MARFI N BANK A.D., BEOGRAD - · PDF filePREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA ... koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione

MARFI FINANSZAVRŠE

N BANK

IJSKI IZVENU 31. D

K A.D., B

VEŠTAJI DECEMBR

BEOGRA

I ZA GODRA 2009

AD

DINU . GODINEE

Marfin bank a.d., Beograd Finansijski izveštaji za 2009. godinu SADRŽAJ

Strana Mišljenje nezavisnog revizora 1 - 2 Bilans uspeha 3 Bilans stanja 4 Izveštaj o tokovima gotovine 5 Izveštaj o promenama na kapitalu 6 - 7 Napomene uz finansijske izveštaje 8 - 68 Pismo o prezentaciji

Marfin bank a.d., Beograd Finansijski izveštaji za 2009. godinu IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE za godinu koja se završila 31. decembra 2009. godine

6

(u hiljadama dinara) Napomena 2009. 2008. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI Prilivi od kamata 1.054.693 1.040.827 Prilivi od naknada 140.119 291.267 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 12.446 3.753 Prilivi od dividendi i ucešca u dobitku - 201 Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 1.207.259 1.336.048 Odlivi po osnovu kamata (486.196) (106.090) Odlivi po osnovu naknada (15.255) (41.915) Odlivi po osnovu bruto zarada,naknada I dr.lic.rash. (727.379) (574.046) Odlivi po osnovu poreza,doprinosa, i dr. dazbina na teret prihoda (205.497) (114.997) Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (490.813) (475.501) Odlivi gotovine iz posl.aktivnosti (1.925.140) (1.312.549) Neto (odliv)/priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima (717.882) 23.499 Smanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima (310.910.957) (236.520.682) Smanjenje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz (200.000) (103.952) bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća Povecanje depozita od banaka i komitenata 657.864.818 609.537.682 Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita (968.975.775) (846.162.316) Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima 315.724.244 239.893.161 Povećanje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća 1.634.280 139.744 Smanjenje depozita od banaka i komitenata (658.522.394) (607.307.406) Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita 975.880.918 847.340.311 Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (7.623.025) (1.154.496) Isplaćene dividende (2.867) (3.710) Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (7.625.893) (1.158.206)

Marfin bank a.d., Beograd Finansijski izveštaji za 2009. godinu NAPOMENE uz finansijske izveštaje za 2009. godinu

8

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Marfin Bank a.d. Beograd osnovana je 28. decembra 1990. godine. Banka je u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama registrovana za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji. Banka je osnovana kao Centrobanka a.d., da bi zatim 2006. godine promenila naziv u Laiki bank a.d., a 2008. godine u Marfin bank a.d. U Registru privrednih subjekata, 14. februara 2006. godine, došlo je do promene poslovnog imena, te je umesto privrednog subjekta Centrobanka akcionarsko društvo Beograd, Dalmatinska 22 upisano Laiki bank akcionarsko društvo.

Na Skupštini akcionara Laiki Bank a.d. održanoj 14. decembra 2007. godine doneta je Odluka o promeni poslovnog imena. Došlo je do promene poslovnog imena u Marfin Bank a.d. Beograd. Prema Rešenju o upisu promena u Registar privrednih subjekata broj BD22384/2008 od 28. marta 2008. godine rešenje je stupilo na snagu 31. marta 2008. godine.

Sedište banke je u Beogradu, Dalmatinska 22, gde je locirana i centrala banke. Poslovnu mrežu filijala, poslovnih jedinica i drugih punktova na dan 31. decembra 2009. godine čini 31 organizacioni deo. Na dan 31. decembra 2009. godine banka ima 462 zaposlena radnika, a 31. decembra 2008. godine imala je 455 zaposlenih radnika. Prosečan broj zaposlenih radnika u toku 2009. godine bio je 458. Matični broj banke je 07534183, a poreski identifikacioni broj 100003148. Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-4560/6-09 od 01. septembra 2009. godine kojim je odobrena XVI emisija akcija i to 2.326.750 komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara što čini ukupnu emisionu vrednost od RSD 1.163.375 hiljada. Emisiona cena iznosila je 600,00 dinara. Kupac je Marfin Popular Bank Public CO LTD. Emisija je registrovana kod Agencije za privredne registre po Rešenju BD 134462/2009 od 20. avgusta 2009. godine. Rešenjem Agencije za privredne registre BD 31729/2009 od 03. aprila 2009. godine i Rešenjem Narodne banke Srbije o saglasnosti na imenovanje od 31. marta 2009. godine imenovana je Rodoula Hađikyriacou za predsednika Izvršnog odbora umesto dotadašnjeg Miroslava Pivića. Rešenjem Narodne banke Srbije o saglasnosti na imenovanje od 01. decembra 2009. godine imenovana je Rodoula Christodoulides za člana Izvršnog odbora. Članovi Izvršnog odbora su Panicos Eracleous, Vladan Manić, Borislav Strugarević i Rodoula Christodoulides.


9

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS br. 46/06 i 111/2009), Zakonu o bankama (Sl. glasnik RS br. 107/05) i pratećoj regulativi Narodne banke Srbije. Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o bankama zahtevaju da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde („MRS“), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja („MSFI“), kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda. Okvir i MRS primenjivi na dan 31. decembra 2002. godine, koji su bili osnov za prethodni i tekući Zakon o računovodstvu i reviziji iz 2006. godine, su utvrđeni i objavljeni odlukom 011-00-738-2003-01 ministra finansija Republike Srbije od 30. decembra 2003. godine. Izmene MRS, kao i novi MSFI i tumačenja izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja objavljeni su u Službenom glasniku Republike Srbije broj 16 od 12. februara 2008. godine na osnovu Rešenja ministra Republike Srbije. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije (Sl. glasnik RS br. 8/07, 74/08, 3/09, 12/09 i 5/2010). Imajući u vidu razlike između zahteva Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i određenih zahteva računovodstvenih propisa Republike Srbije i regulative Narodne banke Srbije, rukovodstvo Banke ne može dati izjavu o potpunoj usaglašenosti finansijskih izveštaja Banke sa zahtevima svih standarda i interpretacija izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde koji čine Međunarodne standarde finansijskog Izveštavanja. Finansijski izveštaji su pripremljeni po metodi istorijskih nabavnih vrednosti. Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih utvrđenih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2.2. Preračunavanje stranih valuta (a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’).

Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su ostvareni, kao neto prihodi ili neto rashodi od kursnih razlika.


10

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.2. Preračunavanje stranih valuta (nastavak) (b) Transakcije i stanja (nastavak) Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama se iskazuju kao deo gubitka ili dobitka po fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama, ukoliko se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Ako se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala. 2.3. Finansijska ulaganja Banka je klasifikovala finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha; krediti i potraživanja; i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih ulaganja pri inicijalnom priznavanju. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve podkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolia identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takođe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su određene kao instrumenti zaštite od rizika. Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u neto prihod od finansijskih instrumenata označenih po fer vrednosti. (b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. (c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Ulaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti.


11

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.3. Finansijska ulaganja (nastavak) (c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (nastavak) Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta. Hartije od vrednosti sastoje se od instrumenata kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu. Prema tome, takva ulaganja u hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, izuzeta su od merenja po tržišnoj vrednosti i vrednuju se po nabavnoj ceni (učešća u kapitalu). (d) Ulaganja u kapital zavisnih pravnih lica Ulaganja u kapital zavisnih lica iskazuje se po nabavnoj vrednosti. 2.4. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza. 2.5. Derivati Banka ne koristi računovodstvo hedžing transakcija i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeni derivati ne ispunjavaju kriterijume da budu evidentirani primenom specijalnog računovodstva hedžing transakcija, pa su dobici i gubici od promena tržišne vrednosti derivata evidentirani direktno u bilansu uspeha. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora. Dobici / gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi / rashodi od promene sredstava i obaveza. 2.6. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha priznaju se u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.


12

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.6. Prihodi i rashodi od kamata (nastavak) Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. 2.7. Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada priznaju se po principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. 2.8. Prihodi od dividendi Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se ustanovi pravo da se dividenda primi. 2.9. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), predstavljaju hartije od vrednosti po ugovorima o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) te se shodno tome evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora koristeći se metodom efektivne kamatne stope. 2.10. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti) Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog procenjivanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni.


13

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.10. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak) (a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti) (nastavak) Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju:

• Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, • Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelj

adekvatnosti kapitala, pokazatelj neto dobiti i prihoda od prodaje), • Kršenje ugovornih obaveza, • Započinjanje postupka stečaja, • Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, • Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja.

Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o obezvređenju pojedinačno za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, uključuje sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno ih procenjuje za obezvređenje. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka je odmeren kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna efektivna kamatna stopa određena prema ugovoru. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena finansijskim sredstvom kao instrumentom obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći poništenjem prava umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije to poništenje verovatno. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu procesa ocenjivanja Banke koji uzima u obzir vrstu sredstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova za grupe takvih sredstava koja ukazuju na sposobnost poverioca da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Internom metodologijom obuhvaćeni su svi plasmani sa docnjom preko 90 dana (NPL portfolio) i ispravka je izvršena za neobezbeđeni deo plasmana. Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava koja se grupno procenjuju za obezvređivanje su procenjeni na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva u Banci i iskustva u ostvarivanju gubitaka za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika sličnim onim koje ima Banka. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka je prilagođeno na bazi tekućih podataka koji se mogu uočiti da bi odrazilo efekte tekućeg stanja koje nije uticalo na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i da bi otklonilo efekte uslova u prethodnom periodu koji trenutno ne postoje.


14

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.10. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (nastavak) (a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti) (nastavak) Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno saglasne sa promenama posmatranim od perioda do perioda (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama imovine, status naplate, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova su redovno kritički preispitivani da bi se smanjile bilo kakve razlike između procenjenih gubitaka i stvarnog iskustva u ostvarivanju gubitaka. Kada je kredit nenaplativ, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za obezvređenje kredita. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je obezvređenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog obezvređenja se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. Rezerva za potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije Rezerva za procenjene potencijalne gubitke u skadu sa zahtevima Narodne banke Srbije obračunava se prema odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“, br. 57/2006, 116/2006, 129/2007, 63/2008 i 104/2009). Odredbama ove Odluke propisani su uslovi pod kojima je Banka dužna da obrazuje posebnu rezervu iz dobiti za procenjene gubitke, koja se obračunava kao zbir:

• 0 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ; • 5–15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ; • 20-30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ; • 40-75% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ; • 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja. Banka koristi klasifikaciju NBS kao internu klasifikaciju i Odlukom Izvršnog odbora primenjuju se najniže stope ispravke vrednosti za pojedinačne kategorije. Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39, pri čemu se utvrđena razlika iskazuje kao iznos posebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje u skladu sa tačkom 3. stav 2. odredbe pod 4. Odluke o adekvatnosti kapitala Banke („Sl. Glasnik RS“ br. 63/2008). U slučaju da je Banka ostvarila gubitak, navedena razlika ostaje evidentirana kao Nedostajući iznos rezerve iz dobiti. Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret neraspoređene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana ili na bazi odluka Upravnog Odbora, a uz saglasnost Skupštine akcionara.


15

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.11. Nematerijalna ulaganja Licence Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina). 2.12. Osnovna sredstva Osnovna sredstva redovno podležu revalorizaciji. Učestalost revalorizacije zavisi od kretanja fer vrednosti sredstava koja se revalorizuju. Povećanje knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava po osnovu revalorizacije iskazuje se na računu revalorizacione rezerve. Smanjenja knjigovodstvene vrednosti kojima se umanjuju prethodna povećanja vrednosti istih sredstava terete direktno revalorizacione rezerve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha. Revalorizacione rezerve se prenose direktno u neraspoređenu dobit kada je ostvaren dobitak po osnovu povlačenja iz upotrebe ili otuđenja sredstva ili ako se sredstvo koristi od strane Banke; u poslednjem slučaju, iznos ostvarenog dobitka je razlika između amortizacije obračunate na revalorizovanu knjigovodstvenu vrednost i amortizacije obračunate na inicijalnu nabavnu vrednosti sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenjivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

• zgrade 1,3% • računarska oprema 20% • vozila 20% • nameštaj i oprema 12,5% do 20% • ulaganja u tuđe građevinske objekte 20%

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/troškova. Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Kada se revalorizovana sredstva prodaju, iznos revalorizacije uključen u revalorizacionu rezervu prenosi se na neraspoređenu dobit. Fer vrednost zemlje i građevinskih objekata vrednovanih upotrebom modela revalorizacije u skladu sa MRS 16 se redovno ažurira sa ciljem da se osigura da knjigovodstveni iznos ne bude materijalno značajno različit od onog koji bi bio utvrđen korišćenjem fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda. Ukoliko nema dokaza o tržišnoj fer vrednosti, fer vrednost se procenjuje korišćenjem prinosnog pristupa (odnosno korišćenjem pristupa depresiranog troška zamene).


