1Majkl A. Lebovic

Drava budunostsocijalizma

2

1ImpresumDrava i budunost socijalizmaMajkl A. Lebovic

Naslov originalaMichael A. Lebowitz, The state and the future of socialism

IzdavaCentar za politike emancipacijewww.pe.org.rs

UrednitvoDarko VesiMilo Bakovi JadiTanja VukaVladimir Simovi

PrevodTamara Bakovi Jadi

Redaktura i lekturaUrednitvo i Aleksandar Stojanovi

Prelomi dizajnkart

tampaPekograf, Beograd, 2014.

Tira1000

Ova publikacija je objavljena uz podrku Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.www.rosalux.rs

2 Nalazimo se usred klasnog rata. To nije nita neobino. U kapitalizmu uvek traje klasni rat iako je ponekad prikriven, a po-nekad je samo na snazi oigledan kartaginski mir.1 Meutim, da-nas je klasni rat intenzivniji zbog krize kapitalizma krize duboko ukorenjene u prekomernoj akumulaciji kapitala. U toku ove krize kapital je zaotrio klasni rat protiv radnike klase. Mere tednje, rezovi, potreba za rtvovanjem ovo su zahtevi kapitala u trenut-ku dok poziva radnike i radnice da snose teret njegovog neuspeha. Ovo je rat koji sprovode kapitalistike drave protiv radnitva kako bi ga primorale da odustane od rezultata svojih uspeha iz prolih borbi. Na pojedinim popritima (ali ne na svim, naalost) moemo da vidimo radniku klasu kako govori NE. U nekim sluajevima, moemo videti da se radnitvo bori kako bi odbranilo svoje uspehe postignute unutar kapitalizma ili da se bori protiv rasizma i kse-nofobije, to predstavlja uobiajene pozicije kada je radnika klasa pod napadom, ali ne i u aktivnoj borbi protiv kapitala. Takve borbe su, kao to je to znao Marks, nune one su samo sredstvo koje spreava radnitvo da postane apatini, nepromiljeni, manje ili vie uhranjeni instrument proizvodnje.2 Meutim, ko e pobediti u ovom klasnom ratu? Alen Badju (Alain Badiou), u svojoj knjizi Komunistika hipoteza (The Communist Hypothesis), opisuje poraze iz maja 1968. godine, kinesku Kulturnu revoluciju i Parisku komunu, ali i oku-

1 Sintagma se koristi kako bi se opisao bilo koji mir ili primirje u kojima su uslovi nagodbe prestrogi po slabiju stranu. Ovim se referie na tzv. Punske ra-tove, voene u tri navrata, u periodu od 264-164 p.n.e., izmeu Rima i Kartagine,

sila koje su se borile za dominaciju nad mediteranskim basenom prim. prev. 2 Karl Marx and Frederick Engels, Collected Works, Volume 12, New York: International Publishers, str. 169.Vidi razmatranje u: Michael A. Lebowitz, Beyond Capital: Marxs Political Economy of the Working Class, New York: Palgrave Macmillan, 2003, str. 181-3.

3pacije fabrika i druge sline borbe kao poraze prekrivene slavom.3 Zbog toga to nam takve borbe ostaju u seanju kao inspiracije, Badju insistira da one moraju biti suprotstavljene neslavnim pora-zima koje donosi socijaldemokratija.4 Ovo je svakako tano. Me-utim, moramo priznati da postoji opasnost da se trenutne borbe protiv pokuaja kapitala da natera radniku klasu da ga izbavi iz jo jedne od sopstvenih kriza, mogu upisati na listu velianstvenih po-raza. Naravno, neophodno je probati zaustaviti rezove i upozoriti kapital da e platiti visoku cenu za pokuaje da teret sopstvenih neuspeha prebaci na lea radnitva. Takoe, moramo slaviti i takve borbe, gde god da radnika klasa nije bila neutralisana na osnovu preanjih neslavnih poraza, ostavljajui samo ono to je Marks jednom opisao kao bezvoljnu i izmorenu neopiruu masu slomlje-nog srca.5 Meutim, nije dovoljno samo rei NE. Postoje oni koji misle da akumulacija glasno izgovorenih NE moe biti dovolj-na da i ne spominjem tihe prdee6 koje slavi Don Holovej ( John Holloway).7 Ovi pesnici negacije time pokazuju da ne ra-

3 Alain Badiou, The Communist Hypothesis, London: Verso, 2010, str. 21, 27.4 Badiou, The Communist Hypothesis, str. 17.5 Karl Marx, New York Daily Tribune, 14 July 1853, Collected Works, Vol. 12,

str. 169; Lebowitz, Beyond Capital, str. 182-3.

6 Holovej smatra da je protivljenje moi (Anti-power) jedina pozicija koja se

moe suprotstaviti moi kapitala. Ona se izraava svakodnevnim radnjama nepo-slunosti, a jedna od njih je i tihi prde u prisustvu nadreenih prim. prev.

7 Vidi: John Holloway, Change the World Without Taking Power, London: Pluto Press, 2002, posebno obratiti panju na str. 157; i moju kritiku: Holloways

Scream, Historical Materialism, 13(4), 2005. O prvobitnoj pohvali seljaku koji se duboko klanja i diskretno prdi u prisustvu zemljoposednika, vidi u: James C.

Scott, Domination and the Arts of Resistance, New Haven: Yale University Press, 1990.

4zumeju zato i kako se kapital reprodukuje. Zato i posle toliko poraza toliko njih ne moe da shvati ono to je Marks razumeo jo u 19. veku da kapital ima tendenciju da proizvodi radniku klasu koja vidi postojanje kapitala kao neophodno? Marks je naglasio da je prednost kapitalistike proizvodnje u tome to razvija radni-ku klasu koja svojim obrazovanjem, tradicijom i navikama gleda na zahteve ovakvog naina proizvodnje kao na oigledne prirodne zakone. 8 Marks je razumeo da kapitalizam tei da proizvede radni-tvo koje mu je potrebno, radnitvo koje na kapitalizam gleda zdra-vorazumski. Uzimajui u obzir mistifikaciju kapitala (proizalu iz prodaje radne snage) koja ini da se produktivnost, profiti i progres posmatraju kao zasluga pojedinanih kapitalista, logino je da u trenutku kada se organizacija kapitalistikog naina proizvodnje u potpunosti razvije, ona razara sav otpor. Takoe, Marks je dodao da je generisanje rezervne armije nezaposlenih ono to uvruje dominaciju kapitaliste nad radnitvom, te da se kapitalista moe osloniti na radniku ovisnost o kapital, koja proizilazi iz samih uslova proizvodnje, i njima je i veno garantovana.9 Oigledno, za Marksa, zidovi kapitala nikada nee biti srueni glasnim kricima ili tihim prdeima. ak i u sluaju nunog otpora, koji karakteriu borbe za nadnice, radne uslove i odbranu preanjih pobeda, dokle god rad-nitvo gleda na zahteve kapitala kao na oigledne prirodne zako-ne, takve borbe se dogaaju unutar granica kapitalistikih odno-sa. Na kraju krajeva, podreenost radnika i radnica logici kapitala znai da e jednom kada budu suoeni sa krizom kapitalizma, pre

8 Karl Marx, Capital, Volume I, New York: Vintage Books, 1977, str. 899.

9 Marx, Capital, Vol. I, str. 899, autorov naglasak.

5ili kasnije, preduzeti korake kako bi osigurali uslove za proirenu reprodukciju kapitala. Ovo nigde nije toliko evidentno, koliko u sluaju neslavnih poraza socijaldemokratije. Kada je kapitalizam u krizi, poraz znai da kapital moe da izae iz krize tako to e se restrukturisati kao to se, na me-unarodnom nivou, i dogodilo u sluaju Breton Vuds (Bretton Woods) paketa, nakon krize 1930ih i 1970ih godina. Kako se e-sto napominje, postoji velika razlika izmeu krize u kapitalizmu i krize kapitalizma. Ova druga zahteva svesne igrae, spremne da stave taku na kapitalizam, spremne da izazovu i poraze logiku kapitala. Meutim, to iziskuje viziju koja se radnitvu mora initi kao alternativni zdrav razum, kao njihov zdrav razum. Poput okorelog arhitekte, moramo prvo izgraditi cilj u sopstvenoj svesti, pre nego ga konstruiemo u realnosti; iskljuivo ovakav svesni fokus moe da obezbedi odlunu volju potrebnu da bi se porazila logika kapitala.10 Kako bismo se borili sa situacijom u kojoj radnici obrazovanjem, tradicijom i navikama gledaju na zahteve kapitala kao na oigledne prirodne zakone, moramo se boriti za alternativni zdrav razum. Ali, koja je to vizija novog dru-tva, na ije zahteve radnici mogu gledati kao na oigledne prirod-ne zakone? Ona se zasigurno ne moe nai u pokuajima izgrad-nje socijalizma u 20. veku, koji su zavrili, da pozajmim Marksovu formulaciju kukavikim mamurlukom.11

10 Marx, Capital, Vol. I, str. 284.11 Karl Marx and Frederick Engels, The Communist Manifesto, u: Marx and

Engels, Collected Works, Volume 6, New York: International Publishers, 1976, str. 510. Navedeno prema prevodu Moe Pijade, Komunistiki Manifest, Beograd:

Centar za liberterske studije, 2009, str. 68.

