* * *

23.oktobra, ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

obi{ao je PU Novi Pazar,

PS Tutin i PS za granicu,

upoznav{i se sa uslovima ra-

da policijskih slu`benika.

Pripadnici specijalnih

jedinica Ministarstva

unutra{wih poslova i Voj-

ske Republike Srbije, izve-

li su 7. oktobra, na poligonu

„Pe{ter, zdru`enu takti~-

ku ve`bu „Odlu~an odgovor

2009. Oko 1.200 pripadnika

policije i vojske demonstri-

ralo je visok nivo profesio-

nalnosti, obu~enosti i bor-

bene sposobnosti.

U okviru ve`be izvedena

su bojeva ga|awa, demonstri-

rana dejstva lova~ko-bombar-

derske avijacije, helikopter-

skih jedinica, oklopnih i pe-

{adijskih sastava, artiqe-

rije i specijalnih snaga po-

licije - Specijalne antite-

roristi~ke jedinice i @an-

darmerije i vojske Srbije.

Ve`bi je prisustvovao pr-

vi potpredsednik Vlade - za-

menik predsednika Vlade i

ministar unutra{wih pos-

lova Ivica Da~i}, koji je re-

kao da ve`ba pokazuje da u

Srbiji postoji jedinstven

sistem bezbednosti. Minis-

tar Da~i} istakao je da su

Vojska i policija sposobne

da ispune svoje ustavne oba-

veze i nadle`nosti.

Zdru`enoj takti~koj ve`-

bi prisustvovali su predsed-

nik Republike Srbije Boris

Tadi}, ministar odbrane

Dragan [utanovac, ministar

rada i socijalne politike

Rasim Qaji}, ministar bez

portfeqa Sulejman Ugqa-

nin, na~elnik General{taba

Vojske Srbije general-pot-

pukovnik Miloje Mileti},

na~elnik [taba Vojske Crne

Gore general-major Dragan

Milosavqevi}, na~elnik

Zdru`enog general{taba

Oru`anih snaga (OS) BiH

general-pukovnik Miladin

Miloj~i}, izaslanik na~el-

nika G[ OS Turske brigad-

ni general [enol Alpar-

slan, ambasadori, pre-

dstavnici vojnodiplomat-

skog kora, ~lanovi Odbora za

odbranu i bezbednost Skup-

{tine Republike Srbije.

V. ].

„Odlu~an odgovor 2009“

Foto Tanjug

UCentru za recikla`u

Beograd, u @elezniku,

3. oktobra, uni{teno je

17.000 komada malokalibar-

skog oru`ja (pi{toqa, re-

volvera, karabina, lova~kih

pu{aka, vazdu{nog oru`ja).

Akcija je deo zajedni~kog

projekta Ministarstva

unutra{wih poslova Repub-

like Srbije i Centra za

kontrolu malokalibarskog

naoru`awa u jugoisto~noj

Evropi (SEESAC), ~iju je

realizaciju omogu}ila Kra-

qevina Norve{ka.

Prvi potpredsednik Vla-

de - zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i},

prisustvovao je doga|aju.

Tom prilikom, izjavio je da

prekomere koli~ine lakog

oru`ja izazivaju nestabil-

nost, podsti~u nasiqe i

predstavqaju rizik da do|u

u pogre{ne ruke.

- Najve}i deo tog

oru`ja je nelegalan

i zaplewen je u ak-

cijama policije, a

jedan deo je rashodo-

van u MUP, rekao je

ministar D~i}.

Po wegovim re~i-

ma, najve}i broj kri-

vi~nih dela izvr{i

se oru`jem u ilegal-

nom posedu, zbog ~e-

ga je obaveza MUP da

{to mawe oru`ja bude na

ulicama Srbije. Tako|e, is-

takao je da je od 2005. godine,

zapleweno i u vi{e navrata

uni{teno preko 30.000 ko-

mada oru`ja svih vrsta.

Ministar Ivica Da~i}

naglasio je da ovom akcijom

uni{tavawa oru`ja, Repub-

lika Srbija pokazuje odlu~-

nost u suprotstavqawu kri-

minalu i terorizmu, kao i

nameru da po{tuje me|una-

rodno pravo.

Zahvaliv{i se

Centru za kon-

trolu lakog i

m a l o k a l i b a r -

skog naoru`awa

jugoisto~ne Ev-

rope i Programu

za razvoj Ujediwenih naci-

ja na pomo}i u organizova-

wu akcije, ministar Da~i}

rekao je da u budu}nosti

o~ekuje jo{ ovakvih proje-

kata.

Uni{tavawu oru`ja u

@elezniku prisustvovali

su predstavnici Ujediwe-

nih nacija u Srbiji, poli-

cijski oficiri za vezu i

vojni ata{ei ambasada u Be-

ogradu.

V. ].

KABINET MINISTRA 5

Komisija Ujediwenih

nacija koja objediwuje

rad svih agencija koje se ti-

~u oru`ja, CASA (Coordina-

ting Action on Small Arms)

nedavno je izabrala Dejana

Raketi}a, koordinatora re-

formskih projekata u Bi-

rou za strate{ko planira-

we MUP Srbije, za ~lana

me|unarodne ekspertske

grupe za izradu Standarda

kontrole lakog oru`ja

(ISACS).

Poziv za nominaciju iz

Ujediwenih nacija bio je

poslat svim dr`avama ~la-

nicama. Tra`ili su stru-

~wake za lako oru`je, za-

poslene u dr`avnim orga-

nima ili u nevladinim or-

ganizacijama koje sara|uju

sa wima. Ministarstvo

unutra{wih poslova Re-

publike Srbije nominova-

lo je Dejana Raketi}a, koji

ima desetogodi{we iskus-

tvo u oblasti kontrole la-

kog oru`ja. Tako|e, pro{ao

je vi{e me|unarodnih obu-

ka u ovoj oblasti, u saradwi

sa Ujediwenim nacijama or-

ganizovao je projekte kon-

trole lakog oru`ja, a u~es-

tvuje i u izradi Strategije

za kontrolu lakog oru`ja za

Republiku Srbiju. Na osno-

vu bogatog iskustva i us-

pe{ne prethodne saradwe,

CASA je odlu~ila da Rake-

ti} postane jedan od 27 ~la-

nova radne grupe, koju ~ine

najugledniji stru~waci za

lako naoru`awe iz celog

sveta.

- Velika mi je ~ast {to

sam se na{ao u ovoj radnoj

grupi, jer su u pitawu vr-

hunski stru~waci, koji ~i-

ne sam svetski vrh. Tu su

diplomate, policajci,

stru~waci za oru`je, vojni-

ci... To {to sam i ja u ovak-

vom dru{tvu jeste veliki

uspeh, ali nije samo moj.

Zahvalnost dugujem Minis-

tarstvu unutra{wih poslo-

va i mojim stare{inama,

koje su mi pru`ale podr-

{ku i omogu}ile da se usav-

r{avam i unapre|ujem u

ovoj oblasti, kao i bratu

Branislavu, od koga sam na-

u~io sve {to znam o oru`ju,

ka`e Raketi}.

Projekat ISACS pokrenu-

le su Ujediwene nacije sa

ciqem da se oforme me|u-

narodno priznati standar-

di koji }e va`iti za sve

~lanice Ujediwenih nacija

i koji pokrivaju kompletnu

oblast kontrole lakog

oru`ja - proizvodwu, pro-

met, posedovawe, suzbijawe

ilegalne trgovine... - Moj

posao je da pregledam ra-

zli~ite verzije tekstova i

da na wih dajem svoje ko-

mentare. Na osnovu toga,

tekstovi se prilago|avaju i

tako nastaje kona~na verzi-

ja Standarda. Posao se obav-

qa putem elektronske po{-

te, ka`e Raketi} koji je u

julu ove godine bio u Bri-

selu na sastanku koji je or-

ganizovala Evropska komi-

sija, pred ~ijim je pre-

dstavnicima dr`ao preda-

vawa o ilegalnoj trgovini

oru`jem na zapadnom Bal-

kanu. Krajem septembra, u

Be~u je bio ~lan na{e dele-

gacije na konferenciji

OEBS o primeni Dokumen-

ta o lakom naoru`awu.

- Sam naziv „Lako oru`je

ne sme nikoga da zavara, jer

su problemi koje ono stvara

sve osim laki. Problem la-

kog oru`ja veliki je i ozbi-

qan, posebno na Balkanu,

gde je mnogo oru`ja ostalo

iz ratova koji su vo|eni

prethodne decenije. O ~i-

wenici da je u pitawu glo-

balna pretwa dana{wice,

najboqe svedo~e re~i gene-

ralnog sekretara Ujediwe-

nih nacija prilikom podno-

{ewa milenijumskog iz-

ve{taja 2001. godine - da je

lako i malokalibarsko

oru`je, kada se sagledaju

posledice i broj `rtava -

pravo oru`je za masovno

uni{tewe, isti~e Raketi}

i dodaje da od Drugog svet-

skog rata do danas od atom-

ske bombe nije poginuo ni-

ko, a od „kala{wikova“ -

desetine miliona qudi. Ra-

~una se da od lakog oru`ja

dnevno strada hiqadu qudi.

S obzirom da u ovom tre-

nutku svetom cirkuli{e

vi{e stotina miliona ko-

mada ovog oru`ja, nije te{-

ko zamisliti kakav katas-

trofalni rezultat mo`e da

izazove nekontrolisawe

ovog oru`ja u svetu. Razme-

re ovog problema toliko su

velike, da je neophodnost

da se problem re{ava na

svetskom nivou vi{e nego

o~igledna.

Standardi bi trebalo da

budu zvani~no pred-

stavqeni u Wujorku 2010.

godine, na konferenciji

Ujediwenih nacija.

S. K.

Potrebno re{ewe na globalnom nivou

Mawe oru`ja na ulicama Srbije

Centar za kontrolu malokalibarskog nao-

ru`awa u Jugoisto~noj Evropi (SEESAC) je

zajedni~ki program Programa Ujediwenih

nacija za razvoj (UNDP) i Regionalnog saveta

za saradwu.

Misija SEESAC je da dodatno podr`i sve

me|unarodne i doma}e u~esnike ja~awem na-

cionalne i regionalne sposobnosti da kon-

troli{e i smawi {irewe i zloupotrebu ma-

lokalibarskog naoru`awa, i na taj na~in do-

prinese pove}anoj stabilnosti, bezbednosti

i razvoju u jugoisto~noj i isto~noj Evropi.

Dejan Raketi}

Foto Tanjug

KABINET MINISTRA6

S a j t s v e p o s e } e n i j i

Ministarstvo unutra{wih poslova postavilo je pre dva meseca svoj

novi, redizajniran sajt. Pose}enost sajta se i daqe redovno prati,

pa je Uprava za informacione tehnologije - Odsek za Internet

uradila analizu pose}enosti sajta u periodu od 10. septembra do 14. okto-

bra 2009. godine. U navedenom periodu bilo je ukupno 158.370 posetilaca,

prose~no po danu 4.524. U istom periodu pro{le godine, dok je u produkci-

ji bio stari sajt, prose~an broj poseta po danu bio je 2.304.

Na osnovu ura|ene analize, najvi{e poseta sajtu bilo je iz Srbije, zatim

SAD i drugih zemaqa. Od ukupno 158.370 posetilaca, iz Srbije je bilo

82.371, a iz SAD 40.859 posetilaca.

Prema preuzimawu materijala sa sajta MUP, najvi{e je preuziman materi-

jal iz linka „Tabele poziva na broj za uplate taksi (oko 1.600). „Policija da-

nas nalazi se na drugom mestu i ima preko 1.200 posetilaca. Me|u ostalim po-

se}enim, uglavnom su linkovi koji se odnose na zakone.

Linkovi koji su najvi{e preuzimani

Najpopularnije strane

I na novom sajtu Ministarstva i daqe je najpose}eniji link „Dokumenta sa

skoro 72.000 posetilaca, {to na dnevnom nivou iznosi i do 2.800 poseta.

Najaktivnije zemqe

Dnevni pristup stranama

Aktivnosti po danima

Aktivnosti po satima

Aktivnosti po mesecima

Prema ura|enim statistikama, sajt se vi{e pose}uje radnim danima nego vi-

kendom, a posete su uglavnom u popodnevnim i ve~erwim satima. M. T. S.

KABINET MINISTRA 7

Poboq{awe saradwe sa medijima

na lokalnom nivou

Da~i}, kao i zamenik ambasa-

dora Misije OEBS Tomas

Mur, koji su govorili na te-

mu „Boqa percepcija rada

policije u javnosti.

Ministar Da~i} je por-

tparolima policijskih up-

rava preneo svoja iskustva u

saradwi s medijima, kao i

va`nosti otvarawa policije

prema javnosti i upoznavawa

gra|ana sa aktivnostima i

problemima u radu policije

i Ministarstva. On je podr-

`ao wihove sugestije za

unapre|ewe rada sa medijima

u lokalnoj zajednici i obe-

}ao punu podr{ku i poboq-

{awe uslova rada. Tako|e,

ponovio je da MUP Srbije

mora da bude otvoren prema

javnosti, a da pri tom ne ug-

ro`ava posao koji obavqa i

borbu protiv kriminala, kao

i da ne iznosi u javnost ono

{to bi predstavqalo odava-

we poverqivih informacija

za predmete i procese koji

su u toku. Prema wegovim re-

~ima, pored toga {to bi tre-

balo da se osposobe za obav-

qawe svoje du`nosti, neop-

hodno je da se policijski

slu`benici osposobe i za

javni nastup. U saradwi sa

Ministarstvom pravde i

drugim dr`avnim organima,

MUP }e utvrditi metodolo-

giju i na~in postupawa u

ovim slu~ajevima imaju}i u

vidu to da je do{lo i do pro-

mene odre|enih zakonskih

re{ewa, ali i da postoje po-

jedine zakonske odredbe koje

se ti~u saop{tavawa infor-

macija koje predstavqaju po-

datke o li~nosti, ukazao je

Da~i}.

Ministar je naveo da je

javnosti neophodna blagov-

remena, potpuna i ta~na in-

formacija, ali i da se u me-

dijima ~esto mo`e na}i mno-

go vi{e nego {to je navedeno

u policijskim saop{tewi-

ma, {to je sa jedne strane do-

bro, ali sa druge i lo{e, za-

to {to se objavquje mnogo

neproverenih informacija.

