Makroekonomski Racuni i Modeli

MAKROEKONOMSKIRAÛNIIMODELIMAKROEKONOMSKIRAÛNI I MODELIVESELINVUKOTI]CIDPODGORICA2001SADR@AJIZDAVA^POGLAVLJAIMPRESSIONMAKROEKONOMSKI RAÛNI I MODELIIMPRESSIONPOGLAVLJASADR@AJIZDAVA^2BIBLIOTEKAAutorUrednikRecenzentiIzdava~Za izdava~aTehni~ki urednikLektura i korekturaDizajn koricaKompjuterski slogPOSEBNAIZDANJAVESELIN VUKOTI]DraganK.VUKÊVI]Prof.DrDu{anMILJKOVI]Prof.DrDanica POPOVI]Prof.DrMarko BACKOVI]CID Podgorica@arko RADONJI]Darko MANOJLOVI]Darinka \UKI]Arjana MARKI[I]Milan RADINOVI]Gospodine Predsjedni~e, trì{te nije ni~iji sluga, pa niPredsjednika Amerike ni Predsjednika Federalnih rezervi.(Martin Mekenzi, predsjednik Federalnih rezervi SADtokom 18 godina i za vrijeme mandata ~etiri ameri~ka predsjednika)VESELINVUKOTI]e-mail: [email protected] RAÛNI I MODELIIMPRESSIONPOGLAVLJASADR@AJIZDAVA^1WWW.VUKOTIC.CG.YUIzdava~C I DIMPRESSIONPOGLAVLJAMAKROEKONOMSKI RAÛNI I MODELISADR@AJPodgorica, Obala Ribnice 4Tel. 081/ 230-122, 230-126Beograd, Majke Jevrosime 44Tel. 011/ 32-48-021IZDAVA^MAKROEKONOMSKIRAÛNIIMODELIUvodne informacijeASnaga ekonomskog na~ina razmi{ljanja1. Ekonomija - Specifi~an na~in razmi{ljanjaVa`niji pojmoviIndex imenaLiteraturaSummaryPreporu~ene knjigeNobelovci u ekonomijiEDOtvorena pitanjaBEkonomska statistika - dokumentaciona i informacionaosnova za makroekonomske modeleCMakroekonomski modeliMAKROEKONOMSKIRAÛNIIMODELI2. Ekonomska statistika i metodolo{ke osnovemakroekonomskih agregata i ra~una3. Statistika agregata proizvodnje - mjerenjeproizvodnje na nivou privrede4. Statistika makroekonomskih(nacionalnih) ra~una5. Sistem nacionalnih ra~unaBEkonomska statistika - dokumentaciona i informacionaosnova za makroekonomske modeleMAKROEKONOMSKIRAÛNIIMODELIAgregatni modeliStrukturni modeliModeli rasta19. Modeli rasta17. Me|usektorski modeli18. Me|usektorska analiza6. Funkcija potro{nje7. Funkcija investicija8. Modeli fiskalne politike9. Modeli otvorene privrede10. Monetarni modeli i politika11. IS-LM model u zatvorenoj ekonomiji12. IS-LM model u otvorenoj ekonomiji male zemlje13. Agregatna ponuda14. Makroekonomska politika - da ili ne?15. Kejnzijanstvo i alternativni pogledi16. Makroekonomska politika i public choiceCMakroekonomski modeliEASummaryPreliminary informationPower of economic way of thinking1. Economy - Specific way of thinkingEconomic statistics documentation and informationalbasis for macroeconomic aggregatesMacroeconomic modelsOpened questionsMore important termsNobel-price winnersRecommended booksLiteratureIndex nameBDCMACROECONOMICSACCOUNTSANDMODELSBMACROECONOMICSACCOUNTSANDMODELSEconomic statistics documentation and informationalbasis for macroeconomic aggregates2. Economics statistics and methodological basisof macroeconomic aggregates and accounts3. Statistics of output aggregates measurementof production in economy4. Statistics of national accounts5. System of National AccountsCMACROECONOMICSACCOUNTSANDMODELSMacroeconomic models6. Consumption function7. Investment policy8. Models fiscal policy9. Models of open economy10. Monetary models and policy11. IS - LM model in closed Economy12. IS - LM model in open Economy of small state13. Aggregate supply14. Macroeconomic policy -Yes or no?15. Keynesianism and other Alternative approaches16. Macroeconomic policy and Public choice19. Models of growth17. Input-outputmodels18. Input-output analysisModels of growthStructured modelsAggregated models A Snaga ekonomskog na~ina razmi{ljanja Uvodneinformacije B Ekonomska statistika dokumentaciona i informaciona osnova za makroekonomske modele 1. Ekonomija Specifi~an na~in razmi{ljanja 5. Sistem nacionalnih ra~una 4. Statistika makroekonomskih (nacionalnih) ra~una 3. Statistika agregata proizvodnje mjerenje proizvodnje na nivou privrede 2. Ekonomska statistika i metodolo{ke osnove makroekonomskih agregata i ra~una C Makroekonomski modeli E Va`niji pojmovi Modeli rasta Strukturni modeli Agregatni modeli 6. Funkcija potro{nje 7. Funkcija investicija 8. Modeli fiskalne politike 9. Modeli otvorene privrede 10. Monetarni modeli i politika 11. IS-LM model u zatvorenoj ekonomiji 12. IS LM model u otvorenoj ekonomiji male zemlje 13. Agregatna ponuda 14. Makroekonomska politika -da ili ne? 15. Kejnzijanstvo i alternativni pogledi 16. Makroekonomska politika i public choice 17. Me|usektorski modeli 18. Me|usektorska analiza 19. Modeli rasta Makroekonomski ra~uni i modeli Nobelovci u ekonomiji GRAFI^KI PRIKAZ SADR@AJA KNJIGE D Otvorena pitanja LiteraturaIndex imena Preporu~ene knjige Summary A Power of economic way of thinking Preliminary information B Economic statistics documentation and informational basis for macroeconomic aggregates 1. Economy Specific way of thinking 5. System of Nnational Accounts 4. Statistics of national accounts 3. Statistics of output aggregates measurement of production in economy2. Economics statistics and methodological basis of macroeconomic aggregates and accountsC Macroeconomic models D Opened questions E More important terms Models of growth Structured models Aggregated models 6. Consumption function 7. Investment policy 8. Models fiscal policy 9. Models of open economy 10. Monetary models and policy 11. IS LM model in closed Economy 12. IS LM model in open Economy of small state 13. Aggregate supply 14. Macroeconomic policy -Yes or no? 15. Keynesianism and other Alternative approaches 16. Macroeconomic policy andPublic choice 17. Input-output models 18. Input-output analysis 19. Models of growth Macroeconomics accounts and models LiteratureGRAPHICAL PRESENTATION OF BOOKS STRUCTURE Index nameRecommended booksSummaryNobel-price winners VESELINVUKOTI] MAKROEKONOMSKIRAÛNIIMODELI BIBLIOTEKA POSEBNAIZDANJA POSEBNAIZDANJA POSEBNAIZDANJA POSEBNAIZDANJA Urednik DRAGANK.VUKÊVI] Recenzenti: Prof.drDU[ANMILJKOVI] Prof.drDANICAPOPOVI] Prof.drMARKOBACKOVI] Za izdava~a @ARKO RADONJI] VESELIN VUKOTI] MAKROEKONOMSKI RAÛNIIMODELI CID CID CID CID PODGORICA 2001. GospodinePredsjedni~e,trì{tenije ni~iji sluga, pa ni Predsjednika Amerike ni Predsjednika Federalnih rezervi. (Martin Mekenzi, predsjednik Federalnih rezervi SAD tokom 18 godina i za vrijeme mandata ~etiri ameri~ka predsjednika) Makroekonomski ra~uni i modeli 6 Sadràj 7 SADR@AJ Uvodne informacije ili koncept knjige.....................15 1. Ekonomska statistika ekonomija i statistika odnosno makroekonomija za menadère ................................17 2. Koristi za studente i ~itaoce ili odgovor na pitanje: Za{to ovo studiram?......19 3. Kako ~itati ovu knjigu?..........................20 4. Osnovni kori{}eni izvori i motivacioni podstreci................21 5. Cilj knjige................................22 6. Koncept ili filozofija knjige .........................25 A Snaga ekonomskog na~ina razmi{ljanja ...........37 1 Ekonomija specifi~an na~in razmi{ljanja ....................39 1.1. Ekonomija anatomija pojma......................40 1.2. Rijetkost resursa; problemi izbora i oportunitetni tro{kovi..........45 1.3. Klju~ni principi ekonomskog na~ina razmi{ljanja ..............48 1.4. [to su glavni izvori ekonomskog progresa .................50 1.5. Spontani poredak i mo} trì{ta ......................54 1.6. Informati~ka ekonomija........................57 1.7. Savremeni mikroekonomski i makroekonomski problemi..........59 1.8. Neki pojmovi va`ni za shvatanje ekonomije................60 B Ekonomska statistika dokumentaciona i informaciona osnova za makroekonomske modele ..............71 2 Ekonomska statistika i metodolo{ke osnove makroekonomskih agregata i ra~una...73 2.1. Za{to mjerimo ekonomske aktivnosti zna~aj ekonomske statistike......75 2.2. Dohodak i kapital; Gdje se stvara dohodak; Sistem cijena u obrazovanju dohotka...............................76 2.3. Ekonomska analiza..........................81 2.4. Ekonomski modeli ..........................83 2.5. Uloga mikroekonomije u makroekonomiji .................84 2.6. Kako se obezbje|uju podaci za makroekonomske modele i ekonomsku analizu.85 3 Statistika agregata proizvodnje Mjerenje proizvodnje na nivou privrede .....87 3.1. Za{to mjerimo ekonomske agregate proizvodnje? ..............89 3.2. Sadrìna i ekonomski smisao agregata proizvodnje.............89 Makroekonomski ra~uni i modeli 8 3.3. Osnovna metodolo{ka pitanja obra~una agregata proizvodnje .........91 3.4. Metodi obra~una agregata proizvodnje..................94 3.5. Realni ili nominalni agregati proizvodnje ili deflacija nominalnih vrijednosti (vremenska upore|ivanja) ........................99 3.6. Za{to analiza agregata proizvodnje nije dovoljna za makroekonomsku politiku i menadère..........................105 4 Statistika makroekonomskih (nacionalnih) ra~una................109 4.1. Op{te postavke va`ne za shvatanje makroekonomskih ra~una odnosno nacionalnih ra~una ..........................111 4.2. Usvojena terminologija .........................113 4.3. Nastanak i smisao makroekonomskih ra~una (bilansa) ............113 4.4. Osnovni principi tehnike nacionalnih ra~una i grupisanje transakcija ......115 4.5. Kru`ni tok privrednih aktivnosti i dohotka .................117 4.6. Jedna~ine robnonov~ane ravnoteè...................131 5Sistem nacionalnih ra~una..........................139 5.1. Elementi SNA.............................141 5.1.1. Sinteti~ki prikaz SNA ........................142 5.1.2. Proizvodnja i mjerenje proizvodnje u SNA sistemu...........145 5.1.2.1. Definicija proizvodnje u trì{nim privredama............145 5.1.2.2. Agregati proizvodnje u SNA sistemu...............155 5.1.3. Prikaz metodolo{kih postupaka u izradi nacionalnih ra~una veza sa ra~unovodstvom individualnih institucionalnih jedinica.........162 5.1.3.1. Op{ta {ema..........................162 5.1.3.2. Ekonomski ra~uni preduze}a ...................164 5.1.4. Povezivanje proizvodnje i potro{nje u nacionalnim ra~unima.......172 5.1.4.1. Statisti~ke jedinice i njihovo grupisanje..............172 5.1.4.2. Vrste transakcija........................173 5.1.4.3. Sistem ra~una.........................181 5.1.4.3.1. Struktura ra~una......................181 5.1.4.3.2. Prikazivanje redosljeda i strukture ra~una ............182 5.1.4.4. Prikazivanje osnovnih faza dru{tvene reprodukcije kroz sistem nacionalnih ra~una.......................186 5.2. Analiza potro{nje Bruto doma}eg proizvoda (GDP) ...............203 5.2.1. Bruto doma}i proizvod zbir finalnih proizvoda i usluga .........204 5.2.2. Li~na potro{nja..........................204 5.2.3. Kolektivna potro{nja........................206 5.2.4. Investiciona potro{nja.......................208 5.2.5. Potro{nja dobara i usluga iz razmjene sa inostranstvom .........210 5.3.Finansijske transakcije u nacionalnim ra~unima................212 5.3.1. Klasifikacija finansijskih transakcija.................214 5.3.2. Neka ra~unovodstvena pravila za finansijske transakcije.........220 5.3.3. Finansijski ra~un ..........................220 Sadràj 9 5.4. Investicije i nacionalno bogatstvo....................225 5.4.1. Investicije i nacionalno bogatstvo ...................226 5.4.2. Teku}a ekonomska aktivnost i nacionalno bogatstvo ...........226 5.4.3. Pojam i podjela dru{tvenog bogatstva.................228 