6KLJUNA SPONA ZA SOCIJALIZAM 21. VEKA

Moramo ponovo izmisliti socijalizam. Ovom izjavom je Ugo avez (Hugo Chavez), predsednik Venecuele, na svom za-vrnom govoru na Svetskom socijalnom forumu u Porto Alegreu u Brazilu, januara 2005. godine, uzdrmao aktiviste. To ne sme biti vrsta socijalizma poput onog koji smo videli u Sovjetskom Savezu, naglasio je ali e iznii kako budemo razvijali nove sisteme, za-snovane na saradnji, a ne konkurenciji. avez je tvrdio da ukoliko elimo da stavimo taku na siromatvo veine svetske populacije, kapitalizam mora biti prevazien. Ali ne smemo pribei drav-nom kapitalizmu, jer bi to predstavljalo istu izopaenost kao So-vjetski Savez. Moramo povratiti socijalizam kao tezu, projekat i put, i to novi tip socijalizma, humanistiki, onaj koji stavlja ljude, a ne maine ili dravu ispred svega.12 Upravo se ovde nalazi sutina vizije socijalizma za 21. vek. Umesto ekspanzije sredstava za proizvodnju ili dravne regulati-ve, ljudska bia moraju biti u centru novog socijalistikog drutva. Ovo obeleava povratak ka Marksovoj viziji na kontrast koji je naglasio u Kapitalu, kontrast izmeu drutva podreenog logici kapitala (gde radnitvo postoji kako bi zadovoljilo potrebe po-stojeih vrednosti za valorizacijom) i logike novog drutva, one obrnute situacije, u kojoj je objektivno bogatstvo tu da zadovo-lji potrebe samih radnika i radnica za razvojem.13 Ovaj koncept

12 Michael A. Lebowitz, Build it Now: Socialism for the Twenty-First Century, New York: Monthly Review Press, 2006, str. 109

13 Marx, Capital, Vol. I. str. 772.

7radnike potrebe za razvojem predstavlja kulminaciju Marksovog doslednog naglaska na centralnost razvoja ljudskih sposobnosti razvoj bogate individue, kao istinsko bogatstvo i jasni cilj novog drutva. Ovde je obrnuta situacija ona koja bi dozvolila sveobu-hvatni razvoj individue, apsolutnu funkcionalnost ljudskog sadr-aja, razvoj svih ljudskih potencijala kao takvih, drutvo udru-enih proizvoaa u kojem je slobodan razvoj svakoga, uslov za slobodan razvoj svih.14 Meutim, ovo je samo jedna strana Marksove perspektive. Fokus na sveobuhatni razvoj ljudskih potencijala je bio karakteri-stian za vei deo socijalistike misli u 19. veku.15 Marksov dopri-nos ovom naglasku na ljudski razvoj, bilo je njegovo razumevanje toga kako se razvoj ljudskih sposobnosti dogaa. U svom delu Teze o Fojerbahu (Theses on Feuerbach), naglasio je da se to ne deava tako to se ljudima daju pokloni, ili tako to se umesto njih menjaju okolnosti. Naprotiv, mi se menjamo iskljuivo kroz stvarnu prak-su, tako to okolnosti menjamo sami. Marksov koncept revolu-cionarne prakse, onaj koncept koincidiranja promena okolnosti i ljudske aktivnosti ili samopromene, predstavlja zlatnu nit koja se provlai kroz itav njegov rad.16 Marks je bio najdosledniji ovoj tezi kada je govorio o borbama radnitva protiv kapitala i o nainu na koji ova revolucionarna praksa transformie okolnosti i ljude,

14 Karl Marx, Grundrisse, New York: Vintage Books 1973, str. 488, 541, 708. Pogledaj razmatranje Marksovog koncepta bogatog ljudskog bia i koncepta

ljudskog bogatstva u: Lebowitz, Beyond Capital, str. 131; i u: Michael A. Le-bowitz, The Socialist Alternative: Real Human Development, New York: Monthly Review Press, 2010, str. 42-44

15 Lebowitz, Build it Now, str. 53-60.16 Karl Marx, Theses on Feuerbach, Collected Works, Vol. 6, str. 4.

8tako to ih, proirujui njihove mogunosti, ini sposobnima da stvaraju novi svet.17 Ali, ovaj proces sopstvene promene nije samo ogranien na sferu politike i ekonomske borbe. Marks je nagovestio da se u samom inu proizvodnje menjaju i sami proizvoai, tako to spo-znaju nove kvalitete u sebi, razvijaju se tokom proizvodnje, tran-sformiu, razvijaju nove sposobnosti i nove ideje, nove naine op-tenja, nove potrebe i nov jezik.18 Naravno, odnosi u okviru kojih radnitvo proizvodi, utiu na samu prirodu proizvedenih radnika i radnica. Uostalom, to je i bila Marksova poenta kada je objanja-vao kako kapitalistiki proizvodni odnosi svode radnika na puki fragment oveka, degradiraju ga, i od njega otuuju intelektualne potencijale radnog procesa.19 Od velike je vanosti uoiti da svaka ljudska aktivnost ima za rezultat zajedniki proizvod i promenu na objektu rada, ali i promenu u samim radnicama i radnicima.20 Naalost, ovaj drugi proizvod uglavnom biva zaboravljen. Marksova kombinacija ljudskog razvoja i prakse sainjava kljunu sponu. Ukoliko se preciznije analizira, jasno je da ona ima nedvosmislene posledice po odnose na radnom mestu umesto kapitalistikog zajednikog proizvoda (fragmentovanog, osakae-nog ljudskog bia, iji se uitak svodi na posedovanje i potronju stvari), ona podrazumeva osobu koja je u mogunosti da razvije sav svoj potencijal kroz aktivnost. Tanije, ova kljuna spona ima odre-ene implikacije na samu prirodu drave umesto mogunosti da na svakih nekoliko godina biramo one koji nama ravo vladaju, kao predstavnike drave koja je apsolutno iznad nas, ona podra-

17 Lebowitz, Beyond Capital, str. 180-183.18 Marx, Grundrisse, str. 494.19 Marx, Capital, Vol. I, str. 799.20 Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 50-55, 154-159.

9zumeva ono to je Marks nazvao samoupravljanje proizvoaa, preuzimanje dravne moi od strane drutva kao njene pokreta-ke snage.21 Dalje, ova kljuna spona ima i odluujue posledice po samu prirodu partije umesto tela koje sebe vidi kao superiorno u odnosu na drutvene pokrete i iji su lanovi u obavezi da savladaju prednosti discipline, sledei odluke nepogreivih centralnih odbo-ra, ona pretpostavlja partiju koja ui od narodne inicijative i prenosi kreativnu energiju masa kroz svoju sopstvenu praksu. Ukratko, ova kljuna spona ima jasne implikacije na samu izgradnju socijalizma. Uzmimo u obzir svojstva socijalistike proizvodnje koja se podrazumevaju ovom kljunom sponom.22 Koje su to okolnosti koje za svoj zajedniki proizvod imaju potpuno razvijenu indi-viduu, za koju razliite drutvene funkcije predstavljaju razliite naine delovanja koje dobija zauzvrat?23 Imajui u vidu dijalek-tiku inverziju jedinstvenu za kapitalistiku proizvodnju, koja sa-kati telo i um radnika, i otuuje ga od intelektualnih potencijala radnog procesa, jasno je da je za razvoj ljudskih kapaciteta ne-ophodno da proizvoai stave taku na ono to je Marks u svojoj Kritici Gotskog programa (Critique of the Gotha Programme) nazvao ugnjetavajua potinjenost individue podeli rada, a ujedno i su-protnost izmeu intelektualnog i fizikog rada.24 Za razvoj bogatih ljudskih bia, radnitvo mora biti u mogunosti da svoje miie stavi pod kontrolu sopstvenog moz-

21 Lebowitz, Beyond Capital, str. 192-196.22 Ova kljuna spona, koja se moe nai u Bolivarskom ustavu Venecuele,

nagovetava da je participacija ljudi u formiranju, odravanju i nadziranju organa

javnih uprava neophodna za postizanje takvog nivoa aktivnog uea koje osigu-rava njihov potpuni razvoj, i individualni i kolektivni. Vidi: Lebowitz, Build It Now, str. 72, 89-90; and Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 14-15.23 Marx, Capital, Vol. I, str. 617-8.24 Karl Marx, Critique of the Gotha Programme, u: Marx and Engels, Selected Works, Volume II, Moscow: Foreign Languages Publishing House, 1962, str. 24.

