Malteri 1.pdf

MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II

MLTERI

V. Radonjanin & M. Malešev

1

MALTERI Pod malterima se podrazumevaju veštački kameni materijali koji se dobijaju kao rezultat očvršćavanja homogenizovanih mešavina agregata i veziva. Koriste se za:

� Zidanje svih vrsta zidova od kamena, grañevinske keramike, krečno-silikatne opeke, betonskih i šljako-betonskih blokova i od elemenata od lakog betona,

� Spoljašnje i unutrašnje malterisanje zidanih i betonskih zidova, betonskih stubova, greda i donjih površina meñuspratnih konstrukcija,

� Oblaganje (kao spojno sredstvo) zidnih i podnih površina različitim vrstama keramičkih i kamenih ploča i pločica,

� Zaštitu osnovnog - nosećeg materijala/elemenata konstrukcije od različitih uticaja (protivpožarna, hidroizolaciona, antikorozona zaštita itd.),

� Poboljšanje termoizolacionih i zvukoizolacionih svojstava objekata,

� Popunjavanje spojeva, injektiranje pukotina i šupljina itd. Osnovne komponente maltera su:

� agregat,

� veziva,

� voda i

� dodaci malterima.

Agregati se u malterskim mešavinama koriste kao punioci. Osnovni zadatak im je zamena dela veziva u cilju samnjenja cene maltera i poboljšanja nekih svojstava maltera (npr. smanjenje skupljanja, povećanje mehaničkih karakteristika, poboljšanje termoizolacionih svojstava itd.). U malterima se koristi sitnozrni agregat, tj. agregat krupnoće zrna do 4mm. Krupniji agregat se ne koristi, pošto se malteri u najvećem broju slučajeva primenjuju u vidu tankih slojeva čije debljine ne prelaze 3cm.

Agregati za izradu maltera mogu biti organskog ili neorganskog porekla. Najčešće se za izradu maltera koristi rečni pesak, a mogu se koristiti i:

� kvarcni pesak,

� mermerna zrna,

� usitnjene magmatske stene (granit, andezit, bazalt itd.),

� kameno brašno (mermerno, andezitno itd.),

� ekspandirani perlit i vermikulit,

� granule ekspandiranog polistirola itd. U zavisnosti od primene maltera propisuju se uslovi kvaliteta za agregat, koje on mora da ispuni da bi se koristio za spravljanje maltera. Veziva predstavljaju najvažniju komponentu maltera. Vrsta primenjenog veziva utiče na način očvršćavanja, svojstva i primenu maltera. Za izradu maltera se mogu koristiti veziva neorganskog mineralnog i organskog porekla. Kao neorganska mineralna veziva koriste se:


MLTERI


2

� cementi (CEM I - portland cement, CEM II - portland-kompozitni cement, beli portland cement, specijalni cementi),

� grañevinski kreč (hidratisani kreč i krečno testo),

� hidraulična veziva za zidanje i malterisanje,

� grañevinski gips (malterski gips, štuk gips). Od organskih veziva za izradu maltera mogu se koristiti:

� polimerni lateksi,

� praškaste emulzije,

� vodorastvorljivi polimeri,

� tečne smole (epoksidne smole),

� monomeri,

� katran i bitumen. Malteri nose naziv prema vrsti primenjenog veziva (krečni malter, cementni malter, krečno-cementni malter, epoksidni malter itd.) Veziva moraju da ispune svoje uslove kvaliteta propisane odgovarajućim standardima da bi se koristila za izradu različitih vrsta maltera. Voda predstavlja osnovnu - strukturnu komponentu maltera kada se za njihovo spravljanje koriste neorganska mineralna veziva. U takvim slučajevima voda često ima dvostruku ulogu:

� tehnološku - omogućava povezivanje praškastih i zrnastih materijala i dobijanje malterskih mešavina odreñene "gustine" i

� hemijsku - omogućava odvijanje procesa hidratacije - vezivanja i očvršćavanja maltera u slučaju kada se kao vezivo koristi grañevinski gips ili hidraulična veziva.

Dodaci malterima ne predstavljaju osnovnu komponentu maltera. U cilju poboljšanja svojstava svežeg ili očvrslog maltera, mogu se koristiti različite vrste hemijskih i mineralnih dodataka. Hemijski dodaci su fabrički proizvedeni materijali organskog ili neorganskog porekla koji se dodaju malterima u malim količinama (<5% u odnosu na masu cementa) u fazi spravljanja. Od hemijskih dodataka za spravljanje maltera se koriste:

� plastifikatori - poboljšavaju ugradljivost i obradljivost svežeg maltera,

� hidrofobi - obezbeñuju vodonepropustljivost očvrslog maltera,

� aeranti - veštački uvlače vazduh u sveži malter, poboljšavaju ugradljivost i obradljivost svežeg maltera i povećavaju otpornost na dejstvo mraza očvrslog maltera,

� akceleratori - ubrzavaju proces vezivanja i / ili očvršćavanja maltera. Mineralni dodaci su fino usitnjeni materijali neorganskog porekla koji se dodaju malteru prvenstveno u cilju poboljšanja plastičnosti - ugradljivosti i obradljivosti maltera tj. povećanja sposobnosti zadržavanja vode i produženja "otvorenog" vremena za rad na zidanju ili malterisanju. Mineralni dodaci, istorijski posmatrano, imaju dužu primenu od hemijskih dodataka.


