Click here to load reader

Zeljko Hubac - Ajduci Su Opet Medju Nama

  • View
    40

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

drama

Text of Zeljko Hubac - Ajduci Su Opet Medju Nama

  • eljko Huba

    AJDUCI SU OPET MEU NAMA

    ELJKO HUBA, dramski pisac, roen 1967. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju kolu zavrio je u Leskovcu, studirao u Niu i Beogradu, apsolvirao na Prirodno matematikom fakultetu, diplomirao na Vioj elektrotehnikoj koli i na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno student magistarskih studija, odseka teatrologije. Objavio je, kao zasebna izdanja, drame Blii nebu i Blii vatri (nagraene na Susretima profesionalnih pozorita Srbije ,,Joakim Vuji 1994. i Festivalu malih formi 1995. godine). Drame Blii zemlji (Nagrada Udruenja dramskih pisaca Srbije ,,Branislav Nui za 1996.) i Ratko i Julijana (Nagrada ,,Branislav Nui za 1998.) objavio je u asopisu ,,Teatron. Dramske tekstove mu, trenutno, izvode pozorita u apcu (Ajduci su opet meu nama pod nazivom Klanac), Uicu (Koplje), Leskovcu (Blii nebu i Blii vatri) i Kruevcu (Ratko i Julijana pod nazivom Otmica i vaznesenje Julijane K). Poeziju i teatroloke studije objavljuje u raznim domaim i stranim asopisima. ivi i radi u Beogradu, kao kustos, urednik programa i izdanja Muzeja pozorine umetnosti u Beogradu. Pozorini je kritiar dnevnog lista ,,Danas.

    LICA: AGAPIJE GAVRILOVI (45) otac porodice, od oca Gavrila arambae Velikog, hoe da postane naelnik umesto naelnika BERIVOJE (27) prvi sin Agapijev, ratnik VANKO (26) drugi sin Agapijev, pronalaza RADULIN (25) trei sin Agapijev, akcionar BRZOTA (24) etvrti sin Agapijev, izvia HRANE (23) peti sin Agapijev, porodina veza s onim svetom HRISTIVOJE alijas MUZA (22) esti sin Agapijev, pesnik SURDUL ZAVIDOVI (45) sreski naelnik, od oca Zavide ajduka koga je Knjaz postavio za naelnika ANELIJA (21) ker Surdulova a ljuba Muzina TVRDOJE (45) narednik andarmerije u Crnom Mrsitu NEGOVAN (30) ef eleznike stanice u Crnom Mrsitu LEMAN FELER umetniki LEONARDO (25) ekspert ZAHARIJE (55) pisar u srezu, pasja vernost i kokoija mudrost RASTOJE (60) mainovoa, hipohondar SOKOL (40) andar IGNJATIJE (40) andar i GAVRIL ARAMBAA VELIKI lice s onoga sveta

    Mesto zbivanja: Crno Mrsite, istona Srbija Vreme: izmeu dva rata

    DEO PRVI SLIKA PRVA

  • eleznika stanica u Crnom Mrsitu. Negovan, ef stanice, ogleda se u ogledalu i stavlja kapu. Oko vrata mu arena, svilena marama. NEGOVAN: Dragi putnici. Voz iz Male Varoi za Zajear, sa vezom za prestoni Beograd, u Crno Mrsite stie za frtalj sata, otprilike. Mole se putnici da se uklone sa pruge i u redu saekaju voz. Oni koji nisu kupili karte, ili iste nisu prijavili na evidenciju, da dou odmah i obave sve u kancelariji mlaeg slubenika prve klase Negovana, tj. mene. Ukoliko to ne urade moe da im se desi da idu peke. Da se zna! uje se buka. Brzota na parnom motociklu, tzv. umrocikl. BRZOTA: uvaj, ne rade konice! umrocikl se zaustavlja na inama. Brzota pada preko njega. NEGOVAN: O, sakloni me Boe! ta ti je to, crni Brzota? BRZOTA: Ne pitaj me... NEGOVAN: Pa pitam te! Voz e da naie. BRZOTA: umrocikl. Vankovo udo na paru. NEGOVAN: Taj ti je brat antihrist. Samo plai ljude nekim skalamerijama. Sklanjaj to sa ina! BRZOTA: Ajde, pomozi mi malo. NEGOVAN: Ne mogu. Ruke sam mazao mau. BRZOTA: Pomozi, vidi kolike su mi bisage. NEGOVAN: ta ti je u njima? BRZOTA: ta ti treba. NEGOVAN: vercuje, vercuje... BRZOTA: Ne moemo svi na dravne jasle. Ajde! NEGOVAN: Nesreo ajduka, da guram... Sve e mi ruke popucati... 204 eljko Huba uje se komeanje, vika, demonstracije. Narod uzvikuje parole: Lopovi!, Pod zemljom kopamo, na zemlji crkavamo!, Oemo plate!, Dole Surdul!... Demonstranti su sve blie. BRZOTA: Negovane, ta je ovo? NEGOVAN: Demonstracije! Rudari se bune. BRZOTA: Na stanici? NEGOVAN: ekaju naelnika. BRZOTA: Surdula! Zar e i on... Mislim, i on putuje? NEGOVAN: Nisi znao? Ide za Beograd. BRZOTA: Ne sme da me zatekne ovde. Gde u robu? NEGOVAN: Pa, moe kod mene u kancelariju, ali... BRZOTA: Learina, a? NEGOVAN: Ja rizikujem! BRZOTA: Dobro, de. Uzimaj bisage! Brzota i Negovan nose bisage u kancelariju. Ulaze demonstranti, rudari. Uzvikuju parole. Nose transparente. Meu njima je jedan mali cvikera u kratkim pantalonama. Deli letke i uzvikuje parole. CVIKERA: Spas sveta lei u komunizmu! Rudari, proleteri,

