Mali{ani opet u „Bubamari“, „Ringelsan“ uposlio „Leptiri

Uskoro rastere}enje centra Petrovcana Mlavi i ruiniranih mostova

Po~ela gradnjaobilaznice

Strana VII

Godina ~etrnaesta, broj 690, dodatak za Brani~evski okrug

Nastavljaju se radovi na rekonstrukcijii ure|enju Ramske tvr|ave

O~ekuju sesredstvaMinistarstvakulture Strana II

P E TA K , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 , b r o j 7 5 0 1 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

„Ve~e narodne igre i pesme“ u Topolovniku razgalilo publiku

Prepune tribinena uskr{njem festivalu Strana VIII

Poàrevac - Mali{ani }e, od prvog rad-nog dana naredne nedelje, ponovomo}i da koriste renovirani poàreva~-ki vrti} „Bubamara“, u to se uverio igradona~elnik Poàrevca Bane Spaso-vi} prilikom posete ovom rekonstrui-sanom objektu. Ina~e, sme{tajni kapa-citet ovog vrti}a je, sa pred{kolskomgrupom, 170 mali{ana.

U ovom popularnom vrti}u, koji jeotvoren pre 31 godinu, rekonstrukci-ja je ra|ena prvi put a renovirana jekompletno kuhinja, zatim ve{eraj, ku-

patila i svi sanitarni ~vorovi. Stara dr-venarija je zamenjena novom PVCstolarijom, delimi~no se renovirajupodovi i u potpunosti su okre~ene sve

prostorije. Za adaptaciju vrti}a „Buba-mara“ Grad Poàrevac je iz budèta zaovu godinu izdvojio 10 miliona dina-ra. Rekonstrukcija vrti}a „Leptiri}“,po~inje 16. aprila, a gradona~elnik jetim povodom rekao da }e lokalna sa-mouprava odvajati po 100 miliona di-nara svake godine za pred{kolskeustanove i {kole, a novim rebalansomplanira se da se izdvojimo 32 milionadinara za PU „Ljubica Vrebalov“.

Z. V. Strana III

Uo~i zvani~nog otvaranja u maju, kod turskog investitora se ve} radi

„Ringelsan“ uposlioprvih trideset radnika

Po re~ima glavnog menadèra kompanijeplanirano da fabrika zaposli preko 1.000radnika u nekoliko etapa Strana IV

ODR@AN USKR[NJI ETNO FESTIVAL U PORTI MANASTIRA SESTROLJINPoljana - U porti manastira Sestroljin, kraj sela Poljane,odràn je 14. Uskr{nji etno festival. Posetioci i izlaga~isu se nadmetali u kategorijama za najlep{i {tand,najoriginalnije jelo, najlep{e uskr{nje jaje, a vrhunac jebilo takmi~enje u kucanju jajima. Pobednik u ovojkategoriji je Ivan Juro{evi} iz Radinca, dok je MirjanaRadivojevi} iz Udruènja èna „Pomoravski vez“,ofarbala najlep{e jaje. Najlep{i je bio {tand Udruènja

èna „Zlatne ruke Crnore~ja“ iz Boljevca. Najoriginalnijetradicionalno jelo „Sremu{„ delo je vrednih doma}ica izKlenovnika. Posetioci su imali prilike da uìvaju ubogatom kulturno umetni~kom programu koji su ~iniliansambli iz Rumunije, potom sa Kosova i Metohije i toiz Zubinog Potoka i Zve~ana, kao i Topole, Ra~eKragujeva~ke i doma}i KUD Mladost iz Poljane. Z. V.

Strane IV-V

Gradona~elnik Poàrevca sa saradnicima posetio obnovljeni de~ji vrti}

Mali{ani opet u „Bubamari“,„Leptiri}“ na renoviranju

Spasovi}: Lokalnasamouprava }eodvajati po 100miliona dinarasvake godine zapred{kolskeustanove i {kole

II p e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Prvi turisti~ki kruzer sa gostima iz inostranstva uplovio kod Goluba~ke tvr|ave

Srednji vek i vite{tvo za inostrane turisteGolubac - Prvi veliki turisti~ki kruzersa gostima iz inostranstva uplovio jena novi pristan kod Goluba~kog gra-da. Do kraja aprila jo{ ~etiri grupestranih turista do}i }e do Goluba~ketvr|ave, a njima je omogu}en ulaz dosame kapije, {to ovaj lokalitet na Du-navu svrstava u me|unarodne turi-sti~ke destinacije.

- Od kako je u januaru progla{enalu~kim podru~jem, ovo je prvi put daregularni me|unarodni saobra}aj naDunavu ima i pristajanja kod Golu-ba~ke tvr|ave, izjavila je direktorkaGoluba~ke tvr|ave Iskra Maksimovi}.

Na brodu „River Beatris“ ameri~kekompanije koji je 8. aprila pristao kodGoluba~ke tvr|ave bilo je oko 100 tu-

rista, uglavnom Amerikanaca, od ko-jih je oko 70 iza{lo na obalu, a Maksi-movi}eva o~ekuje da }e dolazak veli-kih kruzera sada biti redovna pojava.Ispri~ala je da je u trenutku dolaskaprvog velikog kruzera na Uskrs bilasna`na ko{ava, ali da je kapetan sjajnoobavio svoj posao, privezao brod i pri-stao, tako da je sve pro{lo dobro.

Za prve strane turiste sa kruzerabio je pripremljen poseban program iprire|ena srednjovekovna dobrodo-{lica, tako da su, uz pratnju vodi~a iglavnog tehnologa, mogli da degusti-raju lokalno vino, doma}i med, kozjisir i hleb napravljen u dana{njim uslo-vima po starinskoj srednjovekovnojrecepturi.

- Za njih imamo degustaciju lokal-nih proizvoda koji su postojali u sred-njem veku jer Tvr|ava je srednjove-kovna i ~itav na{ program se zasniva navezi srednjeg veka i dana{njih uslova,kaè Maksimovi}eva. Gostima je prika-zan i tradicionalni vite{ki obi~aj - pri~e-{}e pred boj sa hlebom i vinom po{to jetvr|ava poznata po vitezovima - ugar-skim i srpskim i poljskim, odnosnoevropskim, koji su se za nju borili.

Isti brod ameri~ke kompanije, kojiplovi od Linca do Vidina, u subotu }e do-vesti kod Goluba~ke tvr|ave novu gruputurista. Program putovanja predvi|aukrcavanje jedne grupe turista u Lincu injihovo iskrcavanje u Vidinu, gde se po-tom ukrcava nova tura gostiju koja se uz-vodno vra}a do Linca. Z. V.

Ram - Ovih dana bi}e nastavljeni ra-dovi na rekonstrukciji i ure|enjuRamske tvr|ave, sme{tene na obaliDunava, nekoliko kilometara uzvod-no od Velikog Gradi{ta, koja spadame|u najatraktivnija re~na fortifika-cijska utvr|enja u Srbiji.

Naime, nova koordinatorka Turskeagencije za razvoj (TIKA) u Srbiji ko-ja finansira i radove na ovom drev-nom lokalitetu, ]ala Gultekin Tosbat,posetila je Ramsku tvr|avu gde usko-ro po~inje nova sezona radova na re-stauraciji. Dobrodo{licu joj je poèleopredsednik op{tine Veliko Gradi{te

Dragan Mili}, sa zamenikom Sla|a-nom Markovi}em i zamenikom pred-sednika Skup{tine Boìdarom Gruji-}em. Ovom prilikom, predstavniciAgencije TIKA, Zavoda za za{titu spo-menika kulture Smederevo i Op{tinesa izvo|a~ima radova obi{li su tvr|a-vu kako bi se upoznali sa rezultatimaiz prethodne sezone. Potom je odrànsastanak na kojem su utvr|ene smer-nice za dalje radove, kao i detalji resta-uracije planirani za teku}u godinu.

Kako je potvrdio predsednik Mili},pro{logodi{nja sezona je bila veomauspe{na te o~ekuje da, zbog ste~enogiskustva, ova godina bude jo{ bolja. Onje dodao da restauraciju vidi u tri faze,pri ~emu bi u prvoj fazi bili zavr{eni ra-dovi na zidovima tvr|ave, dok bi se udrugoj uredio prostor unutar same tvr-|ave i njeno okruènje, za ~ije istraì-vanje se o~ekuju sredstva Ministarstvakulture. U tre}oj fazi, kao pripadaju}eobjekte, bilo bi potrebno urediti obli-`nji karavan-saraj i hamam.

Dragan Mili} je istakao da op{tina,prema svojim mogu}nostima, daje

maksimalnu podr{ku obnovi tvr|ave,rekav{i da je njeno renoviranje spaja-nje dva dobra - obnove i za{tite spo-menika kulture gde izuzetan interesima Turska dràva kao i Srbija te stva-ranje turisti~ke destinacije od izuzet-nog zna~aja ~ime }e, ujedno, biti omo-gu}eno zapo{ljavanje velikog brojaljudi. Predsednik je iskoristio priliku ida se ponovo zahvali Agenciji TIKA iTurskoj dràvi i narodu.

Z. V.

Nastavljaju se radovi na rekonstrukciji i ure|enju Ramske tvr|ave

O~ekuju se sredstvaMinistarstva kulture

Projekat bez problema i pritu`biZahvaliv{i na prijatnom i toplom do~eku, koordinatorka Agencije TIKA, gospo|a Tosbat, rekla je daje ovo projekat na kojem nije bilo problema ni pritu`bi i od koga }e obe strane imati korist. Tako|e,ona je izrazila o~ekivanje da }e plodovi biti ubirani ve} ove godine i zahvalila svima za trud uloèn uostvarivanje ovog projekta ~ija }e realizacija znatno obogatiti turisti~ku ponudu op{tine Veliko Gra-di{te i doprineti njenoj raznovrsnosti.