Zamenik ambasadora

OEBS, Tomas Mur, pohvalio

je rad Ministarstva na poqu

saradwe s medijima i nagla-

sio va`nost ovog aspekta ra-

da policijskih slu`benika.

On je ocenio da bi policija

u Srbiji trebalo da privu~e

pa`wu medija, kako bi pro-

movisala svoj rad i poboq-

{ala sliku policije u dru-

{tvu. Mur je dodao i da se

ovom obukom pru`a podr{ka

profesionalnom radu poli-

cije, a u~esnicima omogu}a-

va da steknu znawa i ve{ti-

ne potrebne za uspe{nu ko-

munikaciju s medijima. Tako-

|e, zamenik ambasadora

OEBS izrazio je nadu da je

pomenuti seminar samo prvi

u nizu koje }e MUP i OEBS

organizovati u narednom pe-

riodu.

M. T. S.

Uorganizaciji OEBS

i MUP Republike

Srbije, od 7. do 9. ok-

tobra, u Palati „Srbija“, od-

r`an je seminar za 28 por-

tparola svih policijskih

uprava u Srbiji. Ciq semi-

nara je poboq{awe saradwe

sa medijima na lokalnom ni-

vou, a predava~i su bili pre-

dstavnici Ministarstva

unutra{wih poslova, OEBS,

Bezbednosno informativne

agencije, nevladinih organi-

zacija, novinskih agencija,

{tampanih i elektronskih

medija.

Portparoli policijskih

uprava na seminaru su, osim

predavawa, imali priliku da

se upoznaju sa slu~ajevima iz

prakse, re{avaju slo`ene za-

datke i u~estvuju u radioni-

cama.

U~esnicima seminara pre-

dstavqen je iz razli~itih

uglova, rad i saradwa poli-

cije s medijima, novinskim

agencijama i nevladinim or-

ganizacijama.

Prvog dana seminara Suza-

na Vasiqevi}, {ef Biroa za

saradwu s medijima MUP, go-

vorila je o zna~aju saradwe

lokalne policije i medija,

ulozi portparola i osnov-

nim smernicama za pripremu

nastupa u medijima, a Jovan

Stoji}, {ef kabineta dire-

ktora BIA, govorio je o do-

brim i lo{im stranama ot-

varawa bezbednosnih slu`bi

prema javnosti. U~esnici se-

minara diskutovali su na te-

mu „Kako unaprediti sistem

komunikacije izme|u gra|a-

na, medija i policije i u~es-

tvovali u radionici koju je

vodio Jak{a [}eki}, produ-

cent Rojters TV. Snimqeni

su nastupi svih portparola

pred kamerama koji su kasni-

je analizirani. Na taj na~in

u~esnici su mogli da vide

pozitivne i negativne pri-

mere nastupa pred kamerama

i da uvide zna~aj pre-

dstavqawa u medijima.

Drugog dana seminara So-

wa Stojanovi} iz Centra za

civilno-vojne odnose upoz-

nala je u~esnike sa ulogom

portparola u saradwi poli-

cije i nevladinih organiza-

cija, a Ivan Cveji}, urednik

Agencije BETA, o tome {ta

mediji o~ekuju, a {ta dobija-

ju od policijskih portparo-

la. Dragan Bujo{evi}, glav-

ni i odgovorni urednik lis-

ta „Politika, predstavio je

iskustva u saradwi medija i

policije, a Jasmina Stanoje-

vi} iz sekretarijata MUP sa

kolegama iz policijskih up-

rava tuma~ila je izmene i

dopune Zakona o krivi~nom

postupku i Krivi~nog zako-

nika.

Posledweg dana seminara

predstavnik OEBS, Dragana

Solomon, govorila je o me-

dijskoj sceni u Srbiji, iz-

ve{tavawu o kriminalu i

radu policije u kontekstu

izmena Zakona o javnom in-

formisawu. Lambe \oreli-

jevski, {ef Odseka za pre-

venciju narkomanije Poli-

cijske uprave za grad Beog-

rad, ukazao je na zna~aj sara-

dwe s medijima za prevenci-

ju kriminala.

U~esnicima seminara ob-

ratili su se i prvi potpre-

dsednik Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar

unutra{wih poslova Ivica

KABINET MINISTRA8

Biro za me|unarodnu saradwu i evropske integracije

Me|unarodna saradwa - uslov bezbednosti i napretka

Dra`en Maravi}, dip-

lomirani pravnik, zavr-

{io je i Diplomatsku

akademiju Ministarstva

unutra{wih poslova Sr-

bije i Crne Gore i polo-

`io Diplomatsko-konzu-

larni ispit. Specijali-

zirao je globalnu i naci-

onalnu bezbednost na

Odseku za me|unarodne

odnose Fakulteta poli-

ti~kih nauka u Beogradu.

Dobitnik je stipendije

„Chevening Fellowship

Vlade Velike Britanije,

gde je, na policijskom ko-

lexu „CENTREX u Bra-

mshilu, zavr{io program

obuke „Suprotstavqawe

me|unarodnom organizo-

vanom kriminalu.

Radio je u Okru`nom

sudu u Subotici, Izvr-

{nom ve}u AP Vojvodine

- Pokrajinskom sekreta-

rijatu za sport i omladi-

nu kao stru~ni saradnik

za me|unarodnu saradwu,

Ministarstvu za ekonom-

ske odnose sa inostra-

nstvom kao stru~ni sara-

dnik u Sektoru za multi-

lateralnu i regionalnu

trgovinsku saradwu. U

ministarstvu unutra-

{wih poslova Republi-

ke Srbije radi od aprila

2005. godine.

Osavremewivawe Mi-

nistarstva unutra-

{wih poslova kada

su u pitawu kadrovi, teh-

ni~ki i drugi resursi, kao i

uspe{na borba protiv kri-

minala sa me|unarodnom di-

menzijom, podrazumeva stal-

ne kontakte i intenzivnu

me|unarodnu saradwu. Ne-

ophodno je da se sistemat-

ski, temeqno i organizova-

no uspostave bilateralni i

multilateralni kontakti

sa me|unarodnim organiza-

cijama, fondacijama i aso-

cijacijama, kao i sa polici-

jama evropskih dr`ava. Bi-

ro za me|unarodnu saradwu

i evropske integracije jed-

na je od organizacionih je-

dinica u Kabinetu minis-

tra unutra{wih poslova,

~iji je osnovni ciq organi-

zovawe i sprovo|ewe me|u-

narodne saradwe Ministar-

stva unutra{wih poslova i

obezbe|ivawe uslova za nes-

metano odvijawe me|unaro-

dne saradwe na operativnom

nivou.

- Mi smo jedna od organi-

zacionih jedinica ~iji

obim posla se neprestano

uve}ava pribli`avawem

Evropskoj uniji i {irewem

mre`e me|unarodnih konta-

kata na{e policije. Sve me-

|unarodne aktivnosti pri-

padnika MUP Republike

Srbije odvijaju se preko Bi-

roa za me|unarodnu saradwu

i evropske integracije, a

mi se trudimo i uspevamo da

odgovorimo svim zahtevima

koji se pred nas postave -

ka`e Dra`en Maravi}, {ef

Biroa.

U Birou radi dvadeset vi-

sokoobrazovanih slu`beni-

ka - diplomirani politiko-

lozi za me|unarodne odnose,

pravnici i ekonomisti, ko-

ji govore bar jedan strani

jezik. Neki od wih su na

poslediplomskim studijama

iz oblasti me|unarodne sa-

radwe i evropskih integra-

cija, ili su zavr{ili Dip-

lomatsku akademiju Minis-

tarstva inostranih poslova.

- Ve}ina zaposlenih u Bi-

rou za me|unarodnu saradwu

i evropske integracije ne-

ma prethodno policijsko

iskustvo. Klasi~ni smo ~i-

novnici i obavqamo poslo-

ve koji nisu operativnog ka-

raktera, isti~e Dra`en Ma-

ravi}.

Poslovi koji se obavqaju

u Birou za me|unarodnu sa-

radwu i evropske integra-

cije organizovan je u vi{e

celina. Bilateralna sara-

dwa odvija se na nekoliko

nivoa - sa zemqama zapadnog

Balkana, jugoisto~ne Evro-

pe, dr`avama ~lanicama Ev-

ropske unije, kao i sa osta-

lim zemqama sveta. Biro za

me|unarodnu saradwu i ev-

ropske integracije konti-

nuirano radi na pro{irewu

liste zemaqa sa kojima ima-

mo razvijene me|unarodne

odnose.

Tako|e, multilateralna

saradwa Biroa za me|unaro-

dnu saradwu i evropske in-

tegracije odvije se kroz ra-

zli~ite delatnosti. Naj-

~e{}i vid multilateralne

saradwe je u~e{}e pre-

dstavnika MUP Republike

Srbije u me|unarodnim sku-

povima, koje omogu}ava pro-

mociju spoqnopoliti~kih

interesa Vlade Srbije i

Ministarstva unutra{wih

poslova. Drugi oblici mul-

tilateralne saradwe odvi-

jaju se pod okriqem me|una-

rodnih organizacija - pri-

sustvo predstavnika MUP

Republike Srbije na godi{-

wim zasedawima, kao i wi-

hovo u~e{}e u radu komisi-

ja, skup{tina, upravnih i

nadzornih tela organizaci-

ja. Ministarstvo unutra-

{wih poslova tako|e sara-

|uje sa brojnim me|unaro-

dnim organizacijama - Orga-

nizacijom za evropsku bez-

bednost i saradwu, Savetom

Evrope, Me|unarodnom or-

ganizacijom za migracije i

razli~itim agencijama Or-

ganizacije Ujediwenih na-

cija, kao i sa me|unarodnim

policijskim asocijacijama

(SEPCA, IPA...), kao i nizom

drugih me|unarodnih vladi-

nih i nevladinih organiza-

cija.

- Sve organizacione jedi-

nice Ministarstva unutra-

{wih poslova, bez izuzet-

ka, u~estvuju u reformskim

procesima, koji se odvijaju

prema me|unarodnim stan-

dardima i prema me|unaro-

dnim obavezama. Biro sara-

|uje sa svima, jer svi su uk-

qu~eni u razli~ite oblike

me|unarodne saradwe.

Jedan od najva`nijih pos-

lova Biroa je koordinacija

u procesu ispuwavawa uslo-

va za stavqawe Republike

Srbije na pozitivnu [en-

gen listu. - Tome smo posve-

tili ogroman deo vremena i

energije u protekle dve go-

dine. Ja se nalazim na ~elu

radne grupe Vlade Republi-

ke Srbije koja je zadu`ena

za obavqawe ovih poslova.

Ministarstvo unutra{wih

poslova preko nas organizu-

je redovne kontakte sa Kan-

celarijom i priprema peri-

odi~ne izve{taje o ispuwa-

vawu definisanih priori-

teta. Biro za me|unarodnu

saradwu i evropske integra-

cije priprema posete zva-

ni~nika Evropske unije sa

predstavnicima Ministar-

stva unutra{wih poslova.

Harmonizacija pravnih pro-

pisa nacionalnog zakono-

davstva sa pravom Evropske

unije i uvo|ewe evropskih

standarda u propise koji se

odnose na rad organa unutra-

{wih poslova je oblast koja

zahteva aktivno pra}ewe

Biroa, u saradwi sa Sekre-

tarijatom Ministarstva.

Biro, tako|e, radi na pri-

premi me|unarodnih spora-

zuma i koordinira u~e{}e

svih relevantnih organiza-

cionih jedinica Ministar-

stva u pregovara~kom proce-

su. - Sporazumi su raznovr-

sni i uglavnom se odnose na

saradwu u borbi protiv or-

ganizovanog kriminala, te-

rorizma, trgovine qudima,

trgovine drogama, u oblasti

za{tite svedoka, readmisi-

ji i donacijama koje Minis-

tarstvo unutra{wih poslo-

va prima po osnovu realiza-

cije finansijskih programa

Evropske unije i drugih do-

natora, kao i na osnovu bi-

lateralnih ugovora.

U~e{}em pripadnika

Ministarstva unutra{wih

poslova u operacijama Uje-

diwenih nacija sti~e se po-

liti~ki presti`, oja~ava

me|unarodna pozicija i {a-

qe se signal o politi~koj

zrelosti zemqe i stabil-

nosti wenih institucija.

To je i prilika za razmenu

iskustava sa policajcima iz

celog sveta, sticawe i pre-

no{ewe novih znawa i pri-

lago|avawa rada svetskim

standardima, ~ime se ujedno

i olak{ava integrisawe u

me|unarodnu policijsku sa-

radwu. Biro za me|unarodnu

saradwu i evropske integra-

cije organizuje i koordini-

ra u~e{}e pripadnika

MUP u mirovnim operaci-

jama Ujediwenih nacija.

U prethodnom periodu,

Biro za me|unarodnu sara-

dwu i evropske integracije

radio je na stvarawu uslova

za akreditovawe srpskih

oficira za vezu u neka od

diplomatsko-konzularnih

predstavni{tava na{e zem-

qe, u ciqu {to efikasnije

razmene iskustava, me|usob-

ne saradwe i komunikacije,

zajedni~ke borbe protiv

svih vidova me|unarodnog

kriminala i {to efikasni-

jeg doprinosa stabilnosti i

bezbednosti.

- U~estvujemo u odabiru i

obuci kandidata. Prilikom

odabira dr`ava u koje }emo

slati policijske oficire

za vezu, vodi}emo ra~una o

tokovima me|unarodnog

kriminala kroz jugoisto~nu

Evropu, kao i sveukupni

zna~aj saradwe sa odre|enom

dr`avom. Saradwa Minis-

tarstva unutra{wih poslo-

va sa oficirima za vezu ko-

ji su akreditovani iz 24 dr-

`ave izuzetno je dobra i da-

la je odgovaraju}e rezulta-

te. Akreditovawe pripad-

nika MUP je korak daqe u

unapre|ewu me|unarodne

saradwe i zna~ajan doprinos

poboq{awu bezbednosti u

regionu, naglasio je Dra`en

Maravi}.