  • ujedinite se! Spas sveta lei u komunizmu! Tajac. Rudari gledaju u cvikeraa. Zatim naglo krenu na njega i prebiju ga, umlate. Onda nastavljaju istom estinom, kao pre, da demonstriraju. Kroz masu se probija naelnik Surdul. Za njim idu dva andara, Sokol i Ignjatije, nose jedan veliki drveni sanduk za koga su privezani lisicama. Oni odlau sanduk i Surdul se penje na njega te se obraa demonstrantima. SURDUL: Rudari, brao i sestre! SOKOL i IGNJATIJE: Tiina, bre! Tiina! Demonstranti se umire. SURDUL: Rudari, brao i sestre! Najdrai moji! Strpite se, jo malo! RUDARI: Oemo plate! Dva meseca ne primamo plate! 'Ajduci su opet meu nama 205 SURDUL: Mir! Mir! Ja vas razumem, potpuno ste u pravu! Ali, razumite i vi nas! Ajduci haraju prugom. Opljakali su pet tovara zlata. RUDARI: Ua... Lopovi... Dok lopovi kradu, andari biju narod... SURDUL: Meutim, ja sam odluio da danas lino krenem na voz i, rizikujui svoj ivot, otpremim zlato i donesem vam plate! RUDARI: Oemo plate, oemo plate!!! SURDUL: Rudari! Brao i sestre! Bie para, bie plata, ja vam dajem re a moja re nije bilo ija. Surdul sam ja, bre, Surdul! Duga tiina. Tajac. Odjednom: RUDARI: iveo naelnik Surdul! iveo!!! SURDUL: ivi vi meni bili i u miru se razili. Demonstranti se polako razilaze. Sokol i Ignjatije ih guraju. SOKOL i IGNJATIJE: Ajde, razilazi se, razilazi... Sokol i Ignjatije izguraju demonstrante, nosei sve vreme sanduk za koji su privezani lisicama. SOKOL: Svaka ast gosn naelnie. Nama gosn narednik Tvrdoje vie: Apsi Sokole, mlati Ignjatije!, mi apsi, mlati, a oni jo besniji. IGNJATIJE: to ih vie bije to vie urlaju. SOKOL: I sad, vi dve rei a oni mirni. IGNJATIJE: Svaka vam je od zlata. E, da je meni pendrek takav... SURDUL: Ja znam svoje a vi to vae. Nego, gde li je Negovan? Negovane, oj Negovane! Gde si, zato platu prima? Ulazi Negovan. NEGOVAN: Tu sam, tu gosn naelnie. Ljubim ruke.