Idu}e godine u punoj funkciji

Ina~e, na Goluba~koj tvr|avi od 2014. godine izvode se kompleksni konzervatorsko-restauratorskiradovi uporedo sa arheolo{kim istraìvanjima. Revitalizaciju Tvr|ave finansira EU, a sprovodi i kofi-nansira Austrijska razvojna agencija. Maksimovi}eva je rekla da }e kompletna Tvr|ava za posetiocebiti otvorena idu}e godine. Najavila je da }e spoljno utvr|enje biti otvoreno za strane posetioce dokraja aprila, a za doma}e tokom maja ove godine. Do kraja aprila jo{ ~etiri grupe stranih turista do-}i }e do Goluba~ke tvr|ave, a njima je omogu}en ulaz do same kapije.

VOJNE VE@BE NA PESKOVIMA U APRILUVeliko Gradi{te - Jedinice Vojske Srbije izvodi}e ga|anje iz pe{adijskognaoruànja na samostalnom automatizovanom streli{tu „Peskovi“ kod se-la Kusi}e 14, 16, 18, 19, 25, 26, 27, 28, 29. i 30. aprila. Navedenim da-nima zabranjuje se kretanje, zadràvanje i boravak ljudi, stoke, motornihvozila i sto~nih zaprega, kao i prikupljanje i diranje nerasprsnutih projekti-la i njihovih delova. Poligonsko-streli{ni prostor bi}e obeleèn crvenim bar-ja~i}ima i tablicama sa natpisom: „Ne idi dalje - ga|a se!“ i obezbe|enstraàrima. M. V.

Od predstoje}eg leta u Velikom Gradi{tu

Bolja i jeftinija javna rasvetaVeliko Gradi{te - Javna rasveta u op{tiniVeliko Gradi{te bi}e znatno bolja i jeftini-ja po{to je potpisan Ugovor o javno-pri-vatnom partnerstvu za usluge rekon-strukcije, racionalizacije i odràvanja jav-nog osvetljenja u toj op{tini. Ugovor je za-klju~en izme|u korisnika - op{tine VelikoGradi{te i izvr{ilaca Smart energy invest-

ment Kft, Ogranak SEI Beograd - Vra~ar,Keep Light d.o.o, U Light Kft iz Budimpe-{te i Ogranak U Light Kft Novi Sad.Projekat uklju~uje primenu mera pobolj-{anja energetske efikasnosti i u{tede uoperativnim tro{kovima javnog osvetlje-nja za deo sistema javnog osvetljenja op-{tine Veliko Gradi{te, a cilj projekta su, ka-

ko se u ugovoru navodi, u{teda energije,odgovaraju}e smanjenje emisije sumporoksida i u{tede u operativnim rashodimajavnog osvetljenja. Kako je nagla{enoovom prilikom, postoje}a rasveta bi}e za-menjena novom ve} do jula ove godine,pre planiranog roka, dok je period garan-tovanja petnaest godina. Z. V.

Poseta humanitaraca iz Gradi{ke u Republici Srpskoj

Pomo} najteè oboleloj deciVeliko Gradi{te - Povodom organizo-vanja humanitarne pomo}i deci sa te-{ko}ama u razvoju, odnosno invalidi-tetom, malignim i retkim bolestimakao i njihovim porodicama sa prosto-ra nekada{nje Jugoslavije, u VelikomGradi{tu boravila je delegacija iz Gra-di{ke u Republici Srpskoj a doma}inovim ljudima {irokog srca bio je pred-sednik op{tine Dragan Mili}.

U poseti koju je organizovala JelenaMarkovi} , osniva~ Fejsbuk grupe„Multiart - Voza~i i iznajmljiva~i veli-kog srca Srbija“ i pokreta~ ove akcije,nalazili su se Dragoslav [inik predsed-nik Udruènja MNRO i @eljko Blagoje-vi} direktor Kulturnog centra iz Gradi-{ke. Ovom prilikom dogovoreno je dase uputi poziv privrednicima i licimakoji izdaju sobe u Velikom Gradi{tu ina Srebrnom jezeru da se priklju~e ak-ciji, {to je ve} nai{lo na razumevanje idobar odaziv, pa }e tako deca kojoj je

potreban sme{taj tokom le~enja i nji-hovi roditelji biti adekvatno zbrinuti.

Ina~e, pomenuta Fejsbuk grupaobezbe|uje besplatan sme{taj i prevoz uSrbiji i inostranstvu za decu i mlade saovom vrstom te{ko}a, a po~etkom apri-la u ovoj varo{ici na Dunavu je organi-zovan i prvi humanitarni koncert Petra

Pjera Bulatovi}a, grupe „Nezvani gosti“i prijatelja za prikupljanje sredstava neo-phodnih za prevoz dece koji su podràlii gosti iz Gradi{ke. Pored op{tine, gostiiz Republike Srpske posetili su i Kultur-ni centar „Vlastimir Pavlovi} Carevac“gde im je doma}in bila direktorka Bra-nislavka Veli~kovi}. Z. V.


IIIp e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 . brani~evo

Poàrevac - Mali{ani }e, od pr-vog radnog dana naredne ne-delje, ponovo mo}i da koristerenovirani poàreva~ki vrti}„Bubamara“, u to se uverio igradona~elnik Poàrevca BaneSpasovi} prilikom posete ovomrekonstruisanom objektu. Ina-~e, sme{tajni kapacitet ovog vr-ti}a je, sa pred{kolskom gru-pom, 170 mali{ana.

U ovom popularnom vrti}u,koji je otvoren pre 31 godinu,rekonstrukcija je ra|ena prviput a renovirana je kompletnokuhinja, zatim ve{eraj, kupatilai svi sanitarni ~vorovi. Stara dr-venarija je zamenjena novomPVC stolarijom, delimi~no serenoviraju podovi i u potpuno-sti su okre~ene sve prostorije.

Za adaptaciju vrti}a „Buba-mara“ Grad Poàrevac je iz bu-dèta za ovu godinu izdvojio 10miliona dinara. Rekonstrukci-ja je trajala mesec i po dana.Marija Baji}, direktorka Pred-{kolske ustanove „Ljubica Vre-balov“, u ~ijem je sastavu i „Bu-bamara“, zahvalila je roditelji-ma na strpljenju koje su poka-zali dok je trajala rekonstrukci-ja objekta i zamolila i roditeljemali{ana iz vrti}a „Leptiri}“, ~i-ja rekonstrukcija po~inje 16.

aprila, da budu isto tako strplji-vi. Deca }e za to vreme biti porasporedu sme{tana po drugimobjektima.

Zajedno sa gradona~elni-kom Spasovi}em, u poseti re-

noviranom vrti}u bili su njegovzamenik Sa{a Pavlovi} i pred-sednik Skup{tine grada BojanIli}, a doma}in direktorka Ma-rija Baji} izrazila je zahvalnostlokalnoj samoupravi na izvan-rednom razumevanju za pro-

bleme zbrinjavanja najmla|ihsugra|ana u specijalizovanim,pred{kolskim ustanovama. Na-kon obilaska, gradona~elnik jerekao da su se uverili da je sveura|eno kako treba i dodao:

- Lokalna samouprava }eodvajati po 100 miliona dinarasvake godine za pred{kolskeustanove i {kole. Apliciranjemkod Vlade Srbije i nadle`nih in-stitucija pro{le godine smo uove ustanove uloìli preko 200

miliona dinara i nastavi}emotako. Novim rebalansom u ovojgodini planiramo da izdvojimo32 miliona dinara za pred{kol-sku ustanovu „Ljubica Vreba-lov“. Na{a deca zasluùju daimaju najbolje mogu}e uslove inastojimo da im ih stvorimo“,rekao je Spasovi} i najavio i da}e se vrlo brzo re{iti i problemgrajanja ovog objekata koji jo{nije priklju~en na sistem topli-fikacije.

On je jo{ napomenuo da jepro{le godine Kancelarija zajavna ulaganja u O[ „JovanCviji}“ investirala 100 milionadinara i jo{ 35 miliona za {koluu Zabeli, a da je u ovoj godini uplanu, sa pomenutom kancela-rijom, kompletna rekonstruk-cija O[ „Dositej Obradovi}“ uvrednosti izme|u 150 i 200 mi-liona dinara. Z. V.

Poàrevac uskoro dobija dve monta`ne garaè

Izgradnja nakonrebalansa budètaPoàrevac - Hroni~ni nedosta-tak parking prostora za auto-mobile u Poàrevcu uskoro }ebiti re{en postavljanjem dvejumonta`nih garaà, najavila jedirektorka JKP „Parking ser-vis“, Marija Papovi}.

Kao {to je poznato godina-ma nedostaju mesta za parkira-nje, jer u gradu i okolini ima ~ak23.000 registrovanih automobi-la, a voza~i na raspolaganju

imaju samo pet zatvorenih par-kinga: u Sin|eli}evoj ulici, pre-ko puta hotela „Dunav“, ispredzelene pijace „Krug“, te kodCentra za kulturu i Osnovnogsuda. To je ukupno 300 par-king-mesta, a jo{ 900 ih je nabrojnim uli~nim parkinzima - uprvoj i drugoj zoni, odnosno uuèm i {irem centru grada.

S obzirom na to da tih 1.200mesta ni pribli`no nije dovolj-no, gradnja novih parkinga jeprioritet.

- Jedna garaà bi trebalo dabude postavljena kod hotela„Dunav“, a u obzir dolazi i lo-

kacija kod pijace „Krug“, uko-liko se donese odluka da naba-vimo dve polovne garaè. Jer,razlika u kvalitetu nije znatna,a dobi}e se ve}i broj mesta. Ta-kve garaè ima beogradski„Parking servis“, pa sa njimatrenutno pregovaramo, obja-{njava Marija Papovi}.