16

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

2.13. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji i provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti. 2.14. Lizing Banka kao zakupac Lizing koji uzima Banka je prevashodno poslovni lizing. Ukupne isplate učinjene po osnovu poslovnog lizinga se pripisuju proporcionalno ostalim poslovnim rashodima u bilansu uspeha za vreme trajanja lizinga. Kada se poslovni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, bilo koja isplata koju zahteva zakupodavac zbog kazne se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. 2.15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti. 2.16. Rezervisanja Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetne zahteve po sudskim sporovima se priznaju kada: Banka ima postojeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza se utvrđuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i kad je mala verovatnoća odliva sredstava u odnosu na stavku uključenu u istu vrstu obaveza. Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka potrebnih za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog protoka vremena se priznaje kao trošak kamata.


17

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.17. Primanja zaposlenih (a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade, naknade zarada, poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje u skladu sa važećim zakonskim propisima. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje su obaveza Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose (b) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost. (c) Učešće u dobiti i bonusi Banka može isplatiti deo zarade po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu. Zaposlenima pripada zarada po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu, linearno, u istom iznosu svim zaposlenima. 2.18. Porez na dobit i odloženi porezi Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit. Porez na dobit u iznosu od 10%, koji je na snazi od 1. januara 2005. godine, plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u propisanom bilansu uspeha. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret dobiti.


18

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 2.19. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po nominalnoj vrednosti (amortizovanoj vrednosti); sve razlike između priliva sredstava umanjenog za transakcione troškove i otkupne vrednosti se priznaju u bilansu uspeha i razgraničavaju se na period korišćenja kredita primenom metoda efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 2.20. Akcijski kapital (a) Troškovi emisija akcija Dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati izdavanju novih akcija ili sticanju pravnog lica se prikazuju u kapitalu kao odbitak, umanjen za porez, od priliva sredstava. (b) Dividende od akcija Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.


19

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenjima pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Vrste rizika Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena raznim vrstama rizika kao na primer:

3.1. rizik likvidnosti; 3.2. kreditni rizik; 3.3. rizik od promene kamatnih stopa; 3.4. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta; 3.5. fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza; 3.6. rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, 3.7. rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva; 3.8. rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena; 3.9. operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja

informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke. 3.1 Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

- depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; - depozite sa tržišta novca; - kredite stranih banaka i finansijskih institucija; - akcijski kapital.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategije Banke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti imaju za cilj obezbeđenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima. Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne (ne)usklađenosti potraživanja i obaveza, i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze. Pored toga, Banka izdvaja sredstva u obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije, kao zaštitu od iznenadnih i značajnih povlačenja dinarskih depozita.


20

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.1 Rizik likvidnosti (nastavak) Tabela u daljem tekstu prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja.

Do 1

meseca 1-3

meseca 3-12

meseci Preko 1

godine

Ukupno Na dan 31.decembra 2009. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1,491,758 - - - 1,491,758 Opozivi depoziti i krediti 4,953,311 - - - 4,953,311 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 24,971

365.918

-

-

390,889 Dati krediti i depoziti 193,333 684,936 1,697,289 11,443,737 14,019,295 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 507,840 377,760 548,680 1,434,280 Udeli (učešća) - - - 2,192 2,192 Ostali plasmani 32,572 2,409 21,740 62,416 119,137 Nematerijalna ulaganja - - - 65,350 65,350 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 592,199 592,199 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

-

-

-

-

Odložena poreska sredstva - - - 162,177 162,177 Ostala sredstva 12,754 81,737 182,584 182,289 459,364 Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - Ukupno aktiva 7,216,539

1,186,944

2,630,576

12,655,893

23,689,952

OBAVEZE - Transakcioni depoziti 2,956,329 - - - 2,956,329 Ostali depoziti 3,336,753 1,516,554 2,539,847 81,590 7,474,744 Primljeni krediti 115,947 - 1,342,443 6,365,244 7,823,634 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promene vrednosti derivata 6,968

50

7

7,025

Rezervisanja - - - 112,496 112,496 Obaveze za poreze 2,872 - - - 2,872 Obaveze iz dobitka 4,784 - - - 4,784 Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja -

-

-

-

- Odložene poreske obaveze - - - - - Ostale obaveze 253,847 - 236,106 123,143 613,096 Ukupno obaveze 6,677,500

1,516,604

4,118,403

6,682,473

18,994,980

Ročna neusklađenost 539,039

(329,660)

(1,487,827)

5,973,420

4,694,972

Na dan 31. decembra 2008. - Ukupno aktiva 10,574,192 251,229 1,299,837 4,992,583 17,117,841 - Ukupno obaveze 6,030,839 4,682,713 960,143 1,858,214 13,531,909 Ročna neusklađenost 4,543,353

(4,431,484)

339,694

3,134,369

3,585,932

Ročna usklađenost aktive i pasive i sposobnost Banke da pojedine pozicije zameni o dospeću, po prihvatljivim troškovima, kamatonosnom pasivom na dan dospeća, su važni faktori u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti riziku od promena kamatnih stopa i promena kurseva valuta.


21

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Kreditni rizik Banka je izložena kreditnom riziku i mogućnosti da dužnik ne izvrši svoje obaveze prema banci u ugovorenom iznosu i na dan dospeća. Izloženost kreditnom riziku prevashodno proizilazi iz poslova kreditiranja. Da bi održala kreditni rizik na prihvatljivom nivou, Banka: - pregleda kreditnu sposobnost dužnika po kreditima, garancijama i drugim proizvodima; - utvrđuje limite kreditnih zaduženja na bazi procene rizika; - posluje sa kreditno sposobnim komitentima i pribavlja odgovarajuće instrumente obezbeđenja. Komitenti su pod kontinuiranim nadzorom, a ograničenja u izloženosti riziku se po potrebi koriguju. Ograničenja rizika se određuju u zavisnosti od raznih vrsta instrumenata obezbeđenja. Koncentracija rizika po privrednim delatnostima je takođe pod stalnim praćenjem iako ograničenja nisu postavljena. Izloženost riziku prema jednom dužniku uključujući i banke je pod ograničenjima i obuhvata kako bilansnu tako i vanbilansnu izloženost riziku. Ukupna izloženost riziku po pojedinom komitentu u odnosu na ograničenja se razmatra pre nastanka transakcije. Preuzete obaveze po kreditima Primarni cilj ovog instrumenta je da se obezbede i komitentu stave na raspolaganje sredstva po njegovom zahtevu. Garancije i akreditivi predstavljaju neopozive obaveze Banke da izvrši plaćanja u slučaju da komitent ne može da izmiri svoju obavezu prema trećem licu i nose isti rizik kao i krediti. Maksimalna kreditna izloženost pre umanjenja za iznose koleterala: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Plasmani bankama 16.579 9.753 Krediti i plasmani klijentima Krediti i ostali plasmani stanovništvu 1.985.520 1.544.971 Krediti i ostali plasmani privredi - Velika preduzeća 5.448.671 5.209.911 - Mala i srednja preduzeća 1.691.075 1.022.171 Ukupno neto krediti i plasmani klijentima 9.125.266

7.777.053

Ispravka vrednosti kredita i plasmana klijentima 1.948.055

2.320.231

Ukupno bruto krediti i plasmani klijentima 11.073.321

10.097.284

Ukupna bilansna rizična aktiva – bruto 11.089.900

10.107.037

Iznosi ukupne bilansne rizične aktive od RSD 11.089.900 hiljada (2008: RSD 10.107.037 hiljada) predstavljaju pozicije bilansne aktive koja je predmet klasifikacije u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije. Obelodanjeni iznosi stoga ne sadrže bilansne stavke koje se u skladu sa propisima Narodne banke Srbije ne smatraju rizičnom aktivom i nisu predmet klasifikacije i stoga nisu usaglašeni sa iznosima pozicija Plasmani bankama i Plasmani komitentima iz bilansa stanja.


22

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Kreditni rizik (nastavak) U tom smislu, iz pozicije Krediti i plasmani klijentima isključen je plasman javnom preduzeću Putevi Srbije u iznosu RSD 5.753.328 hiljada, koji je obezbeđen bezuslovnom garancijom Republike Srbije, plativom na prvi poziv. Stoga, iz pozicije Plasmani bankama za potrebe obelodanjivanja maksimalne izloženosti kreditnom riziku isključene su stavke koje se ne smatraju rizičnom u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Pozicija krediti i plasmani klijentima uključuje pozicije plasmani komitentima, potraživanja po osnovu kamata i naknada, učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti, kao i deo ostale aktive po osnovu koje postoji izloženost riziku (ostala rizična aktiva). U kredite stanovništvu, uključeni su i preduzetnici. (u hiljadama RSD) 2009 2008 Rizična vanbilansna aktiva – Vanbilansne stavke koje se klasifikuju Plative garancije 1.803.516

1.820.130

Činidbene garancije 377.230 975.952 Avali i akcepti menica 63.401 131.141 Drugi oblici jemstva - - Nepokriveni akreditivi 42.514 69.087 Neiskorišćene preuzete obaveze 1.144.119 1.005.908 Druge vanbilansne stavke po kojima može doći do plaćanja 362.208 295 Ukupno 3.792.988

4.002.513

U okviru Vanbilansnih stavki koje se klasifikuju nisu obuhvaćene vanbilansne pozicije koje se u skladu sa propisima Narodne banke Srbije smatraju nerizičnim i nisu predmet klasifikacije, kao što su: potraživanja Banke po suspendovanoj kamati (RSD 638.611 hiljada), potraživanja Banke po repo transakcijama (RSD 1.800.000 hiljada), zapisi trezora (RSD 1.434.280 hiljada), loro garancije (RSD 3.292.026 hiljada) i druge vanbilansne stavke koje u skladu sa propisima Narodne banke Srbije ulaze u knjigu trgovanja kao i ostale vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja. Plasmani stanovništvu po vrstama kreditnih proizvoda: (u hiljadama RSD) 2009 2008

Plasmani klijentima

Ispravka vrednosti

Neto

Plasmani klijentima

Ispravka vrednosti

Neto

Kartice 154.499

43.059

111.440

203.819

57.112

146.707

Potrošački krediti 1.127.675 372.099 755.576 1.060.951 325.562 735.389 Stambeni krediti 928.852 37.645 891.207 580.882 41.096 539.786 Dozvoljeni minusi po tek. rač. 38.856

20.956

17.900

37.170

17.587

19.583

2.249.882

473.759

1.776.123

1.882.822

441.357

1.441.465

Preduzetnici 251.435

42.038

209.397

158.922

55.416

103.506

Ukupno plasmani stanovništvu: 2.501.317

515.797

1.985.520

2.041.744

496.773

1.544.971


23

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Kreditni rizik (nastavak) Politika utvrđivanja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke opisana je u Napomeni 2.11, kao i metodologija propisana od strane Narodne banke Srbije. Rukovodstvo koristi klasifikaciju u skladu sa propisima Narodne banke Srbije za utvrđivanje i praćenje internog rejtinga plasmana komitentima i drugih finansijskih sredstava odnosno za praćenje kreditnog kvaliteta potraživanja. U Plasmane klijentima i ostalu rizičnu aktivu u sledećoj tabeli uključena je ukupna rizična aktiva, sa izuzetkom plasmana bankama. Pored plasmana komitentima, uključena su i potraživanja za kamatu i naknadu, ostala rizična aktiva, kao i izoženost riziku po osnovu učešća u kapitalu i po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti. (u hiljadama RSD) 2009 2008

Rangiranje klijenata

Bruto plasmani klijentima

Ispravka

vrednosti

Bruto plasmani

klijentima

Ispravka

vrednosti Rang: A 3.559.350 15.072 3.373.899 40.068 B 502.436 17.493 1.619.627 43.244 V 775.006 20.716 1.399.135 16.913 G 2.603.329 66.385 924.388 60.956 D 3.630.102 1.825.290 2.780.235 2.159.050 11.070.223

1.944.956

10.097.284

2.320.231

Nizak iznos ispravke vrednosti plasmana klasifikovanih u kategoriju G, prouzrokovan je time što se u ovoj kategoriji nalaze klijenti sa velikim izloženostima koji su u potpunosti obezbeđeni i za koje nije formirana ispravka vrednosti, kao što su Irva DOO (bruto izloženost RSD 1.198.161 hiljada), Fond Inex Interexport AD u restrukturiranju (bruto izloženost u kategoriji G RSD 240.152 hiljada), Grapoc DOO (bruto izloženost RSD 102.290 hiljada) i drugi. (u hiljadama RSD) 2009 2008

Rangiranje banaka

Bruto plasmani bankama

Ispravka

vrednosti

Bruto plasmani bankama

Ispravka

vrednosti Rang: A 9.964 - 4.023 - B 42 - - - V - - - - G - - - - D 9.671 3.098 5.730 - 19.677

3.098

9.753

-

Razlika između navedenog iznosa bruto plasmana bankama u odnosu na iznos ukupnih plasmana bankama se odnosi na bilansne stavke koje ne spadaju u aktivu koja se klasifikuje.


