MAJ 2019. PRAVE INFORMACIJE ZA PRAVE ODLUKE...torima, ali ne i odluke o dodeli pomoći iz republičkog budžeta. Paradoksalno je da možemo da imamo veći uvid u državnu pomoć za

MAJ 2019. PRAVE INFORMACIJE ZA PRAVE ODLUKE

https://novaekonomija.rs/business-intelligence


SVAKOG POSLEDNJEG PETKA U MESECU. PIŠU POZNATI EKONOMISTI I REVIZORI.Za uspešno vođenje biznisa, nije dovoljno da samo prikupite informacije. Za prave poslovne odluke potrebno je da se one stave u kontekst, da se analiziraju, povežu i uporede. Dakle, tačne i potpune informacije predstavljaju više od novca. Za mudre poslovne ljude one su: sigurnost prilikom planiranja, fleksibilnost prilikom realizacije i korektivni faktor u razvoju poslova. Zbog toga je Business Info Group, kao renomirana medijska kuća iz oblasti ekonomskog novinarstva, pokrenula novu uslugu koju pruža grupa renomiranih ekonomskih eksperata u okviru novoformiranog Business Intelligence Balkans – Nove ekonomske analize.

Naš tim stručnjaka sastavljen je od:· Nezavisnih ekonomista/analitičara, profesora fakulteta sa dugogodišnjim iskustvom u analizi podataka· Analitičara sa iskustvom u realnom sektoru· Novinara sa velikim iskustvom u nalaženju i obradi različitih vrsta informacija· Stranih eksperata sa velikim iskustvom u risk advisory oblasti Business Intelligence Balkans vam nudi inovativne online proizvode:· Kratke mesečne analize i objašnjenja zvaničnih podataka i ekonomskih pokazatelja· Kratke mesečne analize poslovanja privrede po granama i sektorima · Newsletter svakog petka sa pregledom najvažnijih ekonomskih i poslovnih vesti iz protekle nedelje. Vesti ukrštamo sa ostalim relevantnim podacima i stavljamo ih u ekonomski i politički kontekst. · Na zahtev korisnika, kao ekskluzivan proizvod radimo - "tailor made” analize pojedinih industrija, grana, sektora, kao i izveštaje o poslovanju i profilima kompanija, njihovih menadžera itd. prema narudžbi klijenta

SADRŽAJ U OVOM BROJU

str

04 • Da li su subvencije dobar način za privlačenje investitora

10 • Cigla na ciglu: Međugodišnji rast od 10%

15 • Kako je poslovala privreda u u 2018. godini

20 • Strategija za radnu snagu –Potreba ili luksuz?


4

DA LI SU SUBVENCIJE DOBAR NAČIN ZA PRIVLAČENJE INVESTITORA

Subvencije stranim investitorima su praksa koja je počela 2006. godine. One su se odobravale odlukama Vlade preko Agencije za podsticanje stranih investicija (SIEPA), u iznosu od 4.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Idejni tvorac tog koncepta bio je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić, a SIEPA se kao javna agencija nalazila pod okriljem Ministarstva finansija iako je bilo logično da se, s obzirom na delokrug rada, nalazi pri Ministarstvu privrede. U prvim godinama nije postojala adekvatna zakonska regulativa po kojoj bi se dodeljivale subvencije. Odlukama Vlade određivano je koliko će se novca izdvajati; jasni kriterijumi nisu postojali, već je pomoć određivana ad-hok; nije postojao nikakav kontrolni meh-

Bogdan Petrović


anizam za subvencije. Na kraju se sve rešavalo zaključcima vlade; eklatantan primer je slučaj davanja najveće subvencije u istoriji Srbije za FIAT u Kragujevcu.

SSP UVODI PRAVILA O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI

Tek će 2009. godine, usled obaveze koje je Srbija prihvatila u Spo-razumu o stabilizaciji i pridruživanju (član 73 SSP-a koji definiše pravila u toj oblasti) godine biti donet Zakon o kontroli državne pomoći koji će početi da se primenjuje od 1.1.2010. godine. Inače,

5


pomoć FIAT-u kao da je bila tempirana tako da se izbegne primena zakona; ugovor je potpisan i stupio je na snagu krajem 2009. go-dine.Na osnovu tog zakona formirana je Komisija za kontrolu državne po-moći, kao ogran Ministarstva finansija. U tom trenutku veliki pomak je bio što je Komisija odluke o odobravanju državne pomoći javno

objavljivala na sajtu sa obrazloženjima, pa je stručna javnost mogla steći uvid u dodeljene subvencije u svakom konkretnom slučaju.S obzirom da je Srbija pokrenula pregovore o priključenju EU, kao i da su istekli prelazni rokovi predviđeni SSP-om, pitanje državne pomoći više nije samo interna stvar Srbije, već davanja prate i službe Evropske unije. To se pokazalo kada je država u posledn-jem trenutku, krajem 2014. Godine, dodelila pomoć smederevskoj železari (pre ulaska kineskog Hestila), jer po SSP-u, posle 1.2.2015. godine pomoć u industriji čelika nije više bila dozvoljena. Da stvari nisu nimalo naivne, govori činjenica da su evropski proiz-vođači čelika pokrenuli postupke protiv Srbije i železare pred Ev-ropskom komisijom. Zahtev je na našu sreću odbijen, ali je pos-tojala mogućnost da u suprotnom slučaju železara, odnosno novi vlasnik, bude obavezna da vrati državnu pomoć koju je primila. Problemi su nastupili i kada je Mlađan Dinkić „dodelio“ poseb-nu pomoć za FIAT u Kragujevcu, kako bi kompanija odobravala određene popuste za prodaju automobila u Srbiji. Na reakciju Ev-ropske komisije država je morala da povuče odgovarajuću uredbu (doduše, državna pomoć je „preformulisana“ kao podrška otva-ranju novih radnih mesta, pa je FIAT i dalje odobravao popuste). Po SSP-u, nije dozvoljeno odobravati pomoć koja će narušiti uslove na tržištu, a to je upravo uradila Vlada na inicijativu Mlađana Dinkića i zato je država dobila packe od EU.