10

ga. Proirivanje ljudskih mogunosti zahteva ujedno mentalnu i fiziku aktivnost. Kombinacija obrazovanja i proizvodnog rada ne samo da omoguava poveanje efikasnosti proizvodnje, ve je i ujedno, kao to je to Marks naglasio u Kapitalu (Capital) jedini nain proizvodnje potpuno razvijenih ljudskih bia.25 Upravo je ovo nain da se osigura da su se proizvodne snage razvile zajedno sa sveobuhvatnim razvojem individue, i da izvori zdruenog bo-gatstva obilno teku.26 Meutim, aktivnost kroz koje ljudi razvijaju svoje sposob-nosti nije ograniena samo na sferu proizvodnje, kako je to usko definisano u kapitalizmu. Svaka aktivnost, koja ima za cilj da daje smernice za razvoj ljudskih bia, mora da bude shvaena kao as-pekt proizvodnje. A ciljevi koji usmeravaju proizvodnju moraju biti demokratski uspostavljeni, kako bi ljudi mogli ujedno da transfor-miu sopstvene okolnosti, ali i sebe kao subjekte novog drutva.27 Predlog je jasan svaki aspekt proizvodnje mora biti mesto ko-lektivnog odluivanja i razliitih aktivnosti, koje razvijaju ljudske sposobnosti i grade solidarnost izmeu odreenih udruenih pro-izvoaa. U trenutku kada radnitvo, na radnom mestu i u okviru zajednica, svesno sarauje meusobno, ono proizvodi samo sebe kao ljude svesne svojih meuzavisnosti i sopstvene kolektivne moi. Zajedniki proizvod njihove aktivnosti je razvoj sposobno-sti proizvoaa ovo je upravo Marksova poenta, kada kae da kada radnici planski sarauju jedni sa drugima, oni sa sebe skidaju ogrta individue, i razvijaju sposobnosti sopstvene vrste.28 Izgrad-

25 Marx, Capital, Vol. I, str. 643, 614.26 Marx, Critique of the Gotha Programme, str. 24.

27 Lebowitz, Build It Now, str. 66.28 Marx, Capital, Vol. I, str. 447.

11

nja uslova, na radnim mestima i u okviru zajednica, u kojima ljudi mogu razvijati svoje sposobnosti jeste esencijalni aspekt koncepta socijalizma za 21. vek. Ali, ona je samo jedan njegov deo. Na koji nain se moe ostvariti potreba radnitva za sopstvenim razvojem ukoliko kapital poseduje nae drutveno naslee proizvode dru-tvenog uma i drutvenog tela? Kako mi moemo razviti sopstvene potencijale, ukoliko gledamo na druge proizvoae kao na svoje neprijatelje ili potencijalna trita tj. ukoliko je pojedinano ma-terijalno dobro naa motivacija? Kapitalizam je organski sistem koji ima tendenciju da reprodukuje uslove sopstvenog postojanja (ukljuujui radniku klasu, koja gleda na njegove zahteve kao na oigledne prirodne zakone). To je njegova snaga. Kako bi se tome suprotstavila i kako bi zadovoljila potrebu radnitva za sopstvenim razvojem, soci-jalistika alternativa mora takoe biti organski sistem, posebna kombinacija proizvodnje, distribucije i potronje, odnosno sistem reprodukcije. Ono to je avez, januara 2007. godine, nazvao os-novnim socijalistikim trouglom (drutvena svojina, drutvena proizvodnja i drutvene potrebe), predstavlja iskorak ka zaeu ta-kvog sistema.29 Razmotrimo logiku ovakve socijalistike kombinacije, ove koncepcije socijalizma za 21. vek:1. Drutveno vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju je od sutin-ske vanosti u okviru ove strukture, jer je ona jedini nain da osigu-ramo da je naa zajednika, drutvena produktivnost usmerena ka slobodnom razvoju svih ljudi, umesto da bude upotrebljena kako bi zadovoljila privatne ciljeve kapitalista, grupa proizvoaa ili dr-avnih birokrata. Ali, ovde je re i o neemu drugom. Drutveno vlasnitvo nad naim drutvenim nasleem, rezultati preanjeg

29 Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 24-25.

12

drutvenog rada, predstavljaju tvrdnju da sva ljudska bia imaju pravo na potpuni razvoj sopstvenih potencijala na pravo bogat-stvo, na razvitak ljudskih sposobnosti. To je priznanje da je slobo-dan razvoj svakog, uslov za slobodan razvoj svih. 2. Drutvena pro-izvodnja organizovana od strane radnitva gradi nove odnose meu proizvoaima odnose saradnje i solidarnosti. Ona dozvoljava radnitvu da stavi taku na sakaenje tela i uma i gubitak svakog atoma slobode, kako u fizikoj tako i u intelektualnoj aktivnosti koji proizilaze iz razdvajanja glave i ruku. Zbog toga, organiza-cija proizvodnje od strane radnitva u svim sferama, predstavlja uslov za potpuni razvoj proizvoaa, za razvoj njihovih sposob-nosti uslov za produkciju bogatih ljudskih bia. 3. Zadovoljenje zajednikih potreba i namera, kao cilj proizvodne aktivnosti, znai da umesto interakcije odvojenih, ravnodunih individua, mi funk-cioniemo kao lanovi zajednice. Umesto da gledamo na sopstvene sposobnosti kao na lino vlasnitvo, i kao na nain da osiguramo to je mogue vie prilikom razmene, mi polazimo od priznanja nae zajednike ljudskosti, i zbog toga, od vanosti uslova u kojima su svi u mogunosti da u potpunosti razviju svoj potencijal. Kada je naa proizvodna aktivnost orijentisana na potrebe drugih, ona ujedno gradi solidarnost meu ljudima i proizvodi socijalistika ljudska bia. Ove tri strane socijalistikog trougla su u meusobnoj interakciji, i formiraju strukturu u kojoj, kako je to Marks rekao sva tri elementa simultano koegzistiraju, i podravaju jedan dru-gog. Ovo je sluaj sa svakom organskom celinom.30 Ipak, sama meuzavisnost tri strane, pretpostavlja da realizacija svakog poje-dinanog elementa zavisi od postojanja druga dva. Bez proizvodnje za drutvene potrebe nema prave drutvene svojine; bez drutvene

30 Karl Marx, The Poverty of Philosophy, Collected Works, Vol. 6, str. 167; Marx, Grundrisse, str. 99-100.

13

svojine nema radnikog odluivanja, usmerenog na drutvene po-trebe; bez radnikog odluivanja nema transformacije ljudi i njiho-vih potreba.

MESTO DRAVE UNUTAR SOCIJALIZMA KAO ORGANSKOG SISTEMA

Postoji li mesto za dravu u okviru socijalizma kao organ-skog sistema? U odsustvu mehanizma uz pomo kojeg bi se ova konkretna kombinacija proizvodnje, distribucije i potronje reali-zovala, ona ostaje puka vizija. Zbog toga se, u konceptu socijalizma kao organskog sistema, podrazumeva skup institucija i praksi uz pomo kojih svi lanovi i lanice drutva mogu da dele plodove drutvenog rada i zadovolje sopstvene potrebe za razvojem. Da bi se proizvodila i reprodukovala bogata ljudska bia, u drutvu zasnovanom na solidarnosti, neophodan je svesni napor kako bi se osiguralo da neophodni uslovi za potpuni ljudski razvoj podstiu sve nivoe drutva. Razmotrimo jedan mogui scenario u sluaju procesa participativnog dijagnostikovanja i planiranja.31 Na nivou pojedi-nanog susedstva (neighbourhood), ljudima je omogueno da di-rektno raspravljaju o tome u kakvoj zajednici oni ele da ive i o tome ta oni vide kao neophodno za razvoj njihovih sposobnosti,

31 U procesu razrade sopstvenih ideja umnogome dugujem Marti Harneker i

njenom radu na temu participativnog dijagnostikovanja. Vidi: Marta Harnecker

(with Noel Lpez), Planificacin participativa en comunidad, 2009; i Marta Har-necker, De los consejos comunales a las comunas. construyendo el socialismo del siglo xxi, 2009. Oba rada dostupna na: http://www.rebelion.org.

14

i sposobnosti drugih koji ih okruuju.32 Dok ovaj proces identifi-kuje potrebe, ujedno sama rasprava dozvoljava zajednici da istrai svoje mogunosti za zadovoljenje tih istih potreba; drugim reima, ona identifikuje mogunosti zajednice. Zbog toga, na nivou zajed-nice, postoji direktni pokuaj za koordinacijom sistema potreba i sistema rada. Osim mogunosti identifikacije sopstvenih potreba i nivoa do kojeg je kroz rad lanova zajednice te potrebe mogue ostvariti lokalnim putem, ovaj proces, koji se odvija pod nadzorom izabranih susedskih vea (neighbourhood councils), ima i drugi proizvod. Samim uestvovanjem i pokuajima da se namire po-trebe, koje ovakva zajednica smatra za najhitnije, postoji i proces uenja i to takav u okviru kojeg uestvovanje gradi i ojaava so-lidarnost. Ovaj proces participativnog dijagnostikovanja proizvo-di specifine ljude, specifini zajedniki proizvod. Zbog toga se, u samoj sri ovog procesa, nalazi revolucionarna praksa simultana promena okolnosti i ljudske aktivnosti ili samopromene. Naravno, verovatnoa tanog preklapanja izmeu mogu-nosti i potreba unutar ovakve zajednice je neznatna. Zajednica e verovatno imati potrebe koje ne moe da zadovolji lokalno i mo-gunosti koje joj nisu potrebne. U ovakvoj situaciji, samodovoljnost ne podupire niti sposobnost ljudi da osiguraju upotrebnu vrednost koju su identifikovali kao vanu za njihov razvoj, niti zadovolje-nje vane aktivnosti koja moe proistei iz potreba drugih koji se nalaze neposredno izvan konkretnog susedstva. Prema tome, da bi zadovoljila potrebu radnitva za sopstvenim razvojem, lokalna zajednica mora da prevazie ovu barijeru, kako bi se uskladila sa drugim zajednicama unutar veeg tela. Komuna (Commune) predstavlja vii stepenik koji saku-

32 Kako bi se bolje razumela veliina tih pojedinanih susedstava, primera

radi, u Venecueli komunalna vea zastupaju interese od 200 do 400 porodica

unutar urbanog podruja. Vid. Lebowitz, Build it Now, str. 112.