S. K.

Uokviru trodnevne pose-

te Kipru, od 14. do 17.

oktobra, Prvi potpredsed-

nik Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar

unutra{wih poslova Ivica

Da~i}, sastao se 15. oktobra,

sa kiparskim ministrom

pravosu|a i javnog reda Lu-

kasom Lukom. Tom prilikom,

ministar Da~i} izrazio je

zahvalnost Kipru na podr-

{ci koju daje Srbiji na we-

nom putu ka Evropskoj uniji,

isti~u}i da }e ta zemqa po-

dr`ati predlog o viznoj li-

beralizaciji za gra|ane Sr-

bije, koji treba da stupi na

snagu od 1. januara 2010. go-

dine. Pored toga, Srbija je

zahvalna Kipru i na princi-

pijelnom stavu da ne prizna-

je jednostrano progla{enu

nezavisnost Kosova. Kipar

mo`e ra~unati na jaku podr-

{ku Srbije kad je re~ o o~u-

vawu wegovog teritorijal-

nog integriteta.

Zamenik premijera Da~i}

dodao je da je Srbija zainte-

resovana i za razvoj bilate-

ralnih odnosa sa Kiprom u

oblasti unutra{wih poslo-

va, kako bi sara|ivali u bor-

bi protiv finansijskog kri-

minala, prawa novca, trgo-

vine drogom i qudima, kao i

u borbi protiv terorizma.

Ministar Luka istakao je

da Kipar podr`ava Srbiju u

nastojawima da postane ~lan

Evropske unije, kao i o~uva-

wu wenog teritorijalnog

integriteta, „kao {to je Sr-

bija izrazila svoju podr{ku

nastojawima Kipra da pro-

na|e re{ewe svog proble-

ma“.

Ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} sastao

se 16. oktobra sa ministrom

unutra{wih poslova Kipra

Neoklisom Silikiotisom.

U prijateqskom razgovo-

ru, Da~i} je istakao tradi-

cionalno prijateqstvo iz-

me|u srpskog i kiparskog

naroda, i zainteresovanost

srpske strane za razmenu is-

kustava u oblasti ilegalnih

migracija. Tako|e, zahvalio

se na podr{ci koju Kipar

pru`a za re{ewe problema

statusa Kosova.

Ministar Silikiotis

naglasio je da je Kipar zain-

teresovan da pro{iri sara-

dwu sa Srbijom i da pomogne

Srbiji na putu ka Evropskoj

uniji, preno{ewem iskusta-

va naro~ito u spre~avawu

ilegalnih migracija. On je

rekao da se unutar Evropske

unije ula`u napori za

stvarawe zajedni~ke politi-

ke o migracijama i azilu, i

da po tom pitawu Kipar unu-

tar EU igra va`nu ulogu. �

ME\UNARODNA SARADWA 9

Na li~ni poziv ministra

unutra{wih poslova Ru-

ske Federacije Ra{ida Nur-

gaqieva, prva stru~na dela-

gacija Ministarstva unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije bila je krajem septembra

u petodnevnoj poseti ruskom

Ministarstvu unutra{wih

poslova. Povodom proslave

petnaestogodi{wice poli-

grafskih ispitivawa u ru-

skoj policiji, u poseti ta-

mo{wim kolegama bili su

zamenik na~elnika Nacio-

nalnog kriminalisti~ko-

tehni~kog centra MUP Sr-

bije Dragan Mijovi} i poli-

grafski ispitiva~ i krimi-

nalisti~ki psiholog Dejan

Koji}.

- To je bio samo formalan

povod za na{u posetu Moskvi

i Kazanu, gde je, u prisustvu

vrhunskih svetskih stru~wa-

ka u ovoj oblasti, proslava

odr`ana, ka`e Mijovi}, koji

je osniva~ Grupe za krimina-

listi~ku psihologiju i po-

ligrafska ispitivawa u Up-

ravi kriminalisti~ke poli-

cije MUP Srbije. - Su{tin-

ski razlog poziva, kao i na{e

posete ruskom Ministarstvu

unutra{wih poslova bila je

`eqa za saradwom i razme-

nom iskustava. Doma}ini su

nam bili pukovnik Boris

Nikolajevi~, na~elnik Up-

rave za primenu specijalnih

metoda i Svetlana Zaharova,

{ef laboratotije za poli-

grafska ispitivawa (u Ru-

skoj Federaciji radi tri sto-

tine poligrafskih ispiti-

va~a, {to je, kada se ima u vi-

du broj stanovnika ove dr`a-

ve, srazmera sli~na na{oj).

Sa nama su bili i pukovnik

Aleksandar Varlamov, svet-

ski poznati stru~wak koji je

1959. godine konstruisao pr-

vi ruski poligraf i ekspe-

rimentalno prvi u toj zemqi

vr{io ispitivawa te vrste,

kao i doktor prava i psiho-

logije dr Jurij Ivanovi~ Ho-

lodni. Ruske kolege na-

javile su slede}i korak

u razvoju daqe saradwe -

stru~nu posetu Minis-

tarstvu unutra{wih

poslova Republike Sr-

bije.

Tokom posete Minis-

tarstvu unutra{wih

poslova Ruske Federa-

cije, Dragan Mijovi} i

Dejan Koji} pre-

dstavili su svoj delo-

krug rada. - Rukovodilac

Grupe za kriminalis-

ti~ku psihologiju i po-

ligrafska ispitivawa, Mir-

ko Mateji}, uobli~io je me-

tod poligrafskog ispitiva-

wa, kao produkt znawa i is-

kustva poligrafskih ispiti-

va~a na{eg Ministarstva.

Ovaj metod trenutno je u fa-

zi nau~ne validacije, u sara-

dwi sa Kriminalisti~ko-po-

licijskom akademijom u Be-

ogradu. Za taj metod su poseb-

no zainteresovani poligra-

fski ispitiva~i Ministar-

stva unutra{wih poslova Ru-

ske Federacije. Zaintereso-

vani su i za na{u poligra-

fsku {kolu, s obzirom da je

poznata ~iwenica da ve}

imamo bogato iskustvo u obu-

~avawu poligrafskih ispi-

tiva~a, za potrebe Bezbed-

nosno informativne agenci-

je, Vojno bezbednosne agenci-

je, kao i Ministarstava unut-

ra{wih poslova Crne Gore,

Republike Srpske i Slove-

nije. Tako|e, izrazili su i

`equ da sara|uju sa na{om

DNK laboratorijom, ka`e

Mijovi}.

Sa druge strane, policij-

ski slu`benici Nacional-

nog kriminalisti~kog cen-

tra MUP Republike Srbije

veoma su zainteresovani za

strate{ka istra`ivawa u

oblasti novih metoda za ot-

krivawe la`i. - Ruske kole-

ge predstavile su nam metod

otkrivawa la`i na osnovu

promene elektri~nog poten-

cijala kore velikog mozga.

To su fundamentalna istra-

`ivawa u ovoj oblasti i zah-

tevaju izdvajawe ogromnih

nov~anih sredstava. Time se

trenutno, pored Rusije, bave

jo{ samo Japan i SAD, isti~e

Dragan Mijovi}. S. K.

Po~etak saradwe

Poseta Kipru

Dejan Koji} poligrafski ispiti-

va~ i kriminalisti~ki psiholog

Zahvaquju}i brzoj inter-

venciji vatrogasaca i

pripadnika @andarmerije,

po`ar, koji je u subotu 24.

oktobra oko 23 sata izbio na

posledwem spratu odeqewa

hirurgije u zgradi beogra-

dskog Klini~ko-bolni~kog

centra „Dr Dragi{a Mi{o-

vi}“ na Dediwu, uspe{no je

uga{en.

Samo tri minuta od dojave

o po`aru, vatrogasne ekipe

stigle su na mesto doga|aja. U

ga{ewu je u~estvovalo 27 va-

trogasnih kola i 78 vatroga-

saca.

Nijedan pacijent nije po-

vre|en, svi su evakuisani iz

bolni~ke zgrade i razme{te-

ni u druge beogradske bolni-

ce.

U dramati~nom spasavawu

pacijenata bolnice „Dr Dra-

gi{a Mi{ovi}“ u~estvovali

su vatrogasci, brojni pripad-

nici policije i `andarmeri-

je, i medicinsko osobqe. U

belim ~ar{avima i na inva-

lidskim kolicima pacijenti

su izno{eni iz zapaqene

zgrade i razme{tani u dvori-

{tu na travi i po klupama.

Na mesto po`a-

ra ubrzo je stigao

prvi potpredsed-

nik Vlade - zame-

nik predsednika

Vlade i ministar

unutra{wih pos-

lova Ivica Da-

~i}, koji je rekao

da je najva`nije da

u po`aru nije bi-

lo `rtava. Nagla-

sio je da }e ekipe

MUP raditi do

kraja, dok se sve ne

sanira i na utvr-

|ivawu uzroka po-

`ara.

Ministar Da-

~i} odao je priznawe i zahva-

lio se pripadnicima @an-

darmerije, vatrogasnim jedi-

nicama, policajcima i medi-

cinskom osobqu, na po`rtvo-

vawu, profesionalnom i od-

govornom ga{ewu po`ara, br-

zoj evakuaciji i zbriwavawu

pacijenata.

Na~elnik Sektora za va-

nredne situacije MUP, po-

mo}nik ministra unutra-

{wih poslova Predrag Ma-

ri}, rekao je da su vatrogasne

ekipe efikasno obavile po-

sao za mawe od dva sata, da su

svi pacijenti uspe{no eva-

kuisani, a da su tokom ga{e-

wa po`ara dvojica vatrogasa-

ca povre|ena, od kojih se je-

dan, kako je rekao, posle pru-

`ene pomo}i na VMA, vratio

na lice mesta. Mari} je izja-

vio da je u trenutku dolaska

vatrogasnh ekipa goreo krov

zgrade, kao i da na posled-

wem, ~etvrtom spratu nije

bilo pacijenata.

U po`aru nije bilo `rta-

va, a lak{e su povre|ena dva

vatrogasca Pe|a Talovi} i

Dragan Stefanovi}. V. ].

Pomo}nik ministra

unutra{wih poslova i

na~elnik Sektora za vanre-

dne situacije MUP Repub-

like Srbije Predrag Mari},

pomo}nik ministra sigur-

nosti BiH Samir Agi} i po-

mo}nik ministra unutra-

{wih poslova Crne Gore Zo-

ran Begovi}, potpisali su

16. oktobra, u Beogradu, Me-

morandum o namerama za sa-

radwu u oblasti preventive

prirodnih i izazvanih ne-

sre}a.

Memorandum omogu}ava

boqu profesionalnu sara-

dwu i ve}u za{titu gra|ana

Srbije, BiH i Crne Gore, u

slu~aju elementarnih nepo-

goda.

Pomo}nik ministra unut-

ra{wih poslova, na~elnik

Sektora za vanredne situa-

cije Predrag Mari} istakao

je da se potpisivawem Memo-

randuma {aqe jasna poruka

da u narednom periodu slu`-

be sve tri zemqe `ele da jo{

bli`e sara|uju u otklawawu

posledica po`ara, poplava i

drugih nepogoda koje ne poz-

naju granice.

Predrag Mari} naglasio

je da saradwa na najboqi na-

~in {aqe poruku da su naj-

va`niji `ivoti gra|ana. On

je dodao da je Memorandum

uvod u potpisivawe Sporazu-

ma tri zemqe, izraziv{i `e-

qu da }e se ubrzo realizova-

ti.

Pomo}nik ministra si-

gurnosti BiH Samir Agi},

ocenio je da potpisani Me-

morandum predstavqa novi

podsticaj za nadle`ne slu`-

be tri dr`ave, kao i nasta-

vak prijateqske i profesio-

nalne saradwe, u interesu

bezbednosti i sigurnosti

gra|ana. Po wegovim re~i-

ma, zahvaquju}i ovoj saradwi

gra|ani sve tri dr`ave ima-

}e boqe i sna`nije organi-

zovane institucije za reago-

vawe u slu~aju vanrednih si-

tuacija - po`ara, poplava,

zemqotresa.

Pomo}nik ministra unut-

ra{wih poslova i javne up-

rave za civilnu bezbednost i

vanredne situacije Crne Go-

re Zoran Begovi}, ukazao je

na zna~aj integracije tri

sistema, koji su u osnovi

kompatibilni za jo{ boqe

reagovawe u vanrednim situ-

acijama. Tako|e, istakao je

da slu`be tri dr`ave na taj

na~in grade odnose koji pre-

dstavqaju primer kako zem-

qe u regionu treba da sara-

|uju u korist dobrobiti svih

gra|ana. V. ].

AKTUELNO10

@ivoti gra|ana

su najva`niji

Po`ar u bolnici „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ uspe{no uga{en

Nijedan pacijent nije povre|en

Foto Tanjug

Foto Tanjug

Predsednik Rusije

Dmitrij Medvedev bo-

ravio je 20. oktobra u jed-

nodnevnoj zvani~noj pose-

ti Beogradu.

Tokom posete, predsed-

nik Medvedev je sa pre-

dsednikom Srbije Borisom

Tadi}em razmatrao mogu}-

nosti za unapre|ewe svih

aspekata odnosa dve dr`a-

ve i u~estvovao u obele`a-

vawu 65 godina od oslobo-

|ewa Beograda.

U prvoj poseti ruskog

predsednika Srbiji, oba-

veqeni su razgovori sa

predsednikom Srbije, sa

kojim je prisustvovao pot-

pisivawu niza sporazuma.

[ef ruske dr`ave tako|e

se obratio poslanicima

srpskog parlamenta.

On se sastao i sa pre-

dstavnicima Sinoda Sr-

pske pravoslavne crkve.

Dmitrij Medvedev i Bo-

ris Tadi} izrazili su za-

dovoqstvo odnosima dve

zemqe i istakli zna~aj ja-

~awa saradwe, posebno na

ekonomskom planu.

Medvedev je naglasio da

}e Rusija nastaviti da po-

dr`ava Srbiju u vezi sa

Kosovom i da podr`ava we-

no opredeqewe za evro-

pske integracije, dok je

Tadi} rekao da je Srbija

nai{la na pozitivan odgo-

vor Rusije u vezi sa zahte-

vom za kreditnu podr{ku.