6


KOLIKO JE KOMISIJA SAMOSTALNA?

Naravno, postavlja se i krajnje logično pitanje da li je Komisija koja je sastavni deo Ministarstva finansija dovoljno samostalna da može da „odbije“ zahtev za dodeljivanje državne pomoći (subvencija), odnosno, da li je podložna političkim pritiscima? Samostalnost Komisije se predviđa po članu 73. SSP-a, ali za nju ne postoje odgovarajuće instuticionalne pretpostavke u zakonu. Činjenica da se Komisija nalazi pod okriljem Ministarstva finansija, da nema svoju stručnu službu, prostorije i budžetsku liniju, već da je deo ministarstva, ukazuje da to ne postoji institucionalna nezavisnost. Iako su članovi nominalno nezavisni u radu (5 članova se bira na 5 godina), oni predstavljaju različite organe državne vlasti (ministarstva finansija, privre-de, saobraćaja, zaštite životne sredine i Komisije za zaštitu konkurencije); prvi predsednik je bio istovremeno i pomoćnik ministra finansija. Takav položaj Komisije ne bi se reklo da je slučajan; nije se želelo da neki nezavisni organ može da blokira političku volju vrha vlasti.U praksi je Komisija tokom vremena više puta menjala stavove oko po-jedinih pitanja, po svemu sudeći usled političkih pritisaka da se određene, unapred dogovorene, subvencije odobre.Rad Komisije dodatno komplikuje činjenica da se Uredba o pravilima državne pomoći menjala bukvalno svake godine, a 2013. godine čak dva puta.

Šta govori činjenica da do sada nijedna državna pomoć nije odbije-na? Ili da ni u jednom jedinom slučaju Komisija nije donela odluku o vraćanju nezakonito dodeljene državne pomoći.Da li to znači da se striktno poštuju propisi o državnoj pomoći ili je u pitanju jednostavno „provlačenje“ subvencija preko „kaučuk“ paragrafa i nakaradnih tumačenja i menjanja prakse Komisije s vremena na vreme?Dešavalo se i da se subvencija dodeli i isplati, pa da se tek posle nekoliko godina predmet pojavi pred Komisijom, koja je onda post-festum odobravala te aranžmane.Na nedovoljno jasno definisan položaj Komisije reagovala je i Ev-ropska unija, koja je u izveštaju za 2015. godinu napomenula da je potrebno da se dodatno osamostali.

KOMISIJA SAMA SEBE IZUZIMA OD KONTROLE SUBVENCIJA

Ozbiljnija javna polemika o svrsishodnosti i arbitrarnosti subvenci-ja stranim investitorima počela je 2016. godine. Verovatno usled salve javnih kritika zbog davanja ogromnih sredstava u pojedinim slučajevima, odlučeno je da se obustavi javno objavljivanje odluka Komisije.

7

Tako je u februaru 2017. godine Komisija donela rešenje da je Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija usk-lađena sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, te da se nacrti odluka uopšte više ne moraju dostavljati Komisiji na odlučivanje! A pošto nisu dostavljane odluke, nisu ni objavljivana rešenja Komisije. A to je bio upravo jedini način da javnost dobije precizne informacije o načinu i visini subvencija koje vlast dodeljuje investitorima.Tako je javnost ostala bez podataka o državnoj pomoći, odnosno od tada se na sajtu Komisije objavljuju samo odluke o državnoj po-moći kada lokalne samouprave daju građevinsko zemljište investi-torima, ali ne i odluke o dodeli pomoći iz republičkog budžeta. Paradoksalno je da možemo da imamo veći uvid u državnu pomoć za snimanje filmova i TV serija, nego za investicije u privredi.

STALNA PROMENA PROPISA O SUBVENCIJAMA

Subvencije su 2006. godine bile regulisane posebnim uredbama, koje su se menjale maltene svake godine, a po nekad i više puta godišnje.Pored toga, menjao se i zakonski okvir, pa je umesto agencije SIEPA 2015. godine formirana Razvojna agencije Srbije - RAS. To je iskorišćeno i za otpuštanje zaposlenih bez mnogo pardona.

Stalne promene kriterijuma po kojima se odobravaju subvencije govore o političkom voluntarizmu i krajnje nepredvidivoj državnoj politici. Utisak je da se uredbe prilagođavaju pojedinim investitori-ma, odnosno, da „veliki“ ulagači mogu da postignu čak i izmene propisa.To otvara i pitanje o ovlašćenjima „pregovarača“ sa strane naše države, koji kao da mogu i da ugovore subvencije i izmene zakon-skih akata u pojedinim slučajevima. A čim za tako nešto postoje mogućnosti, to otvara prostor i potencijalne korupcije prilikom ugovaranja tih subvencija koje iznose i po više miliona evra, a ponekad i više desetina miliona evra.

SIEPA KAO POLITIČKO ORUĐE

Politika subvencija od početka je bila političko oruđe Mlađana Dinkića, koji je forsirao dodeljivanje subvencija upravo u sredinama gde na vlasti bili „lokalni šerifi“ iz njegove stranke. Stranka „Ujed-injenih regiona Srbije“-URS koristila je zapošljavanje radnika uz subvencije kao politički adut.U izbornoj kampanji su se stalno vrteli spotovi sa nazivima kom-panija koje su dobile velike državne subvencije i gradovima gde su te „investicije“. U skoro svim tim sredinama „lokalni bosovi“ su bili funkcioneri URS-a.