15

plja informacije koje odailju susedska vea, u vezi sa potrebama i mogunostima sopstvenih zajednica, ali se i oslanja na znanje rad-nitva koje se nalazi u proizvodnim jedinicama na tom geograf-skom podruju.33 Da li radnitvo ima kapaciteta da zadovolji potre-be identifikovane od strane zajednica? Razmatrajui ovo pitanje, radnitvo se, na svojim radnikim savetima, ukljuuje u svesno ra-zumevanje proizvodnih opcija u okviru svog radnog mesta, i osla-nja se na logiku proizvodnje za zajednike potrebe; meutim, da bi se na ovo pitanje adekvatno odgovorilo, neophodno je mnogo vie od odgovora pojedinanih proizvodnih jedinica, uzetih ponaosob. Kombinacijom njihovog znanja i sposobnosti, radnitvo u okviru pojedinanog radnog mesta moe postii rezultate koji su mnogo vei nego zbir njihovih, ponaosob uzetih, individualnih sposobno-sti. Meutim, ovde se opet dogaa mnogo vie od samog procesa proizvodnje za zajednike potrebe i namene. Saradnja u okviru i izmeu proizvodnih jedinica, u ovom sluaju, generie solidarnost meu udruenim radnitvom, i jaa njihovo razumevanje ciljeva proizvodnje. Tokom ovog procesa, lanovi zajednice i radnitvo mogu uzajamno delovati putem komunalnih sastanaka i skuptina. Re-zultat ovog procesa je to to komunalna vea (commune councils) imaju na raspolaganju informacije o: a) potrebama koje se mogu zadovoljiti unutar lokalne zajednice i b) potrebama koje se ne mogu zadovoljiti lokalnim putem. Dalje, postoje informacije o: c) potencijalnom uinku proizvodnih kapaciteta koji privremeno

33 Pretpostavlja se da radnici i radnice u proizvodnim jedinicama unutar

komune ive u razliitim susedstvima, te da zbog toga direktno zastupanje

interesa radnikih vea zapoinje na nivou komune. Ljudi koji su lanovi lokalnih

zajednica i koji su verovatno bili ukljueni u rasprave na nivou zajednice, na

svojim radnim mestima i u radnikim savetima pristupaju diskusiji kao kolektivni

proizvoai.

16

moe biti korien u okviru lokalne zajednice i d) potencijalnom uinku proizvodnih kapaciteta koji nije iskorien. Prema tome, postoje ujedno i nagovetaj stepena potreba koji moe privremeno biti zadovoljen lokalno, kao i identifikacija vika ponude i vika tranje unutar svake lokalne zajednice. Ukoliko bi se ovde stalo, reprodukovao bi se problem osta-janja na nivou pojedinanog susedstva. Kako bi se stvorili uslovi za slobodan razvoj svih, neophodno je prevazii geografske bari-jere. Zbog toga, ovaj proces biva proiren na ira podruja: podaci iz razliitih komuna se prenose nagore, ka komunalnim gradovi-ma (communal cities), pokrajinama ili dravama, i na kraju, do nacionalnog nivoa odnosno, ka telima sainjenim od delegata i delegatkinja iz lokalnih zajednica, gradova i drava. Tada je, na nacionalnom nivou, mogue identifikovati: a) privremeno zadovo-ljene potrebe, b) nezadovoljene potrebe, c) privremeno iskorien uinak i d) privremeno neiskorien uinak. Realno je pretpostaviti da nee postojati balans izmeu potreba i mogunosti u prvom ciklusu ovog procesa. Prema tome, proces koordinacije sistema potreba i sistema rada je sutinski zahtev za skup institucija i praksi, karakteristinih za socijalizam kao organski sistem. Ukoliko postoji viak potreba, postoje dva logina reenja: 1. pronai nain za poveanje uin-ka (pitanje koje treba da razmatraju radniki saveti), i 2. prizna-ti neophodnost za umanjenjem zadovoljenja pojedinih potreba.34 Dakle, na ovom mestu se mora odigrati kritika rasprava ta je to to e ostati nezadovoljeno? Razmatranje ovog pitanja iziskuje diskusiju, koja se odnosi na zahteve razliitih oblasti i razliite vr-

34 Ova neravnotea moe biti delimino ispravljena time to e se izai izvan

nacionalnog nivoa tj. uvozom i izvozom ali ne moramo se sada ovde time baviti.

17

ste potreba kojima e biti dat prioritet. Iskljuivo se na ovom nivou identifikuje regionalna i nacionalna nejednakost, kao i razmatra-nje prioriteta i izbora za drutvo u celini. Ovaj dijalog se ne sme odigravati iskljuivo na nacionalnom, ve na svakom nivou, sve do svakog pojedinanog susedstva. Diskusija ovakvog tipa je od su-tinske vanosti jer kroz proces participativnog planiranja ljudi ue o potrebama i mogunostima drugih koji ih okruuju. Ne postoji drugi nain izgradnje solidarnosti do staviti se na mesto drugih lanova i lanica drutva. Prema tome, iz ovog procesa proizilaze dva proizvoda: razvoj plana i razvoj ljudi koji uestvuju u njegovoj izgradnji. Rezultat ovakvog scenarija je proces proizvodnje za zajed-nike potrebe i u zajednike svrhe, u kojem aktivna participacija na radnom mestu i u okviru zajednice ini moguim to da je ovo drutvena proizvodnja, organizovana od strane proizvoaa. Tako-e, oigledno je da je prisutna i trea strana socijalistikog trougla drutveno vlasnitvo i da ne postoji proizvodnja za kapital, niti proizvodnja za bilo koju pojedinanu grupu, tj. grupno vlasnitvo. Na svakom pojedinanom radnom mestu, radnitvo je svesno da je njegova produktivna aktivnost namenjena drutvu. Ukratko, ukoli-ko krenemo od zajednitva, i proizvod nae aktivnosti bie zajed-niki, opti proizvod od samog poetka.35 Meutim, na koji nain se socijalizam kao organski sistem moe izgraditi, u odsustvu opisanih institucija i praksi? Kombina-cija i artikulacija odbora i delegata, na razliitim nivoima drutva, neophodna je kako bi se osigurala drutvena reprodukcija, u kojoj je slobodan razvoj svakog uslov za slobodan razvoj svih. A to je drava specifian tip drave, drava odozdo, drava komunal-

35 Marx, Grundrisse, str. 158, 171-172.

18

nog tipa. Ova drava ne odumire umesto toga, ona je sastavni deo socijalizma kao organskog sistema. Svakako, neki ljudi moda nee eleti da ovaj skup in-stitucija nazivaju dravom, zbog toga to one predstavljaju samu pokretaku snagu drutva tj. nisu organ koji stoji iznad dru-tva, ve organ u potpunosti podreen njemu.36 Na koji nain bi oznaavanje ovoga kao drave bilo kompatibilno sa stavom da je, kako to Holovej tvrdi, po definiciji drava ubica nade?37 Oni koji misle kako rad inherentno podrazumeva teret (te se stoga ne mogu dosetiti nieg boljeg, osim da ga svedu na nulu) i koji odbijaju ove institucije kao dravu, pokazuju da su zarobljeni u kategorijama starih drutava. Zaista, stare navike sporo umiru. Ali taksonomija ne bi trebalo da bude vanija od sadraja. Zato, ukoliko je nekim lju-dima drae da nazivaju ove artikulisane institucije ne-dravom (non-state) ili Bezdravljem (Unstate), to ne bi trebalo da pred-stavlja problem dokle god se oni slau sa tim da socijalizam, kao organski sistem, zahteva te institucije i prakse kako bi bio stvaran.

36 Karl Marx, First Outline of The Civil War in France, u: Karl Marx and Fre-derick Engels, On the Paris Commune, Moscow: Progress Publishers, 1971, str. 152-153; Marx, Critique of the Gotha Programme, str. 30. Vidi razmatranje na

temu radnike drave u: Lebowitz, Beyond Capital, str. 189-196.37 Holloway, Change the World Without Taking Power, str. 12.

19

PODREIVANJE ELEMENATA STAROG DRUTVA: PROTIVRENA REPRODUKCIJA

Meutim, organski sistem ne pada sa neba. U socijalizmu kao organskom sistemu (da parafraziram Marksov opis kapitaliz-ma kao organskog sistema), svaki ekonomski odnos pretpostavlja svaki drugi u svojoj [socijalistikoj] ekonomskoj formi, i sve po-stulirano je, stoga, pretpostavka; ovo je sluaj sa svakim organskim sistemom.38 Pa ipak, novi sistem nikada ne proizvodi svoje sop-stvene pretpostavke na samom poetku. Umesto toga, kada se novi sistem pojavi, on neminovno nasleuje premise starog. Njegove premise i pretpostavke su istorijske, one su premise koje su proi-zvedene izvan sistema i koje, stoga, ne proistiu iz njegovih osnova. Ukratko, svaki novonastali sistem je nuno defektan: on je u svakom pogledu, u ekonomskom, moralnom i intelektualnom, i dalje obeleen tragovima starog drutva.39 Prema tome, razvoj or-ganskog sistema je proces postajanja (process of becoming). Marks je nagovestio da je to razvoj ka njegovom totalitetu i sastoji se upravo od podreivanju svih elemenata drutva samom sebi, ili stvaranja novih organa koji mu i dalje nedostaju. Na ovaj nain, istorijski on postaje totalitet.40 Dvadesetih godina prolog veka, sovjetski ekonomista Je-vgenij Preobraenski (Evgeny Preobrazhensky) pozvao se upravo na ovo, kada je govorio o tome kako se razvija novi sistem. Tvrdio je da se ni jedna ekonomska formacija ne moe razviti u istom