5.4.4. Kategorije va`ne za shvatanje ra~una dru{tvenog bogatstva........230 5.4.5. Struktura nacionalnog bogatstva...................234 5.4.6. Kako se vr{i valorizacija (procjena) dru{tvenog bogatstva........237 5.4.7. Kako se prati dinamika dru{tvenog bogatstva?.............239 5.4.8. Pokazatelji dru{tvenog bogatstva...................240 5.5. Input output tabele (Me|usektorske tabele) ...............244 5.5.1. Op{te karakteristike input output tabela...............245 5.5.1.1. Op{te napomene........................246 5.5.1.2. Sistem input output tabela u SNA................249 5.5.1.3. Me|usektorska tabela proizvodnog sistema .............249 5.5.1.4. Pokazatelji proizvodnje u me|usektorskoj tabeli ..........256 5.5.1.5. Me|usektorska tabela sa odvojenim doma}im i uvoznim tokovima...257 5.5.1.6. Me|usektorska tabela zatvorenog tipa...............258 5.5.1.7. Regionalne me|usektorske tabele.................260 5.5.1.8. Me|usektorske tabele korporacija .................261 5.5.1.9. Me|usektorske tabele jugoslovenske privrede ............262 5.5.1.10. Kako je nastala ideja o konstrukciji tabela .............262 5.5.2. Matemati~ke osnove me|usektorskih tabela..............265 5.5.2.1. Definisanje tehni~kih koeficijenata................266 5.5.2.2. Koeficijenti dru{tvenog proizvoda .................269 5.5.2.3. Struktura vrijednosti jedinice proizvoda..............270 5.5.2.4. Leontijevljeva proizvodna funkcija................271 5.5.3. Statisti~ke osnove input output tabela................281 5.5.3.1. Klasifikacija privrednih djelatnosti i problem agregiranja.......282 5.5.3.2. Posebni statisti~ki problemi...................286 C Makroekonomski modeli ............293 Uvodne informacije.............................295 Integralno trì{te kao background modela..................297 Klju~ni problem koji se raspravlja u makroekonomiji...............303 I. Agregatni makroekonomski modeli .....................307 I.1. êmu sluè agregatni makroekonomski modeli...............309 I.2. Ravnoteà u makroekonomiji......................309 I.2.1. Kenzijanski pristup. Dominacija tra`nje................312 I.3. Kvantifikacija zavisnosti proizvodnje (dohotka) Y od agregatne tra`nje modeli............................314 I.4. [to je vaìlo prije Kejnza. Dominacija ponude...............314 I.5. [to ho}e monetaristi? ..........................315 I.6. Srednji put, odnosno uslovno izmirenje kejnzijanaca i monetarista (dràve i trì{ta)............................315 Makroekonomski ra~uni i modeli 10 I.7. Agregatna ponuda, agregatna tra`nja i klju~ni makroekonomski problem....316 I.8. Makroekonomija u kratkom i dugom roku.................317 I.9. Logika eksplikacije klju~ne ideje u dijelu Agregatni makroekonomski modeli..317 I.10. Struktura dijela knjige o agregatnim modelima ...............320 6 Funkcija potro{nje .............................323 6.1. Kejnzova funkcija potro{nje .......................325 6.2. Funkcija {tednje ............................329 6.3. Formiranje i rje{enje makroekonomskog modela: Y = C + I.........331 6.3.1. Definisanje makroekonomskog modela Y = C + I............331 6.3.2. Investicioni multiplikator......................333 6.3.3. Rje{enje modela Y = C + I.....................335 6.4. Obja{njenje nekih pojmova va`nih za razumijevanje agregatnih modela....340 6.4.1. Kejnzovo obja{njenje procesa multiplikacije..............340 6.4.2. Inflacioni i deflacioni jaz......................341 6.4.3. Potencijalni output .........................342 6.4.4. Ex post i ex ante aspekti makroekonomskih agregata ..........343 6.4.5. Paradoks {tednje ..........................343 7 Funkcija investicija.............................349 7.1. Tretman investicija u makroekonomskom modelu i teorija akceleratora ....351 7.2. Funkcija investicija {to opredjeljuje nivo investicija............352 7.2.1. Kenzijanska teorija investicija zavisnost investicija od kamate......352 7.2.2. Metod (kriterijum) grani~ne efikasnosti investicija...........356 7.2.2.1. Model akceleratora zavisnost investicija od nivoa nacionalnog dohotka, odnosno uticaj teku}eg dohotka na budu}e proizvodne fondove....357 7.3. Pro{irivanje makroekonomskog modela uklju~ivanjem investicija kao endogene varijable ...............................363 7.4. Prakti~ni primjeri vezani za razumijevanje poglavlja............365 8 Modeli fiskalne politike...........................371 8.1. Cilj poglavlja i osnovni pojmovi i polazi{ta analize.............373 8.2. Kako budètska potro{nja uti~e na nacionalni dohodak (Y) ..........374 8.3. Kako porezi (T) uti~u na nacionalni dohodak (Y)..............375 8.4. Konstrukcija modela fiskalne politike kvantifikacija uticaja .........380 8.5. Fiskalna politika ............................382 8.5.1. Automatski ili ugra|eni stabilizatori automatska fiskalna politika....382 8.5.2. Diskreciona fiskalna politika uticaj preko odre|enih instrumenata....385 8.5.2.1. Uticaj budètske potro{nje na nacionalni dohodak i zaposlenost....385 8.5.3. Uticaj promjene autonomnih poreza na nacionalni dohodak ........387 8.5.4. Uticaj poreske stope na nacionalni dohodak..............388 8.5.5. Uticaj transfera na nacionalni dohodak................389 8.5.6. Uticaj budètskog deficita na nacionalni dohodak............390 8.6. Budèt kod pune zaposlenosti......................393 8.7. Nekoliko teorijskih postavki va`nih za razumijevanje mjera fiskalne politike..394 8.7.1. Javni dug i savremena fiskalna politika................394 Sadràj 11 8.7.2. La`ni i stvarni tereti javnog duga...................395 8.7.3. Obja{njenje kroz primjere ......................397 9 Modeli otvorene privrede ..........................405 9.1. Multiplikator otvorene privrede.....................407 9.1.1. Za{to otvorena privreda?......................407 9.2. Vrste tokova sa inostranstvom ......................408 9.3. Bilans pla}anja............................409 9.4. Razumijevanje osnovnih stavki bilansa pla}anja i njihovih odnosa kroz primjere .413 9.5. Uticaj spoljne trgovine na nacionalni dohodak...............414 9.6. Devizni kurs.............................422 9.6.1. Pojam..............................422 9.6.2. Paritet kupovne snage (Purchasing Power Parity)............424 9.6.2.1. Nominalni i devizni kurs....................424 9.6.2.2. Teorija pariteta kupovne snage..................426 9.6.2.3. Sistem deviznih kurseva .....................427 9.6.3. Devizni kurs i kamatne stope....................428 9.7. Bilans pla}anja i kretanje kapitala....................434 9.7.1. Uticaj devalvacije na bilans pla}anja.................437 9.7.2. Uticaj protekcionisti~ke politike na bilans pla}anja...........441 10 Monetarni modeli i politika ..........................445 10.1. [to je zadatak monetarne analize? ....................447 10.2. Funkcije novca ...........................447 10.3. Tra`nja za novcem..........................448 10.3.1. Kvantitativna nov~ana teorija....................449 10.3.2. Kejnzijanska nov~ana teorija....................453 10.3.3. Funkcija tra`nje za novcem .....................458 10.4. Ponuda novca............................460 10.4.1. Kreiranje novca, monetarni agregati i monetarni multiplikator......460 10.4.2. Model ponude novca.......................466 10.4.3. Ravnoteà na nov~anom trì{tu...................468 10.4.4. Monetarna politika........................469 10.4.4.1. Centralna banka ........................469 10.4.4.2. Instrumetni monetarne politike Centralne banke..........472 10.4.4.3. Monetarna politika: pasivne ili diskrecione odluke.........475 10.4.4.4. Uticaj monetarne politike na kamatne stope............478 10.4.4.5. Monetarni efekti fiskalne politike................483 10.4.4.6. Gubitak nacionalne suverenosti na podru~ju monetarne politike ....485 10.4.5. Razumijevanje kroz prakti~ne primjere ................488 11 IS LM model u zatvorenoj ekonomiji.....................495 11.1. Obja{njenje IS LM modela......................497 11.1.1. Definicija problema koji rje{ava IS LM model............497 11.1.2. Trì{te roba i usluga i IS kriva...................499 11.1.3. Trì{te novca i LM kriva ......................504 Makroekonomski ra~uni i modeli 12 11.1.4. IS i LM kriva ravnoteà u kratkom roku ...............509 11.1.5. IS LM model: prakti~na primjena.................510 11.1.6. IS LM kao teorija agregatne tra`nje................529 11.1.7. IS LM model u kratkom i dugom roku...............531 Dodatak: IS LM model i Velika ekonomska kriza ..............533 12 IS LM model u otvorenoj ekonomiji male zemlje................539 12.1. Bazi~na dilema politike agregatne tra`nje u otvorenoj ekonomiji.......541 12.2. Mundell Fleming model.......................542 12.3. Model otvorene privrede male zemlje sa plivaju}im deviznim kursom .....546 12.4. Model otvorene privrede male zemlje sa fiksnim deviznim kursom......550 13 Agregatna ponuda ..............................555 13.1. Oblik krive agregatne ponude (AS)...................557 13.2. Model agregatne ponude ........................559 13.3. Agregatna ponuda i Filipsova kriva...................561 13.4. Stagflacija .............................570 13.5. Studija slu~aja i prakti~ni problemi...................572 13.5.1. Inflacija i nezaposlenost u US ...................572 13.5.2. Prakti~ni problemi i primjeri....................574 14 Makroekonomska politika da ili ne? Vidljiva ruka dràve ili nevidljiva ruka trì{ta?..583 14.1. Definicija problema ..........................585 14.2. Da li makroekonomska politika treba da bude aktivna ili pasivna?......586 14.3. Da li makroekonomska politika da se vodi pravilima ili diskreciono?.....589 14.4. Makroekonomska politika i vidljiva ruka dràve pogled sa strane trì{ta...590 14.5. Ideja multiplikatora i razbijeni prozor.................593 15 Kejnzijanstvo i alternativni pogledi: monetarizam, racionalna o~ekivanja i ekonomija ponude. U ~emu je razlika? Savremeni trenutak u razvoju makroekonomske misli...597 15.1. Osnovne razlike izme|u kejnzijanaca i monetarista............599 15.1.1. Uloga dràve ..........................599 15.1.2. Fundamentalna jedna~ina.....................600 15.1.3. Uloga novca...........................601 15.1.4. Stabilnost koeficijenta obrta novca (V)................603 15.1.5. Makroekonomske politike.....................605 15.2. Teorija racionalnih o~ekivanja (TRO)..................607 15.3. Teorija ekonomije ponude.......................609 15.4. Sinteza sporova i novi pravci u ekonomiji................611 Dodatak: Sada{nje stanje u makroekonomiji ..................616 16 Makroekonomska politika i javni izbor (Public Choice).............623 16.1. Prethodne napomene, odnosno kako se uspostavlja veza izme|u politike i ekonomije.............................625 16.2. Definicija problema odnos izme|u potro{nje i bira~a...........625 Sadràj 13 16.3. Makroekonomska politika i javni izbor Veza izme|u ekonomskog politi~kog trì{ta...............................626 16.4. Javni izbor i dru{tveno odlu~ivanje...................628 16.5. Kako posti}i ekonomski i politi~ki ekvilibrijum ili odnos trì{ta i demokratije.630 16.6. Politi~ki biznis