Majkl Murkok - Elrik Od Melnibonea LATINICA

OmS serbianforum.org

Majkl Murkok

ELRIK OD MELNIBONEA

Ilustracije: Božidar Veselinović(iz izdanja "Plava ptica", 1978.g.)

Majkl Murkok ELRIK OD MELNIBONEA

PROLOG

2


Ovo je povest o Elriku, pre nego što ga nazvaše Ženoubicom, i prepotpunog sloma Melnibonea. Ovo je povest o njegovom rivalstvu srođakom Jirkunom, i o njegovoj ljubavi prema rođaci Simorili, pre nošto su to rivalstvo i ta ljubav doneli Imriru, Usnulom Gradu, propast uplamenu, pošto su ga poharali pljačkaši iz Mladih Kraljevstava. Ovoje i povest o dva crna mača, Olujniku i Žalobniku, o tome kako supronađeni i kakvu su ulogu odigrali u sudbi Elrika i Melnibonea -sudbi što je uobličila jednu još veću sudbinu: sudbinu sveta.Pripovest je ovo o dobu kada je Elrik bio kralj, zapovednik zmajeva,flota i naroda ove poluljudske rase što vladaše svetom deset hiljadagodina.

Ovo je i pripovest o tragediji - ova povest o Melniboneu, OstrvuZmajeva. Pripovest o čudovišnim osećanjima i visokim težnjama.Pripovest o mađiji i izdajstvu, o uzvišenim idealima, o agonijama istrahotnim zadovoljstvima, o gorkoj ljubavi i slatkoj mržnji. Pripovesto Elriku od Melnibonea. Većeg dela toga Elrik se sećao samo u svojimbesanim noćima ispunjenim morama.

HRONIKA CRNOG MAČA

3


KNJIGA PRVA

4


Na ostrvskom kraljevstvu Melniboneu, svi stari rituali još uvek suna snazi, iako je moć države izbledela u poslednjih pet stotinagodina, a život se održavao samo trgovinom sa MladimKraljevstvima, kao i zahvaljujući tome što je grad Ilrir postao stecištetrgovaca. Zar ti rituali nisu više bili od koristi? I, mogu li se ritualiodbaciti, a izbeći sudbini?

Jedan čovek koji želi da vlada umesto Elrika voli da veruje da je tonemoguće. On tvrdi da će Elrik izazvati propast Melnibonea, zato štoodbija da poštuje sve rituale (a Elrik poštuje mnoge). I tako započinjetragedija koja će se okončati mnogo godina posle našeg vremena, iubrzati propast ovog sveta.

5


JEDAN SETNI KRALj: DVOR HRLI DA GA SLAVI

Njegova je put boje izbledele lobanje, a duga kosa, koja se spuštaispod ramena, mlečno je bela. Sa izduženog divnog lica gledaju dvakosa oka, grimizna i sumorna, a iz širokih rukava njegove žuteodore proviruju dve vitke ruke, takođe boje kostiju. One počivaju nanaslonu prestola isklesanog od jednog jedinog komada masivnogrubina.

Crvene oči su nespokojne, i povremeno jedna ruka se digne dadodirne laku kacigu koja se odmara na bledim kovrdžama: kacigunačinjenu od neke tamne, zelenkaste legure izvanredno izvajane unešto slično zmaju koji se upravo sprema da poleti. Na ruci, kojaodsutno miluje krunu, nalazi se prsten sa retkim kamenomAktoriosom, čije jezero se ponekad lenjo pomera i menja oblik kaoda je od dima, a nemirno je u svom zatvoru od dragulja kao i mladialbino1 na svom Rubinskom prestolu.

On gleda dole na dugi niz kvarcnih stepenica na kojima se njegovidvorani zabavljaju, igrajući s takvom lakoćom i šaputavomgracioznošću, kao da su utvare. Mentalno, on raspravlja moralneprobleme, i već ta aktivnost odvaja ga od većine njegovih podanika,jer oni nisu ljudska bića.

To su stanovnici Melnibonea, Ostrva Zmajeva koji su vladalisvetom deset hiljada godina i prestali da vladaju u poslednjih petstogodina. Oni su surovi i bistri i za njih "moralnost" znači manje negoobično poštovanje tradicija starih stotine vekova.

Mladom čoveku, četiri stotine dvadeset osmom po redu, udirektnoj liniji, nasledniku prvog Čarobnjaka Vladara odMelnibonea, njihova razmetljivost izgleda ne samo napadna već ibudalasta; jasno je da je Ostrvo Zmajeva izgubilo veći deo svojemoći i da će uskoro biti ugroženo, već sledećeg ili narednog stoleća,u direktnom sukobu sa novonastalim državama ljudi koje onipomalo zaštitnički nazivaju Mladim Kraljevstvima. Gusarske floteveć su bezuspešno pokušavale da napadnu Imrir Divni, UsnuliGrad, prestonicu Ostrva Zmajeva, Melnibonea.

Pa ipak, i vladarevi najbliži prijatelji odbijaju da govore omogućnosti propasti Melnibonea. Nimalo im se ne sviđa kad on sampominje tu mogućnost, i smatraju njegove primedbe ne samo

1 Albino - čovek čija su koža, kao i sve vlasi, potpuno beli, uslednedostatka pigmentacije.

6


nezamislivim nego i neobičnim kršenjem dobrog ukusa.I tako, usamljen, vladar razmišlja. On žali što njegov otac, Sadrik

Osamdeset Šesti, nije imao više dece, jer bi onda možda boljimonarh zauzimao Rubinski presto. Sadrik je već godinu dana biomrtav, šapćući dobrodošlicu zahvalnosti onome ko je došao ponjegovu dušu. Kroz ceo svoj život Sadrik nije znao ni za jednu druguženu sem svoje supruge, a vladarka je umrla rađajući svog jedincaslabe krvi. Ali, melniboneanskim osećanjima (koja su čudnodrugačija od osećanja novodošlih ljudi), Sadrik je voleo svoju ženu inije nalazio zadovoljstvo u društvu bilo koga drugog, čak ni sinakoji ju je ubio i bio sve što je od nje ostalo. Čarobnim napicima iponavljanjem runa2, retkim korenjem, hranjen joj je sin; njegova jesnaga veštački održavana svim postojećim znanjima kraljeva -čarobnjaka Melnibonea. I živeo je i još uvek živi - zahvaljujući magijisamo, jer on je po prirodi malaksao i bez svojih lekova jedva da bimogao podići ruku makar u toku samo jednog običnog dana.

Ukoliko je vladar uopšte nalazio prednosti u svojoj doživotnojslabosti, ona mora da je bila u tome što je mnogo čitao. Pre no što jenapunio petnaest godina pročitao je sve knjige iz očeve biblioteke, aneke i po više puta Svoje čarobnjačke moći, koje je naučio prvobitnood Sadrika, veće su od onih koje su posedovali njegovi preci krozdugi niz generacija. Njegovo poznavanje sveta van obala Melniboneaogromno je i duboko, iako jedva da je imao neposrednog iskustva.Kad bi hteo, mogao bi ponovo uspostaviti staru moć Ostrva Zmajevai vladati i sopstvenom zemljom i Mladim Kraljevstvima kao neranjivitiranin. Ali čitanje ga je naučilo da dovodi u sumnju primenu sile,da ispituje sopstvene motive, da se pita da li silu uopšte trebaprimenjivati, bilo iz kog razloga. Njegova načitanost dovela ga je donjegove "moralnosti", koju i sam jedva shvata. Tako, za svojepodanike on je zagonetka, a za neke je i pretnja, jer niti misli nitidela u skladu s načelima kako pravi Melniboneanac (a pri tom još imelniboneanski vladar) treba da misli i da postupa. Njegov rođakJirkun, na primer, izražavao je često snažne sumnje u Elrikovopravo da vlada narodom Melnibonea. "Ovaj slabački učenjak ćenavući propast na melniboneanski narod", reče on jedne noći DivimTvaru, Gospodaru Zmajevih Pećina.

Divim Tvar je jedan od malobrojnih vladarevih prijatelja i on je

2 Rune - obredni stihovi u starogermanskoj mitologiji; takođe i pismo,koje je kasnije dobilo magijski karakter.

7


odmah tačno preneo ovaj razgovor, ali mladi vladar je celu stvarnazvao "trivijalnom izdajom", dok bi bilo koji od njegovih predakanagradio ovakva osećanja vrlo sporim ali izvanrednim javnimpogubljenjem.

Vladarev stav je još više komplikovan činjenicom što je Jirkun,koji čak i sad pravi malu obazrivu tajnu od osećanja da on samtreba da bude vladar, brat Simorile, devojke koju albino smatrasvojim najbližim prijateljem i koja će, jednog dana, postati vladarka.

Dole na mozaičkom podu dvora vidi se princ Jirkun u svojemnajlepšem krznu i svili, draguljima i brokatu, kako igra sa stotinomžena za koje se priča da su mu bile ljubavnice u ovom ili onomrazdoblju života. Njegovo lice, istovremeno i lepo i hladno, uokvirenoje dugom crnom kosom, namašćenom i kovrdžavom, a njegov izraz,kao i uvek, sardoničan, dok je držanje oholo. Teški brokatni ogrtačnjiše se tamo-amo, i prilično snažno udara druge igrače. On ga nosikao da je oklop ili, možda, oružje. Većina dvorana ne ceni princaJirkuna. Nekim smeta njegova nadmenost, iako ćute, jer Jirkun jepoznat kao priličan čarobnjak. Njegovo ponašanje je, ipak, ono štomelniboneanski dvor očekuje i hvali kod jednog plemića, ono što bipozdravili kod svog vladara.

Vladar to zna. Želeo bi da može zadovoljiti svoj dvor, kao što ovajhrli da ga slavi svojom igrom i duhovitošću, ali ne može nateratisebe da učestvuje u nečemu što intimno smatra zamornim idosadnim nizom ritualnih poza. U tome je, možda, ponešto oholijiod Jirkuna, koji je bar konvencionalna prostačina.

Sa galerija, muzika je sve glasnija i složenija, dok robovi naročitouvežbani i operisani tako da pevaju samo po jednu savršenu notu,bivaju stimulisani za strastvenije napore. Čak je i mladi vladarganut užasnom harmonijom njihove pesme, koja jedva da podsećana nešto što je ikad ranije proizveo ljudski glas. Zašto njihov bolproizvodi takvu božansku lepotu? pita se on. Ili, zar je sva lepotanastala kroz bol? Je li to posvemašnja tajna velike umetnosti,ljudske i melniboneanske?

Vladar Elrik sklapa oči.Dole, u sali, komešanje. Kapije su se otvorile a dvorani prestali s

igrom, povukavši se unazad, duboko se klanjajući vojnicima kojiulaze. Vojnici su odeveni u svetloplavo, njihove ukrasne kacigefantastičnih su oblika, a koplja ukrašena draguljima. Okružujumladu ženu čija je plava haljina u skladu s njihovim uniformama ičije gole mišice ukrašava pet-šest narukvica od dijamanata, safira i

8


zlata. Žice od dijamanata i safira upletene su u njenu kosu.Suprotno od drugih žena na dvoru, lice joj nije išarano bojama poobrazima i kapcima. Elrik se smeši. To je Simorila. Vojnici su njenalična ceremonijalna straža koja, po tradiciji, mora da je prati u dvor.Oni se penju stepenicama koje vode Rubinskom prestolu. Polako,Elrik se diže i pruža ruke.

- Simorila! Mislio sam da si odlučila da ne udostojiš dvor svojimprisustvom večeras?

Ona mu uzvraća osmeh.- Moj kralju, ustanovila sam da sam ipak raspoložena za razgovor.Elrik je zahvalan. Ona zna da se on dosađuje, a zna, takođe, i da

je jedna od malo stvorenja u Melniboneu s kojima on želi darazgovara. Da protokol dozvoljava, ponudio bi joj presto, ali, ovako,ona mora sedeti na najvišem stepeniku kraj njegovih nogu.

- Molim te sedi, slatka Simorila.On zauzima svoje mesto na prestolu i naginje se napred, pošto se

ona smestila, i gleda ga u oči s izrazom koji u sebi sjedinjujeveselost i nežnost. Ona govori tiho, dok se njena garda povlači imeša po strani stepenica sa Elrikovom ličnom gardom. Njen glasmože čuti samo Elrik.

- Hoćeš li izjahati sa mnom sutra? U divlji deo ostrva, mojvladaru?

- Imam neke stvari koje čekaju da im se posvetim...Ali, ideja ga privlači. Već nedeljama nije napuštao grad i jahao s

njom, dok ih pratnja diskretno drži na odstojanju.- Jesu li hitne?On sleže ramenima.- Šta je uopšte hitno u Melniboneu? Posle deset hiljada godina

većina problema se vidi iz izvesne perspektive.Njegov osmeh liči na smejuljenje mladog studenta koji je rešio da

se igra zabušavanja sa svojim mentorom.- Vrlo dobro, rano ujutro krenućemo, pre no što se ostali probude.- Vazduh van Imrira biće čist i oštar.Sunce će biti toplo za ovo godišnje doba. Nebo plavo i bez oblaka.Elrik se nasmeja.- Takvu mađiju si ti morala izvesti.Simorila spusti oči, prateći šaru na mermernom podu.- Pa, možda, malo. Nisam sasvim bez prijatelja među najslabijim

stihijama...Elrik se isteže da dodirne njenu meku plavu kosu.

9


- Da li Jirkun zna?- Ne.Princ Jirkun je zabranio svojoj sestri da se meša u stvari mađije.

On ima prijatelje samo među najmračnijim natprirodnim bićima, izna da su oni opasni. Otuda on zaključuje da svako čarobnjaštvonosi u sebi tračak opasnosti. Sem toga, on mrzi i pomisao na to da idrugi mogu imati istu moć koju ima on. Možda je upravo to ono štoon kod Elrika najviše mrzi.

- Nadajmo se da ceo Melnibone želi da ima lepo vreme sutra, kažeElrik.

Simorila ga čudno gleda. Ona je još uvek Melniboneanka. Nije nipomislila da bi njena mađija mogla nekome smetati. Onda sležesvojim divnim ramenima i lako dodirnu kralja po ruci.

- Ta krivica, kaže, to čeprkanje po savesti! Njihov smisao izmičemojoj prostoj pameti.

- I mojoj, moram priznati. Izgleda da i nema praktičnog smisla.Ipak, više nego samo jedan naš predak prorekao je promenu uprirodi naše zemlje. Duhovnu i fizičku promenu. Možda su tosvetlucanja te promene kad mislim na svoj čudan ne-melniboneanski način?

Muzika raste. Muzika se gubi. Dvorani igraju i dalje, iako sumnoge oči uprte u Elrika i Simorilu, dok ovi razgovaraju na vrhuplatforme. Prave kombinacije. Kada će Elrik proglasiti Simorilu zasvoju buduću vladarku? Da li će oživeti stari običaj koji je Sadrikodbacio, da se žrtvuje dvanaest nevesta i njihovih mladoženja BoguHaosa, kako bi osigurao dobar brak vladarima Melnibonea? Jasnoje da je Sadrikovo odbijanje da nastavi s tim običajem donelopropast njemu, a njegovoj ženi smrt; dobio je bolešljivog sina iugrozio čak i kontinuitet monarhije. Elrik mora oživeti taj običaj.Čak se i Elrik mora plašiti da se ne ponovi sudbina njegovog oca. Alineki govore da Elrik neće učiniti ništa što je u skladu s tradicijom, ida na taj način ugrožava i sopstveni život i postojanje Melnibonea isve što on znači. A svi koji tako govore viđaju se često u društvu, i udobrim su odnosima sa Jirkunom, koji i dalje pleše kao da nijesvestan njihovog razgovora, i kao da zaista ne zna da njegova sestratiho razgovara s njegovim rođakom što sedi na Rubinskom prestolu,zaboravljajući svoj položaj, i ne pokazujući onaj žestoki i odvratniponos koji je, u prošlosti, odličavao svakog pojedinačnog vladaraMelnibonea. Elrik se sav uneo u ćaskanje, zaboravljajući da dvor topleše zato da bi njega zabavljao.

10


A onda, iznenada, princ Jirkun se sledi usred piruete i podižesvoje tamne oči da pogleda gore ka svome kralju. U jednom uglusale Divim Tvarovu pažnju privuče Jirkunova sračunata idramatična poza, i Gospodar Zmajevih Pećina se namršti. Njegovaruka pada tamo gde bi normalno stajao mač, ali mačevi se ne nosena dvorski bal. Divim Tvar gleda pažljivo i uporno u princa Jirkuna,dok se visoki plemić penje stepenicama ka Rubinskom prestolu.Mnogobrojne oči prate kraljevskog rođaka i skoro niko više ne plešeiako muzika postaje sve vatrenija, dok upravljači robovima podstičumuzičare na još veće napore.

Elrik podiže pogled i vidi Jirkuna kako stoji jedan stepenik ispodonog na kome sedi Simorila. Jirkun se klanja na malčice uvredljivnačin.

- Predstavljam se svome gospodaru, kaže on.

11


DRSKI PRINC: IZAZIVA SVOG ROĐAKA

- Pa, kako ti se sviđa bal, rođače? upita Elrik, svestan da jeJirkunovo melodramatično predstavljanje bilo smišljeno da gauhvati nespremnog i, ako je moguće, ponizi. - Je li muzika po tvomukusu?

Jirkun obori oči i dozvoli da mu usne obrazuju tajni mali osmeh.- Sve je po mom ukusu, moj kralju. Ali, šta je s tobom? Da li ti

nešto smeta? Ne plešeš?Elrik diže jedan bledi prst ka svojoj bradi i zagleda se u Jirkunove

skrivene oči.- Uživam u igri, rođače, ipak. Svakako, zar ne, moguće je uživati u

zadovoljstvu drugih?Jirkun je izgledao iskreno zapanjen. Njegove oči se širom otvoriše i

sretoše s Elrikovim. Elrik oseti laki drhtaj i skrete pogled,pokazujući slabašnom rukom na muzičke galerije.

- Ili, možda mi bol drugih pričinjava zadovoljstvo. Ne boj se zamene, rođače. Ja sam zadovoljan. Zadovoljan sam. Možeš nastavitisa plesom, uveren da tvoj vladar uživa u balu.

Ali Jirkun se nije dao skrenuti sa svoje teme.- Sigurno, ako ne želi da mu podanici odu rastuženi i zabrinuti što

nisu zadovoljili svog vladara, vladar treba da pokaže svojezadovoljstvo...

- Podsećam te, rođače, reče Elrik mirno, da vladar nema nikakvihobaveza prema svojim podanicima, sem da vlada. Oni imajuobaveza prema njemu. To je tradicija Melnibonea.

Jirkun nije očekivao da će Elrik upotrebiti ovakve argumenteprotiv njega, ali se pribra i istupi sa svojim novim odgovorom.

- Slažem se, gospodaru. Dužnost vladara je da vlada nad svojimpodanicima. Možda je to razlog što mnogi od njih ne uživaju u balukao što bi mogli.

- Ne razumem te, rođače.Simorila se bila podigla i stajaše tako, stegnutih ruku, na

stepeniku iznad svog brata. Bila je napeta i uzbuđena, zabrinutazbog njegovog izazivačkog tona i odvratnog ponašanja.

- Jirkune, - reče ona.On tek sad pokaza da je primetio.- Sestro? Vidim da i ti deliš vladarevo oklevanje da zapleše.- Jirkune, - mrmljala je. - Ideš predaleko. Kralj je tolerantan, ali ...

12


- Tolerantan? Ili nebrižljiv? Nebrižljiv kad se radi o tradicijamanaše velike rase? Prezire li on ponos te rase?

Divim Tvar se peo uz stepenice. Bilo je jasno da je i on osetio da jeJirkun izabrao ovaj trenutak da oproba Elrikovu moć.

Simorila je zanemela. Ona reče brzo:- Jirkune, tako ti života...- Ne marim da živim ako duh Melnibonea propadne. Čuvanje

duha naše nacije takođe spada u vladarevu dužnost. A šta ćemoako imamo vladara koji ne odgovara tome? Slabog vladara? Vladarakoji ne mari za veličinu Ostrva Zmajeva i njegov narod?

- Hipotetično pitanje, rođače. Elrik se pribrao i njegov glas je bioledeno otegnut. - Jer, takav vladar nikada nije sedeo na Rubinskomprestolu i nikada neće sedeti.

Divim Tvar se popeo i dodirnuo Jirkunovo rame:- Prinče, ako ceniš svoje dostojanstvo i svoj život ...Elrik diže ruku.- Nema potrebe za tim, Divim Tvare. Jirkun nas jednostavno

zabavlja svojim intelektualnim razgovorom. Plašeći se da su mimuzika i igra dosadni - a nisu - pomislio je da iznađe temu za jednunadahnutu razmenu misli. Siguran sam da smo stimulisani, prinčeJirkune. Elrik dozvoli da zaštitnička toplina oboji njegovu poslednjurečenicu.

Jirkun pocrvene od besa i poče grickati usnu.A- li nastavi, dragi rođače Jirkune, - reče Elrik. - Baš sam

zainteresovan. Nastavi i proširi svoju temu.Jirkun se obazre oko sebe kao da traži pomoć. Ali svi njegovi

jednomišljenici bili su dole u sali na podijumu. Samo Elrikoviprijatelji, Divim Tvar i Simorila, bili su blizu. Ipak, Jirkun je znao danjegovi ljudi čuju svaku reč i da će se osramotiti ako se povuče.Elriku je bilo jasno da Jirkun želi da se povuče i da odabere nekidrugi dan i drugo mesto za nastavak svoje bitke, ali to više nije bilomoguće. Što se njega samog tiče, ni Elrik nije više imao želje danastavi to glupo zadirkivanje koje, ma koliko prikriveno, nije biloništa bolje od svađe dve devojčice oko toga koja će se prva poigrati srobovima. Odlučio je da je okonča.

Jirkun poče:- Onda, dozvolite da kažem da vladar koji je fizički slab može biti i

slabe volje, da bi mogao vladati kao odgovarajuć...Elrik diže ruku.- Dosta, dragi rođače. Više nego dosta. Umorio si se od ovog

13


razgovora a radije bi plesao. Dirnut sam tvojom brigom. Ali sad samosetio da se i meni umor prikrada. Elrik dozva svog starog sluguTenglbonza, koji je stajao u udaljenom uglu platforme za presto,među vojnicima.

- Tenglbonze, moj ogrtač.Elrik ustade.- Hvala ti još jednom za tvoje staranje, rođače. On se obrati svima.

- Zabavili ste me. Sad se povlačim.Tenglbonz donese ogrtač od belog lisičjeg krzna i prebaci ga preko

pleća svoga gospodara. Bio je vrlo star i mnogo viši od Elrika, iakosu mu leđa bila povijena a udovi uvijeni i čvornovati kao u snažnog,starog drveta.

Elrik pređe preko podijuma, a zatim kroz vrata koja su se otvaralaka hodniku i njegovim prršatnim odajama.

Jirkun ostade besneći. Okretao se i otvarao usta kao da će oslovitidvorane koji su ga gledali. Neki, koji ga nisu podržavali, smejali suse otvoreno. Jirkun steže pesnice i usplamte. Besno je buljio uDivim Tvara i otvorio svoje tanke usne da progovori. Divim Tvarhladno uzvrati pogled, izazivajući ga da kaže još nešto.

Tada Jirkun zabaci glavu unazad, tako da mu njegove ukovrdženei uljem namazane lokne dodirnuše leđa. I Jirkun se nasmeja.

Rapav šum razli se po sali. Muzika stade. Smeh se nastavi.Jirkun se pope, tako da je sad stajao na samom platou. On uvi

svoj teški ogrtač oko sebe, i ovaj mu proguta celo telo.Simorila mu priđe.- Jirkune, molim te, nemoj ...On je gurnu ramenom natrag.Koračao je kruto ka Rubinskom prestolu. Bilo je jasno da se

sprema da sedne na njega i da tako, prema zakonu Melnibonea,učini jedan od najgorih izdajničkih postupaka. Simorila pretrčanekoliko stepenika i povuče ga za ruku.

Jirkunov smeh se pojača.

14


15


- Jirkun je taj koga žele da vide na Rubinskom prestolu, - dobacion sestri. Ona zausti da nešto kaže, i pogleda s užasom Divim Tvaračije je lice bilo namršteno i ljutito.

Divim Tvar mahnu straži i odjednom se dva reda oružanih ljudiisprečiše između Jirkuna i prestola.

Jirkun uzvrati ljutitim pogledom Gospodaru Zmajevih Pećina.- Nadaj se propasti zajedno sa svojim gospodarem, - prošišta kroz

zube.-Ova počasna garda će te ispratiti iz dvorane, - odgovori Divim

Tvar mirno. - Zabavljao si nas sve svojim razgovorom večeras,prinče Jirkune.

Jirkun zastade, okrete se oko sebe i opusti. Zatim sležeramenima.

- Ima vremena. Ako se Elrik ne skloni sam, moraće biti svrgnut.Simorilino vitko telo bilo je ukrućeno. Oči su joj gorele. Ona reče

bratu:- Ako učiniš ma šta na žao Elriku, ubiću te svojom rukom,

Jirkune.On podiže svoje nameštene obrve i nasmeši se. U tom trenutku

izgledalo je da mrzi svoju sestru više nego i samog kralja.- Tvoja odanost toj kreaturi odlučila je i tvoju sudbinu, Simorila.

Više volim da umreš nego da njemu rađaš naslednike. Nećudozvoliti da se krv naše kuće razvodni, isprlja - makar i dodirne -njegovom krvlju. Čuvaj svoj život, sestro, pre no što ugroziš moj.

I spusti se niz stepenice, gurajući se i probijajući kroz one kojipriđoše da mu čestitaju. Znao je da je izgubio i mrmljanje njegovihdoušnika samo ga je još više nerviralo.

Velika vrata dvorane sklopiše se s treskom za njim. Jirkun jeizašao.

Divim Tvar diže obe ruke.- Nastavite s balom, dvorani. Uživajte u svemu. Tako ćete najbolje

ugoditi vladaru.Ali, bilo je jasno da će biti malo igre te večeri. Dvorani su već

duboko zašli u razgovor, uzbuđeno pretresajući događaj.Divim Tvar se okrete Simorili.- Elrik odbija da shvati opasnost, princezo Simorila. Jirkunove

ambicije mogu nas sve dovesti do opasnosti.- Uključujući Jirkuna, - uzdahnu Simorila.- Da. Uključujući Jirkuna. Ali, kako to možemo izbeći, Simorila,

ako Elrik ne izda zapovest za hapšenje tvog brata?

16


- On veruje da takvi kao Jirkun treba da imaju slobodu da govorešta hoće. To je deo njegove filosofije. Ja to teško mogu shvatiti, ali toje ipak deo njegovog shvatanja. Ako uništi Jirkuna, on uništavaosnovu na kojoj počiva njegova logika. To je, u svakom slučaju,Gospodaru Zmajeva, ono što je pokušao meni da objasni.

Divim Tvar uzdahnu i namršti se. Iako nije mogao da shvatiElrika, plašio se toga što je osećao da bi ponekad mogao i dapristane uz Jirkunove stavove. Jirkunovi motivi i argumenti su barbili relativno jasni. Poznavao je ipak Elrikov karakter suviše dobro,a da bi poverovao da se tako ponaša usled slabosti ili zamora.Paradoks je bio baš u tome što je Elrik podnosio Jirkunovo izdajstvoupravo stoga što se osećao jakim, što je imao moć da ga uništi kadgod to zaželi. A Jirkunov karakter je bio takav da je morao stalnooprobavati Elrikovu snagu, jer je znao, instinktivno, da ako Elrikovasnaga oslabi i on naredi da ga ubiju, da je onda on, Jirkun pobedio.Bila je to komplikovana situacija i Divim Tvar je žarko želeo da nebude u nju umešan. Ali njegova vernost kraljevskoj lozi Melniboneabila je snažna kao i njegova lična odanost Elriku. Razmatrao jemogućnost tajnog smaknuća Jirkuna, ali je znao da od toga nećeništa biti. Jirkun je bio čarobnjak velike moći i nesumnjivo bi biounapred upozoren ako bi neko ugrožavao njegov život.

- Princezo Simorila, - reče Divim Tvar, - ja se samo mogu moliti datvoj brat proguta toliko sopstvenog besa da ga on otruje.

- Pridružujem se toj molitvi, Gospodaru Zmajevih Pećina. I oni,zajedno, napustiše dvoranu.

17


JUTARNJE JAHANJE: TRENUTAK SPOKOJSTVA

Svetlost ranog jutra dodirnu visoke kule Imrira, tako da se ovezaiskriše. Svaka kula beše u drugoj boji: hiljade mekih tonova. Bilesu tu rumene boje ruže i polenove žute, purpurne i bledozelene,mrke i narandžaste, magličasto plave, bele i zlataste, sve prekrasneu sunčanom sjaju. Dva jahača ostaviše za sobom Usnuli Grad,izjahaše izvan gradskih zidina, preko zelene ledine prema borovojšumi gde, među drvećem u senci, još malo noći, izgleda, bešezaostalo. Veverice su se meškoljile a lisice se vukle prema svojojkući; ptice su pevale a šumsko cveće otvaralo je svoje latice i punilozrak nežnim mirisom.

Poneki insekt vukao se lenjo po vazduhu. Kontrast između životau obližnjem gradu i ove lenje rustičnosti bio je veliki, i kao da jeodražavao neke kontraste koji su postojali u duhu bar jednog odjahača, koji u međuvremenu beše sjahao i vodio svoga konja,koračajući kroz do kolena visoku masu plavog cveća.

Drugi jahač, devojka, zaustavi svog konja, ali ne sjaha. Umestotoga, naslonila se na visoko melniboneansko oglavlje i nasmešila semuškarcu, svom draganu.

- Elriče, zar ćeš se zaustaviti tako blizu Imrira?Nasmešio joj se za uzvrat, preko ramena.- Samo na čas. Naš beg je bio nagao. Hoću da prikupim svoje misli

pre no što pojašemo dalje.- Kako si spavao prošle noći?- Dosta dobro, Simorila, iako mora da sam sanjao i ne znajući, jer

su se neki mali nagoveštaji sna zadržali u mojoj glavi kad sam serazbudio. Ali, susret s Jirkunom nije bio ugodan.

- Misliš li da se on sprema da primeni mađiju protiv tebe?Elrik sleže ramenima.- Znao bih ako htedne da preduzme neko veće čarobnjaštvo protiv

mene. On zna moju moć. Sumnjam da će se usuditi da primenimađiju.

- On ima razloga da veruje da ti nećeš upotrebiti svoju moć. Njegaje zabrinjavala tvoja ličnost, dugo - zar ne postoji opasnost da sepočne brinuti o tvojim sposobnostima? Iskušavajući tvoječarobnjaštvo kao što je iskušavao tvoje strpljenje?

Elrik se namršti.- Da. Pretpostavljam da takva opasnost postoji. Ali ne još, čini mi

18


se.- Neće biti srećan dok tebe ne uništi, Elriče.- Ili dok sam ne bude uništen, Simorila.Elrik se saže i uzbra jedan cvetak. Nasmeši se. - Tvoj brat je sklon

apsolutnom, zar ne? Kako slabi mrze slabost!Simorila ga shvati. Ona sjaha s konja i pođe k njemu. Njena tanka

haljina slagala se, skoro savršeno, s bojom cveća kroz koje jehodala. On joj pruži cvet a ona ga primi, dodirnuvši ga svojimsavršenim usnama:

- A kako jaki mrze snagu, mili moj. Zatim, poćutavši, dodade:- Jirkun mi je rod, ali dajem ti savet - upotrebi snagu protiv njega.- Ne mogu ga ubiti. Nemam prava. Elrikovo lice dobi stari,

zamišljeni izraz.- Možeš ga izagnati. - Zar izgnanstvo nije isto što i smrt za Melniboneanca? - I ti sam govorio si da bi rado putovao u zemlje Mladih

Kraljevstava.Elrik se nasmeja pomalo gorko.- Ali, možda ja i nisam pravi Melniboneanac. Jirkun je to rekao - a

drugi samo ponavljaju njegove misli.- On te mrzi jer si sklon razmišljanju. I tvoj otac se rado predavao

razmišljanju, ali niko nije sporio da je bio podesan za vladara.- Moj otac je odabrao da zaključke svojih razmišljanja ne prenese

na svoja dela. Vladao je onako kako treba da vlada jedan kralj.Jirkun bi, moram priznati, isto tako vladao kako treba. On, takođe,ima sposobnost da Melnibone ponovo učini velikim. Da je on vladar,krenuo bi u pohod i osvajanje da povrati našoj trgovini ranijaprostranstva, da proširi našu moć na celu zemlju. A to je ono što iveći deo našeg naroda želi. Da li je moje pravo da im touskraćujem?

- Tvoje pravo je da činiš onako kako smatraš da treba činiti, jer tisi vladar. Svi, koji su ti verni, misle kao i ti.

- Možda je njihova vernost pogrešno usmerena. Možda je Jirkun upravu: možda ću ja izdati tu vernost, i navući prokletstvo na OstrvoZmajeva? Njegove potištene, crvene oči gledale su pravo u njene. -Možda je trebalo da umrem na izlasku iz majčine utrobe. Tada biJirkun bio vladar. Je li to tada sudbina izigrana?

- Sudbinu je nemoguće izigrati. Ono što se desilo - desilo se, jer jeSudbina tako htela - ako uopšte postoji Sudbina i ako ljudskodelanje nije prosto odgovor na delanje drugih ljudi.

19


Elrik duboko uzdahnu i uputi joj pogled začinjen ironijom.- Tvoja logika vodi te put jeresi, Simorila, ako ćemo verovati

tradiciji Melnibonea. Možda bi bolje bilo da zaboraviš svojeprijateljstvo sa mnom.

Ona se nasmeja.- Počinješ da govoriš kao moj brat. Iskušavaš li ti to moju ljubav,

gospodaru?On se poče ponovo peti na konja.- Ne, Simorila, ali te savetujem da sama proveriš svoju ljubav, jer

osećam prisustvo tragedije u našoj ljubavi.Dok se bacala u sedlo, ona se nasmeši i zatrese glavom.- Ti vidiš kob u svemu. Zar ne umeš da prihvatiš lepe poklone koji

su ti dati? I inače ih je tako malo, moj gospodaru.- Da. Slažem se s tobom.Oni se okretoše u svojim sedlima, čuvši bat kopita iza sebe. Na

izvesnoj udaljenosti videše grupu u žuto odevenih jahača koji suuzbuđeno jahali. Bila je to njihova garda, koju su ostavili za sobom,u želji da jašu sami.

- Hodi, poviče Elrik. Kroz šumu i preko onog brežuljka, i nikadnas neće naći.

Oni obodoše konje put šume kroz koju se sunce probijalo,pohitaše uz strme obronke brežuljaka, pa niz njegovu drugu stranui preko polja na kome je raslo žbunje čije je sočno, otrovno voćeblistalo purpurno plavom, noćnom bojom, koju čak ni dnevnasvetlost nije mogla probiti. Bilo je mnogo takvih čudnih bobica ikorenja u Melniboneu, i upravo je nekima od njih dugovao Elriksvoj život. Ostali su se koristili za magijske napitke, i generacijeElrikovih predaka su ih sejali. Sada je malo Melniboneanacanapuštalo Imrir, čak i zarad zbiranja ovakvih žetvi. Jedino su roboviobilazili veće delove ostrva, tražeći korenje i grmlje koje je činilo daljudi sanjaju užasne i divne snove, jer upravo u snovima su plemićiMelnibonea nalazili svoja najveća zadovoljstva. Oduvek je to bilasetna, u sebe zagledana rasa, i upravo zbog te osobine Imrir jenazvan Usnulim Gradom. Tu su čak i najbedniji robovi žvakalijagode koje im donose zaborav, i zato ih je lako bilo kontrolisati, jerbehu potpuno zavisni od svojih snova. Samo je Elrik odbijao ovakveopojne trave, možda zato što su mu bile potrebne mnoge druge dabi ga održavale u životu.

Žuto odeveni stražari ostadoše izgubljeni negde iza njih, i pošto suse našli s druge strane livade na kojoj su rasli otrovni žbunovi, Elrik

20


i Simorila usporiše trk i polako dođoše do strme obale i samogmora.

More je blistalo i lenjo spiralo belu obalu ispod stena. Morskeptice kružile su po jasnom nebu i njihovi krici bili su udaljeni,naglašavajući mir koji su oboje, i Elrik i Simorila, ovde osećali. Utišini, dvoje zaljubljenih dovedoše konje niz strme staze do mora gdeih zavedoše i počeše hodati po pesku, a njihove kose - njegova bela,a njena katranasto crna - vijorile su se na vetru koji je duvao sistoka.

Našli su veliku, suvu pećinu koja je hvatala šumove mora iodgovarala šapćućim odjekom. Odbacili su svoju svilenu odeću ivoleli se nežno u senci pećine. Ležali su jedno drugom u naručju,dok je dan postajao sve topliji a vetar jenjavao. Onda odoše da seokupaju, dok im je smeh odzvanjao.

Kada su se osušili i odenuli, primetiše da se horizont smračuje, teElrik reče:

- Bićemo ponovo mokri, pre no što se vratimo u Imrir. Ma kolikobrzo jahali, bura će nas stići.

- Možda bi bolje bilo da ostanemo u pećini dok nepogoda neprođe? - predloži Simorila, prilazeći mu bliže i prislanjajući svojemeko telo uz njegovo.

- Ne, reče on. Moram se brzo vratiti, jer u Imriru su napici kojemoram uzeti ako hoću da mi telo sačuva snagu. Još sat-dva i ja ćupočeti da malaksavam. Već si me takvog videla, Simorila.