38 Marx, Grundrisse, str. 278.39 Marx, Critique of the Gotha Programme, str. 23.

40 Marx, Grundrisse, str. 278.

20

obliku na bazi iskljuivo postojeih zakona, koji su joj inherentni. Ovo bi predstavljalo kontradikciju samoj ideji razvoja. Razvoj bilo koje ekonomske formacije znai potiskivanje svih drugih, podre-ivanje drugih formacija novoj i njihovu postepenu eliminaciju.41 Dakle, koji su to elementi koji bi trebalo da se podrede? Kako bi se socijalizam razvio u organski sistem, drutveno vlanitvo nad sredstvima za proizvodnju mora istisnuti privatno vlasnitvo; rad-niko upravljanje mora da smeni despotizam na radnom mestu; i proizvodna aktivnost zasnovana na solidarnosti i zajednitvu mora podrediti pojedinane interese. Ali, takoe, stara drava mora biti prevaziena i zamenjena novim organima, koji neguju uporedo i promenu okolnosti i samopromenu ljudi. Naravno, ovo se ne moe dogoditi preko noi, ali se takoe ne moe odigrati ni u fazama. Zamisao da se neto moe odlagati do trenutka ulaska u narednu fazu, strana je konceptu organskog sistema. Uporedno postojanje elemenata kapitalizma ne znai jed-nostavno da socijalizam jo nije u potpunosti razvijen zato to mu nedostaje nekoliko elemenata. Jer, na kraju krajeva, kakvi se ljudi formiraju unutar starih odnosa? Zapravo, svaki trenutak koji ljudi provedu funkcioniui u okvirima starih odnosa predstavlja proces reprodukcije starih ideja i stavova. Rad unutar hijerarhije, funkci-onisanje bez mogunosti donoenja odluka u okviru radnog mesta i drutva, fokusiranje na sopstveni interes umesto na solidarnost ove aktivnosti proizvode ljude svakodnevno; to je reprodukcija svakodnevnog konzervativizma tj. reprodukcija elemenata kapi-talizma. Koncept socijalizma za 21. vek, kao organskog sistema, teorijski postulira ono to je iskustvo 20. veka pokazalo potrebu

41 Evgeny Preobrazhensky, The New Economics, Oxford: Clarendon Press, 1965.

21

za izgradnjom sve tri strane socijalistikog trougla. Jednu borbu, tri fronta. U odsustvu borbe za podreivanje svih elemenata starog drutva, novo drutvo je nuno inficirano starim. Stvar e biti uto-liko gora, ukoliko izaberemo da homeopatskom medicinom izle-imo infekciju. Bolje reeno, umesto izgradnje na osnovu defekata (kao to je usredsreivanje na sopstveni materijalni interes, na ta je Marks i upozorio u svojoj Kritici Gotskog programa), poenta je: podrediti ih.42 Upravo kao to je kapitalizmu bio neophodan razvoj spe-cifino kapitalistikog naina proizvodnje, kako bi se razvio u or-ganski sistem, socijalizam, takoe, ne moe sebi podrediti sve ele-mente drutva dokle god ne razvije specifino socijalistiki nain proizvodnje. Uzmimo u obzir kapitalizam, pre nego to je doao do trenutka kada je proizveo sopstvene premise u njihovoj kapi-talistikoj formi tj. kada je jo uvek bio u procesu postajanja. Taj je proces nuno ukljuivao ogranienu proizvodnju postojeih odnosa odnosa koje je Marks opisao kao one u kojima proizvo-a kao vlasnik svojih uslova rada, upoljava taj rad kako bi se on obogatio, a ne kapitalista. Otuivanje tih sredstava za proizvodnju od proizvoaa, i potreba da prodaju svoju radnu snagu, obeleili su poetak kapitalistikih odnosa. Ipak, gde god je to bilo mogue, radnitvo je radije pokuavalo da se izbavi i postane nezavisni pro-izvoa, umesto da prodaje svoje roenjem steeno pravo za aku jada. Kako su se, sa akumulacijom kapitala, nadnice poveavale i u odsustvu specifino kapitalistikog naina proizvodnje, ova mogu-nost je uvek bila prisutna. Bila su prisutna dva dijametralno suprot-na naina proizvodnje i to ne samo u kolonijama, gde je problem nepostojanja reprodukcije najamnog radnitva bio najprisutniji.43 Otuda se borba za podreivanje elemenata proizvodnje

42 Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 70-72, 78-81, 108-109.

43 Marx, Capital, Vol. I, str. 900, 931.

22

nije zavrila prvobitnim (ili primitivnim) razvojem kapitalistikih proizvodnih odnosa. Reprodukcija tih novih odnosa nije bila osi-gurana sve do razvoja specifino kapitalistikog naina proizvodnje, koji obezbeuje reprodukciju premisa sistema. Marks je primetio da im se kapitalistika proizvodnja ustolii, ne samo da odrava ovu odvojenost [izmeu radnitva i sredstava za proizvodnju], ve je i reprodukuje u sve veim razmerama.44 Meutim, dokle god se kapital nije razvio na sopstvenim osnovama, razliiti odnosi i razliite logike su postojale uporedo. Dakle, ta se onda deava kada razliiti odnosi koegzistira-ju? Pre nego mirna koegzistencija, na delu je protivrena reproduk-cija gde svaki sistem pokuava da se proiri na raun onog dru-gog. U analizi Sovjetskog Saveza dvadesetih godina prolog veka, Preobraenski je tvrdio da je dravna ekonomija bila u neprekid-nom ekonomskom ratu sa tendencijama kapitalistikog razvoja, sa tendencijama kapitalistike restauracije.45 Ovo je bila, kako je on predoio, borba dva meusobno neprijateljska sistema, rat iz-meu dva regulatorna principa: jednog, koji je rezultat spontanih efekata robe kapitalistikih odnosa (zakon vrednosti); i drugog, zasnovanom na svesnim odlukama upravljakih organa drave (koji je on nazvao zakonom primitivne socijalistike akumulaci-je). Takoe, Preobraenski je smatrao da se su se oba regulatorna principa borila za nain regulacije, koja je organski karakteristi-na za odreeni sistem proizvodnih odnosa uzet u svojoj najisti-joj formi. Bez obzira na sve, rezultat njihove interakcije bio je taj da sovjetska ekonomija nije bila regulisana nijednim principom

44 Marx, Capital, Vol. I, str. 874, 1083.

45 Donald A Filzer, ur., The Crisis of Soviet Industrialization: Selected Essays of

E.A. Preobrazhensky, White Plains: M.E. Sharpe, 1979, str. 173.

23

u svojoj najistijoj formi. Nije postojala jednostavna kombinacija ili dopuna proizvodnih odnosa i njihovih udruenih regulator-nih principa; oni su pre bili u odnosu meuzavisnosti koegzi-stirajui, ograniavajui i (znaajno) iskrivljujui jedan drugog.46 Drugim reima, uvid Preobraenskog je bio taj da u proce-sima postajanja novog sistema, dva sistema i dve logike ne postoje jednostavno uporedo. Oni su u odnosu interakcije. Oni se proi-maju. I oni se meusobno iskrivljuju. Umesto da ova kombinacija dozvoljava najbolje, posledica moe biti sve najgore iz oba sistema. Upravo zbog toga to postoji protivrena produkcija izmeu razli-itih setova proizvodnih odnosa, interakcija sistema moe generi-sati krize, neefikasnosti i iracionalnost koja se ne moe pronai ni u jednom sistemu u njegovom istom obliku. Prema tome, kao to je dobro poznato, Preobraenski je smatrao da umesto da tragamo za balansom izmeu dva sistema, od sutinskog je znaaja da, njego-vim reima, primitivna socijalistika akumulacija podredi i zameni zakon vrednosti. Ali, uzmimo u obzir kapitalizam u svom procesu postaja-nja. Kako su se, u odsustvu specifino kapitalistikog naina proi-zvodnje, kapitalistiki proizvodni odnosi reprodukovali? Na kraju krajeva, interakcija izmeu onoga to je Marks nazvao dva dijame-tralno suprotstavljena ekonomska sistema definitivno je proizvo-dila probleme kojih inae ne bi bilo izvan ove kombinacije. Ovo je upravo ono to se dogaalo kada je radno-intenzivna akumulacija kapitala, zbog porasta nadnica, proizvela tendenciju za prestankom reprodukcije najamnog rada. Marks je bio poprilino jasan, kada

46 Preobrazhensky, The New Economics, str. 62-65. Obratiti panju na analizu

interpretacije i deformacije realno postojeeg socijalizma u: Michael A. Lebowi-tz, The Contradictions of Real Socialism: The Conductor and the Conducted,

New York: Monthly Review Press, 2012.