ciklus.........................634 17 Me|usektorski (strukturni) modeli.......................637 17.1. Razlika izme|u agregatnih i strukturnih modela..............639 17.2. Konstrukcija osnovnog me|usektorskog modela [I A] X = x .......640 17.3. Definisanje osnovnog me|usektorskog problema.............643 17.4. Rje{enja osnovnog me|usektorskog problema ..............644 17.5. Ideja multiplikatora u me|usektorskim modelima.............655 17.6. Matrica tehni~kih koeficijenata A...................657 17.7. Matrica [I A] -1...........................665 18 Me|usektorska analiza ............................677 18.1. Cilj poglavlja............................679 18.2. Analiza multiplikativnih efekata finalne potro{nje na proizvodnju......680 18.2.1. Direktni i indirektni uticaji finalne potro{nje sektora j na proizvodnju pojedinih sektora i proizvodnju ukupne privrede............680 18.2.2. Dekompozicija ukupne proizvodnje na djelove uslovljene pojedinom kategorijom finalne potro{nje ....................686 18.3. Analiza zavisnosti dru{tvenog proizvoda od proizvodnje i finalne potro{nje..691 18.3.1. Postavka problema........................691 18.3.2. Analiza multiplikativnih efekata finalne potro{nje na dru{tveni proizvod ..691 18.3.3. Multiplikativni efekti finalne potro{nje na veli~inu pojedinih komponenata dru{tvenog proizvoda.......................695 18.4. Analiza uvozne zavisnosti.......................699 18.4.1. Postavka problema........................699 18.4.2. Obuhvatanje spoljne trgovine u me|usektorskim tabelama ........699 18.4.3. Kako nastaje uvozna zavisnost...................699 18.4.4. Mjerenje direktne uvozne zavisnosti.................700 18.4.5. Analiza ukupne uvozne zavisnosti..................703 18.4.6. Uvozna zavisnost pojedinih komponenti finalne tra`nje.........707 18.4.7. Neto devizni prihod od izvoza...................709 18.4.8. Saldo spoljnotrgovinskog bilansa.................709 18.4.9. Analiza efekata supstitucije uvoza..................710 18.5. Strukturna analiza cijena .......................715 18.5.1. Definicija problema........................715 18.5.2. Struktura vrijednosti jedinice proizvoda ................715 18.5.3. Konstrukcija me|usektorskog modela za analizu cijena.........716 18.5.4. Konstrukcija modela.......................718 18.5.5. Analiza uticaja mjera ekonomske politike na cijene i ekonomski poloàj pojedinih sektora.........................724 18.5.6. Uticaj porasta uvoznih da`bina na cijene...............726 18.5.7. Uticaj devalvacije na cijene ....................727 Makroekonomski ra~uni i modeli 14 18.5.8. Uticaj pove}anja cijena u sektoru j na cijenu u sektoru i.........729 18.6. Primjena me|usektorskih modela u planiranju ...............733 18.6.1. Generalni pristup projeciranju i uskla|ivanju strukturnih proporcija....733 18.6.2. Prilago|avanje tehnolo{ke matrice ..................734 18.7. Regionalna ekonomija i me|usektorska analiza..............737 18.7.1. Me|uregionalna analiza osnovne pretpostavke............737 18.7.2. Konstrukcija regionalnog modela Crne Gore.............738 18.8. Primjena me|usektorskog modela u preduze}u (korporaciji) .........743 18.8.1. Pretpostavke analize ........................743 18.8.2. Konstrukcija modela i njegovo rje{enje ................744 18.9. Dinami~ki me|usektorski model....................748 18.9.1. Formulisanje dinami~kog me|usektorskog modela...........750 18.9.2. Rje{enje dinami~kog modela....................751 19 Modeli rasta................................759 19.1. Prethodna napomena.........................761 19.2. Ekonomski rast i razvoj........................763 19.3. Proces rasta produktivnosti ili proces kreativne destrukcije.........766 19.4. Uloga doma}e {tednje .........................766 19.5. Modeli rasta .............................770 19.5.1. Proizvodna funkcija i ekonomski rast teorija neoklasi~nog rasta ....771 D [to treba jo{ znati (ili) Neka otvorena pitanja..................785 E Va`niji pojmovi ..............................795 Indeks imena................................823 Va`nija literatura..............................827 ** * Summary of Concept of the Book.......................835 More important terms wich discover the way of thining this book ..........839 ** * Preporu~ujem vam sljede}e knjige ** * Nobelovci u ekonomiji Uvod Uvod Uvod Uvodne in ne in ne in ne infor for for forma ma ma maci ci ci cije je je je ili ili ili ili Koncept knjige Koncept knjige Koncept knjige Koncept knjige U ovom dijelu ukazuje se na na~in razmi{ljanja koji je ugra|en u ovu knjigu Makroekonomski ra~uni i modeli 16 Uvodne informacije ili koncept knjige 17 1.Ekonomska statistika ekonomija i statistika odnosno makroekonomija za menadère Pojam ekonomska statistika izaziva razli~ite asocijacije. Naj~e{}e shvatanje jeste da je toprimjenastatistikeuekonomiji.Po{tosamarije~statistikaasociranabrojke,modele, prora~une,velikibrojstudenataili~italacaoveknjigenapo~etkuimastrahodpredmetai smatra da to nije ekonomski predmet, ve} da je to predmet samo za specijaliste statisti~a-re.Nasli~anna~inovudisciplinushvatajuimnogiprofesori,ekonomististarijihgeneracija. Takav stav je, po mom mi{ljenju, uzrokovan shvatanjem da izme|u razli~itih nau~nih discipli-napostojejakedemarkacionelinije,linijerazdvajanja.Me|utim,savremenametodologijau dru{tvenimnaukamadovodiusumnjutakavstav. Tako npr. ekonomija se ne moè objasniti samoekonomijom.Shvatanjeekonomskestatistikekaoprimjenestatistikeuekonomiji,vi{e je zasnovano na zdravom razumu nego {to se moè obrazloìti ~injenicama. Zapravo, ovakvo shvatanje nije potpuno. Ono stavlja naglasak na statistiku, a potiskuje ekonomiju. Me|utim, u su{tini,naglasakjenaekonomiji.înjenicada se ekonomija ne moè objasniti samo ekono-mijom,ve}seuobja{njavanjuekonomskihpojavakoristeiznanjaimetodiistraìvanjaiz drugihnauka,upori{tejezakori{}enjestatisti~kihmetodaiprincipazaotkrivanjeekonom-skih zakonitosti. Prema tome, ekonomska statistika je kori{}enje statisti~kih metoda, principa i na~ina statisti~kog razmi{ljanja sa ciljem da se da odgovor na neko ekonomsko pitanje, rije{i neki ekonomski problem, obezbijedi ~injeni~na osnova za vo|enje ekonomske politike, politi-ke menad`menta i korporacija.Ekonomska statistika omogu}ava lak{e obuhvatanje i obja{njenje ekonomskih ~injenica. Ona ekonomski jezik i ekonomsko rezonovanje podiè na ve}i kvalitativni nivo. Ekonomista koji je savladao metode i jezik ekonomske statistike (shva}ene kao sintetizovana kvantitativna znanja iz razli~itih matemati~kostatisti~kih oblasti) razlikuje se od ekonomiste koji ne posje-duje ta znanja kao i ~ovjek koji zna ~etiri osnovne ra~unske radnje u odnosu na ~ovjeka koji zna tri, ali ne zna radnju dijeljenja.Zahvaljuju}iznanjimaizekonomskestatistike,ekonomistajeumogu}nostidaotkrije me|uzavisnost izme|u ekonomskih pojava i da tu me|uzavisnost izmjeri (kvantificira). Razli-ka izme|u pametnog ekonomiste i ekonomiste zanatlije jeste u tome {to prvi svoje zna-nje zavr{ava sa otkri}em me|uzavisnosti izme|u dvije ekonomske pojave, a drugi tu me|uza-visnost kvantificira i na bazi toga daje konkretan predlog za rje{enje. Pametni ekonomista, kojih u nas ima u neograni~enom broju, otkriva da }e pove}anje studentskih stipendija uticati na pove}anje prodaje kola~a u studentskoj slasti~ari. Da li je to dovoljno da vlasnik slasti~are donese odluku da udvostru~i proizvodnju kola~a? Svakako da nije! Njegovo pitanje upu}eno ekonomisti}ebiti:Zakolikotrebadapove}amproizvodnjukola~a?za10%,20%,100%? Pametni ekonomista, savjetnik predsjednika Vlade, ne}e mo}i da odgovori na pitanje pred-sjednika:Koliko}epove}atibudètukolikosecarinapove}asa10%na15%?Ve}acarina moè da smanji budèt, jer visoko carinsko optere}enje gu{i proizvodnju grana koje proizvo-de proizvode na koje se pla}a visok porez na promet. Iz ovoga se da zaklju~iti da izme|u statistike i ekonomije postoji kompatibilnost, sadràj-nasaglasnost,daseonekarakternoproìmaju.Kojesutozajedni~keosobineekonomijei statistike koje omogu}avaju njihovo metodolo{ko uvezivanje i spajanje? Makroekonomski ra~uni i modeli 18 Po mom mi{ljenju, to su tri bitne osobine ekonomskih pojava: 1.Masovnost2.Egzaktnost 3.Stohasti~nost (slu~ajnost) 1.Masovnost.Ekonomskepojaveimajumasovnikarakter.Takonpr.proizvodnjase obavljauhiljadamapreduze}a.Upotro{njiu~estvujumilioniljudi.Masovnepojave imaju mjesta u skupu velikog broja elemenata, sli~nih po bilo kakvom odnosu, ili koji raspolaù nekom promjenljivom karakteristikom. Ekonomski agregati imaju karakter statisti~kogskupa,odnosnoonisesastojeodpojedinihelemenata.Obilje`je,kojeje osnovgrupisanjaekonomskihagregatailipojava,variraodjednogdodrugogele-mentaskupa.Npr.ukolikoizu~avamoproduktivnostnanivouindustrije,skupzais-traìvanje }e ~initi sva preduze}a u grani industrije. Obilje`je produktivnosti }e vari-rati od preduze}a do preduze}a, {to omogu}ava da se za analizu primijene statisti~ki metodi,kojisebazirajuupravonavelikombrojuelemenatauposmatranomskupu. Odnosno,statistikajemetodzaistraìvanjemasovnihpojava,zarazlikuodnpr.he-mije, biologije, fizike, koje su individualisti~ke, tj. eksperimentalne nauke.2.Egzaktnost.Ekonomskepojavesuusvojojsu{tinikvantitativne.Odnosno,svaki ekonomskinapor,svakiekonomskirezultatizraàvasebroj~ano.Kolikijegubitak preduze}a? Koliko je porasla prodaja proizvoda na{eg preduze}a? Kolika je moja za-rada ovog mjeseca? Koliko treba uloìti da bi se sagradila nova fabrika? Koliki prinos }e mi donijeti novac uloèn kao {tednja u banci? Kolika je dividenda ako kupim dio-nicepivareTrebjesailiVojvo|anskebanke?Zamislitedaodgovornaovapitanja nije egzaktan, kvantitativan. Bio bi besmislen! Statistika kao nauka upravo prou~ava pojave koje se mogu kvantitativno izraziti. Takve su, zapravo, ekonomske pojave. 