Ona ga pomilova po licu, očiju punih razumevanja.- Da. Videla sam te već slabog, Elriče. Hajde, da nađemo konje.Kad su stigli do konja nebo je već bilo sivo nad njima i puno crnih

oblaka što su se gomilali na istoku. Čuli su gruvanje gromova ivideli cepanje munja. More je bilo uznemireno kao da je i njegazahvatila histerija neba. Konji su rzali i kopali pesak, nestrpljivi dase vrate. Tek što su Elrik i Simorila uskočili u sedla, krupne kapikiše počeše da padaju, po njihovim glavama i ogrtačima.

Jahali su punim kasom natrag u Imrir dok su munje sevale okonjih i gromovi rikali kao razjareni div, kao stari veliki GospodarHaosa koji pokušava da se probije, nepozvan, u Zemaljsko Carstvo.

Simorila pogleda Elrikovo bledo lice, obasjano za trenutaksvetlošću nebeske vatre, i oseti da se ježi, ali ta jeza nije imala vezes vetrom i kišom, jer joj se u tom trenutku učini da se nežni filosof,koga je toliko volela, uz pomoć stihije preobraća u demona kojegpakao goni, u čudovište koje jedva da uopšte liči na ljudsko biće.

21


Njegove crvene oči svetlucale su iz beline lobanje kao sami pramenVišeg Pakla. Kosa mu je bila zabačena unazad, u vidu čelenkestrašne ratne kacige i, igrom svetlosti, njegova usta bejahuiskrivljena u združenosti besa i agonije.

Odjednom, Simorila shvati.Znala je, iz dubine duše, da je ovo jutarnje jahanje bilo poslednji

trenutak spokojstva koji su ikada imali i koji se više neće ponoviti.Bura je bila signal poslat od bogova - upozorenje na bure koje će tekdoći.

I ona ponovo pogleda svog dragana. Elrik se smešio. Podigao jelice k nebu, tako da je kiša lila po njemu a voda ulazila u otvorenausta. Bio je to smeh jednostavan, prirodan smeh srećnog deteta.

Simorila pokuša da se i sama nasmeje, ali morade da se okreneda je on ne vidi. Počela je da plače.

Još uvek je plakala kad najzad ugledaše Imrir - crnu, grotesknusiluetu na svetloj osnovici još neokaljanog zapadnog horizonta.

22


23


ZAROBLJENICI: TAJNE IŠČUPANE IZ NJIH

Čovek u žutom oklopu primeti Elrika i Simorilu dok su prilazilinajmanjoj, istočnoj kapiji.

- Našli su nas, najzad, - nasmeši se Elrik kroz kišu. - Ali pomalokasno, zar ne, Simorila?

Simorila, još uvek se boreći sa svojim predosećanjem zle kobi,samo klimnu glavom i pokuša da se umesto odgovora nasmeši.

Elrik to shvati kao izraz razočaranja, ništa više, i doviknu svojojgardi:

- Hej, ljudi, uskoro ćemo opet biti suvi.Ali kapetan garde dojaha brzo, vičući:- Mog gospodara kralja očekuju u Monšandžik Kuli, gde su

zatvorene uhode.- Uhode?- Da, moj gospodaru. Čovekovo lice bilo je bledo. Voda se slivala

kroz kacigu i kvasila njegov tanki ogrtač. Njegov konj se nije daosmiriti i stalno je skretao u barice vode koje su se pravile gde god jeput bio izrovan.

- Uhvaćeni su u lavirintu jutros. Varvari s juga, sudeći po njihovojkockastoj odeći. Držimo ih dok ih vladar lično ne ispita.

Elrik mahnu rukom.- Onda, vodi me, kapetane. Da vidimo te hrabre budale koje se

usuđuju da se provuku kroz naš lavirint.Kula Monšandžik je dobila ime po čarobnjaku - arhitekti koji beše

dao nacrt za morski lavirint, pre više hiljada godina. Lavirint je biojedini put kojim se moglo stići do velike imrirske luke i njegovatajna beše brižljivo čuvana jer je on bio najbolja zaštita odiznenadnih napada. Lavirint je bio komplikovan i piloti su moralibiti posebno obučavani da kroz njega sprovode brodove. Pre no štoje podignut, luka je bila neka vrsta kopnene lagune, koju je hranilomore ulazeći kroz sistem prirodnih špilja u litici što je svenadvisivala, uzdižući se između lagune i okeana. Bilo je petzasebnih prolaza kroz morski lavirint i svaki pilot je znao samo pojedan od puteva. U spoljašnjem zidu litice bilo je pet ulaza. Ovde suobično brodovi Mladih Kraljevstava čekali da dođe pilot. Tada bi sejedna od kapija za jedan od ulaza podigla, svima na brodu bile bizavezane oči, bili bi poslati dole u podpalublje - sem nadglednikaveslača i krmanoša koji bi, takođe glava prekrivenih teškim čeličnim

24


kacigama tako da ne vide ništa, ništa ne radeći, samo slušalikomplikovana uputstva pilota. A ako koji brod Mladih Kraljevstavane bi poslušao uputstva i ako bi se slupao o stenovite zidine, pa,Melnibone ga ne bi oplakivao i svi preživeli od posade bili bi uzeti zarobove. Svi koji su želeli da trguju sa Usnulim Gradom znali su zarizik, ali gomile trgovaca dolazile su ipak svakog meseca da se suočesa opasnostima lavirinta i da trampe svoju jadnu robu za sjajnabogatstva Melnibonea.

Kula Monšandžik se dizala nad lukom i masivnim molom koji ještrčao usred lagune. Bila je to kula zelena kao more, a delovala jekao uljez u poređenju s većinom drugih kula u Imriru, iako su i ovebile divnih i blistavih konstrukcija, sa prostranim prozorima, takoda se cela luka mogla videti sa njih. Iz Kule Monšandžik su seobavljali svi lučki poslovi, a u njenim donjim podrumima držani susvi zatvorenici koji su prekršili neko od brojnih pravila o organizacijii radu luke. Ostavivši Simorilu da se sa stražarem vrati u palatu,Elrik uđe u kulu, jašući kroz veliki slavoluk i rasterujući ne bašmali broj trgovaca koji su čekali dozvolu da počnu svoje cenkanje,jer celo prizemlje kule bilo je puno mornara, trgovaca imelniboneanskih činovnika koji su bili zaposleni u trgovini, iakosama roba nije ovde bila izložena. Veliki žamor hiljada glasova,uključenih u hiljade raznovrsnih vidova cenkanja, polako sestišavao dok su Elrik i njegov stražar oholo jahali kroz tamni luk naudaljenom kraju predvorja. Taj luk se otvarao prema nagibu koji sespuštao i skretao ka unutrašnjosti kule.

Niz nagib su kloparali ljudi na konjima, robovi u prolazu, sluge islužbenici koji su se žurno uklanjali, duboko se klanjajući,prepoznavši svog gospodara. Velike buktinje osvetljavale su tunel,izlivajući se, dimeći i bacajući izobličene senke na glatke crnezidove. U vazduhu se osećala vlaga, jer je voda spirala spoljašnjezidove ispod kejova. I dalje je kralj jahao i dalje se nagib spuštaokroz glatku stenu. A tada ih dočeka talas vreline i svetlosti koja sepomerala ispred njih, i oni uđoše u prostoriju punu dima i mirisaužasa. S niske tavanice visili su lanci, a na osam lanaca, obešeni zanoge, četvoro ljudi. Njihova odeća bila je iscepana, ali tela su im bilapokrivena krvlju koja je tekla iz sićušnih rana, preciznih ali surovih.Načinio ih je umetnik koji je stajao sa bodežom u ruci i posmatraosvoje delo.

Umetnik je bio visok i vrlo mršav čovek, skoro kao skelet, u svojojbeloj, izmrljanoj odeći. Usne su mu bile tanke, oči samo prorezi,

25


prsti tanki, kosa retka a bodež koji je držao u ruci takođe tanak,skoro nevidljiv, osim kad bi ble- snuo pri svetlosti vatre koja jeizbijala iz jame na udaljenom kraju špilje. Umetnik se zvao DoktorDžest, a umetnost kojom se bavio pre je bila praktična negokreativna (iako bi on, vrlo ubeđeno, dokazivao suprotno): umetnostizvlačenja tajni iz onih koji su ih čuvali. Doktor Džest je bio VrhovniIslednik Melnibonea. On se, izvijajući se, okrete kad Elrik uđe,držeći bodež između dva tanka prsta: palca i kažiprsta desne ruke,ostajući tako napeto u iščekivanju, skoro kao neki igrač, klanjajućise od struka na dole.

- Moj svetli vladaru! Njegov glas beše tanak. Pokuljao je iznjegovog grla kao da beži, i čovek se pitao da li je uopšte čuo reči,tako su brzo došle i nestale.

- Zdravo, Doktore! Jesu li ovi južnjaci uhvaćeni jutros?- Jesu, moj gospodaru. Još jedan izvijeni naklon. - Na vaše

zadovoljstvo.Elrik ispitivaše zatvorenike hladnim pogledom. Nije osećao

samilost prema njima. Bili su špijuni. Njihovo delanje ih je dovelodovde. Znali su šta ih čeka ako budu uhvaćeni. Ali, jedan od njih jebio dečak a drugi žena, izgleda, iako su se uvijali u lancima, pa je toteško bilo utvrditi. Šteta. Onda žena stegnu ono malo preostalihzuba i zasikta:

- Demonu!Elrik se povuče unazad i upita:- Jesu li vam rekli šta su radili u našem lavirintu, Doktore?- Još uvek me muče samo sa nagoveštajima. Imaju fini smisao za

dramu. To cenim. Ovde su, rekao bih, da izrade plan puta krozlavirint, kojim bi zatim došla sila pljačkaša. Ali, za sada još neotkrivaju detalje. To je igra. Svi znamo kako je treba igrati.

- A kada će vam reći, Doktore Džest?- O, vrlo brzo, moj gospodaru.- Bilo bi dobro saznati, ako treba da očekujemo napadače. Što pre

saznamo, manje vremena gubimo na sam napad, kad do njegadođe. Ne mislite li tako, Doktore?

- Slažem se, gospodaru.Vrlo dobro. Elrika je nervirao ovakav prekid njegovog dana.

Upropastio je zadovoljstvo jahanja, doveo ga licem u lice s njegovimdužnostima isuviše brzo.

Doktor Džest se vrati svojoj dužnosti i, ispruživši slobodnu ruku,vešto ščepa ruku jednog zarobljenika. Bodež zasvetluca. Začu se

26


stenjanje. Doktor Džest baci nešto u vatru. Elrik sede u stolicu kojaje za njega bila pripremljena. Više se dosađivao no gadio pri ovomritualu skupljanja informacija i neujednačenih krikova, zveketalanaca, tankog šapata Doktora Džesta; sve je to služilo da uništiono ugodno osećanje koje je uspeo da sačuva još pri ulasku uodaju. Ali bila je jedna od njegovih vladarskih dužnosti da pri-sustvuje ovakvim ritualima, a prisustvovati ovome ovde mora svedok mu ne daju informacije i on ne uzmogne čestitati svomVrhovnom Isledniku i izdati naređenja za postupak u slučajunapada; i, čak kad isti prođe, on se mora sastati sa admiralima igeneralima, možda za ostatak noći, i birati argumente, odlučivati osmeštaju ljudstva i brodovlja. Sa slabo prikrivenim zevanjem on senaže unazad i posmatraše kako Doktor Džest prevlači prstima,bodežom, kleštima i mengelima preko tela zatvorenika. On ubrzopoče misliti o drugim stvarima: filosofskim problemima koje jošuvek nije uspeo da reši.

Nije bilo tako zato što je Elrik bio nehuman. Ne, jednostavno, on jejoš uvek bio Melniboneanac. Bio je navikao na ovakve prizore još oddetinjstva. Nije mogao spasti zarobljenike, čak i da je hteo, a da sene suprotstavi tradiciji Ostrva Zmajeva. A, u ovom slučaju, radilo seprosto o ugrožavanju koje je naišlo na najbolje postojeće metode.Bio je navikao da ućutka ona osećanja koja su se sukobljavala snjegovim vladarskim dužnostima. Da je bilo ikakvog smisla spastiovo četvoro što igraju, na zadovoljstvo Doktora Džesta, on bi ihoslobodio, ali smisla nije bilo i oni bi se i sami iznenadili da je snjima bilo postupano drugačije. Što se tiče moralnih odluka, tu jeElrik bio praktičan. On bi donosio odluku u skladu s akcijom kojuje morao pokrenuti. U ovom slučaju nije mogao ništa učiniti.Ovakva reakcija postala je stoga njegova druga priroda. Njegovaželja nije bila da reformiše Melnibone, nego samog sebe, ne daotpočne akciju nego da nađe najbolji način da reaguje na akcijedrugih. Ovde je bilo lako doneti odluku. Uhoda je bio uljez. Čovek sebrani od uljeza na najbolji mogući način. Metodi Doktora Džesta bilisu taj najbolji mogući način.

- Gospodaru?Odsutno, Elrik diže pogled.- Sad imamo informacije, gospodaru. Doktor Džestov tanki glas

zašišta preko odaje. Dva para lanaca behu prazni i robovi suskupljali stvari s poda i bacali ih u vatru. Dve preostale bezobličnemase podsećale su Elrika na meso koje je kuvar brižljivo pripremio.

27


Jedna bezoblična gomila još je malo podrhtavala, ali druga je bilasasvim nepomična.

Doktor Džest gurnu svoje instrumente u tanku torbicu koju jenosio u kesi za pojasom. Njegov beli ogrtač bio je skoro sav pokrivenmrljama.

- Izgleda da je bilo uhoda i pre ovih, - reče Doktor Džest svomgospodaru. - Ovi su došli samo da potvrde rutu. Ako se ne vrate navreme, varvari će ipak zaploviti.

- Ali, sigurno znaju da ih mi očekujemo? - upita Elrik.- Verovatno ne, moj gospodaru. Glasine su pronete među

trgovcima i mornarima Mladih Kraljevstava da je četvoro uhodaviđeno u lavirintu ubijeno kopljem, dok su pokušavali da umaknu.

- Razumem. Elrik se namršti. - Onda bi naš najbolji plan bio dapostavimo klopku za pljačkaše?

- Da, moj gospodaru.Elrik se okrete jednom od svojih stražara.- Reci da se pošalju poruke svim generalima i admiralima. Koji je

sat?- Sat zalaska sunca upravo je prošao, moj vladaru.- Reci im da se skupe ispred Rubinskog prestola dva sata posle

zalaska sunca.Elrik se umorno diže.- Dobro si radio, kao i obično, Doktore Džeste.Tankoviti umetnik se duboko nakloni, kao da će se presaviti na

dvoje. Tanak i pomalo pritvoran uzdah bio je njegov odgovor.

BITKA: KRALj DOKAZUJE SVOJU RATNIČKU SPOSOBNOST

Jirkun stiže prvi, sav odeven ubojno i gizdavo, praćen dvojicomzdepastih stražara od kojih je svaki držao po jednu ukrašenukraljevu ratnu zastavu.

- Moj vladaru! Jirkunov uzvik bio je ohol i prezriv. - Hoćeš li midozvoliti da komandujem ratnicima? To će te osloboditi te brige kad,nesumnjivo, imaš mnogo drugih koje ti oduzimaju vreme.

Elrik odgovori nestrpljivo:- Ti si stvarno pun razumevanja, prinče Jirkune, ali ne brini za

mene. Ja ću komandovati armijama i flotom Melnibonea, jer to jedužnost vladara.

Jirkun se zažari i povuče na stranu kad Divim Tvar, GospodarZmajevih Pećina, uđe. On nije imao nikakve straže sa sobom i

28


izgledalo je kao da se obukao na brzinu. Nosio je svoju kacigu podrukom.

- Moj vladaru, nosim vesti od zmajeva...- Hvala ti, Divim Tvare, ali sačekaj da se svi moji zapovednici

skupe i prenesi i njima te vesti.Divim Tvar se nakloni i ode da stane na suprotnu stranu od mesta

gde je stajao princ Jirkun.Postepeno, borci su stizali, dok konačno dvadesetak velikih

kapetana nije čekalo pri dnu stepenica koje su vodile ka rubinskomtronu na kome je Elrik sedeo. Još uvek je bio u odelu u kome jejahao tog jutra. Nije imao vremena da se presvuče, i sve do malopreje studirao mape lavirinta - mape koje je samo on znao čitati i kojesu, u normalna vremena, bile mađijom skrivene od svakoga ko bipokušao da ih nađe.

- Južnjaci će opljačkati blago Imrira i pobiti nas sve, - poče Elrik. -Oni veruju da su pronašli put kroz naš morski lavirint. Flota od storatnih brodova čeka svitanje na horizontu, pa da krene ka lavirintui uđe. Do ponoći nadaju se da će stići do luke i zauzeti Usnuli Graddo zore. Pitam se, da li je to moguće?

- Ne. Mnogi izrekoše ovu jednu reč.- Ne, - smešio se Elrik. - Ali, kako da na najbolji način uživamo u

ovom malom ratu koji nam nude?Jirkun, kao i obično, prvi povika:- Da ih presretnemo sada, sa zmajevima i sa bojnim brodovima!

Da ih progonimo do njihove zemlje i nastavimo rat! Da napadnemonjihove narode i popalimo njihove gradove! Da ih pobedimo iosiguramo sopstvenu bezbednost!

Divim Tvar ponovo progovori.- Nema zmajeva, reče on.- Šta? Jirkun se okrete prema njemu. - Šta?- Nema zmajeva, prinče. Ne mogu se probuditi. Spavaju u svojim

pećinama, izmoreni od poslednjeg ratovanja po tvojoj volji.- Po mojoj volji?- Koristio si ih u svom sukobu sa vilmirijanskim piratima. Govorio

sam ti da ih čuvaš za neku značajniju priliku. Ali ti si ih poveoprotiv pirata, popalio njihove male lađice i sada zmajevi spavaju.

Jirkun se raspali. Zatim pogleda u Elrika.- Nisam očekivao ...Elrik diže ruke.- Ne treba da koristimo naše zmajeve, sem kad su nam zaista

29


neophodni. Ovaj napad južnjačke flote nije ništa naročito. Ali, mićemo ipak čuvati svoje snage, dok ne sačekamo svoj trenutak. Nekapomisle da smo nespremni. Neka uđu u lavirint. Kad svih stotinulađa prođe, zatvorićemo ih, blokirati sve prolaze. Uhvaćeni uklopku, biće potučeni.

Jirkun pogleda zlovoljno u svoja stopala, želeći da iznađe nekumanu ovom planu.

Visoki, stari admiral Magum Kolim, u svom kao more zelenompanciru, istupi napred i nakloni se.

- Zlatni bojni brodovi Imrira spremni su da brane svoj grad, mojgospodaru. Ipak, biće potrebno vreme da ih dovedemo u položaj kojinam najbolje odgovara. Sumnjam da će svi odjednom stati ulavirint.

- Onda isplovite sa nekima sada, i sakrijte ih na obali, tako dasačekaju one koji eventualno prežive i pokušaju da se spasu, -pouči ga Elrik.

- Koristan plan, moj vladaru. Magum Kolim se pokloni i nestade ugomili svojih plemića.

Debata se nastavi još neko vreme, a onda se spremiše da krenu.Ali tada princ Jirkun ponovo povika:

- Ponavljam svoju ponudu vladaru. Njegova ličnost je suvišedragocena, da bismo rizikovali u boju. Moja ličnost je bezvredna.Dozvolite mi da komandujem ratnicima mora i kopna tako da vladarmože ostati u palati, neometan bitkom, siguran da ćemo je dobiti, ajužnjake pobiti! Možda ima neku knjigu koju želi da dočita?

Elrik se nasmeši.- I opet ti zahvaljujem na brizi, prinče Jirkune. Ali vladar mora

vežbati i svoje telo i svoj duh. Ja ću sutra komandovati svojimratnicima.

Kad se Elrik vratio u svoje odaje, otkrio je da je Tenglbonz većizneo njegovu tešku, crnu ratnu opremu. Bio je tu pancir koji jeslužio stotini melniboneanskih kraljeva, pancir iskovan mađijom dadobije snagu kakve nije bilo u Zemaljskom Carstvu, a koji je mogao,priča se, izdržati i udar mitskih mačeva, Olujnika i Žalobnika,kojima su vitlali najneobuzdaniji među neobuzdanimmelniboneanskim vladarima pre no što su im mačeve preoteliGospodari Viših Svetova i zauvek ih sakrili tamo gde ni oni samiprečesto ne zalaze.

Lice čvornovatog čoveka beše puno radosti dok je svojim dugimkvrgavim prstima dodirivao delove opreme, fino oblikovano oružje.

30


Njegovo namreškano lice podiže se da pogleda u Elrikove brigomizrovane crte.

- O, moj gospodaru, moj kralju. Uskoro ćeš znati šta je radostratovanja.

- Da, Tenglbonze, i nadajmo se da će to biti prava radost.- Naučio sam te svim veštinama - umetnosti mača i luka i koplja,

na konju i na tlu. I dobro si učio, iako kažu da si slab. Sem jednog,nema boljeg mačevaoca od tebe u celom Melniboneu.

- Princ Jirkun bi mogao biti bolji, - reče Elrik zamišljeno, zar ne?- Rekoh - sem jednog, moj gospodaru.- A Jirkun je taj. Pa dobro, jednog dana ćemo možda moći i to

proveriti. Okupaću se pre no što stavim na sebe taj metal.- Bolje požuri, gospodaru. Kako čujem, ima još puno da se uradi.- A onda ću odspavati, pošto se okupam. Elrik se nasmeši, videći

zapanjenost svog starog prijatelja. - Bolje je tako, jer ne mogu ličnoupravljati brodovljem, dovodeći ih u željeni položaj. Ja sampotreban da komandujem bitkom, a to ću bolje raditi ako samodmoran.

- Ako ti smatraš da je tako ispravno, onda je ispravno.- A ti si zapanjen. Suviše si nestrpljiv da me gurneš u bitku i da

me vidiš kako se šepurim kao da sam Arioh lično...Tenglbonzova ruka polete ustima kao da je sam izrekao te reči, a

ne njegov gospodar, i da ih može još zaustaviti. Oči mu se raširiše uiznenadnom užasu.

Elrik se nasmeja.- Misliš da neobazrivo govorim svetogrđa, je li? Govorio sam i gore

stvari i ništa mi se nije desilo. U Melniboneu, Tenglbonze, vladarkontroliše demone, a ne obrnuto.

- Kako ti kažeš, moj gospodaru.- To je istina. Elrik požuri iz odaje, dozivajući svoje robove. Ratna

groznica ga je već uhvatila i bio je razdragan.Sada je bio sav u crnoj opremi: masivni prsni oklop, postavljeni

grudnjak, dugi steznik, oklopne rukavice. Na boku mu beše širokimač dug pet stopa koji je, priča se, pripadao čoveku-heroju poimenu Obek. Na palubi uz gvozdenu ogradu mostića ležao je velikiokrutli štit, sa ucrtanim znakom zmaja u skoku. Na glavi mu je bilakaciga, crna kaciga sa likom zmaja. Cela kaciga je bila crna, aliunutar nje beše bela senka iz koje su svetlucala dva grimiznakruga; sa strane, Elriku su lepršali pramenovi mlečno bele kose,skoro kao dim koji kulja iz zapaljene zgrade. A kad bi se kaciga

31


pokrenula, na ono malo svetla što je pružao fenjer obešen pri dnukatarke, bela senka bi se izoštrila i otkrila crte fine, lepe crte - pravnos, izvijene usne, nagore iskošene oči. Kralj Elrik od Melniboneazurio je u maglu lavirinta, dok je osluškivao prve šumovepribližavanja pomorskih pljačkaša.

Stajao je na visokom mostu velikog zlatnog ratnog broda koji je,kao i svi drugi te vrste, ličio na ploveći hram opremljen katarkama ijedrima i veslima i katapultima. Brod se zvao Sin Pijereja; bio je tokomandni brod, i plovio je uvek na čelu flote. Veliki admiral MagumKolim stajao je kraj Elrika, kao i Divim Tvar; admiral je bio jedan odElrikovih najbližih prijatelja. Poznavao ga je celog svog života ihrabrio ga da uči sve o rukovanju bojnim brodovima i ratnimflotama. Intimno, možda se Magum Kolim i plašio da je Elrik suvišemisaon, i suviše zagledan u sebe, da bi kako valja vladaoMelniboneom; ali on je prihvatao Elrikovo pravo da vlada i pobesneobi nestrpljivo na razgovore slične Jirkunovim. Princ Jirkun setakođe nalazio na brodu; ali baš u tom času bio je dole, ispitujućiratne mašine.

Sin Pijereja bio je ukotvljen u jednoj ogromnoj pećini, jednoj odstotinak izgubljenih u zidovima lavirinta kada je i sam lavirintpravljen, i bila je predviđena upravo za tu svrhu - da krije bojnibrod. Bila je upravo dovoljno visoka za katarke i dovoljno široka zavesla, da se slobodno kreću. Svaki zlatni bojni brod bio je izrađenna nekoliko spratova, sa po dvadeset do trideset vesala na svakojstrani. Bilo je četiri, pet ili šest paluba i isto toliko redova vesala;Sin Pijereja imao je i tri nezavisna sistema za upravljanje, napred inatrag. Pošto su bile oklopljene zlatom, lađe su bile praktičnoneuništive i, iako su bile glomazne, kretale su se brzo i manevrisalevešto kad su prilike to zahtevale. Nije to bilo prvi put da čekajuneprijatelja u ovim pećinama. A neće biti ni poslednji (iako će, kadbudu čekali sledeći put, uslovi biti sasvim drugačiji).

Bojni brodovi Melnibonea retko su se u to vreme dali videti naotvorenim morima, ali čim bi zaplovili okeanima ovog sveta, kaoužasne zlatne plivajuće planine, uneli bi strah gde god da su viđeni.Flota je ranije bila veća, i sastojala se od stotina brodova. Sada ih jeostalo manje od četrdeset. Ali, i toliko će biti dovoljno. Ovogtrenutka, u vlažnoj tami očekivali su neprijatelja.

Slušajući šuplje šljapkanje vode o bokove lađe, Elrik je zažalio štonije mogao napraviti bolji plan. Bio je siguran da će i ovaj uspeti, aližao mu je bilo života koji će se ugasiti, melniboneanskih kao i

32


varvarskih. Bilo bi bolje da su mogli samo zaplašiti i oterati varvare,umesto što će ih saterati u klopku u morski lavirint. Južnjačka flotanije biša prva koju je privuklo neizmerno imrirsko blago. Južnjačkeposade nisu bile prve koje su se zavaravale da su Melniboneanci,zato što nikad nisu odlazili daleko od Usnulog Grada, propali, i dane mogu da brane svoje blago. I zato Južnjaci moraju biti uništeni,da bi lekcija bila jasna. Melnibone je još uvek jak. Dovoljno jak da,po Jirkunovom mišljenju, povrati svoju pređašnju dominacijusvetom - jak u mađiji, ako ne i u vojnoj veštini.

- Psst! Admiral Magum Kolim se naže napred. - Nije li to šumvesala?

Elrik klimnu glavom.- Mislim da jeste.Sad su već čuli ujednačeno pljuskanje vesala, kako se uz škripu

drveta zarivaju i izvlače iz vode. Južnjaci su dolazili.Brod Sin Pijereja je bio najbliže izlazu i prvi koji će krenuti napolje,

ali tek pošto ih i poslednji južnjački brod mimoiđe. Admiral MagumKolim se naže i utrnu fenjer, a onda, brzo, tiho, siđe da obavestiposadu o dolasku napadača.

Nešto pre toga princ Jirkun je primenio mađiju da prikupi nekučudnu maglu koja je skrila zlatne brodove od neprijateljskihpogleda, ali kroz koju su ljudi sa melniboneanskih brodova ipakmogli videti. Sada Elrik ugleda baklje kako gore u kanalu isprednjih, i kako pljačkaši pažljivo razgledaju lavirint. U razmaku odnekoliko minuta deset galija je već bilo prošlo pokraj pećine.Admiral Magum Kolim se pridruži Elriku na mostu, a princ Jirkunbeše s njim. Jirkun je takođe nosio kacigu sa likom zmaja, iakomanje blistavu od Elrikove, jer Elrik je bio vođa nekoliko preživelihZmajskih Prinčeva Melnibonea. Jirkun se cerio u polutami, a oči sumu svetlucale u iščekivanju krvoprolića. Elrik zažele da je Jirkunizabrao neki drugi brod, a ne baš ovaj, ali to je bilo njegovo pravo ion mu ga nije mogao oduzeti.

Jirkunov oklop zaškripa dok je, čekajući nestrpljivo, koračaomostom sa upancirenom rukom na maču. "Uskoro", govorio je sebi."Uskoro".

A tada, njihovo sidro zaječa penjući se nagore a vesla se zariše uvodu, dok je poslednja južnjačka lađa promicala pored njih. Opališeiz pećine, nišaneći neprijateljsku galiju među brodovljem, i prebišeje nadvoje.

Strašni jauk začu se od varvarske posade. Ljude je eksplozija

33


bacila na sve strane. Baklje igrahu ludo na ostacima palube dok suljudi pokušavali da se spasu od tamne, hladne vode kanala.

Nekoliko hrabrih kopalja zabode se u bokove melniboneanskelađe-stegonoše, koja se počela kretati kroz ruševine što ih je samanačinila. Ali imrirski ratnici uzvratiše strelama i ono malo preživelihneprijatelja potonu.

Buka od ovog brzog i kratkog sukoba beše signal i ostalim ratnimbrodovima. U savršenom redu prilazili su s obe strane visokihstenovitih zidina, i zapanjenim varvarima moralo se činiti da tevelike zlatne lađe u stvari izlaze iz čvrstog kamena - lađe-utvarepune demona koji su ih zasipali strelama, kopljima i gorućimbuktinjama. Sada je ceo kanal bio u metežu i raznorodni ubojnipokliči odzvanjali su i grmeli, a lomljava čelika o čelik bila jezlokobna kao šištanje neke užasne zmije. I sama pljačkaška flotaličila je na zmiju koju je veliki, neumitni, zlatni melniboneaiski brodprebio u stotinu komada.

Melniboneanske lađe izgledale su skoro vedro dok su se kretaleprotiv neprijatelja, a njihove čaklje bleštale su dok su se hvatale zadrvene palube i ograde neprijateljskih brodova i privlačile ih bližetako da ih mogu uništiti.

Ali, Južnjaci su bili hrabri i, posle prvog iznenađenja, dobro su sedržali. Tri njihove galije usmeriše se direktno na Sina Pijereja,shvativši da je to brod s koga se komanduje. Vatra strela letela jevisoko i padala na drvene palube nezaštićene gvozdenim oklopom,paleći na sve što padnu, i sejući plamenu smrt među ljudima kojepogode.

Elrik diže svoj štit iznad glave i dve strele ga pogodiše, odskočivšina donju palubu, Još uvek goreći. On preskoči preko ograde,prateći strele, na najširu i najnezaštićeniju palubu, gde su njegoviratnici stajali grupisani, spremni da krenu na galije koje sunapadale. Katapult je gruvao i lopte plave vatre zviždale su krozmrak, zamalo promašivši tri galije. Dug plotun usledi i klupkoplamena zahvati katarku udaljene galije, i rasprsnu se na palubirazbacujući velike plamene jezike svud oko sebe. Čaklje dohvatišeprvu galiju, privlačeći je bliže, i Elrik beše među prvima koji skočišena palubu i potrčaše južnjačkom kapetanu odevenom u sirov oklopobojen kockasto, sa kariranim ogrtačem preko oklopa i velikimmačem u obe krupne šake. Urlao je na svoje ljude, zahtevajući dase odupru meliboneanskim psima.

Kad se Elrik primače mostu, tri varvarina naoružana izvijenim

34


handžarima i malim pravougaonim štitovima jurnuše ka njemu.Lica su im bila puna straha, ali i rešenosti takođe, kao da su znalida moraju umreti, ali i naumni da unište što više pre no što imuzmu duše.

Podigavši svoj ratni štit ka ramenu, Elrik uze mač u obe ruke ipogodi oba mornara, skinuvši jednog s nogu samo rubom mača adrugom smrskavši vratnu kost. Treći varvarin odskoči u stranu iusmeri svoj handžar u Elrikovo lice. Elrik jedva izmače udarcu,oštra ivica mača okrznu mu bradu, i kap-dve krvi potekoše. Elrikponovo zamahnu mačem kao kosom i duboko ga zari u varvarinovpojas, skoro ga presecajući nadvoje. Ovaj se začas zatetura kao neverujući da je mrtav, ali tada Elrik izvuče mač i mornar sklopi oči ipade. Čovek koga je Elrik prvog srušio s mukom se pridizao nanoge, ali se Elrik munjevito okrete, spazi ga, i zari svoj mač unjegovu lobanju. Sada je put ka mostu bio čist. Elrik poče da sepenje stepenicama, primetivši da ga kapetan posmatra i čeka navrhu.

Elrik diže svoj štit da primi prvi kapetanov udarac. Kroz svuzaglušujuću buku, on ču kako čovek viče na njega.

- Umri, ti bledoliki demone! Umri! Nema ti više mesta na zemlji!Elrika ove reči skoro nateraše da prestane da se brani. Možda je

bilo istine u njima? Možda zaista za njega nije bilo mesta na zemlji?Možda je on bio razlog što se Melnibone polako rušio, što se svemanje dece rađalo svake godine, i što se čak ni zmajevi ne množeviše. Pustio je da kapetan zamahne još jednom i da udari ponjegovom štitu, a onda on zamahnu nisko, prema kapetanovimnogama. Ali kapetan je predvideo taj pokret i odskoči unatrag. To je,ipak, dalo Elriku vremena da pretrči još nekoliko preostalihstepenika i da se konačno, spreman za završni obračun, nađe licemu lice s njim.

Kapetanovo lice bilo je skoro isto toliko bledo kao i Elrikovo.Znojio se i dahtao, a u njegovim očima beše jada koliko i divljegstraha.

- Trebalo je da nas ostavite na miru, - ču Elrik samog sebe kakogovori. - Nismo vam ništa nažao učinili, varvari. Kad je Melniboneposlednji put krenuo protiv Mladih Kraljevstava?

- Činite nam smetnju samim svojim prisustvom, Bledoliki. Vašamađija. Vaši običaji. Vaša osionost.

- Zar ste zato došli ovamo? Da li je vaš napad izazvan gađenjemprema nama? Ili ste hteli da se okoristite našim blagom? Priznajte,

35


kapetane, lakomost vas je dovela u Melnibone.- Pa, na kraju krajeva, i lakomost je poštena osobina. Razumljiva.

Ali vi niste ljudska bića. Još gore - niste ni bogovi, iako se ponašatekao da jeste. Vaš dan je na izmaku i vi morate biti zbrisani, vašgrad srušen, vaša mađija zaboravljena.

Elrik klimnu glavom.- Možda si u pravu, kapetane.- Ja jesam u pravu. Naši sveti ljudi tako kažu. Naše plemstvo

predviđa vaš pad. Gospodari Haosa kojima služite sami će izazvatitaj pad.

- Gospodari Haosa više se ne interesuju za stvari Melnibonea. Onisu povukli svoju silu još pre hiljadu godina. Elrik je pažljivoposmatrao kapetana, odmeravajući razdaljinu između sebe i njega. -Možda zato naša moć i bledi. A možda smo se samo umorili odmoći.

- Bilo kako bilo, - reče kapetan brišući znoj sa čela, - vama jedošao kraj. Morate biti uništeni, jednom za svagda. A onda zaječa,jer Elrikov mač prođe ispod njegovog kockastog prsnog oklopa pakroz stomak i pluća.

Pokleknuvši, gotovo izgubivši ravnotežu.Elrik poče da izvlači drugi mač, gledajući u varvarinovo lice koje je

poprimilo pomirljiv izraz.- Nije pravo, Bledoliki. Tek što smo počeli razgovarati, a ti si

prekinuo razgovor. Izvanredno si vešt. Da bog dao da se dovekapatiš u Višem Paklu. Zbogom.

Elrik, skoro nesvesno, pošto kapetan pade licem na palubu,zaseče njegov vrat dok se glava ne otkotrlja od tela prema ivicimosta i ne pade u hladnu, duboku vodu.

A onda Jirkun s leđa priđe Elriku, još uvek se cereći.- Boriš se žestoko i valjano, moj gospodaru. Ovaj mrtvi čovek bio

je u pravu.- U pravu? -Elrik ga prostreli očima. - U pravu?- Da. U svojoj proceni tvoga junaštva. I kikoćući se, Jirkun ode da

nadgleda svoje ljude koji su dovršavali nekolicinu preživelihnapadača.

Elrik nije znao zašto je dosad odbijao da mrzi Jirkuna. Ali sada gaje mrzeo utoliko više. U ovom trenutku bi ga rado ubio. Bilo je tokao da je Jirkun zavirio duboko u Elrikovu dušu i izrazio prezir nadonim što je video.

Odjednom, Elrika ophrva besni jad i on zažele iz sveg srca da

36


nikad i nije bio Melniboneanac, da nije kralj i da Jirkun nikad i nebeše rođen.