8

Da su subvencije bile namerno i bez puno rezona usmeravane u gradove gde su na vlasti bili funkcioneri URS-a, pokazuje i primer iz 2011. godine, kada je zbog „otimanja“ Gorenja iz Valjeva i „us-meravanja“ investicije ka Zaječaru došlo do javnog sukoba između Dinkića i Slobodana Ilića, državnog sekretara u Ministarstvu finan-sija iz DS (poreklom iz Valjeva). Pukla je bruka, a ispostavilo se da su pored subvencija od 10.000 evra po zaposlenom Gorenju obećane i dodatne pogodnosti oko infrastrukture u Zaječaru, iako je u Valjevu Gorenje imalo već uhodane pogone. Afera oko Gorenja odlično je pokazala političku prirodu ovih subvencija; odnosno, da se subvencije koriste za promociju „podobnih“ lokalnih vlasti. Takođe, videlo se i da pored „zvaničnih“ 10.000 evra po radnom mestu, država plaća i dodatna, ne mala sredstva preko ulaganja u infrastrukturu i druge pogodno-sti.

SUBVENCIJE OSTAJU KAO POLITIČKO ORUŽJE

Ni dolazak na vlast Aleksandra Vučića nije doveo do promene poli-tike subvencionisanja. Čak i kada je Dinkić uklonjen iz vlasti, sub-vencionisanje se nastavilo bez ikakvih promena.Vućić je čak krenuo u licitiranje sa subvencijama, koristeći floskule da će Srbija svakom investitoru dati makar 5% više nego što može

da dobije u okruženju (ne vodeći računa da li bi se tako kršili propisi o državnoj pomoći na koje se Srbija obavezala SSP-om). Investitori su javno pozivani da donesu ponude iz okruženja, navodeći da će Srbija uvek dati više.Svaka „investicija“ praćena je obimnom medijskom propagandom; Vučić se slika i prilikom polaganja kamena temeljca kao i prilikom otvaranja fabrika, uz dovođenje „narodnih masa“ autobusima. Bilo je čak i primera da se investicije nisu ni realizovale, iako su gro-moglasno „otvarani“ radovi na lokacijama.U okviru kabineta premijera formiran je poseban „delivery unit“ koji se bavi samo privlačenjem stranih investitora pomoću subvencija. Na čelu te „jedinice“ nalazi se Nikola Cicmil.Jedina suštinska razlika u odnosu na Dinkićevo doba je u tome da je Dinkić favorizovao mali broj gradova u Srbiji u kojima su njegovi puleni na vlasti. Kako Srpska napredna stranka kontroliše mal-tene sve opštine, više nema posebne protekcije samo za „njihove“ opštine, pa se tako skandali kao uterivanje Gorenja u Zaječar više ne dešavaju.

100 MILIJARDI DINARA SUBVENCIJA 2019. GODINE

Ukupne subvencije u budžetu za 2019. godinu su nešto iznad 100 milijardi dinara. Od toga, najveći korisnici su poljoprivreda sa 41,5


9

milijardi dinara i železnica sa 14,6 milijardi. Ti rashodi su uobičajeni i u drugim državama, odnosno u EU se značajno subvencionišu i poljoprivreda i železnica i to u znatno višim iznosima nego u Srbiji.Subvencije u privredu su 18 milijardi dinara, od toga 15 milijar-di dinara daje se za podsticanje stranih investicija, 1,7 milijardi za podsticanje preduzetništva, 350 miliona za isplatu subvencija odobrenih u periodu 2011-2013. godine, a 900 miliona se izdvaja za subvencionisanje snimanje stranih filmova u Srbiji.Opravdanje za podršku snimanju filmova je da navodno druge države daju čak i više (iako je ovde radna snaga neuporedivo jeftini-ja, kao i razne druge usluge), te da se za prilikom snimanja filmova velika sredstva troše u Srbiji.Nije poznato da li je urađena analiza da li je ta politika primerena i opravdana; koliko filmova se snimalo bez tih subvencija; kolike su komparativne subvencije u drugim državama.

Zanimljivo je da država i dalje finansira poslovanje FIAT-a u Srbiji; doduše, ovo bi trebalo da bude poslednja godina kako se daju pare u tu namenu. Od značajnih subvencija privatnim preduzećima treba izdvojiti i 2,2 milijarde dinara koliko će država dati za reciklažu sekundarnih sirovina, kao i za proizvodnju kesa tregerica za višekratnu upotre-bu. Milijarda dinara daje se Fondu za inovacionu delatnost, dok se sa 100 miliona subvencioniše Centar za promociju nauke.Za preživljavanje JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica izdvaja se pet milijardi dinara.Subvencije u oblasti turizma iznose 1,2 milijarde dinara, i njima se subvencionišu turistički vaučeri, funkcionisanje skijališta, ali i razna druga specifična davanja kao što je Egzit festival i slično. Na kra-ju, RTS kao javni servis se delimično finansira subvencijom od tri milijarde dinara.


Ovaj tekst predstavlja deo projekta ’’Subvencije i investicije – transparentno trošenje javnog budžeta’’, koji finansijski podržava Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD već su isključivo odgovornost Business Info Group.

10


CIGLA NA CIGLU: MEĐUGODIŠNJI RAST OD 10%

Kroz analizu predstavićemo vam kretanje i rast građevinskih radova u proteklim godinama kao i osvrt na neke od najvećih izvođača rado-va i investitora. Kao reprezentativni primer odabrali smo naš glavni grad s obzirom na to da se u Beogradu trenutno gradi najveći broj stambenih i poslovnih prostora. Ovom analizom nismo obuhvatali velike infrastrukturne projekte kao što su putevi, železnice, fabrike i sl.