- Imali smo odli~ne pre-

govore, na{i odnosi se ra-

zvijaju i mnogo je u~iweno

proteklih godina, jer pos-

toje novi projekti koji

~vrsto povezuju na{e dve

zemqe, rekao je Medvedev

posle razgovora sa Tadi-

}em.

Ruski predsednik je re-

kao da }e Rusija i daqe

pru`ati podr{ku Srbiji u

o~uvawu teritorijalnog

integriteta i suverenite-

ta, koje se temeqi na me|u-

narodnom pravu. On je do-

dao da Rusija podr`ava i

druge odluke Srbije, uk-

qu~uju}i weno opredeqe-

we za evropske integraci-

je. - Ube|en sam da smo spo-

sobni da izgradimo odnose

zasnovane na partnerstvu i

uzajamnom po{tovawu, u

okvirima integracionih

procesa za koje smo se op-

redelili, rekao je ruski

predsednik.

Izvesno da }e 200 mili-

ona dolara biti iskori-

{}eno kao podr{ka buxetu

Srbije. - Na{i odnosi su u

usponu. Krupni projekti o

kojima smo razgovarali

oko kojih je postignut do-

govor, dokaz su strate{kog

karaktera na{ih odnosa,

poru~io je Medvedev u Pa-

lati „Srbija“ i istakao da

od uspeha strate{ke sara-

dwe Rusije i Srbije na

projektu gasovoda Ju`ni

tok i izgradwi skladi{ta

u Banatskom Dvoru zavisi

ekonomski razvoj dve zem-

qe, ali i energetska bez-

bednost Evrope.

Prvi potpredsednik

Vlade Srbije - zamenik

predsednika vlade i mi-

nistar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i} smatra da

je re~ o poseti od istori-

jskog zna~aja koja pre-

dstavqa korak napred u u~-

vr{}ivawu odnosa dve dr-

`ave.

S. K. i M. T. S.

AKTUELNO 11

Poseta od istorijskog zna~aja

U Beogradu su, 20. oktobra, resorni

minsitri i predstavnici ministarstava

u prisustvu predsednika Medvedeva i Ta-

di}a, potpisali sporazume o me|udr`av-

noj saradwi. Sporazum o saradwi minis-

tarstava unutra{wih poslova potpisali

su prvi potpredsednik - zamenik pre-

dsednika Vlade Republike Srbije i mi-

nistar unutra{wih poslova Ivica Da~i}

i {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Sporazum u oblasti humanitarnih reago-

vawa, vanrednih situacija, spre~avawa

elementarnih nepogoda i tehnogenih ha-

varija i uklawawu wihovih posledica

potpisali su ruski ministar za vanredne

situacije Sergej [ojgu i ministar unutra-

{wih poslova Srbije Ivica Da~i}. [efo-

vi diplomatija dve zemqe Sergej Lavrov

i Vuk Jeremi} potpisali su sporazum u

oblasti kulture, obrazovawa, nauke, spo-

rta i omladinske politike za period

2009 - 2011. Predsednica Skup{tine Sr-

bije Slavica \uki} Dejanovi} i potpre-

dsednik ruske Dume Aleksandar Babakov

potpisali su sporazum o saradwi Skup-

{tine Srbije i ruske Dr`vane dume. Me-

morandum o trgovinsko-ekonomskoj sara-

dwi potpisali su gubernator Kurske ob-

lasti Aleksandar Mihajlov i dr`avni

sekretar u Ministarstvu ekonomije Srbi-

je Vesna Arsi}. Generalni direktor Sr-

bijagasa Du{an Bajatovi} i predsednik

upravnog odbora ruskog Gasproma Aleksej

Miler potpisali su ugovor o formirawu

zajedni~kog preduze}a za skladi{te gasa

Banatski Dvor i projektu Ju`ni tok.

Potpisani me|udr`avni sporazumi

Srbija

kqu~ni

energetski

~vor BalkanaKao prethodnica Med-

vedeva, u Beograd je sti-

gao ruski ministar za va-

nredne situacije Sergej

[ojgu, koji je ukazao na

zna~aj energetske oblas-

ti, budu}eg prioritetnog

i strate{ki va`nog ele-

menta u saradwi Srbije

i Rusije. On je izrazio

o~ekivawe da }e Srbija

biti kqu~ni energetski

~vor Balkana.

Povodom obele`avawa

Evropskog dana borbe

protiv trgovine qudima,

ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} i

ambasador Evropske komi-

sije u Beogradu Vensen De-

`er, 18. oktobra u zgradi

Narodne banke Srbije, ot-

vorili su izlo`bu de~jih

likovnih radova na temu

„Moderno ropstvo“.

Na konkurs je pristiglo

1.195 radova, a odabrani

rad od{tampan je na po-

sebnoj doplatnoj po{tan-

skoj marki. Sredstva do-

bijena prodajom bila su

donirana `rtvama trgovi-

ne qudima. Ministar Da-

~i} je naveo da je prodajom

ove markice, od 21. do 26.

januara 2008. godine, zara-

|eno 4,6 miliona dinara, a

do septembra ove godine

potro{eno je tri miliona

dinara, od kojih je 1,4 ve}

ulo`eno u direktnu po-

mo} za 49 `rtava trgovine

qudima.

Akcijom Narodne banke

Srbije i MUP od{tampa-

no je i 1.000 kalendara za

2010. godinu, na kome su se

objavqeni de~ji rado-

vi sa konkursa o bor-

bi sa trgovinom qu-

dima, koji imaju za

ciq da skrenu pa`wu

na ovaj problem. De-

ca, autori radova, ko-

ja su u pratwi rodite-

qa prisustvovala ot-

varawu izlo`be do-

bili su po primerak

kalendara i kwigu

Kreativnog centra.

Ministar Da~i} i

ambasador De`er uka-

zali su na to da je uz

policijsko, neophod-

no, i preventivno de-

lovawe na spre~ava-

wu trgovine qudima -

posebno `ena i dece.

Prema re~ima mi-

nistra Da~i}a, zada-

tak demokratskog

dru{tva je da se bore

protiv ovih pojava, a

ovaj skup imao je za

ciq da uka`e na jasnu

opredeqenost Vlade

Srbije da stane na

put trgovini qudima

i da upozori sve, a na-

ro~ito mlade, na tu

opasnost. On je tako-

|e ocenio da trgovi-

na qudima poni{tava

sva civilizacijska

dostignu}a i potpuno

relativizuje bilo

koji razvoj u dru{tvu

i naveo da je MUP

Srbije u prethodnom

periodu izgradio po-

licijski mehanizam

za borbu protiv trgo-

vine qudima. Inici-

rana je saradwa sa

drugim dr`avnim or-

ganima po tom pita-

wu, promeweno je

krivi~no zakonodav-

stvo u skladu sa evro-

pskim standardima i

obezbe|ena podr{ka

`rtvama. Naj~e{}e

`rtve tog zlo~ina su

deca i mladi qudi i

neophodno je ulo`iti sve

napore na prevenciju to-

ga.

Ambasador Vensan De-

`er je podsetio da se u Sr-

biji tre}i put obele`ava

taj dan i podr`ao MUP

Srbije u borbi protiv tr-

govine qudima. On je iz-

razio spremnost za daqu

saradwu sa dr`avnim or-

ganima po tom pitawu i

pohvalio preventivne ak-

tivnosti Ministarstva,

kao i rad na upoznavawu

{ire javnosti sa ovim

problemom.

Otvarawu izlo`be pri-

sustvovalo je pored pre-

dstavnika ministarstava

u Vladi Srbije, Narodne

banke Srbije, nevladinih

organizacija, radnika so-

cijalnih slu`bi i MUP

osposobqenih za rad sa

`rtvama, dvadesetoro de-

ce, autora radova. Jelena

Stankovi} iz Beograda,

pobednica konkursa po

~ijem je radu {tampana

doplatna po{tanska mar-

kica, zahvalila se minis-

tru, pozdravila prisutne

i pozvala svu decu da u~es-

tvuju na ovakvim konkur-

sima i na taj na~in pomog-

nu borbu protiv trgovine

qudima. �

AKTUELNO12

Izlo`ba

„Moderno ropstvo“

Spre~ili samoubistvo

maloletnika

Po~etkom septembra, u okviru me|unarodne policij-

ske saradwe, kanalima Interpola, srpska policija

do{la je do saznawa da se priprema istovremeno sa-

moubistvo dva maloletna deteta, od kojih je jedno dr`avqa-

nin Srbije.

Samoubistvo je dogovoreno putem interneta, a malolet-

nici su ~lanovi organizacije „EMO“. Prema dostupnim

informacijama ova organizacija definisana je kao nefor-

malna grupa qudi koja komunicira preko interneta. Wiho-

vi pripadnici obla~e iskqu~ivo crnu ili belu garderobu,

zala`u se za seksualnu apstinenciju i virtualno vo|ewe

qubavi.

Maloletnik, strani dr`avqanin poku{ao je samoubis-

tvo trovawem. Prilikom spasavawa, priznao je da se spre-

ma jo{ jedno samoubistvo na teritoriji Srbije.

Brzom intervencijom pripadnika srpske policije koji

su stigli na lice mesta, pred samo izvr{ewe, spa{en je

`ivot maloletne osobe.

Jelena Stankovi}, pobednica

konkursa

Ambasador EK Vensan De`er

OBUKE 13

Prvi put, obuku za pre-

govara~e zavr{ilo je i

dvoje qudi iz Kabineta

ministra. @ivorad Arse-

nijevi} - Biro za me|una-

rodnu saradwu i evro-

pske integracije, koji }e u

Pregovara~kom timu biti

anga`ovan u slu~ajevima

koji imaju me|unarodni

karakter. Gorica \oki} -

Biro za saradwu s mediji-

ma, koja je zavr{ila obuku

za pregovara~a radi bo-

qeg upoznavawa sa na~i-

nom rada Pregovara~kog

tima kao i jasnog defini-

sawa i predstavqawa

wegove aktivnosti medi-

jima i javnosti.

Na zavr{noj ve`bi ovog

kursa, u~estvovao je i po-

licijski ata{e u Ambasa-

di Slovenije u Beogradu,

gospodin Bojan Lune`wik.

Dragocena iskustva i su-

gestije, polaznici Kursa

su imali priliku da ~uju u

neposrednoj komunikaciji

tokom wegovog aktivnog

u~e{}a u ve`bi.

- Za uspe{no vo|ewe

pregovora svakako je po-

trebno uve`bavawe, od-

nosno mnogo prakti~ne

ve`be i iskustva, rekao

nam je gospodin Lune`-

wik, koji je Vojnu akademi-

ju zavr{io 1976. godine u

Beogradu. Koji je tako|e

naglasio da je saradwa

dveju policija jako dobra.

Slovenac na

obuci za

pregovara~e

Obuku za pregovara~e na

ovom Kursu zavr{io je i

Qubo Toma`i~, ina~e pri-

padnik slovena~ke Speci-

jalne jedinice policije

Generalne policijske up-

rave, koji ima dugogo-

di{we iskustvo u pre-

govara~kom timu, ta~-

nije od 1999. godine,

kada je i oformqen

Pregovara~ki tim u

slovena~koj policiji.

- Ovo je svakako jedan

od najboqih kurseva

kako u tematskom tako

u pogledu sistemati~-

nosti. Ovde sam dobio

i neka nova saznawa.

Nadam se da }e se sara-

dwa nastaviti kako sa

pregovara~kim timom,

tako i sa Specijalnom

antiteroristi~kom je-

dinicom MUP Srbije,

rekao nam je Toma`i~.

Pregovara~ki tim Mi-

nistarstva unutra{wih

poslova oformqen je 2004.

godine, od pripadnika po-

licije koji su posle pa`-

qive selekcije pro{li

vrlo kompleksnu obuku,

kako u Srbiji tako i u

inostranstvu - Metropoli-

ten policiji, FBI, austri-

jskoj, francuskoj i nema~-

koj policiji.

Pregovara~ki tim se an-

ga`uje za re{avawe razli-

~itih tala~kih situacija,

pobuna u zatvorima, bari-

kadirawa, pretwe ubis-

tvom i samoubistvom, pre-

twe policiji ili drugim

licima oru`jem ili ek-

splozivnim napravama,

kao i u slu~ajevima spro-

vo|ewa policijskih mera,

pru`awa otpora tim mera-

ma, i svim drugim situaci-

jama kada je mogu}e prego-

vorima ostvariti uticaj

na pona{awe vinovnika

krizne situacije. Anga`o-

vawem Pregovara~kog tima

promovi{u se nenasilne

metode re{avawa ili u-

bla`avawa kriznih situa-

cija, bez upotrebe sile ili

uz minimalnu upotrebu si-

le, u skladu sa savremenim

tendencijama policijske

doktrine. Prioritet pre-

govara~ke strategije je hu-

mani pristup, odnosno

o~uvawe i za{tita qud-

skih `ivota.

U svom sastavu Pregova-

ra~ki tim, pored iksusnih

policijskih pregovara~a,

ima i psihologe, kao i teh-

ni~ku podr{ku i ostale

stru~ne saradnike koji se

anga`uju u zavisnosti od

prirode krizne situacije.

Od 2004. godine do da-

nas, ukupno je oko 50 pri-

padnika policije zavr{i-

lo osnovnu obuku za prego-

vara~e.

Iskusni

predava~i

Petnaestodnevni kurs

odr`ali su iskusni pre-

dava~i-koordinator Pre-

govora~kog tima Milka

Baari} (Protivterori-

sti~ka jedinica), zamenik

koorodinatora Tatjana

Kqun (Slu`ba za borbu

protiv organizovanog

kriminala), glavni in-

struktor mr @eqko Moj-

silovi} (Specijalna an-

titeroristi~ka jedini-

ca), kao i Miroqub Kola-

ri} (Uprava policije u

Ministarstvu unutra-

{wih poslova) i Dejan

Tomi} (Protivterori-

sti~ka jedinica).

Tre}i ciklus osnovne obu-

ke za policijske pregovara~e

u organizaciji Pregovara-

~kog tima Ministarstva

unutra{wih poslova i Upra-

ve za stru~no obrazovawe, os-

posobqavawe, usavr{avawe i

nauku, odr`an je u periodu od

12. do 24. oktobra ove godine,

u Nastavnom centru Minis-

tarstva na Avali.