MLTERI


3

Osnovi mineralni dodatak malterima je hidratisani kreč, odnosno krečno testo, a mogu se dodavati i:

� elektrofilterski pepeo,

� silikatna prašina,

� kameno brašno i

� granulisana zgura. Najvažniji dodatak malterima je plastifikator. Naime, malterske smeše najčešće služe za zidanje sa poroznim elementima i malterisanje isto takvih površina, koje mogu vrlo brzo da izvuku vodu iz maltera koji, zbog toga, gubi svoja osnovna tehnološka svojstva ugradljivosti i obradljivosti. Pri tome se malteri nanose u tankim slojevima bez primene posebnih postupaka za kompaktiranje. Dodavanjem plastifikatora neorganskog ili organskog porekla omogućava se malterskoj mešavini da zadrži ugradljivost i obradljivost u dužem vremenskom periodu. Plastifikatori se najčešće dodaju malterima spravljenim sa cementom kao vezivom. Najčešće se kao plastifikator koristi hidratisani kreč, koji ima veliku specifičnu površinu (oko 10000cm2/g) i hidrofilne čestice, koje su sposobne da se obaviju tankim filmom vode i da, na taj način, spreče brzo izvlačenje vode iz maltera. U poslednje vreme se za spravljanje maltera sve više koriste plastifikatori hemijskog porekla (reklamiraju se kao sredstva za spravljanje bezkrečnih maltera). Boje za maltere su dodaci malterima, koji se primenjuju za spravjlanje dekorativnih maltera. Moraju biti postojane i ne smeju negativno uticati na svojstva maltera, prvenstveno na vezivanje i očvršćavanje. Kao boje za maltere koriste se:

� pigmenti i

� oksidi metala. MALTERI NA BAZI MINERALNIH VEZIVA Osnovna oblast primene mineralnih veziva je izrada raznih vrsta maltera. Malteri na bazi mineralnih veziva imaju široku primenu u grañevinarstvu. Ovi malteri se mogu klasifikovati na različite načine.

VRSTE MALTERA Prema zapreminskoj masi malteri se dele na:

� lake (do 1500kg/m3),

� obične (od do 1500kg/m3 do 2200kg/m3), i

� teške (veće od 2200kg/m3). Prema broju upotrebljenih veziva, malteri mogu biti:

� prosti malteri - koji sadrže jednu vrstu veziva; to su: − krečni, − gipsni, i − cementni malter i


MLTERI


4

� složeni malteri - koji sadrže dve vrste veziva; to su: − krečno-cementni i − krečno-gipsni malter.

Prema vrsti veziva razlikuju se:

Krečni malter se koristi za zidanje i malterisanje zidova od kamena, opeke i raznih blokova. Dobija se mešanjem hidratisanog kreča ili krečnog testa, peska i vode. Zapreminski odnos hidratisani kreč (krečno testo) : pesak se kreće u granicama:

Vhk : Vp=1 : 1 do 1 : 4.

Voda se dozira u količini potrebnoj za dobijanje zahtevanog stepena ugradljivosti i obradljivosti (konzistencije). Ukoliko se za spravljanje koristi krečna kaša za spravljanje 1m3 krečnog maltera mogu se upotrebiti količine materijala date u tabeli 1.

Tabela 1 - Potrebne količine materijala za 1 m3 krečnog maltera

Razmera Materijal (m3)

1:1 1:2 1:3 1:4

Krečno testo standardne konzistencije 0.55 0.40 0.31 0.256

Pesak 0.55 0.80 0.93 1.024

Voda 0.14 0.16 0.18 0.200 Krečni malter se odlikuje velikom plastičnošću, malim čvrstoćama i sporim i neravnomernim očvršćavanjem. Mora očvrćavati u vazdušnoj sredini. Nije postojan u vodi i pod uticajem vlage se relativno brzo raspada. Prilikom odreñivanja sastava krečnih maltera mogu se koristiti sledeći podaci: specifična masa hidratisanog kreča γs,hk=2000 - 2300kg/m3 zapreminska masa hidratisanog kreča u rastresitom stanju γr,hk =400-450kg/m3 zapreminska masa hidratisanog kreča u zbijenom stanju γz,hk=650-750kg/m3 Gipsni malter se koristi za unutrašnje malterisanje zidova. Pod gipsnim malterom se podrazumeva ili samo mešavina gipsa i vode, ili gipsa, vode i agregata (pesak, mermer u zrnu ili prahu itd.). Nisu pogodni za fasadna malterisanja pošto je grañevinski gips neotporan na vlagu, naročito na dejstvo mraza. Cementni malter se upotrebljava za zidanje i malterisanje svih vrsta zidova, izradu košuljica i podloga, injektiranje itd. Poseduje veće čvrstoće, ali lošiju ugradljivost i obradljivost u odnosu na ostale vrste maltera. U normalnim uslovima je vrlo postojan i trajan materijal. Predstavlja mešavinu cementa, peska i vode. Razmere mešanja čvrstih komponenti po zapremini kreću se u granicama:

Vc : Vp=1 : 1 do 1 : 4.


MLTERI


5

Malteri sa većim sadržajem cementa (1:1 i 1:2) zovu se masniji malteri i podložni su pojavi prslina što je posledica skupljanja cementa pri očvršćavanju. Malteri sa manjim sadržajem cementa se zovu posni malteri i imaju lošiju ugradljivost. Voda se dozira u količini potrebnoj za dobijanje zahtevanog stepena ugradljivosti i obradljivosti (konzistencije). U pojedinim situacijama koristi se mešavina cementa i vode, pri čemu se voda dozira u količini od 0.4 do 0.5 od mase cementa. Orijentacione količine materijala za spravljanje različitih vrsta cementnog maltera mogu se uzeti iz tabele 2.