24

je govorio o tome ta je bio odgovor kapitala tj. na koji nain je kapital obezbedio reprodukciju kapitalistikih proizvodnih odnosa pod ovim okolnostima. Podrobno je opisao preduzete mere u tre-nutku pojave kapitalizma krvava disciplina, policijski metod, potreba drave da zatvori borbu izmeu rada i kapitala u grani-ce podobne kapitalu. U direktnoj suprotnosti sa uslovima za re-produkciju kapitalistikih odnosa, kada se specifino kapitalistiki nain proizvodnje razvio, smatrao je da je narastajuoj buroaziji potrebna mo drave, i ona je koristi kako bi regulisala nadnice.47 Ukratko, dok kapital nije proizveo sopstvene premise ra-zvojem specifino kapitalistikog naina proizvodnje, bio mu je po-treban, kako sam ja to nazvao kapitalistiki oblik regulacije oblik regulacije koji bi mogao da obezbedi kompatibilnost ponaanja radnitva sa zahtevima kapitala.48 U odsustvu onoga to je Marks nazvao puka sila ekonomskih odnosa, taj specifini oblik regulaci-je se oslanjao na korektivnu mo drave da sprei poveanje nadni-ca, i da primora radnitvo (putem groteskno teroristikih zakona) da usvoji disciplinu neophodnu za sistem najamnog rada.49

NEOPHODNOST SOCIJALISTIKOG OBLIKA REGULACIJE

Mogu li udrueni proizvoai koristiti takvu dravu u svo-ju korist, kako bi podrali socijalistike proizvodne odnose pre ra-zvoja socijalizma kao organskog sistema? Uzmimo na razmatranje

47 Marx, Capital, Vol. I, str. 899, 904, 905.

48 Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 96-99.

49 Marx, Capital, Vol. I, str. 382, 899.

25

situaciju opisanu u Komunistikom Manifestu (Communist Manife-sto), gde dobijena bitka demokratije (putem revolucionarnog ra-skida ili dueg procesa) za rezultat ima postojanje vlade koja pred-stavlja interese radnitva. Pri svakom koraku u procesu postajanja socijalizma, elementi kapitalizma i socijalizma (dva dijametralno suprotna ekonomska sistema) e uzajamno delovati i proizvoditi nekoherentnosti i krize. Na primer, u sluaju dominacije kapitali-stikih elemenata, pokuaji da se oni podrede ili da se na njih izvre despotski prevrati50 imae tendenciju da izazovu trajk kapitala i ekonomsku krizu. Ukoliko je vlast spremna da raskine sa logi-kom kapitala, ona e razumeti (kako je to nagoveteno u Mani-festu) da je uvek primorana da nastavi, da ini dalje napade na stari drutveni poredak i da, stoga postepeno oduzme buroaziji sav kapital, da centralizuje sve instrumente za proizvodnju u ruke drave.51 Socijalistiki oblik regulacije mora svesno da postigne ono to bi specifino socijalistiki nain proizvodnje imao tendenciju da postigne spontano da obezbedi reprodukciju socijalistikih proizvodnih odnosa. Izgradnja i reprodukcija takvih odnosa (koji su predstavljeni socijalistikim trouglom) sastoji se upravo u po-dreivanju svih elemenata drutva samima sebi, ili u stvaranju no-vih organa koji im i dalje nedostaju. Dakle, socijalistiki oblik re-gulacije mora svesno da podredi svaki element koji podrava staro drutvo ukljuujui i institucije i zdrav razum koji te stare odnose podupire. Takoe, on mora da stvori nove socijalistike elemente, koji mogu postati premise i temelji za novo drutvo. Prema tome, socijalistiki oblik regulacije mora da prigrli

50 Navedeno prema prevodu Moe Pijade, Komunistiki Manifest, Beograd:

Centar za liberterske studije, 2009, str. 61.

51 Marx and Engels, The Communist Manifesto, str. 504; Lebowitz, Beyond

Capital, str. 189-193.

26

borbu ideja (the Battle of Ideas) ideoloku borbu orijentisanu na ljudski razvoj. On mora staviti naglasak na to da je logika kapitala suprotna logici razvoja naih potencijala, a svaki primer odgovora kapitala na mere preduzete u cilju ljudskog razvoja mora da tretira kao jo jednu demonstraciju izopaenosti kapitalizma. Osim toga, prihvatanje logike kapitala u smislu oiglednih prirodnih zako-na mora biti onemogueno izgradnjom koherentne alternative koja insistira na vanosti demokratske, participativne i pokretake prakse u okviru radnih mesta i zajednica i koja naglaava novu drutvenu racionalnost, zasnovanu na saradnji i solidarnosti. Sva-kako, ideoloka borba ne moe uspeti sama po sebi. Bez stvaranja institucija kao to su radniki saveti i susedska vea koje obez-beuju neophodni prostor za ljudski razvoj kroz praksu, borbi ideja nedostaje prave osnove za razvoj (i individualnih i kolektivnih) novih socijalistikih subjekata. Uistinu, ovaj oblik regulacije zahte-va dravu koja ovu borbu ideoloki, ekonomski i vojno podrava, i zbog toga igra ulogu babice pri roenju novog drutva. Meutim, ta mi podrazumevamo pod dravom? Da li mislimo na staru dravu ili na novonastajuu dravu, u ijoj se os-novi nalaze radniki saveti i susedska vea? Kako je iole mogue da stara inficirana drava, ije same institucije ukljuuju sistematinu i hijerarhijsku podelu rada drava koja ima karakter javne sile organizovane radi porobljavanja drutva, motora klasnog despotiz-ma bude deo socijalistikog oblika regulacije?52 Marks i Engels su razumeli da radnika klasa ne moe jednostavno da se doepa ve stvorene dravne mainerije, i upo-trebi je u sopstvene svrhe.53 Konano, Marks je, sledei ono to

52 Karl Marx, The Civil War in France, u: On the Paris Commune, str. 68-69.

53 Lebowitz, Beyond Capital, str. 189-196.

27

je smatrao spontanim otkriem radnitva u Pariskoj komuni, kao alternativnu formu drave najavio novu demokratsku i decentrali-zovanu dravu, u kojoj e legitimne dravne funkcije biti otrgnute od uzurpirajue nadmonosti vlasti nad samim drutvom, i vraene odgovornim zastupnicima drutva. Neophodna formacija radni-ke drave je bila otkrivena: Komuna (koja je spojila legislativne i izvrne funkcije) je predstavljala konano otkrivenu politiku formaciju, u okviru koje treba reavati ekonomsku emancipaciju Rada. Ovo je drava koja bi sluila kao podloga za iskorenjivanje ekonomskih osnova iz kojih proizilazi postojanje klasa, a stoga i klasne vladavine.54 Formacija komune predstavljala je razaranje centralizova-ne dravne moi, u onoj meri u kojoj drava stoji iznad drutva. Marks je to nazvao resorpcija dravne moi od strane drutva kao njene pokretake snage, umesto snaga koje je kontroliu i poti-njavaju uz pomo samih narodnih masa, formiranje sopstvene sile, namesto organizovane sile njihove represije politika forma nji-hove drutvene emancipacije. Sa preobraajem drave, od organa nadreenog drutvu u jedan kompletno njemu podreen organ, samoupravljajui proizvoai poinju da upravljaju dravom u sopstvene svrhe, neprekidno menjajui i okolnosti i sebe same.55 Ovaj novi tip drave, zasnovan na aktivnoj direktnoj de-mokratiji, u okviru radnog mesta i zajednice, je uistinu od sutinske vanosti za razvoj socijalizma kao organskog sistema. Ne samo da oslobaa neformalno znanje i snagu naroda kako bi uvezala spo-sobnosti ljudi za zajednike potrebe i svrhe, ve i kao svoj zajedni-ki proizvod ima nove drutvene subjekte, sa novim sposobnostima, ponosom i dostojanstvom. Uz pomo transparentnosti, koja je ne-

54 Marx, The Civil War in France, str. 75.

55 Marx, First Outline of The Civil War in France, str. 152-153; Marx, Critique

of the Gotha Programme, str. 32.

28

ophodna za svaku kontrolu odozdo, saveti u okviru radnih mesta i lokalnih zajednica mogu da spreavaju rasipnitva, sabotae i bilo koje druge pokuaje da se ovaj proces efektno preokrene; ovo tako-e jaa oseaj da sam proces pripada narodu, i da mu nije stran i da nije iznad njega. Ipak, ta nova drava ne pada sa neba. Kao prvo, uzima-jui u obzir efekte obrazovanja, tradicije i navika onih koji su formirani u starom drutvu, ne bi trebalo da budemo iznenaeni mogunou da stare ideje potkopaju napore za izgradnju nove dr-ave odozdo. Iako se ljudi transformiu kroz praksu unutar radni-kih i saveta lokalnih zajednica, oni to ine postepeno, te e nuno, spontani fokus ovih organa nove drave biti provincijalan i okrenut sopstvenom interesu (i individualnom i kolektivnom). Razvoj soli-darnosti i koncepta zajednice koji odlazi izvan lokalne ka drugim zajednicama i radnim mestima (i izvan sopstvenog interesa koji se manifestuje konzumerizmom) imae tendenciju da se javlja isklju-ivo kroz praksu. Ovi organi, naravno, moraju biti povezani ukoliko e se pojaviti kao nova drava. Oni moraju da razviju horizontalne i vertikalne veze sa drugim radnim mestima i zajednicama (ali i sa telima koja ih sainjavaju). Meutim, stvaranje takvih veza putem delegiranja glasnogovornika koji e ih predstavljati, nije isto to i razvoj solidarnosti koja prevazilazi pojedinani sopstveni interes. Neophodno je vreme da bi se koncept celine organski razvio i in-ternalizovao u ovim jedinicama. Ukratko, iako tok razvoja socija-lizma, kao organskog sistema, iziskuje stvaranje veza zasnovanih na solidarnosti odozdo, i usvajanje kolektivne demokratije koja prevazilazi pojedinano, ovaj proces ne sme biti trenutan. Prema tome, nova drava u poetku nije sposobna da donosi kljune od-