3.Stohasti~nost. Statistika prou~ava stohasti~ke, slu~ajne pojave, pojave koje se doga-|aju sa odre|enom vjerovatno}om. Ekonomija je po svojoj su{tini nauka koju karak-teri{estohasti~nost.Zapravo,uekonomijinemadeterminizma,nemajednostavnosti odre|ivanja nekog budu}eg toka na bazi njegovog ispoljavanja u pro{losti. Ekonomi-ja je ìva nauka, ìv organizam. Kao i u ìvotu, i u ekonomiji vaì da ono {to se ve} desilo vi{e se u tom obliku i na taj na~in ne}e ponoviti. To zna~i da ono {to se desilo ne determini{e ono {to }e se desiti. Svaki ekonomski doga|aj de{ava se sa odre|enim stepenomvjerovatno}e,odnosno,sadrìituslu~ajnu komponentu. Ekonomija je sa-moorganizuju}isistemkojistalnoreagujenapromjeneuokruènjuikrozrazmjenu informacija prilago|ava se okruènju sam i uti~e na to okruènje i mijenja ga. Navedenezajedni~keosobineekonomijeistatistikeomogu}avajudasestatistikamoè koristiti za istraìvanje, obja{njenje i tuma~enje ekonomskih pojava, odnosno da statistika po-stane jezik i oru|e ekonomisti. Ovo su razlozi da u ovoj knjizi dominira statisti~kokvantitativni pristup analizi i razumi-jevanjuekonomskestvarnosti.Primijenjenametodologija u njoj omogu}ava da se metodolo-{ki otvore, kako bi rekao knjièvnik M. Kova~, vrata od utrobe ekonomije! Uvodne informacije ili koncept knjige 19 Za{to ovo studiram? Predmetoveknjigejeprakti~nogkaraktera.Ciljjedastudentprakti~noovladaodre|e-nimvje{tinamaiznanjima,daono{touovompredmetustudiramoèiskoristitizasvojbi-znis, za svoj rad, bilo gdje da se bavi ekonomijom. Da bi to mogao, potrebno je ne nau~iti ve} razumjetiono{tojeuknjizi.Atozna~idajeknjiganavisokomnivouteorijeiapstrakcije. Ni{ta nije fantasti~no kao stvarnost (praksa V.V.), rekao je Dostojevski. Poseban benefit za svakog studenta jeste dalje izo{travanje ekonomskog rezona i razvija-nje modernog na~ina razmi{ljanja. Poenta je zaista na shvatanju ekonomije, a ne u tehnikama imodelima.Izu~avanjemovogpredmetarazvijaseosje}ajzame|uzavisnost,kojapostojiu biznisu i realnoj ekonomiji. Osje}aj za me|uzavisnost pomaè studentu, kasnije menadèru, da iza|e iz jednosmjerne ulice, iz determinizma koji je jo{ uvijek dominantna paradigma u nas!Odnosno,daseshvatidajesvakiprihodne~ijirashodilidauìvotunemabesplatnog ru~ka. (Pa, to je svakom jasno, re}i }ete. Ova knjiga }e vam, nadam se, pokazati kroz kakve lavirinte morate pro}i da bi vam to bilo toliko jasno, koliko se na prvi pogled ~ini.) Ekonom-ska logika upravo se pobolj{ava i razvija kroz razvoj osje}aja za me|uzavisnost i osje}aja za budu}nost({taikakouraditidana{biznisbudeefikasan).Studentjeuprilicidaprakti~no shvati dejstvo i mehanizam rada dva va`na principa na kojima funkcioni{e ekonomija: princip multiplikatoraiprincipakceleratora.Dashvatitezna~ajprivatnoginteresazamotivacijui ekonomski efekat. Kvantifikacija raznih ekonomskih pojava omogu}ava da se suptilnije shva-temnogiekonomskipojmovi.Studentseprakti~noobu~idamoèizvr{itiobra~unagregata proizvodnje na nekom podru~ju, da vr{i analizu osnovnih agregata i njihovih me|uodnosa, da bez problema koristi sve doma}e i strane statisti~ke publikacije, da sam utvrdi kapacitete i nov-~ane okvire trì{ta za proizvod koji proizvodi njegovo preduze}e, da razumije su{tinu makroe-konomskih politika, kao i da razumije helikopterski pogled na privredu (pogled na cjelinu). Veli~ine, kao {to su struktura ponude, struktura potro{nje, podaci o investicijama, {tednji, finansijskimtokovima,tako|esuva`nizasvakogekonomistuprakti~ara.Rije~ju,ovaj predmetjepoku{ajdasemakroekonomskeveli~ineobjasne i svakom budu}em vlasniku fir-me,menadèru,ekonomistikonsultantuidaonbude sposoban da sagleda njihov uticaj na njegovkonkretniposao.Tojepoku{ajdasedmakroekonomijazamenadère.Predmetje koristan jer se ste~ena znanja mogu koristiti i u drugim zemljama, u ekonomijama drugih ze-malja, {to proizilazi iz kompatibilnosti nastavnog programa ove discipline sa istim ili sli~nim disciplinama na univerzitetima Zapada. Kao literatura su kori{}ene studije poznate u svjetskoj literaturi iz ove oblasti i koje se koriste kao u~ila na Zapadu i Istoku. Internacionalizacija znanja i shvatanja ekonomije je klju~ni princip koji je ugra|en u ovu knjigu! To je nemilosrdan poku{aj obra~una sa logikom lokalnog, logikom palanke, logikom na{ih specifi~nosti, logikom oslanjanja na sopstvene snage. (Zatvorena ekonomija.) Ako vi, kao student, idete u penziju poslije 2050. godine, potrebno je da sebe razvijate na megatrendovima dana{njice, jer vas oni vode u budu}nost (uspje{na poslovna karijera). Ja-{itenamegatrendovimarazvojaiizbjegnitesudbinevje~itihtalenatailokalnihkafanskih ideologajestejednaodporukaoveknjige.Izbjegnitepalankukaosudbinu,kakokaè Radomir Konstantinovi} u briljantnoj knjizi: Filozofija palanke, koju vam toplopreporu~ujem. Zato budite otvoreni prema novom i novim vrijednostima. Promjena je zaista jedina konstanta u dana{njem svijetu! 2.Koristi za studente i ~itaoce ili odgovor na pitanje:Makroekonomski ra~uni i modeli 20 3. Kako ~itati ovu knjigu? Za studente koji posje}uju predavanja savladavanje gradiva je znatno lak{e. Predavanja i vje`be sluè za detaljnije obja{njenje nekih pojmova i procedura, i, prije svega, za poveziva-nje materije iz knjige sa prakti~nim problemima. To znatno pove}ava prakti~nu primjenjivost znanja studenata iz ove oblasti. Tako|e, predavanja imaju diskusioni karakter {to je mogu}e vi{e pitanja i diskusija izme|u samih studenata. Klasi~no predavanje ex cathedra, na ovakvim predmetima ne daje efekte.Zastudentekojismatrajudavrijemepredavanjamoguiskoristitiefikasnijerade}ineki drugi posao ili odmaraju}i, preporu~ujem da knjigu prvo pro~itaju, bez neke izraène namjere damnogotogazapamteirazumiju.Ciljprvog~itanjajestedaseosjetiarhitekturapredmeta (cjelina).Daseugrubomnau~epoglavljailogikanjihovogredosljeda!Drugo~itanjetreba biti sporije, sa vi{e koncentracije, uz izvo|enje modela, samostalno grafi~ko prikazivanje, uz olovku i papir. Ovim ~itanjem se savladavaju osnovne definicije. Ovo ~itanje ima za cilj da se savlada anatomija predmeta (statika, presjek). Tre}e ~itanje ima naglasak na povezivanje dje-lova u cjelinu. Odnosno, ovim ~itanjem se dinamizira znanje, ono se sistematizuje i dolazi se u fazu kada se problematika predmeta shvata i razumije. U ovom ~itanju treba da do|e do iz-raàjaneu~enje(tojedrugo~itanje),ve}razmi{ljanjeoonome{tose~ita.Tre}e~itanje ima za cilj da se shvati fiziologija (funkcionisanje, dinamika) predmeta.Tekposlijetre}eg~itanjatrebapre}inasavladavanjeiprovjerusavladanostimaterije kroz obja{njenje sebi ili kolegi stavova iz rezimea, ura|enih zadataka i preciznog obja{njenja su{tine klju~nih rije~i. Ispit je pripremljen onda kada osjetite da znate {ta je cjelina predmeta i koje su osnovne niti koje je povezuju, kao i da sami izvedete osnovne dokaze i metodolo{ke procedure. Da bi se eliminisala (ne)sre}a na ispitu, student ne izvla~i listicu. Sam odabere dva pitanja i na bazi toga zapo~injemo razgovor koji se odnosi na ~itav predmet. (Ne direktnu pro-vjeru znanja iz odabrane oblasti, ve} prije svega povezanost sa ostalim pitanjima. Ovo je pri-stup koji favorizuje one koji su radili, i sam po sebi, elimini{e one koji su navikli da u~e po listicama). Tokom ispita, student moè slobodno da koristi knjigu i sva druga pomagala. Po pravilu, ocjena na ispitu, ukoliko je pozitivna, ne bi trebalo da bude ispod 8. Su{tina pitanja je na onome {to se odnosi na prakti~nu primjenu, provjeru da li se nau~eni pojmovi i modeli pre-poznaju u praksi i koje od postupaka treba primijeniti u nekoj hipoteti~noj prakti~noj situaciji. Zna~i,akcenatjenafiziologijipredmeta,razumijevanju(nereprodukovanju)znanja,na~inu razmi{ljanja.Ispit ima za cilj da sami provjerite svoje znanje (da sami sebe ocijenite).Uostalom, da li je ispit toliko vaàn? Sjetih se Iva Andri}a i na|oh jednu njegovu misao: Svisepoloèniispitipodrugiputpolaù,itopomnogoteìmmjerilima.Kodprvog polaganja moè i sre}a da pomogne, mogu ljudi i kroz prste da progledaju, ali kod drugog ni-~eg od svega toga. (Znakovi pored puta) Moj zadatak je da vam u tome pomognem, a ne da vam ja provjeravam znanje. Ozbiljni i odgovorni ljudi znaju da prema sebi budu vrlo strogi. Ja sam tu da ublaìm va{u strogost pre-ma samima sebi. Me|utim za studente koji su suvi{e bole}ivi prema sebi, moja je du`nost da ih u~im ìvotnoj surovosti i surovosti trì{ta, koja uvijek ka`njava one koji ne znaju ili nedo-voljno znaju, one koji nijesu efikasni. Uvodne informacije ili koncept knjige 21 4. Osnovni kori{}eni izvori i motivacioni podstreci Ukoliko student èli da pojedine djelove jo{ potpunije savlada, ili pak nije u mogu}nosti da razumije tekst iz ove knjige, upu}ujem ga na nekoliko knjiga koje su mi najvi{e posluìle kao izvor i inspiracija za bavljenjem ovim poslom i za pisanje ove knjige. Na kraju knjige da-ta je obuhvatnija literatura. Dr Gojko Gr|i}, Makroekonomski bilansi, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991. Dr Mate Babi}, Makroekonomski modeli, Zagreb, 1991. Dr Du{an Miljkovi}, Od poslovnih do nacionalnih ra~una, Beograd, 1994. Dr Veselin Vukoti}, Statisti~ka analiza produktivnosti, Podgorica, 1985. Gregory Mankew, Macroeconomics, I i III izdanje, 1994, 1997. Vasilij Leontief, Struktura amerikanskoj ekonomiki, Progres, Moskva, 1978. Gustave Le Bon, Psihologija gomila; Zagreb, 1986. Allan Young and Helen Stone Tice: An Introduction to National Economic Accoun-ting, Business Statitics, March 1985, Volume 65, USA, Washington, 1992. Ri~ard Stoun, A System of National Accounts, London,1963. Aron Jakovljevi~ Bojarskij, Statistika i optimaljnoe planirovanije, Moskva, 1977. Branko Horvat, Me|usektorska analiza, Narodne novine, 1965. Ljubomir Madàr, Modeli agregatne tra`nje, Informator, Zagreb, 1972. Market Liberalism, Cato Institute, Washington, 1993. James Gleick, Chaos, Penguin books, 1988. Karl Poper, Otvoreno dru{tvo i njegovi neprijatelji, BIGZ, 1992. Valtazar Bogi{i}, Imovinski zakonik, 1888, Reprint 1985. Adam Smit, Istraìvanje prirode i bogatstva naroda, Kultura, 1957. Stiv Hoking, A Brief History of Time, Oxford, 1988. Ibn Haldum, Muqaddima, Logos, Sarajevo, 1982. Stiv Pejovi}, Economic Analysis of Institutions and Systems; KAP, Boston, 1997. Ronald Coase, The Nature of Firm, 1987. Milton Freedman, Sloboda izbora, Global Book, Novi Sad, 1993. Karl Marks, Kapital, Kultura, 1947. Dòn Majnard Kejnz, Op{ta teorija zaposlenosti, kamate i novca, Beograd, 1962. Albert Ajn{tajn, Moja teorija, Beograd, 1997. Dòn Stjuart Mill, O slobodi, Beograd, 1985. Makroekonomski ra~uni i modeli 22 Korisno su mi posluìla i predavanja moje uvaène profesorice Ljubice Radovi}, koja, na moju veliku àlost i {tetu studenata i stru~ne javnosti, ona nije èljela da objavi. Isto tako, nje-ni savjeti i pomo} kao mladom asistentu, a i kasnije, znatno su prevazilazili njene mentorske obaveze i ostaju mi kao ljudski i roditeljski ìvotni zapis.Suvi{nojeisticatikolikosumipredavanjaivi{egodi{njeraspravesaprofesoromBo-{komGlu{~evi}emiprivilegijada~estosanjimbudemuosami,uticalanamojestavoveo ekonomiji i donekle u ìvotu.Dasestatistikamoèpredavatizanimljivo,ìvotnoibezsuvoparnihbrojki,u~iomeje svjetskipriznatistatisti~arimatemati~arakademikAronJakovljevi~Bojarskij,mojnau~ni mentor tokom jednogodi{njeg rada na doktorskoj tezi u Moskvi.Dautrenutkuvelikeìvotneraskrsnicenenapustimproblematikukojaseobra|ujeu ovoj knjizi sna`no je uticao profesor Vasilij Leontijef, nobelovac i otac me|usektorske anali-ze, sa kojim sam proveo {est prijatnih i nezaboravnih sati u Njujorku 1989. godine, u okviru mog boravka u SAD. Druènje i intenzivna komunikacija u posljednjih desetak godina sa velikim brojem ino-stranihprofesora,posebnoStivomPejovi}emizTeksasaiEnrikomKolombatomizTorina sna`no je uticalo na shvatanje ekonomije i uklju~ivanje u savremene ekonomske tokove. Razumije se, veliki broj ljudi sa kojim sam dolazio u kontakt tako|e su uticali na sadràj i profil teksta koji je pred vama. No, sje}anja su uvijek prema nekom nepravedna. Istina,ovuknjigusamnapisaone zbog sje}anja, ve} radi njenih potro{a~a prije svega studenata,radimogmogu}egdoprinosanjihovojuspje{nojkarijeriekonomiste,biznismena, ljudikoji}enafakultetunau~itikakodazaradenovcakolikoimtrebazasavremeniìvot. Moje dosada{nje iskustvo s jedne strane, i mladala~ki zanos i ambicije mojih studenata s dru-ge strane, ipak se srije}u u jednoj ìvotnoj istini, a to je da je najteè upoznati svoje JA i da je biti ~ovjek najteè i najsvjetlije, odnosno, da se drevna maksima da junak ~ojku konja vodi danas moè shvatiti kao biznismen ~ojku konja vodi. Ipak, da biste bili ~ovjek, morate biti uspje{ni u poslu kojim se bavite i sre}ni u porodici koju formirate. 