Tabela 2 - Potrebne količine materijala za 1 m3 cementnog maltera

Razmera Materijal (m3)

1:1 1:2 1:3 1:4

Cement 0.665 0.450 0.336 0.268

Pesak 0.665 0.900 1.008 1.072

Voda 0.430 0.400 0.350 0.330 Krečno-cementni (produžni) malter koristi se za zidanje i spoljašnje i unutrašnje malterisanje raznih vrsta zidova. Svojstva produžnog maltera nalaze se izmeñu krečnog i cementnog maltera. Ovi malteri imaju manje čvrstoće od cementnih maltera, ali bolju ugradljivost i obradljivost. Nastao je dodavanjem kreča, kao plastifikatora, cementnom malteru radi poboljšanja ugradljivosti i obradljivosti. Za spravljanje produžnog maltera koriste se cement, kreč, pesak i voda, sa razmerom mešanja čvrstih komponenti po zapremini:

Vc : Vhk : Vp=1:1:5, 1:2:5, 1:1:6 i 1:2:6.

Orjentacione količine materijala za spravljanje različitih vrsta produžnog maltera mogu se uzeti iz tabele 3.

Tabela 3 - Potrebne količine materijala za 1 m3 produžnog maltera

Razmera Materijal

1:1:5 1:2:5 1:1:6 1:2:5

Cement, (kg) 270 230 240 210

Krečno testo, (m3) 0.190 0.330 0.170 0.290

Pesak, (m3) 0.950 0.820 1.020 0.870

Voda, (m3) 0.280 0.280 0.270 0.270

Krečno-gipsni malter se koristi za unutrašnje malterisanje zidova. Kreč ima ulogu plastifikatora i poboljšava ugradljivost i obradljivost, a usporava proces vezivanja gipsnog maltera. Za spravljanje ovog maltera koriste se kreč, gips, pesak i voda, sa razmerom mešanja čvrstih komponenti:

Vg : Vhk : Vp=1 : 3 : 9, 1 : 2 : 6, 1 : 1 : 5 i 1 : 1.5 : 3.


MLTERI


6

Prilikom izrade ovih maltera prvo se mešaju kreč, pesak i voda, a gips se dodaje neposredno pred upotrebu maltera. Voda se i u ovom slučaju dozira do postizanja potrebne konzistencije. Za spravljanje gipsno-krečnog maltera, orijentacione količine materijala za 1m3 mogu se usvojiti prema tabeli 4.

Tabela 4 - Potrebne količine materijala za 1 m3 gipsno-krečnog maltera

Razmera Materijal 1:3:9 1:2:6 1:1:5 1:1.5:3

Gips, (kg) 100 150 190 250

Krečno testo, (m3) 0.300 0.300 0.190 0.370

Pesak, (m3) 0.900 0.900 0.950 0.750

Voda, (m3) 0.250 0.200 0.250 0.300 U zavisnosti od namene razlikuju se:

� Malteri za zidanje,

� Malteri za malterisanje i

� Specijalni malteri.

Malteri za zidanje

Malteri za zidanje se upotrebljavaju za zidanje zidova i temelja od kamena, opeka i blokova od pečene gline, i zidova od silikatne opeke, blokova od gas, peno i šljako-betona. Služe za ostvarivanje potrebne čvrstoće zida. Kao malteri za zidanje mogu se upotrebljavati: krečni malter, krečno-cementni malter i cementni malter. Najčešće se pripremaju na gradilištu. Ako se radi o zidanju objekata viših spratnosti i nosećih zidova koriste se malteri boljih mehaničkih karakteristika (cementno-krečni malteri i cementni malteri). Portland cementi sa dodatkom pucolana ili sulfatno-otporni cementi koriste se za delove konstrukcija koji se nalaze u agresivnoj sredini. U slučaju da su u pitanju niži objekti, za zidanje nenosećih zidova i pregrada koriste se krečni ili krečno-cementni malteri za njihove nadzemne delove, a cementni malter za delove ispod hidroizolacije.

Osnovni uslovi kvaliteta maltera za zidanje su:

� konzistencija,

� sposobnost zadržavanja vode,

� klasa maltera,

� prionljivost i

� otpornost na dejstvo mraza.

Konzistencija svežeg maltera za zidanje mora biti u skladu sa tabelom 5.

Tabela 5 - Konzistencija maltera za zidanje

Vrsta maltera Rasprostiranje (mm)

Plastični malter < 140

Plastično-tečni malter 140 - 200

Tečni malter > 200


MLTERI


7

Na osnovu čvrstoće pri pritisku pri starosti od 28 dana malteri za zidanje se mogu svrstati u klase, koje su prikazane u tabeli 6.