24

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Kreditni rizik (nastavak) Kreditni kvalitet portfolia (ukupna bilansna rizična aktiva) – procentualno učešće: 2009 2008

Učešće grupe u

ukupnom portfoliu

Stvarna

stopa rezervisanja

Učešće grupe u

ukupnom portfoliu

Stvarna

stopa rezervisanja

Rang: A 32% 0,42% 33% 1,19% B 5% 3,48% 16% 2,67% V 7% 2,67% 14% 1,21% G 23% 2,55% 9% 6,59% D 33% 50,23% 28% 77,50% 100%

100%

Pregled plasmana: (u hiljadama RSD) 2009 2008

Plasmani

klijentima Plasmani

bankama Plasmani

klijentima Plasmani

bankama Plasmani bez docnje i ispravke vrednosti (1) 2.739.761 12.781 1.197.462 4.018 Plasmani sa docnjom, ali bez ispravke vrednosti (2) 2.699.332

3.764

2.334.963

5.735

Plasmani sa ili bez docnje, sa grupnom ispravkom (3) 2.930.172

-

3.122.973

-

Individualno obezvređeni plasmani (4) 2.700.958 3.132 3.441.886 - Bruto plasmani 11.070.223

19.677

10.097.284

9.753

Ispravka vrednosti (1.944.956)

(3.098)

(2.320.231)

-

Neto plasmani 9.125.267

16.579

7.777.053

9.753

*Objašnjenje kategorija: 1. Plasmani koji nemaju dane docnje 2. Plasmani koji imaju dane docnje, ali predstavljaju naplative plasmane tj. nisu obezvređeni 3. Ispravka na grupnom nivou utvrđuje su primenjujući odgovarajuće % (% mogućnosti neizvršenja obaveza) na neobezbeđeni deo plasmana 4. Plasmani koji se tretiraju kao nenaplativi tj. obezvređeni krediti (krediti sa docnjom preko 90 dana i individualno obezvređeni krediti) Plasmani bez docnje i bez obezvređenja: 2009 2008

Stanovništvo Privreda

Ukupni plasmani

klijentima

Plasmani bankama Stanovništvo Privreda

Ukupni plasmani

klijentima Plasmani bankama

Rang A 387.087 1.532.659 1.919.746 9.888 156.284 485.012 641.296 4.018 B 7.568 140.621 148.189 - 19.791 40.617 60.408 - V 169 325.602 325.771 - 248 430.230 430.478 - G 299 342.417 342.716 - 35 65.199 65.234 - D - 3.339 3.339 2.893 46 - 46 - Ukupno 395.123 2.344.638 2.739.761

12.781 176.404 1.021.058 1.197.462 4.018


25

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Kreditni rizik (nastavak) U ukupne plasmane uključena su i potraživanja za kamate i naknade i ostala rizična aktiva koja se klasifikuje. U gornjoj tabeli prikazani su plasmani klasifikovani kao rizična aktiva (NPL), a koji su u celosti pokriveni kolateralom (depozit ili hipoteka) i nisu obezvređeni. Plasmani sa danima docnje koji nisu obezvređeni (100% obezbeđeni plasmani): (u hiljadama RSD) 2009

2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Dani docnje do 30 dana 76.394 520.029 596.423 13.471 761.591 775.062 Dani docnje 30-60 dana 398 132.278 132.676 6.757 1.238.342 1.245.099 Dani docnje 60-90 dana 10.963 59.028 69.991 139 103.228 103.367 Dani docnje preko 90 dana 18.648 1.881.594 1.900.242 8.006 203.429 211.435 Ukupno 106.403 2.592.929 2.699.332 28.373 2.306.590 2.334.963 Fer vrednost koleterala 179.640 17.107.583 17.287.223 86.813 14.485.391 14.572.204 Za plasmane sa danima docnje koji nisu obezvređeni, struktura kolaterala u 2009. je bila sledeća: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Depoziti 5.664

27.040

32.704

21.561

34.622

56.183

Hipoteka 173.976 17.080.543 17.254.519 65.252 14.450.769 14.516.021 Fer vrednost kolaterala 179.640 17.107.583 17.287.223 86.813 14.485.391 14.572.204 Obezvređeni plasmani koji podležu individualnoj proceni: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Krediti koji podležu individualnoj ispravci 56.263

2.644.695

2.700.958

99.800

3.342.087

3.441.886

Fer vrednost koleterala 13.281 3.167.099 3.180.380 16.506 4.368.879 4.385.384 Podaci u tabeli obezvređeni plasmani predstavljaju idividualno obezvređene plasmane preko RSD 2.500 hiljada kod kojih je procenjeno povećanje kreditnog rizika. Podaci u tabeli obezvređeni plasmani dobijeni su na osnovu testa obezvređenja koji je zasnovan na proceni budućih neto novčanih tokova.


26

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.2. Kreditni rizik (nastavak) Za plasmane koji podležu individualnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2009. godini je bila sledeća: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Depoziti 4.399 - 4.399 3.330 18.035 21.365 Hipoteka 8.882 3.167.099 3.175.981 13.176 4.350.844 4.364.020 Fer vrednost kolaterala 13.281

3.167.099

3.180.380

16.506

4.368.879

4.385.384

Ispravka vrednosti 43.929 1.338.550 1.382.479 70.765 1.706.988 1.777.754 Neobezbeđeni plasmani 42.982

1.134.161

1.177.143

83.294

1.115.258

1.198.552 Obezbeđeni plasmani 13.281 1.510.534 1.523.815 16.505 2.226.828 2.243.333 Ukupno plasmani 56.263 2.644.695 2.700.958 99.800 3.342.086 3.441.885 Stečeni koleterali: Nije bilo stečenih kolaterala u toku 2009. godine u odnosu na 2008. godinu. Obezvređeni plasmani koji podležu grupnoj proceni: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Krediti koji podležu grupnoj ispravci 1.943.529

986.643

2.930.172

1.737.166

1.385.807

3.122.973

Fer vrednost koleterala 268.347

476.586

744.933

259.083

348.766

607.849

Za plasmane koji podležu grupnoj proceni i ispravci struktura kolaterala u 2009. godini je bila sledeća: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Stanovništvo Privreda Ukupno Stanovništvo Privreda Ukupno Depoziti 206.081 40.626 246.707 259.083 87.445 346.528 Hipoteka 62.266 435.960 498.226 - 261.321 261.321 Fer vrednost kolaterala 268.347

476.586

744.933

259.083

348.766

607.849

Ispravka vrednosti 471.785 90.693 562.478 426.006 116.471 542.477 Neobezbeđeni plasmani 1.675.182

510.057

2.185.239

1.478.083

1.037.041

2.515.124 Obezbeđeni plasmani 268.347 476.586 744.933 259.083 348.766 607.849 Ukupno plasmani 1.943.529

986.643

2.930.172

1.737.166

1.385.807

3.122.973

Prilikom utvrđivanja fer vrednosti kolaterala uzete su u obzir hipoteke i depoziti koji služe kao sredstva obezbeđenja po plasmanima Banke. Depoziti su uključeni u punom iznosu, dok je na tržišnu vrednost hipoteka primenjeno umanjenje („haircut“) od 25%. Ostale vrste sredstava obezbeđenja nisu uzete u obzir. Koncentracija kreditnog portfolia po industrijama je data u Napomeni 21.


27

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik od promene kamatnih stopa Banka je izložena promenama u preovlađujućem nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovine. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća, smanji, ili da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane. Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti koji je raniji.

(u hiljadama RSD) Do 1 meseca

1-3 meseca

3-12 meseci

Preko 1 godine

Nekamato-

nosno

Ukupno

Na dan 31.decembra 2009. godine AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 514.209 - - - 977.549 1.491.758 Opozivi depoziti i krediti 2.606.361 - - - 2.346.950 4.953.311 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 390.889

-

-

-

-

390.889 Dati krediti i depoziti 10.820.762 99.653 1.380.145 1.716.669 2.066 14.019.295 Hartije od vrednosti(bez sopstvenih akcija) 1.434.280 - - - - 1.434.280 Udeli (učešća) - - - - 2.192 2.192 Ostali plasmani 118.982 155 - - 119.137 Nematerijalna ulaganja - - - 65.350 65.350 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - 592.199 592.199 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

-

-

-

-

-

Odložena poreska sredstva - - - - 162.177 162.177 Ostala sredstva - - - - 459.364 459.364 Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - - Ukupno aktiva 15.885.483

99.808

1.380.145

1.716.669

4.607.847

23.689.952

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 360.031 162 - - 2.596.136 2.956.329 Ostali depoziti 3.185.439 1.506.269 2.539.847 81.590 161.599 7.474.744 Primljeni krediti 13.431 - 1.342.443 6.365.245 102.515 7.823.634 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - - Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promene vrednosti derivata 7.025

-

-

-

-

7.025

Rezervisanja - - - - 112.496 112.496 Obaveze za poreze - - - - 2.872 2.872 Obaveze iz dobitka - - - - 4.784 4.784 Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja -

-

-

-

-

-

Odložene poreske obaveze - - - - - - Ostale obaveze - - - - 613.096 613.096 Ukupno obaveze 3.368.788

1.506.431

3.925.347

6.600.916

3.593.498

18.994.980

Ročna neusklađenost 12.516.695

(1.406.623)

(2.545.202)

(4.884.247)

1.014.349

4.694.972

Na dan 31. decembra 2008. -Ukupno aktiva 10.295.742 150.630 1.548.718 1.441.269 3.681.482 17.117.841 -Ukupno obaveze 4.209.383 4.707.786 817.726 1.517.118 2.279.896 13.531.909 Ročna neusklađenost 6.086.359

(4.557.156)

730.992

(75.849)

1.401.586

3.585.932


28

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.3. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak) Plasmani komitentima i obaveze prema komitentima sa varijabilnom kamatnom stopom se usklađuju na mesečnom nivou. Po politici Banke za upravljanje ovim rizikom, razlika između fiksne kamatne stope za kredite i fiksne kamatne stope za depozite treba da bude u okviru interno utvrđenih limita. Stoga Banka može da primenjuje promenljivu aktivnu i pasivnu kamatnu stopu i na taj način menja kamatne stope prema promenama na tržištu. Takođe, Banka svojim odlukama uređuje kamatnu politiku i kontinuriano prati razvoj tržista i uticaj na propisane kamate u Odluci banke o visini kamatnih stopa. Uticaj promene kamatne stope za 1% na prihod Banke: 2009 2008 Prosečni period promene kamatne stope za dati interval, iskazan u mesecima 1/30 0,5 2 4,5 9

1/30 0,5 2 4,5 9 Prosečni period promene kamatne stope za dati inteval na godišnjem nivou 2/5 1/24 1/6 3/8 3/4

2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 Uticaj promene kamatne stope+/- 1% na Bilans uspeha na godišnjem nivou 13.041 95.760 5.540 5.288 1.825

-16.398 49.389 -34.923 3.756 -82 Ukupna promena 13.041 108.801 114.340 119.629 121.454 -16.398 32.991 -1.932 1.824 1.742 EUR

Prosečni period promene kamatne stope za dati interval, iskazan u mesecima 1/30 0,5 2 4,5 9


2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 Uticaj promene kamatne stope+/- 1% na Bilans uspeha na godišnjem nivou -1.992 29.382 -21.766 -11.394 -748

1.744 -7.500 -6.065 -1.477 -1.009

Ukupna promena -1.992 27.390 5.624 -5.770 -6.518

1.744 -5.756 -11.821 -13.299 -14.308 RSD

Prosečni period promene kamatne stope za dati interval, iskazan u mesecima 1/30 0,5 2 4,5 9


2/5 1/24 1/6 3/8 3/4 Uticaj promene kamatne stope+/- 1% na Bilans uspeha na godišnjem nivou -8.370 14.808 19.843 25.177 25.492

-15.135 20.709 -4.380 43 2.545

Ukupna promena -8.370 6.438 26.281 51.458 76.951

-15.135 5.573 1.193 1.236 3.781 3.4. Devizni rizik Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa propisanim limitima od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije primenom valutnih swop-ova i pridržavanjem ograničenja rizika propisanim od strane NBS kao i ograničenjima sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i komisije za upravljanje rizicima.


29

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Devizni rizik (nastavak) Banka je na dan 31. decembra 2009. godine usklađena sa zahtevima NBS u pogledu deviznog rizika. Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra 2009. godine. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama.

(u hiljadama RSD) USD EUR Ostale valute

Ukupno RSD Ukupno

Na dan 31.decembra 2009.