5. Cilj knjige Cilj knjige je da uti~e na na~in va{eg razmi{ljanja, na pomak od lokalnog mentaliteta ka trì{nommentalitetu;narazvojrazmi{ljanjakojepomaèdauìvotuostvariteuspje{nupo-slovnukarijeru.Ekonomijaijestenaukakojasedefini{ekaospecifi~anna~inrazmi{ljanja. Ovo ne zna~i da vi treba da prihvatite na~in razmi{ljanja i shvatanja ekonomije koji sam kao svoj, dao u ovoj knjizi. Meni je bio cilj da sve to izloìm tako da vas podstakne na razmi{lja-nje, da iz vas izvu~e va{u misao, da vas motivi{e. Ova knjiga, odnosno ja kao njen autor, ne-ma za cilj da vas nau~i i ubijedi! Cilj je da vas podstakne da razmi{ljate, shvatate, tuma~ite; da ste sposobni da iznosite argumente za i protiv stavova koji su u knjizi. Ako se ova knjiga èli nabubationdajetouàsno!Tojeputupakao!Ja}ubitiva{velikineprijatelj!Tozaista nijesam èlio niti èlim! Ako zaista smatrate da je ovo nemogu}e nau~iti, do|ite na ispit i to mi dokaìte, dobi}ete pozitivnu ocjenu! Ovo je knjiga o shvatanju i razumijevanju ekonomije! Pisana je sa ambicijom da je nika-da ne zaboravite! Da uti~e na va{ ìvot kao ekonomiste! Da uti~e na va{u poslovnu karijeru! Uvodne informacije ili koncept knjige 23 Bez obzira da li neku misao u knjizi prihvatate ili ne! Smatra}u svojim velikim uspjehom ako kroz ìvot budete govorili: Ne slaèm se sa profesorom Vukoti}em. U ìvotu sam uvijek ci-jenio i cijenim pametnog i sposobnog oponenta. Svakako, to podrazumijeva savladavanje su-jete,poznatebolestiintelektualacaimnogihuspje{nihljudi!Nadamseda}emakarjedna dvije misli iz ove knjige postati dio Va{ih principa, Va{eg shvatanja ekonomije i ìvota uop-{te! To mi je mnogo vaìnije nego da li }ete na ispitu znati neku formulu, striktno izvo|enje modela, grafik! Istina, ovo ne zna~i da sitnice nijesu va`ne! Pa i nula (0) je sitnica! Zar ne? Dalijesastanovi{tavrijednostinekogbrojajednanulavi{eilimanjesitnica?Zamislitetu brojku kao svoj prihod! Ako je to za Vas zaista sitnica, onda ste Vi ve} uspjeli u ìvotu! Ova knjiga Vam nije potrebna!Ovim èlim da vam skrenem pa`nju da je u ovoj knjizi va`nije da shvatite smisao formu-le, modela (poloàj nule u brojci) nego da napamet u~ite formulu i model! @eliosamdavamovaknjigadaznanjakojasukonkurentnaznanjimasanajpoznatijih svjetskih univerziteta. Svakako, to podrazumijeva da i ja kao autor imam kompetitivnu vrijed-nost u odnosu na standarde {ireg trì{ta. Moram priznati da sam pro{ao skoro 20godi{nji pa-kaoizlaskanasvjetskotrì{te.Vjerujtedabiiovaknjigabilanapisanaiprije15godinada nijesamsvakodnevnoupoznavaoili~nodoìvljavaokriterijume{iregtrì{ta.Ovikriterijumi su mi razvijali strah i odgovornost od pisanja knjige za studente. Ni{tane~ini~ovjekatakosigurnimusebekaomonopolnalokalnomtrì{tu,kaopala-na~ki pristup ìvotu! Iporedtoga{toli~noosje}amiimamtra`njusatog{iregtrì{ta(nau~nekonferencije, seminari, predavanja, okrugli stolovi, me|unarodne konferencije) ne èlim da protivno svojoj volji polaète jo{ jedan predmet po lokalnoj knjizi (ako tako mislite). Zato vam, shodno slobodi izbora, za ~iju logiku se zalaèm kako i u ovoj knjizi (sloboda dono{enjaodlukeukontekstume|uzavisnostipravaiodgovornosti),takoiusvomìvotui svojojporodici,svudagdjerukovodimodre|enimposlom,projektomiliinstitucijom,nudim kao zamjenu za ovu knjigu, a za polaganje ispita, sljede}e tri knjige: a) dr Mate Babi}: Makroekonomija, Mate, Zagreb, 2000. (jedanaesto izdanje) b) System of National Accounts, 1993. (Plava knjiga) c) Gregory Mankew: Macroeconomics (bilo koje izdanje) Svaka od ovih knjiga pojedina~no za ispit moè zamijeniti ovu knjigu! Svetriknjigeimamuli~nojbiblioteci,kaoisveknjigekojesunavedeneuliteraturi,i moète ih dobiti! Budite sigurni da izbor polaganja na bazi ovih knjiga predstavlja kompara-tivnu prednost za Vas! Prematome,ja sam Vam izbio iz ruku argument da me optuùjete pitanjem: Zar i ovo moram da u~im, a isto tako i sebe izloìo konkurenciji {ireg trì{ta. U tom kontekstu da Vam daminformacijudajeknjigaG.Mankew:Macroeconomics(HarwardUniversity),1994. godine dobila nagradu kao najbolji ud`benik iz oblasti makroekonomije u svijetu! Kao {to }e-te vidjeti, i ja sam je dosta koristio u jednom dijelu ove knjige, uz napomenu da je na{e shva-tanje ekonomije, ipak razli~ito! On vi{e naginje kejnzijanstvu, ja sam ipak iz kruga tvrdih li-beralnih ekonomista i aktivan u Mont Pelerin Society (dru{tvo svjetskih intelektualaca koje je 1947. godine u Mont Pelerinu [vajcarska, osnovao Fridrih Hayek) i dru{tvu Institutional Makroekonomski ra~uni i modeli 24 Economics (osnovao Ronald Couse 1994. godine). (Ove moje biografske ~injenice sam izlo-ìo da ih moji studenti znaju te da shvate da stranci znaju zna~aj poruke informacija koje {alju ove marke, te da to slobodno koriste u me|unarodnim komunikacijama na svakom nivou!) Kvalitetsvakogposlaisvakeinstitucijejeste,ukrajnjem,rezultatpojedinacaindivi-dua!Takojeisafakultetom!Individualnostprofesoraiuspje{nihukarijeristudenata,drè njegov kvalitet, imid`, presti`. Istina, ovo vaì za {ire trì{te. Tako }e i kvalitet va{eg zna-nja biti procjenjivan na bazi ud`benika iz kojih ste u~ili! Ko su bili va{i profesori? Budite si-gurni da ne}ete ostaviti isti utisak na intervjuu u Svjetskoj banci ili MMF, ili nekoj poslovnoj banci,akokaètedasteVistudentnekogilinekolikoprofesorakojeoniznajuilisuza njih ~uli! Dosta rano sam shvatio da je moje trì{te i trì{te mojih studenata! Zato sam ga uvijek {i-rio!Jaimgaotvaram!Dali}etoiskoristiti, zavisi od njihovog kvaliteta! Ja sam siguran da moji studenti to mogu i ho}e iskoristiti. Iskustvo to ve} mo}no pokazuje. I Vi ste jedan od tih uspje{nih studenata! Zato naprijed!!! Go ahead! Otkrivamvamijednumalutajnu!Svakako,neraditajneve}radina~inarazmi{ljanja: va{eg i mog! Dali~injenicomda sam kao alternativu ovoj knjizi dao najpoznatiji ud`benik u svijetu, sebe i svoj autoritet ugrozio ili mo`da pove}ao u va{im o~ima? Vi odgovorite na to pitanje! Bi}uiskren:vi{e autoriteta }e mi na {irem trì{tu donijeti saznanje da studenti mogu da biraju izme|u ove knjige i pojedina~no izme|u tri navedene knjige (me|u kojima je i najpo-znatiji svjetski ud`benik), nego insistiranje na mojoj knjizi! Jednostavno, zar ne? Prije kon-kretnogodgovoradajetopotpunojasno,probajtetonasebi!Lakojeprobatiidonositiza-klju~ke na ra~un drugog! Kako u kafani, kafi}u doìvljavate ljude koji piju na Va{ ra~un; ko-jima je zmija u nov~aniku? Tako ja doìvljavam ekonomiste i profesore koji me u~e da je sve to normalno, da se oni slaù sa tim! (Ponudite alternativnu literaturu za Va{ ispit, ja im odgovaram). Ja vjerujem samo onima koji imaju rezultate i koji imaju trì{nu, a ne umi{ljenu, lokalnu vrijednost. Trì{te po{tuje samo rezultate! Trì{te se klanja samo najefikasnijima (po-jedincima), trì{te ne priznaje zasluge iz pro{losti, ve} rezultate danas! Da li neko moè biti u ko{arka{koj ekipi u NBA ligi, na bazi zasluga? Ne! Logika: ja sam bio najbolji student u ge-neraciji, u smislu da Vam se svako tokom ìvota klanja, pogre{na je! To ne o~ekujte! Ne do-zvolitedanekopita:Pa,zarjemogu}edajeovobionajboljistudentugeneraciji?Me|u-tim, ~injenica da ste bili najbolji ili me|u najboljim studentima u generaciji, treba da Vam raz-vije sigurnost, da ako budete radili kao u vrijeme kada ste bili najbolji u generaciji bi}ete i daljenajbolji!Jednostavno,neinsistirajtenapro{losti:Jasambio,ve}nasada{njosti:Ja ho}u i mogu.Da biste imali sigurnost u sebe, u svoje mogu}nosti i kreativne sposobnosti, nije vam po-trebno ogledalo niti italijanska odje}a (mada i to nije bez uticaja). Potreban Vam je ogroman i svakodnevnirad,svakodnevnou~enje,dashvatitedasedoprakti~nogznanjadolazisamo kroz metod poku{aja i gre{aka (Hayek), da je na{e neznanje ogromno i da mi kroz svako-dnevni rad poku{avamo da smanjimo na{e neznanje (Poper). Na moju àlost, ja sam bliì mi{ljenju Seneke koji je rekao: [to vi{e znamo, postajemo svjesniji koliko malo znamo. Mene je takav pristup stalno vukao naprijed, u nove istraìva~-ke dubine! Tajna ove knjige upravo je u toj mojoj li~noj osobini! Uvodne informacije ili koncept knjige 25 6. Koncept ili filozofija knjige Knjiga ima, uslovno re~eno, pet djelova. Grafi~ki, to izgleda na sljede}i na~in: Ovo je prvi nivo (najve}i nivo apstrakcije) za zami{ljanje {to je u ovoj knjizi! U dijelu A razvijam osnovne elemente shvatanja ekonomije. Prije svega da je ekonomija na~inrazmi{ljanja,dajezna~ajtrì{taiinstitucijazaekonomskuefikasnostpresudan,teda otvorenaekonomijakaodiokonceptaotvorenogdru{tvapove}avakvalitetìvotasvakogod nas. Isto tako, polazi se od individue (kao gradijenta dru{tva), ne od kolektiva; i li~nog intere-sa. Egoizam se shvata kao vrlina, tj. napu{ta se predrasuda da je altruizam unaprijed pozitivan pristup! Ja u svakom altruizmu vidim prikrivenu sebi~nost! Zato sam za ~iste kategorije i od-nose. Istina, ja u kontekstu dihotomije: egoizam altruizam, koristim dihotomiju: primitivni egoizamikultivisaniegoizam.Razlikaje,ukrajnjemutome,{touprvomslu~ajuosoba nevodira~unaoegoizmuostalihosoba,odnosno u drugom slu~aju prihvata se pristup da je moj li~ni interes ograni~en interesom drugih lica, tj. sloboda ispoljavanja mog li~nog interesa je ograni~ena slobodom ispoljavanja Va{eg li~nog interesa! Ina~e, ja ne vjerujem u te vi{e ci-ljeve (altruizam) niti u to da }e u izboru izme|u skakanja u plitki hotelski bazen ili uzburka-nu planinsku rijeku da bi spasili dijete koje se davi, altruista sko~io u bukove a egoista u ba-zen.Obojicabisko~iliubazen!(Akoseneslaète,javaspitam:Gdjebistevisko~iliako biste slobodno birali?) Uokviruovogshvatanjaekonomijeposebnosenagla{avaulogainstitucijaipoliti~kog faktora (postojanje javnog izbora) i isti~e zna~aj interesnih grupa i razlika u dono{enju odluka nabazitrì{nogpristupauekonomijiiupolitici.Vrlojeva`nodausljede}edjeloveknjige idete sa jasnim sopstvenim shvatanjem ekonomije. Ja ne priznajem da su brojke neutralne! Dasumodeliva`nisamiposebi.Ne!Oniimajusvojuinterpretacijuukontekstushvatanja ekonomije.