Tokom svih posmatranih godina vrednost izvedenih građevinskih rado-va na zgradama učestvovala je sa prosečno 40% u ukupnim izvedenim građevinskim radovima.

Analitičari: Ivan Stamenković i Nikola Vučković

Vrsta radova 2013 2014 2015 2016 2017

Vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji (RSD mil)

189.513 201.967 242.779 261.991 291.883

Vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji – zgrade (RSD mil)

85.776 86.740 94.539 112.311 131.619

Vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji – ostale građevine (RSD mil)

103.673 115.054 148.159 149.090 160.150

11


U ukupno izgrađenim zgradama sa prosečno 37% učestvuju stam-bene u odnosu na nestambene zgrade

Prema najsvežijim podacima prikupljenih od strane RZS, u feb-ruaru 2019. godine izdato je 1116 građevinskih dozvola, što je za 1,3% više nego u odnosu na februar 2018. godine. Indeks vrednosti građevinskih radova u februaru 2019. godine viši je za 0,8% nego u februaru 2018. godine.

Posmatrano prema vrsti građevina, u februaru 2019. izdato je 71,1% dozvola za zgrade i 28,9% za ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 60,3% odnosi se na stambene i 39,7% na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cev-ovode, komunikacione i električne radove (65,5%). Prema dozvola-ma izdatim u februaru 2019. prijavljena je izgradnja 2415 stanova, s prosečnom površinom od 69,8 m2.

Posmatrajući ceo prvi kvartal 2019. godine, vrednost izvedenih radova povećana je za 17,6% u odnosu na prvi kvartal 2018. godine. Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama porasla je za 21,6%, a na ostalim građevinama 8,7% u prvom kvartalu 2019. u odnosu na prvi kvartal 2018. godine.

Kao najveće realizatore građevinskih projekata izdvojićemo sledeće kompanije:1. JP PUTEVI SRBIJE 2. ENEGROGORUP DOO3. ENERGOPROJEKT NISKOGRADNJA AD BEOGRAD4. ENERGOPROJEKT OPREMA AD BEOGRAD5. ENERGOPROJEKT VISOKOGRADNJA AD BEOGRAD6. GRADINA DOO7. PMC-INŽENJERING DOO BEOGRAD8. TERMOINŽENJERING DOO BEOGRAD

ODNOS STAMBENIH I NESTAMBENIH ZGRADA

12


Predstavićemo vam najzanimljivije projekte u kategoriji stambeni i poslovni prostor prema našem izboru. Trenutno se u Beogradu real-izuje preko 30 projekata stambenog i poslovnog tipa.

PRIHODI/RASHODI/DOBIT 2013-2017 (EUR)

13


SKYLINE U ULICI KNEZA MILOŠA NAVIGATOR 2

Kompleks Skyline vredan cca 200 mil EUR, sastojaće se od tri kule (jedne poslovne i dve stambene). Investitor je firma AFI Europe, koja je jedna od najvećih kompanija u oblasti razvoja nekretnina i inves-ticija u centralnoj i istočnoj Evropi.Vrednost projekta cca 200 miliona EUR.Broj kvadrata za stambene jedinice je oko 34.000 m2, dok je za maloprodajni prostor oko 4.000, a poslovni prostor imati oko 30.000 kvadrata.

Nalazi se u Bulevaru Milutina Milankovića, planirane površine cca 27.000 m2. Investitor je MPC Propreties. Objekat će se prostirati na 3 podzemne i 9 nadzemnih etaža (3Po+Pr+7+Ps), gde bi se u podzem-nom delu nalazila velika garaža sa 511 mesta a na ostalim spratovi-ma moderan kancelarijski prostor. U prizemlju su pored ulaznog hola planirane usluge dostupne zaposlenima, uključujući caffe-bar sa restoranom i fitness centar.

14


UŠĆE TOWER TWO ADA MALL

Luksuzna poslovna zgrada, sa prizemljem i 22 sprata, ukupne površine za izdavanje od 23.200 m2. Reč je o kancelarijskom prostoru A+ klase.Nalazi se pored TC Ušće i Kule 1. Vrednost projekta je cca 100 miliona EUR.

Šoping centar Ada Mall u blizini Ade Ciganlije otvoren je 24. maja, površine cca 34.000 m2. Ada Mall se prostire na pet nivoa, a prodavnice i butici smešteni su na prva tri sprata.Investitor GTC Serbia, ukupna vrednost projekta cca 100 miliona EUR.

15

KAKO JE POSLOVALA PRIVREDA U U 2018. GODINIU 2018. godini profitabilnost preduzeća privrede Srbije je blago poboljšana, čime je nastavljen pozitivan trend od 2014. godine. Za razliku od prethodnih godina u kojima su na profitabilnost preduzeća snažno uticale promene na finansijskim tržištima i promene cena na tržištima energenata i sirovina, rast profitabilnosti u prethodnoj godini posledica je rasta privredne aktivnosti. Poboljšanja profitabilnosti osnovnog biznisa preduzeća u periodu 2014-2018. godina, koje se meri stopom poslovnog dobitka je stabilno i ono se može objasniti cikličnim oporavakom privrede Srbije, koji je bio deo ekspanzije evropskih privreda. Ipak, rast stope poslovnog dobitika u ovom periodu bio je relativno skroman, što je posledica skromnog rasta privrede Srbije. Drugu godinu zaredom u okviru poslovnih prihoda, prihodi od prodaje proizvoda i usluga rastu po većoj stopi u odnosu na prihode od prodaje robe.