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 97.538 231.865 26.959 356.362 1.135.396 1.491.758

Opozivi depoziti i krediti - 2.346.950 - 2.346.950 2.606.361 4.953.311 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti 59 105.238 148 105.445 285.444 390.889

Dati krediti i depoziti - 10.954.190 363.933 11.318.123 2.701.172 14.019.295 Hartije od vrednosti(bez sopstvenih akcija) - - - - 1.434.280 1.434.280

Udeli (učešća) - - - - 2.192 2.192

Ostali plasmani - 3.981 - 3.981 115.156 119.137

Nematerijalna ulaganja - - - - 65.350 65.350 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 592.199 592.199 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložena poreska sredstva - - - - 162.177 162.177

Ostala sredstva 3.698 98.481 687 102.866 356.498 459.364

Gubitak iznad iznosa kapitala - - - - - -

Ukupno aktiva 101.295 13.740.705 391.727 14.233.727 9.456.225 23.689.952

OBAVEZE

Transakcioni depoziti 40.862 445.517 4.586 490.965 2.465.364 2.956.329

Ostali depoziti 78.579 5.217.794 27.486 5.323.859 2.150.885 7.474.744

Primljeni krediti 3.071 7.491.843 324.249 7.819.163 4.471 7.823.634

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - - - Obaveze po osnovu kamata, naknada, i promene vrednosti derivata - 105 - 105 6.920 7.025

Rezervisanja - - - - 112.496 112.496

Obaveze za poreze - - - - 2.872 2.872

Obaveze iz dobitka - - - - 4.784 4.784 Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja - - - - - -

Odložene poreske obaveze - - - - - -

Ostale obaveze 925 96.454 1.450 98.829 514.267 613.096

Ukupno obaveze 123.437 13.251.713 357.771 13.732.921 5.262.059 18.994.980

Neto devizna pozicija -22.142 488.992 33.956 500.806 4.194.166 4.694.972

Na dan 31. decembra 2008.

-Ukupno aktiva 132.717 10.316.763 99.340 10.548.820 6.569.021 17.117.841

-Ukupno obaveze 131.160 10.041.672 83.861 10.256.693 3.275.216 13.531.909

Neto devizna pozicija 1.557 275.091 15.479 292.127 3.293.805 3.585.932


30

3. URAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.4. Devizni rizik (nastavak) Uticaj pada / rasta deviznog kursa na rezultat Banke za 2%:

Stanje otvorene devizne

pozicije na 31.12. Efekat depresijacije

RSD za 2% Efekat apresijacije

RSD za 2% 2009 2008 2009 2008 2009 2008 EUR 287.326

440.812

5.747

8.816

(5.747)

(8.816)

USD (21.836) (14.953) (437) (299) 437 299 Ostale valute 29.682 54.007 594 1.080 (594) (1.080) 3.5. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost je iznos po kome finansijski instrument može biti razmenjen u indirektnoj transakciji između voljnih strana, osim u slučaju prinudne prodaje i likvidacije i najbolje odražava tekuću tržišnu cenu. Procenjene fer vrednosti finansijskih instrumenata određene su od strane Banke na bazi postojećih raspoloživih tržišnih informacija, odgovarajuće metodologije procene i neophodnog prosuđivanja za tumačenje podataka kod utvrđivanja fer vrednosti. Rukovodstvo Banke veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti nematerijalna, obzirom da je ročnost najvećeg dela finansijskih sredstava i finansijskih obaveza do šest meseci, a maksimalno do godinu dana (u slučaju obaveza prema komitentima), sa izuzetkom pozicije plasmani komitentima. Rukovodstvo veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti pozicije plasmani komitentima nematerijalna usled toga što Banka odobrava kredite po varijabilnim kamatnim stopama ili po fiksnim kamatnim stopama, ali uz zadržavanje prava da promeni kamatnu stopu usled promene tržišnih uslova, a usklađivanje sa tržišnim uslovima se sprovodi u praksi. 3.6. Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica Izloženost Banke prema jednom licu predstavlja ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koje se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl). Rizik izloženosti, odnosno koncentracija izloženosti, predstavlja izloženost plasmana Banke prema:

• jednom licu ili prema grupi povezanih lica (dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu učešća)

• dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih tako da se pogoršanjem ili poboljšanjem finansijskog položaja jednog pogoršava ili poboljšava finansijski položaj drugog

• fizičkom licu koje je punomoćnik pravnog lica • dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu članstva u organima upravljanja

pravnih lica, uključujući istu vrstu povezanosti i članova porodica tih lica • članovima porodice fizičkog lica koji su članovi organa upravljanja jednog pravnog lica a

istovremeno i članovi organa upravljanja drugog pravnog lica • licu povezanom sa Bankom (članovi bankarske grupe u kojoj je Banka, članovi organa

upravljanja Bankom i bankarskom grupom kao i članovi njihovih porodica, lica sa učešćem u Banci, ili bankarskoj grupi, kao i članovi njihovih porodica, pravna lica u kojima sva napred navedena lica imaju kontrolno učešće)


31

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.6. Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica (nastavak)

Osnovni cilj upravljanja rizikom izloženosti je eliminacija rizične izloženosti aktive Banke prema jednom licu, grupi povezanih lica ili licima povezanim sa Bankom. Ovaj cilj ostvariv je strogim pridržavanjem i korišćenjem kreditne politike Banke u domenu prijema i odobravanja zahteva klijenata radi identifikacije povezanih lica i praćenja limita izloženosti Banke prema njima. Izloženost Banke

• velika izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala Banke

• prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke • prema licu povezanom sa Bankom ne sme preći 5% kapitala Banke • ukupna izloženost Banke prema licima povezanim sa Bankom ne sme preći 20% kapitala

Banke Zbir svih velikih izloženosti Banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Banka je usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima („Sl. Glasnik RS“ br. 112/2008) i posluje u skladu sa njima. 3.7. Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva Rizik ulaganja Banke predstavlja rizik ulaganja Banke u jedno pravno / fizičko lice koje nije lice u finansijskom sektoru, kao i ulaganja Banke u osnovna sredstva. Upravljanje ovim rizikom podrazumeva merenje, praćenje i kontrolu:

1. iznosa ulaganja Banke (Banka stiče pravo na udeo ili akcije) u bilo koje pravno / fizičko lice izvan finansijskog sektora koje ne može biti veće od 10% kapitala Banke

2. iznosa ulaganja Banke u sopstvena osnovna sredstva 3. iznosa ukupnog ulaganja Banke (zbir ulaganja pod 1. i 2.) koja ne mogu biti veća od 60%

kapitala Banke 4. kvartalno izveštavanje Upravnog odbora Banke o kretanju pokazatelja od 1 – 3 5. predlog korektivnih mera Upravnog odbora Banke u cilju održavanja rizika ulaganja u

propisanim okvirima

Limiti ulaganja Banke:

• plasmani Banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru, ne sme preći 10% kapitala Banke; Limit se odnosi na ulaganje na osnovu koga Banka stiče udeo ili stiče akcije lica koje nije lice u finansijkom sektoru

• ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke mogu iznositi maksimalno 60% kapitala banke

Banka je usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima („Sl. Glasnik RS“ br. 129/2007) i posluje u skladu sa njima.


32

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.8. Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena Rizik vezan za zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati svoja potraživanja od lica koja potiču van naše zemlje, iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u toj zemlji. Razlozi koji dovode do pojave izloženosti neke zemlje riziku su:

• politički razlozi - značajne političke promene u okviru neke zemlje zbog kojih je određeni dužnik sprečen da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci (promene vlade i značajne promene zvanične politike u zemlji, politički neredi, ratovi, katastrofe itd.)

• ekonomski razlozi - izrazito nepovoljna privredna kretanja u okviru neke zemlje zbog kojih je dovedeno u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova

Rizik zemlje se manifestuje kroz:

• rizik neplaćanja obuhvata slučajeve u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u mogućnosti da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci

• rizik transfera - predstavlja verovatnoću da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti da dug otplati Banci u odgovarajućoj valuti usled određenih poremaćaja u toj zemlji

• rizik garancija - rizik Banke nastao zbog izdate garancije licu van teritorije naše zemlje za plaćanje u trećoj zemlji

Osnovni cilj upravljanja rizikom zemlje je zaštita kompletnog portfolia Banke od mogućnosti pojave rizičnih i nenaplativih potraživanja, a koja potiču od dužnika iz rizičnih zemalja. 3.9. Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja

informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke Operativni rizik se definiše kao rizik negativnih efekata na finansijske rezultate i osnovni kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, protivpravnih radnji, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nepredvidivih spoljnih događaja. Banka je u obavezi da identifikuje postojeće izvore operativnog rizika, kao i potencijalne izvore takvog rizika koji može da proistekne kao posledica uvođenja novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti.


33

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.9. Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja

informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke (nastavak) Metodologija upravljanja operativnim rizikom u smislu njegove identifikacije i evidentiranja gubitaka nastalih na osnovu dejstva ovog rizika sastoji se od: I Definisanja linija poslovanja u Banci – svaki organizacioni deo Banke mora biti jasno definisan

uključujući sve aktivnosti i konkretne radnje. II Definisanja uzroka koji dovode do operativnog rizika, a mogu se pojaviti ili biti:

1. ljudski faktor 2. procesi 3. sistemske prirode 4. eksterni faktor

III Identifikacije događaja koji mogu prouzrokovati operativne rizike i gubitke po tom osnovu:

1. interne greške i zloupotrebe zaposlenih 2. eksterna kršenja propisa 3. propusti u sistemu zapošljavanja i zaštite na radu 4. problemi u odnosima sa klijentima 5. spoljni faktori 6. organizacija Banke i funkcionisanje njenog sistema 7. sprovođenje poslovnih procedura i odluka u Banci

IV Kategorija gubitka

1. gubitak 2. operativna dobit 3. izbegnuti gubitak 4. propuštena dobit

Informacioni rizici Arhitektura informacionog sistema ima dve funkcije:

- obrada transakcija Banke - izveštaji upravi i organima upravljanja Bankom

Jedna od najvažnijih karika upravljanja rizicima je adekvatnost informacionog sistema koji treba da ispunjava sledeće zahteve:

- pravovremenost - tačnost - sigurnost i integritet - doslednost - potpunost - relevantnost

Knjigovodstveni sistemi sastoje se od izveštaja poslovnih operacija, finansiranja, upravljanja rizicima i saglasnosti što omogućava upravi i organima upravljanja da rukovode Bankom. Sistemi komunikacije povezuju informacije unutar Banke i eksterne korisnike (zakonodavna tela, revizore, akcionare i klijente).


34

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak) 3.10. Upravljanje rizikom kapitala Prilikom upravljanja kapitalom Banka ima za cilj da zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti kako bi akcionarima obezbedila profit, a ostalim interesnim stranama povoljnosti, kao i da očuva optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Da bi očuvala odnosno korigovala strukturu kapitala, Banka može da izvrši korekciju isplata dividendi akcionarima, vrati kapital akcionarima, izda nove akcije ili proda sredstva kako bi smanjila dugovanja. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije od Banke se zahteva:

• da održava propisani minimalni novčani deo kapitala u iznosu od EUR 10 miliona u dinarskoj protivrednosti izračunatoj po srednjem kursu NBS • da održava koeficijent adekvatnosti kapitala u odnosu na rizičnu aktivu najmanje 12%

Sektor finansijske kontrole Banke vrši kontrolu kapitala na osnovu koeficijenta adekvatnosti kapitala. Koeficijenti su dati u tabeli: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Osnovni kapital 4.473.672

3.405.008

Dopunski kapital 279.003 279.003 Ukupni osnovni i dopunski kapital 4.752.675 3.684.011 Odbitne stavke od kapitala (3.136.573) (1.763.374) Kapital 1.616.102 1.920.638 Ukupna rizična aktiva 9.451.220 10.224.828 Adekvatnost kapitala (min 12%) 16,52%

17,99%


35

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koja će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna.

(a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita

Banka vrši pregled kreditnog portfolia mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koje se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. (b) Umanjenje vrednosti vlasničkih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Banka utvrđuje da su vlasničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obezvređene kada postoji značajno ili prolongirano opadanje njihove vrednosti ispod nabavne vrednosti. Odluka o tome šta je značajno a šta prolongirano zahteva prosuđivanje. U procesu prosuđivanja Banka vrednuje, između ostalih faktora, normalnu promenljivost u cenama akcija. Obezvređenje može nastati kada postoje dokazi o narušavanju finansijskog stanja primaoca ulaganja, poslovni učinci u privrednoj delatnosti, promene u tehnologiji kao i novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti i aktivnosti finansiranja. (c) Rezervisanja Rezervisanja su, u velikoj meri, stvar prosuđivanja, posebno kad su u pitanju sudski sporovi ili druge potencijalne obaveze. Banka procenjuje verovatnoću nastanka nepovoljnog događaja koji je rezultat prošlog događaja, i ako je procenjeno da će događaj nastati sa više od pedeset procenata verovatnoće, Banka vrši rezervisanje ukupnog iznosa obaveze. Banka je prilično konzervativna u procenama, ali zbog visokog stepena neizvesnosti, u nekim slučajevima, procena može da ne bude u skladu sa eventualnim ishodom spora.