Ina~e, odmah po rebalansugradskog budèta trebalo bi dabudu raspisane javne nabavke

za izradu projektne dokumen-tacije, te za kupovinu garaà.

- Da bismo pove}ali brojparking-mesta, radi}emo i nastvaranju blokovskih parkirali-{ta, jer se stanari u brojnimstambenim zgradama suo~ava-ju sa nemogu}no{}u da bez-bedno ostave svoje automobi-le, zaklju~uje direktorka JKP„Parking servis“ Marija Papo-vi}, preciziraju}i i to da }e se ta-ko najpre re{avati problemi uUlici ede Vasovi}a, na putu kaBeogradu, te u Ulici Mo{e Pija-de, u samom centru grada.

M. V.

Vrednosti ulaganjaUre|eni su sanitarni ~vorovi u „Bubamari“ od 6.705.000 dinara, rekonstruisani surazvodni ormari, protiv-pani~na rasveta i gromobrani u vrednosti od 926.000 dina-ra i ugra|ena je PVC stolarija za 2.461.000 dinara. Ina~e, radovi na renoviranju sa-nitarnih ~vorova u „Bubamari“, „Leptiri}u“ i „Nevenu“ iznose 15.263.000 dinara,rekonstrukcije razvodnih ormara, protiv-pani~ne rasvete i gromobrana u Bubama-ri, Nevenu, Leptiri}u i Majskom cvetu su u vrednosti od 5.382.000 dinara i ugrad-nja PVC stolarije u Bubamari i Poletarcu iznose 3.447.000 dinara.

Spasovi}:Lokalnasamouprava }eodvajati po 100miliona dinarasvake godine zapred{kolskeustanove i {kole

Gradona~elnik Spasovi} sa saradnicima posetio renovirani de~ji vrti}

Mali{ani ponovo u „Bubamari“

@agubica - Ambasador Japanau Republici Srbiji \uni}i Ma-rujama, koji je inaugurisan ne-davno, boravio je u @agubicigde je prisustvovao primopre-daji objekta pred{kolske usta-nove „Poletarac“ nakon reno-viranja i adaptacije za koju jesredstva donirao narod Japana.

N?ega je do~ekao predsednikOp{tine @agubica Safet Pavlovi}sa Anamarijom Vi~ek, dràv-nom sekretarkom u Ministar-stvu prosvete, nauke i tehnolo-{kog razvoja i Vanjom Miluti-

novi} direktorkom ustanove.Gosti i doma}ini su obi{li reno-virani vrti} i tom prilikom uru-~ena je jo{ jedna donacija - mi-nibus za prevoz dece iz okolnihnaselja u pred{kolsku ustanovukoji je, tako|e, donacija narodaJapana. Iznos aktuelnih donaci-ja iznosi 54.293 evra a, od 1999.godine do sada, @agubici je iz Ja-pana stigla pomo} od 13 milio-na evra. Na pomo}i se u imegra|ana Op{tine @agubica za-hvalio predsednik Safet Pavlovi}koji je tom prilikom rekao:

- Zahvaljuju}i donaciji prija-teljskog naroda Japana u pot-punosti je renovirana ova pe-dago{ka ustanova i kupljen mi-nibus za njihov prevoz i timepobolj{ani uslovi za boravak uvrti}u. Na tome se ne}e stati iopremi}emo jo{ jednu prosto-riju kako bi i dvadesetak mali-{ana koji su na listi ~ekanja mo-gli da poha|aju vrti}. Ina~e, uop{tini @agubica boravak deceu vrti}u je besplatan za sve ro-ditelje.

Z. V.

U Gradskom parku obeleèn Me|unarodni dan zdravlja

„Zdravlje za sve“ na jubilej SZO

Ambasador Japana prisustvovao primopredaji objekta PU „Poletarac“

Vredna donacija za vrti} i minibus

Poàrevac - U poàreva~komGradskom parku obeleèn jeMe|unarodni dan zdravljapod sloganom „Zdravlje zasve“. Navedeno je da se Srbija,prema kvalitetu i dostupnostizdravstvene za{tite, nalazi na20. mestu me|u 34 evropskezemlje.

Ina~e, „Zdravlje za sve“ jekrilatica je ovogodi{njeg Me-|unarodnog dana zdravljakoji je ustanovljen povodomosnivanja Svetske zdravstve-ne organizacije koja ove godi-ne obeleìla 70 godina posto-janja i rada. Dan zdravlja uPoàrevcu organizovan je usaradnji sa Savetom za rodnuravnopravnost Grada, Zavo-dom za javno zdravlje, Patro-na`nom slu`bom Domazdravlja, Medicinskom {ko-lom i Osnovnom {kolom„Dositej Obradovi}“.

Volonteri Crvenog krstasu prolaznicima delili eduka-tivni materijal iz oblasti svihzdravstveno - preventivnihaktivnosti koje ova organiza-cija realizuje dok je Patrona-

`na slu`ba Doma zdravlja vr-{ila preventivne preglede kao{to su provera krvnog priti-

ska i nivoa {e}era u krvi svimprolaznicima.

Z. V.

p e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Uo~i zvani~nog otvaranja u maju, kod turskog investitora se ve} radi

„Ringelsan“ uposlioprvih trideset radnika Poàrevac - Gradona~elnik PoàrevcaBane Spasovi} je na svojoj zvani~noj Fa-cebook stranici objavio da je uposlenoprvih 30 radnika u turskom „Ringelsa-nu“ uo~i zvani~nog otvaranja u majumesecu.

- Ovog prole}a po~injemo da ubira-mo plodove dosada{njeg rada lokalnesamouprave na polju zapo{ljavanja.Turski „Ringelsan“ ve} uposlio prvih 30radnika uo~i zvani~nog otvaranja u ma-ju i novih 300 zaposlenih u prvoj fazi. Fi-ni{iraju se i radovi i na ritejl parku „StopShop“, koji }e, uz novozaposlene, prvepotro{a~e primiti ve} 19. aprila.

- Radna mesta za Poàrevljane i podi-zanje standarda ali i novo lice grada jesucilj za koga smo dokazali da je dosti an, alitu ne stajemo, navedeno je na Facebook

stranici gradona~elnika Poàrevca. Ina~e,pristigle su nove ma{ine, a i prvi radnici.Fabriku je obi{ao Gradona~elnik gradaPoàrevca sa svojim saradnicima i pred-stavnicima turske kompanije. Gradona-~elnik je ovom prilikom izrazio zadovolj-stvo {to je u proizvodnom pogonu videoprve radnike i o~ekuje da se sa procesomselekcije i obuke radnika po~ne {to pre.

Glavni menadèr kompanije RinglesanHakan Kurama je istakao da je zadovoljansaradnjom sa lokalnom samoupravom aposebno saradnjom sa gradona~elnikom.Cilj vlasnika ove fabrike je da zaposle pre-ko hiljadu radnika koji }e biti zadovoljnisvojim poslom kao i zaradom. Po re~imaglavnog menadèra ove kompanije plani-rano je da ova fabrika zaposli preko 1000radnika, u nekoliko etapa. Z. V.

Novi Sad, Veliko Gradi{te -Op{tina Veliko Gradi{te za-slu ila je nacionalno priznanje„Kapetan Mi{a Anastasije-vi}“, koje je uru~eno u Maticisrpskoj u Novom Sadu, za do-prinos unapre|enju privred-nog i dru{tvenog ambijentaSrbije. Nagradu je u ime op{ti-ne primio predsednik DraganMili} a Veliko Gradi{te je, napredlog poslovnih partnera imedija, za ovo presti`no pri-znanje nominovana u dru-{tvu najistaknutijih li~nosti ikompanija Srbije.

- Ovo je podsticaj da radi-mo bolje i vi{e i damo svojmaksimum, rekao predsed-nik Mili} na sastanku sa di-rektorima javnih preduze}a i ustanova irukovodiocima lokalne samouprave,odrànom povodom priznanja. Podse}a-nja radi, op{tina Veliko Gradi{te je osvo-jila ovo priznanje i 2014. godine kao naj-bolja lokalna samouprava Brani~eva i Po-dunavlja.

Priznanja su dodeljena u okviru Pro-jekta „Put ka vrhu“, koji uz logisti~kupodr{ku Privredne komore Srbije, reali-zuju Media Invent, Univerzitet u NovomSadu, Beogradski univerzitet i RTV Voj-vodine. Priznanje „Kapetan Mi{a Ana-stasijevi}“ dodeljuje se od 2000. godineu Srbiji, a od 2016. godine i u RepubliciSrpskoj i BiH, i nosi ime ~uvenog srp-skog trgovca i dobrotvora iz 19. veka.

Nagradu u vidu plakete i statuete sa li-kom Kapetana Mi{e, umetni~ki rad Lju-bi{e Man~i}a akademskog vajara iz Beo-

grada, primili su i Ivica Da~i}, ministarspoljnih poslova Republike Srbije, za do-prinos afirmaciji Srbije, izgradnji i ja~anjuprosperiteta, kompanija NIS a.d. NoviSad, kao najbolja kompanija u Srbiji, op-{tina Gornji Milanovac za zna~ajan dopri-nos razvoju lokalne samouprave u Srbiji,Jadranka Jovanovi}, primadona i umetni-ca, prvakinja opere Narodnog pozori{ta uBeogradu, za afirmaciju muzike i srpskeumetnosti u svetu, Radio Beograd - drugiprogram za 60 godina rada i o~uvanje kul-ture i umetnosti, Branko Stankovi}, novi-nar i urednik RTS, autor emisije „Kvadra-tura kruga“, za lepotu izraza i visoku dru-{tvenu odgovornost kao i jo{ osamnaesto-ro stvaralaca, kompanija, brendova, insti-tucija i ustanova, koji su se istakli rezulta-tima na polju privrednog i dru{tvenogstvarala{tva iz ~itave Srbije. Z. V.