GONJENJE: SVESNO IZDAJSTVO

Kao oholi Levijatani, velike zlatne ratne lađe probijale su se krozolupine pljačkaške flote. Nekoliko lađa je gorelo a nekoliko još uveklagano tonulo, ali većina je već bila potonula u neizmerne dubinekanala. Te lađe u plamenu slale su čudne senke, koje su igrale povlažnim zidovima morskih pećina kao da duhovi ubijenih šalju svojposlednji pozdrav pre odlaska u morske dubine gde, kažu, još uvekvlada Kralj Haosa. On prikuplja posadu za svoju jezivu flotu odduša umrlih u pomorskim bitkama celoga sveta. A možda suzaslužili bolju sudbinu i otišli da služe Straašu, Gospodara VodenihStihija, koji vlada gornjim slojevima mora.

Samo nekolicina je umakla. Južnjački mornari su nekako prošlipokraj masivnih ratnih brodova, isplovili kroz kanal i mora da suveć stigli na otvoreno more. Takav je izveštaj stigao na komandnibrod, gde su Elrik, Magum Kolim i Princ Jirkun stajali zajedno namostu i posmatrali propast koju su izazvali.

- Onda ih moramo goniti i dovršiti, - reče Jirkun. Znojio se, anjegovo tamno lice je blistalo; oči su mu gorele u groznici. - Moramoići za njima.

Elrik strese ramenima. Osećao se slabim. Nije poneo dodatnenapitke da obnovi svoju snagu. Želeo je da se vrati u Imrir i da seodmori. Bio je sit krvoprolića, sit Jirkuna i, ponajviše, sit sebesamog. Mržnja koju je osećao prema rođaku još ga je višeiscrpljivala - mrzeo je mržnju, to je bilo najgore od svega.

- Ne, - reče, - pustite ih.- Da ih pustimo? Nekažnjene? E pa, kralju moj, to nije baš naš

običaj. Princ Jirkun se okrete starom admiralu. - Je li to naš običaj,admirale Magum Kolime?

Magum Kolim sleže ramenima. I on je bio umoran, ali, intimno,slagao se sa Jirkunom. Neprijatelj Melnibonea mora biti kažnjen štoje i pomislio da napadne Usnuli Grad. Ipak, on odgovori: - Vladarodlučuje.

- Pustite ih, - reče Elrik ponovo. On se teško osloni na ogradu. -Neka odnesu vesti u svoju varvarsku zemlju. Neka kažu kako su ihpobedili Zmajski Prinčevi. Vesti će se raširiti. Verujem da nas višeneće uznemiravati, bar za neko vreme.

37


- Mlada Kraljevstva su puna budala, - odgovori Jirkun. - Oni nećepoverovati vestima. Najbolji način da ih opomenemo jeste da nijedan Južnjak ne preživi ili da ne izmakne.

Elrik duboko uvuče vazduh u pluća, da savlada slabost koja jepretila da ga savlada:

- Prinče Jirkune, igraš se mojim strpljenjem...- Ali, moj gospodaru, mislim samo na dobro Melnibonea. Sigurno

ne želiš da tvoj narod kaže da si slab, da se bojiš borbe sa tričavihpet južnjačkih galija?

Ovog puta Elriku bes dade snagu.- Ko će reći da je Elrik slab? Hoćeš li to biti ti, Jirkune? Znao je da

je njegova sledeća izjava besmislena, ali nije bilo ništa što je mogaoučiniti da je spreči. - Pa, dobro. Hajde da progonimo te jadnebrodiće i da ih potopimo. Ali, požurimo. Umoran sam od svegaovoga.

U Jirkunovim očima nešto tajanstveno zasvetluca, dok se okretaoda izda naređenja.

Nebo se od crnog pretvorilo u sivo kad je melniboneanska flotastigla na otvoreno more i usmerila svoje kljunove ka KljučajućemMoru i južnom kontinentu iza njega. Varvarske lađe neće plovitikroz Ključajuće More - ni jedan brod smrtnika to ne može učiniti,kažu, nego će ga zaobići. Neće varvarske lađe uspeti da stignu ni doruba Ključajućeg Mora, jer veliki ratni brodovi Melniboneanacabehu veoma brzi. Robovi koji veslaju dobili su napitke koji impovećavaju brzinu i snagu za dvadeset sati, ali ih potom dotuku. Itako, jedra se talasaju i nadimaju od vetra. Zlatne planine koje brzoklize po moru, ovi brodovi, i njihova konstrukcija, behu tajnaizgubljena i za same Melniboneance (koji su zaboravili mnoga odsvojih znanja). Lako je zamisliti zbog čega ljudi iz MladihKraljevstava mrze Melniboneance i njihova otkrića, jer je zaistaizgledalo kao da bojni brodovi pripadaju jednom starijem, tuđemdobu, dok su plovili za galijama u begu, koje se ponovo ukazaše nahorizontu.

Sin Pijereja predvodio je flotu i pripremio svoje katapulte mnogopre no što su ostali i primetili neprijatelja. Oznojeni robovi opreznosu dodavali jedan drugom viskozni materijal granata, stavljajući ihu bronzane posude katapulta uz pomoć drugih mašica sakašikastim završecima. Granate su svetlucale u svetlostipraskozorja.

Sada se robovi popeše stepenicama na most i doneše na

38


platinskim posudama vino i hranu za trojicu Zmajskih Prinčeva,koji su stajali tamo od trenutka kada je gonjenje započelo. Elrik nijemogao prikupiti snage da jede, ali zgrabi visoki pehar žutog vina iiskapi ga. Piće je bilo jako i malo ga okrepi. Nasuše mu i drugipehar, i on ga ispi isto tako naglo kao i prvi. Gledao je pažljivonapred. Skoro je svitalo. Na horizontu se javila linija purpurne boje.

- Na prvu pojavu sunčanog diska, - reče Elrik, - osloboditegranate.

- Ja ću izdati naređenje, - reče Magum Kolim brišući usne iodlažući kost s koje je upravo jeo meso. On napusti most.

Elrik ču njegove teške korake na stepenicama. Odjednom, albinose oseti okružen neprijateljima. Bilo je nečeg čudnog u ponašanjuMagum Kolima za vreme svađe s princom Jirkunom. Elrik pokušada otrese ove luckaste misli. Ali umor, sumnja u sebe, otvorenoismejavanje njegovog rođaka, sve je to uspelo da pojača njegovosećaj da je sam i bez prijatelja na ovom svetu. Čak i Simorila iDivim Tvar su, konačno, Melniboneanci. Oni ne mogu shvatitičudne porive koji ga pokreću i upravljaju njegovim postupcima.Možda bi bilo pametno odreći se svega melniboneanskog i lutati posvetu kao bezimeni vojnik sreće, služeći svakog ko zatraži njegovupomoć?

Sivo-crveni polukrug sunca pojavi se nad zelenom linijom dalekevode. Čitav niz detonacija sa prednje palube komandnog broda začuse kad katapulti oslobodiše svoj vatreni teret. Zviždeći vrisak polakose udaljavao i izgledalo je da tuce meteora proseca vazduh na putuka galijama koje su bile udaljene manje od tridesetak brodskih duži.

Elrik vide kako se dve galije zapališe, ali ostale tri nastaviše daplove cik-cak izbegavajući vatrene lopte koje su padale u more igorele još neko vreme pre no što bi, zapaljene, potonule u morskedubine.

Još granata bi pripremljeno i Elrik ču Jirkuna kako viče s drugestrane mosta, naređujući robovima da se potrude još bolje. Tadagonjene lađe promeniše svoju taktiku, očigledno svesne da se nemogu spasti za dugo, i zaploviše ka Sinu Pijereja, baš kao i oneprethodne u morskom lavirintu. Nije samo njihova hrabrost zadivilaElrika, već i veština manevrisanja i brzina sa kojom su došli na ovulogičnu, iako beznadnu odluku.

Sunce je bilo iza južnjačkih lađa kad su se okrenule. Tri hrabresiluete približavale su se melniboneanskom komandnom brodu, dokje rumenilo sunca obojilo more kao da predskazuje krvoproliće koje

39


se sprema.Još jedan plotun vatrenih kugli krenu s komandnog broda.

Vodeća galija pokuša da ga krivudajući izbegne, ali dve užarenekugle padoše direktno na palubu broda i uskoro ga celog obuhvatiplamen. Zapaljeni ljudi su skakali u more. Goreći, odapinjali sustrele na komandni brod. U plamenu, ljudi su polako padali sasvojih položaja u utrobi broda. Umirali su zapaljeni, ali goruća lađaje i dalje plovila, krme usmerene ka Sinu Pijereja. Onda udari uzlatni bok ratnog broda i vatra zahvati palubu gde su glavnikatapulti bili postavljeni. Kazan s vatrenim materijalom za granatezapali se, i ljudi odmah potrčaše sa svih strana da gase požar. Elrikse nasmeja kad vide šta su varvari učinili. Možda je ova lađa svesnodozvolila da je zapale. Sad, dok je veći deo posade komandnogbroda bio zauzet gašenjem vatre, južnjačke lađe su se približile,bacile čaklje i napadači počeše da se prebacuju.

- Čuvajte se, oni se prebacuju, - povika Elrik, kasneći da uputiopomenu svojoj posadi. - Varvari napadaju.

On vide Jirkuna kako se okrete, shvati situaciju, i potrča nizstepenice s mosta.

- Ti ostani tu, kralju, - dobaci Elriku dok je nestajao. - Očigledno,suviše si slab da bi se borio.

Ali Elrik prikupi ostalu snagu i sjuri se za svojim rođakom, dapomogne u odbrani broda.

Varvari se nisu borili za svoje živote - znali su da su ih većizgubili. Borili su se za svoj ponos. Hteli su da povuku jedanmelniboneanski brod sa sobom, i to baš komandni brod. Teško jebilo prezirati ove ljude. Znali su, čak i ako zauzmu komandni brod,da će ih drugi brodovi zlatne flote savladati.

Ali ostali brodovi bili su još daleko. Mnogi životi će biti izgubljenipre no što stignu do komandnog broda.

Na najnižoj palubi Elrik se nađe licem u lice sa dva visokavarvarina, naoružana handžarima i malim, pravougaonim štitovima.On navali, ali njegov oklop kao da ga je vukao nadole, a štit i mačsu bili tako teški da ih je jedva mogao podići. Dva mača pogodišenjegovu kacigu skoro istovremeno. On se pognu i zahvati jednogčoveka u oklopu, a drugog sabi štitom. Povijena oštrica zazveča ponjegovom oklopu na leđima, ali Elrik samo izgubi oslonac. Zagušljivdim je obavijao sve, osećali su se vrelina i metež borbe. Očajnički jemahao oko sebe, i osećao kako široka sečica njegovog mača uranjaduboko u meso. Jedan od protivnika pade, gušeći se u krvi koja mu

40


je kuljala iz usta i nosa. Drugi je još napadao. Elrik se povučeunazad i pade preko ubijenog čoveka, držeći mač u jednoj ruci,ispred sebe. I baš kad je pobedonosni varvarin priskočio da dovršialbina, Elrik ga zahvati vrhom mača i probode. Mrtav, čovek padeprema Elriku, ali ovaj ne oseti ništa, jer se već bio onesvestio. Nijeto bio prvi put da ga njegova slaba krv, neobogaćena lekarijama,izda.

Osetio je ukus soli i prvo pomisli da je to krv. Ali, bila je to morskavoda. Talas je preplavio palubu i namah ga osvestio. Mučio se da seizvuče ispod mrtvog vojnika, kad začu poznati glas. On okrete glavui pogleda na gore.

Princ Jirkun je stajao kraj njega. Cerio se. Blistao je odzadovoljstva zbog Elrikovog teškog položaja. Crni, masni dim jošuvek je sve obavijao, ali šumovi bitke bili su utihli.

- Jesmo li... jesmo li pobedili, rođače? - prozbori Elrik s mukom.- Jesmo. Varvari su svi mrtvi. Upravo krećemo za Imrir.Elrik oseti olakšanje. Uskoro bi se počela javljati oduzetost, ako ne

dobije svoju dozu lekova.Njegovo olakšanje mora da je bilo očigledno, jer se Jirkun

zasmeja:- Dobro je što bitka nije duže potrajala, moj gospodaru, jer bismo

ostali bez vođe.- Pomozi mi da se pridignem, rođače. Elrik je mrzeo da traži od

Jirkuna bilo kakvu uslugu, ali sad nije imao izbora. On ispružisvoju slobodnu ruku. - Dovoljno se dobro osećam da mogunadgledati brod.

Jirkun mu priđe kao da će mu pružiti ruku, a onda oklevaše,cereći se i dalje.

- Ali, gospodaru, ne slažem se s tobom. Bićeš mrtav, dok se brodponovo ne okrene ka istoku.

- Koješta. Čak i bez lekova mogu živeti prilično dugo, samo mi jeteško da se krećem. Pomozi mi da se pridignem, Jirkune,naređujem ti.

- Ne možeš mi više naređivati, Elriče. Sad sam ja vladar, vidiš.- Čuvaj se, rođače. Ja mogu i preći preko takvog izdajstva, ali

drugi neće. Primoraćeš me da...Jirkun preskoči Elrikovo telo i priđe ogradi. Ovde su bile reze, koje

su držale jedan deo ograde zatvorenim, kada nije bilaupotrebljavana kao daska za prolaz. Jirkun polako oslobodi reze ihitnu taj deo ograde u vodu.

41


Sada su Elrikovi napori da se oslobodi bili još očajniji. Ali, jedvada je mogao da se pomeri. Osećao je vrtoglavicu.

Jirkun, s druge strane, kao da je zadobio natprirodnu snagu.Sagnuo se i lako uklonio leš poginulog neprijatelja s Elrika.

- Jirkune, - reče Elrik, - to nije pametno od tebe.- Ja nikad nisam bio obazriv čovek, rođače, kao što dobro znaš.

Jirkun upre svoju nogu, obuvenu u čizmu, u Elrikova rebra i počega gurati. Elrik je klizio ka otvoru na ogradi. Mogao je videti tamnomore kako se dole nadima. - Zbogom, Elriče. Sada će praviMelniboneanac sesti na Rubinski presto. A, ko zna, možda ću čakučiniti Simorilu svojom kraljicom? Ne bi to bio prvi slučaj...

I Elrik oseti kako se valja, oseti kako pada, kako dodiruje vodu,oseti kako ga oklop vuče ka dnu. A Jirkunove poslednje rečibubnjale su mu u ušima kao stalni šum talasa o zlatne bokovebojnog broda.

42


43


44


KNJIGA DRUGA

45


Nesigurniji nego ikad u svoju sudbinu, mladi kralj bi primoran da uigru uvede i svoje mađijske moći, svestan da je zakoračio u nešto štouopšte nije u skladu s njegovim prvobitnim predstavama o tome kakoželi da živi svoj život. Ali, sada se stvari moraju dovesti u red. Onmora početi da vlada. Mora postati svirep. Ali, čak i u tome ostaćeneodlučan.

46


PEĆINE KRALJA MORA

Elrik je tonuo, očajnički pokušavajući da sačuva poslednji dah usebi. Nije imao snage da pliva, a težina oklopa ubijala je i najmanjunadu da bi se mogao dići na površinu, da ga primeti Magum Kolimili neko drugi od onih koji su mu još bili odani. Urlanje u njegovimočima postepeno izblede u šapat, tako da je zvučalo kao glasovi kojimu govore, glasovi vodenih elemenata s kojima je, u mladosti, biosklopio neku vrstu prijateljstva. I bol u plućima je nestao, crvenaizmaglica se razvejala s njegovih očiju, i on je mislio da vidi lice svogoca, Sedrika, Simorile i, za trenutak, Jirkuna. Glupi Jirkun: makoliko se ponosio što je Melniboneanac, nije imao melniboneanskesuptilnosti. Bio je brutalan i neposredan kao neki varvari MladogKraljevstva, koje je prezirao. I Elrik u ovom trenutku skoro da osetizahvalnost prema svom rođaku. Njegov život je prestao. Sukobi kojisu kidali njegov duh više ga nisu mučili. Njegova strahovanja,muke, ljubavi i mržnje, sve je to ležalo u prošlosti a pred njim je biosamo zaborav. Kad je i poslednji dah napustio njegovo telo, on seprepusti moru: Straaši, Vladaru Vodenih Stihija, koji je nekad bioprijatelj melniboneanskog naroda. U tom trenutku on se seti starebajalice koju su njegovi preci koristili da dozovu Straašu. Bajalicadođe sama od sebe u njegov umirući mozak.

Vode mora, život nam podaristeI naše mleko i naša mati bejasteU dane kad su nebesa nad nama bilaPrve beste i poslednje bićete.

Vladari mora, oci naše krvi,Vašu pomoć tražim, vašu pomoć ištem,Vaša so krv je, naša krv so vaša,Vaša krv je krv čoveka.

Straaša, večni kralju, večnog mora,Ja pomoć od tebe tražim,Jer tvoji i moji vraziNašoj sudbini bi da groze, more da isuše.

47


48


Reči su imale stari, simbolični smisao, ili su se odnosile na nekidogađaj iz melniboneanske istorije o kome čak ni Elrik nije čitao.Reči su malo značile Elriku, ali ih je ipak ponavljao dok mu je telotonulo sve dublje u zelene vode. Čak i kad ga je tama ispunila anjegova pluća bila puna vode, reči su šuštale kroz hodnike njegovogmozga. Čudno je to bilo; bio je mrtav, a ipak je čuo odbrajanje.

Izgledalo je da je dosta vremena potrajalo dok mu se oči neotvoriše i ne otkriše vrtloge vode i u njima ogromne, nejasne prilikekoje su klizile ka njemu. Smrt je, izgleda, dolazila sporo, a dok jeumirao, on je sanjao. Prilika koja je predvodila ostale imala jetirkiznu bradu i kosu, bledozelenu kožu koja kao da je bila odsamoga mora, a kad je govorila glas joj je bio kao nadolazeća plima.Smešila se na Elrika.

- Straaša odgovara na tvoje pozive, smrtniče. Naše sudbine supovezane. Kako da ti pomognem i - pomažući tebi, da pomognemsebi?

Elrikova usta behu puna vode, a ipak kao da je mogao govoriti(dokazujući tako da je sve bio san). On reče:

- Kralj Straaša. Slike u Darputna kuli, u biblioteci. Kad sam biodečak video sam ih. Kralj Straaša.

Morski kralj ispruži svoje morski-zelene ruke.- Da. Uputio si nam poziv. Tebi treba naša pomoć. Mi poštujemo

naš stari savez s tvojim narodom.- Ne. Nisam mislio da te pozovem. Poziv je došao sam od sebe u

moj umirući duh. Srećan sam ako se udavim, Kralju Straaša.- To ne može biti. Ako nas je tvoj duh pozvao, znači da želiš da

živiš. Mi ćemo ti pomoći, bez obzira na sve.Brada Kralja Straaše plivala je po vodi, a njegove duboke zelene

oči bile su blage, skoro nežne, dok je gledao albina.Elrik ponovo sklopi oči.- Ja sanjam, - reče. - Zavaravam se utvarom nade. Osećao je vodu

u plućima i znao je da ne diše. Bilo je jasno, dakle, da je bio mrtav.- Ali, - nastavi on, - ako si stvaran, stari prijatelju, i ako želiš da mipomogneš, vrati me u Melnibone da se obračunam sa uzurpatoromJirkunom i da spasem Simorilu pre no što bude prekasno. Jedinošto žalim, to su muke koje će Simorila pretrpeti ako njen bratpostane vladar Melnibonea.

- Je li to sve što tražiš od vodenih stihija? Kralj Straaša je izgledaoskoro razočaran.

- Čak ni to ne tražim. Samo sam izrekao ono što bih želeo kad bi

49


sve ovo bila stvarnost i kad bih stvarno govorio, što je, znam,nemoguće. Zatim dodade: - Sada ću umreti.

- To ne može biti, vladaru Elriče, jer naše sudbine su isprepletene,a nije nam još vreme da nestanemo. Zato ću ti pomoći, onako kako sipoželeo.

Elrik je bio iznenađen oštrinom detalja u ovoj iluziji. On rečesamom sebi: Kakvom surovom mučenju se podvrgavam. A sadmoram sebi priznati da sam mrtav...

- Ti ne možeš umreti. Ne još.Bilo je to kao da su ga nežne ruke Kralja Mora podigle i pronele

kroz krivudave hodnike treperavo ružičastog koralnog tkiva, blagosenovitih, ne više pod vodom.

I Elrik oseti kako voda nestaje iz njegovih pluća i stomaka i onponovo poče disati. Da li je moguće da je, u stvari, bio doveden dolegendarnog Prostora na kome su živeli narodi Stihija, do Prostorakoji je presecao Zemljin Prostor, i na kome su oni provodili najviševremena?

U ogromnoj, kružnoj pećini, koja je blistala od ružičastih i plavihbisera, stadoše da se, konačno, odmore. Kralj Mora položi Elrika napod pećine, koja kao da je bila prekrivena finim, belim peskom, kojii nije bio pesak jer je najpre prianjao, a posle odskakao od njega prisvakom pokretu.

Kada bi se Kralj Straaša pokrenuo, bilo bi to propraćeno šumomsličnom onom kad se voda povlači po krupnom šljunku. Kralj Morapređe preko belog peska, koračajući prema velikom prestolu odmlečnog žada. Posadi se na svoj tron, i oslonivši zelenu glavu nasvoju zelenu pesnicu, gledaše Elrika zbunjenim ali bolećivimpogledom.

Elrik je bio fizički slab, ali mogao je disati. Osećao se kao da ga jemorska voda najpre ispunila, a zatim očistila, povlačeći se iz njega.Osećao je da mu je u glavi bistro. Sad je već bio manje siguran dasanja.

- Još uvek mi je teško da shvatim zašto si me spasao, KraljuStraaša, - mrmljao je s mesta na kome je ležao na pesku.

- Runa. Čuli smo je u našem Prostoru i došli. To je sve.- Da. Ali, potrebno je više nego to da mađija deluje. To su bajalice,

simboli, rituali svih vrsta. Ranije je uvek bilo tako.- Možda rituali zamenjuju onu hitnu potrebu, koja bi nas dozvala.

Iako kažeš da si želeo da umreš, očigledno je da to nisi stvarno hteo,jer poziv ne bi bio tako jasan i ne bi nas tako brzo našao. Zaboravi

50


sada to. Kad se odmoriš, učiniću ono što si tražio.Bolno, Elrik se diže u sedeći položaj.- Govorio si ranije o "isprepletanim sudbinama". Znači li to da

znaš nešto o mojoj sudbini?- Malo, mislim. Naš svet stari. Nekad su stihije na vašem Prostoru

bile moćne, i narod Melnibonea je delio tu moć. Ali naša moć slabi,kao i vaša. Nešto se menja. Ima nagoveštaja da će se Vladari VišihSvetova ponovo zainteresovati za naš svet. Možda se plaše da ih jenarod Mladih Kraljevstava zaboravio. Možda narod MladihKraljevstava preti da dovede do novog doba, u kome bogovi kao štosam ja više neće imati mesta. Podozrevam da se nešto dešava naProstoru Viših Svetova.

- Ne znaš ništa više?Kralj Straaša podiže glavu i pogleda pravo u Elrikove oči.- Ništa više nema što ti mogu reći, sine mojih starih prijatelja, sem

da ćeš biti srećniji ako se prepustiš svojoj sudbini kad je shvatiš.Elrik uzdahnu.- Mislim da znam o čemu govoriš, Kralju Straaša. Trudiću se da se

pridržavam tvog saveta.- A sad, pošto si se odmorio, vrele je da se vratiš.Kralj Mora se podiže sa svog prestola od mlečnog žada i zapliva ka

Elriku, podižući ga na svoje snažne, zelene ruke.- Srešćemo se ponovo pre no što ti se život okonča, Elriče. I zapamti

da će naša braća, Elementi vazduha i vatre, takođe hteti da tipomognu. I, zapamti, zveri ti takođe mogu biti u službi. Nemojsumnjati u njihovu pomoć. Ali, čuvaj se bogova, Elriče, čuvaj seGospodara Viših Svetova i zapamti da se za njihovu pomoć i daroveuvek plaća.

To su bile poslednje reči koje je Elrik čuo da Kralj Mora izgovara,pre no što su se ponovo spustili niz vijugave tunele ove druge ravni,krećući se takvom brzinom da Elrik nije mogao razlikovati detalje i,povremeno, ne znajući čak da li su ostali u kraljevstvu Straašinomili su se vratili u dubine mora i njegovog sveta.

UZURPATOR I USKRSLI VLADAR

Čudni oblaci prekrivali su nebo, i sunce, veliko, teško i crveno,visilo je iza njih. Okean je bio crn dok su se zlatne galije kretalenatrag ka svojoj zemlji, ispred svoga oštećenog komandnog brodaSin Pijereja, koji se kretao lagano s mrtvim robovima i njihovim

51


veslima, sa jedrima što su u dronjcima visila na katarkama i sljudima crnim od dima na palubama i sa novim vladarom nakomandnom mostu oštećenom od bitke. Novi vladar je bio jedinirazdragan čovek u celoj floti - i zaista je bio razdragan.

Sada je njegova zastava, a ne Elrikova, zauzimala počasno mesto,jer on nije gubio vreme već je odmah objavio da je Elrik poginuo i daje Jirkun sada vladar Melnibonea.

Jirkunu je ovo čudno nebo bilo znak promene, povratka na stareobičaje i staru moć Ostrva Zmajeva. Kad je izdavao naređenja,njegov glas je bio prava pesma zadovoljstva, i admiral MagumKolim, koji je uvek bio obazriv sa Elrikom, a koji se sad moraopovinovati Jirkunovim naređenjima, pitao se da li bi, možda, bilobolje da sa njim postupi onako kako je podozrevao da je Jirkunpostupio sa Elrikom.

Divim Tvar se naslonio na ogradu svog broda, Terhalijevozadovoljstvo, i obratio pažnju na nebo, videći na njemu znake kobi.Jer, on je žalio Elrika, i razmatrao mogućnost osvete nad princomJirkunom, ukoliko se pokaže da je ubio svog rođaka da bi zauzeoRubinski presto.

Melnibone se pojavi na vidiku, silueta krševitih stena, tamnočudovište šćućureno pokraj mora koje doziva sopstvenu pozadinuna vatrena uživanja svoje utrobe. Usnuli Grad, Imrir. Velike litice sepomoliše iz daljina, centralna kapija na morskom lavirintu seraskrili, voda je šljapkala i dahtala kad je zlatni pramci uznemiriše izlatne lađe behu progutane u mračnim vlažnim tunelima. Tu suostaci brodova još uvek plutali posle bitke od prošle noći, tu su seblede, naduvene lešine još uvek mogle videti kad ih svetlost buktšvadodirne. Kljunovi lađa oholo su vršljali kroz ostatke svog plena, alinije bilo radosti na zlatnim ratnim brodovima, jer su nosili vesti opogibiji svog starog vladara (Jirkun im je ispričao šta se dogodilo).Sledeće noći, i sedam noći uzastopno, Divlji Ples će puniti uliceMelnibonea. Napici i sitne čini obezbediće da niko ne spava, jer sanje zabranjen svakom Melniboneancu, mladom i starom, dok se neožali stari vladar. Goli, Zmajski Prinčevi tumaraće po gradu iuzimaće svaku mladu ženu koju nađu, puneći je svojim semenom;jer, takva je tradicija, ako vladar umre da plemići Melniboneamoraju stvoriti što više dece aristokratske krvi. Muzičari-robovinaricaće s vrha svake kule. Ostali robovi biće ubijeni, a neki ipojedeni. Strašan je to ples Tuge, i odnosi isto toliko mnogo životakoliko i rađa. Tokom tih sedam dana jedna kula će biti srušena a

52


druga sazidana i nosiće ime po Elriku VIII, vladaru albinu, koji jepoginuo na moru, braneći Melnibone od gusara s Juga.

Poginuo je na moru, a telo mu odneše talasi. To nije bio dobarznak, jer je značilo da je Elrik otišao da služi Pijereja, Šaptača-Nemogućih Tajni S Pipcima, Gospodara Haosa, koji je komandovaoflotom Haosa, mrtvim brodovima, mrtvim mornarima, koji suzauvek u njegovom ropstvu - a takva sudbina ne odgovara jednomizdanku kraljevske loze Melnibonea. Ah, žalost će dugo trajati,mislio je Divim Tvar. On je voleo Elrika, iako se ponekad nije slagaos njegovim metodama upravljanja Ostrvom Zmajeva. Potajno će otićiu Zmajeve Pećine, još ove noći, i tamo provesti vreme oplakivanja,zajedno sa usnulim zmajevima koji su mu, posle Elrikove smrti, bilisada jedina ljubav. I Divim Tvar onda pomisli na Simorilu, kakoočekuje Elrikov povratak.

Brodovi počeše da se razaznaju u sumraku večeri. Baklje imangali već su goreli na kejovima Imrira, koji behu pusti, sem malegrupe oko kočije koja se nalazila na kraju centralnog mola. Hladanvetar je duvao. Divim Tvar je znao da to princeza Simorila, sasvojom gardom, čeka flotu.

Iako je komandni brod bio poslednji koji je prolazio kroz lavirint,ostali brodovi morali su sačekati da se on, prvi, pravilno postavi uzbok. Da to nije bilo u skladu sa zahtevima tradicija, Divim Tvar binapustio svoj brod i otišao da razgovara sa Simorilom, da je otpratisa keja i da joj kaže sve što je znao o okolnostima Elrikove smrti.Ali, to je bilo nemoguće. Čak i pre no što je brod Terhalijevozadovoljstvo bacio sidro, glavni mostić sa Sina Pijereja bio jespušten i kralj Jirkun, sav naduven od ponosa, silazio je dignutihruku da pozdravi sestru koja se mogla videti da, čak i sada,pogledom pretražuje palube brodova tražeći da ugleda svog voljenogalbina.

Odjednom Simorila shvati da je Elrik mrtav i posumnja da jeJirkun, na neki način, odgovoran za njegovu smrt. Ili je dozvolio daga banda južnjačkih pljačkaša odvuče, ili je na neki način uspeo daga sam ubije. Ona je poznavala svog brata i prepoznala je njegovizraz lica. Bio je zadovoljan sobom, kao i uvek kad bi uspeo u nekojvrsti prevare. Bes ispuni njene suzne oči, i ona zabaci glavu i povikau zlokobno nebo, s oblacima koji su se vukli:

- O-oh! Jirkun ga je uništio.Njena straža se zbuni. Kapetan progovori zabrinuto:- Gospo?

53


- Mrtav je, a moj brat ga je ubio. Uhvati mi princa Jirkuna,kapetane. Ubi mi princa Jirkuna, kapetane.

Nerado, kapetan spusti desnu ruku na držak mača. Jedan mladiborac, nestrpljiviji od njega, izvuče mač iz korica, gunđajući:

- Ja ću ga ubiti, princezo, ako je to tvoja želja. Mladi ratnik jevoleo princezu snažnom, neizrecivom silinom.

Kapetan ga upozori pogledom, ali mladi borac osta slep za njega.Još dvojica izvukoše mačeve iz korica dok je Jirkun, ogrnut crvenimplaštom i sa zmajevom čelenkom na kojoj se zadržavao odbljesakvatre sa baklji što su se dimile na vetru, prilazio i vikao:

- Sad je Jirkun vladar.- Ne, - vrisnu Simorila. - Elriče! Oh, Elriče! Gde si?- Služi svog novog gospodara, Pijereja Haosa. Njegove mrtve ruke

čiste Haosov brod, njegove mrtve oči ne vide ništa. Njegove mrtveuši čuju samo zvižduk Pijerejovih udaraca, a njegovo mrtvo telo segrči osećajući samo nezemaljske udarce. Elrik je potonuo u svomoklopu na dno mora.

- Ubico! Izdajniče! - zajeca Simorila.Kapetan, koji je bio praktičan čovek, reče borcima u pola glasa:- Mačeve u korice i pozdravite svoga novog vladara!Samo mladi borac iz garde, koji je voleo Simorilu, ne posluša ga.- Ali, on je ubio kralja. Moja gospodarica Simorila tako kaže.- Pa šta onda? On je sada kralj. Kleknite ili ćete biti u trenu mrtvi.Mladi ratnik divlje kriknu i skoči na Jirkuna, koji odstupi unazad

pokušavajući da oslobodi ruke od krila ogrtača. Ovo nije očekivao.Ali kapetan iskoči sa isukanim mačem i saseče mladića koji, polu-

okrenut, samo zevnu i pade pred Jirkunove noge.Ovaj kapetanov gest beše potvrda njegove prave moći, i Jirkun

skoro zažmire od zadovoljnog osmeha dok je s visine gledao mrtvotelo. Kapetan se spusti na jedno koleno, s krvavim mačem još uveku ruci.

- Moj vladaru, - reče on.- Pokazao si pravu vernost, kapetane.- Veran sam Rubinskom prestolu.- Baš tako.Simorila se tresla od tuge i besa, ali njen bes je bio nemoćan.

Znala je da nema prijatelja.Cereći se, kralj Jirkun stade pred nju. Ispružio je ruku i milovao

njen vrat, obraz, usne. Pustio je da mu ruka padne na njene grudi:- Sestro, - reče on, - ti si sada potpuno moja.

54


I sada, drugo telo, Simorilino, pade pred njegove noge. Onesvestilase.

- Podignite je, - reče Jirkun vojniku iz garde. - Odnesite je natragu njenu kulu i postarajte se da tamo i ostane. Dva stražara će jestalno čuvati, moraju je posmatrati i u najintimnijim njenimtrenucima, jer ona bi mogla kovati zaveru protiv Rubinskog trona.

Kapetan se pokloni i dade znak svojim ljudima da poslušajukralja.

- Da, moj gospodaru. Biće izvršeno.Jirkun se okrete i pogleda telo mrtvog vojnika.- A njime nahranite njene robove večeras, tako da je on može i

nadalje služiti, nasmeši se on.Kapetanovo se lice takođe razvuče u osmeh, shvativši šalu. Bio je

zadovoljan što ponovo imaju pravog kralja u Melniboneu. Vladarakoji je umeo da se ponaša, da pravilno postupa s neprijateljem i daprima nepokolebljivu lojalnost kao nešto na šta ima prava. Kapetanzamisli divna, ratnička vremena koja predstoje Melniboneu. Zlatniratni brodovi i borci Imrira mogu opet krenuti u boj i uterivati uvarvare slatko i zadovoljavajuće osećanje straha. I, u mašti, kapetanveć vide sebe kako pleni blaga Lormira, Argimilijara i Pikaraida,Ilmiora i Jadmara. Mogao bi biti naimenovan i za guvernera,recimo, Ostrva Purpurnih Gradova. Kakvo izobilje muka bi smislioza te pobunjene gospodare s mora, naročito za vojvodu SmiorganaĆelavog, koji već pokušava da svoje ostrvo učini rivalom Melniboneau pomorskoj trgovini. Dok je pratio beživotno telo Simorilino natragu kulu, kapetan ga pogleda i oseti kako strast u njemu raste.Jirkun će ga nagraditi za vernost, besumnje. Uprkos hladnomvetru, kapetan se poče znojiti od zamišljenog zadovoljstva. On ličnoće čuvati princezu Simorilu. Uživaće u tome.

Marširajući na čelu svoje armije, Jirkun se šepurio prilazeći Kuliod d'Arputne, kuli vladara, i Rubinskom prestolu u njoj. Ponašao sekao da ne primećuje nosiljku koja mu je bila prineta i išao peške,tako da je mogao uživati u svakom, najsićušnijem trenutku svogtrijumfa. Približavao se kuli, visokoj kuli okruženoj drugim kulamau centru Imrira, kao da ide voljenoj ženi. Približavao joj seodmereno i bez žurbe, jer je znao da je njegova.

Obazreo se oko sebe. Njegova vojska marširala je za njim. MagumKolim i Divim Tvar su vodili armiju. Ljudi su se skupljali ukrivudavim ulicama i duboko se klanjali. Robovi su se bacali ničicena zemlju. Čak i natovarene životinje su naterali da pokleknu dok je

55


on prolazio. Jirkun je skoro mogao osetiti ukus moći, kao neko koproba sočnu voćku. Duboko je uvlačio vazduh u pluća. Čak je ivazduh bio njegov. Ceo Imrir je bio njegov. Ceo Melnibone. Uskoroće ceo svet biti njegov. Sve će on to rasturiti. I te kako će rasturiti.Veliki strah će biti ponovo vraćen svetu, obilje straha! U ekstazi,skoro slepo, kralj Jirkun uđe u kulu. Oklevao je pred velikimulazom u prestonu dvoranu. Dao je znak da se vrata otvore, i doksu se otvarala on je namerno uživao u svakom detalju pojedinačno.Zidovi, zastave, trofeji, galerije, sve je to bilo njegovo. Prestonadvorana je trenutno bila prazna, ali uskoro će je on ispuniti bojamai proslavama i pravim melniboneanskim zabavama. Isuviše dugokrv nije okadila vazduh ove teritorije. Pustio je da mu oči lutajustepenicama koje vode do Rubinskog prestola, ali, pre no što jepogledao u njega, začuvši Divim Tvara iza sebe, njegove oči sedigoše do prestola a usta mu se opustiše od iznenađenja.

- Priviđenje!- Priviđenje! - reče Divim Tvar sa izvesnim zadovoljstvom.- Huljenje! - povika kralj Jirkun, zateturavši se unapred, prstom

pokazujući na priliku koja je, odevena i s kapuljačom na glavi,nepomično sedela na Rubinskom prestolu.

- Moj je! Moj!Prilika nije odgovarala.- Moj je! Odlazi! Presto pripada Jirkunu. Jirkun je sada kralj. Šta

si ti? Zašto me tako ometaš?Kapuljača pade unazad, i kao kost belo lice se otkri, uokvireno

lepršavom mlečno belom kosom. Grimizne oči hladno su gledale naspodobu koja je vriskala i teturala se idući prema njemu.