(Kao{tonulanasvakommjestuubrojunezna~iisto,takonisvakimodelne zna~i isto u kontekstu jedne ili druge teorije). Zapravo, iskusni kapetani su predosje}ali vjetar i na osnovu toga podizali jedra, jer za to treba dosta vremena. U jednom od posljednjih ~ita-nja ovoga teksta prije {tampe, sjetih se odgovora na pitanje: Ko su bili najbolji kapetani? Trebapo~etiizavr{itiprijenego{tovjetardune.Najbolji kapetan je bio onaj koji je pogo-dio smjer vjetra. Teorija se moè shvatiti kao taj vjetar! Ovaj dio je baza knjige! On pokazuje sa koje strane se pristupa ekonomiji! Drugi dio polazi od statisti~kog obuhvata ekonomskih aktivnosti. Naime, ~itav ekonom-ski ìvot odvija se izme|u pojedinih sektora i kroz razli~ite vrste transakcija. Ekonomija: {ta je to?Snaga ekonomskogna~ina razmi{ljanjaStatisti~ko obuhvatanjeekonomskih transakcija(SNA)Modeli ekonomskihaktivnosti (agregatni,strukturni i modeli rasta)[ to nijeobja{njeno?PojmoviLiteraturaA B C D E Makroekonomski ra~uni i modeli 26 Uovomdijelujeobuhva}enastatistikaagregata(pokazatelja)nanivouekonomijeisi-stemnacionalnihra~una.SNAjeprikazannabaziistoimeneknjigeuizdanjuUNiMMF (Plava knjiga, 1993), koja sluì za koncipiranje nacionalnih ra~una u zemljama trì{ne ekono-mije.Zna~i,upozna}etesesaosnovnimznanjimakojasu, u domenu statistike, prihva}ena u svjetskim razmjerama. (Izbjegnut je na{ statisti~ki sistem koji je u tranziciji i koji }e se obli-kovatishodnoprincipimaSNAsistema).Ekonomistakojirazumijeovajdio, siguran sam da razumije ekonomiju. Ovaj dio obezbje|uje da se od mikroekonomije (pojedina~ne transakcije) izdignete na nivo makroekonomije (funkcionisanje ekonomije na nivou cjelokupne privrede). Ko ne razumije ovaj dio (a mnogo je takvih ekonomista) govori o makroekonomiji bez njene veze sa mikroekonomijom , bez znanja da Va{e i moje individualne odluke u domenu ekono-mije (kupovina novina, kupovina aviokarata, pi}e u kafi}u, izlet za Italiju,...) kao i odluke na nivou preduze}a (gradnja nove hale, pove}anje izvoza) ili odluka Vlade da kupi nove klupe za amfiteatar na Ekonomskom fakultetu, kao i odluka Bear Peroni da osvoji crnogorsko trì{te piva, ili Microsofta da u Crnoj Gori prodaje svoj softver, ~ine osnovu makroekonomije! Cilj mi je da vas podstaknem da razmi{ljate: Kako od miliona svakodnevnih individual-nih transakcija moèmo do}i do njihovog uop{tavanja na makronivou? Samooniekonomistikojiznajufakti~kugra|umakroagregata,uvijeksumnjajuunjih! Provjeravajuih!Makroveli~inenisustati~keveli~ine!Tosuizvedeneveli~ine!Morampri-znatidasutoprijeveli~ineuna{imglavama(ekonomista)negoustvarnosti!Zatotrebada sve makroekonomske veli~ine shvatate u relativnom smislu! Malo je ekonomsta koji su pisali o makroekonomiji, a da ne vjeruju u statiku makroekonomije, kao {to sam ja! Ja vjerujem u principe koji mogu da dovedu do pove}anja ekonomske efikasnosti na ni-vou privrede (otvorenost, racionalnost, li~ni interes); u to da neke probleme koji su zajedni~ki zaekonomijuucjelini(inflacija,nezaposlenost,kamatnestopeisl.)trebarje{avatidabise stvarala povoljna klima za razvoj; u to da treba razvijati odre|ene institucije i pravila u jednoj ekonomiji; u kuraènju inicijativa preduzetnika i kreativnog pristupa u svakodnevnom poslu; u transparentnosti i javnosti svake pojedine ekonomske aktivnosti ja doìvljavam ekonomiju! Zamene to nisu odluke Vlade, iako su one va`ne! Ne diktira Vlada ekonomiji, ve} obrnuto! Nije dvovalutni sistem u Crnoj Gori rezultat pameti Vlade (ili moje li~no kao ~lana tima koji jenatomeradio)ve}rje{avanjeproblema:Kakopove}atistabilnostuslovaposlovanjaza preduze}a, ~ija efikasnost svakodnevno pada? Zna~i, nije na{ zadatak bio kako da pove}amo efikasnostekonomijeuCrnojGori,ve}kakodasvako preduze}e pojedina~no i svaki gra|a-nin pojedina~no, lak{e donosi odluke i uz manje transakcione tro{kove! Ako kaète: Pa to je isto, odgovorite mi na ptanje: Kada se poklapaju li~ni i op{ti interesi: logikom odozdo na gore ili logikom od vrha ka dnu? Moja logika je da se ekonomski efekat uvijek podsti~e logikom od dna ka vrhu, od individue ka dru{tvu. Niti vjerujem, niti prihvatam op{te, nacionalne,istorijskeciljeve!Prihvatamsamosvojinteres,kojineugroàvainteresdrugih! Tosezovesocijalizovani(podru{tvljeni)li~niinteres.Saznanjedasvojli~niinteresmoè{ bolje posti}i u saradnji sa drugim individuama, nego ako èli{ da sve prigrabi{ za sebe (na ra-~un drugog!), jeste klju~no za uspjeh u ìvotu! îni mi se da sam shvatio da mi ne ìvimo u svijetu konkurencije (ja protiv drugih, {to ja imam vi{e, drugi imaju manje) ve} u svijetu saradnje, kooperacije, me|usobne pomo}i!To proizilazi iz principa integracije i globalizacije! (Razmislite o ovome! Za{to u feudali-zmu nije postojala ideja integracije, koja nastaje tek sa nastankom kapitalizma, tj. logike trì-{ta! Feud je sinonim za zatvorenost, lokalitet, za distributivnu logiku: [to vi{e imaju drugi, ja imam manje). Uvodne informacije ili koncept knjige 27 Goreistaknutojefilozofijadrugogdijelaknjige!Akcenatjenaindividualnomkojese grupi{e da bismo do{li do agregatnog! Tre}i dio knjige se odnosi na makroekonomske modele i analizu: Kako iz miliona individualnih transakcija izvu}i one karakteristi~ne crte koje nama omo-gu}avajudaprepoznamoekonomskustvarnost!Pojednostavljeno,tojeproblemkakodaiz mno{tvaosobina~ovjekaizabereteonukojajezanjegakarakteristi~naipokojojgajelako prepoznati. (To se zove karikatura, odnosno u ekonomskoj analizi, to je model). Model je pojednostavljen na~in da prepoznate ekonomsku stvarnost, kao {to je karikatura pojednostavljen na~in da prikaète ili prepoznate neku osobu. (Uzima se u obzir samo ono {to je bitno, karakteristi~no, sve ostalo zanemarujemo! To je logika modela!) Zna~i, u ovom dijelu cilj mi je da individualne ekonomske transakcije grupi{ete, zamisli-te na visokom nivou agregiranja. Kao da ste planinar koji je sa mukom do{ao do vrha i sa vr-ha posmatra dolje: ka podno`ju gdje se odvija ìvot! Na vrhu je suvi{e malo prostora da bi se od kori{}enja tog prostora moglo ìvjeti! Tako ni sama makroekonomija ne moè rije{iti sve na{eprobleme!Zamenejeva`nodashvatitedaizme|umakroimikroekonomijenemasu-{tinske razlike. Razlika je samo u tome {to one izu~avaju razli~ite probleme (mikroekonomija: cijene,tro{kovi,individualnatrì{ta;makroekonomija:agregateproizvodnje,nezaposlenost, devizni kurs, kamatne stope,...) Sve {to je dato u tre}em dijelu, teorijski se zasniva na onome {to je dato u prvom dijelu. Zato nemojte da ove modele shvatate neutralno u odnosu na koncept shvatanja ekonomije. Ni-je svejedno da akcije dràve shvatate va`nijim od akcija preduzetnika (preduze}a)! Da li mi-slite da preduze}a zavise (ili Vi kao pojedinac) od dràve? Ne! Preduze}a, a i Vi i ja zavisimo od na{eg trì{ta! Od toga koliko neko ima potrebe da kupuje (plati) na{e proizvode i znanje! I dràva }e nas pla}ati (kao dràvnog profesora, ~inovnika, ministra,...) sve dok ima koristi od na-{ih usluga. Tako se i dràva javlja kao na{e trì{te (kupuje na{e proizvode). Moj vam je savjet da uvijek imate alternativu dràvnom trì{tu. [to imate vi{e alternativa u odnosu na dràvu kao trì-{te, to }ete dràvu vi{e koristiti kao svoje trì{te! Izgleda nelogi~no! Ali, logika nikada ne vodi do zarade! Svako ko je zaradio novac, preduzeo je ne{to novo, ne{to {to nije drugom poznato! A logika je svojina svih! A svi nijesu uspje{ni! Uspje{ni su u intervalu statisti~ke gre{ke!Zna~i, u ovom dijelu mi raspravljamo pitanje: kako sa nivoa vrha (makroekonomska po-litika)moèmouticatinapove}anjeekonomskihefekatapreduze}aiindividue!Nepostoji efikasnostmakroekonomijesameposebi!Ilibaremjatakomislim.Makroekonomijastvara ambijent,stvarainstitucije!Stvaraklimuzabiznis!Onanerje{avadirektno ekonomske pro-bleme korporacija! Meni se ~ini da se makroekonomija shvata kao posebna, visinska nauka koja autorite-tomsvojevisineiteorijerje{avaproblemeuekonomiji!Mojeprakti~noiskustvo(~lan Republi~keiSaveznevladeuSFRJ)migovorisasvimdruga~ije.Kaodaiskustvogovori: Gospodineministre,vi{esezapaàkadakvaritenegokadapomaèteekonomiju.(Otuda valjda i misao: Najbolja Vlada je ona koja najmanje vlada) U ovoj knjizi, makroekonomija se shvata kao dio ekonomskih odluka koje donosi dràva da bi podstakla preduzetni{tvo, kvalitet poslovanja preduze}a, ekonomske i politi~ke slobode, otvorenost dru{tva i ekonomije. Odnosno,podmakroekonomijomsenepodrazumijevadiktaturaodlukaVlade,kojese donosenezavisnoodna{ihli~nihinteresa,odinteresapreduze}a;makroekonomijanijeskup Makroekonomski ra~uni i modeli 28 odlukakoje{titeinteresebirokratije; makroekonomija nije ne{to teorijski i prakti~no uzvi{e-no. To shvatanje makroekonomije zva}u antiekonomija. Odnosno, to je makroekonomija opte-re}ena logikom socijalne pravde, koju ja nazivam grupnointeresna makroekonomija. Zlou-potreba poloàja da se donose odluke na nivou dràve koje su u interesu interesnih grupa na niv-ou dràve. Zloupotrebe makroekonomije su veoma ~este. @elio sam da Vam prikaèm su{tinu makroekonomskih mjera da bi prepoznali tu adresiranost mjera makroekonomske politike.1 Tojerazlogdasamuovomdijeluknjigeuveopoglavlje:Makroekonomskapolitikai public choice. Kakva je uloga makroekonomske politike kao veze izme|u dràve (politike) i ekonomije(trì{ta).Kakvajevezaizme|uekonomskihsloboda,blagostanjaipoliti~kihslo-boda? Kakva je veza izme|u ravnoteè na trì{tu i demokratske ravnoteè? U ~emu se ogleda veza izme|u biznis ciklusa i politi~kog ciklusa? Ovim poglavljem sam èlio da ~itaocu skre-nem pa`nju na ìvotnost materije u ovoj knjizi. êtvrti dio sadrì nekoliko pitanja, vi{e kratko, koja vas vezuju sa budu}im istraìvanji-ma,kojaotvarajuva{eznanje.@elimdastudiranjeoveknjigezavr{itenesakomentarom: Sve ovo znam, ve} sa pitanjem: Kako informatizacija uti~e na funkcionisanje trì{ta? Kako globalizacijauti~e na budu}nost makroekonomije? Kako megatrendovi razvoja uti~u na eko-nomski suverenitet dràva? Da li je mo`da u informati~koj ekonomiji do{ao kraj makroekonomije? Da li je Azijska krizazauvijeksru{ilasada{njikonceptSvjetskebankeiMe|unarodnogmonetarnogfonda? Da li ulazimo u vrijeme tzv. privatnog novca, o kojem je Hajek pisao prije vi{e decenija? Ka-koudaljemrazvojuoveoblastiobuhvatitiuticajirazvojdemografskihra~unaifinansijskih trì{ta?KakavjeuticajDèjmsaBjukanenainjegoveteorijeopublicchoicenadaljirazvoj ekonomije?Dali}eCoasovateorijatransakcionihtro{kovakaoinjenarazradaudjelima NorthaDouglasadugoro~nijeuticatinateorijskuiprakti~numisaouekonomiji? Da li }e..... Nema kraja! Upetomdijeludatisunajva`nijipojmoviinajva`nijaliteratura,Indeksimena,kratak saètakknjigenaengleskom,Knjigekojevampreporu~ujemdapro~itate,kaoiImena dobitnika Nobelove nagrade u ekonomiji. Za{to su dati osnovni pojmovi? Za{to je, uop{te va`no razumijevanje pojmova? Za{to je va`na rije~ o rije~i (\uro [u{nji}). Kao {to je za fizi~ku egzistenciju vaàn hljeb, tako je za duhovnu, jezik (Matija Be}kovi}: Hleba i jezika). Kao {to su slova va`na za pisanje rije~i, tako su i rije~i (pojmovi) va`ni za pisanje re~eni-ce, odnosno za izraàvanje na{ih misli. Ovo se naj~e{}e previ|a. Svjesno ili nesvjesno! Testirajte sebe koliko pojmova koje koristite svakodnevno zaista moète da defini{ete, da nekomobjasnite.Mjerava{egrazumijevanjajebrojrije~ikojekoristitezaobja{njenjetog pojma. [to vam treba vi{e rije~i, to manje razumijete taj pojam! Ja ovdje mislim na odgovore natzv.naivna,dje~japitanja.2înimisedamijenajteèpitanjeizekonomijepostavila najstarija k}erka, kada me je kao u~enica prvog razreda pitala: Tata, a {to je to ekonomija?. Zaista,{tojetoekonomija?Kakotoobjasnitiprirodno,jednostavno,razumljivo,jerdje~ji 1Ovajdiopi{emizli~nogiskustva.Biosamjakoiznena|en~injenicomdasumnogidràvniprojekti usmjeravani li~nim interesima odre|enih grupa. Npr. privatizacija, reforma finansijskog sistema i sl. 2Vidiknjigu:Vislava [imborska, Naivna pitanja izabrane pjesme (Nobelova nagrada za 1996), ABC glas, Beograd, 1998. Uvodne informacije ili koncept knjige 29 mozak je jo{ ~ist od konstrukcija i predstava o svijetu odraslih. On razumije samo ono {to je zaistaprirodno,tj.su{tinsko!Asu{tinasvega je jednostavna! Ali, kako je dug put do jedno-stavnosti!!!Zamislitedadjetetupo~netedaodgovaratedajeekonomijanaukakojaprou~a-va.... koju je izmislio Adam Smit... da je...3 Dati su najva`niji pojmovi kori{}eni u ovoj knjizi. Uslovno ih mogu podijeliti na moje i one koje sam obradio na bazi njihovog odre|enja iz drugih sli~nih knjiga. Ova grupa pojmova je samo prilago|ena stilu i kontekstu knjige, ali u su{tini se ne razlikuje od sli~nih definicija u