Na ovom kursu osnovnu obu-

ku zavr{ilo je ukupno 14

pripadnika Ministarstva

unutra{wih poslova, iz dva-

naest policijskih uprava kao

i, po prvi put - dva pre-

dtavnika iz Kabineta minis-

tra - iz Biroa za me|unarodnu

saradwu i Biro za saradwu s

medijima. Ciq obuke je ospo-

sobqavawe i obu~avawe no-

vih ~lanova Pregovara~kog

tima, koji }e biti anga`ova-

ni u re{avawu razli~itih

kriznih situacija. Budu}i

pregovara~i su pro{li obuku

iz pregovarawa - osnove tak-

tike i strategije, na~ina vo-

|ewa razgovora, kqu~nih

ve{tina komunikacije, rada

u pregovara~koj }eliji, uloge

koordinatora i vo|ewe tima,

operativne kontrole inci-

denta i drugo. Obra|ena je i

celina pregovarawa sa sui-

cidnim osobama, kao i sa psi-

hi~ki poreme}enim licima.

Posebno je akcenat stavqen

na tematske celine u oblasti

otmica i iznuda, kao i tero-

risti~kih akata.

Svaku tematsku celinu

pratio je i prakti~ni deo

obuke, odnosno ve`be sa do-

bro osmi{qenim scenari-

jem, kao i zavr{na ve`ba ko-

ja je trajala punih osam sati.

Nakon zavr{enog Kursa, za-

menik na~elnika Uprave za

stru~no obrazovawe, ospo-

sobqavawe, usavr{avawe i

nauku Bo`idar Ota{evi} i

pomo}nik na~elnika Milu-

tin Savi} uru~ili su polaz-

nicima uverewa o uspe{no

zavr{enoj obuci, uz prisus-

tvo na~elnika Nastavnog

centra na Avali, Milije

Mijatovi}a. G.\.

Pregovara~ki tim

OBUKE14

Programom obuke u ]ezeni obuhva}ene su slede}e

tematske oblasti:

1. Rutinska kontrola saobra}aja na magistralnim pu-

tevima;

2. Kontrola saobra}aja na autoputevima;

3. Upotreba ure|aja u kontroli saobra}aja sa poseb-

nim osvrtom na primenu video-nadzora u kontroli

saobra}aja;

4. Vr{ewe uvi|aja saobra}ajnih nezgoda;

5. Kontrola prevoza opasnih materija;

6. Kontrola inostranih vozila;

7. Falsifikovawe dokumenata (voza~ka i saobra}aj-

na dozvola, paso{ i drugo), otkrivawe kradenih

vozila u kontroli saobra}aja;

8. Ilegalne migracije;

9. Digitalni tahografi u teretnim vozilima i auto-

busima u nacionalnom i me|unarodnom prevozu;

10. Etika i kodeks pona{awa pripadnika saobra}ajne

policije u kontroli saobra}aja i

11. Emotivno-kriti~ni uslovi rada saobra}ajne poli-

cije u svakodnevnom radu.

UU~~eewwee kkrroozz rraazzmmeennuu iisskkuussttaavvaa

Uitalijanskoj ambasadi

u Beogradu, 29. sep-

tembra, uru~ene su

diplome pripadnicima saob-

ra}ajne policaje MUP-a Re-

publike Srbije koji su us-

pe{no zavr{ili ~etvorone-

deqnu obuku u ]ezeni, za

obavqawe aktivnosti u okvi-

ru svoje nadle`nosti na Ko-

ridoru 10.

Obuka je deo projekta „Up-

ravqawe saobra}ajem na Ko-

ridoru 10“, koji je rezultat

bilateralne saradwe srpske

i italijanske policije. Za-

jedni~ki ciq je pove}awe

bezbednosti me|unarodnog

saobra}aja, spre~avawe i bor-

be protiv kriminalnih ak-

tivnosti i br`a intervenci-

ja u slu~aju saobra}ajnih nez-

goda na tom delu puta.

Dodeli diploma prisus-

tvovali su dr`avni sekreta-

ri Ministarstva unutra-

{wih poslova Sr-

bije i Italije,

Dragan Markovi}

i Nito Fran}esko

Palma, ambasador

Republike Itali-

je u Beogradu, Ar-

mando Vari}io,

na~elnik Uprave

saobra}ajne poli-

cije MUP-a Re-

publike Srbije,

general Stojadin Jovano-

vi} i general dr`avne po-

licije Ministarstva unut-

ra{wih poslova Republi-

ke Italije, Baldino Si-

mone.

Ambasador Italije, Ar-

mando Vari}io istakao je

da je saradwa dveju dr`ava

u usponu, po~ev{i od poli-

ti~kih preko privrednih

i kulturnih veza i izrazio

zadovoqstvo saradwom po-

licija Srbije i Italije.

Dr`avni sekretar Mi-

nistarstva unutra{wih

poslova Republike Srbije,

Dragan Markovi} ukazao je

na zna~aj saradwe i razmenu

iskustava srpske i italijan-

ske policije, kao i pravosud-

nih organa dveju dr`ava u

borbi protiv organizovanog

kriminala i korupcije.

Na~elnik Uprave saobra-

}ajne policije, general Sto-

jadin Jovanovi} istakao je da

je ciq obuke bio prilago|a-

vawe rada srpskih saobra}a-

jaca evropskoj praksi radi

{to ve}e bezbednosti na dru-

movima u Srbiji, a posebno

na Koridoru 10. Prema wego-

vim re~ima, u~e{}e 30 stare-

{ina iz saobra}ajne policije

Srbije na kursu u ]ezeni, sa-

mo je prvi korak u saradwi sa

italijanskim kolegama, naja-

viv{i da }e druga faza obuke

biti nastavqena u novembru

u Vrawa~koj Bawi. V. ].

Obuka po standardima Evropske unije

^etvoronedeqna obuka

trideset stare{ina

saobra}ajne policije

MUP-a Republike Srbije, re-

alizovana je u Nastavnom cen-

tru za obuku italijanske po-

licije C.A.P.S. u ]ezeni, od

31. avgusta do 25. septembra.

Obuku je ~inila teorijska

nastava sa prikazivawem pri-

premqenih projekcija prime-

ra iz prakse. Za pojedine nas-

tavne oblasti organizovane

su pokazne ve`be i uvid u ne-

posredan rad saobra}ajnih pa-

trola na terenu.

Prakti~na nastava obuh-

vatala je rad na zaustavqawu

i kontroli vozila u gradskim

uslovima, na magistralnom

putu i na autoputu, vr{ewe

kontrole vozila i voza~a u

pogledu ispuwavawa uslova

za u~e{}e u saobra}aju uz

kontrolu digitalnog taho-

grafa, alkoholisanosti voza-

~a i tehni~ke ispravnosti

vozila. Kontrola na autoputu

obuhvatala je kontrolu vozi-

la kojima se prevoze opasne

materije.

U okviru Nastavnog centra

za obuku italijanske polici-

je C.A.P.S., nalazi se stanica

saobra}ajne policije u okvi-

ru koje se vr{e redovne i sva-

kodnevne aktivnosti u kon-

troli i regulisawu saobra}a-

ja, koje su istovremeno kori-

{}ene i za prakti~an rad po-

laznika obuke na terenu.

Saobra}ajnim policajcima

iz Srbije, italijanske kolege

demonstrirale su u Ankoni, u

luci, na~ine kontrole lica i

vozila u ciqu otkrivawa

ilegalnih migracija i drugih

krivi~nih dela. Tom prili-

kom, prisustvovali su kon-

troli vozila i lica koja su

doputovala brodom iz Alba-

nije.

Vo|a grupe i trener koor-

dinator obuke srpskih saob-

ra}ajaca, bio je glavni poli-

cijski inspektor dr Jovica

Vasiqevi} iz Uprave saobra-

}ajne policije u Direkciji

policije MUP-a Republike

Srbije. Po re~ima dr Jovice

Vasiqevi}a, ova obuka „nije

bila klasi~no u~ewe, ve} ra-

zmena iskustava sa kolegama u

Italiji. On je istakao da se u

Italiji, na autoputevima i u

gradovima koriste video sis-

temi za kontrolu saobra}aja

i automatsko otkrivawe, do-

kumentovawe saobra}ajnih

prekr{aja i krivi~nih dela.

- Takvi sistemi }e se kori-

stiti i kod nas na „Koridoru

10“, jer je to putni pravac na

kome se transportuje veliki

deo opasnih materija i kuda

prolazi najve}i deo ilegal-

nih migracija, naglasio je dr

Jovica Vasiqevi} i najavio

da je „planirano da i slede}e

godine grupa qudi poha|a

obuku.

V. ].

OBUKE 15

Poseta Roma Centru za osnovnu policijsku obuku

„Upravqawe projektom“

UNastavno - nau~nom

centru Avala, od 20.

do 22. oktobra, od-

r`an je seminar na temu „U-

pravqawe projektom“.

Ciq ovog seminara je

stvarawe preduslova za visok

nivo upravqawa projektom,

kako bi se u budu}nosti {to

lak{e finalizovao plan ak-

tivnosti za implementaciju

ILECUS. Dvanaestoro u~esni-

ka iz Ministarstva unutra-

{wih poslova - Biroa za me-

|unarodnu saradwu i EU in-

tegracije, Biroa za strate{-

ko planirawe, Uprave gra-

ni~ne policije, Uprave kri-

minalisti~ke policije, Up-

rave za zajedni~ke poslove,

kao i iz Ministarstva fi-

nansija, iz Uprave za spre~a-

vawe prawa novca i Uprave

carina prisustvovalo je se-

minaru. Predava~i Andreas

Hofbauer i Manuela Ti{-

ler, kao i tehni~ka podr{ka

Betina Frojlih iz austrijske

Savezne kriminalisti~ke

Slu`be, Odeqewa za projek-

tni menaxment, upoznali su

u~esnike sa osnovama projek-

ta, projektnim elementima,

vrstama, organizacijom, ci-

qevima projekta, analizom

rizika, timskim radom i dr.

Predava~i su koristili

visok nivo interakcije, kroz

zadavawe uloga svim u~esni-

cima, ~ime su obezbedili

maksimalnu pa`wu prisut-

nih. �

Ministarstvo unut-

ra{wih poslova u

saradwi sa Misi-

jom OEBS i Ministar-

stvom za qudska i mawin-

ska prava organizovalo je

dvodnevnu posetu mladih

Roma, 20. i 21. oktobra,

Centru za osnovnu poli-

cijsku obuku (COPO) u

Sremskoj Kamenici.

Ciq ove posete bio je da

mladi}i i devojke romske

nacionalnosti iz Srbije,

saznaju vi{e o osnovnoj

policijskoj obuci, kako

bi lak{e razmotrili mo-

gu}nosti i odlu~ili se da

postanu policajci. Wima

je predstavqen Centar,

obi{li su u~ionice, Tak-

ti~ku ku}u, Filmsku stre-

mi koji su ve} u sasta-

vu policije, kao {to

je policijski slu`be-

nik Dejan @ivkovi}

iz Prokupqa, koji im

je izneo prednosti ove

profesije.

Sada{wi COPO (od

2007. godine), neka-

da{wa Sredwa {kola

unutra{wih poslova

i ranije je imala |ake

romske nacionalnos-

ti, ali je ovo prvi put

da oni organizovano

do|u u {kolu pre upi-

sa i upoznaju se sa

ovim nastavnim cen-

trom i programom os-

novne policijske obuke.

V. ].

Dvadeset godina policajac

Policijski narednik prve klase Dejan @ivkovi}, nije

krio radost {to se na ovakav na~in mladim Romima pro-

movi{e rad Centra za osnovnu policijsku obuku, jer }e

svako od wih, kada se vrati u svoje mesto preneti utiske

i na taj na~in doprineti pove}awu broja zainteresovanih

za rad u policiji.

Dejan @ivkovi} je radnik MUP Republike Srbije od

1989. godine, kada je zavr{io Sredwu {kolu unutra{wih

poslova u Sremskoj Kamenici, a uz posao policajca zavr-

{io je i vi{u {kolu. Isti~e da su kolege uvek imale ko-

rektan odnos prema wemu i da je tri puta nagra|ivan od

strane ministara unutra{wih poslova.

Ina~e, Dejan je ~lan Saveta za unapre|ivawe polo`aja

Roma i sprovo|ewe dekade ukqu~ivawa Roma.

Mladi}i i devojke ro-

mske nacionalnosti, wih

dvadeset devet iz cele

Srbije, imali su priliku

da vide {ta ih o~ekuje

ukoliko upi{u COPO.

Devetnaestogodi{wa

Aleksandra Demirovi} iz

Prokupqa i dvadesetogo-

di{wa Tawa Kolarov iz

Novog Be~eja, nisu krile

odu{evqewe onim {to su

videle i ~ule u Centru.

Obe se sla`u da je poli-

cijski poziv plemenit,

ali odgovoran. One poru-

~uju svojim sunarodnica-

ma da se obrazuju i {kolu-

ju, da ne bi zavisile od

mu{karaca.

- Trenutno, ve}ina Ro-

mkiwa mora da slu{a mu-

`eve, o~eve, bra}u, nere-

tko sinove, od kojih zavi-

se u svakom pogledu, ob-

ja{wavaju one.

Devetnaestogodi{wi

Sr|an Rami} iz @itora|e,

isti~e da je od malih nogu

`eleo da bude policajac i

da mu sada, nakon ~etvoro-

godi{weg sredweg {kolo-

vawa, nedostaje jo{ korak

da postane polaznik Os-

novne policijske obuke i

kona~no obu~e uniformu.

Wegov vr{wak iz Leba-

na, Gabrijel Qubi} s ushi-

}ewem ka`e - Voleo bih da

radim u policiji, jer to je

po{ten posao, a i plata je

redovna!

Mladi Romi odu{evqeni posetom

qanu, salu za fizi~ko, in-

ternatski sme{taj, sazna-

li su {ta je sve potrebno

za upis i koji kriterijumi

su neophodni da bi posta-

li polaznici obuke.