Tabela 6 - Klase maltera za zidanje

Klasa maltera Srednja čvrstoća pri

pritisku (MPa) Minimalna pojedinačna

čvrstoća pri pritisku (MPa)

M1 ≥1.0 ≥0.8

M2 ≥2.0 ≥1.6

M5 ≥5.0 ≥4.0

M10 ≥10.0 ≥8.0

M15 ≥15.0 ≥12.0 U slučajevima kada se od cementnog maltera za zidanje zahteva otpornost na dejstvo mraza, cementni malter mora da izdrži 25 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja, a da se čvrstoća pri pritisku ne smanji za više od 25%. Malteri za malterisanje

Malteri za malterisanje služe za izradu ravnih glatkih ili specijalno obrañenih površina zidova. Osnovna uloga maltera za malterisanje je zaštita zida od dejstva atmosferskih padavina, povećanje toplotno-izolacionih svojstava i postizanje boljeg estetskog izgleda zidova. Nanose se u nekoliko slojeva, a najčešći slojevi su:

� prvi sloj za ostvarivanje boljeg prianjanja,

� osnovni sloj i

� završni sloj. Prvi sloj se nanosi direktno na zid i predstavlja podlogu za ostale slojeve. Radi boljeg prianjanja, često se na zid prvo nanosi, prskanjem ili premazivanjem pomoću četke, tzv. "špric malter" - sloj tečnog maltera. Dele se u dve grupe - obični malteri za malterisanje i dekorativni malteri, koji se mogu svrstati u specijalne maltere. Kao obični malter za malterisanje spoljašnjih površina zidova od kamena, opeke i blokova od keramike, i monolitnog betona koristi se krečno-cementni malter, a za donje delove zidova (sokle) tj. one koji su izloženi vlaženju - cementni malter. Za malterisanje unutrašnjih površina zidova mogu se koristiti:

� krečni,

� krečno-gipsni,

� gipsni ili

� krečno-cementni malter. Osnovni uslovi kvaliteta maltera za malterisanje su:

� konzistencija,

� sposobnost zadržavanja vode,


MLTERI


8

� klasa maltera,

� prionljivost i

� otpornost na dejstvo mraza. Konzistencija svežeg maltera za malterisanje mora biti u skladu sa tabelom 7.

Tabela 7 - Konzistencija maltera za malterisanje

Vrsta maltera Rasprostiranje (mm)

Osnovni sloj 200 - 220

Drugi osnovni sloj 160 - 180

bez gipsa 160 - 180 Završni sloj

sa gipsom 180 - 220

Na osnovu čvrstoće pri pritisku pri starosti od 28 dana malteri za malterisanje se mogu svrstati u klase, koje su prikazane u tabeli 8.

Tabela 8 - Klase maltera za malterisanje

Klasa maltera Srednja čvrstoća pri

pritisku (MPa) Minimalna pojedinačna

čvrstoća pri pritisku (MPa)

M1 ≥1.0 ≥0.8

M2 ≥2.0 ≥1.6

M5 ≥5.0 ≥4.0

M10 ≥10.0 ≥8.0

M15 ≥15.0 ≥12.0 U slučajevima kada se od cementnog maltera za malterisanje zahteva otpornost na dejstvo mraza, cementni malter mora da izdrži 25 ciklusa zamrzavanja i odmrzavanja, a da se čvrstoća pri pritisku ne smanji za više od 25%.

MALTERI POSEBNE NAMENE U maltere posebne namene (specijalne vrste maltera) ubrajaju se:

� dekorativni malteri,

� hidroizolacioni malteri,

� termoizolacioni i zvukoizolacioni malteri,

� reparaturni malteri,

� malteri za injektiranje,

� malteri za izvoñenje završnih slojeva podova,

� malteri za zaštitu od požara itd. Za spravljanje maltera posebne namene koriste se:

� mineralna veziva,


MLTERI


9

� polimerna veziva ili

� kombinacija mineralnih i polimernih veziva.

Dekorativni malteri. Dekorativni malteri spadaju u maltere posebnih namena i koriste se za završnu obradu površina unutrašnjih i spoljašnjih zidova. Uglavnom se nanose na zidne površine koje su prethodno obrañene običnim malterom za malterisanje (najčešće produžnim malterom). Završni sloj mora da zadovolji dekorativno - estetske zahteve. U slučaju da se nanosi na spoljne površine zidova, mora istovremeno da poseduje zadovoljavajuću otpornost na atmosferske uticaje, odnosno da ima zadovoljavajuću trajnost. Za ovu grupu maltera najbitniji su sledeći uslovi kvaliteta:

� male zapreminske deformacije (u periodu očvršćavanja ili promene temperaturnih uslova ne smeju se pojaviti prsline),

� malo upijanje vode,

� odgovarajuća parodifuzna propustljivost,

� zadovoljavajuća otpornost na dejstvo mraza,

� dobra prionljivost za podlogu,

� kompatibilnost sa podlogom,

� postojanost na UV zračenje,

� otpornost na agresivno delovanje rastvora ugljene i sumporne kiseline. Fasadni malteri se najčešće spravljaju kao obojeni - sa odreñenim pigmentima. Svrstavaju se u grupu "plementih" maltera, pri čemu se vizuelni efekat ostvaruje korišćenjem različitih vrsta agregata sa odabranom bojom i krupnoćom zrna i specijalnim postupkom obrade površina. U okviru dekorativnih maltera najčešće se koristi beli cement. Dekorativni malteri su po pravilu cementno - krečni malteri i polimer - cementni malteri, a poslednjih godina koriste se i malteri na bazi "čistih" organskih veziva koji se nanose u tankim slojevima (do nekoliko mm). Za spravljanje polimer-cementnih maltera se najčešće koristi polimer u obliku vodene disperzije polivinilacetata (PVA). Prednost ovih maltera u odnosu na klasične cementne maltere se ogleda u sledećim svojstvima:

� veća čvrstoća pri pritisku (do 2 puta),

� veća čvrstoća na savijanje (do 4 puta),

� manje zapreminske deformacije i manja sklonost ka pojavi prslina,

� manje upijanje vode i veća otpornost na dejstvo mraza i

� bolja prionljivost za podlogu. Dekorativni efekat fasadnih maltera se može postići specijalnim postupcima obrade površine maltera u svežem stanju ili u očvrslom stanju. Specijalna obrada površina u svežem stanju se može izvesti:


MLTERI


10

� postupkom zaglañivanja glačalicama, perdašicama i špahtlama do dobijanja ravne i glatke površine (zaglañeni malteri) (slike 1 i 2),

� postupkom "čupanja" pomoću valjaka sa različitim reljefom (valjani malteri) (slika 3),

� postupkom "struganja" pomoću različitih glačalica i perdašica, koje pri zaglañivanju površine povlače za sobom krupna zrna agregata, stvarajući željeni efekat hrapavosti (zaribani i strugani malteri) (slike 4, 5 i 6)

� Postupkom prskanja (špricani malteri) posebnom opremom, bez dalje obrade površine (slika 7)

� "kulije" postupkom, koji se može dobiti na dva načina. Prvi način se koristi u slučaju primene cementa kao veziva: malterska mešavina, koja se sastoji iz cementne paste i krupnijih zrna agregata (ista granulacija), se, nakon početka vezivanja cementa, ispira vodom pod pritiskom radi "ogoljavanja" krupnijih zrna agregata (slika 8). Drugi način ostvarivanja kulije fasade je korišćenje maltera na bazi organskih - akrilnih veziva i krupnijih zrna agregata (ista granulacija). U ovom slučaju se efekat vidljih zrna agregata se ostvaruje bez posebne obrade, zahvaljujući prozirnosti akrilnih veziva (sl. 9).

Slika 1 - Izgled površine maltera nakon zaglañivanja špahtlama

Slika 2 - Izgled površine maltera nakon zaglañivanja metalnom gladilicom


MLTERI


11

Slika 3 - Izgled površine nakon ugrañivanja i obrade "valjanog" maltera

Slika 4 - Način obrade "zaribanih" maltera

Slika 5 - Postupak obrade površine maltera struganjem perdašicom

Slika 6 - Izgled površine nakon ugrañivanja i obrade "struganog" maltera


MLTERI


12

Slika 7- Način nanošenja i izgled "špricanih" maltera

Slika 8 - Izgled "kulije" maltera dobijenih ispiranjem cementne paste vodom pod pritiskom

Slika 9 - Izgled "kulije" maltera dobijenih korišćenjem akrilnih veziva

Specijalna obrada površina u očvrslom stanju se može izvesti:

� štokovanjem (pikovanjem) površine maltera primenom različitih vrsta nazubljenih čekića, radi dobijanja željene reljefne strukture (slika 10),

� "nagrizanjem" površine maltera pomoću kiselina (slika 11) i

� "nagorevanjem" - čišćenje površine maltera plamenom (slika 12).


MLTERI


13

Slika 10 - Izgled "štokovanih" maltera

Slika 11 - Izgled površine maltera dobijene postupkom "nagrizanja" kiselinama

Slika 12 - Izgled površine maltera dobijene postupkom "nagorevanja" plamenom

Hidroizolacioni malteri. Hidroizolacioni malteri se koriste za zaštitu konstrukcije od vlage (bazeni, rezervoari, taložnici, podrumski zidovi i podovi, mostovi, tuneli, potporni zidovi itd). Vodonepropustljivi - hidroizolacioni malteri se najčešće pripremaju od cementa, peska, vode i hemijskog dodatka - hidrofoba, a poslednjih godina primenjuju se i cementni malteri modifikovani polimerima (polimer - butadien stirol kaučuk) i različiti polimerni malteri. Čak i cementni malteri (c:p=1:1 do 1:3) se mogu tretirati kao hidroizolacioni malteri ako se završna površina glača


MLTERI


14

uz dodavanje cementa, odnosno "uglača" do crnog sjaja. Spadaju u grupu krutih hidroizolacija. Hidroizolacioni malteri sa sitnozrnim agregatom (veličine zrna do 3mm) nanose se u nekoliko sloja do debljine 3-5cm, a ako se radi o polimernim malterima onda debljina nanetog sloja obično ne prelazi 6mm. Hidroizolacioni malteri se uvek nanose na prethodno pripremljenu podlogu. U slučaju hidroizolacionih maltera na bazi mineralnih veziva, podloga se priprema nanošenjem "špric" maltera, pri čemu se prvi sloj hidroizolacionog maltera nanosi nakon očvršćavanja "špric" maltera. Kada se kao hidroizolacioni malteri koriste polimer-cementni malteri podloga se priprema nanošenjem predpremaza, koji se sastoji od cementa, polimera, vode i peska (zrna do 2mm). U ovom slučaju prvi sloj hidroizolacionog maltera nanosi se neposredno nakon nanošenja predpremaza. U slučaju primene polimernih vodonepropustnih maltera, za predpremaz se obično koristi odgovarajuća polimerna emulzija, a malter se nanosi po nanošenju predpremaza. Pored vodonepropustljivosti, koja predstavlja osnovno svojstvo ovih maltera, kvalitet postignute hidrizolacije zavisi i od prionljivosti za podlogu. U uslovima vode pod pritiskom preporučuje se da se hidroizolacioni malter nanese tako da pritisak vode deluje na spoljašnju površinu maltera. U ovu grupu maltera spadaju i brzovezujući zaptivni malteri za sprečavanje prodora vode pod pritiskom (slika 1).