Uru~ena priznanja „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“ u Matici srpskoj

Op{tina Veliko Gradi{teme|u najuspe{nijima

Poàrevac - Savet Roma za me|unarod-nu saradnju i Udruènje Roma Brani~ev-skog okruga obeleìli su Me|unarodnidan Roma. Tim povodom, u Romskomedukativnom centru odràn je bogat kul-turno-umetni~ki program, sa akcentomna kulturu i tradiciju ovog naroda, a otvo-rene su nove prostorije Biznis inkubatora„Postart“ i vo|eni razgovori o stalnim ak-tivnostima na unapre|enju poloàja Ro-ma u Brani~evskom upravnom okrugu.

Program su posebno obogatili mali{a-ni iz vrti}a „Lane“ pred{kolske ustanove

„Ljubica Vrebalov“, Gradski ènski hor„Barili’’, {kola za muzi~ke talente iz ]u-prije i baletski studio „Amadeus“.

- Iako su jo{ uvek primetni problemiRoma, na{ih kom{ija i prijatelja, negdese jo{ uvek nazire diskriminacija kojuoni ose}aju na svojoj koì. Drago mi je{to je evidentno da su problemi tog tipau Srbiji, iz godine u godinu, sve manji.

Delom je za to, zaslu`na i edukacija mla-dih i mi{ljenja sam da }e nekoliko gene-racija posle na{e, o ovom problemu go-voriti kao o jednom trenutku i vremenuu istoriji koje je davno pro{lo. Sa drugestrane, napori kao {to su ovi, koje ~iniUdruènje Roma Brani~evskog okruga,tako|e doprinose podizanju svesti mla-dih Roma koji imaju, kao i svi ostali lju-di ovog sveta, podjednako dobre ideje,podjednaku volju i èlju za radom iobrazovanjem, izjavio je Sa{a Pavlovi},zamenik gradona~elnika Poàrevca.

Jedan od segmenata obeleàvanja danaRoma bio je i otvaranje prostorija adaptira-nog prvog sprata Romskog edukativnogcentra koji }e biti kori{}en kao prostor zafunkcionisanje Biznis inkubatora. Tako|e,deo objekta je namenjen za sve oblike tre-ninga formalnog i neformalnog, za sve cilj-ne grupe romskog stanovni{tva. Prostorijesu otvorili zamenik gradona~elnika Sa{a

Pavlovi} i predsednik Saveta Roma za me-|unarodnu saradnju Miroslav Veljkovi}.

- O~ekujem da je ovo prvi korak koji }edovesti do velike razlike u odnosu Romaprema zapo{ljavanju, stvoriti nove prili-ke za njih i da }emo ubudu}e imati jo{ vi-{e ovakvih projekata. Ukupna vrednost je406 hiljada evra, a finansira ga nema~koFederalno ministarstvo za ekonomskusaradnju i razvoj, rekao je Nenad Gavran,menadèr projekta. Zamenik gradona-~elnika Pavlovi} je podvukao da se pro-jektima poput ovog izjedna~avaju èlje imogu}nosti preduzetnika romske popu-lacije i pruà im se jednaka {ansa.

- Grad Poàrevac sna`no podràva pro-jekat koji Udruènje Roma Brani~evskogokruga sprovodi sa Udruènjem za razvoj„Postarta, a finansira Republika Nema~-ka“, kazao je on. Podsetio je i na projekat„Odr ivo zapo{ljavanje Roma na teritorijigrada Poàrevca, ~iji je donator nema~kaorganizacija za tehni~ku saradnju GIZ, a ukoji je direktno uklju~en i grad Poàrevac.Projekat traje do decembra ove godine,podrazumeva organizovanje obuke za {i-venje za 50 osoba, nakon koje je cilj, ve}inuzaposliti u turskoj kompaniji Ringlesan.

Me|u istaknutim zvanicama, poredpredstavnika ministarstava, ambasadora,organizacija i preduze}a, bili su i ata{e am-basade Indije Ishwar Dass i prvi sekretarOEBS misije Zuzana Pavlikova. Z. V.

U porti manastira Sestroljin nadomak Poàrevca odràn 14. Uskr{nji etno festival

Negovanje izvorne narodne tradicije Poljana - U porti manastira Sestroljin,kraj sela Poljane nadomak Poàrevca,odràn je 14. Uskr{nji etno festival. Ovutradicionalnu manifestaciju upotpuniloje lepo vreme a sami izlaga~i i u~esnicibili su posebno nadahnuti.

Posetioci i izlaga~i su se nadmetali ukategorijama za najlep{i {tand, najorigi-nalnije jelo, najlep{e uskr{nje jaje, a vr-hunac je bilo takmi~enje u kucanju jaji-ma. Pobednik u ovoj kategoriji je IvanJuro{evi} iz Radinca, dok je Mirjana Ra-divojevi} iz Udruènja èna „Pomorav-ski vez“, ofarbala najlep{e jaje. Najlep{ije bio {tand Udruènja èna „Zlatne ru-ke Crnore~ja“ iz Boljevca. Najoriginalni-je tradicionalno jelo „Sremu{„ delo jevrednih doma}ica iz Klenovnika.

Kasnije popodne, nakon pozdravnoggovora protojereja Radoslava Vukosa-vljevi}a i predsednika Skup{tine GradaPoàrevca Bojana Ili}a, posetioci su ima-li prilike da uìvaju u bogatom kulturnoumetni~kom programu koji su ~inili an-sambli iz Rumunije, potom sa Kosova iMetohije i to iz Zubinog Potoka i Zve~a-na, kao i Topole, Ra~e Kragujeva~ke i do-ma}i KUD Mladost iz Poljane. Festival jei ove godine okupio veliki broj prodava-ca suvenira i slatki{a, kulturno-umetni~-kih dru{tava, udruènja koja su pripre-mila hranu na tradicionalan na~in.

Uskr{nji etno festival organizovali suTuristi~ka organizacija Poàrevac, MZPoljana i Crkvena op{tina i KUD Polja-

na, pod pokroviteljstvom Grada Poà-revca. Sve~anom otvaranju 14. Uskr-{njeg etno festivala prisustvovali supredstavnici Grada Poàrevca na ~elu sagradona~elnikom Banetom Spasovi}em.

Jelena Vukazi}, direktorka Turisti~-ke Organizacije Grada Poàrevca, reklaje da su razlozi {to smo se danas okupi-li u Setroljinu jednaki kao i prethodnihgodina, zapravo negovanje izvorne na-

rodne tradicije. Ona je pozdravila gostekoji su do{li na ovogodi{nji festival izRumunije, centralne Srbije i sa Kosovai svima poèlela sre}an Uskrs. Festivalje zvani~no otvorio ~estitaju}i Uskrs

gradona~elnik Grada Poàrevca BaneSpasovi}

- Ve} je postala tradicija, i to jedna odnajlep{ih, da se u ovom kraju svi okupi-mo na drugi dan Uskrsa. Drago mi je i{to iz godine u godinu prime}ujem svevi{e gostiju i iz udaljenih krajeva na{e Sr-bije i zato èlim da posebno pozdravimprijatelje sa Kosova i Metohije, koji suove godine sa nama. Naro~ito bih èleoda se zahvalim i gostima iz Rumunije.Naravno, srda~nu dobrodo{licu kao gra-dona~elnik elim i ostalim gostima, a go-stoprimstvo }e im, kao i uvek, ukazatidobri ljudi iz Poljane, ljudi koji su upravopo gostoprimstvu nadaleko poznati i ~u-veni. Tako|e, ovda{nje me{tane krasi ivisoka svest o zna~aju ~uvanja folklora,narodnih obi~aja i starih recepata, koji suovde zasijali u punom sjaju. Zato je i pri-rodno da se u Poljani, i upravo u portimanastira Sestroljin, evo ve} 14 godinaodràva Uskr{nji etno festival, kojim sesvi mi veoma ponosimo. Naro~ito po-hvaljujem organizatore ovog i svih pret-hodnih festivala na ~elu sa Crkvenomop{tinom, mesnom zajednicom i Kultur-no umetni~kim dru{tvom Poljana, zbogvisokog standarda koji su sebi zacrtali ikoji svake godine podiù jo{ vi{e. @elimsvima da se danas u prelepom Sestrolji-nu lepo provedu, saznaju ne{to o na{imobi~ajima {to do sada nisu znali i {to jenajva`nije steknu nove prijatelje, rekao jeBane Spasovi} Z. V.

Malo Crni}e - U organizaciji biblioteke„Srboljub Miti}“ i Udruènja Romkinja„Kham“, prigodno je obeleèn Svetskidan Roma u Malom Crni}u, kulturnoumetni~kim programom pod nazivom„Proglasio bih ~ergu za zastavu slobode“(po stihu pesnika Dragana @urèvi}a izPetke). Predstavnici op{tine Malo Crni-}e, podràli su osnivanje UdruènjaRomkinja Malog Crni}a „Kham“, iUdruènja Roma „\elem |elem“ u Cr-ljencu.

Program je otvorila predsednicaUdruènja Romkinja „Kham“ - MaloCrni}e, Katarina Mutatovi}. Prisutnimase obratio predsednik op{tine Malo Cr-ni}e, Mali{a Antonijevi}.