36

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Prihodi od kamata Po osnovu kredita 1.049.452 1.015.430 Po osnovu depozita 23.738 15.514 Po osnovu hartija od vrednosti 201.455 189.029 Po osnovu ostalih plasmana 30.354 70.482 Po osnovu kredita u stranoj valuti 3.933 3.483 Po osnovu depozita u stranoj valuti 3.735 2.383 Po osnovu ostalih plasmana u stranoj valuti 35.773 20.758 Ukupno: 1.348.440

1.317.079

Rashodi od kamata Po osnovu depozita 200.992 218.541 Po osnovu ostalih obaveza 22 124 Po osnovu kredita u stranoj valuti 99.208 56.062 Po osnovu depozita u stranoj valuti 249.020 281.705 Ukupno: 549.242

556.432

Neto prihodi od kamata 799.198

760.647

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Prihodi od naknada i provizija Prihodi od naknada i provizija 194.909 234.199 Prihodi od naknada i provizija u stranoj valuti 6.539 4.353 Ukupno: 201.448

238.552

Rashodi od naknada i provizija Rashodi naknada i provizija 31.364 29.141 Rashodi naknada i provizija u stranoj valuti 11.243 13.828 Ukupno: 42.607

42.969

Neto prihodi od naknada: 158.841

195.583

Prihodi od naknada i provizija u dinarima u iznosu od RSD 194.909 hiljada (2008: 234.199 hiljade) najvećim delom se odnose na naknade za bankarske usluge od preduzeća u iznosu od RSD 107.426 hiljada (2008: RSD 121.055 hiljada), naknade za obavljanje bankarskih usluga od stanovništva u iznosu od RSD 27.483 hiljada (2008: RSD 32.047 hiljade) i naknade za obavljanje bankarskih usluga po osnovu deviznog poslovanja u iznosu od RSD 48.802 hiljada (2007: RSD 77.754 hiljada) i naknade po osnovu trgovine trezorskim zapisima od RSD 4.051 hiljada.


37

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA (nastavak) Rashodi od naknada i provizija u dinarima se najvećim delom odnose na rashode naknada i provizija vezanih za platne kartice u iznosu od RSD 16.784 hiljada (2008: RSD 14.587 hiljada), naknade za usluge platnog prometa RSD 8.673 hiljada (2008: RSD 10.539 hiljada) i naknade po osnovu trgovine trezorskim zapisima od RSD 4.206 hiljada. Rashodi od naknada i provizija u stranoj valuti u iznosu od RSD 11.243 hiljada (2008: RSD 13.828 hiljada) odnose se na naknade i provizije po osnovu platnih kartica u iznosu RSD 6.100 hiljada (2008: RSD 4.526 hiljada), naknade po osnovu kupoprodaje deviza u iznosu od RSD 2.489 hiljada (2008: RSD 6.438 hiljada) i naknade po platnom prometu u inostranstvu u iznosu od RSD 2.541 hiljada (2008: RSD 2.588 hiljada) 7. DOBICI / GUBICI PO OSNOVU PRODAJE OSTALIH PLASMANA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Dobici po osnovu prodaje ostalih plasmana - - Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana 29.094 - Neto dobitak / (gubitak) po osnovu prodaje ostalih plasmana (29.094)

-

Gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana u iznosu od RSD 29.094 hiljada (2008: 0) odnosi se na neto efekat realizacije derivata (opcija) u stranoj valuti. 8. NETO PRIHODI / RASHODI OD KURSNIH RAZLIKA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Pozitivne kursne razlike po osnovu: Dinarskih depozita 7.883 1.259 Deviznih depozita i kredita 286.581 1.233.754 Kupoprodaje deviza - 343 Trgovine devizama 410.766 549.647 Blagajničkih poslova 39.985 73.082 Ostalo 472.332 880.651 Ukupno 1.217.547

2.738.736

Negativne kursne razlike po osnovu: Dinarskih depozita 18.810

12.949

Deviznih depozita i kredita 1.166.033 2.174.163 Kupoprodaje deviza - 264 Trgovine devizama 392.165 576.818 Blagajničkih poslova 20.835 26.046 Ostalo 121.705 507.026 Ukupno 1.719.548

3.297.266

Pozitivne/negativne kursne razlike, neto (502.001)

(558.530)


38

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI (u hiljadama RSD) 2009 2008 Prihodi operativnog poslovanja - 768 Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 643 421 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 969 573 Prihodi od smanjenja obaveza 1.535 1.518 Viškovi - - Ostali prihodi 2.109 2.564 Ukupno 5.256

5.844

10. PRIHODI I RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana, rezervisanja i naplaćene suspendovane kamate (u hiljadama RSD) 2009 2008 Od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 2.542.935 1.652.645 Od ukidanja rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 233.579 6.750 Od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze 108.502 889 Od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja 1.151 6.494 Od naplaćene suspendovane kamate 133.183 - Ukupno 3.019.350

1.666.778

Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezervisanja i rashodi po osnovu suspenzije kamate (u hiljadama RSD) 2009 2008 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 2.827.616 2.487.048 Rashodi rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 168.833 175.239 Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze 3.864 29.478 Rashodi ostalih rezervisanja 3.366 6.620 Ukupno 3.003.679

2.698.385

Neto prihodi/rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 15.671

(1.031.607) Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za obaveze u iznosu od RSD 108.502 hiljada (2008: RSD 889 hiljada) odnosi se najvećim delom na ukidanje rezervisanja po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis banci. Razlozi za ukidanje rezervisanja objašnjeni su u Napomeni 42.


39

10. PRIHODI I RASHODI INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA (nastavak) Prihodi od ukidanja neiskorišćenih ostalih rezervisanja u iznosu od RSD 1.151 hiljada odnose se na efekat smanjenja rezervisanja za otpremnine prema obračunu aktuara koja su izvršena u skladu sa MRS 19, kao i RSD 435 hiljada koja su iskorišćena u toku godine. Obaveze po osnovu rezervisanja po ovom osnovu prikazane su u Napomeni 32. Prihodi od naplaćene suspendovane kamate u iznosu od RSD 133.183 hiljada odnose se na naplaćenu suspendovanu kamatu po kreditima drugih preduzeća u iznosu od RSD 100.061 hiljada, po kreditima stanovništva u iznosu RSD 24.420 i po kreditnim platnim karticama u iznosu od RSD 8.379 hiljada. Banka je u 2009. godini prvi put primenila tehničko rešenje za suspenziju kamate, tako da uporedni podaci za 2008. godinu ne postoje. Rashodi po osnovu rezervisanja za obaveze u iznosu od RSD 3.864 hiljade (2008: RSD 29.478 hiljada) odnosi se na rezervisanje za potencijalne sudske sporove koje bi Banka mogla da izgubi u budućem periodu. U prethodnom kao i u tekućem periodu formirane su obaveze po ovom osnovu (Napomena 35). Rashodi ostalih rezervisanja odnose se na rashode rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore za 2009. godinu u iznosu od RSD 3.366 hiljada (2008: RSD 6.620 hiljada). U prethodnom periodu formirane su i obaveze po ovom osnovu (Napomena 35). Prihodi i rashodi indireknih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke na dan 31. decembra 2009. godine. Kretanje na računima ispravke vrednosti bilansne aktive

Plasmani komitentima

Potraživanja za kamate i

ostala aktiva

Hartije od vrednosti kojima se

trguje

Učešća u kapitalu i

ostale HOV raspoložive za prodaju

Ostala aktiva i AVR

Ukupno (u hiljadama RSD)

Stanje na početku godine 1.485.639

482.704

-

11

355.115

2.323.469 Ispravke u toku godine 2.187.436 204.587 - - 435.593 2.827.616 Prenosi suspendovane kamate -

271.040

-

-

-

271.040 Kursne razlike - - - - - - Otpisi (110.439) (750) - - - (111.189) Prenosi suspendovane kamate na vanbilans -

(816.629)

-

-

-

(816.629) Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa (2.045.271)

(58.950)

-

-

(438.714)

(2.542.935) 1.517.365

82.002

-

11

351.994

1.951.372


40

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI (u hiljadama RSD) 2009 2008 Troškovi zarada 406.534 293.321 Troškovi naknada zarada 105.086 74.586 Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 80.315 57.903 Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 108.695 84.256 Troškovi nakanada za privremene i povremene poslove 2.608 1.833 Ostali lični rashodi 14.480 5.160 Ukupno 717.718

517.059

Povećanje iznosa troškova neto zarada, naknada zarada, poreza i doprinosa na zarade u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu najvećim delom je uzrokovano svođenjem zarada na kurs EUR na dan isplate zarada. Obzirom da je povećanje kursa EUR u odnosu na RSD u posmatrane dve godine bilo značajno, efekat se odrazio i na povećanje ovih rashoda. 11.1 Podaci o zaradama rukovodstva U toku 2009. godine bruto naknade članovima Izvršnog odbora Banke iznosile su RSD 41.618 hiljada, dok su naknade članovima Upravnog odbora u istom perodu iznosile RSD 2.837 hiljada. 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE (u hiljadama RSD) 2009 2008 Troškovi amortizacije 91.100 63.702 Ukupno 91.100

63.702

Troškovi amortizacije odnose se na amortizaciju osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (Napomene 25 i 26). 13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI (u hiljadama RSD) 2009 2008 Troškovi materijala 41.100 40.808 Troškovi proizvodnih usluga 232.312 297.565 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 137.370 120.099 Troškovi poreza 56.435 49.446 Troškovi doprinosa 127.513 97.029 Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja 5.045 10.151 Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 106 - Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1.252

1.701

Manjkovi i štete 14 9 Ostali rashodi 3.637 7.620 Ukupno 604.784

624.428


41

13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI (nastavak) Troškovi proizvodnih usluga u iznosu od RSD 232.312 hiljada (2008: RSD 297.565 hiljada) najvećim delom, u iznosu od RSD 140.136 hiljada (2008: RSD 114.830 hiljada), se odnose na troškove zakupa poslovnog prostora, troškove elektronskih komunikacija i automatske obrade podataka u iznosu od RSD 37.073 hiljada (2008: RSD 28.107 hiljada), troškove marketinga u iznosu od RSD 22.148 hiljada (2008: RSD 128.968 hiljada). Nematerijalni troškovi u iznosu od RSD 137.370 hiljada (2008: RSD 120.099. hiljada) se najvećim delom RSD 15.926 hiljada (2008: RSD 18.874 hiljada) odnose na intelektualne usluge; RSD 28.141 hiljada (2008: RSD 25.380 hiljada) su troškovi obezbeđenja; RSD 16.513 hiljada (2008: RSD 15.953 hiljada) se odnosi na troškove premija osiguranja. Iznos od RSD 10.401 hiljada (2008: RSD 7.182 hiljada) se odnosi na troškove prevoza zaposlenih, a RSD 16.656 hiljada (2008: RSD 9.977 hiljada) su troškovi servisa računara i štampača. Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja u iznosu od RSD 5.045 hiljada (2008: RSD 10.151 hiljada) odnose se na otpis nenaplativih potraživanja koji je knjižen po godišnjem popisu, a prema Odluci Upravnog odbora. 14. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 947.770 1.106.273 Prihodi od promene vrednosti obaveza 314 - Prihodi od promene vrednosti derivata 1.965 11.604 Ukupno 950.049 1.117.877 Prihodi od promene vrednosti derivata u iznosu od RSD 1.965 hiljade (2008: RSD 11.604 hiljade) odnose se na revalorizaciju opcije i njeno svođenje na fer vrednost. 15. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 246.905 463.934 Rashodi od promene vrednosti obaveza 20.494 - Rashodi od promene vrednosti derivata 10.649 3.372 Rashodi od promene vrednosti plasmana, HoV i potraživanja - - Ukupno 278.048

467.306

Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja nastali su po osnovu kursiranja plasmana u dinarima sa valutnom klauzulom.


42

16. POREZ NA DOBIT

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

(u hiljadama RSD) 2009 2008

Odloženi porez (Napomena 28) (6.467) (35.085) Ukupno poreski rashod (6.467)

(35.085)

Detaljniji podaci o odloženim porezima dati su u Napomeni 28. Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:

(u hiljadama RSD) 2009 2008

Gubitak pre oporezivanja (293.730) (1.182.480)Porez na dobit po stopi od 10% 29.373 118.248Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (5.452) (6.334)Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 20.836 36.144Nepriznata odložena poreska sredstva po osnovu prenosivih poreskih gubitaka i poreskih kredita (44.757) (111.914)Ostalo 6.467 (1.059)

6.467

35.085Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 17. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima Banke (matičnog pravnog lica) podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične akcije koje je Banka otkupila i koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije. Banka u 2009. godini kao i u 2008. godini ne iskazuje dobit po akciji, obzirom da u obe posmatrane godine posluje sa gubitkom. 18. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

(u hiljadama RSD) 2009 2008 Žiro račun 977.550 1.813.838 Gotovina u blagajni -u RSD 157.846 135.262 -u stranoj valuti 151.392 166.489 Devizni računi -kod inostranih banaka 204.970 218.885 Ukupno 1.491.758

2.334.474

Obaveznu rezervu u dinarima Banka izdvaja na svoj žiro račun, pa je stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembra 2009. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 967.511 hiljada (2008: RSD 1.678.464 hiljade) i bila je usklađena sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka.

Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost.