Slika 1 - Sanacija prodora vode brzovezujućim zaptivnim malterom

Termoizolacioni malteri. Pod termoizolacionim malterima podrazumevaju se kompozitni materijali male zapreminske mase (ispod 1000 kg/m3). Smanjenje zapreminske mase maltera postiže se na sledeće načine:

� korišćenjem "lakog" agregata (punioca) i/ili

� povećanjem poroznosti.

"Laki" agregati su materijali mineralnog ili organskog porekla koji imaju malu zapreminsku masu. Pošto je učešće punioca u ukupnoj zapremini maltera veliko (>60%), smanjenjem zapreminske mase agregata značajno se smanjuje i


MLTERI


15

zapreminska masa maltera. Perlit (slika 2), ekspandirani polistiren (slika 3), ekspandirana glina, vermikulit, granulisana mineralna vuna, šljaka i tuf su materijali koje se najčešće koriste kao agregat. U praksi se za spravljanje termoizolacionih maltera za malterisanje fasadnih zidova najviše koristi ekspandirani perlit kao pesak veličine zrna do 1mm.

Slika 2 - Način ugrañivanja i izgled perlitnog maltera

Slika 3 - Izgled svežeg i očvrslog termoizolacionog maltera sa granulama ekspandiranog polistirena

Drugi način za smanjenje zapreminske mase maltera je povećanje ukupne poroznosti maltera. Poroznost se može povećati:

� veštačkim uvlačenjem vazduha u masu maltera primenom aeranata, i

� spravljanjem maltera od minimalne količine veziva i agregata sa zrnima iste krupnoće.

U praksi se za dobijanje termoizolacionih maltera često koristi kombinacija "lakih" agregata i veštačkog povećanja poroznosti primenom aeranata. Kao vezivo za termoizolacione maltere najčešće se primenjuju portland-kompozitni cementi klase 32.5 i hidratisani kreč, a poslednjih godina se izrañuju u varijanti složenih maltera uz primenu polimera.


MLTERI


16

Termoizolacioni malteri se najčešće nanose na spoljašnje površine fasadnih zidova od elemenata od pečene gline, blokova od gas i peno-betona i šljako-betonskih blokova. Pre nanošenja termoizolacionih maltera potrebno je da se podloga pripremi na odgovarajući način u cilju sprečavanja "pregorevanja" i obezbeñenja zadovoljavajuće athezije. Osnovna svojstva termoizolacionih maltera su posledica velike poroznosti i male zapreminske mase. Usled toga, termoizolacioni malteri imaju malu toplotnu provodljivost i niske mehaničke karakteristike. Orijentacione vrednosti osnovnih svojstava termoizolacionih maltera su:

� zapreminska masa (300-1000 kg/m3)

� koeficijent toplotne provodljivosti (0.08-0.15 W/mK)

� čvrstoće pri pritisku (do 1 MPa) i pri zatezanju (do 0.1 MPa)

� koeficijent toplotnog izduženja (do 1.5 mm/m/1000C)

� faktor otpora difuziji vodene pare (4-6) Pored primene termoizolacionih maltera za toplotnu zaštitu fasadnih zidanih zidova novih objekata, ovi materijali mogu se uspešno primeniti za toplotnu "sanaciju" postojećih objekata. Osnovni nedostatak većine termoizolacionih maltera je veliko upijanje vode, pa se ovaj problem u praksi rešava nanošenjem vodoodbojnih, paropropusnih premaza.

Reparaturni malteri. Pod reparaturnim malterskim kompozicijama podrazumevaju se materijali kojima se u postupku sanacije nadoknañuju, lokalno ili površinski, oštećeni delovi betonskih ili zidanih konstrukcija. U nekim slučajevima reparaturne malterske kompozicije mogu se i preventivno primeniti u cilju zaštite, odnosno poboljšanja svojstava postojećih armiranobetonskih konstrukcija. Reparaturni materijali moraju da zadovolje niz vrlo strogih zahteva, kako u pogledu kvaliteta samog materijala, tako i pogledu postupaka spravljanja i ugrañivanja. Zahtevana svojstva reparaturnih maltera mogu se generalno podeliti u dve grupe:

� osnovna (zajednička) svojstva i

� posebna svojstva. Osnovna svojstva reparaturnih maltera obezbeñuju njihovu primarnu funkciju, tj. moraju da obezbede:

� dobru prionljivost za podlogu,

� zapreminsku stabilnost za vreme i posle očvršćavanja (da budu ekspanzivani, da nemaju ili da imaju vrlo malo skupljanje),

� termičku kompatibilnost sa materijalom koji se sanira,

� lako pripremanje, ugrañivanje i obradu,

� jednaka ili veća mehanička svojstva od materijala koji se sanira,

� visoku vrednost pH faktora i


MLTERI


17

� što manju otvorenu poroznost, odnosno što manje upijanje vode. Pored osnovnih svojstava, od reparaturnih maltera se u nekim slučajevima mogu zahtevati i posebna svojstva, čija je funkcija zaštita i povećanje trajnosti postojećih betonskih konstrukcija. U grupu posebnih svojstava spadaju:

� vodonepropustljivost,

� otpornost na dejstvo mraza,

� otpornost na agresivne uticaje (neorganske kiseline, baze, rastvori soli, organska jedinjenja i dr.),

� otpornost na habanje,

� propustljivost para i gasova,

� postojanost na UV zračenje,

� viskoznost i dr. Reparaturni malteri se mogu prema nameni klasifikovati na:

� malteri za lokalnu popravku oštećenih betonskih konstrukcija i

� malteri za površinsku reparaciju oštećenih betonskih konstrukcija.