- Svetski dan Roma je dan proslaveromske kulture i podizanje svesti o pro-

blemima sa kojima se Romi suo~avaju.Dobro je {to smo ve} dve godine na ovajdan zajedno, i elja mi je da ga i u nared-nom periodu obeleàvamo raznim de{a-vanjima. Sasvim sam siguran da }e takoi biti. Zastava Roma se sastoji od plave izelene boje koje oli~avaju Nebo i Zemlju.Na sredini je to~ak - crvena ~atra, kojapredstavlja identifikaciju Roma. Me|u-tim, Romi su se nastanili, ìvimo zajed-no i utabali smo put kojim se kre}emo.Deca nam se obrazuju u istim {kolama,upu}eni smo jedni na druge. @elim dashvatite da su pripadnici romske nacio-nalne manjine ravnopravni ~lanovi na-{eg dru{tva da }ete to prepoznati i pri-hvatiti pruènu ruku za boljitak ivota una{oj zajednici. Mora se vi{e raditi na re-{avanju problema zapo{ljavanja Roma u

javnim slu`bama, kao i u odlu~ivanju -dono{enju odluka, koje se ti~u njihovebudu}nosti, ali ne sme se zaboraviti stal-na edukacija i pruànje mogu}nosti sa-mozapo{ljavanja, rekao je Antonijevi} idodao da se Romi i dalje suo~avaju sa si-roma{tvom u Op{tini. Imaju problem sastanovanjem, kori{}enjem zdravstvenihusluga itd.

- Zato pozivam sve prisutne, ali i onekoji nisu ovde, da zajedno re{avamo nji-hove probleme i iskorenimo ih iz na{eop{tine. Siguran sam da ste videli dobrunameru da vam pomognemo, da zajed-no prevazi|emo te{ko}e u pristupu, pre-bivali{tu, pri kori{}enju zdravstvenihusluga, socijalne za{tite, pribavljanju li~-nih dokumenata, dràvljanstva, prebiva-

li{ta i isklju~enju ose}aja usamljenosti iizolacije. êstitam vam Svetski dan Ro-ma, a na{ zadatak je da damo sve od sebekako bi se Romska nacionalna manjinaistinski potpuno integrisala u na{e dru-{tvo, izjavio je predsednik Antonijevi}.

Prisutni su uìvali u himni dueta vio-lina - harmonika. U kulturno umetni~-kom programu u~estvovala su deca kojasu govorila stihove iz malocrni}kog vrti-}a, dok je na Romskom jeziku stihovegovorila Katarina Mutatovi}. Publika jeimala prilike da ~uje divne narodne pe-sme koje se odnose na romsku popula-ciju u interpretaciji Slobodana Jankovi-}a, Marije Stoji}evi} i Katarine Mutato-vi}. Program je zavr{en romskim igra-ma u izvo|enju de~ijeg folklornog an-sambla iz Crljenca. Z. V.

PRIJEM FOLKLORACA SA KIM I IZ RUMUNIJEU sve~anoj sali Gradskog zdanja u Poàrevcu, gradona~elnik Bane Spasovi} sa saradnicima, organizovao je prijem za folklorne ansamble sa Kosova i Metohijei iz Rumunije koji su gostovali na Uskr{njem festivala u Poljani. Gradona~elnik Spasovi} je u svom obra}anju poèleo dobrodo{licu gostima iz Rumunije i saKosova i Metohije istakav{i svoju èlju da im Poàrevac ostane u lepom se}anju, kao i da je na{ grad uvek na usluzi svojoj bra}i sa Kosova i Metohije.- Ose}ajte se prijatno ovde, ponesite svojoj ku}i najlep{e utiske iz Poàrevca, a kada budete krenuli prenesite pozdrave i na{em narodu na na{em Kosovu iMetohiji uz jednu poruku, a to je da pravda ne moè ve~no biti poniàvana i da }emo taj dan njenog trijumfa na Kosovu kada osvane, a siguran sam da }e tobiti i mi }emo ovde sa ~itavom Srbijom slaviti, rekao je gradona~elnik Poàrevca i uru~io gostima prigodne poklone.

Obeleèn Me|unarodni dan Roma u romskom edukativnom centru

Nove prostorije Biznis inkubatora

Predstavnici op{tine Malo Crni}e podràli osnivanje udruènja „Kham“ i „\elem |elem“

„Proglasio bih ~ergu za zastavu slobode“

Prihvataju zemlju u kojoj su kao svoji- Da bi razumeli ~oveka, morate da ga upoznate. Da bi razumeli jedan narod, morate da upoznate njego-vu istoriju. O Romima se naàlost malo zna. Jo{ manje je zapisano. Najmanje se ljudi kroz istoriju baviloovim narodom. ôvek. Ljudsko bi}e. Rom. Pripadnik naroda koji ima svoj jezik, zakone, pravila, obi~aje,kulturu, tradiciju. Romski sistem vrednosti odgovara prastaroj Indijskoj filosofiji i religiji. Romi se sa jednestrane, nisu uklapali u svet, a sa druge, bili su lako uklopljivi. Nastanili su gotovo sve zemlje sveta, prihva-taju}i zemlju u kojoj su kao svoju, a neguju}i svoje zakone i tradiciju, rekla je direktorka malocrni}ke bibli-oteke Danijela Boì~kovi} Radulovi}.

Stiù {iva}e ma{ine i briketirnicaZa one Rome koji se ne budu zaposlili, predvi|eno je osnivanje udruènja, koje }e dobiti 20 {iva}ih ma{i-na i ma{inu za vez. Tako|e, projektom je predvi|eno i uspostavljanje inovativnog procesa briketiranja uznabavku opreme za proizvodni pogon u vrednosti od 90 hiljada evra, obuka za 20 osoba i zapo{ljavanje15. „Ovo je samo kap u moru projekata koji su u Poàrevcu realizovani, koji se realizuju ili se tek o~ekujenjihov po~etak i to sa samo jednim ciljem. Da svi dobiju pomo} koja bi dovela do podjednakih po~etnihpozicija, odnosno istu {ansu, jer na kraju krajeva, svi smo mi isti, podjednako va`ni svojim porodicama idràvi Srbiji“, zaklju~io je Pavlovi}.

VI p e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 .


brani~evo

Poslovno-tehni~ka saradnja „TE-KO Kostolac“ sa „Kolubara Metalom“

Vra}aju ma{ine iz „penzije“Kostolac, Vreoci - Tradicional-no dobri odnosi rudarskog de-la EPS-ovog ogranka „TE-KOKostolac“ i kolega iz Rudarskogbasena „Kolubara“ u~vr{}eni suposlovno-tehni~kom sarad-njom sa „Kolubara Metalom“,firmom za projektovanje, pro-

izvodnju, montaù i odràvanjerudarske i energetske opreme izVreoca. To pokazuje nekolikotehni~ki sloènih poslova, reali-zovanih prethodnih godina, sa-op{tava izvor EPS Energija.

Polovinom oktobra 2016. go-dine za potrebe Rudarskog base-na „Kolubara“, „Kostolac“ jeustupio odlaga~ ARsB 3000, ko-ji je radio na Povr{inskom kopu„]irikovac“, rekao je Ivan Ta{i},direktor Direkcije za proizvod-nju uglja u „TE-KO Kostolac“.

- Zaposleni „Kolubara Meta-la“ su, uz na{u pomo}, demonti-

rali i preselili odlaga~ i umesto u„penziju“ vratili ga na posao.Nakon revitalizacije i ponovnemontaè, ma{ina je nastavilasvoj eksploatacioni vek u „Kolu-bari“. Uspe{na saradnja nasta-vljena je iste godine angaòva-njem kolega iz Lazarevca za za-menu reduktora radnog to~kana bageru SRs 2000/28/3 na ko-pu „Drmno“.

- U saradnji sa „KolubaraMetalom“, pro{le godine re-motovana su tri dreglajn bage-ra, a po~etkom ove godine za-vr{en je remont i ~etvrtog bage-ra ovakvog tipa“ kaè Zoran

Stojkovi}, {ef Sektora ma{in-skog odràvanja na kopu„Drmno“. Pred kraj pro{le go-dine, dodaje Stojkovi}, uspe{nosu okon~ani tehni~ki zahtevniposlovi na rekonstrukciji leàjaokreta gornje gradnje bageraSchRs 800, najzna~ajnijeg ba-gera na ugljenom sistemu kopa„Drmno“.

- Problemi su sli~ni u „Kolu-bari“ i „Kostolcu“ kada je u pi-tanju odràvanje rudarske me-hanizacije“ rekao je ZoranMarkovi}, {ef specijalizovaneekipe za remont bagera dre-glajn „Kolubare Metal“ i dodao

da je saradnja sa kolegama iz„Kostolca“ obostrano korisna.

- Prilika da razmenjujemo is-kustva je dobra za sve. Imaju}i uvidu da smo svi deo EPS-a, eljanas koji se bavimo odràvanjemje da ma{ine rade pouzdano,kvalitetno i sigurno, da bi ljudiiz proizvodnje ostvarili planove.Kolege su nas dobro prihvatile,ba{ onako kako se to od doma-}ina i o~ekuje. Logisti~ka podr-{ka je maksimalna, tako da jepravo zadovoljstvo raditi i sara-|ivati sa kolegama iz „Kostolca,istakao je Markovi}.

EPS Energija i Z.V.

Kostolac - Na Povr{inskomkopu „Drmno“ u februaru jeiskopano 694.077 tona uglja,a termoelektranama je u fe-bruaru isporu~eno 5.968 te-radùla toplote, izve{tavaEPS Energija.

- Za prva dva meseca ovegodine na kopu „Drmno“ is-kopane su 1.596.902 tone ugl-ja, a ukupno je isporu~eno13.918 teradùla toplote. U ja-nuaru je {irokoj potro{nji is-poru~eno 7.708 tona komad-nog uglja, a od po~etka godi-ne ukupno 16.105 tona, {to jeu skladu sa preuzetim obave-zama. Proizvodnja uglja odpo~etka godine je stabilna i uskladu sa potrebama rada iangaòvanja termoenergetskihkapaciteta instalisanih u Kostol-cu, kaè Ivan Ta{i}, direktor Di-rekcije za proizvodnju uglja.