43

19. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI U DINARIMA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Opozivi depoziti i krediti u dinarima Depoziti viškova likvidnih sredstava 800.000 90.000 Krediti po repo transakcijama 1.806.361 1.350.000 Opozivi depoziti i krediti u stranoj valuti Obavezna rezerva kod NBS u stranoj valuti 2.346.950 2.355.278 Ukupno 4.953.311

3.795.278

Banke su dužne da obračunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na način koji je utvrđen Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Sl. Glasnik RS“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008 , 107/2008, 110/2008 и 112/2008,12/2009,39/2009,44/2009,47/2009,111/2009). Obaveznu rezervu banke obračunavaju na obaveze po dinarskim depozitima i na obaveze po deviznim depozitima i drugim deviznim obavezama. Osnovicu za obaračun obavezne rezerve čini: prosečno dnevno knjigovodstveno stanje dinarskih sredstava u predhodnom kalendarskom mesecu i prosečno dnevno knjigovodstveno stanje deviznih sredstava u predhodnom kalendarskom mesecu. Obaveznu rezervu banke obračunavaju: -po stopi od 10%- na dinarsku osnovicu; -po stopi od 45%- na deviznu osnovicu. Po stopi od 5%- na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita oročenih preko jednog meseca; -po stopi od 45%- na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima indeksirane deviznom klauzulom; -po stopi od 45%- na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primlljenih iz inostranstva i to do nivoa te osnovice iz septembra 2008. godine; -po stopi od 0%- na pozitivnu razliku između dela dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz predhodnog kalendarskog meseca i tog dela osnovice iz septembra 2008. godine. Po stopi od 40%- na deo devizne osnovice koju čine obaveze po osnovu devizne štednje položene kod banaka; -po stopi od 20%- na deo osnovice koju čine subordinirane obaveze, do nivoa tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine; -po stopi od 100%- na deo devizne osnovice koju čine devizna sredstva koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke; -po stopi od 0%- na pozitivnu razliku između dela devizne osnovice koju čine obaveze u devizama po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz predhodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine; -po stopi od 0%- na pozitivnu razliku između dela devizne osnovice koju čine subordinirane obaveze iz predhodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja devizne rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, Narodna banka Srbije plaća kamatu po kamatnim stopama predviđenim odlukom kojom se utvrđuju kamatne stope Narodne banke Srbije. Od 01. jula 2005. godine Narodna banka Srbije ne plaća više kamatu. Plasmani NBS po REPO transakcijama imaju rok dospeća 14 dana i kamatnu stopu od 9,50%-17,17% (2008: rok dospeća 14 dana uz kamatnu stopu 10%-17,75%).


44

20. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

(u hiljadama RSD) 2009 2008 Potraživanja za kamatu i za naknadu, potraživanja po osnovu prodaje, potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja u dinarima

Potraživanja za kamatu 439.259 736.928 Potraživanja za naknadu 31.637 24.055 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu, naknadu, prodaje, promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja (80.344)

(481.787)

Potraživanja za kamatu i za naknadu, potraživanja po osnovu prodaje, potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja u stranoj valuti

Potraživanja za kamatu u stranoj valuti 1.995 2.210 Potraživanja za naknadu u stranoj valuti - 81 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu, naknadu, prodaje, promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja u stranoj valuti (1.658)

(917) Ukupno 390.889

280.570

21. DATI KREDITI I DEPOZITI (u hiljadama RSD) 2009 2008 Krediti dati u dinarima Krediti po transakcionim računima 128.197 60.977 Potrošački krediti 258.026 279.677 Krediti za obrtna sredstva 7.975.300 2.951.681 Investicioni krediti 2.387.272 1.585.555 Stambeni krediti 927.303 578.714 Ostali krediti 3.727.006 2.721.135 Ispravka vrednosti datih kredita (1.440.052) (1.369.320) Depoziti dati u dinarima Ostali namenski depoziti 2.066 2.482 Krediti dati u stranoj valuti Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 47.944

44.300

Ostali krediti u stranoj valuti - 1.263 Depoziti dati u stranoj valuti Ostali dati depoziti u stranoj valuti - 1.993.523 Ostali namenski depoziti u stranoj valuti 6.233 5.759 Ukupno 14.019.295

8.855.746


45

21. DATI KREDITI I DEPOZITI (nastavak) Ostali depoziti u stranoj valuti u prethodnoj godini u iznosu od RSD 1.993.523 hiljade, odnosno EUR 22.500 hiljada odnose se na sredstva kod Marfin Egnatia banke kao noćno pokriće. Ove godine nije bilo tih sredstava u saldu na dan 31. decembra 2009. godine. Ostali namenski depoziti u stranoj valuti u iznosu od RSD 6.233 hiljade (2008: RSD 5.759 hiljada) odnose se na garantni depozit kod NBS za obavljanje brokersko-dilerskih poslova u iznosu od RSD 3.836 hiljada (2008: RSD 3.544 hiljade) kao i garantni depozit za poslovanje sa Visa karticama u iznosu od RSD 2.397 hiljada (2008: RSD 2.215 hiljada). Promene na plasmanima komitentima u toku godine bile su sledeće: (u hiljadama RSD) Kratkoročni krediti Dugoročni krediti

Ukupno U RSD U stranoj

valuti

U RSD U stranoj

valuti

Plasmani komitentima na dan

1. januara 2009. godine 2.224.564

1.994.786

5.955.656

50.060

10.225.066 Novi plasmani 192.266.344 48.486.935 11.344.191 5.153 252.102.623 Kursne razlike - - - - - Revalorizacija 33.250 - 613.970 - 647.220 Otplate-potražni promet (193.553.987) (50.481.429) (3.478.819) (1.327) (247.515.562)

31. decembra 2009. godine 970.171

292

14.434.998

53.886

15.459.347 Minus: Ispravka vrednosti i rezervisanja (694.137) - (745.915) - (1.440.052) Neto plasmani 276.034

292

13.689.083

53.886

14.019.295

Podela kredita i depozita po sektorima u toku godine bile je sledeća:

(u hiljadama RSD) Preduzeća Javni

sektor Stanovni-

štvo Strana

lica

Ukupno 2009

Ukupno 2008 Kratkoročni krediti i plasmani - u RSD 1.539.092 - 188.796 - 1.727.888 2.981.863 - u stranoj valuti 3.836 - - - 3.836 1.263 Dugoročni krediti i plasmani - u RSD 11.553.573 - 2.121.643 - 13.675.216 5.195.875 - u stranoj valuti 47.944 - - - 47.944 44.301 Ostali finansijski plasmani - u RSD 2.066 - - - 2.066 2.482 - u stranoj valuti 2.397 - - - 2.397 1.999.282 Ukupno bruto 13.148.908

-

2.310.439

-

15.459.347

10.225.066

Minus: Rezervisanja (981.234)

-

(458.818)

-

(1.440.052)

(1.369.320)

Ukupno- neto 12.167.674

-

1.851.621

-

14.019.295

8.855.746


46

21. DATI KREDITI I DEPOZITI (nastavak) Ročna struktura kredita i depozita je sledeća: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Dospeli krediti 3.410.625 1.516.842 Do jedne godine 1.021.221 3.813.389 Preko jedne godine 11.027.501 4.894.835 Dati krediti i depoziti, bruto 15.459.347

10.225.066

Dospeli krediti i depoziti: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Do dva meseca 628.367 153.240 Između dva i šest meseci 347.975 149.279 Između šest meseci i jedne godine 837.820 474.852 Preko jedne godine 1.596.463 739.471 Ukupno dospeli krediti 3.410.625

1.516.842

Koncentracija izloženosti kreditnom riziku (uključujući ukupne plasmane komitentima i ostalu bilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa NBS propisima, kao i rizičnu vanbilansnu aktivu) po sektorima data je u narednoj tabeli: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Poljoprivreda, lov, šumarstvo, vodoprivreda i ribarstvo 456.191

276.139

Vađenje rude, kamena i prerađivačka industrija 3.056.757 2.912.449 Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom, gasom i vodom 5.439 - Građevinarstvo 902.000 847.925 Trgovina na veliko i malo 2.966.356 3.275.202 Hoteli i restorani, saobraćaj, skladištenje i veze 1.209.291 1.233.015 Bankarski sektor 2.101.760 1.111.332 Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 1.723.074

2.092.676

Ostalo 2.462.020 2.360.811 Plasmani komitentima-bruto 14.882.888

14.109.549


47

22. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA) (u hiljadama RSD) 2009 2008 Zapisi trezora 1.350.469 - Potraživanja za kamatu po zapisima trezora 83.811 - Plasmani po osnovu kupovine derivata za zaštitu u stranoj valuti - 35.919 Ukupno 1.434.280

35.919

Iznos od RSD 1.434.280 hiljada (2008: RSD 35.919 hiljada) odnosi se na zapise trezora u iznosu od RSD 1.350.469 hiljada i kamatu na zapise trezora u iznosu od RSD 83.811 hiljada. Struktura ovih plasmana data je u tabeli koja sledi:

Datum aukcije

Datum dospeća

Kamatna stopa

Ukupna diskontna kupovna cena

Ukupna nominalna vrednost

Iznos kamate

09.07.2009 08.01.2010 13,96 186.815 200.000 13.185 16.07.2009 14.01.2010 12,90 187.755 200.000 12.245 23.07.2009 22.01.2010 12,49 37.088 39.430 2.342 30.07.2009 28.01.2010 12,38 64.381 68.410 4.029 06.08.2009 04.02.2010 12,19 50.036 53.120 3.084 13.08.2009 11.02.2010 12,19 94.195 100.000 5.805 27.08.2009 25.02.2010 12,13 211.660 224.640 12.980 15.10.2009 14.04.2010 11,80 118.841 125.930 7.089 22.10.2009 22.04.2010 11,65 153.698 162.750 9.052 29.10.2009 29.04.2010 11,50 189.011 200.000 10.989 03.12.2009 03.06.2010 10,45 47.491 50.000 2.509 24.12.2009 24.06.2010 10,45 9.498 10.000 502

Ukupno: 1.350.469

1.434.280

83.811 Od ukupnog iznosa kamate na zapise trezora od RSD 83.811 hiljada u toku 2009. godine prihodovano je RSD 56. 503 hiljade dok je ostatak razgraničen na mesečne iznose koji će se prihodovati u 2010. godini.


48

23. UČEŠĆA U KAPITALU I OSTALE HARTIJE OD VREDNOSTI RASPOLOŽIVE ZA PRODAJU (u hiljadama RSD) 2009 2008 Druge banake - u RSD 1.513 1.513 Preduzeća - u RSD 690 1.464 Minus ispravka vrednosti (11) (11) Ukupno 2.192

2.966

Iznos od RSD 2.192 hiljada (2008: 2.966 hiljada) je neto iznos učešća u kapitalu od RSD 2.203 hiljade umanjen za ispravku vrednosti učešća u kapitalu od RSD 11 hiljada. Tabela učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica: (u hiljadama RSD) 2009 %učešća 2008 %učešća Tamiševo doo 204

27,77

204

27,77

Centrobroker ad - - 774 11,67 Tržište novca ad 374 0,91 374 0,91 Beogradska berza ad 102 0,24 102 0,24 Poštanska štedionica - Banka 690 0,019 690 0,99 Agrobanka ad 590 0,0047 590 0,0047 Hypo Alpe Adria Banka ad 232 0,0016 232 0,00171 Ukupno 2.192

2.966

U toku 2009. godine nije bilo značajnijeg povećanja učešća u kapitalu Banke drugih pravnih lica.


49

24. OSTALI PLASMANI (u hiljadama RSD) 2009

2008

Ostali plasmani u dinarima Ostali plasmani 194.024 617.186 Ispravka vrednosti ostalih plasmana (77.284) (116.319) Ostali plasmani u stranoj valuti Pokriveni akreditivi i druga jemstva u stranoj valuti 2.397 2.215 Ostali plasmani u stranoj valuti - 265.803 Ukupno 119.137

768.885

Ostali plasmani u dinarima u iznosu od RSD 194.024 hiljada (2008: RSD 617.186 hiljada) odnose se najvećim delom na plasmane po kreditnim karticama (Master, Visa Dina). Ukupan iznos ovih plasmana je RSD 180.749 hiljada. Ostali plasmani u stranoj valuti u iznosu od RSD 0 (2008: RSD 265.803 hiljada) odnose se na spot transakcije, a koje Banka priznaje po datumu ugovaranja kao finansijska sredstva i finansijske obaveze. Na dan 31. decembra 2009. godine izvršeno je preknjižavanje spot transakcija sa pozicija bilansne na poziciju vanbilansne aktive (Napomena 37a).


50

25. NEMATERIJALNA ULAGANJA (u hiljadama RSD) 2009 Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2008. godine 23.433 Nove nabavke 13.413 Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 36.846 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2008. godine 5.551 Amortizacija 6.069 Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 11.620 Neto sadašnja vrednost 1. januara 2008. godine 17.882 Neto sadašnja vrednost 31. decembra 2008. godine 25.226 Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2009. godine 36.846 Nove nabavke 52.020 Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 88.866 Ispravka vrednosti Stanje na dan 1. januara 2009. godine 11.620 Amortizacija 11.896 Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 23.516 Neto sadašnja vrednost 1. januara 2009. godine 25.226 Neto sadašnja vrednost 31. decembra 2009. godine 65.350 Amortizacija u iznosu od RSD 11.896 hiljada (2008: RSD 6.069 hiljada) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha. Povećanje nematerijalnih ulaganja u 2009. godini u iznosu od RSD 52.020 hiljada (2008: RSD 13.413 hiljada) najvećim delom su se odnosila na licencu Windows Office u iznosu od RSD 25.984 hiljada, zatim na Pexim programe u smislu novih aplikacija i novih programskih rešenja u iznosu od RSD 5.865 hiljada i programe za čuvanje podataka (backup) u iznosu od RSD 4.474 hiljada. Ostale nabavke odnosile su se na antivirus programe, licence za telefonski saobraćaj, softver za Mastercard i ostale licence.