  • SURDUL: Ajde da kuva kafu. NEGOVAN: Odmah. SURDUL: Stani! Karte si spremio? 206 eljko Huba NEGOVAN: Jesam. Najbolja mesta. Za vas, za sanduk, andare, za vau erku i pisara Zaharija. A gde su Zaharije i Anelija? SURDUL: Beru neko cvee, sa e. Pouri sa tom kafom! Negovan izlazi. SOKOL: Gosn naelnie, ako da nas odveete malo? IGNJATIJE: Ruke nam se osuie. SURDUL: Ne moe! Ima da ga drite sve do Beograda. Da se ne odvajate od njega! SOKOL: Ma, samo za minut, da poapsimo malo... IGNJATIJE: Da nam se nae za put. SURDUL: Ne i taka! Kad predamo sanduk u Beogradu, ako ga predamo... SOKOL: Kako sad ako ga predamo? Pa vi rekoste ova tura za stoku... SURDUL: Ku! Kaem, ako ga predamo, onda apsite koliko vam volja. U Beogradu ionako vazda ima neko za apenje. Ulaze pisar Zaharije i Anelija, debela Surdulova erka. Zaharije nosi veliki buket poljskog cvea. Anelija mu pokazuje koje cvee da bere. ANELIJA: Tu, tu utu, Zaharije. Ma ne tu... Zaharije, Zaharije... Kako e vernog cvetia poznat me neverama? ZAHARIJE: Kako? ANELIJA: Po njegovom eiriu i tapiu. Evo, to je taj cvet. ZAHARIJE: Meni svaki isti. SURDUL: Anelija, dete, mani vie cvee, eno ti puna avlija. ANELIJA: Papo, prolee je, svuda cvee za darivanje. Evo ruzmarin za tebe, tebi Sokole miroija da laska, Ignjatiju kandilika a meni ljubiica verna. Priroda se budi, raa se ivot! Beri, Zaharije, beri! ZAHARIJE: A to vie, ima za deset sarana... Ulazi Negovan, nosi kafu. Anelija mu daje ruu. ANELIJA: Negovaniu, za tebe rua crvena. Negovan kine, prolije kafu. 'Ajduci su opet meu nama 207 SURDUL: I, bre, Negovane, ni kafu ne ume da donese. NEGOVAN: Kijam od polena, alergian sam. SURDUL: Daj ovamo to to je ostalo. Je l slatka? NEGOVAN: Srednja. SURDUL: Znam ja kakva je tvoja srednja kafa, da pobaci ovek od nje. Donesi ti meni eer. ek, ek der, prii ovamo. Nagni se. (Hvata Negovana za svilenu maramu koju on nosi prevezanu

  • oko vrata) ta ti je ovo? NEGOVAN: Niste znali? Jedan mali detalji, (fra.) pikant! SURDUL: A mogu li ja da te obesim za taj pikant... NEGOVAN: U, gosn Surdule, nemojte molim vas. SURDUL: Skidaj to, nemoj da mi bruka varo. Mr po eer! NEGOVAN: Odma. (Izlazi) SURDUL: Tebe u ja da zaposlim da mi uva erku nou. ANELIJA: Ali papo... SURDUL: ta papo, od tih tvojih travki i bukuria svako vee ti neko zapeva pod prozorom. ANELIJA: Ja im kaem da idu, teram ih. SURDUL: Mnogo ti njih tera. Zna se kako se tera: vrelu vodu na glavu pa onako opareni ima da bee ko avo od krsta. Ulazi Negovan. NEGOVAN: Evo eer. SURDUL: Sipaj. Jo jednu. Promeaj malo da se istopi. NEGOVAN: Meam, meam... (Negovan kine u kafu) SURDUL: I bre, ne pljuj mi u kafu, svu je razvodnji. Ano, dete, uzmi mu ovu cveku, vidi da e da povrati. Anelija mu uzme ruu. Surdul spazi umrocikl na inama. SURDUL: Je li, Negovane, kakva je ono uma na sred pruge. NEGOVAN: Niste znali? To je od Brzote. 208 eljko Huba SURDUL: Kog Brzote? NEGOVAN: Brzota, unuk pokojnog Gavrila, (Prekrsti se) Bog da mu duu prosti, Agapijev sin. SURDUL: Hoe ti da ti je odseem ta tri prsta. Koji mu je to sin po redu? NEGOVAN: etvrti. SURDUL: U, bre, kolko ih je nakotio... NEGOVAN: Ima taj jo dvojicu. SURDUL: estorica! Ba se lopov razmnoio. (Pokazuje na umrorcikl) I emu slui to udo? NEGOVAN: Za prevoz. Toak na paru. Neto mu se pokvario pa... SURDUL: Zaharije, oj Zaharije! ZAHARIJE: Berem, gosn naelnie. SURDUL: Ostavi te trave i dolazi ovamo! NEGOVAN: Sau ja Brzotu da zovnem da ga maknemo... SURDUL: Neka, neka... Ima ko e da ga makne. ZAHARIJE: Gos n naelnie, ja ostavio cvee. SURDUL: Jesi li?! E, sad pii.

  • ZAHARIJE: Da piem? SURDUL: Pii: sin Agapija Gavrilovia, unuk, hvala Bogu pokojnog, Gavrila Gavrilovia arambae Timokog, poklanja varoi... (Negovanu) Kako se ono udo zov