Prema njegovim re~ima, ru-darskim sistemima za otkriva-

nje uglja u februaru je otkopa-no 2.915.125 kubika ~vrste ma-se, a od po~etka godine otkopa-no je ukupno 5.871.129 kubika~vrste mase. Proizvodni procesodvijao se bez tre}eg jalovin-

skog sistema od po~etka godi-ne, a blaga zima sa ~estim pa-davinama uticala je na o{te}e-nje najvi{e eta`nih puteva, {toje oteàlo komunikaciju.

EPS Energija i Z.V.

Odabraniprojekti zastarija licaPoàrevac - Komisija gradaPoàrevca odabrala je pro-jekte za unapre|enje poloà-ja starijih lica, u okviru spro-vo|enja Lokalnog akcionogplana za period od 2017. do2020. godine. Nakon razma-tranja prijava pristiglih nakonkurs, odabrano je petprojekata, kojima je dodelje-no od 106.000 do 650.000dinara. Dodeljena sredstvaiznose 1,6 miliona, a neras-pore|eno je ostalo 303.000dinara. M. V.

Javna nabavkaza kontrolu namirnicaPoàrevac - Gradska upra-va Poàrevca raspisala jejavnu nabavku za obavlja-nje kontrole kvaliteta na-mirnica ìvotinjskog pore-kla na zelenim pijacama uPoàrevcu i Kostolcu. Kao iprethodnih godina, kontro-lisa}e se jaja, pile}e meso,sir i kajmak. Procenjenavrednost ove javne nabavkeiznosi 3,2 miliona dinara,bez obra~unatog PDV-a.Glavni kriterijum pri odabi-ru ponuda, bi}e najnià po-nu|ena cena. M. V.

Ugalj prema potrebama elektrana

Pro{le godineremontovanasu tri dreglajnbagera, apo~etkom ovezavr{en jeremont i~etvrtog bageraovakvog tipa

ZA ODR@AVANJE FONTANA 833.000 DINARAPoàrevac - Gradska upravaraspisala je javnu nabavku zaodràvanje fontana u Poàrevcu iKostolcu, ~ija procenjena vrednostiznosi 833.000 dinara, bezobra~unatog PDV-a. Glavni kriterijumza izbor ponu|a~a bi}e najniàponu|ena cena. Ovo je druga po redujavna nabavka za odràvanje fontana,jer prethodna, raspisana krajempro{le godine, nije uspela, po{to supristigle samo dve neprihvatljiveponude. M. V.

Izgradnja dva nova bunara u Kostolcu prioritet ove godine

Potrebno vi{esirove vodeKostolac - Izgradnja dva novabunara sirove vode u Kostol-cu predstavlja prioritet u ovojgodini, najavljuje EPS Energi-ja. Tokom 2017. godine Sek-tor proizvodnje i hemijskepripreme vode (HPV) za po-trebe termoelektrane „Kosto-lac B“ ispumpao je iz poseb-nih bunara oko 870.000 kub-nih metara vode. Nakon pre-rade u postrojenjima proizve-deno je 480.000 kubnih meta-ra demineralizovane vode zakotlovsko postrojenje i240.700 kubika pija}e vode zapotrebe termoelektrane.

- Demineralizovana vodaiz TE „Kostolac B“ doprema

se i do termoelektrane „Ko-stolac A“ i koristi u sistemugrejanja okolnih naselja. Zasistem daljinskog grejanja to-kom pro{le godine predato jevi{e od 60.000 kubnih meta-ra demineralizovane vode.Proces proizvodnje u termo-elektranama zahteva i redov-no snabdevanje termobloko-va demineralizovanom vo-dom. Na{ zadatak je da obez-bedimo neophodne koli~ine,ali i da vodimo ra~una o raci-onalnoj potro{nji. Cilj je opti-mizacija procesa uz minimal-ne gubitke u sistemu, rekao jePepo Stupar, {ef Slu`be he-mijske pripreme vode u TE„Kostolac B“.

Dobijanje demineralizo-vane vode podrazumeva slo-èn tehnolo{ki proces kojiomogu}ava da se hemijski sa-stav vode dovede do parame-tara propisanih za rad termo-kapaciteta za proizvodnjuelektri~ne energije.

- Trenutni kapaciteti bu-nara od dve linije po 50 kub-nih metara na ~as i jedne lini-je od 100 kubnih metara na~as nisu dovoljni za tehnolo-{ke potrebe. Problem sa ne-dostatkom sirove vode re{i-}emo instaliranjem dva novabunara, rekao je Stupar. Slu-`ba hemijske pripreme vodeostvarila je ciljeve i pored pri-preme vode bavila se poslovi-

ma na odsumporavanju dim-nih gasova.

- Za potrebe kontrole kva-liteta rada sistema odsumpo-ravanja zaposleni su obu~enii upoznati s procesom kon-trole kvaliteta kre~njaka,kre~nja~ke suspenzije, gipsa.U dodatnoj obuci imali smonesebi~nu pomo} stru~njakaiz kineske kompanije „Bo ]i“.Njihovi inènjeri su detaljnoobja{njavali sve o parametri-ma koji se prate prilikom ra-da ovog postrojenja. Pre dvegodine, ura|ene su i savreme-ne pogonske laboratorije, ukojima se kontroli{u parame-tri u sistemu voda-para. Ove

pogonske laboratorije spada-ju u najsavremenije kojefunkcioni{u u sistemu „Elek-troprivrede Srbije“, istakao jeStupar. Jedan od ciljeva Slu-`be hemijske pripreme vodejeste i racionalizacija potro-{nje demineralizovane vode

po blokovima, koja sada izno-si oko 2,4 odsto u odnosu naproizvodnju pare. Ostvarenisu vidljivi rezultati u smanje-nju potro{nje pija}e vode.

- Potro{nja pija}e vode je upro{loj godini bila oko 240.790kubnih metara, iako je sma-njena za osam odsto. To je,prema broju korisnika, i daljeneracionalna potro{nja, pa seplanira da se u 2018. potro{njai gubici vode smanje za jo{ petprocenata, rekao je Stupar.

EPS Energija i Z.V.

Nova tehnologija

Stru~njaci Slu`be HPV, uklju~eni uprojektovanje pogona za hemijskupripremu vode za blok B3, donose no-ve tehnologije rada. U novom pogo-nu bi}e prvi put primenjena tehnolo-gija sa sistemom za pre~i{}avanje vo-de po principu reverzne osmoze. Ovatehnologija je novina za „Elektropri-vredu Srbije“. Uporedo se radi i na po-jedinostima idejnog projekta za pre-radu otpadnih voda. U sklopu ovogprojekta planira se automatizacija najamama za neutralizaciju.

Problemi sli~ni, pa i poslovi: Ekipa iz Kolubare


VIIp e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 . brani~evo

Uskoro rastere}enje centra Petrovca na Mlavi i ruiniranih mostova

Po~ela izgradnja tri kilometra obilaznice

Petrovac na Mlavi - U okolini Petrov-ca na Mlavi po~ela je izgradnja neop-hodne putne zaobilaznice kojom }e bi-ti rastere}en saobra}aj kroz centar va-ro{i kao i mostovi preko Mlave koji suprili~no ruinirani. Posebno je zna~aj-no {to }e izgradnjom ovog putnogpravca grad biti rastere}en te{kogtransporta Naime, tokom marta me-seca po~eli su radovi na izgradnji put-nog pravca Kamenovo - Zabr|e u du-ìni od tri kilometra, koji }e predsta-vljati severnu obilaznicu oko Petrovcana Mlavi.

U toku su zemljani radovi i pripre-ma terena za izgradnju kolovozne kon-strukcije. Izvo|a~ radova je Preduze}eza puteve „Poàrevac“, a sredstva zarealizaciju projekta obezbe|ena su uz

pomo} Vlade Republike Srbije i predu-ze}a „Putevi Srbije“. Izgradnjom ovogputnog pravca poveza}e se dva regio-nalna puta, bitno skratiti vremenskiinterval putovanja za me{tane selaPankovo, Bo{njak, Veliki Popovac ko-ji putuju ka Poàrevcu i kao i za me{ta-ne Kamenova, Trnov~a koji putuju upravcu Velike Plane i @abara. Tako|e

}e se izgradnjom ovog putnog pravcarasteretiti te{ki transport iz samogagrada.

Ina~e, mostovi u Petrovcu na Mlavivape za rekonstrukcijom, a ivot u ovojvaro{i povezuju dva mosta. Jedan jedeo regionalnog puta kome je rok tra-janja odavno istekao, zbog ~ega se pla-nira gradnja novog, a drugi star skoro

100 godina, povremeno je obnavljan,ali nikada dovoljno. Ni sama Mlava ihnije mnogo mazila jer su poplave sve~e{}e. Kada je vojska 1972. godine gra-dila most u Petrovcu na Mlavi, plani-rano je da se koristi samo 25 godina.Dvadeset godina nakon isteka roka, onse i dalje drì na svojim krivim stubovi-ma pribliàvaju}i Ku~evo i @agubicu

auto-putu. A Mlava se u poslednjih 15godina izlivala nekoliko puta.

- O{te}en je veliki broj nosa~a, na-prsli su ivi~ni venci, spojevi. [irina ko-lovoznih traka nije odgovaraju}a. [iri-na pe{a~kih staza je tako|e neodgova-raju}a, a ograde su u jako lo{em stanjui nisu bezbedne, izjavila je nedavno zaJavni servis Suzana Milo{evi} iz Ode-ljenje za urbanizam i lokalni razvojop{tine Petrovac na Mlavi. Zbog togaje preko mosta zabranjen saobra}aj zavozila teà od 10 tona. Dok ne bude iz-gra|en novi, za koji je ve} ura|enoidejno re{enje, „Putevi Srbije“ asfalti-ra}e najbliì zaobilazni put, jer ovudasada ne mogu ni |a~ki autobusi.