Me|u onima koji su ra-

zgovarali sa potencijal-

nim kandidatima su i Ro-

SPECIJALNE JEDINICE16

Za Ivana Ogwanovi}a

kolege ka`u da je ne sa-

mo odli~an ronilac,

ve} i odli~an atleti-

~ar. Pripadnik je Roni-

la~kog centra @andar-

merije, a ve} dvadeset

godina trenira atletiku

i u~estvuje na raznim

takmi~ewima kao pre-

dstavnik ove elitne je-

dinice. Na nedavno od-

r`anom novosadskom

maratonu u trci na 42

km, osvojio je tre}e mes-

to u ukupnom plasmanu.

Po~etkom oktobra ove

godine, u polumaraton-

skoj trci na 21 km, oko

Savskog jezera na Adi

Ciganliji, osvojio je pr-

vo mesto u kategoriji

Vojske Srbije i MUP,

dok je u ukupnom plasma-

nu osvojio tre}e mesto.

Tako|e, tre}e mesto os-

vojio je i na somborskom

polumaratonu u trci na

21 km, odr`anom u maju

ove godine. Jedan od naj-

boqih rezultata posti-

gao je na svetosavskoj

trci odr`anoj u januaru

ove godine u Vaqevu, os-

vojiv{i prvo mesto.

U posledwe tri godi-

ne, Ivan Ogwanovi} os-

vojio je prva mesta u tr-

ci na beogradskom polu-

maratonu u kategoriji

vojske i policije. Pored

toga {to se bavi atleti-

kom, ~lan je i ronila~-

kog kluba „@andarmeri-

ja“ sa kojim se takmi~io

u disciplinama rowewe

na dah - APNEA i pliva-

we perajima.

Znalci vodenih dubina

Ronioci - qudi po mno-

go ~emu specifi~ni.

Neprekidno su upu}eni

jedni na druge, a zajedni~-

ko im je qubav prema ro-

wewu, vodi... borba sa vo-

denim dubinama, ~esto

gledawe smrti u o~i.

Ovakav zakqu~ak name}e

se nakon nedavne posete

pripadnicima Ronila~kog

centra - @andarmerije, na

wihovoj redovnoj obuci na

moru u Crnoj Gori. Onu su

u periodu od 21. septembra

do 12. oktobra ove godine,

u dve smene realizovali

obuku na podru~ju Budve i

Be~i}a.

Disciplina i stru~ni

nastup, visoko shvatawe

du`nosti i standardi obu-

ke ~ine ove ronioce ka-

drim da uspe{no izvr{a-

vaju i najslo`enije zadat-

ke. Uve`bavawe radnih

sposobnosti - brzina, sna-

ga, pokretqivost, ve{ti-

na, u uslovima smawenog

dotoka kiseonika i odr`a-

vawe `ivotnih funkcija u

uslovima pove}anog par-

cijalnog pritiska, nisu

jedini ciq ove obuke, ve}

kompletno uve`bavawe za

razli~ite situacije koje

sudbina mo`e nametnuti.

Faktor slu~ajnosti za

wih ne postoji.

Ve`be do perfekcije,

~vrsto me|usobno povere-

we, psihi~ka i fizi~ka

stabilnost odlike su ovih

momaka, koji s ponosom no-

se ronila~ka odela, a na

levom ramenu poseban am-

blem Ronila~kog centra -

sidro, ma~ i ronila~ku ka-

cigu. G. \.

Ova mala jedinica u okviru @andarmerije, sa oko

40 qudi, raspola`e stru~nim i obrazovanim kadrom

opredeqenim za policijski poziv. Svoje univerza-

lno obele`je izra`ava izvr{avawem zadataka u am-

bijentu koji se bitno razlikuje od uobi~ajene `ivot-

ne sredine.

SPECIJALNE JEDINICE 17

Padobranska obuka u SAJ

Ispit pod kupolom padobrana� U periodu jun-oktobar 2009. godine 40 pripadnika SAJ sa uspehom zavr{ilo osnovnu

padobransku obuku. Na aerodromu u Kikindi ukupno je izvedeno 500 skokova iz aviona

AN-2 sa visina od 1.200 do 3.000 metara na prinudno i slobodno dejstvo. Deset pri-

padnika je zapo~elo vi{u padobransku obuku.

Uskladu sa Planom obuke

pripadnika Specijalne

antiteroristi~ke obuke u

2009. godini, u periodu jun-

oktobar izvr{ena je obuka

padobranaca na zemqi u bazi

jedinice i obuka u vazduhu na

sportskom aerodromu u Ki-

kindi. Obuku je zavr{ilo

ukupno 40 pripadnika (4 gru-

pe po 10 padobranaca), koji su

izveli ukupno 500 skokova sa

visina od 1.200 do 3.000 me-

tara na prinudno i slobodno

dejstvo. Obuka je izvo|ena sa

padobranima „Eagle“ E-290

iz aviona AN-2. Deset kandi-

data je u ovom periodu zapo-

~elo vi{u padobransku obu-

ku.

Prve aktivnosti vezane za

padobransku obuku pripadni-

ka Specijalne antiterori-

sti~ke jedinice MUP Repub-

like Srbije sprovedene su

po~etkom devedesetih godi-

na, kada je 1992. godine prva

grupa od 15 specijalaca poha-

|ala i zavr{ila osnovnu pa-

dobransku obuku na vojnom

aerodromu u Ni{u. Obukom

su rukovodile stare{ine iz

63. padobranske brigade ta-

da{we JNA. Skokovi su izvo-

|eni padobranom Kluz PD-08

na prinudno dejstvo iz aviona

AN-2 i AN-26.

Kontinuitet u obuci pri-

padnika jedinice u padobra-

nskim skokovima nastavqen

je 2004. godine u centru za

obuku padobranaca na spo-

rtskom aerodromu E~ka kod

Zrewanina. Osnovnu pado-

bransku obuku (na zemqi i u

vazduhu) zavr{ilo je oko 20

pripadnika, koji su za skoko-

ve na prinudno i slobodno

koristili padobrane tipa

„krilo E-290 i avione AN-2.

U septembru 2008. godine

obavqene su jednomese~ne

pripreme i trena`ni skoko-

vi ~lanova padobranskog de-

mo-tima SAJ, u sklopu obele-

`avawa zna~ajnog jubileja -

30 godina od osnivawa jedi-

nice. Na centralnoj sve~a-

nosti 20. septembra 2008. go-

dine u bazi SAJ-a, ~lanovi

demo-tima su izveli padobra-

nske skokove iz helikoptera

„Bell 212.

Pripadnik jedinice Mi-

lan Pejovi}, ~lan padobra-

nskog demo-tima SAJ, u martu

2008. godine boravio je u poz-

natom me|unarodnom pado-

branskom centru Lejk Veles

(Florida Skydiving Center Lake

Wales) na Floridi, SAD. To-

kom jednomese~mnog boravka,

u~e}i od vrhunskih padobra-

nskih instruktora, proveo je

ukupno 4,5 sata trena`a u pa-

dobranskom tunelu i obavio

120 skokova padobranom sa

visine od 5.000 metara. Izvo-

|eni su grupni skokovi i sko-

kovi u velikim formacijama

od 12 do 20 padobranaca,

uve`bavane su discipline

relativ i fri-flaj (free-fly),

kao i obuka na padobranima

sa tzv. „brzim kupolama“ (ca-

nopy piloting). Na kraju bora-

vka u padobranskom centru

Lejk Veles, dobio je presti`-

nu ameri~ku padobransku li-

cencu USPA „C kategorije,

~ime je postao ~lan me|una-

rodne USPA asocijacije, koja

okupqa padobrance iz celog

sveta.

Ste~ena znawa i iskustva

sa ovih obuka i takmi~ewa u

inostranstvu veoma su drago-

cena i prenose se u obuci os-

talih pripadanika SAJ u

padobranstvu. Padobranski

skokovi imaju svoje zna~ajno

mesto u Programu obuke pri-

padnika SAJ, jer skok pado-

branom, sam po sebi, nosi sa

sobom odre|eni stepen rizi-

ka i predstavqa specifi~an

ispit odva`nosti za svakog

pojedinca, posebno pripadni-

ka specijalne jedinice. Na

vratima aviona, u letu kroz

vazduh i ispod kupole pado-

brana testiraju se hrabrost,

fizi~ka pripremqenost,

psihi~ka stabilnost, sposob-

nost ispravnog reagovawa u

stresnim situacijama, ori-

jentacija u prostoru.

Padobranska obuka pripad-

nika SAJ sastoji se od obuke

na zemqi i obuke u vazduhu i

podeqena je u tri celine: os-

novna, vi{a i specijalisti~-

ka obuka.

Osnovna padobranska obuka

obuhvata izvo|ewe 20 skoko-

va (na prinudno i slobodno)

sa visina od 1.200 do 2.000

metara, iz aviona AN-2 pado-

branom tipa „krilo“ Eagle E-

290.

Vi{a padobranska obuka

zahteva ve}i stepen poznava-

wa tehnike skakawa padobra-

nom i obuhvata 50 skokova na

slobodno dejstvo, sa visina

do 4.250 metara. U okviru ove

faze obuke padobranac u pot-

punosti ovladava tehnikom

skoka u slobodnom padu i pre-

ciznom pristajawu na ciq.

Specijalisti~ka padobra-

nska obuka ima za ciq da os-

tvari visok stepen obu~enos-

ti u padobranstvu, kako bi

pripadnici jedinice u potpu-

nosti mogli da odgovore iz-

vr{ewu namenskih zadataka u

razli~itim vremenskim i te-

renskim uslovima.

Program specijalisti~ke

obuke podrazumeva slede}e

vidove pojedina~nih i gru-

pnih padobranskih skokova:

skokove sa malih visina (do

1.000 metara), skokove sa sre-

dwih visina (do 4.550 meta-

ra), skokove sa velikih visi-

na (iznad 4.550 metara), sko-

kove na planinske terene (od

1.000 do 2.000 metara nadmor-

ske visine), skokove na tere-

ne malih dimenzija, skokove

na vodu, skokove no}u, prelet

dawu, prelet no}u, skokove sa

oru`jem, skokove sa punom

opremom, skokove na objekte

u pokretu.

D. Xami}

Tokom posledwih godina

do{lo je do ubrzanog

razvoja modernih teh-

nologija koje imaju sve zna-

~ajniju ulogu u razli~itim

oblastima `ivota, pa tako i u

oblasti platnog prometa. U

ovom periodu, promewen je na-

~in obavqawa mnogih delat-

nosti, tako da se i trgovina i

bankarstvo odvijaju putem ko-

ri{}ewa kompjuterskih i te-

lekomunikacionih mre`a.

Kao sredstva pla}awa domi-

niraju elektronski i virtual-

ni novac.

Ovim promenama prilago-

dili su se izvr{ioci krivi~-

nih dela, koji iz koristoqu-

bivih motiva zloupotrebqa-

vaju visoke tehnologije.

- U na{oj zemqi prvi put su

se pojavile zloupotrebe kar-

tica 2005. godine, ka`e Gor-

dana Jawi} iz Odseka za pre-

vare i falsifikate u okviru

Odeqewa za suzbijawe imo-

vinskih delikata Uprave kri-

minalisti~ke policije Poli-

cijske uprave za grad Beograd.

Tokom pro{le godine, uhap-

{eno je oko 40 lica. U oko 80

posto slu~ajeva, prevaru su iz-

vr{ili strani dr`avqani,

prete`no Rumuni i Bugari.

Mogu}e je da grupa od desetak

qudi za kratko vreme podigne

150 do 200 000 evra. Ove godi-

ne, me|utim, zaobi{li su na-

{u zemqu u {irokom luku, ka-

`e Gordana koja o ovom odseku

radi od 1999. godine. - Izvr-

{ioci ovog krivi~nog dela

zadr`avaju se veoma kratko

vreme u zemqi. [to su mawe

vremena tu, te`e ih je uhvati-

ti. Obi~no do bankomata do|u

rano ujutru, ka~ketima i kapa-

ma poku{avaju da zaklone li-

ce. Po{to se uglavnom radi o

strancima koji ne poznaju Be-

ograd, na meti su banke

koje se nalaze u centru

grada. Neretko su sumwi-

vi obezbe|ewu banke, jer

se po pravilu neuobi~a-

jeno dugo zadr`avaju kod

bankomata. U toku 2008.

godine, oko 40 lica li-

{ili smo slobode u tre-

nutku podizawa novca

fal{ karticom ili ne-

posredno posle toga. -

Osim podizawa novca sa

bankomata, ~esto kri-

vi~no delo je i kupovina

robe falsifikovanim

karticama. Uglavnom se

kupuje skupqa, tehni~ka

roba, kao {to su plazma i

LCD televizori, laptopovi,

kompjuteri... Imali smo dosta

uspeha i na suzbijawu ovih

krivi~nih dela, rekla je Gor-

dana i dodala da su u svim

ovim slu~ajevima o{te}ene

banke, a ne trgovine i gra|a-

ni.

Krivi~no delo prevare us-

ko je povezano sa krivi~nim

delom falsifikovawa. Fal-

sifikuju se li~ne karte, vo-

za~ke dozvole, paso{i, vize -

to naj~e{}e rade lica za koji-

ma je raspisana potraga. Tu su

i falsifikovane diplome

{kola i fakulteta, kao i iz-

vodi iz zemqi{nih kwiga,

mati~nih kwiga, potvrde o za-

poslewu i administrativne

zabrane radi dobijawa kredi-

ta... Falsifikovani dokumen-

ti ~esto se koriste pri regis-

traciji preduze}a, kao i za

uzimawe robe preko menice.

Mogu} je gotovo neograni~en

broj oblika prevara. Gra|ani

mogu biti `rtve ovog krivi~-

nog dela u gotovo svakoj oblas-

ti `ivota.

- Uz pomo} falsifikova-

nih dokumenata vlasnika imo-

vine, jedno lice srpske nacio-

nalnosti i uz pomo} agencije

~iji je vlasnik Albanac, „pro-

davao je imovinu Srba na Ko-

sovu i na taj na~in uzeo oko

dva miliona evra. Pravi

vlasnici nekretnina o ovim

transakcijama, naravno, nisu

ni{ta znali, tako da ih je, ka-

da se posle nekoliko godina

vrate, ~ekao novi „vlasnik

koji ima kupoprodajni ugovor

i sva druga neophodna doku-

menta...