dobrim zapadnim knjigama. Npr. IS kriva, ISLM model, tehni~ki koeficijent, kapitalni koefi-cijent, dru{tveni proizvod,... Me|utim, postoji jedan broj pojmova, koji nijesu samo ~isto ekonomski, i koji su pro-izvod mog poku{aja da budem jednostavan, odnosno da sebi dam toliko hrabrosti da vam po-nudimdubinumogna~inarazmi{ljanja! Shvatanjetihpojmovaotkrivafilozofijuoveknjige, njenu misiju! Npr.pojamtrì{te,kojisemanjevi{edefini{euniformnokaomjestosusretaponudei potra`nje,èliosamdavamprodubimkrozdefinicijudajetrì{temehanizamkojimdrugi procjenjuju na{u vrijednost! Na ~emu je ovdje naglasak? Da li na mjestu susreta tamo negdje i tamo nekoga ili smo taj mehanizam vezali za: a)Individuu (ja) b)Li~ni interes (drugi pojedinac procjenjuje da li mu je potreban moj proizvod) c)Demokratiju(slobodaizboradrugogpojedincadakupiilinekupimojproizvodili uslugu) d)Mojuobavezudaproizvedemkvalitetneproizvodeiuslugedabiihdrugivisoko vrednovao i kupio! [to mi je namjera? Da shvatite da trì{te nije tamo negdje, da se odnosi na drugog, ve} da shvatite, Vi i ja, svako pojedina~no da smo svi u svakom trenutku uhva}eni u mreì tr-ì{ta, u ~eljustima trì{ta! Da se trì{te ti~e nas!4 Ilinpr.pojamkredit.Zarsvakomenijejasnodajekreditsumanovcakojuneko(npr. banka)dajedrugom(npr.preduze}u),ikorisniktogkreditagarantujeda}evratititajiznos novca! Sve je to ta~no! Ali, na ~ijim obavezama je naglasak u ovakvom, uobi~ajenom shvata-nju kredita? Na korisniku kredita! On propada ako ne vrati kredit misaona je poruka! Da li je ba{ tako? Ja nudim jo{ jednu definiciju: Kredit je povjerenje u sopstvenu snagu da moète podnijetigubitakdavanjanovcadrugom.U~emujerazlika?Prijesvega,odgovornostsesa onogkomedajemokreditprenosinavas,meneionekojidajukredit!Nemogujaprenijeti potpunuodgovornostzamojnovacnanekogdrugog(korisnikakredita).Opetnagla{avanje individualizma i individualne sopstvene odgovornosti. Znam da }e neki odmah re}i da ovo nije tako! Mo`da su u pravu. Ipak, neka mi, a i vama ako imate sli~no mi{ljenje, odgovore na 3 Naj~e{}i komentar mudrih ljudi na ovakve odgovore jeste: Vidim da si i{ao u {kolu, ali mi nijesi odgo-vorio na pitanje. Svako od nas se u ìvotu na|e u sli~noj situaciji! 4 Sjetih se jednog komentara u Financial Timesu a povodom rata Engleske sa Argentinom za Foklandska ostrva, koji opisuje promjenu javnog mnjenja od eufori~nog u po~etku rata, kada su rat shvatali kao navijanje na fudbalskojutakmici,dopotpunognestankanacionalneeuforijekadasuuratupo~elidaginu ~lanovi porodice, prijatelji, kom{ije, Naàlost, sli~nih je bilo ratova i tokom raspada SFRJ. Makroekonomski ra~uni i modeli 30 nekolikonaivnihpitanja.[tozna~iprodajapotraìvanjauzdiskont?Odnosno,kadseka-è:Cijena duga te zemlje na trì{tu je 25%. [to }e biti sa davaocem kredita ukoliko ne moè dapodnesegubitak75%datognovca?Ili,kockarkoji se vadi i pozajmljuje novac! Razne piramidalne{eme(Rusija,Jugoslavija,Albanija)gdjesugra|aniuloìlinovacubanke(dali kredit vlasnicima banaka), koji su propali. Ili problem du`ni~ke krize!5 Opet, namjera mi je da poja~am Va{ li~ni osje}aj za li~nu odgovornost. Ilishvatanjepojmastudent.Umjestodaprihvatimouobi~ajenoshvatanjedajetomlad ~ovjek koji poha|a Univerzitet i sprema se za budu}i poziv, ja smatram da je student osoba koja je po pravilu mentalni buntovnik. To zna~i da ste Vi osoba koju niko ne smije da ubje-|uje, da o~ekuje da ste slijepo poslu{ni, da ste uvijek u uniformi èlja Va{ih roditelja i naredbi (strogosti) Va{ih profesora! Zato je za mene normalna haoti~nost a ne determinizam u razmi-{ljanju studenta. Uostalom, i kolokvijalni rje~nik mladih ljudi ukazuje na to: Kako si?, Su-per, A ti?, Haos. Izbjegnite da mladi ostarite! Zatosamiovuknjigupisao,kolikojetobilomogu}e,daprobudimtuva{umentalnu buntovnost, a ne da je nau~ite! Ilipojamsocijalnapravda!Svikaèmodaekonomskisistemiimajudvacilja:ekonom-sku efikasnost i socijalnu pravdu! (distribucija). Mnoge partije isti~u tu humanu stranu razvo-ja: pomo} svim ljudima kroz dràvnu distribuciju dohotka ili proizvoda (oduzima se od onog kojeproizveoidajeonomkonema!).Kadaseciljsocijalnepravde(nezakonskeiustavne pravde, politi~kih i ekonomskih sloboda) ne èli od nekih unaprijed prihvatiti kao ideologija i tabutema,onda zagovornici humanosti dobri ljudi iz svih oru`ja biju po sebi~nosti takvih ljudi!Akolikajesnagahumanostisocijalne(distributivne)pravednostiakojedefini{emo kao: Legalno nasilje nad najsposobnijima? Zar visoki porezi nijesu oduzimanje od najspo-sobnijih? Zar obuzdavanje najsposobnijih u na{im kompanijama i dru{tvu zarad mira u ku}i, nijenasiljenadnajsposobnijima?Zarjednakostplatasvihministaraidràvnihslu`benika, profesora Univerziteta, nije nasilje nad onima koji najvi{e rade i koji su najefikasniji? Zar ni-smo svi svjesni da Vam se sve moè oprostiti sem uspjeh! Zar se razvoj civilizacije ne oslanja najvi{enaple}anajsposobnijihpojedinaca:nau~nika,izumitelja,dràvnika,biznismena...? Zar bi se socijalizam uru{io sa milionima nesre}nika i poginulih, da je socijalisti~ka (distribu-tivna)pravednosttolikosnaànpodstrekrazvoju?Zamislitedasocijalnu(distributivnu)pra-vednostuvedetenana{estudije!Idabihjabiodobarihumanprofesorodlu~imdasvim studentima dam unaprijed istu ocjenu (socijalna pravednost). Npr. 8! [to bi se desilo? Ili u sportu! Npr. radi mira u ko{arka{koj ekipi zabrani se da bilo ko smije da postiè pre-ko12ko{evapoutakmici!Re}i}ete:Pa,profesore,sadakarikirate!Mo`da!Au~emuje razlika od ovog karikiranja i ozbiljnosti kontrole i redistribucije u ekonomiji? [to su zai-stavisokiporezi?Ilisu,zaista,isteplatesvima?[tosu,zaistavisokaograni~enjadabudete kreativni (da ubacite vi{e od 12 ko{eva po utakmici)? O ovim pitanjima raspravlja}u sa onim studentima koji izaberu predmet Ekonomsku filo-zofiju.Ovdjebihèliosamodaistaknemdajapod,zanasneprihvatljivomdistributivnom pravedno{}u,podrazumijevamsituacijukadatihumanidistributerisebikrozdistribuciju 5Vra}aju}iseizPariza,poslijeuzetogvelikogkreditaodFrancuskevlade,napitanjeMinistrafinansija: Kako }e Srbija vra}ati ovoliki kredit? Predsjednik Vlade, Nikola Pa{i} je odgovorio: To vi{e nije problem Sr-bije. To je problem Francuske! Zar meksi~ka kriza nije potvrdila ta~nost ovog odgovora? Uvodne informacije ili koncept knjige 31 prave posao i trì{te za svoje usluge, a ne aktivnosti ~iji je cilj rje{avanje problema nesposob-nih i najsiroma{nijih u dru{tvu, i koji rje{enje tih slojeva stanovni{tva ne vide u tome kako ih nau~iti da love ribu, ili im omogu}iti da sami zarade, ve} ih kroz humanu distribuciju stal-no dràti u mraku (odnosno stanju zavisnosti). Isto tako, u okviru ovog pojma ja ne dovodim u pitanje ljudsku solidarnost, obi~aje, moral i ono {to je ljudski sistem vrijednosti. Dovodim u pitanje sve ono {to je birokratsko i administrativno, i {to je bez du{e... Uvezisatimjeidefinicijapojmaop{ticiljevikaoli~niciljevigrupenavlasti!Ovobi nas ve} odvelo u raspravu o politi~koj demokratiji. U ovu grupu definicija spadaju npr.: sujeta, rizik, svojina, kultura, konvergencija, kra|a, informacija, ekonomija, determinizam, cijena, carina, haos, sinergija, moral, porez, plan, rast, razvoj, investicije, suverenost, statistika,... Zna~i,sviovipojmoviproizilazeizdubine,ehosudubinerazumijevanjauna{emmo-zgu, i nikako nisu stvar horizontalnog, linearnog, bezrazmi{ljaju}eg pristupa tim pojmovima.Navedena je bazi~na literatura. Svjestan sam da svaka ideja ima majku. Zato sam naveo neke od knjiga iz svoje biblioteke koje su uticale na oblikovanje mog mi{ljenja. Razumije se i prakti~anìvotimnogiljudiimalisutajuticaj!Svakodnevno~itanjejepreduslov uspjeha u poslu. Razumije se da menadèr, bankar ili profesor univerziteta ne}e ~itati iste knjige. Ipak, imajedanbrojknjiga,op{tijegkaraktera,kojesuva`nezaoblikovanjena~inarazmi{ljanja. Moj Vam je savjet, da ukoliko ve} nijeste, po~nite sa formiranjem svoje li~ne biblioteke. Ukolikovamovaknjigabudedaladovoljnoargumenatazaovaisli~napitanja,jasam uspio! Ukoliko vam je sve jasno, onda je to ozbiljan znak upozorenja za vas i mene da ne{to nijeuredu!Svakako,objasnitisebidane{tonijejasnojevisokstepenna{egsaznanja!Na ovom konceptu znanja insistira se u ovoj knjizi; {to vi{e znam, to mi je sve manje jasno; {to vi{e znam, to imam sve vi{e pitanja; {to vi{e znam, to vi{e sumnjam u to {to znam! Na na{u veliku àlost, kako kaè Poper, na{e znanje je uvijek ograni~eno a neznanje neo-grani~eno. Otuda je klju~ni ekonomski problem kako pove}ati na{e znanje i kako koristiti to rasuto znanje u jednom dru{tvu. (Znanje je u glavama pojedinca, pa se problem moè postaviti i ka-ko sve pojedince motivisati da se kreativno uklju~e u stvaranje dohotka!). ** * U prethodnom dijelu knjige sadràna je njena filozofija. Zato ovaj dio pa`ljivo ~itajte! To se ne pita na ispitu! Ali ako to presko~ite, vi }ete presko~iti klju~ za razumijevanje ove knjige. Otuda i moj savjet: presko~ite sve ostale djelove knjige, a ovaj pro~itajte! Ina~e, razmi{ljaju}i u kategorijama studenata, ova knjiga traì oko 25 dana za one koji ne posje}uju predavanja i oko 15 dana za one koji su ih posje}ivali, ukoliko se dnevno radi oko 8 efektivnih sati! Tozna~idastudentkojineposje}uje predavanja treba 25x8=200 sati, {to ako se tokom jednog sata (u prosjeku) savlada oko 15 stranica, to zna~i da moète pro~itati 3.200 stranica, od-nosno knjigu moète pro~itati ~etiri puta. To je i vi{e nego {to je neophodno da biste poloìli! Upozorenje je da ova materija traì da se slegne, traì vrijeme! Zato je u va{em raspo-redu ispita ne sabijajte, niti je {irite na mjesec. Ako radite po uputstvima i 25 dana po 8 ~aso-va dnevno (zna~i, jo{ 8 spavate i 8 uìvate {etate, kafi}, i sl.), nema {anse da ne budete za-dovoljni ishodom, i znanjem i ocjenom! Istina, ova knjiga traì koncentraciju! To zna~i da se Makroekonomski ra~uni i modeli 32 ne moè lako savladati ako se ona ~etiri puta pro~ita, usputno, uz slu{anje radija; ~este i duge telefonskerazgovoresakolegama,komentarisanje{taprofesorpita!Shvatite:trebate razumjeti cjelinu knjige, veze izme|u pojedinih djelova, i da ostavljate utisak kolege koji ra-zumije, koji razmi{lja. Sitnice nijesu va`ne, sem kao dio cjeline! Zato ~itajte svaku stranicu, po~ev{iodsadràja,prekostranicakojenajavljujupoglavlje,dorezimeaiprimjeraza vje`banje! Ne preska~ite ni{ta! Knjiga je uvezana u jednu metodolo{ku cjelinu! Samo je tako moète razumjeti! Ovaknjiga je, do odre|ene mjere, nastavak ideja iz knjiga: Osnovi ekonomije M. La-busa i Teorija cijena, profesora S. Babi}a i M. Milovanovi}a, koje ste ~itali na prvoj i dru-gojgodinistudija!Zatopoku{ajtedaihpoveètesaovomknjigom!Uovojknjizi,osnovna ideja je razra|enija i blià praksi. Zato se ne prevarite tim na prvi pogled ponavljanjem! Zajednosanavedenedvijeknjige,onatrebadapredstavljaki~muznanjaizekonomije, Va{eg na~ina razmi{ljanja. Ovo su knjige iz tzv. centralne linije ekonomije, koje na fakultetu nastavlja Ekonometrija prof. dr Milene Jovi~i}. Radi se ne o najzna~ajnijim knjigama, ve} o knjigama koje profiliraju na~in shvatanja ekonomije i koje kao takve, odre|uju kvalitet studija koje ste zavr{ili. Zato ih imajte u Va{oj li~noj biblioteci! Sinteti~ki na~in izraàvanja ekonomije u ovim predmetima ~ine da su oni fundament va-{eg obrazovanja. Razumije se da njihovo razumijevanje