51

26. OSNOVNA SREDSTVA

Građevinski

objekti

Oprema i ostala

osn.sred.

Avansi za osnovna sredstva

Ukupno Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2008. godine 486.373 247.921 8.374 742.668 Nove nabavke - 167.303 61.829 229.132 Prenosi sa avansa - - (52.478) (52.478) Otuđenja (prodaja) - (2.121) - (2.121) Rashodovanja - (11.272) - (11.272) Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 486.373

401.831

17.725

905.929 Ispravka vrednosti

Stanje na dan 1. januara 2008. godine 123.806 94.335 - 218.141 Amortizacija 6.323 51.310 - 57.633 Prenosi - - - - Otuđenja (prodaja) - (1.524) - (1.524) Rashodovanja - (9.572) - (9.572) Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 130.129

134.549

-

264.678 Neto sadašnja vrednost 1. januara 2008. godine 362.567

153.586

8.374

524.527

Neto sadašnja vrednost 31. decembra 2008. godine 356.244

267.282

17.725

641.251

Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2009. godine 486.373 401.831 17.725 905.929 Nove nabavke - 32.018 2.418 34.436 Prenosi sa avansa 4.113 16.030 (20.143) - Otuđenja (prodaja) - (9.060) - (9.060) Rashodovanja - (8.787) - (8.787) Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 490.486

432.032

-

922.518 Ispravka vrednosti

Stanje na dan 1. januara 2009. godine 130.129 134.549 - 264.678 Amortizacija 6.358 72.846 - 79.204 Otuđenja (prodaja) - (6.028) - (6.028) Rashodovanja - (7.535) - (7.535) Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 136.487

193.832

-

330.319 Neto sadašnja vrednost 1. januara 2009. godine 356.244

267.282

17.725

641.251

Neto sadašnja vrednost 31. decembra 2009. godine 353.999

238.200

-

592.199

Amortizacija u iznosu od RSD 79.204 hiljada (2008: RSD 57.633 hiljada) iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha.


52

26. OSNOVNA SREDSTVA (nastavak) Povećanja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja u 2009. godini su se odnosila na nabavku osnovnih sredstava, softvera i licenci u iznosu od RSD 52.020 hiljada (2008: RSD 17.726 hiljada), kompjuterske opreme u iznosu od RSD 32.888 hiljada (2008: RSD 28.277 hiljada), ulaganje u strukturno kablovski sistem u iznosu od RSD 6.927 hiljada (2008: RSD 6.969 hiljada), telefonske garniture u iznosu od RSD 4.159 hiljada (2008: RSD 4.713 hiljada), klima uređaja u iznosu od RSD 576 hiljada (2008: RSD 4.052 hiljada), protivpožarne opreme u iznosu od RSD 710 hiljada (2008: nije bilo ulaganja), nameštaja u iznosu od RSD 713 hiljada (2008: RSD 20.158 hiljada), opreme za čuvanje i rukovanje novcem-bankomata u iznosu od RSD 578 hiljada (2008: RSD 38.053 hiljada), ulaganje u višegodišnji zakup u iznosu od RSD 598 hiljada (2008: RSD 51.158 hiljada), video nadzor u iznosu od RSD 658 hiljada (2008: RSD 7.446 hiljada) i ostale opreme u iznosu od RSD 240 hiljada (2008: RSD 2.164 hiljada). Banka je u toku 2009. godine izvršila ulaganja u poslovni prostor u vlasništvu u Dalmatinskoj 22, Beograd. Ulaganja su rađena u svrhu adaptacije i opremanja novog Data centra u iznosu od RSD 4.113 hiljada (2008: RSD 0). Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 140.136 hiljada (2008: RSD 114.830 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su u bilans uspeha. Zemljište i građevinski objekti su poslednji put procenjeni na dan 18. septembra 2007. godine od strane nezavisnih procenitelja (firme za procenu). Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom je umanjena nabavna vrednost građevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada. Revalorizacione rezerve su smanjene za RSD 33.611 hiljada. U toku 2008. godine i 2009. godine Banka nije radila ponovnu procenu građevinskih objekata.


53

27. OSTALA SREDSTVA (u hiljadama RSD) 2009

2008

Ostala potraživanja u dinarima

Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 277 3,482 Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja 5,608 3,033 Potraživanja od zaposlenih 1,577 621 Potraživanja za više plaćen porez na dobit - 11,917 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 672,073 440,534 Potraživanja u obračunu 10,718 3,918 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja (323,290) (336,712) Ostala potraživanja u stranoj valuti Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 3,553 12,202 Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 83 77 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 31,056 54,196 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 2,113 978 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (25,415) (15,165) Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 76,588 38,798 Razgraničeni ostali troškovi 2,907 2,351 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu u stranoj valuti - 111 Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 42 - Zalihe Zalihe alata i inventara 2,251 2,219 Zalihe rezervnih delova 805 787 Ostale zalihe 232 232 Sredstva stečena naplatom potraživanja 1,474 1,474 Ispravka vrednosti zaliha (3,288) (3,238) Ukupno 459,364

221,815

U okviru Ostalih potraživanja iz operativnog poslovanja u iznosu od RSD 672.073 hiljada (2008: RSD 440.534 hiljada) najveći deo odnosi se na potraživanja za plaćanja izvršena po datim avalima u iznosu od RSD 536.433 hiljada (2008: RSD 336.439 hiljada) i potraživanja za obračunatu revalorizaciju po kreditima u iznosu od RSD 109.722 hiljada (2007: RSD 93.250 hiljada). Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti u iznosu od RSD 3.553 hiljada (2008: RSD 12.202 hiljada) odnosi se na avans kod Banke Intesa za korišćenje naših Visa i Master kartica. Najveći deo pozicije Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti u iznosu od RSD 31.056 hiljada (2008: RSD 54.196 hiljada) odnose se na potraživanja po osnovu plaćenih obaveza po garancijama i akreditivima u iznosu od RSD 25.332 hiljada. Ovaj iznos čine sledeći komitenti: Lola Food u iznosu od EUR 129.147,00, DMB doo u iznosu od EUR 124.983,55 i Red Bull doo u iznosu od EUR 10.048,95. Iznos od RSD 76.588 hiljada (2008: 38.798 hiljada) odnosi se na aktivna vremenska razgraničenja tj. na razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu od čega se najveći deo u iznosu od RSD 63.126 hiljada (2008: RSD 28.679 hiljada) odnosi na razgraničena potraživanja za obračunatu evidentnu kamatu od drugih komitenata u dinarima po kreditima sa valutnom klauzulom.


54

28. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10% (2008: 10%). Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast. Banka je primenila ovaj metod prikazivanja u Bilansu stanja, tako da ima prikazana neto odložena poreska sredstva za obe posmatrane godine. (u hiljadama RSD) 2009 2008 Odložena poreska sredstva 162.177 155.711 Ukupno 162.177

155.711

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima data su u sledećoj tabeli: (u hiljadama RSD)

Odložena poreska sredstva Poreski krediti-

osnovna sredstva Poreski krediti po osnovu gubitaka Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2008. godine 21.243 127.614 148.857U korist (teret) bilansa uspeha 36.144 - 36.144Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 57.387 127.614 185.001Stanje na dan 1. januara 2009. godine 57.387 127.614 185.001U korist (teret) bilansa uspeha - - -Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 57.387 127.614 185.001 Kretanja na odloženim poreskim obavezama data su u sledećoj tabeli: (u hiljadama RSD)

Odložene poreske obaveze Ubrzana poreska

amortizacija Ukupno Stanje na dan 1. januara 2008. godine 28.231 28.231U korist (teret) bilansa uspeha 1.059 1.059Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 29.290 29.290Stanje na dan 1. januara 2009. godine 29.290 29.290U korist (teret) bilansa uspeha (6.467) (6.467)Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 22.824 22.824


55

29. TRANSAKCIONI DEPOZITI (u hiljadama RSD)

Preduzeća

Preduzetnici

Banke i druge fin.

org.

Javni

sektor

Stanovništvo

Strana

lica

Ostali

komitenti

Ukupno

2009

Ukupno

2008

Transakcioni depoziti po viđenju komitenata

- u RSD 2.285.264 41.508 1.487 5.513 88.048 17.180 26.364 2.465.364 1.003.623 - u stranoj valuti 131.766 6.635 527 113 259.272 92.629 23 490.965 1.500.293

Ukupno 2.417.030

48.143

2.014

5.626

347.320

109.809

26.387

2.956.329

2.503.916

Najveći deo salda pozicije Transakcioni depoziti u dinarima u iznosu od RSD 2.465.364 hiljade (2008: RSD 1.003.623 hiljada) odnosi se na žiro račune drugih preduzeća u dinarima u iznosu od RSD 2.279.289 hiljada (2008: RSD 748.060 hiljada), a najveći deo salda pozicije Transakcioni depoziti u stranoj valuti u iznosu od RSD 490.965 hiljada (2008: RSD 1.500.293 hiljada) odnosi se na devizne račune preduzeća čiji je saldo RSD 131.766 hiljada i devizne račune fizičkih lica u iznosu od RSD 259.272 hiljada.


56

30. OSTALI DEPOZITI (u hiljadama RSD)

Preduzeća Banke i

druge fin. org. Javni

sektor

Stanovništvo

Strana lica Ostali

komitenti

Ukupno 2009

Ukupno 2008 Štedni depoziti Kratkoročni depoziti: - u RSD 336 - - 27.964 - - 28.300 34.013 - u stranoj valuti - - - - 1.715.959 - 1.715.959 1.210.731 Dugoročni depoziti: - u RSD - - - 605 - - 605 1.174 - u stranoj valuti - - - - - - - 4.998 Depoziti po osnovu datih kredita Kratkoročni depoziti: - u RSD - - - - - - - 7.035 - u stranoj valuti 192 - - 15.758 - - 15.950 5.413.521 Dugoročni depoziti: - - - u RSD 10.106 - - - - - 10.106 36.066 - u stranoj valuti 48.817 384 - 86.415 - - 135.616 - Namenski depoziti - - Kratkoročni depoziti: - - u RSD 25.461 - - - - - 25.461 10.152 - u stranoj valuti 10.341 - - 245 - - 10.586 239.271 Dugoročni depoziti: - - - u RSD 12.116 - - - - - 12.116 - - u stranoj valuti - - - - - - - 80.175 Ostali depoziti Kratkoročni depoziti: - u RSD 216.077 34.000 180.044 - 1.466.000 182.829 2.078.950 1.332.380 - u stranoj valuti 48.317 3.143 - - 3.178.190 973 3.230.623 86.825 Dugoročni depoziti: - u RSD - - - - - - - 4.237 - u stranoj valuti - - - 210.472 - - 210.472 254.001 Ukupno 371.763

37.527

180.044

341.459

6.360.149

183.802

7.474.744

8.714.579

Obaveze za kamatu - u RSD 2.275 112 2.794 - - 1.269 6.450 3.784 - u stranoj valuti 102 - - - - 4 106 - Obaveze za naknadu - - - u RSD - 469 - - - - 469 467 Ukupno 2.377

581

2794

-

-

1.273

7.025

4.251

Ukupno 374.140

38.108

182.838

341.459

6.360.149

185.075

7.481.769

8.718.830


57

30. OSTALI DEPOZITI (nastavak) Obaveze prema stranim licima u iznosu od RSD 3.178.190 hiljada odnose se na depozite od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od EUR 33.000 hiljada i CHF 215 hiljada i sa sledećom strukturom:

Datum ugovora

Valuta Iznos

u valuti Iznos

u 000 RSD

Rok dospeća 31.12.2009.

EUR 8.000.000,00

767.110

04.01.2010.