- Pro{le godine smo u sara-

dwi sa SBPOK otkrili u No-

vom Sadu fabriku za izradu

platnih kartica. London je

centar za falsifikovawe

platnih kartica, ali i Pariz.

Kada je re~ o falsifikovawu

novca, falsifikuju se i stra-

na valuta i dinari. Dinari se

prave kod nas, a falsifikova-

ni evri i dolari uglavnom

sti`u iz inostranstva - ka`e

Sa{a Markovi}, {ef Odseka.

- Nije retka pojava da malo-

letna lica, pa i ona mla|a od

14 godina, na kompjuterima

prave novac u sitnijim apoe-

nima, koji poku{avaju da pro-

ture u pala~inkarnicama, sen-

dvi~arama itd. Maloletnici

tako|e poku{avaju da iskori-

ste gu`vu u klubovima i dis-

kotekama u no}nim satima. Za

wih je karakteristi~no da im

motiv za falsifikovawe nov-

ca nije zarada, nego provod.

Bilo je slu~ajeva da su ~ak i

prostitutke pla}ali la`nim

nov~anicama. Ina~e, dinari

se po pravilu ne {tampaju na

veliko, ve} je u pitawu ku}na

izrada mawih serija nov~ani-

ca. [to se ti~e falsifikova-

nih evra, pre par godina

zaplenili smo u Zrewa-

ninu oko 600.000 evra u

apoenima od po 200 evra

i oko 80.000 dolara, u

apoenima od 100, proiz-

vedenih negde u Nema~-

koj. Zaplewene su i ita-

lijanske lire u protiv-

vrednosti od 30.000 evra.

Ove godine, u saradwi sa

SBPOK, Europolom i

policijama Nema~ke,

Austrije i Hrvatske,

imali smo akciju u kojoj

smo uhapsili grupu lica

koja su tokom posledwe

~etiri godine stavila u

promet u Evropi izme|u osam

i deset miliona la`nih evra.

Zaplenili smo opremu za

{tampawe, prona{li oko

200.000 la`nih evra u jednom

stanu u Beogradu, koji je bio

centar za distribuciju. Tako-

|e, sa SBPOK smo nedavno

zaplenili odmah po izradi,

falsifikovane bonove u vre-

dnosti od oko milion evra.

Po re~ima Sa{e Markovi-

}a, ovo je verovatno bila jedi-

na {tamparija takve vrste ko-

ja je posledwih godina radila

u Srbiji. Devize, naj~e{}e

evri, uglavnom dolaze iz

inostranstva, pre svega iz Bu-

garske. Za tokove falsifiko-

vanog novca, Srbija je tra-

nzitna zemqa, mada se ne{to

la`nog novca zadr`i i kod

nas.

- U svom radu imamo odli~-

nu saradwu sa SBPOK, Ode-

qewem za javni red i mir,

BEOGRADSKA POLICIJA18

Danak sofisticiranim

Sa{a Markovi} Gordana Jawi}

Odeqewem za privredni kri-

minal, ali i sa Narodnom ban-

kom, Zavodom za izradu nov~a-

nica, bankama, mewa~nicama,

koji nam prijavquju pojavu

falsifikovanog novca...

Me|utim, na{i qudi na `a-

lost nisu `rtve samo zloupo-

trebe sofisticiranih in-

formati~kih tehnologija.

Prevare mogu nastati iz sva-

kog poslovnog odnosa ili poz-

nanstva. Kada su u problemi-

ma, bez krova nad glavom, pos-

la, kada su usamqeni ili ima-

ju zdravstvenih problema, gra-

|ani mogu postati lake mete

slatkore~ivih prevaranata.

Prevaranti su inteligentni,

inventivni, ugla|eni i dobri

psiholozi i ~esto ostavqaju

veoma povoqan utisak na `r-

tve. Neki od wih imaju ciqa-

ne grupe za koje su specijali-

zovani, na primer `ene. Jedan

do prevaranata raspitivao bi

se o li~noj i porodi~noj situ-

aciji neke `ene, potom je pre-

sreo na ulici, predstavio se

kao daqi ro|ak, uzimao no-

vac... - Jedan prevarant pre-

dstavqao se kao hirurg na

VMA, upoznaju}i se sa `enama

preko oglasa. Na buvqoj pija-

ci kupio je beli mantil,

klompe, slu{alice i druge

rekvizite koji su potrebni da

bi delovao ubedqivo. I{ao je

toliko daleko da se sa svojom

„verenicom“ i wenom majkom

nalazio ispred VMA, „pod pu-

nom opremom“. Kada je kona~-

no zakazan datum ven~awa,

„mlado`ewa“ je od svoje „iza-

branice“ uzeo 3.500 evra za

organizovawe svadbe. Potom

je bacio karticu mobilnog te-

lefona, a nesu|ena mlada vi-

{e nije mogla da stupi sa wim

u kontakt - pri~a Gordana Ja-

wi}.

Prevaranti se ~esto pre-

dstavqaju kao direktori ba-

naka, vladini slu`benici,

obe}avaju kredite, zaposlewa,

otkup deviza po povoqnijem

kursu i drugo. Na `alost, ne-

ki od wih na bizaran i bezo-

~an na~in poku{avaju da is-

koriste `equ qudi da pomog-

nu drugima u nesre}i. Tako je

jedno lice, predstavqaju}i se

kao sve{tenik koji skupqa

dobrovoqne priloge za qude

sa Kosova, od na{eg poznatog

ko{arka{a dobio 10.000 evra

koji su, navodno, bili potre-

bni za le~ewe te{ko obolele

devoj~ice. Posle izvesnog

vremena, kada se ko{arka{

raspitivao za zdravqe deteta

kome je navodno pomogao, la`-

no sve{teno lice zatra`ilo

je jo{ 18.000 evra. To je ve}

izazvalo sumwu, usledila je

prijava...

- Na `alost, na{i qudi su

jo{ uvek lakoverni kada su u

pitawu razli~iti vidovwa-

ci, proro~ice, „skida~i“ ra-

zli~itih magija, koji su u sta-

wu da gra|anima, neretko op-

hrvanim velikim li~nim i

porodi~nim problemima, iz-

vuku ogromne sume novca, ka-

`e Gordana.

Na{i sagovornici ka`u da

nema pravila o tome ko su o{-

te}eni prevarama. Iskusan

prevarant }e odrediti pri-

stup svakoj `rtvi, posle oz-

biqnog profilisawa i pri-

preme. Tako|e, gra|ani se ne-

retko ustru~avaju da prijave

da su bili `rtve prevaranata,

pre svega jer im je neprijatno

da priznaju da su naseli na

prevaru, ali i iz drugih ra-

zloga. Zaposleni u Odseku ka-

`u da, ukoliko ne budu pri-

javqeni od strane gra|ana,

prevarantima je nemogu}e

stati na put. S. K

BEOGRADSKA POLICIJA 19

tehnologijama

Pripadnici Ministar-

stva unutra{wih poslo-

va Republike Srbije, po~et-

kom oktobra, za mawe od nede-

qu dana, izveli su uspe{ne

akcije otkrivawa i preseca-

wa ilegalnog krijum~arewa

narkotika.

Nakon du`eg operativnog

rada, policijski slu`benici

Policijske uprave u Ni{u,

prvog oktobra, zaplenili su

34 paketa sa preko 12 kg hero-

ina i preko 13 kg smese za

uve}awe mase heroina. Tom

prilikom, li{ili su slobo-

de tri lica iz Ni{a, zbog os-

nova sumwe da su izvr{ili

krivi~no delo neovla{}ene

proizvodwe, dr`awa i stav-

qawa u promet opojnih droga.

Akcija je izvedena prili-

kom primopredaje narkotika

u Mokraw~evoj ulici u Ni-

{u, kada je jedno lice li{eno

slobode, dok su druga dva

uhap{ena tokom bekstva u

Vladi~inom Hanu.

Policija je na mestu pri-

mopredaje, zaplenila 7,23 kg

heroina i 10,32 kg smese za

uve}awe mase heroina. Pri-

likom pretresa stanova i vo-

zila osumwi~enih prona|eno

je jo{ 5,15 kg heroina i 3,54

kg smese za uve}awe mase he-

roina, ve}a suma stranog i do-

ma}eg novca, {est putni~kih

vozila, kao i {est pari stra-

nih registarskih tablica,

koje su im oduzete.

Ovom uspe{nom akcijom

ni{ki policajci presekli su

jo{ jedan kanal krijum~are-

wa droge namewene zapadno-

evropskom tr`i{tu.

Na teritoriji Beograda,

sedmog oktobra, prilikom

preuzimawa narkotika, poli-

cijski slu`benici Slu`be

za borbu protiv organizova-

nog kriminala MUP, li{ili

su slobode dva lica zbog pos-

tojawa osnovane sumwe da su

izvr{ili krivi~no delo ne-

ovla{}ena proizvodwa i

stavqawe u promet opojnih

droga. Tom prilikom, zaple-

weno je oko 2,5 kilograma

opojne droge kokain i prese-

~en je jo{ jedan krijum~arski

kanal droge iz Ju`ne Ameri-

ke u Srbiju.

Interesantan je na~in na

koji su krijum~arili narko-

tike. Jedan od uhap{enih, or-

ganizovao je transport kokai-

na iz Bolivije u Srbiju, pre-

ko nevladine organizacije

~iji je on osniva~, predsed-

nik i ovla{}eno lice. Droga

je po{tom slata u Beograd, na

adresu te nevladine organi-

zacije, ~ija je prijavqena de-

latnost humanitarni rad sa

decom sa posebnim potreba-

ma. V. ].

SA SVIH STRANA20

Prese~eni kanali krijum~arewa narkotika

Poboq{awe rada

Prvi potpredsednik Vla-

de - zamenik predsedni-

ka Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

sa svojim najbli`im saradni-

cima, posetio je 25. septem-

bra, Policijsku upravu Vaqe-

vo.

Tom prilikom, ministar

Da~i} izjavio je da je zadovo-

qan radom vaqevske policije

u posledwih pet meseci, na-

kon sprovedenih kadrovskih

promena. Tako|e, rekao je da

policija mora da bude odgo-

vorna i da spre~avo sve one

unutar svojih redova ili unu-

tar dr`avnih organa, koji

imaju veze s kriminalom. Mi-

nistar Da~i} naglasio je da je

neophodno opremiti polici-

junajsavremenijom tehni~kom

opremom i obezbediti sve

{to je potrebno za efikasan

rad u suprotstavqawu svim

vidovima kriminala.

Ministar unutra{wih

poslova razgovarao je i sa

gradona~elnikom Vaqeva,

predstavnicima sudova i tu-

`ila{tva Kolubarskog upra-

vnog okruga i obi{ao je Hram

u izgradwi.

V. ].

Poseta Vr{cu

Prvi potpredsednik-za-

menik predsednika Vla-

de i ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} pose-

tio je Vr{ac 14. oktobra

2009. godine. Prilikom po-

sete ministar je obi{ao Op-

{tinu, Policijsku stanicu i

Regionalni centar pograni~-

ne policije, a prisustvovao

je i otvarawu Bulevara @ar-

ka Zrewanina.

Da~i} je na otvarawu Ode-

qewa za video nadzor izjavio

da je sistem video nadzora,

kojim su sa 15 kamera pokri-

veni delovi Vr{ca, izuzetno

zna~ajan za preventivno de-

lovawe, ali i za otkrivawe

izvr{ilaca krivi~nih dela.

On je izrazio o~ekivawe da

}e instalirani video-sistem

u budu}nosti biti dogra|en.

Policija }e i ubudu}e ve-

liku pa`wu poklawati o~u-

vawu bezbednosti u op{tini

Vr{ac, gde je sme{ten i Re-

gionalni centar grani~ne

policije koji brine o pri-

bli`no 600 kilometara dr-

`avne granice sa Rumunijom,

rekao je ministar Da~i} i

naveo da je ciq MUP Srbije

da se olak{a me|unarodni sa-

obra}aj iz na{e zemqe kroz

otvarawe novih prelaza.

Ivica Da~i} i Milorad

Veqovi} prisustvovali su i

otvarawu Bulevara @arka

Zrewanina, koji su gra|ani-

ma na kori{}ewe predali

ministar za infrastrukturu

u Vladi Republike Srbije

Milutin Mrkowi} i pre-

dsednik Izvr{nog ve}a Voj-

vodine Bojan Pajti}. U obno-

vu i opremawe ovog bulevara

ulo`eno je 400 miliona dina-

ra, {to je najve}a investici-

ja u tom gradu u posledwih 20

godina.

Ministar Mrkowi} rekao

je da je Ministarstvo za in-

frastrukturu predlo`ilo

Evropskoj komisiji da dâ sag-

lasnost da za jedan od najzna-

~ajnijih evropskih koridora

bude progla{en

autoput Bukure{t-

Temi{var-Vr{ac-

Beograd-^a~ak-Bar-

Bari.

Bojan Pajti} uka-

zao je na to da je po-

krajinska adminis-

tracija za posledwe

tri godine usmerila

pribli`no 850 mi-

liona dinara u ra-

zvoj Vr{ca i preci-

zirao da je najvi{e

sredstava ulo`eno u

re{avawe `ivotnih

pitawa gra|ana. �

Promociji uloge i nad-

le`nosti komunalne po-

licije u Jagodini, odr`a-

noj na gradskom trgu 30.

septembra, prisustvovao

je prvi potpredsednik

Vlade - zamenik predsed-

nika Vlade i ministar

unutra{wih poslova

Ivica Da~i}.

Ministar Da~i} izja-

vio je da komunalnu poli-

ciju smatra sastavnim de-

lom sistema koji treba da

brine o javnom redu i mi-

ru, kao i da }e MUP po-

mo}i u wihovoj obuci i

usavr{avawu.

- Komunalna policija

ima samo deo ovla{}ewa

neophodnih za odr`avawe

javnog reda i mira, ali se

nadamo da }e to doprine-

ti poboq{awu nivoa bez-

bednosti u Srbiji i po-

mo}i u spre~avawu kri-

minalnih aktivnosti,

rekao je Da~i} i naglasio

da je Ministarstvo unut-

ra{wih poslova u potpu-

nosti podr`alo ideju i

Zakon o komunalnoj poli-

ciji zajedno sa Ministar-

stvom za dr`avnu upravu

i lokalnu samoupravu ko-

je vodi ovaj posao.