29

luke, koje zahtevaju koncentraciju i koordinaciju snaga. Suprotno tome, vea je verovatnoa da e stara drava biti u mogunosti da sagleda celokupnu sliku. Sa prisustvom revolucio-narnih subjekata u vladi stare drave, mogue je suprotstaviti se, ne samo pojedinanim kapitalima, ve moi kapitala u celini. Ovo je od sutinske vanosti, jer proces podreivanja kapitala zahteva da radnika klasa oduzme mo postojee drave od kapitala (i da mu tako onemogui pristup vojnim snagama drave). Ovo je prednost stare drave; u dobroj je poziciji da uoi uska grla i mesta za inicija-tive koje iziskuju koncentraciju snaga (ukljuujui i vojnu odbranu procesa od unutranjih i spoljnih neprijatelja odlunih da preo-krenu svaki prevrat). Moemo li da zamislimo izgradnju novog drutva bez oduzimanja postojee moi od onih koji je poseduju u starom drutvu? Nasuprot savremenim sanjarima, Marks je razu-meo da je transfer organizovanih snaga drutva, odnosno dravne moi, od kapitalista i posednika na same proizvoae neophodan; razumeo je da se svet ne moe promeniti bez razvlaivanja.56 Ali, kao to se i moe oekivati od ove despotske mai-ne, sa svojom sistematinom i hijerarhijskom podelom rada i postojeom dravnom mainerijom, stara drava ima tendenciju da reaguje odozgo kako bi promenila okolnosti za ljude, pre nego da neguje revolucionarnu praksu. Takva drava ostaje iznad dru-tva; ona razdvaja drutvo na dva dela, od kojih je jedan superioran drutvu, i koji bi socijalizam darovao na poklon narodu koji stoji is-pod njega. Kako bi stara hijerarhijska drava ak i ukoliko bi bila demokratinija mogla da uva i razvije kljunu sponu ljudskog razvoja i prakse? Logici reprezentativne demokratije je inherentno

56 Karl Marx, Instructions for the Delegates of the Provisional General Council.

The Different Questions, u: Minutes of the General Council of the First Internati-onal, 1864-66, Moscow: Foreign Languages Publishing House, bez datuma, str.

346.

30

razdvajanje onih koji upravljaju od onih kojima se upravlja. Pre-ma tome, umesto neophodnog ukljuivanja ljudi koje osigurava njihov potpuni razvoj, i individualni i kolektivni, spontana ten-dencija takve drave jeste da reprodukuje iluziju kao da su, poput neke misterije, vlada i politiko upravljanje uzviene funkcije koje se mogu poveriti iskljuivo u ruke obuene kaste. Lica u zakono-davnoj vlasti se mogu promeniti, ali je lik stare drave, za one koji su ispod nje, i dalje inovniki, lik nadmone uzurpatorske vlasti nad samim drutvom. Upravo je zato kombinacija zakonodavne i izvrne vlasti u Komuni toliko vana za razvoj drave koja je sama pokretaka snaga drutva, umesto... snaga koja ga kontrolie i po-tinjava.57 U toku meuperioda, kada stara drava ne moe da nesta-ne a nova drava jo uvek nije dovoljno stabilna, javlja se mnogo morbidnih simptoma. Obe drave su na samom poetku neop-hodne, kako bi se staro drutvo podredilo i iznegovalo novo. Me-utim, inherentna tenzija izmeu orijentacije odozgo na dole unutar stare drave i vanosti upravljanja odozdo na gore unutar radnikih saveta i saveta zajednica je ipak oigledna. U njihovoj meusobnoj interakciji, tokom trajanja meuperioda, svaka drava e imati tendenciju da deformie onu drugu.Tako, na primer, tenje revolucionara da, u okviru stare drave, usvoje dravnu politiku prema unapred utvrenom rasporedu na-ginju ka stvaranju uniformnih pravila koja zanemaruju istorijske razlike i prakse organa novonastajue drave odozdo. I u sluaje-vima kada je organski razvoj otean, i u onim kada je uznapredo-vao, posledice zahteva koje stara drava postavlja novim izdancima e imati tendenciju da deformiu njihov razvoj, obzirom da e nes-

57 Marx, First Outline of The Civil War in France, str. 152-4; Marx, The Civil

War in France, str. 72-73.

31

trpljivost inovnika stare drave ili pretvoriti organe nove u instru-mente stare ili e nametnuti uniformnost koja tei da preokrene jedinstvene prednosti, i time obeshrabri inicijativu i entuzijazam. Niti, posmatrano iz drugog ugla, stara drava sa lakoom moe da postigne namere koherentnog planiranja, balansa i jed-nakosti, ukoliko se radniki i saveti lokalnih zajednica pozovu na svoje pravo samoopredeljenja. Dokle god ove lokalne jedinice in-sistiraju na svojoj jedinstvenoj prirodi i pravu da nesmetano zastu-paju sopstveni zajedniki interes, postojae tenja za negovanjem razmenskih odnosa (quid pro quo), kao i nejednakost i nedostatak solidarnosti. Dakle, ponovo, kombinacija ove dve drave proizvodi nekoherentnosti, namesto onog najboljeg iz oba sveta. U kontekstu rastue tenzije i kriza proisteklih iz interakcije ova dva dijametralno suprotna sistema, postojae oni, u okviru sta-re drave, koji e kao reenje videti jaanje moi odozgo. Slino tome, postojae i oni, unutar novih organa, koji e reenje videti u svrgavanju bilo koje vlasti koja se nalazi iznad pojedinanih uprav-ljakih jedinica, kako bi osigurali nesputano zadovoljenje sopstve-nog zajednikog interesa. Protiv obe ove tendencije se mora boriti zbog toga to svaka vodi ka razliitoj deformaciji socijalistikog trougla drutvene proizvodnje, organizovane od strane radnitva, upotrebom drutvenog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, u svrhu zadovoljenja drutvenih potreba. Socijalistiki oblik regulacije zahteva kombinaciju revolu-cionarnih uloga, i unutar stare i unutar nove drave. Od sutinske je vanosti, unutar stare drave, da se zastupane politike fokusiraju i na promenu okolnosti, ali i na promenu ljudskih bia; ovo zahteva odbijanje kapitalistikih naina vrednovanja i efikasnosti i njihovu zamenu konceptom socijalistikog vrednovanja, koji jasno raspoz-

32

naje zajedniki proizvod koji proistie iz kljune spone ljudskog razvoja i prakse.58 Sa druge strane, unutar elija nove socijalistike drave, borba mora biti fokusirana na nedostatke koji proizilaze iz usmerenosti na zadovoljenje sopstvenih interesa, nasleene iz starog drutva. Od krucijalnog je znaaja pronai u okviru radnih mesta i zajednica naine za izgradnju solidarnosti sa drugim zajed-nicama i drutvom u celini i negovati shvatanje da je preduslov za slobodan razvoj svake individue slobodan razvoj svih ljudi. Ukratko, socijalistiki oblik regulacije ukljuuje kombina-ciju odgoja nove drave i udaljavanje od stare. U ovom procesu postoji prirodni savez i sa starim i sa novim, ali ne u cilju postiza-nja ravnotee izmeu obe drave, ve radi ujedinjene predanosti izgradnji novog socijalizma, jasno usmerenom ka ljudskom razvoju i definisanom socijalistikim trouglom.

DRAVA I BORBA ZA SOCIJALIZAM

Meutim, kombinacija starih i novih drava nije jedina stvar koja je od sutinske vanosti za obezbeivanje reprodukci-je socijalistikih odnosa. Borba protiv jednostranosti mora biti u samom centru strategije za ukidanje kapitalizma i izgradnju soci-jalizma. Pa ipak, neki ljudi se iskljuivo fokusiraju na novu dravu (ili, ako hoete Bezdravlje) i odbacuju ideju upotrebe stare. Ho-lovej smatra da sama ideja, da se drutvo moe promeniti putem

58 Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 154-159.

33

osvajanja dravne moi predstavlja poreklo svih naih oseaja da smo izdani; on tvrdi, da mi moramo da razumemo kako bori-ti se putem drave, znai da postajemo delom aktivnog procesa sopstvenog poraza. Zato? Zato to jednom kada je logika moi usvojena, borba protiv nje je unapred izgubljena. Zato onda uop-te pokuavati? Na kraju krajeva, postojea drava se ne moe na-terati da funkcionie u interesu radnike klase, zbog toga to joj je, kao kapitalistikoj dravi, nesmetano postojanje uvezano sa kapi-talistikim drutvenim odnosima u celini. Drava je samo jedan vor u mrei drutvenih odnosa i uistinu nema toliku koncentra-ciju moi, kako se to ini.59 Iz ove perspektive, potreba da se koristi drava (naoruani vor) kako bi se pocepala ta mrea drutvenih odnosa je toliko staromodna tako devetnaestovekovna ili dvadesetovekovna. Za-boravimo na vojsku, policiju, sudstvo i zakonodavni aparat sada kada su na usluzi kapitalu. Alternativa moi kapitala ve postoji: sveprisutna mo podrazumeva sveprisutni otpor, a sveprisutno DA podrazumeva sveprisutno NE.60 Uz pomo hegelijanske magije sa kojom se stvari udesno mogu transformisati u svoje suprotnosti (ukoliko ne obraamo dovoljno panje), dolazimo do zakljuka da je izborna apstinencija pobeda, nedostatak vostva vostvo, i da je Mnotvo (mnogostrukost neuspenih borbi protiv kapita-lizma) po definiciji Jedno. Odbacivanje postojee drave znai da ona u stvarnosti nastavlja da postoji u rukama kapitala. Drugi oblik jednostranosti fokusira se iskljuivo na sliku stare drave. Iz ove perspektive, bilo da se bira parlamentarni put ili se prizivaju velianstvene pobede iz prolosti kako bi potpomogle

59 Holloway, Change the World Without Taking Power, str. 12-13, 17, 72-73,

91-94, 214.