- Ti si mrtav, Elriče. Ja znam da si mrtav.Prilika nije odgovarala, ali tanak osmeh razvuče joj usne.- Ti nisi mogao preživeti. Udavio si se. Ne možeš se vratiti. Pijerej

je vlasnik tvoje duše.- Ima i drugih vladara nad morem, - reče prilika na Rubinskom

prestolu. - Zašto si me ubio, rođače?Jirkuna radost beše napustila, a umesto nje javiše se strah i

zabuna.- Zato što je moje pravo da vladam! Jer ti nisi bio dovoljno jak,

dovoljno nepošten, dovoljno duhovit...- To ti nije najbolja šala, rođače.- Odlazi! Odlazi! Odlazi! Neću dozvoliti da me istisne neka utvara.

Mrtvi kralj neće vladati Melniboneom.

56


- Videćemo, - reče Elrik, dajući znak Divim Tvaru i njegovimvojnicima.

57


PRAVDA PO MERI TRADICIJE

- A sada ću zaista vladati onako kako si ti želeo da vladam,rođače. Elrik je posmatrao kako vojnici Divim Tvara okružujunesuđenog uzurpatora i kako mu, ščepavši ga za ruke, oduzimajuoružje.

Jirkun je drhtao kao ulovljeni vuk. Okretao se oko sebe kao da senada da će naći podršku među okupljenim ratnicima, ali oni su muuzvraćali pogled, bilo nezainteresovano bilo s otvorenim prezirom.

- A ti ćeš, prinče Jirkune, biti prvi koji ćeš okusiti plodove mojenove vladavine. Jesi li zadovoljan?

Jirkun obori glavu. Drhtao je. Elrik se nasmeja.- Govori, rođače.- Neka te Arioh i Vojvode Pakla muče celu večnost, - urlao je

Jirkun, zabacivši glavu unazad, dok su mu divlje oči kolutale ausne se grčile:

- Ariohu! Ariohu! Prokuni ovog slabog albina! Ariohu! Uništi ga ilićeš ugledati propast Melnibonea!

Elrik nastavi da se smeje.- Arioh te ne čuje. Haos je sada bez vlasti na zemlji. Potrebna je

veća mađija od tvoje da dozove gospodare Haosa da ti pomognu, kaošto su pomagali našim precima. A sada, Jirkune, reci mi gde jegospa Simorila?

Ali Jirkun je bio ponovo zapao u tupo ćutanje.- Ona je u svojoj kuli, moj gospodaru, - reče Magum Kolim.- Jedna Jirkunova kreatura ju je tamo odnela, - reče Divim Tvar. -

Kapetan Simoriline sopstvene garde, ubio je borca koji je pokušaoda zaštiti svoju gospodaricu od Jirkuna. Moguće je da je i princezaSimorila u opasnosti, moj gospodaru.

- Onda pohitaj u kulu. Uzmi ljude sa sobom. Dovedi Simorilu ikapetana njene straže k meni.

- A Jirkun, moj gospodaru? - upita Divim Tvar.- Neka ostane ovde dok mu sestra ne dođe.Divim Tvar se nakloni i, odabravši grupu vojnika, napusti

prestonu dvoranu. Svi primetiše da je korak Divim Tvara bio lakši anjegovo lice manje sumorno nego kad je ulazio u dvoranu, sledećiprinca Jirkuna.

Jirkun ispravi glavu i pogleda po dvorani. Za trenutak je izgledaokao patetično i zbunjeno dete. Sve crte mržnje i besa nestale su i

58


Elrik oseti da simpatije prema njegovom rođaku rastu u njemu. Ali,ovog puta, Elrik potisnu to osećanje.

- Budi zahvalan, rođače, što si nekoliko časova bio potpunomoćan, što si uživao u vlasti nad celim narodom Melnibonea.

Jirkun izusti slabim, zbunjenim glasom:- Kako si se spasao? Nisi imao vremena za mađiju, ni snage za

nju. Jedva si mogao pokretati udove, a tvoj oklop te je morao vućiduboko na dno mora, dok se ne udaviš. Nije pravo, Elriče. Trebaloje da se udaviš.

Elrik sleže ramenima.- Imam prijatelje u moru. Oni prepoznaju moju kraljevsku krv i

moje pravo da vladam, makar to i ne bio slučaj s tobom.Jirkun pokuša da prikrije zapanjenost. Očigledno se njegovo

poštovanje prema Elriku povećalo, kao i neutaživa mržnja premaalbinoidnom vladaru.

- Prijatelje?- Da, - reče Elrik s jedva primetnim osmehom.- Ali, ja... mislio sam da si se zarekao da nećeš koristiti svoju

čarobnjačku moć.- Ali, ti si smatrao da je za melniboneanskog vladara neprikladno

da se na to zarekne, zar ne? Pa, slažem se s tobom. Vidiš, Jirkune,pobedio si, ipak.

Jirkun je žmirkao u Elrika, kao da pokušava da otkrije tajnismisao iza njegovih reči.

- Vratićeš Gospodare Haosa?- Ni jedan čarobnjak, ma koliko moćan, ne može dozvati

Gospodare Haosa ili Gospodare Zakona, ako oni to ne žele. To znaš.To moraš znati, Jirkune. Zar nisi i sam pokušavao? Ali Arioh nijedošao, zar ne? Da li ti je doneo poklon koji si tražio - dva crnamača?

- Zar znaš?- Ne, ali sam pogodio. Sad znam.Jirkun pokuša da govori ali njegov glas se nije uobličavao u reči,

tako je ostao razjaren. Umesto toga, prigušeno stenjanje izbi iznjegovog grla dok se, nekoliko časaka, koprcao u rukama straže.

Divim Tvar se vrati sa Simorilom. Devojka je bila bleda, ali sesmešila. Utrča u prestonu dvoranu:

- Elriče!- Simorila! Je li ti učinjeno kakvo zlo?Simorila pogleda pokunjenog kapetana svoje garde, koji je bio

59


doveden s njom. Izraz gađenja iskrivi njene lepe crte. Onda blago aliodlučno zatrese glavom.

- Ne. Ništa mi nije učinjeno.Kapetan Simoriline garde se tresao od straha. Gledao je molećivo

u Jirkuna, kao da se nada da će njegov sabrat-zatvorenik moći damu pomogne. Ali Jirkun je i dalje zurio u pod.

- Privedite ga bliže. Elrik pokaza na kapetana garde. Čovekadovukoše do podnožja stepenica koje su vodile ka tronu od rubina.Ječao je.

- Kako si ti jadan izdajnik, - reče Elrik. - Jirkun je bar imaohrabrosti da pokuša da me ubije. Njegove ambicije su bile velike.Tvoje ambicije su bile samo da postaneš jedna od njegovih omiljenihpsina. I tako si izdao svoju gospodaricu i ubio sopstvenog borca.Kako se zoveš?

Čovek je imao teškoće da progovori, i na kraju promrmlja:- Valharik, tako se zovem. Šta sam mogao učiniti? Ja služim

Rubinskom prestolu, ma ko bio na njemu.- I tako izdajnik tvrdi da je delo počinio iz odanosti. Ja ne mislim

tako.- Jeste, gospodaru, jeste, - cvilio je kapetan. Pao je na kolena. -

Ubij me brzo. Nemoj me više kažnjavati.Elrikov prvi poriv beše da ga posluša, ali pogleda Jirkuna i seti se

Simorilinog izraza kad je pogledala stražara. Znao je da je sadtrenutak koji treba da iskoristi, uzimajući kapetana Valharika zaprimer. I on zatrese glavom:

- Ne. Kazniću te više. Večeras ćeš umreti ovde, prema tradicijiMelnibonea, dok plemići budu uživali u gozbi proslavljajući novueru moje vladavine.

Valharik poče jecati. Onda prestade, lagano se diže na noge,ponovo Melniboneanac. Duboko se pokloni i povuče natrag,predavši se u ruke stražara.

- Moram razmotriti način na koji ćeš deliti sudbinu s onim koga siželeo da služiš, produži Elrik. Na koji način je ubijen mladi ratnik,koji je želeo da zaštiti Simorilu?

- Ubio sam ga svojim mačem. Posekao ga. Bio je to čist udarac.Samo jedan.

- A šta je bilo s telom?- Princ Jirkun mi je rekao da nahranim robove princeze Simorile.- Razumem. Vrlo dobro, prinče Jirkune, možeš nam se pridružiti

na gozbi večeras, dok nas kapetan Valharik bude zabavljao svojim

60


umiranjem.Jirkunovo lice beše bledo skoro kao Elrikovo.- Kako to misliš?- Parčići mesa kapetana Valharika, koje će Doktor Džest iseći s

njegovih udova, biće meso kojim ćeš se gostiti. Možeš nam datiuputstva kako želiš da kapetanovo meso bude pripremljeno. Neočekujemo, ipak, da ga jedeš sirovo, rođače.

Pošto je čuo svoju sudbinu, kapetan Valharik vrisnu od užasa iočajno pogleda Jirkuna, kao da je nesuđeni uzurpator već kušaonjegovo meso. Jirkun pokuša da se okrene, dok su mu se ramenatresla.

- A to će biti tek početak, - nastavi Elrik. - Gozba će početi uponoć. Do tog doba, zatvorite Jirkuna u njegovu kulu.

Pošto su princ Jirkun i kapetan Valharik odvedeni, Divim Tvar iprinceza Simorila priđoše i stadoše kraj Elrika, koji je bio utonuo usvoj veliki presto i gledao gorko u daljinu.

- Bila je to razborita nemilosrdnost, - reče Divim Tvar.- To su obojica zaslužili, - dodade bez oklevanja Simorila.- Da, - mrmljao je Elrik. - To je ono što bi moj otac učinio. To je

ono što bi Jirkun učinio, da su nam uloge zamenjene. Ja samosledim tradiciju. Ne pretvaram se više da sam svoj čovek. Ostaćuovde do svoje smrti - u klopki, na Rubinskom prestolu, služeći tomprestolu kao što je Valharik tvrdio da mu služi.

- Zar nisi mogao ubiti dvojicu - brzo? - upita Simorila. - Ti znaš dane molim za svog brata, zato što mi je brat. Mrzim ga više od svih.Ali, to te može uništiti, Elriče, ako ideš do kraja u svom planu.

- Pa šta onda? Neka me uništi. Nek postanem produžetak svojihpredaka, lišen razmišljanja. Lutka koja igra na vrpci staroj desethiljada godina, a povlače je duhovi i uspomene.

- Kako bi bilo da malo odspavaš... - predloži Divim Tvar.- Neću spavati, osećam, mnoge noći posle ove. Ali tvoj brat neće

umreti, Simorila. Posle kazne, pošto pojede meso kapetanaValharika, poslaću ga u izgnanstvo. Poći će u Mlada Kraljevstvasam i neće mu biti dozvoljeno da uzme sa sobom svoje mađijskeknjige. Mora se snaći kako zna u varvarskim zemljama. To nijesuviše stroga kazna, mislim.

- Suviše je blaga, - reče Simorila. - Biće najbolje da ga ubiješ.Pošalji vojnike odmah. Ne daj mu vremena da pravi planove.

- Ne plašim se njegovih planova. Elrik se umorno diže. - A sad,voleo bih da me oboje ostavite na sat-dva, pre no što gozba počne.

61


Moram da razmislim.- Vratiću se u svoju kulu i pripremiti se za večeras, - reče

Simorila. Ona lako poljubi Elrika u bledo čelo. On pogleda nagore,ispunjen ljubavlju i nežnošću prema njoj. Zatim ispruži ruku idodirnu joj kosu i obraz.

- Zapamti da te volim, Elriče, - reče ona.- Pobrinuću se da budeš bezbedno otpraćena do kule, - reče Divim

Tvar. - I moraš izabrati novog zapovednika straže. Mogu li ti pomoćiu tome?

- Biću ti zahvalna, Divim Tvare.Napustiše Elrika, koji ostade na Rubinskom prestolu gledajući u

prazno. Ruka koju je s vremena na vreme dizao do svoje blede glavepodrhtavala je malo, i sada se patnja ogledala u njegovim čudnim,grimiznim očima.

Nešto docnije, diže se sa Rubinskog prestola i pođe lagano,oborene glave, do svojih odaja, praćen stražom. Oklevao je predvratima koja su vodila ka stepenicama do biblioteke. Instinktivno jetražio zaborava i utehe od izvesnog saznanja, ali, u ovom času,iznenada je osetio mržnju prema svojim knjigama i svicima. Krivioih je za svoje smešno poštovanje "morala" i "pravde", krivio ih zaosećaj krivice i očajanja koji ga je ispunio kao rezultat odluke da seponaša kako se očekuje od melniboneanskog vladara. I tako, onprođe pokraj vrata biblioteke i produži u svoje odaje, ali čak mu seni one sada nisu sviđale. Bile su stroge i asketske. Nisu bilenameštene po luksuznom ukusu Melniboneanaca (čiji izuzetak jebio njegov otac), koji su uživali u bogatoj mešavini boja i neobičnihšara. Moraće ih izmeniti što pre. Prepustiće se duhovima koji njimevladaju. Neko vreme je išao iz sobe u sobu, pokušavajući da ućutkaonaj deo sebe koji je zahtevao da bude milostivan prema Valhariku iJirkunu - da ih ubije i ništa više, ili, još bolje, da ih pošalje uizgnanstvo. Ali sad je bilo nemoguće izmeniti odluku.

Konačno se spusti na ležaj kraj prozora, koji je gledao na ceo grad.Nebo je još uvek bilo puno nemirnih oblaka, ali sada se kroz njihprosijavao mesec, kao žuto oko nezdrave životinje. Kao da je buljilou njega puno izvesne trijumfujuće ironije, uživajući u porazunjegove savesti. Elrik sakri glavu u šake.

Docnije, njegove sluge dođoše da najave da se dvorani skupljajuza svečanu gozbu. Dozvolio je da ga obuku u njegovu žutudržavničku odeću i da polože zmajevu krunu na njegovu glavu, aonda se vratio u prestonu dvoranu gde ga pozdraviše gromoglasnom

62


dobrodošlicom, srdačnijom od svake druge ranije. Primio je pozdrav,a zatim se smestio na Rubinski presto, gledajući preko dugihstolova što su ispunjavali prostoriju. Jedan sto je donet i postavljenpred njim. Dva dodatna sedišta su prineta za Divim Tvara iSimorilu, da sednu kraj njega.

Ali Divim Tvar i Simorila nisu još bili stigli, a nije doveden niizdajnik Valharik. A gde je Jirkun? Trebalo bi da su u središtu odaje- Valharik u lancima, a Jirkun pokraj njega. Doktor Džest je bio tu,grejući mangal na kome se odmarala njegova posuda za kuvanje,oprobavajući i oštreći svoje noževe. Odaja je bila ispunjenauzbuđenim razgovorima dvorana, koji su očekivali da zabava počne.Već je i hrana bila uneta, iako niko nije smeo jesti pre no što jelookusi vladar.

Elrik dade znak vođi svoje garde:- Da li su princeza Simorila ili gospodar Divim Tvar stigli u kulu?- Ne, moj gospodaru.Simorila je retko kasnila, a Divim Tvar nikada. Elrik se namršti.

Možda nisu bili oduševljeni zabavom?- A šta je sa zatvorenicima?- Po njih je poslato, gospodaru.Doktor Džest diže pogled u iščekivanju, a njegovo tanko telo bilo je

napeto od iščekivanog uzbuđenja.A onda Elrik začu neku buku, povrh žagora razgovora. Neko

jaukanje, koje se čulo svuda oko kule. On diže glavu i poče pažljivoosluškivati.

I drugi su sad već čuli. Prestali su da razgovaraju i počeše i samipažljivo da osluškuju. Uskoro cela odaja ostade u tišini, a ječanje sepojača.

Onda se, iznenada, vrata prestone dvorane išrom otvoriše, a nanjima se ukaza Divim Tvar, dahćući i krvav. Odeća mu je bila svaisečena, a telo zjapilo u ranama. Za njim u odaju uđe magla -vrtložna magla tamno purpurne i neprijatno plave boje, i upravo jeta magla ječala.

Elrik skoči sa prestola i odgurnu sto u stranu. Preskoči stepeniceu trku, žureći ka svom prijatelju. Ječeća magla se i dalje uvlačila uodaju, kao da želi da dohvati Divim Tvara.

Elrik uze prijatelja u naručje.- Divim Tvare! Kakva je ovo mađija?- Jirkunova mađija. On je prizvao ječuću maglu da mu pomogne u

bežanju. Pokušao sam da ga pratim dok je bežao kroz grad, ali me

63


je magla progutala i izgubio sam svest. Pošao sam u njegovu kuluda dovedem njega i njegovog sukrivca ovamo, ali mađija je već bilapripremljena.

- Simorila? Gde je ona?- Odveo je. S njim je. Valharik je takođe s njim, kao i stotinu

ratnika koji su mu potajno bili odani.- Onda ga moramo goniti. Brzo ćemo ga uhvatiti.- Ništa ne možeš učiniti protiv ove ječeće magle. A-a-h! Evo dolazi!I zaista, magla je počela da ih okružuje. Elrik pokuša da je odagna

mašući rukama, ali ona se gusto sklopi oko njega i njeno tužnoječanje ispuni mu uši, a grozne i nepodnošljive boje zaslepiše muoči.

Pokušao je da potrči kroz nju, ali ona je ostajala uz njega. I tadamu se učini da čuje reči usred ječanja.

- Elrik je slab. Elrik je lud. Elrik mora umreti.- Dosta toga, - povika. Udario je o nečije telo i pao na kolena.

Počeo je bauljati, očajnički zureći kroz maglu. Sad su se licarazaznavala u magli - užasna lica, čak i u najužasnijim morama nijevideo strašnija.

- Simorila, poviče, Simorila!Jedno od lica postade lice Simorilino - Simorile koja se cerila na

njega i ismejavala ga, i čije lice postepeno postajaše sve starije, doknije konačno ugledao prljavu babuskeru, i lobanju na kojoj je mesotrunulo. On zatvori oči, ali slika ostade.

- Simorila, - šaptao je glas. - Simorila.I Elrik oseti sve veću slabost, dok je postajao sve očajniji. Zvao je

Tvara, ali čuo je samo iskrivljeni odjek njegovog imena, kao ranijeSimorilinog. Zatvorio je usta i, puzeći, pokušao da se oslobodi ječećemagle. Ali sati kao da su prolazili dok ječanje ne pređe u cviljenje, acviljenje u tanke glasove, i on pokuša da se digne otvarajući oči. Alimu se onda noge sapletoše i on pade na prvi stepenik koji je vodioka Rubinskom prestolu. I opet je prenebregao Simorilin savet u vezis njenim bratom - i opet je ona bila u opasnosti. Elrikova poslednjamisao beše jednostavna:

"Nisam sposoban da živim", mislio je.

64


DOZIVANJE VLADARA HAOSA

Čim se oporavio od udarca koji ga je onesvestio, tako da je izgubiojoš više vremena, Elrik posla po Divim Tvara. Bio je nestrpljiv dačuje najnovije vesti. Ali Divim Tvar nije imao ništa da mu saopšti.Jirkun je pozvao u pomoć čaroliju, da ga oslobodi, i čarobnu pomoćda omogući njegov beg.

- Mora da je imao čarobna sredstva da napusti ostrvo, jer brodomnije mogao otići, - reče on.

- Moraš razaslati potere, reče Elrik. Pošalji hiljadu odreda, ako jepotrebno. Pošalji svakog pojedinog čoveka iz Melnibonea. Potrudi seda razbudiš zmajeve, kako bismo mogli da ih upotrebimo. Opremizlatne ratne brodove. Prekri svet našim ljudima, ako je neophodno,ali nađi Simorilu.

- Sve sam to već učinio, - odgovori Divim Tvar, - ali ipak nisamnašao Simorilu.

Mesec dana je prošlo i imrirski ratnici su promarširali i projahalikroz Mlada Kraljevstva, skupljajući glasove o svojim odbeglimsunarodnicima.

Brinuo sam više o sebi nego o Simorili i zvao sam to "moralnošću",mislio je albino. Iskušavao sam svoju osetljivost, a ne savest.

I drugi mesec je prošao, i imrirski zmajevi poleteše nebom Istoka iZapada, Severa i Juga, ali iako su leteli preko planina, mora,tvrđava, ravnica, i nehotice unoseći strah i trepet u mnogi grad,nigde nisu našli ni traga od Jirkuna i njegove bande.

Jer, konačno, čoveka možeš ceniti samo po njegovim postupcima,mislio je Elrik. Gledao sam na ono što sam uradio a ne na ono štosam nameravao da uradim, ili što sam mislio da bih želeo da uradim,i ono što sam uradio uglavnom je bilo luckasto, rušiteljsko i bezmnogo smisla. Jirkun je bio u pravu što me je prezirao i zato sam gatoliko i mrzeo.

I četvrti mesec je došao, imrirske lađe jednako su se zaustavljale uudaljenim lukama, a imrirski mornari još su se raspitivali koddrugih putnika i istraživača o Jirkunu. Ali Jirkunova čarolija bila jetako moćna, da ga niko nije video, niti se sećao da ga je video.

Sad moram razmotriti moguće posledice svih ovih misli, reče Elriksamome sebi.

Umorni, najhitriji vojnici već su se vraćali u Melnibone, nosećisvoje nekorisne vesti. I kako je vera nestajala a nada bledila,

65


Elrikova odlučnost je bivala sve veća. Ojačao je fizički i psihički.Eksperimentisao je sa novim lekarijama koje bi povećale njegovuenergiju, a ne samo dopunile energiju koju nije delio s drugimljudima. Mnogo je čitao u biblioteci, iako je sada čitao samo izvesneknjige o mađiji, a i njih je pročitavao mnogo puta uzastopce.

Ovi priručnici o mađiji bili su pisani na Uzvišenom GovoruMelnibonea - starinskom jeziku čarobnjaštva, putem koga su seElrikovi preci mogli sporazumevati sa natprirodnim bićima koje suprizivali. I, na kraju, Elrik je bio zadovoljan što ih je potpunoshvatio, iako je ono što je pročitao pretilo da ga omete u sadašnjempravcu njegovog delanja. A kad je bio zadovoljan - jer opasnosti odpogrešnog tumačenja posledica stvari opisanih u tim knjigama bilebi katastrofalne - prespavao bi po tri noći u dubokom snu bezsnova.

Najzad, Elrik je bio spreman. Naredio je da se svi robovi i slugeudalje iz njegovih odaja. Na vrata je postavio stražare sanaređenjem da ne smeju pustiti nikoga, ma kako hitan bio razlog.Raščistio je jednu veliku prostoriju i uklonio sav nameštaj, tako daje bila potpuno prazna. Ostala je samo jedna knjiga o mađiji koju jepostavio u samo središte sobe. Onda je seo kraj knjige i počeorazmišljati.

Kada je proteklo više od pet sati, u takvom razmišljanju Elrik uzečetku i posudu s bojom te poče ispisivati po zidovima i po podusložene simbole, od kojih su neki bili toliko komplikovani da jeizgledalo da nestaju, pod uglom, na površini na kojoj su biliispisani. Na kraju je i to bilo gotovo, i Elrik se prostre u sam centarjedne velike rune, licem nadole, jednom rukom na knjizi, a drugom(s Aktoriosom na njoj) dlana ispruženog nadole. Mesec je bio pun.Jedan trak svetlosti pade direktno na njegovu glavu, pretvarajućimu kosu u srebro. I tad Prizivanje poče.

Elrik posla svoj um u krivudave tunele logike, preko beskrajnihpolja ideja, kroz planine simbolike i beskrajne vasione zamenjivihistina; slao je svoj duh sve dalje i dalje, i dok je odlazio on mupridruži i reči koje su klizile s njegovih grčećih usana - reči koje bimalo njegovih savremenika moglo razumeti, iako bi i sam njihovzvuk sledio krv u žilama svakog ko ih čuje. Njegovo se telo nadimalodok se trudio da ga zadrži u prvobitnom položaju, a s vremena navreme mu se otimalo ječanje. Kroz sve to reči su se stalno probijale.

"Arioh" beše jedna od tih reči.Arioh, demon - zaštitnik Elrikovih predaka; jedan od najmoćnijih

66


među Vojvodama Pakla, nazivan i Vitezom Mačeva, GospodaremSedam Tmina, Vladarem Višeg Pakla i mnogim drugim imenima.

- Arioče!Arioha je dozivao i Jirkun, tražeći od Gospodara Haosa da

prokune Elrika. Upravo je Arioha zvao Jirkun da mu pomogne da sedočepa Rubinskog prestola. Arioh je bio poznat kao Čuvar Dva CrnaMača - poznatih po svojoj nezemaljskoj izradi i beskrajnoj moći, arukovali su njima, nekada davno, vladari Melnibonea.

- Arioče! Pozivam te.Rune, ritmičke i iskidane, izvijale su se iz Elrikovog grla. Njegov

um je dosegnuo Prostor na kome je boravio Arioh. Sada je tražioArioha lično.

- Arioče, Elrik od Melnibonea te poziva.Elrik ugleda jedno oko koje ga je gledalo odozgo. Oko je lebdelo,

spojilo se s drugim. Dva oka su ga sada posmatrala.- Arioče! Moj Gospodaru Haosa! Pomozi mi.Oči zažmiriše i nestadoše.- Oh, Arioče! Dođi mi. Dođi mi. Pomozi mi i služiću ti.Neka silueta koja nije imala ljudske oblike okrete se, sve dok

konačno jedna crna glava bez lica nije gledala dole ka Elriku. Oreolod crvene svetlosti blistao joj je oko glave.

A onda i to nestade.Iscrpljen, Elrik pusti da lik izbledi. Njegov um je trčao po prostoru

ovom, onom, redom. Usne mu nisu više pevale rune i imena. Ležaoje iscrpljen na podu odaje, nesposoban da se pokrene, u potpunojtišini.

Bio je siguran da nije uspeo.Neki tihi šum se začu. S bolom, Elrik podiže umornu glavu.Jedna muva je ušla u sobu. Zujala je okolo nasumce, kao da prati

oblike runa koje je Elrik još nedavno ispisao.Muva se prvo smesti na jednoj a onda na drugoj runi.

67


"Mora da je ušla kroz prozor", pomisli Elrik. Nerviralo ga je što gaometa, ali, ipak, bio je i fasciniran njome.

Muva se najzad skrasi na Elrikovom čelu. Bila je to velika crnamuva, i njeno zujanje je bilo glasno, nepristojno. Trljala je svojezadnje noge jednu o drugu, i kao da je posebno interesuje Elrikovolice hodala je po njemu. Elrik se strese, ali nije imao snage da jeubije. Kad je stigla u njegovo vidno polje, poče je posmatrati. I kadnije mogao da je vidi, osećao je njene nožice kako prelaze prekosvakog milimetra njegovog lica. Onda odskoči i polete, još uvekglasno zujeći, u najvećoj blizini Elrikovog nosa. Tad Elrik videmuvine oči i prepozna nešto u njima. Bile su to oči - a ipak ne oči -drutog Prostora.

I, polako, njemu postade jasno da ta muva nije obični insekt.Imala je crte koje su, na neki način, bile donekle ljudske.

Muva mu se smešila.Iz njegovog stegnutog grla i razdvojenih usana Elrik je uspeo da

iscedi samo jednu reč:- Arioh?I jedan divan mladić stajaše sada tamo gde je muva lepršala.

Divni mladić progovori divnim glasom - mekim i simpatičnim, aipak muževnim. Bio je odeven u nešto što je ličilo na dragi kamen utečnom stanju a ipak nije zasenjivalo Elrika, jer kao da svetlost nijeizlazila iz odeće. Vitak mač bio mu je za pojasom, a na glavi nijenosio kacigu već samo venac od crvene vatre. Oči su mu bilepametne i stare i kad bi se pogledale izbliza moglo se videti dasadrže u sebi staro i pouzdano zlo.

- Elriče.Bilo je to sve što je mladić izustio, ali to je tako oživelo Elrika da

se mogao pridići na kolena.- Elriče.Sada je Elrik već mogao ustati. Bio je pun energije. Mladić je bio

viši od Elrika. Gledao je odozgo na vladara Melnibonea i smešio seisto onako kao muva maločas.

- Samo ti možeš služiti Arioha. Odavno nisam pozivan u ovajProstor, ali pošto sam tu, pomoći ću ti, Elriče. Postaću tvojzaštitnik. Štitiću te i dati ti snagu i izvor snage, iako ću ja bitigospodar a ti rob.

- Kako ti moram služiti, Arioče? - pitao je Elrik, načinivšinadzemaljski napor da ovlada sobom, jer je bio ispunjen užasomzbog onog što su mogle značiti Ariohove reči.

68


69


- Služićeš mi služeći sebi, za sada. Docnije, doći će vreme kad ćute pozvati da mi služiš i na druge, posebnije načine, ali za sadamalo tražim od tebe, osim da se zakuneš da ćeš mi služiti.

Elrik je oklevao.- Moraš mi se zakleti, - reče Arioh razložno, - inače ti ne mogu

pomoći u slučaju tvog rođaka Jirkuna i njegove sestre Simorile.- Zaklinjem se da ću ti služiti, - reče Elrik. Njegovo telo preplavi

vatra zanosa i on zadrhta od radosti, padajući na kolena.- Onda ti mogu reći da me, s vremena na vreme, možeš pozvati u

pomoć, i ja ću doći ako ti je pomoć zaista potrebna. Doći ću bilo ukom obliku, ili bez oblika, ako to bude pogodnije. A sada mi možešpostaviti samo jedno pitanje, pre no što odem.

- Potreban mi je odgovor na dva pitanja.- Na tvoje prvo pitanje ne mogu odgovoriti. Neću odgovoriti. Moraš

prihvatiti da si mi se zakleo da ćeš mi služiti. Neću ti reći kakva tebudućnost čeka. Ali ne treba da se plašiš ako me dobro služiš.

- Onda, moje druto pitanje glasi: Gde je princ Jirkun?- Princ Jirkun je na jugu, u jednoj varvarskoj zemlji. Mađijom,

boljim oružjem i inteligencijom uspeo je da pobedi dva manjanaroda, od kojih se jedan zove Oin, a drugi Ju. I sada on obučavaljude Oina i Jua da marširaju na Melnibone, jer zna da si razrediosvoje snage tragajući za njim.

- Kako se sakrio?- Nije se sakrio. Ali uspeo je da dođe do ogledala Sećanja - to je

jedno čarobno sredstvo koje je uspeo da otkrije uz pomoć čarolija.Oni koji se ogledaju u njemu izgube pamćenje. Ogledalo čuvamilione uspomena: sećanja svih onih koji su se u njemu ogledali.Zato svi koji slučajno navrate u Oin i Ju moraju do prestoniceputovati morem, i tako nailaze na Ogledalo koje ih primora dazaborave da su videli princa Jirkuna i njegove Imrirce. To je najboljinačin da se ostane neotkriven.

- Zaista jeste. Elrik sastavi obrve. - Možda bi zato bilo pametnorazmotriti mogućnost uništenja tog Ogledala. Ali, šta bi se ondadogodilo, pitam se?

Arioh diže svoju lepu ruku.- Iako sam odgovorio na niz pitanja koja su, moglo bi se reći, deo

istog pitanja, neću ti dalje odgovoriti. Bilo bi u tvom interesu dauništiš Ogledalo, ali bilo bi bolje razmotriti načine obrnutogkorišćenja njegovog dejstva, jer ono, podsećam te, sadrži mnoštvosećanja, od kojih su neka zoboravljena već hiljadama godina. Sad

70


moram ići. A ti moraš poći u zemlje Oin i Ju, koje leže nekolikomeseci putovanja odavde, prema jugu, daleko iza Lormira. Najboljese može stići donde Brodom-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu.

I muva zazuja kratko na zidu, pre no što nestade.Elrik požuri iz sobe, dozivajući robove.

71


BROD-KOJI-PLOVI-I-PO-MORU-I-PO-SUVU

- A koliko zmajeva još uvek spava u pećinama?Elrik je hodao po galeriji koja je gledala na grad. Bilo je jutro, ali

sunce nije probijalo sive oblake koji su visili nisko nad kulamaUsnulog Grada. Život Imrira nastavio se nepromenjen u ovimulicama dole, sem što je bila odsutna većina vojnika koji se još nisuvratili sa svog besplodnog traganja, a neće se ni vratiti još zanekoliko meseci.

Divim Tvar se naslonio na parapet galerije, slepo zureći na ulicu.Lice mu je bilo umorno, a ruke prekrštene na grudima kao da želida sačuva malo preostale snage.

- Možda dva. Trebaće mnogo da ih probudimo, a i onda sumnjamda nam mogu biti od koristi. Kakav je to Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu, o kome je govorio Arioh?

- Čitao sam o njemu i ranije - u Srebrnoj Knjizi Mađije i drugimknjigama. To je čaroban brod. Upotrebio ga je jedan melniboneanskiheroj. još pre no što je Melnibone postojao kao carstvo. Ali gde je ida li još postoji, ne znam.

- Ko bi to mogao znati? Divim Tvar ispravi leđa i okrete se odprizora na ulici.

- Arioh? Elrik sleže ramenima. - Ali, neće da mi kaže.- A tvoji prijatelji, Vodene Stihije? Zar nisu obećali da će ti

pomoći? I zar oni nisu najpozvaniji, kada se radi o brodovima?Elrik se namršti, produbljujući bore koje su se ocrtavale na

njegovom licu.- Da. Straaša bi mogao znati. Ali, ne da mi se da ga ponovo

pozivam u pomoć. Vodene Stihije nisu tako moćne kao VladariHaosa. Njihova snaga je ograničena, a, sem toga, ćudljive su kao isve stihije. Sem toga, Divim Tvare, uzdržavam se od mađije sem kadje to zaista i apsolutno neophodno...

- Ti si čarobnjak, Elriče. Još nedavno si potvrdio svoju veličinu,uključujući najveće čarobnjaštvo od svih - dozivanje GospodaraHaosa - i još uvek se ustručavaš? Ako smem da se mešam, mojkralju i gospodaru, razmisli o takvoj logici i odbaci je kao nezdravu.Odlučio si da se koristiš mađijom u gonjenju princa Jirkuna. Kockaje bačena. Bilo bi uputno ponovo se poslužiti čarolijom.

- Ti ne možeš ni shvatiti kakav je fizički i psihički naporpotreban ...

72


- Mogu shvatiti, gospodaru. Ja sam tvoj prijatelj. Ne želim da tevidim u mukama, ali...

- Ima još jedna teškoća, Divim Tvare, a to je moja fizička slabost,podseti Elrik svog prijatelja. Koliko dugo ću još moći upotrebljavatite jake napitke, koji me održavaju? Oni me hrane energijom, da - alito čine na štetu mojih malobrojnih rezervi. Može se desiti da umrempre no što nađem Simorilu.

- Shvatam tvoj ukor.Ali Elrik mu priđe i stavi svoju belu ruku na njegov ogrtač boje

maslaca.- Ali, šta imam da izgubim? Ne. Ti si u pravu. Ja sam kukavica što

dangubim, dok je Simorilin život na kocki. Ponavljam svoje glupostikoje su i dovele do svega ovoga. Učiniću to. Hoćeš li sa mnom naokean?

- Hoću!Divim Tvar poče i sam osećati težinu Elrikove savesti. Bilo je to

čudno osećanje za jednog Melniboneanca, i Divim Tvar je dobroznao da mu to baš nije po volji.

Elrik je poslednji put jahao ovim stazama kad su on i Simorila bilisrećni. Izgledalo je to tako davno. Bio je budala što je verovao usreću. On okrete glavu svog belog pastuva ka liticama i ka moru izanjih. Laka kiša se spuštala. Zima se brzo nadvijala nadMelniboneom.

Konje ostaviše na liticama, da ih ne uznemire Elrikove čarolije, ispustiše se dole na obalu. Kiša je padala po moru. Magla je visilanad vodom jedva nešto više od pet brodskih dužina od obale. Bilo jemrtvo mirno. Posmatrajući visoke tamne litice iza njih, a zid odmagle ispred, Divim Tvaru je izgledalo da su zašli u donji svet gde jelako sresti melanholične duše onih koji su, po legendi, izvršilisamoubistvo laganim samounakaženjem. Šum koraka dvojice ljudibio je glasan, ali i namah prigušen maglom koja kao da je usisavalasve šumove i pohlepno ih gutala kao da time održava svoj život.

- Sada, promrmlja Elrik. Izgledalo je da ne primećuje sivu itmurnu okolinu. - Sada se moram setiti runa koje su došle takoprirodno i nesvesno u moje misli, ne tako davno.

Ostavio je Divim Tvara i sišao dole gde je hladna voda spiralaobalu i pažljivo seo skrštenih nogu. Oči su mu slepo zurile u maglu.

Divim Tvaru se činilo kao da je visoki albino potonuo kad je seo.Izgledao je kao ranjivo dete, i Divim Tvaru srce polete do Elrika kaodo nekog hrabrog, nervoznog mališana. On htede da predloži da

73


prekinu čarolije i da u Oin i Ju krenu običnim sredstvima. Ali Elrikje već digao glavu, kao što je pas diže ka mesecu. I čudne,uzbudljive reči potekoše s njegovih usana. Bilo je jasno: kad bi gasada Divim Tvar pozvao, on ga ne bi čuo.