Ovakva kretanja mogu predstavljati signal refokusiranja sa rasta zasnovanog na trgovini robom, na rast zasnovan na proizvodnji roba i usluga. Ostali prihodi su u 2018. godini veći za čak 108 milijardi dinara u odnosu na 2017. godinu. Povećanju ostalih prihoda najviše je doprineo sektor rudarstva u kojem je primećeno neobično veliko povećanje ostalih prihoda u iznosu od oko 100 milijardi dinara .Ovde bi trebalo imati u vidu dve stvari. Prvo, da je rast ostalih prihoda uglavnom jednokratnog karaktera i da se na njega ne može računati kao na trajni izvor povećanja profitabilnosti. Drugo, povećanje ostalih prihoda u 2018. godini u iznosu od 108 milijardi dinara iskrivilo je sliku ukupne profitabilnosti privrede. Da do ovog povećanja nije došlo ukupna profitabilnost u 2018. godini, merena stopom neto dobitka, bila bi za jedan procenti poen manja u odnosu na obračunati iznos i za 0,6 procentnih poena manja nego u 2017. godini.

Nova ekonomija


16


Na strani poslovnih rashoda većina krupnijih pozicija imala je relativno ujednačen rast izmedju 5-8%, što je posledica izostanka većih promena na svetskim tržištima energenata, metala i drugih repromaterijala. Troškovi zarada u preduzećim su u prošloj godini porasli za 10,1% što je brži rast od rasta ukupnih poslovnih rashoda, ali i od rasta poslovnih

prihoda. Visok rast troškova zarada u preduzećima posledica je smanjene ponude na tržištu radne snage usled emigracije, rasta zarada u javnom sektoru i smanjenja sive ekonomije.

Ukupna profitabilnost privrede, koja se meri stopom neto dobitka, nakon snažnog rasta u periodu 2014-2017. godina, u prošloj godini je ostvarila blagi rast. Snažan rast ukupne profitiblnosti u periodu 2014-2017. godina bio je pod dominatnim uticajem privredmnih kretanja na finansijskim tržištima kao što su jačanje realne vrednosti dinara i pad realnih kamatnih stopa. U 2018. godini realne kamatne stope su stagnirale u odnosu na prethodnu godinu, tako da one nisu znatnije uticale na troškove privrede. Kretanje realnog kursa u odnosu na evro i dolar imalo je umereno pozitivne efekte na profitabilnost privrede. Realna vrednost dinara u odnosu na evro i dolar u 2018. godini je bila veća za 3,6% nego u prethodnoj godini, što je uticalo na manje troškove kamata na devizne kredite, a time i na poboljašanje finansijskog rezultata. Međutim, vrednost dinara u odnosu na ponderisani prosek evra i dolara na kraju 2018. godine bila je nepromenjena odnosu na kraj 2017. godine, zbog čega preduzeća nisu ostavarila kapitalne dobitke po osnovu kursnih razlika kao što je to bio slučaj u prethodne dve godine.

2013 2014 2015 2016 2017 2018

Stopa poslovnog dobitka

4,37% 4,52% 4,74% 5,56% 5,43% 5,58%

Stopa neto dobitka -0,38% -1,62% 1,69% 2,06% 4,47% 4,78%

Stopa prinosa na ukupnu imovinu (ROA)

0,62% -0,11% 1,95% 2,04% 3,70% 3,87%

Stopa prinosa na vlasnički kapital (ROE)

-0,68% -2,94% 3,19% 3,96% 8,46% 8,95%

PROFITABILNOST PRIVREDE SRBIJE 2013 – 2018

Izvor: Kvartalni monitor na bazi podataka APR

17


STOPE POSLOVNOG I NETO DOBITKA, 2013 – 2018


Stope poslovnog dobitka i stopa neto dobitka su važni pokazatelji profitabilnosti preduzeća, ali nam one da daju informacije o prinosima na ulaganja koje ostvaruju ključni stejkholderi u preduzećima (vlasnici i kreditori). Za te potrebe koristite se stopa prinosa na ukupnu imovinu (ROA) i stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE). Stopa prinosa na ukupnu imovinu i stopa prinosa na sopstveni kapital bile su u konstantnom porastu u periodu 2013 – 2018, sa izuzetkom 2014. godine kada

su ove stope zabeležile pad i uzele negativne vrednosti što bi se moglo povezati sa posledicama poplava koje su iste godine pogodile određena područja Srbije. Iako se efikasnost upravljanja imovinom i kapitalom tokom posmatranog perioda uglavnom povećavala, rast posmatranih stopa prinosa prevashodno je bio određen rastom neto dobitka. Međutim, treba imati u vidu da su ključni faktori koji su doveli do rasta neto dobitka oni na koje sama preduzeća imaju relativno mali uticaj. Tu se pre svega misli na jačanje domaće valute u odnosu na evro i dolar i konstantan pad kamatnih stopa. Takođe se može primetiti da je u 2013. i 2014. godini stopa prinosa na ukupna sredstva bila veća od stope prinosa na sopstveni kapital. Od 2015. godine taj odnos se menja i ROE postaje veće od ROA. Ovo implicira da je do 2015. godine na nivou privrede bio prisutan negativan efekat finansijskog leveridža što bi značilo da su dugovi previše opterećivali privredu i dovodili do toga da ona bude manje profitabilna, odnosno, prinos koji su preduzeća ostvarivala na ukupnu imovinu je bio niži od cene finansiranja te imovine. Od 2015. godine u privredi je prisutan pozitivan efekat finansijskog leveridža, što bi značilo da su dugovi pozitivno uticali na profitabilnost vlasničkog kapitala. Ovome je u velikoj meri doprinela manja relativna zaduženost preduzeća usled jačanja domaće valute kao i kontinuirani pad kamatnih stopa koje zapravo predstavljaju cenu duga.