Slika 4 - Izgled sitnorebraste konstrukcije oštećene požarom

Slika 5 - Izgled sanirane sitnorebraste konstrukcije oštećene požarom

Kao reparaturni malteri mogu se koristiti:

� cementni malteri,

� cementni malteri sa aditivima,

� mineralno modifikovani cementni malteri,

� polimerima modifikovani cementni malteri,

� polimerni (epoksidni) malteri.


MLTERI


18

Navedene vrste maltera se mogu praviti po sopstvenim recepturama ili se kupuju kao fabrički pripremljene mešavine. Prve četiri vrste maltera koriste se za lokalnu popravku i za površinsku popravku dubljih oštećenja u betonskim elementima. U današnje vreme se kao reparaturni malteri najčešće koriste fabrički proizvedeni polimer-cementni malteri (polimer modifikovani malteri). Kao agregat za izradu reparaturnih maltera najčešće se koristi kvarcni pesak. Polimerni (epoksidni) malteri se koriste za sanaciju plićih površinskih oštećenja, tj. oštećenja do dubine od cca.10mm. Reparaturni malteri se nanose na "zdravu" prethodno pripremljenu betonsku površinu. Njihova upotreba podrazumeva primenu odgovarajuće vrste predpremaza radi ostvarivanja bolje prionljivosti maltera za podlogu.

Injekcioni malteri. Injekcioni malteri se prema svojoj nameni mogu klasifikovati na:

� malteri za injektiranje prslina i pukotina u elementima armiranobetonskih i zidanih konstrukcija (slika 6),

� malteri za injektiranje kablova za prednaprezanje i za zaštitu užadi od visokovrednog čelika.

Slika 6 - Način injektiranja zidanog zida

Iako se pod definicijom maltera podrazumeva kombinacija veziva i nekog punioca, pojam injekcionih maltera obuhvata i cementne suspenzije i čiste epoksidne smole. Od injekcionih maltera u svežem stanju se zahteva da imaju povoljnu fluidnost i kohezivnost, tj. da nisu podložni segregaciji i da imaju zanemarljivo izdvajanje vode, a u očvrslom stanju: dobru prionljivost, visoke mehaničke karakteristike i kompaktnost.


MLTERI


19

Sastav injekcionih maltera zavisi od dimenzija prslina i pukotina, odnosno od dimenzija otvora koji se popunjava injekcionom masom. Za injektiranje se generalno mogu koristiti:

� epoksidne smole,

� cementne suspenzije,

� cementni malteri,

� polimer-cementni malteri i

� epoksidni malteri. U navedenim malterima se kao punioc najčešće koristi kvarcno brašno. Kao dodaci za izradu injekcionih mešavina koriste se fino usitnjeni mineralni materijali (bentonit, prirodni i veštački pucolani), a kao hemijski dodaci plastifikatori i aeranti. Epoksidne smole se koriste za injektiranje prslina širine do 0.3mm. Ostale vrste injekcionih maltera se primenjuju za injektiranje prslina širih od 0.3mm, šupljina, injektiranje kablova za prednaprezanje itd.

Materijali za izvoñenje završnog sloja podova Malterske kompozicije za izvoñenje završnog sloja podova nanose se preko podloge od betona ili cementne košuljice. Predstavljaju visokokvalitetne materijale koji se nanose u relativo tankim slojevima i koji imaju prvenstveno zaštitnu funkciju, pa se najčešće koriste kao industrijski podovi. U ovu svrhu koriste se:

� polimer-cementni malteri (debljine do 2cm) i

� polimerni (epoksidni) malteri (debljine do 1cm) (slike 7, 8 i 9).

Slika 7 - Epoksidni industrijski pod, hrapav i mat


MLTERI


20

Slika 8 - Epoksidni industrijski pod, gladak i sjajan

Slika 9 - Epoksidni vodonepropustljivi premazi za industrijske podove

Poslednjih godina razvijena je i poseba vrsta ovih maltera - samoizravnavajućih epoksidnih maltera koji se nanose u debljini od nekoliko milimetara (slika 10).

Slika 10 - Samoizravnavajući industrijski pod


MLTERI


21

Kao veziva za izradu ove grupe maltera koriste se:

� portland cement CEM I

� polimeri (epoksidi, poliuretani, metaakrilati, poliestar, itd.)

Kao punioc koriste se kvalitetni agregati zadovoljavajuće otpornosti na habanje:

� kvarc,

� kvarcit,

� bazalt,

� korund itd.

Pored veziva i punioca, kao komponente često se koriste aditivi i mineralni dodaci (naročito kod maltera na bazi cementa). Od ove grupe maltera zahtevaju se sledeća svojstva:

� dobra prionljivost za podlogu,

� zapreminska stabilnost za vreme i posle očvršćavanja,

� termička kompatibilnost sa podlogom,

� jednaka ili veća mehanička svojstva od podloge,

� zadovoljavajuća čvrstoća na pritisak i savijanje,

� otpornost na habanje,

� otpornost na udare,

� što manja otvorena poroznost, odnosno što manje upijanje vode,

� otpornost na agresivne uticaje (neorganske kiseline, baze, rastvori soli, organska jedinjenja i dr.),

� zadovoljavajući estetski izgled,

� lako pripremanje, ugrañivanje i obrada.