Divim Tvaru nije bio nepoznat Uzvišeni Govor - kaomelniboneanski plemić morao ga je učiti tokom redovnog školovanja- ali reči mu ipak izgledahu strane. Elrik je koristio retka izvijanja ičudna naglašavanja, dajući rečima posebnu i tajnu težinu i pevajućiih glasom koji je imao širok dijapazon: od ječanja u besu do krikovau falsetu. Nije bilo ugodno slušati ovakve glasove iz usta smrtnika, iDivim Tvar je sada jasno shvatio zašto je Elrik oklevao da koristimađiju. Gospodar Zmajevih Pećina, iako je bio Melniboneanac, osetipotrebu da se povuče nekoliko koraka unazad, makar samo da seskloni na vrhove litica i otuda gleda Elrika. Morao je da natera sebeda ostane na svom mestu dok se dozivanje nastavljalo.

Izvikivanje runa potraja dugo. Kiša je sve jače udarala o blistavišljunak na obali. Još žešće je udarala o mirno, tamno more, okonežne glave belokose prilike koja je pevala rune, i Divim Tvarzadrhta i još čvršće privi svoj ogrtač oko sebe.

- Straaša! Straaša! Straaša!Reči su se mešale sa šumom kiše. Bile su to sada ne reči, već

samo šumovi, koje je mogao praviti i vetar, ili jezik kojim moregovori...

I opet Divim Tvar zažele da se pokrene, ali ovog puta je hteo daode do Elrika i kaže mu da prestane, da razmotri neki drugi načinprilaska zemljama Oin i Ju.

- Straaša...U uzviku je bilo strašne agonije.- Straaša...Elrikovo ime uobličilo se na Divim Tvarovim usnama, ali on otkri

da ne može govoriti.- Straaša ...

74


Prilika prekrštenih nogu se njihala. Reč postade dozivanje vetrakroz Pećine Vremena.

- Straaša ...Bilo je jasno Divim Tvaru da rune iz nekog razloga ne pomažu, i

da Elrik uzalud troši svoju snagu. A ipak, Gospodar ZmajevihPećina ništa nije mogao preduzeti. Jezik mu se zalepio. Noge su muse zaledile. Kao da su se zalepile za zemlju.

Gledao je maglu. Da li se to ona dovukla bliže obali? Kao da jepostala prozračno zelene boje? On pogleda pažljivo. Voda se bilasilno uznemirila. Nadirala je ka obali. Šljunak je pucketao. Magla sepovlačila. Nejasne svetlosti bljeskale su u vazduhu i Divim Tvar videjednu sjajnu siluetu ogromnih razmera kako izlazi iz mora i shvatida je Elrik prestao da peva.

- Kralju Straaša! - reče Elrik tonom koji se približavaonormalnom. - Došao si. Hvala ti.

Silueta progovori, a glas podseti Divim Tvara na lagane, tešketalase koji se valjaju pod prijateljskim suncem.

- Stihije su uznemirene, Elriče, jer se govori da si dozvao GospodareHaosa na svoj Prostor, a Stihije nikad nisu volele Gospodare Haosa.Ipak, znam, ako si to učinio, znači da je takva bila tvoja sudbina, izato ne gajimo neprijateljstvo prema tebi.

- Bio sam primoran da to učinim, Kralju Straaša. Nije bilo drugemogućnosti. Ako zato oklevaš da mi pomogneš, shvatiću to i neću teviše pozivati.

- Pomoći ću ti, iako je to sada teže, ne samo zbog onog što će sedesiti u bliskoj budućnosti, već i zbog onog što je nagovešteno da ćese desiti u godinama koje dolaze. Sad mi moraš brzo reći kako ti mi,bića iz vode, možemo biti na usluzi.

- Znaš li nešto o Brodu-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu? Moramnaći tu lađu, ako želim da ispunim svoju zakletvu da ću spastisvoju ljubljenu Simorilu.

- Grom, Vladar Zellje-ispod-Korenja. Grom isto polaže pravo na nju,ali lađa je moja. Pošteno, moja je.

- Grom, Vladar Zemlje?- Grom, Vladar Zemlje-ispod-Korenja. Grom Zemlje i svega što u njoj

živi. Moj brat. Grom. Davno, davno, čak i po našem stihijskomračunanju vremena, Grom i ja sagradismo taj brod da bismo mogliputovati od Carstva Zemlje do Carstva Mora i natrag kad god tozaželimo. Ali smo se posvađali (prokleti da smo zbog te gluposti) ipotukli se. Bilo je zemljotresa, ogromnih talasa, plime, vulkanskih

75


erupcija, tajfuna i bitaka u kojila su učestvovale sve stihije. Rezultat

je bio izbijanje novih kontinenata a potapanje starih. Nije to bilo prvi

76


put da se nas dvojica potučemo, ali bio je to poslednji i konačno smo,da ne uništimo potpuno jedan drugog, sklopili mir. Ustupio samGromu deo svoje teritorije, a on mi je dao Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu. Ali, dao mi ga je nerado, i zato brod bolje plovi morem negokopnom, jer Grom ometa njegov prolaz gde god može. Ipak, ako tibrod može pomoći, dobićeš ga.

- Hvala ti, kralju Straaša. A gde ću moći da ga nađem?- Doći će. A sad, umoran sam jer što se više udaljavam od svog

carstva, sve mi je teže da održavam izgled smrtnika. Zbogom, Elriče, ičuvaj se. Imaš veću moć nego što si i sam svestan i mnogi bi jekoristili u sopstvene svrhe.

- Da li da ovde čekam Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu?- Ne... Glas Kralja Mora se gubio, kao i njegovi oblici. Suva magla

se ponovo vratila tamo gde je do maločas stajala silueta i zelenasvetlost. More je opet bilo mirno. - Čekaj. Čekaj u svojoj kuli. Doćiće...

Još nekoliko talasića pljusnu o obalu, a onda opet sve bi kao daKralj Vodenih Stihija nikad nije ni bio ovde. Divim Tvar protrlja oči.Zatim polako krete ka mestu gde je Elrik sedeo. Nežno se saže iponudi ruku svom gospodaru. Elrik ga u čudu pogleda.

- Ah, Divim Tvar. Koliko je vremena prošlo?- Nekoliko časova, Elriče. Uskoro će noć. I ovo malo svetlosti

nestaje. Bolje da odjašemo natrag u Imrir.Ukočeno, Elrik se diže na noge, uz pomoć Divim Tvara.- Da... mrmljao je odsutno. - Kralj Mora reče...- Čuo sam Kralja Mora, Elriče. Čuo sam njegov savet i njegovo

upozorenje. Moraš zapamtiti da poslušaš i jedno i drugo. Ne sviđami se nimalo taj čarobni brod. Kao i većina drugih stvari koje imajučarobno poreklo, brod ima i mane i vrline, kao nož s dve oštrice kojidižeš da ubiješ neprijatelja, a on ubije tebe ...

- To se uvek može očekivati kad se upotrebljava mađija. Ti si mena to nagovorio, prijatelju moj...

- Da, - odgovori Divim Tvar, kao samom sebi, dok je išao napredstrmom stazom uz liticu ka konjima. - Da, nisam to zaboravio, mojprijatelju i gospodaru.

Elrik se bledo nasmeši i dodirnu Divim Tvarovu mišicu.- Ne brini. Dozivanju Sila je kraj, i sad imamo brod koji će nas

brzo odneti u zemlje Oin i Ju.- Nadajmo se. Divim Tvar je intimno bio skeptičan u pogledu

koristi od Broda-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu. Stigoše do konja i

77


on poče brisati slabine svog zelenka. - Žao mi je, - nastavi on, - štosmo ponovo straćili energiju zmajeva na nekorisnu stvar. Saeskadronom mojih zveri mogli bismo mnogo nauditi princuJirkunu. Bilo bi divlje i divno, prijatelju, opet jahati nebom, jedanpored drugog, kao nekad.

- Kad se sve ovo završi i vratimo princezu Simorilu kući, opetćemo to raditi, - reče Elrik bacajući se umorno u sedlo svog belogpastuva. - Ti ćeš duvati u zmajev rog i naša braća zmajevi ćete čuti,a ja i ti ćemo pevati Pesmu Zmajeva. Naši bičevi će svetlucati dokbudemo jahali Zlatnozubog i njegovu ženku, Slatkozubu. Ah, biće tokao u nekadašnjem Melniboneu, i nećemo poistovećivati slobodu imoć nego ćemo pustiti Mlada Kraljevstva da žive na svoj način;bićemo tako sigurni da će i oni nas pustiti da živimo na svoj način.

Divim Tvar povuče dizgine svog konja. Njegovo čelo je bilosumorno.

- Molimo se da taj dan dođe, moj gospodaru. Ali ne mogu odagnatijednu dosadnu misao, koja mi kaže da su dani Imriru izbrojani i dase moj sopstveni život bliži kraju...

- Koješta, Divim Tvare. Ti ćeš me nadživeti, nema sumnje, iako sistariji od mene.

Dok su galopirali natrag kroz sumrak, Divim Tvar reče:- Imam dva sina. Jesi li to znao, Elriče?- Nikada ih nisi pomenuo.- Oni su od bivših ljubavnica.- Drago mi je zbog tebe.- Pravi su Melniboneanci.- Zašto mi to pominješ, Divim Tvare? Elrik pokuša da pročita izraz

na prijateljevom licu.- Zato što ih volim i što bih želeo da uživaju zadovoljstva Zmajevog

Ostrva.- A zašto ne bi?- Ne znam. Divim Tvar čvrsto pogleda u Elrika. - Mislim da

sudbina mojih sinova leži u tvojim rukama, Elriče.- U mojim?- Izgleda mi, po onom što sam čuo od Vodenih Stihija, da će

sudbina Zmajevog Ostrva zavisiti od tvojih odluka. Molim te da sesetiš mojih sinova, Elriče.

- Hoću, Divim Tvare. Siguran sam da će izrasti u izvanredneGospodare Zmajeva, a jedan od njih će te naslediti kao GospodaraZmajevih Pećina.

78


- Izgleda da me nisi shvatio, moj kralju i gospodaru.Elrik ozbiljno pogleda u svog prijatelja i klimnu glavom.- Shvatio sam te, stari druže. Ali mislim da me pogrešno

ocenjuješ, ako se plašiš da ću učiniti bilo šta što bi moglo ugrozitiMelnibone i sve što ga sačinjava.

- Onda mi oprosti. Divim Tvar obori glavu. Ali izraz u njegovimočima se ne promeni.

U Imriru su se presvukli, pili vruće vino i jeli začinjenu hranu.Elrik, iako je bio iscrpljen, beše u boljem raspoloženju nego ikadtokom poslednjih meseci. Pa ipak, bilo je nečeg ispod površinenjegovog raspoloženja što je nagoveštavalo da ohrabri sebe da govoriveselo i unese životnost u svoje kretnje. Doduše, mislio je DivimTvar, izgledi su se popravili, i uskoro će se naći licem u lice sJirkunom. Ali opasnosti pred njima bile su nepoznate, teškoćeznatne. Ipak on nije, iz samilosti prema prijatelju, hteo da kvariElrikovo raspoloženje. Bilo mu je drago, u stvari, što je, kakoizgleda, Elrik bio u boljem duševnom stanju. Govorili su o opremikoja će im biti potrebna na putu ka tajanstvenim zemljama Ju iOin, računali kakve su mogućnosti Broda-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu - koliko može ljudi primiti, kakve namirnice treba da ukrcaju,i tako dalje.

Kad je Elrik krenuo u krevet, nije hodao s mukom i umorno kaodo tada, i ponovo, poželevši mu laku noć, Divim Tvar oseti da jeispunjen istim osećanjem kao na obali dok je gledao Elrika kakopočinje izgovaranje runa. Možda nije slučajno upotrebio primersvojih sinova kad je ranije, tog dana, razgovarao s Elrikom. Jer,osetio je ponovo u sebi zaštitnički osećaj, kao da je Elrik dečak kojinestrpljivo očekuje nešto što mu možda neće doneti radost kojoj senada.

Divim Tvar odagna te misli, najbolje što je umeo, i pođe i sam ukrevet. Elrik je krivio sebe za sve što se dogodilo u vezi sa Jirkunomi Simorilom, a Divim Tvar se pitao nije li delimično i on sam biokriv. Možda je trebalo da ga savetuje ubedljivije, vatrenije, čak iranije; možda je trebalo da se potrudi da više utiče na mladogkralja. Ali onda, na pravi melniboneanski način, odbaci tu misao,sumnje i pitanja kao besmislene. Postoji kod Melniboneanaca samojedno pravilo - traži zadovoljstvo kako znaš. Ali, da li je to oduvekbilo melniboneanski, upita se iznenada Divim Tvar. Da nije tomožda kod Elrika bila povraćena, a ne razvodnjena krv? Zar nemože Elrik biti reinkarnacija nekog od najranijih predaka? Da li je

79


oduvek bilo u prirodi Melniboneanaca da misle samo o sebi isopstvenim zadovoljstvima?

I ponovo odloži to pitanje. Kakvog smisla je, konačno, imalopostavljati pitanja? Svet je bio svet. Čovek - čovek. Pre no štopotraži svoju postelju, on ode da poseti svoje dve bivše ljubavnice,budeći ih i zahtevajući da vidi svoje sinove, Divim Slorma i DivimMava, a kad su njegovi sinovi, zaplašeni, sanjivi, bili doneti, dugo ihje gledao pre no što ih je vratio natrag. Ništa nije rekao ni jednome,ali je često skupljao obrve, trljao se po licu i tresao glavom. A kadsu otišli, on reče Niopali i Saramali, svojim ljubavnicama, koje subile zbunjene kao i njihova deca:

- Sutra ih odvedite u Zmajeve Pećine i neka počne njihova obuka.- Zar već, Divim Tvare? - upita Niopal.- Da. Ostalo je još malo vremena, bojim se. Nije ništa opširnije

rekao, jer nije mogao. Bio je to samo osećaj. Ali taj osećaj rastao je upravu opsesiju.

Ujutro se Divim Tvar vratio u Elrikovu kuću i zatekao kralja kakohoda po galeriji nad gradom, ispitujući žudno da li je primećen nekibrod na pučini van ostrva. Ali, nikakav brod nije bio viđen. Sluge suozbiljno odgovarale da, ako bi vladar mogao opisati taj brod, bilo biim lakše da ga traže pogledom, ali on nije mogao da opiše brod isamo im je nagovestio da ne mora biti viđen na moru već možda ina suvom. Bio je potpuno odeven u svoju crnu ratničku opremu, iDivim Tvaru bi jasno da je uzeo veće količine napitaka zapojačavanje krvi no što je bilo uobičajeno. Crvene oči su svetlucaleod vrele živahnosti, govor je bio hitar, a ruke, bele kao kost, kretalesu se neprirodno brzo kad bi Elrik načinio ma i najmanji gest.

- Jesi li dobro od jutros, moj gospodaru? - upita GospodarZmajeva.

- U odličnom raspoloženju, hvala ti, Divim Tvare. Elrik senasmeši. - Osećao bih se i bolje da je već ovde Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu. Otišao je do balustrade i naslonio se na nju, zurećipreko kula i gradskih zidina, najpre u more a onda i na kopno. -Gde li može biti? Voleo bih da je kralj Straaša bio određeniji.

- Slažem se. Divim Tvar, koji nije doručkovao, posluži seraznovrsnom sočnom hranom koja je bila na stolu. Bilo je očiglednoda Elrik nije ništa jeo.

Divim Tvar se pitao nije li količina napitaka oštetila mozaknjegovog prijatelja. Možda je ludilo, izazvano njegovimprimenjivanjem složene čarolije, brigom za Simorilu, mržnjom

80


prema Jirkunu, počelo da ovladava Elrikom.- Zar ne bi bilo bolje da se odmoriš, dok očekuješ da se brod

pojavi? - predloži mirno, ovlaživši usne.- Da, ima u tome razložnosti, - složi se Elrik. - Ali, ne mogu,

Nestrpljiv sam da krenem, Divim Tvare, da se nađem licem u lice sJirkunom, da mu se osvetim, da se ponovo sjedinim sa Simorilom.

- Ja to shvatam, ali ipak...Elrikov smeh je bio glasan i hrapav.- Brineš kao Tenglbonz o mom zdravlju. Nisu mi potrebne dve

dadilje, Gospodaru Zmajevih Pećina.Divim Tvar se s naporom nasmeši.- U pravu si. Pa, molim se da taj magični brod... Ali, šta je ono?

On pokaza napolje preko ostrva. - Komešanje u onoj šumi. Kao davetar duva kroz nju. Ali ni traga od vetra, inače...

Elrik pogleda u tom pravcu.- U pravu si. Pitam se ...A onda ugledaše kako se nešto zatalasa. Bilo je to nešto belo,

plavo i crno. Približavalo se.- Jedro, - reče Divim Tvar. - To je tvoj brod, čini mi se, gospodaru.- Da, - šaputao je Elrik, naginjući se napred. - Moj brod. Pripremi

se, Divim Tvare, jer oko podne napuštamo Imrir.

ŠTA JE ŽELEO BOG ZEMLJE

Brod je bio visok i vitak i krhak. Njegove ograde, katarke i ogradena palubi behu izvanredno fino izrezbarene, i očigledno nisu biledelo nekog majstora smrtnika. Iako sačinjen od drveta, drvo nijebilo bojeno nego je blistalo prirodnom plavom, zelenom itamnocrvenom bojom, a oprema beše boje morskih trava. Udaskama njegove polirane palube videle su se žilice slične korenjudrveta, a jedra na njegove tri zašiljene katarke bila su puna i belakao oblaci lepog letnjeg dana. Brod je bio prekrasan kao samapriroda, i malo ga je ko mogao gledati a da ne oseti oduševljenje,kao kad gleda izvanredan vidik. Jednom reči, zračio je skladnošću, iElrik nije mogao poželeti lepši brod kojim bi zaplovio protiv princaJirkuna i opasnosti zemalja Oin i Ju.

Plovio je glatko po kopnu kao po površini reke, a zemlja podkobilicom grgoljila je kao da se istog časa pretvara u vodu. Gde godbi kobilica dodirnula zemlju, i nekoliko stopa okolo tog mesta,dešavalo se to čudo, ali pošto bi brod prošao zemlja bi se vraćala u

81


svoje prvobitno, čvrsto stanje. Drveće šume povijalo se dok je brodprolazio kroz njega, deleći se pred kobilicom dok je brod plovio kaImriru.

Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu nije bio naročito veliki. Bio je,u stvari, znatno manji od melniboneanskih bojnih brodova i samomalo veći od južnjačkih galija. Ali gracioznost toga broda, finoćanjegovih linija, ponosno držanje - po svemu tome nije mu biloravna.

Već su se mostići spustili na tle i lađa je bila pripremljena za put.Elrik, s rukama na vitkim bokovima, stajaše gledajući u poklonkralja Straaše. Kroz kapije gradskih zidina robovi su nosilinamirnice i oružje i penjali se uz mostiće. U međuvremenu DivimTvar je skupio imrirske ratnike i podelio im činove i zadatke naovom putu. Nije bilo mnogo boraca. Samo polovina onih koji su sezatekli u zemlji mogla je poći lađom, jer je druga polovina moralaostati pod komandom admirala Magum Kolima i štititi grad. Nijebilo verovatno da će doći do nekog većeg napada na Melnibone,otkako je kažnjena varvarska flota, ali bilo je mudro preduzeti merepredostrožnosti, naročito stoga što se princ Jirkun zarekao da ćepokoriti Imrir. Takođe, iz nekog čudnog razloga, koji nijedanposmatrač nije mogao dokučiti, Divim Tvar je pozvao dobrovoljce -veterane smatrane nesposobnim za boj iz raznih razloga - i sačinioposeban odred od ovih ljudi koji, kako su prisutni mislili, nisunikako mogli biti od koristi ni pri odbrani grada, te su mogliputovati. Ti veterani su prvi povedeni na brod.

Poslednji koji se popeo mostićem bio je sam Elrik. Hodao je teško ipolako, ponosita figura u crnom oklopu, sve dok nije stigao napalubu. Onda se okrete, pozdravi grad i naredi da se mostićipodignu.

Divim Tvar ga je čekao na gornjoj palubi. Gospodar ZmajevihPećina je skinuo jednu od svojih pancirnih rukavica i golom rukommilovao čudno obojeno drvo na ogradi.

- Ovaj brod nije pravljen za rat, Elriče, reče on. Ne bih voleo da gavidim oštećenog.

- Kako se može oštetiti? - upita Elrik blago, dok su se Imrirci pelida pričvrste jedra. - Zar bi Straaša dozvolio da ga unište? Ili Grom?Ne boj se za Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu, Divim Tvare. Plašise za našu bezbednost i uspeh naše ekspedicije. A sada, hajde dapogledamo karte. S obzirom na Straašino upozorenje u vezi saGromom, predlažem da putujemo morem što je dalje moguće...

82


Zaustavićemo se ovde - i on pokaza morsku luku na zapadnoj obaliLormira - da uzmemo hrane, i da saznamo sve što možemo ozemljama Oin i Ju i o tome kako su zaštićene.

- Malo putnika je ikad dospelo dalje od Lormira. Govori se da krajsveta leži blizu najjužnije granice upravo te zemlje, - namršti seDivim Tvar. - Zar ne bi cela ova misija mogla biti klopka, pitam se?Ariohova klopka? Šta ako je on u savezu sa Jirkunom i ako smopotpuno obmanuti i uvučeni u ovu ekspediciju da bismo biliuništeni?

- Već sam o tome razmišljao, - reče Elrik. - Ali nema drugog izlaza.Moramo verovati Ariohu.

- Pretpostavljam da moramo. Divim Tvar se smeškao ironično. - I,još nešto. Kako se ovaj brod kreće? Nisam video sidra koja bi smomogli dići, a ne znam za plime koje gone lađu po kopnu. Pogledaj,vetar nadima jedra.

Bilo je to tačno. Jedra su se napinjala, a katarka škripala odnapona.

Elrik sleže ramenima i raširi ruke.- Pretpostavljam da moramo reći lađi, - predloži on. - "Lađo mi

smo spremni da zaplovimo".Elrik je uživao u izrazu iznenađenja koji se ukaza na licu Divim

Tvara, kad se, trzajem, lađa zaista pokrenu. Plovila je glatko, kao pomirnom moru, a Divim Tvar instinktivno ščepa ogradu i povika:

- Ali, mi idemo pravo na gradske zidine!Elrik brzo priskoči do centra gornje palube gde je ležala velika

poluga horizontalno pričvršćena za zapor, koji je, opet, biopričvršćen za osovinu. To je skoro sigurno bilo kvačilo za pokretanjei upravljanje. Elrik ščepa polugu kao što bi prihvatio veslo i obrnuga za stupanj ili dva. Brod odmah poče reagovati - i okrete sesuprotno od zida. Elrik se baci na polugu i brod se naže,protestujući malo, dok se okretao oko sebe i usmeravao ka središtuostrva.

- Ipak, - reče Divim Tvar sumnjičavo, - više bih voleo da jašemozmajeve. Oni su bar zveri i mogu se shvatiti. Ali ova mađija, to mebrine.

- Nisu to baš reči podesne za jednog Melniboneanca, - vikao jeElrik nadjačavajući vetar i škripanje drveta, i lepetanje velikih belihjedara.

- Možda i nisu, - odgovori Divim Tvar. - To verovatno objašnjavazašto sam uz tebe, moj gospodaru.

83


Elrik dobaci svom prijatelju jedan upitan pogled pre no što siđepod palubu da nađe krmanoša koga bi poučio kako da upravljalađom.

Brod je hitao preko krševitih padina i uz pošumljene brežuljke,prosecajući sebi put kroz šume, i veličanstveno jedrio kroz ravniceprekrivene travom. Kretao se kao soko koji leti nisko, ali sneverovatnom brzinom i sigurnošću kao kad traži plen, menjajućisvoj kurs neprimetnim pokretanjem krila. Vojnici Imrira punili sunjegove palube, nemi od čuda što lađa napreduje i preko kopna, imnoge je trebalo povući natrag na mesta na jedrima ili drugde nalađi. Na krupnog ratnika, u ulozi bosuna3, kao da nije delovalo točudo od lađe. Ponašao kao što bi se ponašao da je bio i na nekoj odzlatnih ratnih lađa, obavljao je solidno svoje dužnosti i nadgledao dasve bude kako treba.

Krmanoš koga je Elrik odabrao bio je, naprotiv, zbunjen i uzbuđenzbog rukovanja ovakvim brodom. Videlo se po njemu da svakogtrenutka očekuje da udari o neku stenu ili da razbije brod naparamparčad o debela stabla borova. Stalno je vlažio usne i brisaoznoj s čela, iako je vazduh bio oštar i dah mu se pušio pri izlasku izgrla. Ipak, bio je dobar krmanoš i postepeno se navikavao narukovanje brodom, iako su mu pokreti bili nešto brži jer je bilo malovremena za razmišljanje o odlukama - tako je brod brzo brodio pozemlji. Brzina je bila zapanjujuća. Išli su brže nego bilo koji konj,čak brže i od Divim Tvarovih omiljenih zmajeva. Pa ipak je tokretanje bilo razgaljujuće, sudeći po licima Imriraca.

Elrikov oduševljeni smeh orio se brodom, zarazivši i mnoge drugečlanove posade.

- Pa, ako Grom od Korenja sad pokušava da zaustavi naš put,pitam se kako li ćemo tek brzo ići po vodi? - doviknu on DivimTvaru.

Divim Tvar je bio izgubio nešto od pređašnjeg raspoloženja.Njegova duga, fina kosa padala mu je niz lice i on se nasmešiprijatelju.

- Da. Bićemo zbrisani s palube u more.A tada, kao odgovor na njihove reči, brod iznenada poče da

zapinje, istovremeno se njišući s boka na bok, kao zahvaćensnažnim vrtlozima. Krmanoš preblede i prionu uz polugu,pokušavajući da ponovo uspostavi kontrolu nad brodom. Začu se

3 Bosun - vođa palube.

84


neki kratak, grozan krik, i jedan mornar pade sa najviše prečke naglavnoj katarki i udari o palubu, smrskavši sve kosti. A onda sebrod zaljulja još jednom, dva puta - i sve to ostade za njima, a oninastaviše svojim putem.

Elrik je zurio u telo palog mornara. Odjednom, veselo raspoloženjega potpuno napusti i on ščepa ogradu svojom crnom rukom upancirnoj rukavici, škripnu zubima dok su mu se grimizne očisijale, a usta grčila u samopodsmehu.

- Kakva sam ja budala! Kakva sam budala što izazivam bogove!Ipak, iako je lađa krenula skoro isto tako brzo kao i maločas, kao

da je sad nešto vuklo, kao da su se Gromovi podanici lepili za dnopoput lopara što se hvataju u moru. I Elrik nasluti nešto u šuštanjudrveća kroz koje su prolazili, u povijanju trave i žbunja i cvećapovrh kojih su brodili, u težini stena, u utlovima broda. Znao je daje to što oseća prisustvo Groma Zemlje - Groma Zemlje-ispod-Korenja, Groma koji je želeo da ponovo ima to što su on i njegovbrat Straaša jednom zajednički imali, to što su napravili kao simboljedinstva među sobom a oko čega su se posvadili. Grom je silnoželeo da povrati Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu. I Elrik,gledajući dole u crnu zemlju, oseti strah.

85


KRALj GROM

Ali, konačno, sa zemljom koja se nahvatala na kobilici, oni stigošedo mora i skliznuše u vodu. Povećavajući brzinu dok Melnibone neostade iza njih, uskoro utledaše guste oblake pare koji uvek visenad Ključalim Morem. Elrik je mislio da nije pametno rizikovati ovajmagični brod u tim čudnim vodama, te ga okretoše prema obaliLormira, najlepšeg i najmirnijeg od svih naroda Mladih Kraljevstava,i ka luci Ramasaz na zapadnoj obali Lormira. Da su južni varvari skojima su još nedavno bili u sukobu iz Lormira, Elrik bi se odlučioza neku drugu luku, ali ti napadači su skoro sigurno bili sajugoistoka, sa udaljene strane kontinenta, izvan Pikaraida.Lormirci, pod svojim debelim, obazrivim kraljem Fadanom, ne biučestvovali u napadu, sem ako ne bi bili sigurni u povoljan ishod.Ploveći lagano u Ramasaz, Elrik je izdao naređenje da njihov brodmora biti ukotvljen na uobičajen način i tretiran kao običan brod.Ipak, brod je privlačio pažnju zbog svoje izuzetne lepote, i stanovniciluke behu iznenađeni videći da brodom upravljaju Melniboneanci.Iako niko u Mladim Kraljevstvima nije voleo Melniboneance, ipak suih se plašili. I tako, bar spolja, Elrik i njegovi ljudi dočekani su iprihvaćeni lepo. U krčmama u koje su svraćali behu im ponuđenirelativno dobra hrana i vino.

U najvećoj krčmi na obali, po imenu Isplovivši i vrativši se kućizdravi i čitavi, Elrik zateče veselog gazdu koji je, pre no što je kupiokrčmu, bio imućan ribar i dobro poznavao južne obale. On jepoznavao i zemlje Oin i Ju, ali ih nije nimalo cenio.

- Misliš da bi se oni mogli masovno pripremati za rat, mojgospodaru? Krčmar podiže obrve na Elrika pre no što sakri svojelice u vrč s vinom.

Obrisavši usta, on zatrese svojom crvenom glavom.- Onda će morati ratovati protiv vrabaca. Oin i Ju, takoreći, i nisu

nikakve države. Jedini njihov polupristojan grad je Doz-Kam i njegadele oba naroda, jer je jedna njegova polovina s jedne, a druga sdruge strane reke Ar. Ostatak Oina i Jua nastanjen je seljacima kojisu većinom tako neobrazovani i sujeverni da žive u velikoj bedi.Nema među njima nijednog potencijalnog vojnika.

- A zar nisi čuo ništa o melniboneanskom odmetniku koji jepokorio Oin i Ju i uvežbava seljake za rat? Divim Tvar se nasloni nabar pored Elrika. Probirljivo je pijuckao iz debelog vrča s vinom. -

86


Princ Jirkun je odmetnikovo ime.- Je li on taj koga tražite? Krčmar postade zainteresovaniji. -

Svađa između Zmajevih Prinčeva, je li?- To je naša stvar, - odgovori Elrik oholo.- Naravno, gospodari.- Ništa ne znaš o velikom ogledalu koje krade ljudsko pamćenje, -

pitao je dalje Divim Tvar.- Magično ogledalo? Krčmar zabaci glavu i nasmeja se iz sveg srca.

- Sumnjam da imaju ijedno pristojno ogledalo u celom Oinu i Juu.Ne, gospodo, mislim da ste na pogrešnom putu, ako se plašiteopasnosti iz tih zemalja!

- Bez sumnje si u pravu, - reče Elrik, gledajući u svoje netaknutovino. - Ali bi bilo mudro da to lično proverimo - a bilo bi i u interesuLormira da nađemo ono što tražimo i da vas na dobar načinopomenemo.

- Ne bojte se za Lormir. Mi možemo lako izaći na kraj sa svakim satih strana ko bi pokušao da glupo zapodene rat. Ali ako želite da selično uverite, morate pratiti obalu tri puna dana, dok ne dođete dojednog velikog zaliva. Reka Ar utiče u taj zaliv, a na obalama reke Arleži Doz-Kam, otrcana vrsta grada, naročito za prestonicu države.Stanovnici su iskvareni, prljavi i bolesni, ali, srećom, toliko su lenjida će vam praviti malo neprilika, naročito ako imate mač pri ruci.Kad provedete jedan sat u Doz-Kamu shvatićete zašto je nemogućeda taj narod postane pretnja za bilo koga, sem ako vam ne priđudovoljno blizu da vas zaraze nekom od svojih nekoliko vrsta kuga. Ikrčmar se ponovo nasmeja svojoj šali. Kad je prestao da se trese odsmeha, on dodade:

- Ili se možda plašite njihove mornarice? Sastoji se od dvanaestakprljavih ribarskih čamaca, od kojih većina ne može da lovi sem poplićacima rečnog ušća.

Elrik odgurnu svoj vrč s vinom ustranu.- Zahvaljujemo ti, krčmaru. On stavi melniboneanski srebrni

novac na tezgu.- Ovo ću teško moći da usitnim, - reče krčmar lukavo.- Što se nas tiče, i ne moraš, - odgovori mu Elrik.- Hvala, gospodo. Hoćete li provesti noć kod mene? Mogu vam

ponuditi najbolje postelje u Ramasazu.- Mislim da nećemo, - odgovori mu Elrik. - Spavaćemo na brodu,

tako da možemo već u zoru zaploviti.Krčmar je gledao za Melniboneancima dok su odlazili. Instiktivno

87


zagrize srebrni novac, a onda, posumnjavši da je okusio neštočudno, izvadi ga iz usta. Buljio je u novac, okrećući ga na obestrane. Da li bi melniboneansko srebro moglo biti otrovno zaobičnog smrtnika? pitao se. Bolje je bilo ne rizikovati. Gurnuo jenovac u kesu i pokupio vrčeve koji su gosti ostavili za sobom. Iakonije voleo da baca, ipak je bacio posude, za slučaj da su na nekinačin zatrovane.

Brod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu stiže u zaliv oko podnesledećeg dana, i sada je stajao blizu obale, skriven od udaljenoggrada malim zemljouzom na kome je raslo debelo, skoro tropskolišće. Elrik i Divim Tvar zagaziše kroz bistru, plitku vodu do obale iuđoše u šumu. Odlučili su da budu oprezni i da se ne pokazuju dokne provere verodostojnost krčmarevog opisa Doz-Kama. Blizu ivicezemljouza nalazio se prilično visok brežuljak, a na njemu je raslonekoliko prilično visokih drveta. Elrik i Divim Tvar upotrebišemačeve da raščiste puteljak kroz rastinje, probijajući se do vrhabrega, gde stadoše pod drvećem, birajući pogodno drvo za penjanje.Elrik odabra jedno čije se stablo povijalo i odmah ponovoispravljalo. On stavi mač u korice i prihvati se rukama za stablo,vukući se duž njega sve do debljih grana koje su mogle podnetinjegovu težinu. U međuvremenu se Divim Tvar popeo na drugoobližnje drvo, dok obojica nisu mogla dobro videti preko zaliva gradDoz-Kam. Svakako, sam grad je zasluživao opis koji im je krčmardao. Bio je skučen, prljav i očigledno siromašan. Bez sumnje, to jebio razlog što ga je Jirkun odabrao, jer sigurno nije bilo teškopokoriti zemlje Oin i Ju uz pomoć šake dobro obučenih Imriraca iJirkunovih saveznika skupljenih uz pomoć čarolije. Zaista, malo kobi se trudio da pokori ovakvo mesto, jer nije skrivalo nikakvo blago,a ni geografski mu položaj nije bio od strategijskog značaja. Ako niza šta drugo, za čuvanje tajnosti Jirkun je dobro odabrao. Alikrčmar nije bio u pravu u pogledu flote Doz-Kama. Čak i odavde suElrik i Divim Tvar mogli razabrati nekih tridesetak povećih ratnihbrodova u luci, a bilo ih je još i više ukotvljeno uz reku. Ali brodovinisu bili zanimljivi u ovom trenutku, koliko stvar koja je blještala iljeskala se na brdu iznad grada - nešto što je bilo postavljeno navelike stubove. Na jednoj osnovi stajalo je veliko, okruglo ogledalo,čija izrada očigledno nije bila od ruke smrtnika, baš kao ni brod kojije Melniboneance ovamo doveo. Nije bilo sumnje da su upravogledali Ogledalo Sećanja. Očigledno, svako ko je uplovio u lukuposle njegovog postavljanja, mora da je izgubio sećanje za sve što je

88


video.- Čini mi se, - reče Divim Tvar sa svog položaja nekoliko metara

dalje, - da bi bilo neuputno uploviti u luku s lica. Zaista, izložilibismo se opasnosti ako uđemo u zaliv. Mislim da sada možemo dagledamo u Ogledalo samo zato što nije okrenuto ka nama. Ali,primećuješ li mehanizam koji može da ga pokreće u svim pravcima -sem jednog. Ne može se okrenuti ka kopnu, iza grada. Nema nipotrebe, jer, ko bi prišao Oinu i Juu iz pustara van njihovihgranica, i ko bi uopšte želeo da dođe kopnom do prestonice, semsamih stanovnika?

- Mislim da te shvatam, Divim Tvare. Hoćeš da kažeš da bi bilomudro iskoristiti preimućstva naše lađe i...

- ...i kopnom prići Doz-Kamu! Napasti ga iznenada, i upotrebivšiveterane koje smo poveli sa sobom, krećući se brzo i zanemarivšinove saveznike princa Jirkuna - potražiti princa lično i njegoveodmetnike! Možemo li tako postupiti, Elriče? Upasti u grad - ščepatiJirkuna, spasti Simorilu - a onda požuriti napolje i vratiti se?

- Pošto nemamo dovoljno ljudi za direktan napad, to je jedino štomožemo učiniti, iako je opasno. Prednost iznenađenja bila biizgubljena, naravno, pošto izvršimo napad. Ako ne uspemo priprvom pokušaju, bilo bi mnogo teže napasti po drugi put. Drutamogućnost je da se neopaženo uvučemo u grad noću, u nadi daćemo naći Jirkuna i Simorilu same, ali u tom slučaju ne koristimose našim važnim oružjem, Brodom-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu.Ja mislim da je tvoj plan najbolji, Divim Tvare. Hajde da okrenemobrod ka kopnu, sada, i da se nadamo da Grom neće stići da nasnađe - jer ja se još uvek brinem da on ne pokuša ozbiljno da nampreotme brod. I Elrik poče da se spušta na zemlju.

Stojeći ponovo na gornjoj palubi divne lađe, Elrik naredikrmanošu da ponovo okrene brod ka kopnu.