18


ROA I ROE 2013 - 2018


Kako bismo imali potpuniji uvid u uzroke koji su doveli do ovakvih kretanja neophodno je da se analizira profitabilnost na nivou pojedinačnih sektora. Iako je na nivou svih preduzeća došlo do blagog povećanja poslovne profitabilnosti u 2018. godini, kada se analiza spusti na nivo pojedinačnih

sektora primećuje se da je u većini sektora zapravo zabeležen pad profitabilnosti osnovne delatnosti. Međutim, rast stope poslovnog dobitka u sektorima saobraćaja i skladištenja, građevinarstva, stručnih i naučnih delatnosti i administrativnih i uslužnih delatnosti prevazišao je pad ove stope koji je zabeležen u ostalim sektorima. Ono na šta bi posebno trebalo skrenuti pažnju jeste značajan rast profitabilnosti osnovne delatnosti u sektoru saobraćaja i skladištenja i sektoru građevinarstva. Najznačajniji pad poslovne profitabilnosti zabeležen je u sektoru rudarstva što je posebno zanimljivo imajući u vidu da je to sektor koji je u, prethodnoj, 2017. godini zabeležio najznačajniji rast poslovne profitabilnosti. Ovaj pad profitabilnosti bi se mogao dovesti u vezu sa usporavanjem poslovnih procesa u preduzeću RTB Bor imajući u vidu da je 2018. godina, godina u kojoj je došlo do finaliziranja procesa privatizacije ovog preduzeća. Takođe bi terbalo napomenuti da sektor prerađivačke industrije, kao najveći sektor domaće privrede, drugu godinu zaredom beleži pad poslovne profitabilnosti. U 2018. godini, smer kretanja ukupne profitabilnosti bio je isti kao i smer kretanja poslovne profitabilnosti za sve sektore izuzev sektora uslužnih i administrativnih delatnosti u kojem je došlo do pada stope neto dobitka iako je poslovna profitabilnost rasla i sektora rudarstva

19

gde iako je došlo do značajnog pada poslovne profitabilnosti, stopa neto dobitka je povećana za gotovo 300%. Sektor poljoprivrede je jedini sektor koji je ostvario negativan neto rezultat i samim tim negativnu stopu neto dobitka. Sektori koji su u 2018. godini zabeležili rast ROA i ROE su sektori rudarstva, sobraćaja i skladištenja, građevinarstva, stručnih i naučnih


delatnosti. U sektoru rudarstva značajan rast ovih pokazatelja je posledica već pomenutog rasta neto dobitka koji se javio kao posledica rasta ostalih prihoda, dok je kod preostala tri sektora rast ovih pokazatelja koincidirao sa rastom stopa poslovnog i neto rezultata. U svim ostalim sektorima zabeležen je pad stopa prinosa na ukupnu imovinu i sopstveni kapital.

Pokazatelji profitabilnosti

Stopa poslovnog dobitka Stopa neto dobitkaStopa prinosa na ukupnu imovinu (ROA)

Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE)

2017 2018 2017 2018 2017 2018 2017 2018Poljoprivreda 3,53% 2,49% 2,99% -0,29% 1,70% 0,24% 2,23% -0,22%Rudarstvo 12,46% 5,66% 10,92% 31,90% 6,50% 20,46% 15,71% 42,86%Prerađivačka industrija 5,98% 5,64% 5,56% 3,79% 5,93% 4,07% 19,41% 11,32%Snabdevanje el. energijom 6,59% 5,48% 5,80% 1,26% 2,34% 0,74% 3,53% 0,72%Snabdevanje vodom 6,27% 4,87% 3,78% 2,17% 1,78% 0,94% 2,43% 1,59%Građevinarstvo 3,82% 5,26% 1,48% 4,12% 1,21% 2,38% 1,64% 4,61%Trgovina na veliko i malo 3,56% 3,42% 2,40% 2,25% 4,05% 3,74% 14,41% 12,60%Saobraćaj i skladištenje 5,09% 13,84% 3,74% 11,50% 3,08% 7,82% 4,74% 14,34%Usluge smeštaja i hrane 3,58% 2,72% 2,81% 2,07% 2,15% 1,68% 4,15% 3,46%Informisanje i komunikacije 11,81% 11,06% 11,42% 9,43% 8,24% 6,91% 23,17% 19,22%Stručne i naučne delatnosti 7,06% 8,03% 6,18% 7,11% 2,50% 3,06% 5,86% 7,14%Administrativne i uslužne delatnosti 5,84% 6,40% 7,24% 4,86% 8,15% 5,02% 28,84% 14,43%


20

STRATEGIJA ZA RADNU SNAGU –POTREBA ILI LUKSUZ?Kada govorimo o strategiji za radnu snagu, prva tema koja se nameće jeste planiranje radne snage, tj. godišnje određivanje maksimalnog broja zaposlenih u kompaniji (prema navodima 33% ispitanih kompanija koje su učestvovale u istraživanju kompanije PwC). Na sledećem nivou, 36% ispitanika navodi da strategija radne snage u njihovim kompanijama predstavlja predmet razmatranja ali da nedostaje pristup koji podrazumeva integrisano planiranje te da se na kraju čini da nisu svi elementi povezani. Manji broj ispitanih kompanija, njih 6%, navodi da nema strategiju za radnu snagu, dok preostalih 25% navodi da je njihova delatnost uslovljena strategijom i potencijalima zaposlenih te da svoju strategiju poslovanja prenose i na planiranje radne snage. Navedena statistika zasniva se na odgovorima dobijenim od rukovodilaca, poslovnih lidera i stručnjaka u oblasti ljudskih resursa zaposlenih u više od 100 kompanija u SAD. Nažalost, na domaćem tržištu, strategija za radnu snagu još uvek ne predstavlja goruće pitanje tako da nam nisu na raspolaganju podaci za lokalno tržište ali bi, ipak, trebalo da se zapitamo zašto je to tako.