Malteri za zaštitu od požara se primenjuju kao obloge konstrukcijskih elemenata koje treba zaštititi od delovanja visokih temperatura pri požaru. Kao zaštita nosećih elemenata konstrukcije od požara mogu se koristi čak i obični malteri za malterisanje (cementni, krečni i produžni), mada su se u praksi kao bolja zaštita pokazali obični malteri na bazi gipsa (krečno gipsni ili samo gipsni malter). Za izradu maltera za zaštitu od požara mogu se koristiti i specijalni agregati, kao što su:

� ložišna i granulisana zgura,

� šamotni pesak i brašno,

� azbestna vlakna i azbestno brašno,

� ekspandirani perlit i

� ekspandirani vermikulit. Upotrebom ovih vrsta agregata povećava se požarna otpornost maltera. Kao vezivo se, osim gipsa i kreča, preporučuje aluminatni cement.


MLTERI


22

SPRAVLJANJE I UGRAðIVANJE MALTERA Na osnovu stepena pripremljenosti malterske mešavine se mogu podeliti na:

� gradilišne maltere i

� fabrički pripremljene maltere. Pod gradilišnim malterima podrazumeva se da se prema odabranoj recepturi maltera izmere potrebne količine komponentnih materijala (najčešće se doziranje obavlja zapreminski) i obavi mešanje. Fabrički pripremljene malterske mešavine, u zavisnosti od upotrebljenih komponentnih materijala, na tržištu se mogu naći kao:

� jednokomponentni materijali (suve mešavine) kojima se dodaje samo odreñena količina vode u postupku spravljanja maltera, neposredno pre ugradnje,

� dvokomponentni materijali (suva mešavina i tečna komponenta) koji se mešaju prema uputstvu proizvoñača pre ugradnje.

Jednokomponentni materijali predstavljaju "suve mešavine" u kojima su zastupljene sve čvrste komponente (punioc, mineralna veziva, mineralni dodaci, praškasti aditivi, pigmenti, itd.). Potrebna količina vode dodaje se u postupku spravljanja prema uputstvu proizvoñača ili u zavisnosti od željene konzistencije maltera. Dvokomponentni materijali, pored "suve" mešavine čvrstih komponenti sadrže i tečnu fazu u kojoj su zastupljena polimerna veziva, aditivi u tečnom stanju i eventualno odreñena količina vode. Zbog velikog uticaja polimera i tečnih dodataka na svojstva svežeg i očvrslog maltera, razmere mešanja su strogo definisane. Uz preporuke o težinskim ili zapreminskim odnosima mešanja sastavnih delova maltera, proizvoñači ovih materijala daju i sledeća uputstva:

� način skladištenja i rok upotrebe (6 - 12 meseci),

� vrstu opreme i potrebno vreme za homogenizaciju,

� način pripreme podloge,

� postupak i potrebna oprema za ugrañivanje maltera,

� "otvoreno" vreme rada nakon pripreme maltera za ugrañivanje,

� debljine slojeva u kojima se može nanositi,

� granične termo-higrometrijske uslove za rad,

� način negovanja ugrañenog maltera. Neki od pozitivnih efekata fabričkog pripremanja mešavina su:

� ujednačen i kontrolisan kvalitet komponentnih materijala,

� ujednačen i kontrolisan kvalitet gotovog proizvoda,

� smanjenje rizika od pogrešnog odabira i doziranja komponentnih materijala i nedovoljnog homogenizovanja na gradilištu,

� smanjenje radova na samom gradilištu.


MLTERI


23

Bez obzira da li se radi o "gradilišnom" ili "fabrički pripremljenom" malteru, malteri se mogu spravljati ručno ili mašinski, primenom mešalica za maltere. Mešanjem treba obezbediti homogenost, tj. jednolikost sastava, boje i konzistencije. Ugrañivanje maltera može biti:

� ručno (fangla, mistrije, ravnjače) ili ili

� mašinski(specijalna oprema, špricanje, torkretiranje).

Mašinsko ugrañivanje maltera se sve više primenjuje kod izgradnje većih objekata kod kojih završna obrada zidova obuhvata i malterisanje. Za mašinsko malterisanje koriste se različite vrste pumpi za malterisanje:

Pužna pumpa za malterisanje

Koristi se za rasprskavanje (nanošenje) svih vrsta maltera (za zidanje, malterisanje… za izolacione i dekorativne radove). Koristi materijale granulacije do 6 mm. Dužina transporta 80m, kapacitet 40l/min.

Klipna pumpa za malterisanje

Koristi se za rasprskavanje (nanošenje) svih vrsta maltera (za zidanje, malterisanje, za izolacione i dekorativne radove). Koristi materijale granulacije do 8 mm. ima povećani izlazni protok do 115 lit/min.


MLTERI


24

Mikser pumpa za malterisanje

Koristi se za rasprskavanje (nanošenje) svih vrsta maltera (za zidanje, malterisanje, za izolacione i dekorativne radove). Koristi materijale granulacije do 4 mm. Dužina transporta 40m, kapacitet 25l/min.

Način na koji se izvodi mašinsko malterisanje prikazan je na narednoj slici.

Documents

Malteri 1.pdf