Sa napola podignutim jedrima lađa se graciozno kretala po vodi iuz nagab obale, dok se procvetalo žbunje delilo pred kljunom.Zaplovili su kroz zelenu tminu džungle, preplašene ptice graktale sui piskale, a sitne životinje zastajale začuđene, vireći sa drveća naBrod-koji-plovi-i-po-Moru-i-po-Suvu. Neke su skoro izgubileravnotežu dok je graciozni brod lagano napredovao kroz šumu,obilazeći samo najdeblje drveće.

I tako se oni uputiše ka unutrašnjosti zemlje nazvane Oin, koja jeležala severno od reke Ar, granice između Oina i zemlje zvane Ju,koja je s Oinom imala zajednički glavni grad.

89


Oin se sastojao uglavnom od nepošumljene i neplodne ravnice, nakojoj su stanovnici obdelavali zemlju, plašeći se da zađu u šume pamakar da se tamo krilo sve blago Oina.

Lađa je dobro napredovala kroz šumu i preko ravnice i uskoro sumogli videti veliko jezero kako se svetluca ispred njih. Divim Tvar,bacivši pogled na grubu mapu kojom se snabdeo u Ramasazu,predloži da se ponovo okrenu ka jugu i tako približe Doz-Kamu.Elrik se složi.

Upravo tada tle ponovo poče da se nadima i veliki talasizatravljene zemlje valjahu se oko broda, zatvarajući vidik naokolinu. Brod se divlje bacao gore-dole i s boka na bok. Još dvaImrirca poleteše s visine i poginuše pri padu na palubu. Bosun jedivlje vikao - iako se u stvari sve to odigravalo u tišini, a tišina jecelu stvar činila još zlokobnijom. Bosun je vikao na ljude da se vežuna svojim položajima. Svima koji su bili bez posla naredio je da siđupod palubu.

Elrik je obavio šal oko ograde i vezao ga za članak svoje ruke.Divim Tvar je upotrebio dugačak pojas sa istim ciljem. Ali su ipakbili bacani u svim pravcima, često gubeći ravnotežu dok se brodbatrgao tamo-amo; sve kosti u Elriku kao da su se lomile i svakipedalj mesa ga je boleo kao da je u ranama. Brod je škripao iprotestovao, preteći da će se razbiti od silnog napora vožnje pozemlji koja se nadimala.

- Je li to Gromovo delo, Elriče? - dahtao je Divim Tvar. - Ili je toJirkunova mađija?

Elrik zatrese glavom.- Nije Jirkun. To je Grom. A ja ne znam način da ga smirim.

Groma, koji je manje bistar od svih Kraljeva Elemenata a ipak je,možda, najjači.

- Ali, očigledno je da on na ovaj način narušava mir koji je sklopiosa bratom?

- Ne. Mislim da ne. Kralj Straaša nas je upozorio da se ovo možedesiti. Možemo se samo nadati da će Grom utrošiti svu svoju snagui brod da će preživeti, kao što bi preživeo prirodnu buru na moru.

- Ali ovo je gore od bure, Elriče.Elrik klimnu glavom u znak saglasnosti, ali ne mogade ništa reći,

jer se paluba besomučno njihala. Morao je da se obema rukamadrži za ogradu, da bi zadržao bilo kakvu ravnotežu.

A onda se tišina prekinu. Začuše se tresak i urlanje koje je ličilona neku vrstu smeha.

90


- Kralju Grome, - vikao je Elrik, - Kralju Grome, pusti nas. Ništa tinismo učinili nažao.

Ali smeh se pojača i učini da ceo brod zadrhti, jer se zemlja dizalai spuštala oko njega, dok su drveće, stenje i bregovi jurili ka lađi iponovo padali, nijednog je trenutka potpuno ne zatrpavajući, jer jeGrom nesumnjivo hteo da svoj brod sačuva netaknut.

- Grome, ti nisi u svađi sa smrtnicima, - ponovo poviče Elrik.Pusti nas. Traži od nas protivuslugu, ako moraš, ali nas pusti zauzvrat.

Elrik je vikao bilo šta što mu je palo na pamet. U stvari, nije senadao da će ga bog zemlje čuti i nije očekivao da će se potruditi daih sasluša, čak i kad bi stihija čula.

Ali ništa drugo nije mogao učiniti.- Grome! Grome! Grome! Slušaj me!Jedini odgovor Elriku beše sve gromoglasniji smeh, koji je

potresao svaki nerv u njemu, dok se zemlja sve više ugibala inadimala. Lađa se okretala okolo naokolo, i Elrik nije bio siguran daneće izgubiti svest.

- Kralju Grome! Kralju Grome! Zar je pravo da ubiješ one koji tinikad nisu naneli zla?

A onda, polako, nadimanje zemlje poče jenjavati. Brod se napokonsmirio i jedna velika mrka spodoba stajaše tu, gledajući dole nabrod. Bila je boje zemlje i izgledala je kao veliki, stari hrast. Kosa ibrada behu boje lišća, oči zlatne rude, zubi boje granita, dok su mustopala bila kao korenje a koža kao prekrivena sićušnim zelenimklicama. Mirisao je snažno i bajato i dobro. Bio je to Grom, KraljZemaljskih Stihija. Frktao je i mrštio se, a onda reče mekim, alimoćnim glasom, koji je bio i oštar i namćorast:

91


- Hoću svoj brod.- Ovo nije naš brod, i ne možemo ti ga dati, reče Elrik.Gromov ton pun mrzovolje pojača se:- Ja hoću svoj brod, reče on lagano. Hoću ga. Moj je.- Šta će ti, Kralju Grome?- Šta? Moj je.Grom lupi nogom o zemlju i ona se namreška.Elrik reče očajno:- To je brod tvog brata, Kralju Grome. To je brod Kralja Straaše.

Dao ti je deo svog domena, a ti si mu dozvolio da zadrži brod. Takavje bio dogovor.

- Ništa ne znam o dogovoru. Brod je moj.- Ti znaš da će Kralj Straaša uzeti svoju zemlju natrag, ako ti

uzmeš brod.- Ja hoću svoj brod.Ogromna prilika promeni svoj položaj i grumenje zemlje pade

šumno s njega na tlo i palubu broda.- Onda nas moraš ubiti da bi ga dobio, - reče Elrik.- Ubiti? Grom ne ubija smrtnike. On ne ubija ništa. On gradi. On

oživljuje.- Već si ubio trojicu iz naše družine, - pokaza Elrik. - Trojica su

mrtvi, Kralju Grome, jer si napravio buru na kopnu.Gromove velike obrve se sastaviše i on se počeša po svojoj

ogromnoj glavi, izazivajući time strašan šum.- Grom ne ubija, - ponovi on.- Kralj Grom je ubio, - reče Elrik mirnim glasom. - Tri života su

izgubljena.Grom zabrunda:- Ali ja hoću svoj brod.- Brod nam je pozajmio tvoj brat. Mi ti ga ne možemo dati. Sem

toga, mi plovimo s ciljem, s plemenitim ciljem, verujem. Mi ...- Ništa ne znam o vašim ciljevima. I nimalo ne marim za vas. Ja

hoću svoj brod. Moj brat nije smeo da vam ga da. Skoro sam ga biozaboravio. Ali sad, pošto sam se setio, ja ga hoću.

- Zar ne bi primio nešto drugo umesto njega, Kralju Grome? - rečeDivim Tvar iznenada. - Neki drugi poklon?

Grom zatrese svojom ogromnom glavom.- Kako bi smrtnik mogao nešto da mi da? Upravo smrtnici stalno

nešto uzimaju od mene. Kradu moje kosti i krv i meso. Zar mimožeš vratiti sve što ste mi uzeli?

92


- Zar nema baš nijedne stvari? - upita Elrik.Grom sklopi oči.- Plemeniti metali? Dragulji? - predlagao je Divim Tvar. Imamo ih

mnogo u Melniboneu.- Imam ih u izobilju, - reče Kralj Grom.Elrik, u očajanju, sleže ramenima.- Kako se možemo cenkati s jednim bogom, Divim Tvare? On se

gorko nasmeja.- Šta može Vladar Zemlje poželeti? Još sunca, još kiše? To mu mi

ne možemo dati.- Ja sam jedan grub bog, - reče Grom, - ako sam uopšte bog. Ali ja

nisam hteo da ubijem vaše drugove. Imam ideju. Dajte mi telaubijenih. Sahranite ih u moju zemlju.

Elrik se obradova.- To je sve što tražiš od nas?- Za mene je to mnogo.- A onda ćeš nam dozvoliti da dalje jedrimo?- Po vodi, da, - gunđao je Grom. - Ali ne vidim zašto bih vam

dozvolio da plovite po mojoj zemlji. Isuviše je očekivati to od mene.Možete ići do onog jezera, ali od sada će taj brod imati samo osobinekoje mu daje moj brat Straaša. Neće više prelaziti preko mogdomena.

- Ali, Kralju Grome, nama je ova lađa potrebna. Moramo obavitijedan hitan posao. Moramo stići do onog grada. Elrik pokaza naDoz-Kam.

- Možete ići do jezera, ali posle toga brod će ploviti samo po moru.A sada mi dajte što tražim.

Elrik pozva bosuna koji, po prvi put, pokaza iznenađenje zbogonog što vidi.

- Donesi tela trojice mrtvih ljudi.Tela behu doneta, i Grom ispruži svoju veliku zemljanu ruku i uze

ih.- Hvala, - zagrme. - Zbogom.I lagano poče silaziti u zemlju, dok njegovo veliko telo, atom po

atom, ne bi upijeno i nestade sasvim.A onda se brod poče ponovo polako kretati ka jezeru, na svoje

poslednje kratko putovanje po kopnu.- I tako su nam planovi osujećeni, reče Elrik.Divim Tvar je tužno gledao u blistavo jezero.- Da. Bar što se ovog plana tiče. Oklevam da ti predložim, Elriče,

93


94


ali bojim se da moramo ponovo pribeći činima ako želimo dapostignemo svoj cilj.

Elrik uzdahnu.- Bojim se da moramo, - reče on.

95


GRAD I OGLEDALO

Princ Jirkun je bio zadovoljan. Planovi su mu se razvijali dobro.Virio je kroz visoku ogradu koja je okruživala krov njegove kuće (trisprata visoke i najlepše u gradu), gledao je prema luci na svojusjajnu, zarobljenu flotu. Svaki brod koji je doplovio u Doz-Kam, anije pripadao kakvoj moćnoj naciji, lako je bivao oduzet pošto binjegova posada pogledala u veliko ogledalo što se na svojimstubovima šepurilo nad gradom. Demoni su podigli te stubove, aprinc Jirkun im je za njihov rad platio dušama onih koji su mu sesuprotstavili u Oinu i Juu. Sad je imao da ispuni samo još jednu,poslednju ambiciju, i onda će on i njegovi sledbenici krenuti naMelnibone.

Okrenuo se i počeo nešto govoriti svojoj sestri. Simorila je ležalana klupi, gledajući prazno u nebo, odevena u prljave ostatke haljinekoju je nosila kad je Jirkun oteo iz njene kule.

- Vidi našu flotu, Simorila! Dok ratne galije budu rasturene, mićemo uploviti neometano u Imrir i proglasiti grad osvojenim. Elriknam se sada ne može odupreti. Tako je lako upao u moju klopku!On je budala! I ti si bila budala što si mu podarila svoju naklonost!

Simorila ne odgovori. Sve vreme dok su bili zajedno, Jirkun joj jestavljao droge u hranu i piće i proizveo kod nje malaksalost sličuonoj kod Elrika, kad ne bi uzeo svoje napitke. Jirkunovi sadašnjieksperimenti sa mađijskim moćima učinili su ga namrštenim,divljim u izgledu i pomalo prljavim; prestao je čak da brine i o svomfizičkom izgledu. A i Simorila je imala zapušten, avetinjski izraz,iako je njena lepota ostala. Izgleda da je zapuštenost Doz-Kamauticala na njih oboje, mada na različite načine.

- Ne boj se za svoju sudbinu, sestro, - reče Jirkun zatim. Zakikotase. - Ipak ćeš biti vladarka i sedeti na Rubinskom prestolu. Samo,ja ću biti vladar, a Elrik će umirati lagano, danima. Ja ću smislitinačin na koji će umreti. Bolji no što bi on ikada smislio meni.

Simorilin glas je bio šupalj i dalek. Nije okrenula glavu dok jegovorila.

- Ti si lud, Jirkune.- Lud! Pa, sestro, zar je to izraz koji priliči jednoj pravoj

Melniboneanki? Mi Melniboneanci ne procenjujemo ništa kaopametno ili ludo. Čovek je ono što je. Ono što čini - čini. Izgleda dasi suviše dugo ostala u Mladim Kraljevstvima, pa ti je i rasuđivanje

96


postalo slično njihovom. Ali to ćemo uskoro ispraviti. Vratićemo sena Zmajevo Ostrvo u trijumfu i ti ćeš sve ovo zaboraviti, kao da si isama pogledala u Ogledalo Sećanja. On nervozno pogleda nagore,gotovo kao da je očekivao da ogledalo bude na njega upereno.

Simorila sklopi oči. Njen dah je bio težak i vrlo spor. Teško jepodnosila ovaj košmar, sigurna da je Elrik mora jednom spasti. Tanada je bila jedino što je još sprečavalo da se ne ubije. Da jeizgubila nadu, izazvala bi sopstvenu smrt i tako prekinula sJirkunom i svim njegovim užasima.

- Jesam li ti rekao da sam prošle noći uspeo? Probudio samdemone, Simorila. Tako moćne, tamne demone. Saznao sam od njihsve što je još preostalo da saznam i otvorio sam Vrata Senki,konačno. Uskoro ću proći kroz njih i naći ono što tražim. Postaćunajmoćniji smrtnik na zemlji. Zar ti to još nisam rekao, Simorila?

Ponavljao je, u stvari, to već nekoliko puta od jutros, ali Simorilanije obraćala pažnju, kao ni do sada. Bila je tako umorna. Pokušalaje da zaspi. Polako, kao da se priseća nečega, ona reče:

- Mrzim te, Jirkune.- Ah, ali ćeš me uskoro voleti, Simorila. Uskoro.- Elrik će doći ...- Elrik! Ha! On sedi i obrće palčeve u svojoj kuli, čeka vesti koje

nikad neće stići, sem ako mu ih ja ne donesem.- Elrik će doći, - ponovi ona.Jirkun zareža. Oinska devojka brutalnog izraza unese mu njegovo

jutarnje vino. Jirkun zgrabi vrč i popi jedan gutljaj. Onda gaispljune na devojku, koja, drhteći, saže glavu i ukloni se. Jirkun uzebokal i isprazni ga na belu prašinu krova.

- Ovo je Elrikova krv. Ovako će isteći.Ali Simorila ni sada nije slušala. Pokušavala je da se seti svog

voljenog albina i ono nekoliko jadnih srećnih dana koje su provelizajedno otkako su odrasli.

Jirkun zavitla prazan krčag prema devojčinoj glavi, ali ona je bilanavikla da mu se uklanja. Mrmljala je svoj uobičajeni odgovor nasve njegove napade i uvrede:

- Hvala ti, gospodaru, Demonu, - reče ona. - Hvala ti, gospodaru,Demonu.

Jirkun se nasmeja.- Da. Gospodar, Demon. Tvoj narod je u pravu kad me tako

naziva, jer više vladam demonima nego ljudima. Moja moć raste izdana u dan.

97


Oinska devojka požuri da donese još vina, jer je znala da će jepozvati za koji trenutak. Jirkun pređe preko krova da proviri krozprozore na ogradi, ali dok je gledao u brodove začu buku i pometnjus druge strane krova. Da li je moguće da se Juriti i Oincimeđusobno tuku? Gde su Imrirski centurioni? Gde je kapetanValharik?

Skoro je pretrčao preko krova, prošavši pored Simorile koja je,izgleda, spavala, i proviri dole na ulicu.

- Vatra? - mrmljao je. - Vatra?I zaista, ulice kao da su bile u plamenu. Pa ipak, to nije bila

obična vatra. Vatrene kugle su letele paleći krovove od slame, vrata,sve što je bilo lako zapaljivo - kao što samo napadačka armija možezapaliti seno buktinjom.

Jirkun pobesne, pomislivši najpre da je bio nepažljiv i da su seneke njegove čini okrenule protiv njega. Ali onda pogleda prekozapaljenih kuća na reku i vide nepoznat brod kako plovi, brodizvanrednog sklada i lepote, koji je nekako više ličio na delo prirodenego čoveka - i shvati da je napadnut. Ali, ko bi napao Doz-Kam?Nije bio vredan truda. To nisu mogli biti Imririci.

Nije mogao biti ni Elrik.- To ne sme biti Elrik, - urlao je. - Ogledalo! Mora biti okrenuto ka

napadačima.- I prema tebi, brate? Simorila se nesigurno diže i nasloni na sto.

Smešila se. - Suviše si samouveren, Jirkune. Elrik dolazi.- Elrik? Gluposti! Samo nekoliko varvarskih napadača iz

unutrašnjosti. Kad budu u centru grada moći ćemo da oprobamoOgledalo Sećanja na njima. On potrča ka vratima koja su vodiladole u kuću. - Kapetane Valharik! Valhariče, gde si?

Valharik se pojavi u sobi ispod njega. Znojio se. Držao je mač uruci s navučenom rukavicom, iako je izgledalo da još nije bilo borbi.

- Pripremi Ogledalo, Valhariče. Okreni ga na napadače.- Ali, moj gospodaru, ne možemo...- Požuri, učini kako kažem! Uskoro ćemo i ove varvare priključiti

našoj sili - zajedno s njihovim brodovima.- Varvare, moj gospodaru? Mogu li varvari komandovati vatrenoj

stihiji? To se borimo s duhovima vatre! Oni se ne mogu ubiti, kao nivatra.

- Vatra se ubija vodom, - podseti princ Jirkun svog oficira. -Vodom, kapetane Valharik. Zar si zaboravio?

- Ali, prinče Jirkune, pokušali smo da zaustavimo duhove vodom i

98


voda nije htela da se pomeri iz posuda. Neki moćni čarobnikkomanduje napadačima. Njemu pomažu duhovi vatre i vode.

- Ti si lud, kapetane Valharik, - odgovori Jirkun s ubeđenjem. -Lud. Pripremi Ogledalo i prestani s glupostima.

Valharik ovlaži svoje suve usne.- Da, moj gospodaru. Zatim pognu glavu i ode da izvrši naređenje

svoga gospodara.Ponovo Jirkun priđe ogradi i pogleda kroz nju. Na ulicama su se

neki ljudi borili s njegovim vojnicima, ali dim je otežavao gledanje,te nije mogao dokučiti poreklo napadača.

- Uživajte u svojoj jadnoj pobedi, - kikotao se Jirkun, - jer uskoroće Ogledalo uzeti vaše umove i bićete moji robovi.

- To je Elrik, - reče Simorila mirno. Smešila se. - Elrik dolazi da tise osveti, brate.

Jirkun se smeškao:- Misliš? Misliš? Pa, ako je i tako, neće me zateći ovde, jer još uvek

imam načina da ga izbegnem, a tebe će zateći u takvom stanju dase baš neće obradovati. Ali to nije Elrik. To je neki sirovi šaman izstepa istočno odavde. Uskoro će biti u mojoj vlasti.

I Simorila je virila kroz ogradu.- Elrik, - reče ona. - Vidim njegovu kacigu.- Šta? Jirkun odgurnu sestru u stranu.Tamo, na ulici, Imrirci su se borili sa Imrircima, više nije moglo

biti sumnje. Jirkunovi ljudi - Imrirci, Oinci i Juriti - bili supotiskivani. A na čelu Imriraca koji su nadirali mogla se videti crnazmajeva kaciga kakvu je samo jedan Melniboneanac nosio. Bila je toElrikova kaciga. A Elrikov mač, koji je nekad pripadao vojvodiObeku od Maladora, dizao se i spuštao, sjajan od krvi koja jeblistala na jutarnjem suncu.

Za trenutak Jirkun bi ophrvan očajem. Onda zaječa:- Elrik! Elrik! Elrik! Kako mi i dalje podcenjujemo jedan drugog!

Kakvo je to prokletstvo na nama?Simorila zabaci glavu a njeno lice ponovo ožive.- Rekla sam ti da će doći, brate.Jirkun se obazre na nju.- Da. Došao je, a Ogledalo će mu oduzeti pamet i biće moj rob.

Verovaće u sve što mu ćušnem u glavu. To je još i slađe od onog štosam planirao!

On pogleda nagore, a onda pokri lice rukama, shvativši šta sedogađa.

99


- Brzo, dole, u kuću. Ogledalo je počelo da se okreće.Čulo se strašno škripanje šarki i poluta i lanaca, dok je strašno

Ogledalo Sećanja usmeravano na ulice grada.- Još malo pa ću priključiti i Elrika i njegove ljude svojoj sili.

Kakva će to divna ironija biti!Jirkun je požurivao sestru niz stepenice koje su s krova vodile

nadole i za sobom je zatvarao vrata.- Elrik će čak pomagati pri napadu na Imrir. On će sam sebe

ukloniti s Rubinskog prestola.- Zar ne pomišljaš da možda Elrik zna za Ogledalo Sećanja, brate?

- upita ga Simorila izazivački.- Možda zna, ali mu se ne može odupreti. Mora gledati da bi se

mogao boriti. Ili će biti sasečen ili će otvoriti oči. Nijedan čovek, kojiima oči, ne može se zaštititi od moći tog Ogledala. On se obazre pogrubo opremljenoj sobi. - Gde je Valharik? Gde je to pseto?

Valharik žurno utrča.- Ogledalo je okrenuto, gospodaru, ali će delovati i na naše ljude,

takođe. Bojim se...- Onda prestani da se bojiš. Šta onda ako deluje i na naše ljude?

Za čas ćemo ih nakljukati onim što treba da znaju - istovremeno sanašim pobeđenim neprijateljem. Suviše si nervozan, kapetaneValharik.

- Ali, Elrik ih vodi.- I njegove oči su oči - iako liče na crvene kamenčiće. Neće ni on

bolje proći od svojih ludih ljudi.Na ulicama oko kuće princa Jirkuna, Divim Tvar i Imrirci su se

probijali, potiskujući svoje obeshrabrene protivnike. Napadači jedvada su izgubili ijednog čoveka, dok su mnogobrojni Oinci i Juritiležali mrtvi po ulicama kraj nekolicine svojih zapovednika -odmetnutih Imriraca. Stihija vatre, koju je Elrik s mukom dozvao,poče se razilaziti jer joj je bilo teško da provede toliko vremena naElrikovom Prostoru, ali potrebna prednost je bila postignuta i nijese postavljalo pitanje ko će pobediti. Stotinak kuća bilo je uplamenu, a vatra je zahvatala i ostale, zahtevajući pažnju domaćihboraca kako ne bi celo to prljavo mesto izgorelo oko njihovih ušiju. Iu luci brodovi su bili u plamenu.

Divim Tvar je bio prvi koji je primetio da se Ogledalo počelookretati prema ulicama. On pokaza prstom na njega, onda seosvrnu i duvajući u svoj ratnički rog zapovedi napredovanje trupakoje su do sada bile van borbe.

100


- Sad nas vi vodite, vikao je, i spustio vizir na lice. Otvori za očibili su blokirani, tako da se nije moglo gledati kroz njih.

Polako, Elrik spusti sopstveni vizir, tako da ostade u potpunommraku. Ipak, besna bitka se nastavi jer su sad veterani, koji su snjima doplovili iz Melnibonea, stupili na njihovo mesto, dok su sedruge trupe povukle. Imrirci koji su sad vodili bitku nisu sakrilisvoje oči. Elrik se molio da plan uspe.

Jirkun, obazrivo vireći kroz mali rastvor na teškoj zavesi, rečezačuđeno:

- Valharik? Šta je to? Zar Ogledalo nije usmereno?- Treba da jeste, moj gospodaru,- Onda pogledaj i sam! Imrirci i dalje nadiru pored naše odbrane,

a naši ljudi padaju pod uticaj Ogledala. U čemu je greška,Valhariče? U čemu je greška?

Valharik uvuče vazduh između zuba i na njegovom licu se inesvesno pojavi divljenje, kad ugleda Imrirce kako se tuku.

- Oni su slepi, reče. Bore se po zvuku, dodiru i mirisu. Oni suslepi, moj kralju i gospodaru - i oni vode Elrika i vojnike čiji su viziritako sačinjeni da ništa ne vide.

- Slepi? - progovori Jirkun skoro patetičnim glasom, ne hoteći dapoveruje. - Slepi?

- Da. Slepi ratnici - ljudi ranjeni u ranijim bitkama, ali ipak dobriratnici. Eto kako Elrik pobeđuje naše Ogledalo, gospodaru.

- Ah, ne! Ne! Jirkun je besno udarao po kapetanovim leđima, iovaj se ukloni. - Elrik nije toliko lukav. On uopšte nije lukav. Nekimoćni demon mu daje te ideje.

- Možda, gospodaru, ali zar ima moćnijih demona od onih koji sutebi pomogli?

- Ne, reče Jirkun. Nema. O, da mogu nekog od njih sada dadozovem! Ali ja sam potrošio svu svoju moć na otvaranje KapijeSenki. Trebalo je da ovo predvidim... Ali, nisam mogao predvideti.O, Elriče! Ja ću te ipak uništiti kad mačevi runa budu moji. A ondase Jirkun namršti. Ali, kako se mogao pripremiti... Koji demon...Osim ako nije dozvao Arioha lično? Ali on nema moć da dozoveArioha. Ja ga nisam mogao dozvati...

A onda, kao odgovor, Jirkun začu Elrikovu ubojnu pesmu izobližnjih ulica. I ta pesma bila je odgovor na njegovo pitanje.

- Arioče! Arioče! Krv i duše za mog gospodara Arioha!- Onda moram imati runske mačeve. Moram proći kroz Kapiju

Senki. Tamo još uvek imam saveznike - natprirodne saveznike koji

101


će lako dovršiti Elrika, ako bude potrebno. Ali, treba mi vremena...Jirkun je mrmljao za sebe dok je hodao po sobi. Valharik je i daljeposmatrao bitku.

- Oni se primiču, reče kapetan.Simorila se smešila.- Primiču se, Jirkune? Ko je sad budala? Elrik ili ti?- Ćuti! Razmišljam... Jirkun dodirnu usne prstima.A onda mu oči zasvetleše i on lukavo pogleda u Simorilu, pre no

što skrete pažnju na kapetana Valharika.- Valhariče, moraš uništiti Ogledalo Sećanja.- Uništiti? Pa to je naše jedino oružje, gospodaru?- Tačno. Ali zar nije beskorisno sada?- Da.- Uništi ga i tako će nam ponovo služiti. Jirkun pruži dugačak

prst u pravcu vrata. - Idi. Uništi Ogledalo.- Ali, prinče Jirkune, vladaru, mislim, zar nas to neće lišiti našeg

jedinog oružja?- Uradi kako kažem, Valhariče. Ili nestani.- Ali kako da ga uništim, gospodaru?- Mačem. Popni se po stubu iza lica Ogledala i onda, ne gledajući

u njega, zavitlaj mačem i razbi ga. Slomiće se lako. Ti znaš koje samsve mere morao preduzeti da se ne ošteti.

- Je li to sve što treba da učinim?- Da. A onda te oslobađam od služenja meni i možeš pobeći ili

uraditi što te volja.- Zar nećemo ploviti u napad na Melnibone?- Naravno da nećemo. Smislio sam druti način da pokorimo

Ostrvo Zmajeva.Valharik sleže ramenima. Njegov izraz je pokazivao da nikad nije

sasvim verovao Jirkunovim ubeđivanjima. Ali, šta je mogao nego daga prati, kad su ga strašne muke čekale u Elrikovim rukama?Oborenih ramena, kapetan ode da izvrši naređenje.

- A, sada, Simorila... Jirkun se isceri kao lasica dok je ispružaoruke da dohvati sestrina meka ramena. - Sad da te pripremim zatvoga voljenog Elrika.

Jedan od slepih ratnika povika:- Oni nam se više ne odupiru, gospodaru. Meki su i bezvoljni i

dozvoljavaju da ih posečemo na mestu. Zašto?- Ogledalo im je oduzelo pamćenje, - viknu Elrik, okrećući svoju

pokrivenu glavu ka ratnikovom glasu. - Možete nas povesti u

102


zgradu, sada, gde - ako imamo sreće - nećemo videti Ogledalo.Na kraju se nađoše unutar nekog magacina (tako se činilo Elriku

kad je digao vizir). Srećom, prostorija je bila dovoljno prostrana daprimi čitavu vojsku, a kad su svi bili unutra, Elrik zatvori vrata dabi se dogovorio o sledećoj akciji.

- Treba da nađemo Jirkuna, - reče Divim Tvar. - Da ispitamonekog borca od ovih...

- To će malo vredeti, prijatelju, - podseti ga Elrik. Oni su izgubilipamćenje. Ničega se neće sećati. Sada ne znaju ni ko su ni šta su.Idi do zastora, gde Ogledalo ne može delovati, i pogledaj da li se vidiona zgrada u kojoj sigurno živi moj rođak.

Divim Tvar brzo priđe zastoru i obazrivo pogleda napolje.- Da, ima tu jedna kuća veća od ostalih. Primećujem neko

kretanje u njoj, kao da se preživeli borci polako prestrojavaju. To jeverovatno Jirkunovo utvrđenje. Može se lako osvojiti.

Elrik mu se pridruži.- Da. Slažem se s tobom. Tamo ćemo naći Jirkuna. Ali moramo

požuriti, da ne odluči da ubije Simorilu. Moramo izmisliti najboljinačin da dođemo do tog mesta i objasniti našim slepim ratnicimakoliko ulica, kuća i ostalog treba da pređu.

- Kakav je to čudan šum? - upita, podigavši glavu, jedan slepiratnik. - Kao udaranje u udaljeni gong.

- I ja ga čujem, - reče drugi slepi čovek.I Elrik je čuo. Užasna buka. Dolazila je iznad njih. Treperila je u

vazduhu.- Ogledalo. Divim Tvar pogleda gore. - Da li Ogledalo ima još neku

osobinu, koju nismo predvideli?- Moguće.Elrik pokuša da se seti šta mu je Arioh rekao. Ali Arioh je bio

neodređen. Ništa nije rekao o užasnom, moćnom zvuku, kao od...- Hej, on razbija Ogledalo, - viknu Elrik. - Zašto?Još nešto je tištalo njegov um, kao da je zvuk mogao i da oseća.- Možda je Jirkun mrtav, a s njim i njegova čarolija, - poče Tvar. A

onda zaneme, jauknuvši.Buka je bila sve glasnija, intenzivnija, proizvodeći oštar bol u

ušima.Sad i Elrik shvati. On zapuši uši obema rukama. Sećanja

sakupljena u Ogledalu. Navalila su u njegov um. Ogledalo jerazbijeno, i sva sećanja koje je vekovima čuvalo - eonima, možda.Mnoga od tih sećanja pripadala su smrtnicima, mnoga životinjama i

103


inteligentnim bićima koja su postojala još pre Melnibonea. Tasećanja su se sad borila za mesto u Elrikovoj glavi - u lobanjamasvih Imriraca - u jadnim, izmučenim lobanjama ljudi na ulici, čiji sužalosni krici dopirali spolja, i u lobanji kapetana Valharika,izdajnika, koji izgubi ravnotežu na velikom stubu i pade s Ogledalana zemlju,

Ali Elrik nije čuo krike kapetana Valharika, niti je video kako senjegovo telo survalo na krov magacina. Grčio se kao i njegovidrugovi koji su nastojali da očiste glavu od miliona uspomena kojenisu bile njihove - ljubavi, mržnji, čudnih doživljaja i običnihdoživljaja, ratova i putovanja, lica rođaka koji nisu bili njihovirođaci, ljudi, žena i dece, životinja, brodova i gradova, ratova ivođenja ljubavi, strahovanja i žudnji - i uspomene su se borile zamesto u njegovoj pretrpanoj lobanji, preteći da isteraju njegovesopstvene uspomene (a takođe i njegovu individualnost) iz glave. Idok se Elrik grčio na zemlji, zatvarajući uši, ponavljao je stalnojednu te istu reč, u naporu da sačuva svoje vlastito biće.

- Elrik. Elrik. Elrik.I postepeno, s naporom koji je isprobao kad je dozivao Arioha na

zemaljski prostor, on uspe da ugasi sva ta tuđa sećanja i uspostavisopstveno, uzdrmano i slabo. Skinuo je ruku sa ušiju i prestao dauzvikuje sopstveno ime. A onda se diže i pogleda oko sebe.

Više od dve trećine ljudi behu mrtvi, slepi i ostali. Veliki bosun jebio mrtav; ležao je širom otvorenih očiju, usana sleđenih u krik, anjegova desna očna duplja sveže je krvarila, jer je pokušao da iz njeiščupa oko. Sva su tela ležala u neprirodnim položajima i otvorenihočiju (ako su ih imali), a mnogi su pokazivali tragovesamosakaćenja. Drugi su ležali prosutih mozgova, kad su u boluudarali glavama o zid. Divim Tvar je bio živ, ali je ležao sklupčan uutlu, mrmljajući nešto, i Elrik pomisli da je možda ostao pomračenauma. Neki od preživelih stvarno su poludeli, ali su bili mirni i nisubili opasni. Samo petorica, uključujući Elrika, behu uspeli da izdrženapad tuđih sećanja i da ostanu normalni. Elriku se činilo, dok sespoticao o lešine, da je većini srce posustalo.

- Divim Tvare! Elrik stavi ruku na prijateljevo rame. - DivimTvare?

Divim Tvar izvuče glavu ispod ruke i pogleda u Elrika. U njegovimočima moglo se pročitati iskustvo dvadesetak milenija, i neštoironije.

- Živ sam, Elriče.

104


- Samo nekoliko nas je preživelo.Malo docnije napustiše magacin, pošto se više nisu morali bojati

Ogledala, i otkriše da su ulice pune mrtvih, u koje su prodrlasećanja iz Ogledala. Ukočena tela pružala su ruke prema njima.Mrtve usne tražile su pomoć. Elrik se trudio da ih ne gleda, alinjegova žeđ za osvetom nad rođakom Jirkunom bila je još jača.

Stigoše do kuće. Vrata su bila otvorena, a tlo prekriveno leševima.Nije bilo ni traga od princa Jirkuna.

Elrik i Divim Tvar predvodili su nekoliko Imriraca, koji su još bilinormalni, uz stepenice, pored mnogobrojnih leševa, sve dok nisustigli na poslednji sprat kuće.

Tamo su našli Simorilu.Ležala je na kauču i bila naga. Rune su bile ispisane po njenom

telu, a rune su, same po sebi, bile nepristojne. Njeni kapci behuotežali, i ona ih u prvi mah ne prepoznade. Elrik joj pritrča i uze jeu naručje. Telo joj je bilo čudno hladno.

- Uspavao me je... - govorila je. - Magičnim snom, iz koga me samoon može probuditi... Ona široko zevnu. - Uspela sam da ostanembudna... teškom mukom... jer Elrik dolazi.

- Tu je Elrik, - reče njen dragan nežno. - Ja sam Elrik, Simorila.- Elrik? Ona se opusti u njegovom zagrljaju. - Moraš naći Jirkuna,

jer me samo on može probuditi.- Kuda je otišao? Elrikovo lice ponovo otvrdnu. Njegove crvene oči

divlje su sijale. - Kuda?- Da nađe dva crna mača... s runama... naših predaka...

Žalobnika ...- I Olujnika, - dovrši Elrik smrknuto. - To su ukleti mačevi. Ali,

kuda je otišao, Simorila? Kako nam je umakao?- Kroz... kroz... kroz Kapiju Senki... pomoću čarolije. Načinio je

najužasniji savez sa demonima, da bi mogao pronaći... KapijuSenki... u drugoj sobi ...

Simorila je sada spavala, a na njenom licu vladaše čudan mir.Elrik je gledao kako Divim Tvar prelazi preko sobe, s mačem u

ruci, i otvara širom vrata. Užasan zadah izbi iz susedne, mračnesobe. Na drugom kraju nešto je svetlucalo.

- Da. To je mađija, sasvim sigurno, - reče Elrik. - Jirkun me jeizigrao. On je izbajao čaroliju Kapije Senki i prošao kroz nju u nekidrugi podzemni svet. Ali koji, nikad neću saznati, jer ih imabeskrajno mnogo. O, Arioče, mnogo bih dao da mogu slediti svogrođaka.

105


- Onda ga sledi, - odjeknu neki sladak, treperav glas u Elrikovojglavi.

Albino najpre pomisli da je to bio ostatak neke uspomene, koja sejoš borila da zaposedne njegov um, ali onda shvati da mu to Ariohgovori.

- Otpusti svoje pratioce da bih mogao s tobom govoriti, - rečeArioh.

Elrik je oklevao. Želeo je da bude sam, ali ne s Ariohom. Želeo jeda bude sa Simorilom, čije ga je stanje teralo na plač. Suze su većtekle iz njegovih crvenih očiju.

- Ono što ću ti reći, može Simorilu vratiti u pređašnje stanje, -reče glas. - Sem toga, pomoći će ti da pobediš Jirkuna i da mu seosvetiš. Zaista, učiniće te to najmoćnijim smrtnikom koji je ikadapostojao.

Elrik pogleda u Divim Tvara.- Da li biste me ti i tvoji ljudi ostavili na čas samog?- Naravno. I Divim Tvar izvede ljude i zatvori vrata za sobom.Arioh je stajao, naslonivši se na ta ista vrata. I ovog puta je uzeo

obličje lepog mladića. Osmeh mu je bio prijateljski i otvoren, i samosu stare oči kvarile njegov izgled.