Kada se bude radila rekonstrukcijamosta, uradi}e se i nova regulacija sao-bra}aja. Mostom dolazi veliki broj au-tomobila iz centra grada i u jutarnjim~asovima to stvara veliku gu`vu, jer lju-di preko mosta nemaju pravo prven-stva prolaza. Kada radovi budu zavr{e-ni, dva mosta olak{a}e ivot gra|animaPetrovca na Mlavi i jo{ bolje ih poveza-ti jer se planiraju i biciklisti~ke staze, alii rampe, kako bi mogle da ih pre|u iosobe sa invaliditetom. Z. V.

Poàrevac - U no}i izme|u Velike su-bote i Vaskrsa Stefan D. (25) iz @agubi-ce sa prebivali{tem u Poàrevcu, u iz-najmljenom stanu fizi~ki je nasrnuo nasvoju neven~anu suprugu Mariju M.(20) prete}i joj noèm da }e je zaklati.

Taj nasrtaj poku{ao je da spre~i na-silnikov dvadesetogodi{nji mla|i bratali je pri tom poku{aju zadobio lake te-lesne povrede u vidu povr{inskih po-sekotina od noà, koji je hteo da otmeod brata kojim je pretio j snaji. Pre na-stale situacije svi oni su pili alkohol ibili su dosta pripiti kada se Stefan iz-

nervirao i pod dejstvom alkohola na-srnuo na svoju mladu enu.

Sre}om, sve je pro{lo bez teìh po-sledica, ali je nasilnik uhap{en i u poli-ciji je zadràn. Nakon isteka zadràva-nja predat je Osnovnom javnom tuì-la{tvu u Poàrevcu gde ga je nadle`nituìlac saslu{ao i predloìo da mu seodredi pritvor do 30 dana kako ne biuticao na svedoke, {to je sudija za pret-hodni postupak prihvatio. Ina~e, pri-tvoreni Stefan do sada nije osu|ivan, alije u decembru pro{le godine pritvorenzbog nasilja u porodici. M. V.

Nasilniku iz @agubice odre|eno 30 dana pritvora

Tukao suprugu, a brata povredio noèm

Poàrevljanin prebio oca u Be~uBe~ -Kako saznajemo, u subotu oko 12:30 ~asova izbila je sva|a izme|uoca i 17-godi{njeg sina u njihovom stanu u naselju Per Albin Hansson uAdi-Christen-Gasse (Favorites) zbog pokvarenog Wi-fi rutera. U raspravi ko-ja je izbila, otac je udario sina po desnoj ruci koja je bila u gipsu, u besu, a17-godi{njak je zbog bolova koje je zadobio zbog udarca zgrabio bejzbolpalicu i po~eo brutalno da udara oca po rukama i le|ima. Nakon dolaskapolicije ovaj mladi} je privremeno bio uhap{en, a policija mu je tako|e iz-dala i zabranu ulaska u stan. Ina~e, kako saznajemo, u pitanju je jedna po-rodica iz Poàrevca koja ve} dosta godina ìvi i radi u Be~u. M. V.

Poàrevac - Tokom Vaskr{njih praznika poàre-va~ka policija tokom redovne kontrole saobra}ajazaustavila je jednog biciklistu koji je voze}i biciklkrivudao putem. Njima je bio sumnjiv pa su su gaalkotestirali. Alkotest je pokazao da je biciklista biotre{ten pijan, jer je imao 2, 63 promila alkohola ukrvi. Biciklista, ina~e rumunski dràvljanin, odmahje upu}en na dvanaesto~asovno tre`njenje. Nakon isteka zadràvanja upu}en je kod sudijeza prekr{aje koji mu je na osnovu novog Zako-na o bezbednosti koji je nedavno po~eo da seprimenjuje, ekspresno izrekao kaznu zatvora od

30 dana. Rumun je odmah upu}en na izdràva-nje kazne u poàreva~ki Okru`ni zatvor. Ina~e,u periodu od 02. do 09. aprila 2018. godine nateritoriji Policijske uprave u Poàrevcu, eviden-tirano je 19 saobra}ajnih nezgoda. Jedno licezadobilo je te{ke telesne povrede, 12 lica su za-dobila lake telesne povrede, dok je u 11 saobra-}ajnih nezgoda pri~injena samo manja materi-jalna {teta. Policija je podnela i 27 zahteva zapokretanje prekr{ajnog postupka i izdata su 272prekr{ajna naloga, uglavnom zbog neprilago-|ene brzine. M. V.

Trideset dana zatvora za pijanog rumunskog dràvljanina

Vozio bicikl sa 2,6 promila alkohola

Veliko Gradi{te - Na magistralnom pu-tu Poàrevac - Veliko Gradi{te - Kla-dovo, kod skretanja za Srebrno Jezero,dogodila se saobra}ajna nezgoda kada

je jedno vozilo upalo u rupu, napra-vljenu u okviru radova na pravljenjukru`nog toka, koji u budu}nosti trebada reguli{e saobra}aj na skretanju za

popularnu turisti~ku destinaciju. Ka-ko smo zaznali od o~evica koji nam jeposlao fotografije, nesre}a se desila usredu oko 10 ~asova ujutru, sre}ombez teìh posledica.

- Voza~ nije znao kako i gde daskrene za Srebrno jezero i u nedoumi-ci izgubio je kontrolu nad vozilom iupao u rupu. Sre}om, niko nije povre-|en ali automobil je pretrpeo zna~aj-na o{te}enja. Ovo je u kratkom vre-menskom periodu ~etvrta nezgoda ta-kve vrste, sre}om bez rtava, koje su sedogodile usled neadekvatnog obeleà-vanja radova, kao i nedostatka signa-lizacije, pri~a na{ sagovornik i dodajeda radovi sporo teku iz raznih razloga,mahom imovinsko-pravnih, ali to in-vestitore i izvo|a~e radova ne osloba-|a obaveze da trasu na kojoj radeobezbede potrebnim znakovima i sig-nalizacijom.

M. V.

Zbog lo{e obeleènih radova na skretanju za Srebrno jezero

Automobil sleteo u rupu

Nedini}: Op{tina nema dovoljno novca„Zaobilaznica sada ne}e i}i 50, 70 kilometara od ta~ke A do ta~ke B, ve} pet, deset kilometara kadase zavr{i zaobilaznica Kamenovo - Zabr|e koja spaja i dva regionalna puta Petrovac - Poàrevac iPetrovac - @abari, objasnio je predsednik Op{tine Petrovac na Mlavi Du{ko Nedini}. „Most u centrugrada znatno je stariji, ali bolje sagra|en. Iako odoleva brzoj Mlavi, neophodna mu je rekonstrukci-ja. Projekat je ve} gotov, ali op{tina nema dovoljno novca. Ukupan budèt za investicije je izme|u35 i 40 miliona, a procenjena vrednost rekonstrukcije mosta je 120 miliona. Zato se nadamo da }e-mo u Republici Srbiji na}i pomo} da bismo re{ili ovaj krucijalni problem“, isti~e predsednik Op{tine.

Jedan most je deoregionalnog putakome je rok trajanjaodavno istekao,zbog ~ega se planiragradnja novog, adrugi je star skoro100 godina

Op{tina Ku~evo spada me|u najbezbednije u Srbiji

Stopa re{enih krivi~nihdela preko 95 odstoKu~evo - Op{tina Ku~evo spada me|u najbezbednije u Srbiji, konstatovano je nasednici Saveta za bezbednost ove homoljske komune.

Tako, primera radi, pro{le godine nije bilo ni jednog stradalog na putevima uop{tini Ku~evo a

stopa re{enih krivi~nih dela iznosi ~ak preko 95 odsto, navedeno je na sas-tanku Saveta za bezbednost op{tine Ku~evo koji je skup{tinsko radno telo koga~ine najodgovorniji iz oblasti bezbednosti iz svih dru{tvenih sfera. Ovaj sastanak,kome su prisustvovali predsednici Mesnih zajednica, iniciran je od strane odgov-ornih iz Policijske stanice Ku~eva.

Ku~eva~ka op{tina je, zajedno sa Kladovom, Majdanpekom i Poàrevcemobuhva}ena projektom ~iji je naziv „Policija u zajednici“ koje je po~elo da real-izuje Ministarstvo unutra{njih poslova. Z. V.

Priprema terena za izgradnju kolovozne konstrukcije

VIII p e t a k , 1 3 . a p r i l 2 0 1 8 .


brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

DANAS PREDSTAVA „MI ÊKAMO BEBU“Petrovac na Mlavi - U Domu kulture u Petrovcu na Mlavi, u petak, 13.aprila, na programu je predstava „Mi ~ekamo bebu“ Stevana Koprivice, koju}e izvesti glumci gradskog pozori{ta „Bata Buli}“. Predstavu je reìrao Milo{Jagodi}, a uloge tuma~e: Milica Ili}, Jelena Jana}kovi}, Suzana Stankovi},Miroslav @ivadinovi}, Miodrag Luki} i Jovan Ivkovi}. Ovaj komad Petrov~ani}e izvesti i pred publikom u Loznici, u kojoj gostuju 17. aprila. M. V.

Topolovnik - U ponedeljak, 9. aprila,drugog dana Uskrsa, na poligonu uTopolovniku, kod Velikog Gradi{ta,odràna je manifestacija „Ve~e narod-ne igre i pesme“ u organizaciji Udruè-nja „Moj Topolovnik“ iz Topolovnika.