60 Holloway, Change the World Without Taking Power, str. 76, 88-89.

34

direktni napad na dravnu mo, proces izgradnje institucija i praksi koje karakteriu novu dravu mora biti podreen glavnom zadat-ku. Na drutvene pokrete, koji su od sutinske vanosti za organski razvoj nove socijalistike svesti zasnovane na praksama, gleda se instrumentalno kao na gorivo za izborne odbore ili kao na izvor kadrova za partiju. Podrediti, i samo podrediti to je Sveto Pismo! Dakle, bilo zbog imperativa izbornog ritma ili zbog uoene potre-be da vebaju vojnu disciplinu, tendencija partija usredsreenih na staru dravu jeste da izvlae ivotnu energiju iz inicijalnih eleme-nata nove drave i da istisnu iz sopstvenih redova one koji misle drugaije. Prema Marti Harneker (Marta Harnecker), ovo nedo-voljno uvaavanje autonomnog razvoja narodnih pokreta bilo je karakteristino za neke delove politike levice u Latinskoj Americi i za posledicu je imao vertikalizam koji iskljuuje narodne inicija-tive i tradicionalno usko shvatanje politike koje tei da politiku svede na borbu unutar legalnih politikih institucija i da preuvelia ulogu drave.61 I tendencija ka hijerarhizaciji ini deli istine, kao i Holovejev argument da partija, bilo avangardna ili parla-mentarna, podreuje bezbroj oblika klasne borbe najvanijem cilju zadobijanja kontrole nad dravom.62 Meutim, umesto da je inherentna partiji kao takvoj, ova hegemonistika karakteristika je upravo rezultat jednostrano-sti fiksirane za staru dravu. Drugaija levica je mogua. Kao to Marta Harneker tvrdi, kako bismo izgradili levicu koja je od su-tinske vanosti za socijalizam 21. veka, moramo da promenimo tradicionalnu viziju politike i da prevaziemo usku definiciju moi.

61 Marta Harnecker, Rebuilding the Left, London: Zed Books, 2007, str. 86-8.

Takoe vidi: Lebowitz, The Socialist Alternative, str. 60-63.

62 Holloway, Change the World Without Taking Power, str. 17.

35

Novi politiki instrument mora da shvati vanost prakse za razvoj svesti i sposobnosti, mora da naui da uje narodne pokrete i da ih neguje i potuje. Ali takoe, on ima i posebnu ulogu on ne bi trebalo da pokuava da prigrli sve legitimne predstavnike borbi za emancipaciju, ve da tei da koordinie njihova delovanja u jedin-stveni politiki projekat tj. da stvori prostore u kojima oni mogu da ue jedni od drugih.63 Postoji organska veza izmeu drave i partije, a partija koja prepoznaje neophodnost artikulacije stare i nove drave u procesu izgradnje socijalizma sutinski se razlikuje od one koja se iskljuivo fokusira na sliku stare drave.64 To je nuno politika organizacija koja uporedo sa unapreivanjem dravnog programa koji omoguava irokim sektorima drutva da se prikljue zajed-nikoj borbi, takoe pomae ovim sektorima da se transformiu u aktivne subjekte izgradnje novog drutva za koje se ova borba i vodi.65 Ukratko, potrebna je partija koja ui da hoda na dve noge. Dve strane dve borbe: partija odluna da porazi kapital i da izgradi novu dravu odozdo mora u svakom trenutku biti sve-sna opasnosti koju nosi jednostranost. Prema tome, ukoliko krize unutar kapitalizma dovedu politiku organizaciju na vlast, ona ne sme da koristi tu priliku samo kako bi porazila logiku kapitala i umanjila njegovu mo nad starom dravom, ve i da poverenu mo upotrebi kako bi negovala ubrzani razvoj zametaka nove drave. Ukoliko uslovi nisu takvi da omoguavaju partiji da zauzda mo u staroj dravi, onda ona mora da radi na tome da stvori potrebne uslove tako to e ohrabrivati autonomni razvoj drutvenih pokreta

63 Harnecker, Rebuilding the Left, str. 70-71, 83-91.

64 Vidi razmatranje na temu interakcije izmeu drave i partije u: Lebowitz, The

Contradictions of Real Socialism.

65 Harnecker, Rebuilding the Left, str. 99.

36

kroz koje ljudi mogu da razviju sopstvenu snagu i sposobnosti i tako to e meu njima graditi jedinstvo zasnovano na priznanju razliitosti. Stoga, ba kao to socijalistiki oblik regulacije zahteva ar-tikulaciju stare i nove drave u procesu izgradnje socijalizma kao organskog sistema, i mi takoe moramo biti u pripravnosti kako bismo porazili kapital i izgradili kolektivnu mo. Ni u jednom dru-gom trenutku nije mogue jasnije ukazati na procep izmeu logike kapitala i logike ljudskog razvoja nego u intenziviranom klasnom ratu, kada je kapital u krizi i kada njegova prava priroda isplivava na povrinu. Ovim se prua prilika za odbacivanje stava da je stvar zdravog razuma prihvatiti zahteve kapitala. Ali, da bismo pokaza-li da postoji alternativa, potrebna nam je vizija drutva u kojoj je slobodan razvoj svake individue shvaen kao uslov za slobodan ra-zvoj svih ljudi. Takoe, ova vizija mora otii mnogo dalje od same retorike. Ukoliko tokom naih borbi ne budemo stvarali prostore koji daju naznake novog drutva, suoiemo se sa jo velianstve-nih poraza. Kada je kapital u krizi, uvek postoje dve opcije predati se ili napasti. Ako su mase naoruane jasnom koncepcijom soci-jalistike alternative, one mogu preokrenuti krizu u kapitalizmu u krizu kapitalizma. Naravno, mogue je da e kao rezultat nae ideoloke razoruanosti, trenutne borbe protiv kapitalistike ofan-zive na kraju voditi velianstvenom porazu. Mogue je, ali moramo preuzeti taj rizik.

37

Napomena:

Ovaj esej ponovo razmatra i razrauje predavanje prethodno odr-ano na 4. godinjem memorijalu Nikos Pulancas u decembru 2010. Vidi: Michael Lebowitz, Building Socialism for the 21st Century: the Logic of the State, Athens: Nicos Poulantzas Institute, 2011.

Tekst je prvi put objavljen kao Michael A. Lebowitz, The state and the future of socialism, u Socialist Register, London: Merlin Press, 2013.

www.socialistregister.com www.merlinpress.co.uk

e

38

Majkl A. Lebovic (Michael A. Lebowitz) je prof. emeritus ekono-mije, na Simon Fraser Univerzitetu u Kanadi. Njegova poslednja knjiga, The Contradictions of Real Socialism: the Conductor and the Conducted, objavljena je 2012. godine od strane Monthly Review Press. Meu ranijim knjigama su: Beyond Capital: Marxs Political Economy of the Working Class (2003), Build it Now: Socialism for the Twenty-first Century (2006), Following Marx: Method, Critique and Crisis (2009) i The Socialist Alternative: Real Human Development (2010). Izmeu 2004. i 2010. godine radio je u Venecueli kao sa-vetnik i direktor programa Transformativna praksa i ljudski razvoj pri Internacionalnom centru Miranda u Karakasu.

39

Centar za politike emancipacije (CPE) je organizacija nastala u Beogradu 2011. godine. Na rad je posveen promociji politikih i ekonomskih koncepata koji za cilj imaju ukidanje drutvenih ne-jednakosti nastalih kao proizvod kapitalistikog drutva.Kapita-listiki nain proizvodnje tei maksimizaciji profita to se postie reprodukcijom razliitih oblika eksploatacije i dominacije. Stav-ljanje profita u prvi plan, tako, onemoguava puno zadovoljenje potreba ljudi.

Politike emancipacije, nasuprot tome, u prvi plan istiu potpuno novu definiciju politike koja naglaava neophodnost egalitarnog ureenja celokupnog drutvenog ivota, zasnovanog na principima solidarnosti. Stoga, CPE kroz svoj rad insistira na podsticanju bor-be za neposrednu demokratiju u politici i ekonomiji. U tom smislu osnovni pravac razvoja, kakvim ga mi vidimo, predstavlja izgradnja drutva demokratskog socijalizma koje jedino moe maksimizirati zadovoljenje potreba ljudi i omoguiti pun razvoj potencijala svih pojedinki i pojedinaca, odnosno drutva u celini.

40

CIP -

,

321.01:141.82(100)

316.4(100)

, ., 1937-

Drava i budunost socijalizma / Majkl A.

Lebovic ; [prevod Tamara Bakovi Jadi]. -

Beograd : Centar za politike emancipacije,

2014 (Beograd : Pekograf). - 40 str. ; 23 cm

Prevod dela: The state and the future of

socialism. - 1.000. - [O autoru]: str. 39. -

Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-916299-2-2

a) b) c)

COBISS.SR-ID 209874444

41

42