- Vreme je da i sam potražiš crne mačeve, Elriče, - reče Arioh. -Inače će ih Jirkun prvi naći. Opominjem te, s runskim mačevimaJirkun će biti toliko moćan, da će moći da uništi pola sveta u trenoka. Zato je tvoj rođak i rizikovao sve opasnosti sveta izvan KapijeSenki. Ako Jirkun dođe u posed tih mačeva pre nego što ih ti nađeš,biće to tvoj kraj i kraj Simorile, kraj Mladih Kraljevstava i,verovatno, Melnibonea, takođe. Pomoći ću ti da uđeš u podzemlje ipotražiš mačeve blizance.

Elrik zamišljeno reče:- Odavno sam upozoren na opasnosti traganja za tim mačevima i

na još gore opasnosti od njihovog posedovanja. Mislim da moramrazmotriti neki drugi način, moj gospodaru, Arioče.

- Nema drugog načina. Jirkun želi mačeve, ako ih ti ne želiš. SaŽalobnikom u jednoj ruci i Olujnikom u drugoj, biće nepobediv, jermačevi daju snagu onome ko ih koristi. Neizmernu snagu. Ariohzastade. - Moraš učiniti onako kako ti kažem. To je za tvoje dobro.

- I tvoje, gospodaru Arioče?- I moje. Ja nisam sasvim nekoristoljubiv.Elrik zatrese glavom.- Zbunjen sam. Isuviše neprirodnog ima u ovoj stvari. Sumnjam

106


da se bogovi igraju nama.- Bogovi služe samo onima koji su voljni da služe njima. I bogovi,

takođe, služe sudbini.- Ne sviđa mi se to. Da sprečim Jirkuna jedna je stvar, da sledim

njegove ambicije i sam uzmem mačeve - to je nešto drugo.- To je tvoja sudbipa.- Zar je ne mogu izmeniti?Arioh zatrese glavom.- Ne možeš, kao što ni ja ne mogu.Elrik pomilova kosu uspavane Simorile.- Volim je. Ne želim ništa sem nje.- Nećeš je nikad probuditi ako Jirkun nađe mačeve pre tebe.- A kako ću ih naći?- Prođi kroz Kapiju Senki, ostavio sam je otvorenu, iako Jirkun

misli da je zatvorena. Onda moraš potražiti Tunel-ispod-Močvare,koji vodi u Pulsirajuću Pećinu. U toj prostoriji leže mačevi. Tamo sujoš od vremena kada su ih tvoji preci ostavili...

- A zašto su ih ostavili?- Tvoji preci nisu imali hrabrosti.- Hrabrosti da se suoče s čim?- Sa samim sobom.- Nejasan si, moj gospodaru Arioče.- Takvi su Gospodari Viših Svetova. Požuri. Čak ni ja ne mogu

držati Kapiju Senki dugo otvorenu.- Vrlo dobro. Idem.I Arioh namah iščeze.Elrik pozva Divim Tvara promuklim glasom. Ovaj odmah uđe.- Elriče, šta se ovde dogodilo? Je li to Simorila... Izgledaš...- Idem za Jirkunom - sam, Divim Tvare. Moraš se vratiti u

Melnibone, sa ostatkom naših ljudi. Uzmi Simorilu sa sobom. Akose ne vratim u razumnom roku, moraš je proglasiti vladarkom. Akobude i dalje spavala, vladaćeš kao njen regent dok se ne probudi.

Divim Tvar reče nežno:- Znaš li šta radiš, Elriče?Elrik zatrese glavom.- Ne, Divim Tvare. Ne znam.I Elrik se diže na noge i zatetura ka drugoj sobi, gde ga je

očekivala Kapija Senki.

107


108


KNJIGA TREĆA

109


A sad, više nema osvrtanja. Elrikova sudbina je iskovana iutvrđena čvrsto, kao što su i reči pakla skovane i utvrđene pre mnogoeona. Da li će igde moći da siđe s tog puta očaja, prokletstva iuništenja? Ili je možda bio osuđen na propast još pre rođenja?Osuđen da kroz hiljade novih života ne zna ni za šta drugo sem zatugu, borbu, usamljenost i kajanje - večiti borac za cilj kome ne znasvrhu?

110


KROZ KAPIJU SENKI

I Elrik zakorači u senku i nađe se u svetu senki. Okrenuo se, alisenka kroz koju je ušao sad je izbledela i nestala. Mač starog Obekabio mu je u ruci, crna kaciga i oklop na telu i samo mu je to bilopoznato, jer zemlja u kojoj se našao beše mračna i napuštena kaoda se nalazila u ogromnoj pećini čiji ga zidovi, iako nevidljivi,pritiskivahu i behu skoro opipljivi.

Elrik zažali što je zbog histerije i umora duha poslušao Arioha iušao kroz Kapiju Senki. Ali kajanje je sad bilo nekorisno i on gaodbaci.

Jirkuna nigde nije mogao videti. Ili je Elrikov rođak imao konjakoji ga je čekao ili, verovatnije, mora da je ušao u ovaj svet iz nekogdrugog ugla (jer svi se Prostori, kažu, okreću jedan oko drugog),mada zbog toga nije bio ni dalje ni bliže od zajedničkog cilja.Vazduh je bio pun slanih isparenja, tako da se Elriku činilo da sumu oči pune soli - bilo je to kao hodati pod morskom vodom i moći

111


udisati samo vodu. Možda je to objašnjavalo činjenicu da se nijemoglo videti daleko ni u jednom pravcu, da je bilo mnogo senki i daje nebo bilo samo veo koji je skrivao krov pećine. Elrik vrati mač ukorice, jer nije bilo vidljive opasnosti u tom trenutku, i okrete sepolako da pronađe put.

Moguće je da su se neravne planine nalazile na strani koju je onprocenio kao istočnu, a šuma na zapadnoj. Bez sunca, zvezda ilimeseca, teško je bilo odrediti daljinu ili pravac. Stajao je nakrševitoj ravnici preko koje je duvao hladan i tih vetar. Vetar jepovlačio njegov ogrtač kao da želi da mu ga otme. Nekoliko kržljavihdrveta bez lišća stajalo je na okupu, nekih stotinak koraka dalje. Toje bilo sve što je narušavalo sumornu ravnicu, sem velike,bezoblične stene koja se nalazila podalje od drveća. Bio je to svet izkoga je život bio isušen, gde su se Red i Haos jednom potpunopovukli i, u svom međusobnom sukobu, sve uništili. Da li je bilomnogo ovakvih krajeva? pitao se Elrik. Za trenutak, bio je ispunjenstrašnim predosećanjem, vezanim za svoj vlastiti bogati svet. Elrikodmak odbaci to raspoloženje i poče hodati ka drveću i steni izanjih.

Došao je do drveća i obišao ga, a dodir njegovog ogrtača i grančicaučini da se ova odmah slomi i trenutno pretvori u pepeo, koji vetarraznese. Elrik privuče ogrtač bliže telu.

Kako se približavao steni, postade svestan šuma koji kao da je iznje izbijao. Uspori korak i spusti ruku na držak mača.

Šum se nastavi - mala, ritmična buka. Kroz polumrak Elrik zaviripažljivo iza stene, pokušavajući da odredi poreklo šuma.

A onda šum prestade i zameni ga drugi - tiho šuškanje, zatim batkoraka, a onda nasta tišina. Elrik koraknu unazad i izvuče Obekovmač. Prvi šum pravio je čovek koji spava. Drugi - čovek koji se budii priprema bilo za napad bilo za odbranu.

Elrik progovori:- Ja sam Elrik od Melnibonea i stranac sam ovde.Jedna strela zazuja pored njegove kacige, skoro u istom trenutku

kad beše odapet luk. Elrik skoči ustranu i potraži zaklon, ali nije ganigde bilo, sem iza stene gde se skrivao strelac.

Iza stene se začu neki glas. Čvrst, prilično sumoran glas. Govorioje:

- Nisam nameravao da ti učinim nažao, već samo da pokažemsvoju veštinu, za slučaj da ti nameravaš da meni učiniš zlo. Dostami je demona, a ti mi izgledaš kao najopasniji od svih, Bledoliki.

112


- Ja sam smrtnik, - reče Elrik, ispravljajući se i odlučivši da, akomora umreti, učini to dostojanstveno.

- Pominješ Melnibone. Čuo sam o njemu. Ostrvo demona.- Onda nisi dovoljno slušao o Melniboneu. Ja sam smrtan, kao i

sav moj narod. Samo neznalica nas može smatrati demonima.- Ja nisam neznalica, prijatelju. Ja sam Ratnik-Sveštenik iz

Fuma, rođen u toj kasti i naslednik celog njenog znanja i, doskora,Gospodari Haosa behu moji zaštitnici. Onda sam odbio da imslužim i oni me prognaše ovamo. Možda je i tebe snašla istasudbina, jer narod Melnibonea služi Haosu, zar ne?

- Da. A ja znam za Fum. Leži daleko na istoku da ga čak ni mapene beleže - izvan Plačuće Pustinje, izvan Uzdišuće Pustinje, čak iizvan Elvera. To je jedno od najstarijih Mladih Kraljevstava.

- Sve je to tačno. Jedino se ne slažem da istok nije ucrtan umapu, sem kod divljaka na zapadu. I tako, izgleda, ti treba da mi sepridružiš u izgnanstvu?

- Ja nisam izgnan. Ovde sam kao tragač. Kad završim satraganjem, vratiću se u svoj svet.

- Vratiti, kažeš? To me zanima, moj bledi prijatelju. Mislio sam daje povratak nemoguć.

- Možda i jeste, a onda sam izigran. I ako tvoja moć nije našlaputa u drugi svet, možda ni moja neće mene spasti.

- Moć? Nemam nikakve moći od kako sam odbio da služim Haosa.Pa, prijatelju, nameravaš li da se boriš sa mnom?

- Samo sa jednim nameravam da se borim na ovom Prostoru, a tajnisi ti, Ratniče-Svešteniče iz Fuma. Elrik vrati mač u korice i uistom trenutku nepoznati ustade iza stene i vrati crvenu strelu ucrveni tobolac.

- Ja sam Rakir, reče čovek, nazvan Crveni Strelac, jer, kao štovidiš, nosim crvenu odeću. Takav je običaj Ratnika-Sveštenika izFuma, da odaberu jednu jedinu boju za odeću. To je moja jedinapreostala vernost tradiciji.

Na sebi je imao skerletni grudnjak, skerletne čakšire, skerletnecipele i skerletnu kapu sa skreletnim perom na njoj. Njegov luk bioje takođe skerletan, a drška njegovog mača svetlucala je rubinskicrveno. Njegovo lice, orlovsko i suvonjavo, kao isklesano odkamena, beše istrošeno vremenom i mrko. Bio je visok i vitak, amišići su mreškali njegove mišice i grudi. U njegovim očima bešeironije, a na usnama je lebdio mali osmeh, iako je lice pokazivalo daje prošao kroz mnoga iskustva od kojih je malo bilo ugodnih.

113


- Čudno mesto si odabrao za traganje, - reče Crveni Strelac,stojeći s rukama na bokovima i odmeravajući Elrika od glave dopete. - Ali, hajde da se pogodimo, ako si zainteresovan.

- Ako mi pogodba odgovara, složiću se s njom, jer izgleda da znašviše o ovom svetu od mene.

- Pa, ti moraš ovde nešto naći i onda otići, a ja nemam ovde šta daradim i želim da odem. Ako ti pomognem u traganju, hoćeš li mepovesti kad se vratiš u svoj kraj?

- To mi izgleda poštena pogodba, ali ne mogu ti obećati nešto štonemam moći da ti dam. Reći ću ti samo ovo - ako mi bude mogućeda te povedem sa sobom u svoj kraj, bilo pre, bilo posle mogtraganja, ja ću to učiniti.

- To je razumno, reče Rakir, Crveni Strelac. A sad mi reci za čimtragaš.

- Tražim dva mača, iskovana pre mnogo hiljada godina rukamasmrtnika, dva mača koja su upotrebljavali moji preci a onda ihostavili ovde. Mačevi su veliki i teški i crne boje, i imaju zagonetnerune ispisane na oštricama. Rečeno mi je da ću ih naći uPulsirajućoj Pećini, do koje se dolazi kroz Tunel-ispod-Močvare. Jesili čuo nešto o tim mestima?

- Nisam. Ni o dva mača. Rakir protrlja svoju koščatu bradu. - Iakose sećam da sam nešto čitao u jednoj knjizi Fuma, a to me jeuznemirilo...

- Mačevi su legendarni. Mnoge knjige ih pominju - skoro uvek kaoveliku tajnu. Govori se da postoji knjiga koja beleži istoriju mačeva,i onih koji će ih koristiti u budućnosti - to je bezvremena knjigakoja u sebi sadrži sve vreme večnosti. Neki je zovu Hronikom CrnogMača i u njoj, kažu, ljudi mogu naći ispisane svoje sudbine.

- Ne znam ništa ni o tome. Nije to jedna od knjiga Fuma. Bojim se,druže Elriče, da ćemo morati svratiti u grad Amiron i upitati o tomenjegove stanovnike.

- Zar postoji grad u ovom kraju?- Da. Grad. Bio sam u njemu samo nakratko. Više volim divljinu.

Ali, s prijateljem bih možda mogao izdržati i malo duže.- Zašto Amiron ne odgovara tvom ukusu?- Njegovi građani nisu srećni. To je najtužnija i najnesrećnija

gomila ljudi. Sve su to izbeglice ili putnici iz drugih zemalja, koji suizgubili put i nikad ga nisu ponovo našli. Niko od njih ne živi uAmironu zato što je sam tako izabrao.

- Pravi grad prokletih.

114


- Kažeš to kao što bi neki pesnik rekao. Rakir veselo namignu. -Ali ja ponekad mislim da su svi gradovi takvi.

- Kakva je priroda ovog sveta, gde, kako vidim, nema ni planeta,ni meseca, ni sunca. Meni sve ovo ovde liči na kakvu veliku pećinu.

- Postoji, zbilja, jedna teorija po kojoj je ovo sfera pokopana ujednoj beskrajnoj steni. Drugi kažu da leži u budućnosti našegvlastitog sveta - budućnosti u kojoj je svemir umro. Čuo samhiljadu teorija, za kratko vreme koje sam proveo u gradu Amironu.Sve su one meni izgledale iste vrednosti. Sve bi, čini mi se, moglebiti tačne. Zašto da ne? Neki ljudi veruju da je sve laž. I obrnuto,sve može biti istina.

Sad je došao red na Elrika da ironično primeti:- Ti si filosof, dakle, kao i strelac, prijatelju Rakire iz Fuma?Rakir se nasmeja.- Ako tako želiš. Ovakva razmišljanja oslabila su moju lojalnost

Haosu i dovela me dovde. Čuo sam da postoji grad nazvanTanelorn, koji se nalazi na pokretnim obalama Uzdišuće Pustinje.Ako se nekad vratim u svoj svet, druže Elriče, tražiću taj grad jersam čuo da se tamo može naći mir. Debate o prirodi Istine tamo subesmislene. Ljudi su prosto zadovoljni što postoje u Tanelornu.

- Zavidim onima koji žive u Tanelornu, reče Elrik.Rakir frknu:- Da, ali verovatno bi nas razočarao ako bismo ga i našli. Legende

su najlepše kad ostanu legende, a pokušaji da se ostvare obično suneuspešni. Hajde, tamo leži Amiron koji je, tužno je to reći, tipičanza većinu gradova koje čovek sreće u bilo kom delu sveta.

Dva visoka čoveka, obojica izgnanici iako na različite načine,krenuše kroz polumrak ove puste zemlje.

115


U GRADU AMIRONU

Grad Amiron ukaza se uskoro na vidiku. Elrik nikad nije videoslično mesto. U poređenju sa Amironom Doz-Kam je izgledao kaonajčistije i najbolje održavano naselje na svetu. Sam grad je ležaoispod jedne stenovite ravni, u plitkoj dolini iznad koje se stalnodimilo: taj prljavi, lelujavi pokrivač trebalo je da zaštiti ovo mesto odpogleda ljudi i bogova.

Zgrade su većinom bile u stanju poluruševina ili su bile potpunosrušene, a na njihovom mestu su se dizale brvnare i šatori.Mešavina arhitektonskih stilova - neki poznati, neki potpuno strani- bila je takva da je Elrik jedva video dve slične zgrade. Bilo je tu ibrvnara i zamaka, seoskih kuća, kula i utvrđenja, jednostavnihčetvrtastih vila i drvenih koliba izrezbarenih teškom ornamentikom.Druge su izgledale samo kao gomile stenja sa grubim otvorom zavrata. Nijedna nije izgledala dobro - nije mogla izgledati dobro uovakvom pejsažu i ispod tog stalno smrknutog neba.

Tu i tamo crvena vatra je gorela, povećavajući količinu dima, amiris koji Elrik i Rakir osetiše u predgrađu bio je bogat raznovrsnimsmradovima.

- Oholost, a ne ponos, glavna je osobina većine stanovnikaAmirona, reče Rakir nabirajući svoj orlovski nos. Ako uopšte imajuostatak bilo kakvih karakternih crta.

Elrik je gacao kroz prljavštinu. Senke su igrale između pretrpanihzgrada.

- Ima li ovde, možda, neka krčma gde možemo pitati o Tunelu-Ispod-Močvare i njegovoj okolini?

- Nema krčme. Stanovnici se drže odvojeno jedan od drugog...- A gradski trg, gde se narod skuplja?- Ovaj grad nema centra. Svaki stanovnik, ili grupa stanovnika,

izgradila je sopstveno mesto stanovanja na mestu gde su želeli, iligde je bilo prostora; otud zbrka, propast i starost mnogih mesta.Otud prljavština, beznađe i propadanje većine.

- Kako žive?- Žive odvojeno. Trguju s demonima koji povremeno posećuju

Amiron ...

116


- Demonima?- Da. Najhrabriji love pacove koji žive u špiljama ispod grada.- Kakvi su to demoni?- Prosto bića, obično niži miljenici Haosa, koji žele nešto čime ih

Amironci mogu snabdeti - ukradenom dušom ili dvema, bebama(premda se malo njih ovde rađa) - možeš zamisliti šta još, ako znaššta demoni obično traže od čarobnjaka?

- Da. Mogu zamisliti. Znači, Haos ovde dolazi i odlazi po volji.- Nisam siguran da je baš tako lako. Ali, svakako je lakše za

demone da putuju tamo-amo ovde, nego u našem svetu.- Jesi li video nekog demona?- Da. Obične bestijalne vrste. Grubi, gluni i silni. Mnogi od njih su

nekad bili ljudi, pre no što su se prodali Haosu. Sad su, mentalno ifizički, odeveni u ružne, demonske oblike.

Elriku Rakirove reči nisu bile po volji.- Je li to uvek sudbina onih koji prave dogovore sa Haosom? -

upita on.- Trebalo bi da znaš, ako si Melniboneanac. Znam da je u Fumu to

retko slučaj, ali, kako izgleda, što je veće ono oko čega se pogađaju,finije su promene koje čoveka snalaze ako se Haos odluči da s njimtrguje.

Elrik uzdahnu.- Gde ćemo se raspitati za naš Tunel-ispod-Močvare?- Bio je tu jedan starac... - poče Rakir. Onda ga neko groktanje

zaustavi. Još jedno groktanje.Lice s veprovskim zubom izroni iz tamne fleke sačinjene od

srušene table s građevine. Lice ponovo zagrokta.- Ko si ti? - upita Elrik s rukom na maču.- Svinja, - odgovori lice sa zubom. Elrik nije bio siguran da li ga

vređa ili stvarno opisuje sebe.- Svinja.Još dva lica sa zubima izađoše iz tame.- Svinja, - reče jedno.- Svinja, - reče drugo.- Zmija, - progovori glas iza Rakira, i Elrik se okrete dok je Rakir i

dalje posmatrao svinje. Neki visoki mladić stajaše tu. Na mestu gdeje trebalo da mu bude glava izniklo je petnaestak povećih zmija.Glava svake od njih zurila je u Elrika. Jezici su palacali i otvaraliusta da u isti mah izgovore:

- Zmija.

117


- Stvar, - reče neki novi glas.Elrik pogleda u tom pravcu i zinu, izvuče mač i oseti silno

gađenje.A onda svinje, Zmija i Stvar navališe na njih. Rakir pogodi jednu

Svinju pre no što je napravila tri koraka. Skinuo je luk s ramena iodapeo ga tako da je crvena strela poletela i pogodila u isti mah, sveu jednoj sekundi. Imao je vremena da ubije još jednu Svinju, a ondaodbaci luk i maši se mača. Leđa uz leđa, on i Elrik se pripremahuda se brane od napada demona. I Zmija je bila dovoljno gadna, sasvojih petnaest glava koje su šištale i hvatale zubima iz kojih secedio otrov, ali Stvar je stalno menjala oblik: prvo je jedna rukaizašla iz bezobličnog naduvenog mesa, a onda lice, dok je cela masaprilazila sve bliže.

- Stvar, - vikala je. Dva mača se spustiše na Elrika koji se borio sposlednjom Svinjom i promašio tako da je, umesto u srce, probonjena pluća. Svinja se zateturala unazad i pala u baru sa blatom.Bauljala je malo a onda se smiri. Stvar odnekud proizvede koplje iElrik jedva uspe da odbije udarac tupom stranom svog mača. Sadse Rakir bavio Zmijom i dva demona se spustiše na ljude nestrpljivida ih dovrše. Polovina Zmijinih glava ležala je na zemlji, a Elrik jeuspeo da odseče jednu ruku Stvari, no demon je izgleda imaospremne još tri druge. Izgleda da nije bio sačinjen od jednog nego odviše bića. Elrik se pitao da li će, zahvaljujući pogodbi sa Ariohomtakva biti i njegova sudbina - da postane bezoblično čudovište. Ali,zar nije već neka vrsta čudovišta? Zar ga ljudi ne smatrajudemonom? Ovo razmišljanje uli mu snagu. Vikao je dok se borio:

- Elrik.- Stvar, - odgovarao je njegov protivnik, isto tako željan da iskaže

ono što je smatrao suštinom svoga bića.Još jedna ruka otpade, kad je Obekov mač odseče. Još jedno

koplje bocnu i bi odbijeno u stranu, još jedan mač se pojavi i spustina Elrikovu kacigu sa snagom koja ga odbaci unazad na Rakira.Ovaj usled toga promaši Zmiju i ona ga skoro ugrize sa svoje četiriglave. Elrik odseče ruku i pipak koji je držao mač i vide ih kako seodvajaju od tela, ali i kako se ponovo s njim stapaju. Mučnina seponovo javi. Elrik zabi mač u masu a ona zavrišta:

- Stvar. Stvar. Stvar.Elrik ponovo zari svoj mač, a četiri mača i dva koplja se zanjihaše

i sudariše jedno s drugim, te pokušaše da odbiju Obekovu oštricu.- Stvar.

118


- Ovo je Jirkunovo delo, - reče Elrik, bez sumnje. - Čuo je da gapratim i traži načina da me zaustavi uz pomoć svojih demona-saveznika. On škrgutnu zubima i procedi: - Sem ako jedan od njihnije sam Jirkun. Jesi li ti moj rođak Jirkun, Stvari?

- Stvar... Glas je bio skoro patetičan. Oružje se njihalo i sudaralo,ali nije više tako žestoko kidisalo na Elrika.

- Ili si neki drugi, stari, poznati prijatelj?- Stvar.Elrik je ubadao i ubadao u masu. Gusta, smrdljiva krv grunu po

njegovom oklopu. Elrik nije mogao da shvati zašto je postalo lakonapadati demona. „Sada" začu se glas iznad Elrikove glave. „Brzo"Elrik pogleda gore i vide crveno lice, belu bradu i ruku koja jemahala. „Ne gledaj u mene, budalo. Sad - navali!"

I Elrik obema rukama ščepa mač i zari oštricu duboko ubezoblično stvorenje koje je ječalo i plakalo i izustilo šapatom:„Frank!" pre no što je izdahnulo.

Rakir navali istog časa i njegova oštrica pređe preko preostalihZmijinih glava i zabode se u grudi, a onda u srce mladića, i njegovdemon izdahnu takođe.

Neki belokosi čovek spusti se niz srušeni slavoluk na kome jedotle stajao. Smejao se:

- Nuinova mađija još dejstvuje, čak i ovde, a? Čuo sam kako onajvisoki zove svoje prijatelje demone i uči ih kako da vas napadnu.Nije mi izgledalo časno da petorica napadnu dvojicu - i tako samseo na zid i izvukao naoružanu demonsku snagu iz njega. Još uvekmogu. A sad imam njegovu snagu (ili dobar deo njen) i osećam seznatno bolje nego ikad pre u poslednjih nekoliko luna (ako takonešto uopšte postoji).

- Rekao je: Frank, -progovori Elrik mršteći se. - Je li to ime, štamisliš? Njegovo pređašnje ime?

- Možda, - odgovori stari Nuin. - Možda. Jadno stvorenje. Ali, ipak,sad je mrtav. Vi niste iz Amirona, vas dvojica - iako sam te već videoovde, ti crveni.

- I ja tebe, - odgovori Rakir s osmehom. Brisao je Zmijinu krv samača, upotrebljavajući jednu od njenih glava. - Ti si Nuin-Koji-Je-Sve-Znao.

- Da. Koji-Je-Sve-Znao, a sad vrlo malo zna. Uskoro će sveprestati, kad sve zaboravim. Onda se mogu vratiti iz ovog strašnogizbeglištva. To je ugovor koji sam sačinio sa Orlandom. Bio sambudala koja je sve htela da sve zna, i moja znatiželja me je odvela u

119


120


avanturu. Orlando me je potom i poslao ovamo, da zaboravim.Tužno je, ali, kao što vidite, ja se još uvek prisećam nekih svojihsposobnosti, s vremena na vreme. Znam da tražite Crne Mačeve.Znam da si ti Elrik od Melnibonea. Znam šta će biti s tobom.

- Ti znaš moju sudbinu? - upita Elrik žudno. - Kaži mi je, Nuine-Koji-Je-Znao-Sve.

Nuin otvori usta kao da će progovoriti, a onda ih ponovo zatvori.- Ne. Zaboravio sam.- Ne. Elrik se pokrenu kao da će ga ščepati. - Ne. Ti se sećaš.

Vidim da se sećaš.- Zaboravio sam. I Nuin saže glavu.Rakir uhvati Elrika za ruku.- Zaboravio je, Elriče.Elrik klimne glavom.- Vrlo dobro. Onda upita: - Ali, da li se sećaš gde leži Tunel-ispod-

Močvare?- Da. To je blizu Amirona, sama močvara. Idite ovim putem. Onda

tražite spomenik u obliku orla od crnog mermera. U podnožjuspomenika ulaz je u tunel. Nuin je ponavljao ovo obaveštenje kaopapagaj, a kad je pogledao nagore, lice mu je bilo jasnije. Šta samvam sad rekao?

Elrik odgovori:- Upravo si nam objasnio kako da nađemo put do Tunela-ispod-

Močvare.- Zaista? Nuin pljesnu svojim starim rukama. - Divno. Ja sam

sada i to zaboravio. Ko ste vi, zapravo?- Bolje da nas zaboraviš, - reče Rakir s nežnim osmehom. Zbogom,

Nuine, i hvala.- Za šta?- Za ono što si zaboravio i za ono čega si se setio.I produžiše dalje, kroz bedni grad Amiron, dalje od srećnog starog

čarobnjaka, gledajući čudno staro lice koje ih je pratilo iz okvirakapije ili prozora, i trudeći se da udišu što manje od zagađenogvazduha.

- Čini mi se da od svih stanovnika u ovom napuštenom mestuzavidim samo Nuinu, reče Rakir.

- Ja ga žalim, odgovori Elrik.- Zašto?- Kad sve zaboravi, može mu se desiti da zaboravi da sme otići iz

Amirona.

121


Rakir se nasmeja i pljesnu albina po leđima u crnom oklopu.- Ti si mračan drug, prijatelju Elriče. Zar su ti sve misli tako

beznadne?- Kreću se u tom pravcu, bojim se, reče Elrik sa senkom na

osmehu.

122


TUNEL-ISPOD-MOČVARE

I tako nastaviše put kroz taj tužni i sumorni svet, dok konačno nestigoše do močvare.

Močvara je bila crna. Crno bodljikavo rastinje raslo je u grupama,tu i tamo. Bilo je hladno i vlažno. Tamna magla vila se nadpovršinom, a kroz nju su promicale niske prilike. U magli se dizaoneki tamni čvrst predmet, koji je mogao biti spomenik što im jeNuin opisao.

- Spomenik, - reče Rakir, zaustavivši se i naslonivši na svoj luk. -Duboko je u močvari, a ne vidim nikakvu stazu koja vodi do njega.Je li to problem, šta misliš, prijatelju Elriče?

Elrik je lagano gazio po ivici močvare. Osetio je hladnu tečnostkako ga vuče za noge. On se s teškoćom vrati natrag.

- Mora da ima staza, - reče Rakir, češući svoj koščati nos. - Inače,kako bi tvoj rođak prošao?

Elrik pogleda preko ramena na crvenog strelca i sleže ramenima.- Ko zna, možda putuje u začaranom društvu koje nema teškoća

kad se radi o močvarama.Odjednom, Elrik se nađe kako sedi na vlažnoj steni. Slani smrad

iz močvare mora da ga je načas omamio. Osećao se slabo. Uticajnapitaka koje je uzeo pri ulasku kroz Kapiju Senki počeo je daslabi.

Rakir priđe i stade kraj albina. Smešio mu se s izvesnom dozomzadirkivajuće simpatije:

- Pa, čarobniče, zar ne možeš dozvati sličnu pomoć?Elrik zatrese glavom.- Ja malo znam o prizivanju sitnih demona. Jirkun ima kod sebe

sve svoje priručnike mađije, omiljene čini, uvode u demonskesvetove. Moraćemo naći stazu obične vrste, ako želimo da stignemodo onog spomenika, Ratniče-Svešteniče iz Fuma.

Ratnik-Sveštenik iz Fuma izvuče crvenu maramicu iz svoje tunikei usekivaše nos u nju jedno vreme. Kad je završio, pruži Elriku rukui pomože mu da se digne na noge, te poče hodati uz ivicu močvare,stalno držeći crni spomenik na oku.

Posle izvesnog vremena nađoše stazu koja nije bila prirodna staza,već ploča od crnog mermera koja se pružala kroz polumrak blata,glatka i klizava, prekrivena tankom skramom gliba.

- Ja bih pre posumnjao da je ovo lažna staza - varka koja treba da

123


nas odvede u smrt, - reče Rakir, dok su on i Elrik stajali i gledalidugu ploču, - ali šta imamo da izgubimo sada?

- Hajde, - odgovori Elrik, spuštajući nogu na ploču i obazrivohodajući po njoj. U ruci je držao nekakvu baklju, pregrštpucketavog šaša, koji je odavao neprijatnu žutu svetlost i velikukoličinu zelenkastog dima. Ali, ipak, i to beše bolje nego ništa.

Rakir, oprobavajući najpre svaki korak sa svojim lukom, išao je zanjim, zviždeći u hodu malu složenu melodiju. Neki njegovsunarodnik bi prepoznao Pesmu sina heroja Uzvišenog Pakla koji sesprema da žrtvuje svoj život, melodiju popularnu u Fumu.

Elrik je smatrao da je melodija neprijatna i da im remeti pažnju,ali ne reče ništa, jer se usredsredio na održavanje ravnoteže poklizavoj površini ploče koja se sad neznatno ljuljala, kao da pluta popovršini močvare.

Sad su bili na pola puta do spomenika, čiji su se obrisi već jasnovideli: jedan veliki orao sa raširenim krilima, divljim kljunom ikandžama spremnim da ubije. Orao je bio od istog crnog mermerakao i ploča na kojoj su pokušavali da održe ravnotežu. I Elrika sveto podseti na grob. Da li je neki stari heroj ovde sahranjen? Ili jeovaj grob sazidan da čuva Crne Mačeve - zatvorivši ih tako da senikad ne vrate u svet ljudi i ponovo počnu krasti njihove duše?

Ploča se njihala sve jače. Elrik pokuša da ostane uspravan, ali sezanese najpre na jednu a onda na drugu stranu, dok se baklja ludolelujala. Obe noge skliznuše ispod njega i on polete u močvaru inađe se u njoj do kolena.

Počeo je da tone.Nekako je uspeo da ščepa baklju i uz njenu svetlost vide Crvenog

Strelca kako bulji iza sebe.- Elriče?- Ovde sam, Rakire.- Toneš li?- Močvara je, izgleda, rešena da me proguta.- Možeš li ležati pravo?- Mogu leći unapred, ali noge su mi zarobljene.Elrik pokuša da pokrene telo u mulju, koji se bunio protiv toga.

Nešto prolete ispred njegovog lica, odajući neki glas sličanprigušenom frfljanju. Elrik je činio sve što je mogao da savladastrah koji je u njemu rastao.

- Mislim da me moraš napustiti, Rakire.- Šta? Pa da izgubim sredstvo za izlazak iz ovog sveta? Mora da

124


me smatraš velikodušnijim nego što u stvari jesam, druže Elriče.Hajde...

Rakir se pažljivo saže i ispruži ruku do Elrika. Oba čoveka behuprekrivena lepljivim blatom, obojica su drhtala od studeni. Rakir seispruži koliko je mogao, a Elrik se naže napred da dohvati ruku, alinije mogao da je prihvati. Svakog časa bivao je sve dublje uvlačen usmrdljivo blato močvare.

Onda Rakir uze svoj luk i pruži ga Elriku.- Hvataj luk, Elriče. Možeš li?Ispruživši se unapred i istežući svaku koščicu i mišić, Elrik uspe

da ščepa štap.- Sada, moram, a-a-h! Rakir, vukući luk, oseti da i sam klizi i

divlje se njiše. On ispruži jednu ruku da dohvati udaljeni krajštapa, a drugom je držao luk.

- Brže, Elriče. Brzo.Elrik se bolno vukao kroz mulj. Ploča se i dalje njihala ludo, a

Rakirovo orlovsko lice bilo je bledo skoro kao i Elrikovo, dok seočajnički napinjao da ne ispusti luk i da ne sklizne sa ploče. A ondaElrik, sav natopljem muljem, uspe da uhvati ploču i da dobaulja donje, i držeći još uvek dimljivu baklju u jednoj ruci, ispne se i ležašetako dugo, dašćući.

Rakir je takođe bio izgubio dah, ali se sad smejao.- Kakvu sam ribicu upecao, - reče on. - Najveću, kladio bih se.- Zahvalan sam ti, Rakire, Crveni Strelče, zahvalan sam ti,

Ratniče-Svešteniče iz Fuma. Dugujem ti život, - reče najzad Elrik. - Izaklinjem se da ću upotrebiti sve svoje sile da te vratim u svet iz kogobojica potičemo, bez obzira da li ću uspeti u svom traganju ili ne.

Rakir reče mirno:- Ti si pravi čovek, Elriče od Melnibonea, zato sam te spasao. Malo

je pravih ljudi u bilo kom svetu. On sleže ramenima i nasmeši se. -A sad predlažem da nastavimo prema onom spomeniku, idući nakolenima. Nije baš najdostojanstvenije, ali je sigurnije. I samo malonam je preostalo da bauljamo.

Elrik se saglasi.Nije još mnogo vremena prošlo u toj bezvremenoj tmini, pre no što

stigoše do malog ostrvca obraslog mahovinom na kome je stajaospomenik Orla, velik i težak, izdignut nad njima u još veću tminu,koja je bila ili nebo ili svod pećine. A u podnožju stuba videše nekavratanca. Bila su otvorena.

- Klopka? - razmišljaše Rakir.

125


- Ili Jirkun smatra da smo stradali u Amironu? - reče Elrik brišućise od blata što je bolje mogao. Uzdahnuo je. - Hajde da uđemo. Dasvršimo s tim.

I tako uđoše.Našli su se u nekoj maloj odaji. Elrik baci slabu svetlost baklje po

prostoriji i vide još jedna vrata. Ostatak sobe bio je bezobličan - svizidovi načinjeni od istog, prigušenog crnog mermera. Soba bešepuna tišine.

Nijedan ne progovori ni reči. Oboje nepokolebljivo krenuše premasledećim vratima, i kad naiđoše na stepenice, počeše da se spuštajusve niže i niže u potpunu tminu.

Dugo su silazili bez reči, dok ne stigoše do dna i ne ugledaše predsobom ulaz u uzan tunel nepravilnog oblika, tako da je više ličio nadelo prirode nego ljudsku tvorevinu. Vlaga je kapala sa tavanicetunela i padala u redovnim razmacima na pod. To kao da je bioodjek nekog dubljeg i daljeg, mnogo udaljenijeg šuma odnekud izsamog tunela.

Elrik ču kako Rakir pročišćava grlo.- Bez sumnje je ovo tunel, - reče Crveni Stre lac, - i nesumnjivo

vodi ispod močvare.Elrik je osećao da i Rakir deli njegovo oklevanje da uđe u tunel.

Stajao je sa dimljivom bakljom visoko uzdignutom, osluškujući batkaplji o pod tunela, i pokušavajući da raspozna onaj drugi šum kojije nejasno i potmulo dopirao iz mračnih dubina.

A onda pođe u tunel skoro trčeći, ušiju punih iznenadnog urlanjakoje je moglo doći i iz njegove glave ili iz nekog izvora u tunelu. Čuoje Rakirove korake iza sebe.

Izvukao je mač, mač mrtvog heroja Obeka, i začuo odjeksopstvenog disanja o zidove tunela, koji kao da je oživeo od šumovasvih vrsta.