Prepune tribine lepo raspoloènihposetioca, gromoglasnim aplauzompozdravila je defile u~esnika, doma}i-na i gostiju, svih starosnih kategorija,u prekrasnim {arenim no{njama, koji

su {irokim osmehom pozdravili publi-ku. Program je otvorio predsednikUdruènja „Moj Topolovnik“ DraganTanaskovi}. Ovom prilikom istaknutisu mnogobrojni prijatelji i sponzori fe-stivala, a zahvalnice su dodeljene Op-{tinskoj upravi, Turisti~koj organiza-ciji op{tine Veliko Gradi{te, Kultur-nom centru Vlastimir Pavlovi} Care-vac, svim gostima i Biljani Kosti} koja

je darivala no{nju KUD-u Moj zavi~aj.Pesmom „Hristos voskrese“ prvi put,na ovakvom doga|aju, nastupio je cr-kveni hor iz Topolovnika, pod vo|-stvom Uro{a Milovanovi}a me{taninaovog sela, koji je profesor veronauke uSrednjoj {koli u Velikom Gradi{tu.

Najmla|i ~lanovi KUD-a Moj Zavi-~aj iz Topolovnika otvorili su folklornonadigravanje. Kulturno umetni~kadru{tva iz Voluje, Neresnice, dru{tvo

„Jovica Jankovi} Turku“ iz Manastiri-ce, „Rusalja“ iz Duboke, Vuk Karadì}iz Stamnice kao i Ansambl narodnihigara i pesama „Vlastimir Pavlovi} Ca-revac“ iz Velikog Gradi{ta, pokazali suveliko igra~ko ume}e sa najlep{imigrama Vlaha. Raznovrsni ritmovi, odìvahnog ili laganog dvo~etvrtinskogtakta, preko sedmoosminskog do de-vetoosminskog, zaista retkog u ovim

igrama, razli~iti tehni~ki veoma sloè-ni koraci uz neizbe`no stepovanje kaovrhunac svake koreografije odu{evilisu sve prisutne ljubitelje narodnogstvarala{tva.

Igre Vlaha nose sve karakteristikeoblasti iz kojih dolaze, pa smo pored ve-likog igra~kog ume}a imali prilike da vi-dimo i specifi~ne rekvizite na sceni - in-strumente koji su tipi~ni za Vlahe, igruna {tulama, igre sa motkama, slikanje

narodnog ambijenta kroz koreografskiopis, slike koje lagano teku iz jedne udrugu, iz kruga u polukrug, iz polukru-ga u lesu, ivahan temperament moma-ka i devojaka kroz sav njihov {arm i le-potu. Nadigravanje je upotpunjeno naj-lep{im pesmama i kolima u izvo|enjusolista. Program je zavr{en pesmomTrisvjatoje u izvo|enju crkvenog horaiz Topolovnika. M. V.

Poàrevac - U velikoj sali Centra zakulturu odràn je Uskr{nji koncertu~enika srednje muzi~ke i poljopri-vredne {kole, kao i |aka Osnovne {ko-le „Dositej Obradovi}“. Koncert jeodràn u organizaciji Grada Poàrev-ca, pomenutih obrazovnih ustanova iBrani~evske eparhije. Koncert je odr-àn pred punom salom Centra za kul-turu, a na njemu su u~estvovali i ma-li{ani iz Velikog Gradi{ta. Koncert jeotvorio predsednik Skup{tine GradaPoàrevca Bojan Ili}.

- Dragi prijatelji, dozvolite mi daovo kratko obra}anje vama, zapo~-nem mi{lju da su izreke na{eg narodatoliko puta prona{le ostvarenje u sva-kodnevnom ivotu, te je i ovo jedan odtrenutaka dokaza njihove istinitosti.Prva narodna izreka koja mi pada na

pamet uo~i ovog koncerta glasi - „Kopeva, zlo ne misli“, i ako se rukovodi-mo po njoj, Poàrevac i Poàrevljaninemaju razloga da brinu za svoju bu-du}nost, rekao je Ili}

Da majstore muzike, nemaju samou redovima jedne od najboljih muzi~-kih {kola u Srbiji, muzi~koj {koli Ste-van Mokranjac, ve} da se Poàrevljanira|aju sa tim darom, pokazali su u~e-nici srednje poljoprivredne {kole, ali iosnovne {kole Dositej Obradovi}.

- I dok u ~itavom Poàrevcu mladipevaju, na nama starijima je da u~ini-mo da za to imaju {to vi{e razloga. Nanama je i da njihovu pesmu dobrooslu{nemo, shvatimo je i damo razlo-ga da nikada ne prestane, rekao jepredsednik Skup{tine Grada.

Z. V.

Posetioci kao u~esniciDvo~asovnim programom prikazanaje sva lepota, raznolikost i bogatstvofolklorne umetnosti, kao i bogatistvarala~ki duh naroda i koreograf-skih stvaralaca. Po zavr{etku progra-ma razvilo se veliko narodno kolo, aorkestar Zorana Zari}a svirao je hu-manitarnu igranku. Razigranom ko-lu koje su poveli u~esnici u narodnojno{nji priklju~io se veliki broj poseti-oca manifestacije.

Tradicionalna Majska gitarijada odrà}e se 2. maja

Otvoren konkurs za prijave Poàrevac - Tradicionalna Majska gitarijada, 37. po redu, odrà}e se 2. majana prostoru moravske Lagune, kod Poàrevca. Povodom toga organizatorigitarijade otvorili su konkurs za prijavljivanje na takmi~arski deo 37. Majskegitarijade. Pravo u~e{}a imaju neafirmisani bendovi koji nemaju zvani~noizdanje. Prijava se moè skinuti sa linka: https://www.sendspace.com/fi-le/glx74k. Popunjena prijava se {alje na e mail: [email protected] prvoplasirana benda bi}e nov~ano nagra|ena. Pro{logodi{nji pobednikMajske gitarijade bio je bend Sanitarium iz Lazarevca. M. V.

Kostolac - Publikacija „Porodi~na pre-piska kneza Milo{a Obrenovi}a“, au-tora dr Tatjane Brzulovi} Stanisavlje-vi}, promovisana je u Kostolcu. Knji-

ga nastala iz Arhivske zbirke Joce Vu-ji}a u Univerzitetskoj biblioteci „Sve-tozar Markovi}“, predstavljena je ukostola~kom ogranku Narodne bibli-oteke „Ilija M. Petrovi}“ Poàrevac.

Pored autorke, istaknuti istori~arDejan Risti} govorio je o sadràju poro-di~ne prepiske kneza Milo{a Velikog io tome u kojoj meri ona doprinosi obo-ga}ivanju na{ih znanja o tom zna~aj-nom srpskom vladaru. Bilo je to veomaedukativno i zanimljivo predavanje.

Tatjana Brzulovi} Stanisavljevi}(1965.) zavr{ila je [estu beogradskugimnaziju. Diplomirala je na Fakultetupoliti~kih nauka u Beogradu. Zvanje

mastera dobila je na Katedri za bibliote-karstvo i informatiku Filolo{kog fakul-teta Univerziteta u Beogradu, na kojoj jeodbranila i doktorsku disertaciju. U

Univerzitetskoj biblioteci „SvetozarMarkovi}“ radi od juna 1997. godine.Na~elnik je Sektora nabavke i obrade.U~estvovala je na vi{e doma}ih i me|u-

narodnih konferencija. Autor je brojnihradova na srpskom i engleskom jezikuobjavljenih u doma}oj i me|unarodnojstru~noj periodici i aktivno je u~estvo-vala u brojnim projektima iz kulture. Je-dan je od vode}ih stru~njaka vezanih zasprovo|enje autorskih prava u biblio-te~ko-informacionoj delatnosti u na{ojzemlji. Dobitnica je nagrade „Marija Ili}Agapova“ za 2017. godinu.

Dejan Risti} (1972.) zavr{io je 12.beogradsku gimnaziju i diplomirao naFilozofskom fakultetu Univerziteta uBeogradu - odsek istorija. Na akadem-skim doktorskim studijama je na Filo-zofskom fakultetu u Beogradu naOdeljenju za istoriju. Radio je kao ar-hivist u Arhivu Srbije u Beogradu, za-tim kao savetnik u Ministarstvu rada isocijalne politike i direktor Narodnebiblioteke Srbije. U~esnik je brojnihme|unarodnih nau~nih skupova i au-tor brojnih stru~nih radova. Z. V.

Predstavljena knjiga o pismima Milo{a Obrenovi}a u Kostolcu

Doprinos znanju o srpskoj istoriji

Za veliki praznik odràn i koncert mladih u Centru za kulturu

Da bude {to vi{e razloga za pesmu

„Ve~e narodne igre i pesme“ u Topolovniku razgalilo publiku

Prepune tribine na uskr{njem festivalu

ZA PROJEKTE IZ KULTURE 5,5 MILIONAPoàrevac - Gradsko ve}e Poàrevca objavilo je javnipoziv za (su)finansiranje projekata iz oblasti kulture u2018. godini. Ukupna suma koja }e biti dodeljena izgradskog budèta za ovu namenu iznosi 5,5 miliona di-nara, {to je 500.000 vi{e nego pro{le godine. Projekti ko-jima se konkuri{e treba da budu iz oblasti: istraìvanjekulturnog nasle|a, knjiga i knjièvnost, muzika, likovnai primenjena umetnost, scensko stvarala{tvo, kinemato-grafija... Rok za podno{enje prijava je 26. april. M. V.

KONKURS ZA POMO] FOLKLORCIMAPoàrevac - Gradsko ve}e Poàrevca objavilo je kon-kurs za (su)finansiranje kulturno-umetni~kih dru{tavau 2018. godini, u ukupnom iznosu od tri miliona dina-ra. Prijave se mogu podnositi za dobijanje sredstava ko-ja su namenjena autobuskom prevozu zbog u~e{}a namanifestacijama u zemlji i inostranstvu i za nabavkudelova ili kompleta narodnih no{nji. Rok za podno{e-nje prijava je 26. april.

M. V.

U DVE REÎ

Foto:

Rena

ta M

ini}

Sa promocije u biblioteci„Ilija M. Petrovi}“

Documents

Mali{ani opet u „Bubamari“, „Ringelsan“ uposlio „Leptiri