Da li diskusije koje se vode na temu strategije za radnu snagu predstavljaju luksuz svojstven razvijenim zemljama ili su pak one potrebne svima? Svet rada se ubrzano menja. U svetu u kome dominira neizvesnost jedno je sigurno – ukoliko nismo spremni da se menjamo, i to brzo, postaćemo suvišni. Dolazi do političkih, ekonomskih i zakonskih promena koje remete naše živote, da ne pominjemo megatrendove poput globalizacije, tehnoloških otkrića i klimatskih promena. Treba samo da se podsetimo da pre 10 godina nismo imali Uber, Instagram ili WhatsApp, kao ni Airbnb ni Kickstarter. Sada, kada se osvrnemo unazad, vidimo da je došlo do velikih promena i pitamo se šta možemo da očekujemo u budućnosti. Kakva je situacija kada je reč o strategiji u oblasti radne snage?Od 2007. godine kompanija PwC izdaje izveštaj pod nazivom „Radna snaga budućnosti“. Izveštaj se priprema na osnovu prikupljenih informacija o tome kako ljudi misle da će se radna mesta menjati i kakav će uticaj te promene imati na poslovne modele i strategiju

Autor: Vanja Štokić, menadžer u HR konsalting odeljenju, PwC Srbija


21


Kao što se pominje u tekstu, ova četiri scenarija predstavljaju ekstremne primere mogućih svetova rada u budućnosti. Ipak, svet rada u budućnosti će po svoj prilici imati kombinaciju karakteristika prikazanih u navedenim primerima, dok izrada scenarija predstavlja odličan način da se podstaknete na razmišljanje i pripremite za budućnost. Izvršite analizu trendova koji utiču na vaše poslovanje. Osmislite scenarija koja se mogu dogoditi u budućnosti, zatim krenite unazad od krajnje situacije prema početnoj. Razmislite o radnoj snazi i talentovanim kadrovima koji su vam potrebni da biste maksimalno mogli da uživate u plodovima budućeg sveta rada. Ako je pred vama ukaže Zeleni svet, zapitajte se da li angažovanje menadžera nadležnog

zapošljavanja. Podaci se prikupljaju putem ankete u kojoj učestvuje 10.000 ljudi koji žive i rade u Kini, Indiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i SAD.U najnovijem izdanju izveštaja pod nazivom „Radna snaga budućnosti - Konkurentne sile koje će oblikovati svet rada do 2030.godine“, predviđena su četiri scenarija u vezi sa mogućom situacijom u svetu rada. Mogući svetovi rada predstavljaju najmarkantnije primere sila koje će u najvećoj meri uticati na naše poslovanje u budućnosti. Prilikom projektovanja situacija uzete su u obzir dve dimenzije suprotstavljene po svom uticaju - kolektivizam nasuprot individualizmu i integracija nasuprot fragmentaciji. U daljem tekstu dati su opisi situacija koje su svojstvene svakom pojedinačnom svetu rada.

22


za poslove korporativne društvene odgovornosti predstavlja dodatni trošak ili je pak reč o odličnoj investiciji. Ako će vaša kompanija biti deo Crvenog sveta, zapitajte se da li ćete odabirom modela centralizovane organizacione strukture podstaći ili ograničiti razvoj svoje kompanije?Premda su razlike između prikazanih svetova rada velike, svi su saglasni u tome da se moraju preduzeti određene mere. Izveštaj kompanije PwC pod nazivom „Pripremajući se za radnu snagu sutrašnjice“ pruža uvid u podatke dobijene kroz anketu u kojoj su učestvovali direktori kompanija i šefovi odeljenja za upravljanje ljudskim resursima. Izveštaj u glavnim crtama predstavlja prioritetne mere koje bi organizacije trebalo da preduzmu danas kako bi izgradile veštine koje će im biti potrebne u budućnosti. Pomenute mere ne obuhvataju samo prosto razvijanje veština. Organizacije treba da izgrade odgovarajuće okruženje koje će im omogućiti veći stepen fleksibilnosti i adaptibilnosti, kao i da preispitaju ulogu i funkciju odeljenja za upravljanje ljudskim resursima u svojim kompanijama.

U daljem tekstu navode se tri prioriteta. 1. Stvoriti konkurentsku prednost kroz pozitivnije iskustvo zaposlenih U vremenu koje karakterišu povećani stepen automatizacije i veštačka inteligencije potreban je manji broj ljudi za izvođenje posla. Smanjenjem broja zaposlenih, njihove funkcije dobijaju na značaju tako da svako lice u lancu vrednosti postaje relevantan faktor, a svaki poremećaj u lancu direktno utiče na poslovanje. Stoga, organizacije treba u većoj meri da budu fokusirane na privlačenje i zadržavanje talentovanih

kadrova uz očuvanje visokog stepena njihove angažovanosti. Potrebno je da se izvrši prelazak sa koncepta koji podrazumeva pojedinačno iskustvo zaposlenog na koncept koji podrazumeva celokupno iskustvo zaposlenih u kompaniji. Celokupno iskustvo zaposlenih u kompaniji predstavlja širi koncept koji obuhvata okruženje u kome ljudi rade, kao i lično osećanje zaposlenih unutar tog okruženja. Više faktora utiče na to kako će se zaposleni osećati u radnom okruženju - od izgleda kancelarije, radnog vremena, posvećenosti rukovodstva i njihove komunikacije sa zaposlenima do mogućnosti za obuku i razvoj zaposlenih. Šta možemo da uradimo kako bismo stvorili pozitivnije iskustvo zaposlenih?Možemo da uradimo sledeće:•Rešimo pitanje postizanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života - Tri četvrtine ispitanika smatra da je veoma važno upravljati ukupnim radnim obavezama ali samo polovina njih navodi da radi na rešavanju tog problema. •Podstaknemo zaposlene sa preduzetničkim duhom unutar kompanije - Smanjimo rizik od gubitka inovativnih ljudi i njihovih ideja. Stvorimo sigurno okruženje za razmenu ideja, obezbedimo vreme za inovacije i kreativnost i pružimo podršku njihovoj realizaciji. •Damo autonomiju zaposlenima – Zaposleni priželjkuju odgovornost i želja za odgovornošću u sve većoj meri pokreće zaposlene na aktivnost. Trebalo bi stvoriti jak i transparentan okvir sa jasnom strategijom i ciljevima kako bi zaposleni bili u prilici da dobiju samostalnost i odgovornost pri obavljanju poslova, i kako bi se osiguralo da odluke i delovanje zaposlenih budu u skladu sa strategijom kompanije.