Elrik uzdrhta, ali se ne zaustavi.Tunel je bio topao. Pod je delovao pod nogama kao spužva, a miris

slane vlage ostajaše uporan. Elrik primeti da zidovi tunela postajuglatkiji, i kao da su se tresli od brzog, ujednačenog pokreta. Čuo jekako Rakir dahće iza njega, očigledno primetivši čudnu prirodutunela.

- Kao da je od živog mesa, - promrmlja Ratnik-Sveštenik iz Fuma.- Kao od živog mesa.

Elrik nije mogao da natera sebe da odgovori. Sva pažnja mu je bilapotrebna da bi se probijao dalje. Bio je iznemogao od straha. Celo

126


telo mu se treslo. Znojio se, a noge su pretile da popuste pod njim.Ruke mu behu tako slabe da je jedva držao mač da ne padne napod. A u njegovom sećanju javljao se nagoveštaj nečega, nečega štonjegov mozak nije hteo da prihvati. Da li je već bio ovde? Njegovodrhtanje se pojača. Stomak mu se prevrnu. Ali se i dalje teturao,držeći baklju ispred sebe.

I sada meko, ujednačeno udaranje postade glasnije, i Elrik videpred sobom mali, skoro kružni otvor na samom kraju tunela. Onstade, ljuljajući se.

- Tunel se završava, - šaputao je Rakir. - Nema puta dalje.Mali otvor je pulsirao brzim, jakim udarcima.- Pulsirajuća Pećina, - šapnu Elrik. - Nju je trebalo da nađemo na

kraju Tunela-Ispod-Močvare. To mora biti ulaz, Rakire.- Suviše je mali za čoveka, da bi se moglo ući, Elriče, - reče Rakir

razumno.- Ne.Elrik se teturao napred, dok se nije našao blizu otvora. Onda stavi

mač u korice, dodade baklju Rakiru i, pre no što je Ratnik-Sveštenik iz Fuma mogao da ga zaustavi, baci se glavom kroz otvor,uvlačeći i telo - a zidovi otvora se razmakoše i ponovo sklopiše zanjim, ostavljajući Rakira na drugoj strani.

Elrik se polako diže na noge. Slaba, ružičasta svetlost dolazila je izzidova, i pred njim se ukaza još jedan ulaz, nešto malo veći odprethodnog. Vazduh je bio topao i gust i slan. Skoro ga je gušio.Glava mu je bubnjala, telo ga bolelo i jedva je mogao išta drugoraditi ili misliti, sem da se probija napred.

Nesiguran na nogama, baci se kroz sledeći otvor, dok jepulsirajući šum odzvanjao sve glasnije u njegovim ušima.

- Elriče.Rakir je stajao iza njega, bled i znojav. Bio je ostavio baklju i

pošao za Elrikom.Elrik ovlaži usne i pokuša da odgovori.Rakir priđe bliže.Elrik reče:- Rakire, ne bi trebalo da si ovde.- Rekao sam ti da ću ti pomoći.- Da, ali...- I pomoći ću ti.Elrik nije imao snage da se s njim prepire, već samo klimnu

glavom i rukom rastvori meke zidove drugog prolaza i vide da vodi u

127


pećinu čiji su okrugli zidovi podrhtavali od ravnomernog pulsiranja.U središtu pećine, viseći u vazduhu bez ikakvog oslonca, behu dvamača. Dva jednaka mača, velika i divna, crne boje.

Stojeći ispod mačeva, s požudnim i lakomim izrazom, stajao jeprinc Jirkun od Melnibonea, pokušavajući da ih dohvati dok su muse usne micale, mada reči nisu silazile s njih. I sam Elrik je mogaoda izusti samo jednu reč, dok se peo, i uspeo da stane na drhtavipod.

- Ne, - reče on.Jirkun je čuo tu reč. Okrenuo se s užasom na licu. Zarežao je kad

vide Elrika, a onda i on izusti tu reč koja postade krik besa:- Ne!S naporom, Elrik izvuče Obekov mač iz korica. Izgledao je suviše

težak da bi ga mogao držati uspravno, vukao mu je ruku tako da jeležao na podu, a ruka visila pravo uz telo.

Elrik uvuče teški vazduh duboko u pluća. Vid mu se zamuti.Jirkun postade samo senka. Samo dva crna mača, mirna i hladna,usred okrugle prostorije, behu u fokusu. Elrik oseti da je Rakirušao u sobu i stao kraj njega.

- Jirkune, - reče Elrik konačno, - ti mačevi su moji.Jirkun se nasmeši i pruži ruku ka njima. Čudan ječeći zvuk kao

da iz njih izađe, a slaba crna svetlost kao da je zračila iz mačeva.Elrik vide rune urezane na oštricama i uplaši se.

Rakir zape jednu strelu, nišaneći na Jirkuna.- Ako treba da umre, reci mi.- Ubij ga, - reče Elrik.I Rakir odape strelu.Ali strela se kretala vrlo sporo kroz vazduh i pala na pola puta

između strelca i cilja.Jirkun se okrete, sa strahotnim osmehom.- Oružje smrtnika ovde ne pomaže... - reče.Elrik se okrete Rakiru.- On mora da je u pravu. Tvoj život je u opasnosti, Rakire. Idi...Rakir ga ozbiljno pogleda.- Ne, moram ostati i pomoći ti...Elrik zatrese glavom.- Ne možeš mi pomoći, samo ćeš poginuti ako ostaneš. Idi.Oklevajući, Crveni Strelac skide svoj luk, sumnjičavo pogleda dva

mača, provuče se kroz prolaz i nestade.- Sad, Jirkune, - reče Elrik puštajući da Obekov mač padne na

128


zemlju, - moramo ovo rešiti, ti i ja.

129


DVA CRNA MAČA

A onda dva runska mača, Olujnik i Žalobnik, nestadoše s mestana kome su tako dugo visili.

Olujnik se nađe u Elrikovoj desnoj ruci. Žalobnik ležaše u desnojruci princa Jirkuna.

Dva muža stajala su jedan nasuprot drugome u PulsirajućojPećini i gledala jedan drugoga, a zatim mačeve koje su držali.

Mačevi su pevali. Njihovi glasovi behu jedva čujni, ali jasni. Elrikdiže veliku oštricu i okretaše je tamo-amo, diveći se njenoj čudnojlepoti.

Olujnik, - izgovori on.A onda se uplaši.Kao da se ponovo rodio, a runski mač beše rođen s njim. Kao da

nikad nisu bili razdvojeni.- Olujnik.Mač zaječa slatko i još se bolje smesti u njegovoj šaci.- Olujnik, - viknu Elrik i skoči na svog rođaka.- Olujnik!I bio je pun straha - tako pun straha! A strah mu donese neku

vrstu divljeg zadovoljstva - demonsku potrebu da ubije svog rođaka,da zarije oštricu duboko u Jirkunovo srce. Da se osveti. Da prospekrv. Da mu dušu pošalje u pakao.

A onda se krik princa Jirkuna začu iznad glasova mačeva ipulsiranja pećine.

- Žalobnik!I Žalobnik krenu u susret Olujniku i njegovom udarcu, odbi ga i

usmeri se ponovo k Elriku, koji se prikloni ustranu. On odmahokrete Olujnika u krug i nadole, jednim bočnim udarcem koji zatrenutak potisnu Jirkuna i Žalobnika unazad. Ali i sledeći Olujnikovnalet bi spremno dočekan. I sledeći. Ako su mačevaoci biliizjednačeni i mačevi su to bili, kao da su imali sopstvenu volju iakosu se upravljali prema volji boraca.

I udarci metala o metal pretvoriše se u divlju, metalnu pesmu,koju pevahu mačevi. Pesmu punu radosti, kao da su srećni što suse vratili ratovanju, iako su sad ratovali jedan protiv drugog.

Elrik skoro nije video svog rođaka princa Jirkuna, osim u jednomtrenutku kad njegovo crno, divlje lice blesnu nasuprot njegovomvlastitom. Elrikova pažnja bila je potpuno vezana za dva crna mača,

130


jer je izgledalo kao da se bore za nagradu: za život jednog od dvojicemačevalaca (ili možda oba, pomisli Elrik). Izgledalo je, takođe, kaoda rivalstvo između Elrika i Jirkuna nije ništa spram bratskogrivalstva mačeva, po svemu sudeći srećnih što su ponovo uupotrebi, posle mnogo hiljada godina.

I ovo razmišljanje, dok se borio - a borio se za svoju dušu, a nesamo za život - dade Elriku vremena da razmotri svoju mržnjuprema Jirkunu.

On bi ubio Jirkuna, ali ne po želji neke druge sile. Ne da zabaviove čudne mačeve.

Vrh Žalobnika minu pokraj njegovih očiju i Olujnik se još jednompodiže da otkloni udarac.

Elrik se više nije borio sa svojim rođakom. Borio se protiv voljedva crna mača.

Olujnik minu pokraj trenutno nezaštićenog Jirkunovog grla. Elrihščepa mač i povuče ga unazad, spasavši rođaku život. Olujnikzacvile skoro mrzovoljno, kao pas koji prestaje da grize uljeza.

I Elrik progovori kroz stisnute zube.- Neću biti tvoja marioneta, runski maču. Ako moramo biti

sjedinjeni, neka to bude iz pravog razumevanja.Mač kao da je oklevao, kao da mu pažnja opade, i Elrik je morao

dobro da se potrudi da se odbrani od napada Žalobnika koji, zauzvrat, izgleda beše osetio svoju nadmoć.

Elrik oseti svežu energiju kako pritiče u njegovu desnu ruku i celotelo. To je mač učinio s njim; nisu mu više bili potrebni napici,nikad se više neće osetiti slabim. Mogao bi trijumfovati u borbama.U miru bi mogao vladati s ponosom. Kad bi putovao, mogao bi ićisam i bez straha. Izgledalo je kao da ga mač podseća na sve to, iakoje vraćao udarce Žalobniku.

A šta bi mač dobio za uzvrat?Elrik je znao. Mač mu je to rekao bez ikakvih reči. Olujniku je

trebalo da se tuče, jer to je bio smisao njegovog postojanja. Olujnikje morao da ubija, jer to je bio izvor njegove energije: životi i dušeljudi, demona, čak i bogova.

Elrik je oklevao, kad njegov rođak kriknu divlje i snažno navali nanjega, tako da Žalobnik skinu Elrikovu kacigu i odbaci je na zemlju.Jirkun ščepa svoj ječeći crni mač u obe ruke da zarije sečivo srunama u Elrikovo telo.

Elrik je znao da će učiniti sve da izbegne tu sudbinu - da mu dušabude uvučena u Žalobnik i da nahrani snagom princa Jirkuna. I on

131


se otkotrlja postrance, vrlo brzo, dižući se na jedno koleno, a zatimse okrenu i podiže Olujnika, s jednom rukom u oklopnoj rukavici idrugom na dršci, da primi veliki udarac koji je princ Jirkunpripremio. I dva crna mača vrisnuše kao u bolu, uzdrhtaše, i crnozračenje pokulja iz njih kao krv iz čoveka probodenogmnogobrojnim strelama.

A Elrik, još uvek na kolenima, izvuče se iz polja tog zračenja,dahćući i uzdišući i gledajući tamo-amo da ugleda Jirkuna, kojibeše nestao.

I Elrik je znao da mu Olujnik ponovo govori. Ako ne želi da umreod Žalobnika, mora prihvatiti ugovor koji mu nudi Crni Mač.

- Jirkun ne sme umreti, - reče Elrik. - Neću ga ubiti samo raditvoje zabave.

I kroz crno zračenje utrča ponovo Jirkun, režeći i vitlajući svojimmačem s runama.

I ponovo Olujnik sevnu kroz jedan prorez i opet Elrik povučeoštricu i Jirkun beše samo okrznut.

Olujnik se uvijao u Elrikovim rukama.Elrik reče:- Nećeš biti moj gospodar.I Olujnik kao da shvati i postade mirniji. kao da se s tim pomirio.

Elrik se smešio, misleći da je savladao mač i da će od sad činiti onošto mu on naredi.

- Razoružaćemo Jirkuna, - reče Elrik. - Nećemo ga ubiti.Elrik se diže na noge.Olujnik je kretao punom brzinom svoj kao igla tanak vrh.

Manevrisao je u pravcima napada, parao i ubadao. Jirkun, koji sedotle cerio u trijumfu, zinu i zatetura se unazad, dok mu je osmehnestajao s opuštenog lica.

Sada je Olujnik radio za Elrika. Pravio je one poteze koje je Elrikželeo. I Jirkun i Žalobnik izgledali su kao izbačeni iz ravnoteže.Žalobnik je urlikao, kao u čudu, zbog bratovljevog ponašanja. Elrikudari po Jirkunovoj ruci s mačem, prodre kroz odeću, kroz meso,kroz tetivu, kroz kost. Krv poteče, obli ruku, poče kapati na držakmača. Krv beše klizava, i Jirkunov stisak mača oslabi. On ga uze uobe ruke, ali ga nije mogao držati čvrsto.

Elrik, takođe, uze Olujnika u obe ruke. Nezemaljska snagaprostruja kroz njega. Divovskim udarcem navali Olujnikom naŽalobnika, i oštrica se sudari sa drškom. Mač ispade iz Jirkunoveruke i odlete preko poda Pulsirajuće Pećine.

132


Elrik se nasmeši. Pobedio je volju sopstvenog mača i, za uzvrat,pobedio je i drugi mač.

Žalobnik pade kraj zida Pulsirajuće Pećine i za trenutak ostadenepomičan.

Kao da ječanje izbi iz njega. Oštri krik ispuni Pulsirajuću Pećinu.Tama obli ružičastu svetlost i ova utrnu.

Kad se svetlost vratila, Elrik vide da korice leže kraj njegovihnogu. Bile su crne i iste, čudne izrade kao i oštrica. Elrik ugledaJirkuna. Princ se spustio na kolena, jecajući, njegove oči lutahu popećini tražeći Žalobnika. Gledao je u Elrika sa strahom, kao da jeznao da mora biti ubijen.

- Žalobnik? - upita Jirkun beznadno. Znao je da mora umreti.Žalobnik beše nestao iz Pulsirajuće Pećine.- Tvoj mač je nestao, - reče Elrik mirno.Jirkun je cvileo, bauljajući ka izlazu iz pećine. Ali, izlaz se skupio

na veličinu malog novčića. Jirkun zaplaka.Olujnik se tresao, kao da je bio žedan Jirkunove duše. Elrik stade.Jirkun brzo progovori:- Nemoj me ubiti, Elriče. Ne s tim mačem runa. Učiniću sve što

želiš. Umreću na bilo koji drugi način.Elrik odgovori:- Mi smo žrtve, rođače, jedne zavere. Igre koju igraju bogovi,

demoni i mačevi koji osećaju. Oni žele da jedan od nas bude mrtav.Podozrevam da više žele da to budeš ti, nego ja. I zato, neću te ovdeubiti.

On diže korice, uvuče Olujnika u njih, i, odjednom, mač je biomiran. Elrik skide svoje stare korice i potraži pogledom oko sebeObekov mač, ali i on je bio nestao. On ispusti stare korice i prikačinove za pojas. Ostavio je levu ruku na dršci Olujnika i gledao, nebez simpatija, u spodobu koja beše njegov rođak.

- Pravi si crv, Jirkune. Ali, zar je to tvoja krivica?Jirkun ga zbunjeno pogleda.- Pitam se, kad bi imao sve što želiš, da li bi prestao da budeš crv,

rođače.Jirkun se pridiže na kolena. Malo nade zasvetli u njegovim očima.Elrik se nasmeši i udahnu.- Videćemo, - reče. - Moraš pristati da probudiš Simorilu iz njenog

začaranog sna.- Ti si me ponizio, Elriče, - reče Jirkun sitnim, žalosnim glasom. -

Probudiću je, ali...

133


- Zar ne možeš skinuti čini?- Ne možemo pobeći iz Pulsirajuće Pećine. Prošlo je vreme . ..- Kako?- Nisam mislio da ćeš me pratiti. A onda, mislio sam da ću te lako

ubiti. Ali, sad je prošlo vreme. Ulaz se može držati otvorenim samonakratko. On prima svakog ko želi da uđe u Pulsirajuću Pećinu, alineće nikoga da pusti napolje pošto čini prestanu da traju. Mnogosam dao da to saznam.

- Suviše si dao za sve, - reče Elrik.On ode do ulaza i proviri kroz njega. Rakir je čekao s druge

strane. Crveni Strelac je imao zabrinut izraz lica i Elrik mu reče:- Ratniče-Svešteniče iz Fuma, izgleda da smo moj rođak i ja u

klopci. Ulaz neće da se ponovo otvori za nas.Elrik opipa toplu, vlažnu materiju zida. Nije se otvarala ni za

mrvicu.- Izgleda da nam se možeš pridružiti, ili se sam vratiti. Ako nam se

pridružiš, delićemo zajedničku sudbinu.- Nikakva sudbina ne čeka me ni ako se vratim, - odgovori mračno

Rakir. - Kakvi su tamo vaši izgledi?- Imam samo jednu mogućnost, - odgovori Elrik. - Mogu dozvati

svog zaštitnika.- Gospodara Haosa? Rakir načini kiselo lice.- Tačno, - reče Elrik. - Reč je o Ariohu.- Arioh, je li? Pa, on baš ne mari za izbeglice iz Fuma.- Šta ćeš uraditi?Rakir zakorači napred. Elrik se pomeri unazad. Kroz otvor se

pojavi Rakirova glava, praćena ramenima i ostatkom njegovog tela.Otvor se odmah sam zatvori za njim. Rakir se podiže i razvezakonopac svog luka, ispravljajući ga.

- Saglasio sam se da delim tvoju sudbinu - da stavim sve nakocku radi bekstva iz ovog sveta, - reče Crveni Strelac. Izgledao jeiznenađen kad ugleda Jirkuna. Tvoj neprijatelj je živ?

- Da.- Ti si zaista milosrdan.- Možda. Ili tvrdoglav. Neću da ga ubijem samo zato što ga je neka

neprirodna sila koristila kao svoju marionetu, jer je predodredila dabude ubijen ako ga pobedim. Gospodari Viših Svetova još nevladaju sasvim mnome - niti će ikada, dok imam snage da im seoduprem.

Rakir se nasmeja.

134


- Delim tvoje mišljenje, i ako nisam optimističan u pogledunjegove vrednosti. Vidim da imaš jedan od ona dva crna mača zapojasom. Ne može li on prokrčiti put kroz pećinu?

- Ne, - odgovori Jirkun sa svog mesta kraj zida. - Ništa ne možeoštetiti materijal od koga je načinjena Pulsirajuća Pećina.

- Verujem ti, - reče Elrik. - Ne nameravam, i onako, da koristimovaj svoj mač suviše često. Moram prvo naučiti kako da gaobuzdavam.

- Znači, Arioh mora biti dozvan, - uzdahnu Rakir.- Ako je to moguće, - odgovori Elrik sležući ramenima.- On će me nesumnjivo uništiti, - reče Rakir, gledajući u Elrika s

nadom, kao da albino treba da opovrgne ovu tvrdnju.Elrik je izgledao ozbiljan.- Možda ću moći da se nagodim s njim. Biće to ujedno proba za

još nešto.Elrik okrete leđa Rakiru i Jirkunu, a zatim se ukoči. Poslao je svoj

duh kroz ogromne prostore i komplikovane lavirinte. Govorio je:- Arioče! Arioče! Pomozi mi, Arioče!Imao je osećaj da ga neko sluša.- Arioče!Nešto se kretalo u Prostoru kamo je prodro njegov duh.- Arioče!I Arioh ga ču. Znao je da je to bio Arioh.Rakir užasnuto urliknu. Jirkun zavrišta. Elrik se okrete i vide

nešto odvratno blizu zida. Bilo je crno i gadno i oblik mu bešenepodnošljivo tuđ. Zar je to Arioh? Kako je to moguće? Arioh je biodivan. Ali, možda, pomisli Elrik, ovo i jeste Ariohov pravi oblik. Naovom Prostoru, baš u ovoj pećini, Arioh nije mogao prevariti one kojisu ga gledali.

Ali tad se taj oblik izgubi i divan mladić prastarih očiju stajašepred trojicom smrtnika.

- Zadobio si mač, Elriče, - reče Arioh, ne obraćajući pažnju naostale. - Čestitam ti. I poštedeo si život svom rođaku. Zašto?

- Ima više razloga, - odgovori Elrik. - Ali, recimo samo toliko da jeostao živ da bi probudio Simorilu.

Na Ariohovom licu pokaza se načas mali tajni smešak, i Elrikshvati da je izbegao zamku. Da je ubio Jirkuna, Simorila se nikadviše ne bi probudila.

- A šta ovaj mali izdajnik radi ovde s vama?Arioh okrete hladne oči ka Rakiru, koji je činio sve od sebe da mu

135


uzvrati pogledom.- On je moj prijatelj, - reče Elrik. - Pogodio sam se s njim. Ako mi

pomogne da nađem crne mačeve, izvešću ga natrag sa sobom nanaš Prostor.

- To je nemoguće. On je ovde prognan. To je njegova kazna.- On se vraća sa mnom, - reče Elrik. I poče skidati Olujnika,

držeći mač ispred sebe. - Ili neću uzeti mač sa sobom. U tomslučaju, sva trojica ćemo ovde ostati celu večnost.

- To nije razumno, Elriče. Uzmi u obzir svoje odgovornosti.- Već sam ih uzeo u obzir. To je moja odluka.Ariohovo glatko lice preli tračak besa.- Moraš uzeti mač. On je tvoja sudbina.- To ti kažeš. Ali ja sada znam da taj mač mogu samo ja nositi. Ti

ne možeš, Arioče, inače bi ga već uzeo. Samo ja - ili drugi smrtnikkao ja - može ga uzeti iz Pulsirajuće Pećine. Zar ne?

- Pametan si, Elriče od Melnibonea. Arioh je ove reči izgovarao saveselim divljenjem. - Ti si pravi sluga Haosa. Vrlo dobro - tajizdajnik može poći s tobom. Ali bolje neka hoda oprezno. Poznato jeda su Gospodari Haosa pakosni...

Rakir reče promuklo:- Čuo sam to, moj gospodaru, Arioče.Arioh ne obrati pažnju na Strelca.- Čovek iz Fuma, konačno, nije važan. A ako želiš da oprostiš život

svom rođaku, neka ti bude. To je malo važno. Sudbina može imatinekoliko dodatnih niti u svom tkanju, a da ipak ispuni predviđeneciljeve.

- Vrlo dobro, - odgovori Elrik. - Izvedi nas odavde.Kuda?- Pa, u Melnibone, ako nemaš ništa protiv.S osmehom koji je bio skoro nežan, Arioh pogleda Elrika i

svilenkasta ruka pomilova njegov obraz. Arioh je bio porastao dvaputa od svoje pređašnje veličine.

- Eh, ti si svakako najslađi od svih mojih robova, - reče GospodarHaosa.

I poče vrtlog. Začu se šum kao kad more besni. I strašnamučnina. Tri umorna čoveka stajala su sada na podu velikeprestone dvorane u Imriru. Soba je bila prazna, sem što se ujednom uglu crno obličje, kao dim, zakovitlalo i nestalo.

Rakir pređe preko prostorije i pažljivo sede na prvu stepenicu kojavodi ka Rubinskom prestolu. Jirkun i Elrik ostadoše gde su bili,

136


gledajući se oči u oči. Tada se Elrik nasmeja i lupi po maču.- A sada moraš ispuniti svoje obećanje, rođače. A onda ću ti nešto

predložiti.- Ovde je kao na pijaci, - reče Rakir, naslanjajući se na lakat i

gledajući pero iz svoje crvene kape. - Toliko pogađanja.

137


MILOST BLEDOG KRALJA

Jirkun odstupi od sestrinog kreveta. Bio je iscrpljen, a crte mubehu umorne i ne beše daha u njemu kad izgovori:

- Gotovo je.On se obazre i pogleda kroz prozor na kule Imrira, na luku gde su

se zlatni ratni brodovi ljuljali usidreni, zajedno s brodom -poklonom Kralja Straaše.

- Probudiće se za koji čas, - dodade Jirkun odsutno.Divim Tvar i Rakir - Crveni Strelac - gledahu upitno u Elrika koji

je klečao kraj postelje, zureći u Simorilino lice. Njeno lice postademirno i u jednom užasnom trenutku Elrik posumnja da ga je princJirkun obmanuo i ubio Simorilu. Ali onda njeni kapci zadrhtaše ioči joj se otvoriše i ona ga vide i nasmeši se:

- Elrik? Snovi... Jesi li čitav?- Jesam, Simorila. Kao i ti.- Jirkun?...- On te je probudio.- Ali, zakleo si se da ćeš ga ubiti.- Bio sam rob čini, kao i ti. Moj um je bio u zabuni. Još uvek je u

zabuni u vezi s nekim stvarima. Ali, Jirkun se promenio. Ja sam gapobedio. On ne sumnja više u moju moć. Više ne želi da me svrgne.

- Ti si milosrdan, Elriče.Ona zabaci svoju kao gavran crnu kosu s lica.Elrik izmenja pogled s Rakirom.- To što me rukovodi ne mora biti milosrđe, - reče Elrik. - To,

jednostavno, može biti osećaj drugarstva s Jirkunom.- Drugarstvo? Sigurno ne možeš osećati...- Obojica smo smrtni. Obojica smo bili žrtve igre koju su igrali

Gospodari Viših Svetova. Moja lojalnost, na kraju, mora pripastimom sopstvenom rodu - i zato sam prestao da mrzim Jirkuna.

- Ali, i to je milosrđe, - reče Simorila.Jirkun krenu ka vratima.- Smem li da izađem, moj kralju gospodaru?Elrik pomisli da je uhvatio čudan blesak u rođakovim očima. Ali,

možda je to samo poniženje ili očajanje. On klimnu glavom. Jirkunizađe iz sobe, zatvarajući tiho vrata za sobom.

Divim Tvar progovori:- Ne veruj Jirkunu, Elriče. On će te opet izdati. Gospodar

138


Zmajevih Pećina je bio zabrinut.- Neće, - reče Elrik. - Ako se ne boji mene, boji se mača koji

nosim.- I ti treba da se bojiš tog mača, - dodade Divim Tvar.- Ne, - odgovori Elrik, - ja sam gospodar tog mača.Divim Tvar htede još nešto reći, ali zaklima glavom, skoro tužno,

pokloni se, i, zajedno sa Rakirom Crvenim Strelcem, ostavi Elrika iSimorilu same.

Elrik uze Simorilu u zagrljaj. Oni se poljubiše. I zaplakaše.Čitavu nedelju dana trajale su svetkovine u Melniboneu. Sad su

skoro svi ljudi i zmajevi bili kod kuće. I Elrik je bio kod kuće,dokazavši svoje pravo da vlada tako dobro da su sve njegove čudnecrte karaktera (od kojih je "milosrđe" bilo još najčudnije) bileprihvaćene od strane stanovnika.

U prestonoj dvorani je bio bal, i to najraskošniji bal za koji sudvorani ikad čuli. Elrik je igrao sa Simorilom, uzevši punog učešćau svim aktivnostima. Samo Jirkun nije igrao. Više je voleo da ostaneu mirnom uglu ispod galerije muzičara-robova, ignorisan od stranegostiju. Rakir Crveni Strelac igrao je s nekoliko dama i zakazivaosastanke sa svima, jer je on sada bio heroj u Melniboneu. DivimTvar je igrao, takođe, iako su njegove oči često bile zamišljene kadbi srele Jirkuna.

Docnije, dok su ljudi jeli, Elrik je razgovarao sa Simorilom, dok suzajedno sedeli na platformi Rubinskog prestola.

- Hoćeš li da budeš vladarka, Simorila?- Ti znaš da ću se udati za tebe, Elriče. To oboje znamo već mnogo

godina, zar ne?- I, tako, hoćeš da budeš moja žena?- Da.Smejala se jer je mislila da se on šali.- A nećeš da budeš vladarka? Najmanje još godinu dana?- Kako to misliš, gospodaru?- Moram otići iz Melnibonea, Simorila, na godinu dana. Ono što

sam saznao poslednjih meseci učinilo je da zaželim da putujem uMlada Kraljevstva - da vidim kako drugi narodi vode svoje poslove.Jer, ja mislim da se Melnibone mora promeniti, ako hoće da preživi.Može postati velika sila, čuvena po dobru u svetu, jer još uvek imadosta moći.

- Po dobru? Simorila beše iznenađena i u njenom glasu beše imalo uzbune. - Melnibone nikad nije mario za dobro ili zlo, već

139


samo za sebe i svoja zadovoljstva.- Potrudiću se da to izmenim.- Ti nameravaš da sve izmeniš.- Nameravam da putujem svetom, a onda da odlučim da li takav

cilj ima vrednosti. Gospodari Viših Svetova imaju ambicija u našemsvetu. Iako su mi nedavno pomogli, plašim ih se. Voleo bih da vidimda li ljudi mogu sami da vode svoje poslove.

- I otići ćeš? U njenim očima zacakliše se suze. - Kada?- Sutra, kad Rakir pođe. Uzećemo brod Kralja Straaše i uputiti se

Ostrvu Purpurnih Gradova, gde Rakir ima prijatelje. Hoćeš li i ti snama?

- Ja to ne mogu zamisliti... Ja ne mogu. Oh, Elriče, zašto sadkvariš sreću koju smo napokon stekli?

- Jer osećam da sreća ne može dugo trajati, ako ne znamo dokraja šta smo.

Ona se namršti.- Onda to moraš saznati, ako je to ono što želiš, reče ona lagano.

Ali ti to moraš sam otkriti, Elriče, jer ja nemam takvih želja. Morašpoći sam u te varvarske zemlje.

- Nećeš me pratiti?- To nije moguće. Ja sam Melniboneanka... Ona uzdahnu. - Volim

te, Elriče.- I ja tebe, Simorila.- Onda ćemo se venčati kad se vratiš. Kroz godinu dana.Elrik beše pun tuge, ali je znao da je njegova odluka ispravna. Ako

ne ode, postaće uskoro nemiran i može još videti u Simorilineprijatelja koji ga je uhvatio u zamku.

- Moraš vladati kao vladarka dok se ne vratim, - reče on.- Ne, Elriče, ne mogu prihvatiti tu odgovornost.- Onda ko? Divim Tvar?- Ja znam Divim Tvara. On neće preuzeti takvu moć. Magum

Kolim, možda...- Ne.- Onda ti moraš ostati, Elriče.Ali Elrikov pogled je lutao kroz gomilu u prestonoj dvorani, dole.

Zasta kad stiže do usamljene prilike koja je sedela ispod galerijemuzičara-robova. Elrik se ironično nasmeši i reče:

- Onda to mora biti Jirkun.Simorila je bila užasnuta.- Ne, Elriče. On će zloupotrebiti svaku vlast...

140


- Neće sada. I pravo je. On je jedini koji je želeo da bude vladar.Sad može vladati godinu dana umesto mene. Ako je dobar vladar,razmotriću mogućnost da abdiciram u njegovu korist. Ako vladaloše, to će dokazati da su njegove ambicije bile pogrešno usmerene,i to će dokazati jednom za svagda.

- Elriče, - reče Simorila. - Ja te volim. Ali ti si lud - zločinac, akoopet poveruješ Jirkunu.

- Ne, - reče on mirno. - Ja nisam budala. Ja sam Elrik. Ne mogutu ništa učiniti, Simorila.

- Ja volim Elrika, - zaplaka se ona. - Ali Elrik je uklet. Svi smoukleti, ako ti ne ostaneš ovde.

- Ne mogu. Zato što te volim, Simorila. Ne mogu.Ona ustade. Plakala je. Bila je izgubljena.- A ja sam Simorila, - reče ona. - Ti ćeš nas oboje uništiti. Njen

glas postade nežniji i ona ga pomilova po kosi:- Uništićeš nas, Elriče.

- Ne, - odgovori on. - Izgradiću nešto što će biti bolje za oboje.Otkriću nove stvari. Kad se vratim venčaćemo se i živeti zajednosrećni, Simorila.

Sada je Elrik izrekao tri laži. Prvu u vezi sa rođakom Jirkunom,drugu u vezi s Crnim Mačem, treću u vezi sa Simorilom. A na te trilaži trebalo je da Elrikova sudbina bude izgrađena. Jer, samo ostvarima koje nas najdublje pogađaju, lažemo jasno i s dubokomuverenošću.

141


EPILOG

142


Luka nazvana Menii bila je jedna od najjednostavnijih inajprijateljskijih od svih u Purpurnim Gradovima. Kao i druge naostrvu, izgrađena je bila uglavnom od crvenog kamena, koji jegradovima i dao ime. Crveni krovovi bili su na kućama, a raznovrsnibrodovi s belim jedrima behu u luci kad su Elrik i Rakir - CrveniStrelac - stigli na obalu u rano jutro, dok se samo nekoliko mornarakretalo ka svojim brodovima.

Divni brod Kralja Straaše ostao je malo dalje, izvan zidina luke.Koristili su se malim čamcem, da pređu vodu između njega i broda.Okrenuše se i pogledaše brod. Sami su upravljali njime, bez posade,i dobro je jedrio.

- I tako, moram potražiti mir u mitskom Tanelornu, - reče Rakir, sizvesnom dozom samopodsmevanja. On se protegli i zevnu, a luk itobolac zaigraše na njegovim leđima.

Elrik beše odeven u jednostavnu odeću, koju bi nosio bilo kojivojnik lutalica iz Mlađih Kraljevstava. Izgledao je zdrav i umoran.Smešio se na sunce. Jedina izuzetna stvar na njemu bio je velikicrni runski mač o njegovom boku. Od kako je dobio mač, nisu mubili potrebni lekovi da ga održavaju.

- A ja moram tražiti znanje u zemljama koje su obeležene na mojojmapi, - odgovori Elrik. - Moram učiti i naučen preneti natrag uMelnibone, na kraju godine. Voleo bih da je Simorila pošla samnom, ali shvatam njeno kolebanje.

- Vratićeš se? - upita ga Rakir. - Kad godina prođe?- Ona će me privući, - nasmeja se Elrik. Moje jedino strahovanje je

da ću popustiti i vratiti se pre no što završim svoje traganje.- Voleo bih da mogu s tobom, - reče Rakir, - jer sam proputovao

većinu zemalja i bio bih ti dobar vodič kao i u podzemnom svetu, alizakleo sam se da ću naći Tanelorn, ako uopšte postoji.

- Nadam se da ćeš ga naći, Ratniče-Svešteniče iz Fuma, - odgovoriElrik.

- To više nikad neću ponovo biti, - reče Rakir. A onda mu se očimalo raširiše.

- Gle, vidi, tvoja lađa.I Elrik pogleda i vide da brod koji se nekad zvao Brod-koji-plovi-i-

po-Moru-i-po-Suvu sada lagano tone. Kralj Straaša uzimao jenatrag svoje vlasništvo.

- Stihije su nam opet prijatelji, reče on. Ali, plašim se da njihovemoći blede, kao i moć Melnibonea. Po svemu onom po čemu nas, saZmajevih Ostrva, Mlada Kraljevstva smatraju zlim, zajedničko je sa

143


Vazduhom, Zemljom, Vatrom i Vodom.Rakir reče, dok je katarka broda nestajala u talasima:- Zavidim ti na tim prijateljima, Elriče. Možeš imati poverenja u

njih.- Da.Rakir pogleda u runski mač o Elrikovom boku.- Ali, bićeš pametan ako ničemu drugom ne veruješ, dodade on.Elrik se nasmeja:- Ne boj se za mene, Rakiru, jer sam samo svoj gospodar - za

sledećih godinu dana. A sad sam gospodar i ovog mača.Mač kao da se pokrenu na njegovom boku, i on ga čvrsto prihvati i

pljesnu Rakira po leđima. Smejao se i tresao svoju belu kosu, takoda je vijorila po vazduhu. Podižući svoje čudne, crvene oči ka nebu,on reče:

- Biću nov čovek kad se vratim u Melnibone.

144


SADRŽAJ

PROLOG........................................................................................2KNJIGA PRVA...............................................................................4

JEDAN SETNI KRALj: DVOR HRLI DA GA SLAVI.............................................6DRSKI PRINC: IZAZIVA SVOG ROĐAKA.........................................................12JUTARNJE JAHANJE: TRENUTAK SPOKOJSTVA..........................................18ZAROBLJENICI: TAJNE IŠČUPANE IZ NJIH...................................................24BITKA: KRALj DOKAZUJE SVOJU RATNIČKU SPOSOBNOST........................29GONJENJE: SVESNO IZDAJSTVO..................................................................38

KNJIGA DRUGA..........................................................................45PEĆINE KRALJA MORA.................................................................................47UZURPATOR I USKRSLI VLADAR...................................................................52PRAVDA PO MERI TRADICIJE.......................................................................58DOZIVANJE VLADARA HAOSA.......................................................................66BROD-KOJI-PLOVI-I-PO-MORU-I-PO-SUVU....................................................73ŠTA JE ŽELEO BOG ZEMLJE.........................................................................83KRALj GROM..................................................................................................88GRAD I OGLEDALO........................................................................................98

KNJIGA TREĆA.........................................................................111KROZ KAPIJU SENKI...................................................................................113U GRADU AMIRONU.....................................................................................119TUNEL-ISPOD-MOČVARE.............................................................................126DVA CRNA MAČA.........................................................................................133MILOST BLEDOG KRALJA...........................................................................141

EPILOG......................................................................................145

145

Documents

Majkl Murkok - Elrik Od Melnibonea LATINICA