pove}avaju znanja iz mnogih specija-listi~kih disciplina koje izu~avate na fakultetu! Uz to ova knjiga je pisana polemi~no i prilago|ena je mnogo vi{e ~itaocu koji razmi{lja i ima koncentraciju dok je ~ita! Uàsna je za bubanje! ** * Nakrajuknjigedajesenaengleskomjezikudetaljansadràjifilozofijaknjige,kako zbog inostranih interesenata, tako i zbog lak{eg priznavanja ovog ispita na fakultetima u ino-stranstvu. ** * Prijemoveknjige(skripte)(prvoizdanje1995;drugo1997;tre}e1998;~etvrto1999.i peto2000)kodstudenatabiojemnogoiznadmogo~ekivanja.Tosamutvrdiokakonabazi neposrednih razgovora sa studentima koji su poloìli, tako i preko anketnog istraìvanja. Stu-dentisuposebnoprihvatilimetodeksplikacijeuoblikurazgovorauknjizi,njenuprakti~nu stranu i {to mi je posebno drago, da ona ~itaoca drì u misaonoj tenziji. Mnogi studenti su mi rekli da su za diskusiju sa mnom (stavovi u knjizi) ~itali dodatnu literaturu, da bi me u toj di-skusiji pobijedili ili podràli. Ipak, studentima sam vi{e zahvalan za konkretne primjedbe. Na sugestijustudenatadopuniosamijasnijeobradiodiokojiseodnosinasistemra~unaraspo-djele dru{tvenog proizvoda, kao i pojedine djelove kod makroekonomskih modela. Posebnomijedragodajeovaknjigaprobudilamnogestudente,daihjemotivisalai pribliìla studijama ekonomije. To mi je bio i dodatan motiv da je dopunim i jo{ jedanput pre-radim, posebno neke djelove. ** * U ovom izdanju (2001) knjiga je znatno pro{irena, posebno u dijelu koji se odnosi na ma-kroekonomskemodeleimakroekonomskupolitiku.Natajna~instudentimogudazaokruè svoje znanje iz ekonomije, posmatrano sa statisti~kokvantitativnog aspekta. Uvodne informacije ili koncept knjige 33 Mnogo je onih koji su mi pomogli tokom rada na ovoj knjizi. Posebnu zahvalnost dugu-jem prof. dr Du{anu Miljkovi}u, svjetski poznatom ekspertu iz oblasti SNA i dr Danici Popo-vi}, profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji su mi dali niz korisnih sugestija i ideja o organizaciji ove knjige. Dr Marko Backovi} mi je pregledao tekst, prije svega sa aspekta ko-rektnosti matemati~kih ra~una, na ~emu mu dugujem zahvalnost. Poznati zagreba~ki profesor dr Mate Babi} mi je, istina, skoro deset godina ranije, recen-zirao dva ~lanka iz oblasti me|usektorske analize, koje sam posredno uklju~io u ovu knjigu. Za-hvalan sam mu na toj pomo}i i druènju u okviru kojeg su nastale mnoge ideje u ovoj knjizi. Zahvalansamimojimsaradnicima,mrPetruIvanovi}u,BiljaniVujo{evi},mrDragani Ostoji} i mr Zoranu \ikanovi}u. Iskrenu zahvalnost dugujem Maji Ba}ovi}, saradniku na ovom predmetu, bez ~ije pomo-}i i upornosti te{ko da bi ova knjiga bila objavljena. KolegesaInstitutazastrate{kestudijeiprognozeiizCentrazapreduzetni{tvoiz Podgorice su mi pomogli u prikupljanju statisti~ke gra|e i podataka koje sam koristio u ovoj knjizi. Moja zahvalnost njima je pomije{ana i sa nadom da }e ova knjiga doprinijeti i razvoju tih institucija. Hvala i svim studentima koji su mi dali sugestije i posebno onima koji su bili imperativ-ni da skripte prevedem u knjigu. Nadam se da }e ova knjiga, pored pomo}i u sticanju znanja, imati i svoju misiju, s obzi-rom da se radi o vrlo osobenom prilazu obja{njenju ekonomije. To bi bila najve}a zahvalnost svima i meni li~na satisfakcija za nemali trud uloèn u nju! ** * Va{u ocjenu o knjizi, o predmetu i meni kao profesoru i asistentima da}ete nakon polaganja ispita u anonimnom upitniku, {to praktikujem u nekoliko posljednjih godina. Zaista te povratne informacijeodstudenatasumipunopomogleipomaùdakvalitetnastave,asamimtimi znanja studenata, stalno rastu. Iznalaènje novih metoda nastave i novih na~ina stimulisanja i motivisanjastudenatau~inilisuovajpredmetpopularnimme|ustudentimaipredmetomna kojemsepostiènajve}aprosje~naocjenaodsvihostalihnaFakultetu.Npr.u1999.godini prosje~na ocjena je bila oko 8,20 a u 2000. iznad 8,50 (polaè oko 250 studenata godi{nje). Uspjeli smo, moji saradnici i ja, da kod ve}ine studenata probudimo njihov li~ni ponos i dostojanstvo. (Sramota je pasti na ovom ispitu, napisali su u anketi mnogi studenti.) Brojstudenatakojinepoloèispitprviputjeveomamaliiuglavnomsesvodinaone studente koji nijesu informisani (ili to ne èle) o metodu predavanja, o na~inu pripreme ispita i o tome da se ne radi o kli{iranom ispitu! Na{a tajna je zaista jednostavna: vjerujemo u studente i zainteresujemo ih! Ako nakon ~itanja imate sugestija, ili imate potrebu da mi ne{to kaète, po{aljite ih na email: [email protected]. Bi}u vam zahvalan! Makroekonomski ra~uni i modeli 34 Pitanja koja otkrivaju na~in razmi{ljanja! Zato ih pro~itajte vi{e puta! 1.[tajeekonomskastatistika?Za{tonijepravilnore}idajetoprimjenastatistikeu ekonomiji? Za{to kaèmo da ekonomska statistika podiè ekonomski jezik i ekonom-sko rezonovanje na ve}i, kvalitetniji nivo? 2.Koja je razlika izme|u pametnog ekonomiste i ekonomiste zantalije? U koju od ovihgrupaspadajupojediniekonomistikojestedosadaupoznali?Nabazi~egato zaklju~ujete?(Savladajtevje{tinedaljudediferencirate,jer}evamtouìvotukori-stiti). 3.U ~emu se sastoji kompatibilnost i sadràjna saglasnost ekonomije i statistike? Stati-stika asocira na vjerovatno}u, neizvjesnost, nemogu}nost da sve unaprijed ta~no zna-moiodredimo.Potommi{ljenju,ovovaìizaekonomijuiekonomskedoga|aje. Ako se slaète sa mojim mi{ljenjem, navedite argumente. Ukoliko se ne slaète, isto tako navedite argumente! (Da bismo do kraja ove knjige mogli da se lak{e razumije-mo na po~etku vam otkrivam da me je dosada{nje iskustvo nau~ilo da treba vi{e po-{tovatiargumentovaneneistomi{ljenikeodneargumentovanihistomi{ljenika (poltrona). Prvi imaju svoju li~nost, a drugi naj~e{}e, ne). 4.Koja pitanja (djelove) obuhvata predmet Ekonomska statistika? Da li ste se tokom sa-da{njih studija sreli sa nekim od navedenih pojmova i problema? Npr. u predmetima Istorije ekonomske misli; Teorija cijena; Ekonomija. 5.Sa kakvim predubje|enjem ste pri{li studiranju ovog predmeta? To je lak ispit! To je teàk ispit!, Profesor je ..., Veoma koristan i prakti~an. Oslobodite se predra-sude! Provjerite sami! Pro~itajte ovu knjigu! Ukoliko smatrate da vam materija i na-~in njenog izlaganja nijesu korisni, do|ite na ispit da vam upi{em ocjenu {est. Tokom razgovoramoratemeubijeditidasteprethodnoipakpro~italiknjigu.Ukolikovam razlozi za odbijanje studiranja ovog predmeta budu ~injeni~ki i ubjedljivi, imate {an-su da dobijete i ve}u ocjenu, ~ak i 10. Cijenim i nagra|ujem sposobnost studenta da prodasvojemi{ljenje(svojproizvod).[taje,uostalom,ekonomija?Mojzadatak, kao va{eg profesora, nije da vas u~im kako i {ta da odgovorite, ve} da vas podsti~em da razmi{ljate i da brzo donosite odluke. 6.Da li ste pro~itali odjeljak: Kako savladati predmet? Razumije se, takvo pitanje ne fi-guriranaispitu!Zatonekiracionalnistudentipreska~uovajodjeljak.Takvitek drugi ili tre}i put shvate, da nije potrebno sve uobli~iti u vidu pitanja, da bi se shvati-lo da li se ne{to dovoljno radilo ili nije! 7.Da li ste razmi{ljali o tome za{to sam izrazio zahvalnost mojim univerzitetskim u~ite-ljima i prijateljima? Ako mislite da je zbog mene, varate se! Radi vas! Krajnje je vri-jeme da po~nete shvatati da ~ovjek u ìvotu ni{ta ne moè posti}i sam. Uspjeh je re-zultat va{e inicijative i kreativnosti i sposobnosti da svojim sponzorima date do zna-nja da ste im zahvalni. Neuspjeh, po pravilu, nastaje kao rezultat neuravnoteène se-bi~nostiinadmenosti.Aneuravnoteènasebi~nostinadmenostdolazedoizraàja posebno kada ste na stazi uspjeha! Zato ta staza i ima svoj kraj! Oni koji na toj stazi nijesu imali granica, postali su sveci. Zato ih je malo! Ne uobraàvajte da ste genijal-Uvodne informacije ili koncept knjige 35 ci i jo{ manje da ste sveci. Poku{ajte da {to vi{e odloìte susret drugih sa va{om neu-ravnoteènom sebi~no{}u! 8.Ne gazite ljude dok se penjete ka vrhu! Sre{}ete ih kad budete silazili sa vrha! Na-àlost, ve}ina ovo razumije tek kada po~ne silaziti sa vrha (pada)! 9.Da li je moje insistiranje na filozofiji (razumijevanju) predmeta (ove knjige) u sagla-snosti sa va{im pristupom studijama? 10. Da li vi{e vjerujete u snagu dràve ili u haos trì{ta? Za{to? Da li se i vi pona{ate shodno principima iz va{eg odgovora? 11. Jedini kriterijum istinitosti mog iskaza su moji rezultati. [to to zna~i? To zna~i da ne slu{ateljude{topri~aju,nitidaprocjenjujete{tomisle,ve}da gledate {to rade i {to su njihovi rezultati! Ne moè vam o otvorenosti privrede govoriti neko ko nije pre{ao granicu svoje zemlje; o znanju jezika neko ko nije boravio u inostranstvu; o neadresi-ranosti ekonomske politike neko ko nije bio u Vladi; ne moè vam niko govoriti o to-me kako se zara|uje novac a da je sam veoma siroma{an! Za{to su npr. mnogi ekono-misti, o kojima ste u~ili iz istorije ekonomske misli, bili i bogati ljudi (A. Smit, V. Pe-ti, D. Rikardo, Kejnz, M. Fridman, D`. Saks, V. Klaus, A. ûbajis,..) Radi se o upozorenju: da li ja kao ~ovjek koji je napisao ovu knjigu zaista i razumi-jem ono {to je u njoj napisano! Zna~i, napustite predrasudu: Pa profesor to mora da zna! Ne mora da zna i ~esto ne zna! Svako od nas koristi monopolski poloàj i kaè da morate nau~iti moju knjigu. Ja sam ga svjesno napustio! Shvataju}i relativnost sopstvenog znanja, dao sam vam {ansu da za ispit moète kori-stiti, umjesto ove, tri druge knjige! Jasamprocijeniodamojeteorijskoznanjeiprakti~norazumijevanjemoguizdràti konkurenciju poznatih ud`benika! 12. Moja sloboda je ograni~ena slobodom drugih ljudi. Moja pesnica se slobodno kre}e do brade mog najblièg susjeda. [to to zna~i sa aspekta iskaza: Egoizam je vrlina! 13. Studiraju}i ovakve knjige i razumijevaju}i ideje ekonomije na ovakav, savremen na-~in, ne brinem o svojoj poslovnoj karijeri. Ovo je odgovor jednog od studenata koji je dao o drugom izdanju ove knjige (skripte). Da li i Vi tako mislite? (Ovo odgovorite na kraju, kad poloìte!) Makroekonomski ra~uni i modeli 6 Ekonomija specifi~an na~in razmi{ljanja 37 A AA A Snaga eko Snaga eko Snaga eko Snaga ekon nn nomskog na~inaomskog na~inaomskog na~inaomskog na~ina razmi{ljanja razmi{ljanja razmi{ljanja razmi{ljanja U ovom dijelu knjige izlaèm moj na~in shvatanja ekonomije u ~ijemsvjetluseprezentirajuituma~emakroekonomskira~unii modeli Snaga na~ina razmi{ljanja 38 Ekonomija specifi~an na~in razmi{ljanja 39 1 11 1 Ekonomija specifi~an na~in razmi{ljanja Koristi za ~itaoce. Podsje}anje i razumijevanje: Anatomija pojma Ekonomija i mentalna mreà ekonomije Usvajanje elemenata za druga~ije, modernije shvatanje ekonomije; informati~-ka ekonomija Razumijevanje iskaza da u ìvotu nema besplatnog ru~ka; filozofija oportuni-tetnih tro{kova Razumijevanjepotrebezauvo|enjemdimenzijevremenakaofaktoraproiz-vodnje. Vrijeme je prostor u kome se ìvi (Stiv Hoking) Red se ra|a iz haosa! Stvarala~ka dimenzija haosa (Ilja Prigoìn) Svojinska prava i efikasnost ekonomije i politike (Stiv Pejovi}) Hajekov spontani poredak nasuprot svjesnom, planskom poretku Razlika izme|u individualnog i javnog izbora; izme|u mehanizma trì{ta i po-liti~kog glasanja (Dèms Bjukanen, Aleksis Tokwil) Principneodre|enostiiuticajnaekonomskina~inrazmi{ljanja(VernerHaj-zenberg) Za{topodjelarada,slobodaiotvorenostpove}avaekonomskuefikasnost (Adam Smit, Kar

Documents

Makroekonomski Racuni i Modeli