Ovom doga|aju prisus-

tvovali su ministar za

dr`avnu upravu i lokalnu

samoupravu, Milan Mar-

kovi} i gradona~elnik

Jagodine, Dragan Marko-

vi}.

V. ].

Da zanimawe vatrogasca

veoma ~esto zahteva

mnogo vi{e od interven-

cije prilikom po`ara i

vanrednih situacija poka-

zao je slu~aj kada se ulica-

ma Ni{a pro{etao ~udan

ku}ni qubimac.

Kada je, nekih dva sata

iza pono}i, zazvonio tele-

fon i sa 93 se oglasio us-

plahireni Ni{lija koji je

u Ulici 7. jula ugledao

zmiju koja je visila sa ban-

komata, vatrogasci su mis-

lili da je u pitawu {ala,

budu}i da neretko u no}-

nim satima dobijaju la`ne

dojave o svakakvim „~ude-

sima“. Ali, nakon {to se

komandir vatrogasnog ode-

qewa ponovo ~uo telefo-

nom sa prolaznikom,

shvatili su da je prijava

stvarna.

To je bilo dovoqno da se

ekipa uputi u Ulicu 7. ju-

la. Pretpostavqali su da

se radi o smuku, neotrovnoj

zmiji iz ovih krajeva, koja

se naj~e{}e mo`e videti

po dvori{tima u letwem

periodu i sa kojom su se

ve} susretali na ni{kim

ulicama, a nedavno i u jed-

nom od ni{kih vrti}a, ko-

ji je pohodio nezvani gost

i uneo pometwu me|u mali-

{anima tako i vaspita~i-

ma.

Ali, u Ulici 7. jula do-

~ekalo ih je iznena|ewe,

kada su videli, po {arama,

ali i po veli~ini gmizavca

da se ne radi o zmiji sa na-

{ih prostora. Tako su po-

sumwali da se radi o ku}-

nom qubimcu koji je ostao

bez vlasnika. Zmija je bila

sasvim mirna i pitoma, i

nakon {to je pa`qivo lo-

patom preba~ena u torbu

koju su vatrogasci poneli

sa sobom. ^udan nezvani

gost stigao je u Vatrogasni

dom i veoma brzo nakon po-

~etnog straha i ustezawa

postao prava atrakcija za

de`urne vatrogasce i poli-

cajce.

Vatrogasni dom te no}i

posetila je boa kon-

striktor, zmija iz reda

udava ~ije je prirodno

stani{te u Ju`noj Ame-

rici, sna`nog tela koja

dosti`e du`inu i do

~etiri metra. Egzoti~-

ni ku}ni qubimac se,

kako smo kasnije sazna-

li, neopa`eno iskrao

iz stana na prvom spra-

tu u zgradi, sa terase na

kojoj se po izjavi vlas-

nika ~esto sun~ao.

Vlasnik zmije se ja-

vio nakon {to je na lo-

kalnim televizijama

javqeno da je prona|ena

zmija u Ulici 7. jula. Tom

prilikom, saznali smo da

se na{ gost zove Bo{ko i

da je zvezda jednog od ni{-

kih kazina, a brzom i spre-

tnom intervencijom ni{-

kih vatrogasaca bezbedno

je vra}en vlasniku.

L. Pavlovi}

SA SVIH STRANA 21

Boa Bo{ko

U Jagodini promovisana

komunalna policija

SA SVIH STRANA 22

Pod kapom policije

Na Dan oslobo|ewa Be-

ograda, dok je Srbija

do~ekivala svog gosta

- predsednika Rusije, i deca

beogradskog vrti}a „Pionir

nestrpqivo su ~ekala jednog

gosta.

U vrti} je do{ao Vladimir

Vida, saobra}ajni in`ewer i

vi{i policijski inspektor

MUP Srbije.

Napravio je pe{a~ki pre-

laz, postavio saobra}ajne

znake, prikqu~io semafore.

Vi{e od sat i po vremena

pri~ao je deci i pokazivao

im kako da pravilno prelaze

ulicu, upozoravao ih na gre-

{ke. Kada je po~iwao da radi

sa decom iz vrti}a, svi su

sumwali da je tako malu decu

mogu}e zainteresovati. Vla-

dimirovo iskustvo je druga-

~ije - Deca su fantasti~na,

radoznala. Pa`wu nam poklo-

ne bez ikakvih problema, a to

vreme pouke o pona{awu u sa-

obra}aju, mo`e jednom da im

spase `ivot.

Deca ne zaboravqaju wego-

vu pri~u, ali ni Vida decu.

Posebno se se}a jednog pita-

wa koje su mu postavili: Ka-

ko da postanem Xems Bond?

Tome ih ne u~i, a de~ija

saznawa, na wihov maleni na-

~in izgledaju ovako:

- Nau~io nas je da ulicu

prelazimo sa trotoara, da ne

pretr~avamo i da

kre}emo na zeleno.

- Nau~io nas je

da ne virimo iza

kamiona.

- Ako neko ne

sme da pre|e uli-

cu, da zove poli-

cajca da mu pomog-

ne.

Deca su govori-

la i o tome {ta bi

bilo da policije

nema:

- Bili bi neredi

i kr{ u gradu, svi

bi se slupali. Bi-

lo bi sve mawe i

mawe dece.

U jednom trenutku, deca su

dobila i policijsku kapu.

Dok su je jo{ nosila na glavi,

pitali smo ih kako se ose}a-

ju. Jedan de~ak rekao je - Mo-

gao sam da u~im druge.

I ta opaska de~aka dala je

poseban smisao radu policije

- u prilici smo da pokazujemo

deci kako da nau~e da za{ti-

te sami sebe.

D. N.

Dru`ewe dece i policajaca u Mladenovcu

Policijski slu`be-

nici Policijske

stanice Mladeno-

vac, 24. septembra, organi-

zovali su edukativno dru-

`ewe sa decom pre-

d{kolske ustanove „Jelica

Obradovi}. Ispred spo-

rtskog centra u Mladenov-

cu {estogodi{wi mali{a-

ni, imali su priliku da vi-

de opremu i vozila polica-

jaca, upoznaju se sa wiho-

vim radom i pitaju sve {to

ih zanima.

Ciq dru`ewa bio je ra-

zvijawe poverewa i komuni-

kacije, koji }e doprineti

sticawu osnovne bezbednos-

ne kulture „od malih nogu,

radi bezbednijeg odrastawa.

Deca u pratwi svojih vas-

pita~a, imala su priliku da

u|u u policijska vozila, vi-

de „palice, „lisice, radio

stanice, pancire, razli~i-

te uniforme i saznaju za

{ta se koriste, kao i da

pogledaju policijske moto-

re. Veliko odu{evqewe ma-

li{ana izazvale su zvu~ne

sirene i rotaciona svetla

policijskih automobila.

Policajci su odgovarali

na pitawa dece, nagla{ava-

ju}i im da je wihov posao da

ih {tite i da zato treba

uvek da im se obrate za po-

mo}.

Dru`ewe je zavr{eno uz

bombone i soki}e, koje su

policijski slu`benici po-

delili mali{anima.

Ideju za dru`ewe sa de-

com, koju je predlo`ila

mla|i stru~ni saradnik pr-

ve klase Jelena Petkovi},

podr`ali su i realizovali

komandir Policiske stani-

ce Mladenovac, samostalni

policijski inspektor Rado-

sav [}eki} i komandir Po-

licijske ispostave samos-

talni policijski inspek-

tor Aleksandar Pavlovi}.

V. ].

Povodom Dana op{tine Kawi`a,

lokalna samouprava op{tine

Kawi`a zajedno sa Policijskom up-

ravom u Kikindi, 16. oktobra 2009.

godine, u Bawi Kawi`a organizova-

la je turnir u malom fudbalu, na ko-

jem su u~estvovale ekipe policije

Republike Ma|arske iz Segedina,

Rumunije iz Temi{vara, ekipa op-

{tine Kawi`a, kao i ekipa Poli-

cijske uprave u Kikindi.

Posle fer i korektne borbe, prvo

mesto zauzela je ekipa PU Kikinda,

drugo - ekipa policije Ma|arske,

tre}e mesto zauzela je ekipa iz Ru-

munije, a ~etvrti su bili pre-

dstavnici lokalne samouprave.

Predstavnici policija susednih

zemaqa ocenili su dosada{wu sara-

dwu sa na{om policijom kao veoma

uspe{nu i izrazili nadu da }e sara-

dwa biti jo{ uspe{nija na obostra-

no zadovoqstvo.

R. Radanovi}

Xudo klub „@andarmerija”

nastao je jo{ 1976. godine

kao Xudo klub „Milicionar”, a

2001. godine promenio je naziv

u Xudo klub „@andarmerija”.

Pored prve ekipe, koju ~ine

radnici MUP, u sastavu xudo

kluba su pioniri (mla|i i sta-

riji), kadeti i juniori. Klub je

uvek postizao zna~ajne rezulta-

te: tri puta je u~esnik kupa ev-

ropskih {ampiona, dva puta me-

|u prvih osam klubova, ~etvo-

rostruki prvaci na prven-

stvima policije Balkana, ~eti-

ri puta vice{ampioni Balaka-

na, sedmostruki ekipni prvaci

dr`ave, prvaci dr`ave u poje-

dina~nim {ampionatima, u

svim uzrastima i te`i{nim

kategorijama, prvaci na studen-

tskom prvenstvu sveta, studen-

tski prvaci sveta u apsolutnoj

kategoriji. Tako|e, xudisti

„@andarmerije osvajali su me-

daqe na mediteranskim igrama,

prvenstvima sveta, prven-

stvima i juniorskim prven-

stvima Evrope, kao i junior-

skim i seniorskim prven-

stvima Balkana.

U okviru kluba radi i {kola

xudoa, sa 100 ~lanova. To su ug-

lavnom deca radnika MUP, ali

je klub otvoren za sve koji `e-

le da treniraju xudo.

Tokom 2009. godine, ~lanovi

kluba „@andarmerija osvojili

su medaqe - u konkurenciji ka-

deta, juniora i seniora na {am-

pionatu Evrope i Balkana, kao

i na prvenstvu Srbije, gde je

klub progla{en za najboqu

ekipu i u mu{koj i u `enskoj

konkurenciji. Na ovom prven-

stvu, medaqama su se okitili i

stariji i mla|i pioniri.

Takmi~ari Xudo kluba

„@andarmerija” 27. septembra

u~estvovali su na me|unaro-

dnom Xudo turniru „Trofej Be-

ograda za juniore. Na ovom tak-

mi~ewu, u kategoriji do 66 kg

prvo mesto osvojio je Nenad

Bogdanovi}, a drugo Dejan Bo-

`ovi}. Jovan Mirkovi} osvojio

je prvo mesto u kategoriji do 73

kg, Nikola Drobwakovi} bio je

drugi u kategoriji do 81 kg, a u

kategoriji preko 100 kg ^edo

Kali} osvojio je prvo, a Nikola

Jablan tre}e mesto. Jovan Mir-

kovi} progla{en je za najboqeg

takmi~ara „Trofeja Beograda.

U Subotici, 3. oktobra, pio-

nir Mladen Jovi} osvojio je pe-

to mesto u kategoriji do 28 kg.

Na prvenstvu Beograda za

mla|e seniore, takmi~ari

„@andarmerije postigli su

slede}e rezultate: Julijana Sa-

vi}, Jovana Kr~marevi} i Jo-

vanka Balti} osvojile su prva

mesta, Tamara Popovi}, Jovan

Mirkovi} i Marko Vukovi} bi-

li su drugi, Nenad Bogdanovi}

i ^edo Kali} osvojili su tre}a

mesta, dok je Nikola Drobwa-

kovi} bio peti.

Na Me|unarodnom xudo tur-

niru „Zvonko Osmajli}, u Beog-

radu 11. oktobra, Sr|an Vuji~i}

osvojio je prvo mesto, Branko

Popovi} bio je drugi, dok su pe-

ta mesta osvojili \or|e Mic-

koski i Jovan Mirkovi}. Sr|an

Vuji~i} progla{en je za najbo-

qeg takmi~ara, a klub za najbo-

qu ekipu na turniru.

M. S.

SPORT 23

Uspe{na ekipa

Turnir u malom fudbalu

Kina, Peking, 1. oktobar - Kina je sve~anom vojno-civilnom paradom obele`ila 60

godina od dolaska Komunisti~ke partije na vlast

Brazil, Rio de @aneiro, 28. septembar –

Slova~ki biciklista Filip Polc testira svoj

bicikl pre trke Red Bull Hillside Slum Challenge

Srbija, Beograd, 4. otobar - RTV PINK, Staklo

puklo od eksplozije bombe

Tanzanija, Dar es Salam, 14. oktobar - Tanzanija

}e biti doma}in sastanka ministara najmawe

razvijenih zemaqa, uo~i sastanka Svetske

trgovinske organizacije u @enevi, zakazanog za

16. oktobar

Srbija, Beograd, 2. oktobar - Sve~ano

otvarawe Oktobarskog salona

Bugarska, Plovdiv, 3. oktobar

- Prvi Festival grafita okupio je

u Plovdivu ~etrdeset majstora

grafita iz vi{e zemaqa

Srbija, Beograd, 10.oktobar -Radost nakon pobede, utakmica –Srbija-Rumunija

Argentina, Buenos Ajres, 2. oktobar -

Ruski lutkar Viktor Antonov ju~e je u

jednom svrati{tu najmla|oj publici

priredio predstavu pod nazivom

„Vrte}i cirkus"

Rumunija, Bukure{t, 4

. oktobar

- Odr`ana M

e|unarodna izlo`ba ma~aka

Srbija, Beograd, 28. oktobra - Nagra|ene karikature iz oblasti sporta i

ekologije. Na{ poznati karikaturista Jovan Prokopqevi}, osvojio je prvu

nagradu sa ~etiri karikature na jednom od najve}ih konkursa za karikaturu

u Brazilu pod nazivom "5. Humor Hall of Limeria Sao Paulo“

Fo

to

Tan

jug