23


2. Koristiti analitiku radne snage da bi se maksimalno iskoristili talentovani kadroviOrganizacije su prepoznale značaj ove teme, ali se još uvek suočavaju sa teškoćama kada je reč o korišćenju i uključivanju podataka u proces odlučivanja. Analitika radne snage može da nam pomogne da eliminišemo pristrasnost prilikom selekcije i ocenjivanja zaposlenih, a prediktivna analiza može da nam pomogne da stvorimo još pozitivnije iskustvo zaposlenih. Šta možemo da uradimo kako bismo unapredili upotrebu analitike radne snage?Možemo da uradimo sledeće:•Počnemo da zapošljavamo talentovane kadrova primenom kvantitativne analize podataka.•Ulažemo u tehnologije koje se koriste u oblasti ljudskih resursa a koje uključuju analizu podataka i vizualizacije.•Personalizujemo iskustvo i prilagodimo ga ciljnoj grupi da bismo jasno pokazali korist od analitike radne snage.

3. Okupiti šefove odeljenja za upravljanje ljudskim resursima i direktore kompanija da bi se obezbedila stvarna promenaKada se postave različita pitanja o talentovanim kadrovima, procesima u oblasti upravljanja ljudskim resursima i znanjima i veštinama, primećuje se da šefovi odeljenja za upravljanje ljudskim resursima i

direktori kompanija imaju različitu percepciju o stvarnom stanju stvari. Čini se da šefovi odeljenja za upravljanje ljudskim resursima u većoj meri veruju u to da smo spremni za budućnost. Istina je verovatno negde između ali sama činjenica da postoji razlika u percepciji stvarnog stanja stvari zahteva da se ovom pitanju posveti pažnja. Šta možemo da uradimo kako bismo premostili razliku u percepciji stanja stvari ?Možemo da uradimo sledeće:•Komuniciramo između sebe dosledno, jasno, efikasno i postaramo se da se naš glas čuje•Obučimo menadžere da sprovode i prenose inicijative na sve nivoe poslovanja•Postaramo se da predstavnici odeljenja za upravljanje ljudskim resursima imaju potpuno razumevanje poslovne realnosti, kako interne tako i eksterneSve pomenuto vazi uz pretpostavku da kompanija ima u potpunosti definisanu strategiju i da je spremna za poslovanje u budućnosti. Ukoliko vaša strategija u oblasti radne snage nije u potpunosti usaglašena sa strategijom vašeg poslovanja, postavlja se pitanje ko će sprovoditi strategiju? Ukoliko nemate talentovane kadrove zaposlene na odgovarajućim radni mestima, postavlja se pitanje da li možete da očekujete ostvarivanje vrhunskih poslovnih rezultata?

O NAMA: ZA DOBRO VOĐENJE BIZNISA, SAME INFORMACIJE NISU VAM DOVOLJNE. ZA PRAVE POSLOVNE ODLUKE POTREBNO JE DA SE ONE STAVE U KONTEKST, DA SE ANALIZIRAJU, POVEŽU I UPOREDE. DAKLE, INFORMACIJE SU NOVAC. BUSINESS INFO GROUP, KAO RENOMIRANA MEDIJSKA KUĆA IZ OBLASTI EKONOMSKOG NOVINARSTVA, POKRENULA JE NOVU USLUGU – BUSINESS INTELLIGENCE UNIT, UZ PODRŠKU USAID-OVOG PROGRAMA IREX.

BUSINESS INTELLIGENCE UNIT VAM NUDI INOVATIVNE ONLINE PROIZVODE:

• Kratke mesečne analize i objašnjenja zvaničnih podataka i ekonomskih pokazatelja• Kratke mesečne analize poslovanja privrede po granama i sektorima • Newsletter svakog petka sa pregledom najvažnijih ekonomskih i poslovnih vesti iz te nedelje. Vesti ukrštamo sa drugim podacima i stavljamo ih u ekonomski i politički kontekst. • Na zahtev korisnika - “tailor made” analize pojedinih industrija, grana, sektora, kao i izveštaje o poslovanju i profilima kompanija, njihovih menadžera itd. prema narudžbi klijenta• Naš tim stručnjaka sastavljen je od:• Nezavisnih ekonomista/analitičara, profesora fakulteta sa dugogodišnjim iskustvom u analizi podataka• Analitičara sa iskustvom u realnom sektoru• Novinara sa velikim iskustvom u nalaženju i obradi različitih vrsta informacija• Stranih eksperata sa velikim iskustvom u risk advisory oblasti


KONTAKT

Business Info Group Bulevar despota Stefana 12/VII11103 Beograd 4, +381 11 22 58 891 [email protected]

GODIŠNJA PRETPLATA10 IZDANJA: 80 EUR +pdv

INFORMACIJE: [email protected]

Documents

MAJ 2019. PRAVE INFORMACIJE ZA PRAVE ODLUKE...torima, ali ne i odluke o dodeli pomoći iz republičkog budžeta. Paradoksalno je da možemo da imamo veći uvid u državnu pomoć za