30.12.2009 EUR 5.000.000,00 479.444 30.03.2010. 21.12.2009. EUR 7.000.000,00 671.222 22.03.2010. 22.12.2009. EUR 5.000.000,00 479.444 22.06.2010. 21.12.2009. EUR 8.000.000,00 767.110 21.06.2010. 21.12.2009. CHF 215.000,00 13.860 22.01.2010. Ukupno EUR EUR 33.000.000 Ukupno CHF CHF 215.000 Ukupno RSD 3.178.190 Ugovori sa Marfin Popular Bank ne preciziraju racia kojih Banka mora da se pridržava da se krediti ne bi smatrali dospelim (tzv. debt covenants). Štedni depoziti u stranoj valuti u iznosu od RSD 1.715.959 hiljada (u 2008: RSD 1.215.729 hiljada) se najvećim delom odnose na kratkoročne štedne depozite stanovništva u stranoj valuti i to: kratkoročni štedni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do četiri meseca u iznosu od RSD 424.967 hiljada (2008: RSD 0 hiljada), kratkoročni štedni depoziti stanovništva po viđenju u stranoj valuti od RSD 146.597 hiljada (2008: RSD 194.606 hiljada), kratkoročni štedni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti do šest meseci u iznosu od RSD 545.288 hiljada (2008: RSD 410.216 hiljada) i kratkoročni štedni depoziti stanovništva u stranoj valuti do godinu dana u iznosu od RSD 266.717 hiljada (2008: 185.080 hiljada). U okviru depozita po osnovu datih kredita u stranoj valuti iznos od RSD 48.817 hiljada (2008: 0) odnosi se na depozite preduzeća na osnovu odobrenih kredita, a iznos od RSD 86.415 hiljada (2008: 0) odnosi se na dugoročne depozite stanovništva po osnovu datih kredita. Namenski kratkoročni depoziti u iznosu od RSD 25.461 hiljada (2008: 0) odnose se na namenske kratkoročne depozite drugih preduzeća u RSD za obezbeđenje potraživanja po osnovu izdatih bankarskih garancija. U okviru Ostalih kratkoročnih depozita u iznosu od RSD 216.077 hiljada (2008: 488.400 hiljada) najveći deo odnosi se na depozite preduzeća. U okviru iznosa od RSD 34.000 hiljade (2008: RSD 14.000 hiljada) najveći iznos od RSD 20.000 hiljada odnosi se na depozite domaćih banaka. U okviru ostalih kratkoročnih depozita u iznosu od RSD 180.044 hiljada (2008: RSD 312.073 hiljada) iznos od RSD 180.000 odnosi se na depozite javnog sektora. Iznos od RSD 1.466.000 hiljada (2008: RSD 445.000 hiljada) odnosi se na depozite stranih banaka. U okviru ostalih kratkoročnih depozita ostalim komitentima u iznosu od RSD 182.829 hiljada (2008: RSD 77.144 hiljada) najveći deo odnosi se na depozite preduzeća.


58

30. OSTALI DEPOZITI (nastavak) Na poziciji dugoročnih depozita u stranoj valuti stanovništva nalaze se namenski dugoročni depoziti fizičkih lica u stranoj valuti u iznosu od RSD 210.472 hiljada (2008: RSD 244.970 hiljada). Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata imaju sledeću strukturu: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Obaveze za kamatu i za naknadu i obaveze po osnovu promene vrednosti derivata u dinarima

Obaveze po osnovu kamata 6.451 3.780 Obaveze po osnovu naknada i provizija 469 471 Obaveze za kamatu i za naknadu i obaveze po osnovu promene vrednosti derivata u stranoj valuti

Obaveze po osnovu kamata u stranoj valuti 105 - Ukupno 7.025

4.251

31. PRIMLJENI KREDITI (u hiljadama RSD) 2009

2008

Primljeni krediti u dinarima

Ostale finansijske obaveze 4.471 180.253 Primljeni krediti u stranoj valuti Primljeni krediti u stranoj valuti 7.707.687 1.268.928 Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 111.476 106.077 Ukupno 7.823.634

1.555.258

Primljeni krediti u stranoj valuti odnose se na kredite primljene od matične banke, Marfin Popular Bank, u iznosu od EUR 14.000 hiljada i CHF 480 hiljada. Uslovi kredita dati su u tabeli:

Datum ugovora

Valuta Iznos

u valuti Iznos

u 000 RSD

Rok dospeća

Kamatna stopa % 14.08.2009.

EUR 60.000.000,00

5.753.328

22.12.2014.

2,5080

07.12.2009. CHF 500.000,00 32.232 07.12.2011. 2,2500 19.11.2009. CHF 350.000,00 22.562 18.11.2011. 2,2550 01.12.2009. CHF 300.000,00 19.339 01.12.2011. 2,2500 14.09.2009. CHF 700.000,00 45.124 14.09.2011. 2,2500 07.10.2009. EUR 3.000.000,00 287.666 07.10.2011. 2,7460 26.07.2006. EUR 14.000.000,00 1.342.443 04.10.2010. 2,4810 11.12.2009. CHF 500.000,00 32.232 12.12.2011. 2,2517 05.10.2009. CHF 500.000,00 32.232 04.11.2011. 2,2900 01.11.2006. CHF 480.000,00 30.942 03.01.2011. 2,1100 05.11.2009. CHF 700.000,00 45.124 05.12.2011. 2,2600 13.02.2009. CHF 1.000.000,00 64.463 14.03.2011. 2,4600 Ukupno EUR EUR 77.000.000,00 Ukupno CHF CHF 5.030.000,00 Ukupno RSD 7.707.687 Ostale finansijske obaveze u dinarima u iznosu od RSD 4.471 hiljada (2008: RSD 180.253 hiljada) čine spot transakcije koje Banka priznaje prema datumu ugovaranja. Na dan 31. decembra 2009. godine izvršeno je preknjižavanje spot transakcija sa pozicija bilansne na poziciju vanbilansne aktive (Napomena 37a).


59

32. REZERVISANJA (u hiljadama RSD) 2009

2008

Rezervisanja za obaveze - 266.783 Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih 67 67 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 103.742 168.489 Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja 8.687 10.272 Ukupno 112.496

445.611

Rezervisanja za obaveze sastoje se iz iznosa od RSD 0 (2008: RSD 266.783 hiljade) koji se odnosi na rezervisanja koja je Banka sprovela još u toku 2007. po osnovu potencijalnih obaveza prema Euroaxis banci. Banka je po ovom osnovu očekivala gubitke, te je stoga formirano rezervisanje u celokupnom iznosu obaveze. Prema Ugovoru o vansudskom poravnanju zaključenom 28. januara 2010. godine Marfin banka je isplatila Euroaxis banci iznos od EUR 1.900.000,00 na ime vansudskog poravnanja nakon čega su zatvorena sva potraživanja i obaveze obe ugovorne strane. Obzirom da je na dan predaje finansijskih izveštaja Marfin banka bila svesna ovih dešavanja, na dan 31. decembra 2009. godine sprovedena su knjiženja tako što je ukinuto rezervisanje u celosti, a oprihodovana je razlika između iznosa rezervisanja i iznosa koji je plaćen u 2010. godini u iznosu od RSD 106.174 hiljade (Napomena 10).

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u iznosu od RSD 103.742 hiljada (2008: RSD 168.489 hiljada) predstavljaju rezervisanja za sva vanbilansna potraživanja koja su obračunata u skladu sa internom metodologijom Banke.

Rezervisanja za penzije u iznosu od RSD 8.687 hiljada (2008: RSD 10.272 hiljada) izvršena su u skladu sa MRS 19. Po ovom osnovu došlo je do otpuštanja rezervisanja u korist prihoda u iznosu od RSD 1.151 hiljada (aktuarski obračun za 31. decembar 2009. godine glasio je na iznos od RSD 9.122 hiljada), kao i odlazak u penziju u iznosu RSD 435 hiljada objašnjenih u Napomeni 10.

U nastavku su prikazana dodatna obelodanjivanja po MRS 19: Iznos obaveze za rezervisanje za otpremine na dan 01. januara 2009. godine 10.272 Trošak tekuće usluge rada 334 Troškovi kamate 678 Aktuarski (dobitak) / gubitak (2.162) Isplata obaveze (435) Iznos obaveze za rezervisanje za otpremine prema aktuarskom obračunu na dan 31. decembra 2009. godine 8.687

Promene na rezervisanjima u toku godine prikazane su u tabeli:

(u hiljadama dinara) Rezervisanja za obaveze

Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Rezervisanja za penzije i druga rezervisanja Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2009. godine 266.783 67 168.489 10.273 445.612Povećanja rezervisanja u toku godine 3.864 - 100.572 - 104.436Smanjenja rezervisanja u toku godine (108.502) - (165.319) (1.586) (275.407)Prenos na kratkoročne obaveze (162.145) - - - (162.145) Stanje na dan 31. decembra 2009. godine - 67 103.742 8.687 112.496

33. OBAVEZE ZA POREZE (u hiljadama RSD) 2009

2008

Obaveze za porez na dodatnu vrednost 897 486 Obaveze za druge poreze i doprinose 1.975 3.472 Ukupno 2.872

3.958


60

34. OBAVEZE IZ DOBITKA (u hiljadama RSD) 2009

2008

Obaveze iz dobitka 4.784 7.651 Obaveze za porez na dobit - - Ukupno 4.784

7.651

Obaveze iz dobitka u iznosu od RSD 4.784 hiljada (2008: RSD 7.651 hiljada) su se smanjile u odnosu na prethodnu godinu, jer se u toku 2009. godine vršila isplata dividendi na preferencijalne akcije iz sredstava koje je Banka rezervisala na dan 31. decembra 2007. godine na ime dividende za preferencijalne akcionare.

35. OSTALE OBAVEZE (u hiljadama RSD) 2009

2008

Ostale obaveze u dinarima

Obaveze prema dobavljačima 19.063 15.846 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa 328.834 128.785 Obaveze u obračunu 14.042 9.981 Prolazni i privremeni računi 6.900 - Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada u dinarima Obaveze za neto zarade 785 - Obaveze za neto naknade zarada 666 - Obaveze za poreze na zarade i naknade zarada 220 - Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada 409 - Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova 1.898 338 Ostale obaveze prema zaposlenima 953 738 Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 32.317 1.419 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 45.977 39.676 Razgraničeni prihodi kamata i naknada 48.896 47.345 Razgraničeni ostali prihodi 13.306 169 Ostale obaveze u stranoj valuti Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 1.695 1.459 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 1.648 1.140 Obaveze u obračunu u stranoj valuti - 42 Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti - 237 Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti 95.487 49.510 Ukupno 613.096

296.685

Obaveze prema dobavljačima u iznosu od RSD 19.063 hiljada (2008: RSD 15.846 hiljada) najvećim delom odnose se na nezatvorene obaveze prema dobavljačima. Najveće dobavljače u saldu čine CB Richard Ellis doo u iznosu od RSD 1.363 hiljada, Stylos doo u iznosu od RSD 1.314 hiljada, Telekom Srbije u iznosu od RSD 3.156 hiljada, Pexim doo u iznosu od RSD 1.868 hiljada i Sistem-Fto doo u iznosu od RSD 1.894 hiljada.


61

35. OSTALE OBAVEZE (nastavak)

Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u iznosu od RSD 328.834 hiljada (2008: RSD 128.785 hiljada) najvećim delom u iznosu od RSD 123.053 hiljada (2008: RSD 123.306 hiljada) predstavljaju obaveze za preferencijalne akcije. Još u toku 2007. godine utvrđeno je da preferencijalne akcije ne ispunjavaju kriterijume MRS 32 za priznavanje kapitala, već ispunjavaju kriterijume za priznavanje finansijskih obaveza, obzirom da Rukovodstvo Banke nema diskreciono pravo da oslobodi Banku od obaveze plaćanja dividendi na preferencijalne akcije ukoliko Banka posluje sa dobitkom. U skladu sa navedenim izvršena je reklasifikacija preferencijalnih akcija na poziciju Ostale obaveze iz poslovnih odnosa za obe posmatrane godine.

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u iznosu od RSD 32.317 (2008: RSD 1.419 hiljada) najvećim delom se odnose na razgraničene obaveze za obračunatu kamatu na zapise trezora u iznosu od RSD 27.309 hiljada (2008: RSD 0).

Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u iznosu od RSD 45.977 hiljada (2008: RSD 39.676 hiljada) obuhvataju najvećim delom rezervisanja po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora u iznosu od RSD 23.167 hiljada (2008: RSD 19.801 hiljada) kao i rezervisanja po osnovu dobiti imalaca preferencijalnih akcija koje je Banka priznala kao potencijalnu obavezu u 2007. godini u iznosu od RSD 15.000 hiljada (2008: RSD 15.000 hiljada) kao i rezervisanje za potencijalne sudske sporove u iznosu od RSD 7.809 hiljada (2008.RSD 4.445 hiljada).

Razgraničeni prihodi od kamata i naknada u iznosu od RSD 48.896 hiljada (2008: RSD 47.345 hiljada) najvećim delom se odnose na razgraničenje prihoda od naplaćenih naknada za odobrenje kredita koje ulaze u obračun EKS te se u tom smislu, prema uputstvu NBS nalaze na poziciji Razgraničeni prihodi od kamata. Radi se o razgraničenim naknadama za odobrenje kredita preduzećima u iznosu od RSD 24.092 hiljade (2008: RSD 37.844 hiljada), javnim preduzećima za refinansiranje dugoročnih kredita u iznosu od RSD 10.277 hiljada, (2008: 0), stanovništvu u iznosu od RSD 7.216 hiljada (2008: RSD 6.391 hiljade), drugim preduzećima za restruktuiranje kredita u iznosu od RSD 2.585. hiljada (2008: 0) i preduzetnicima u iznosu od RSD 1.730 hiljada (2008: RSD 807 hiljada).

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti u iznosu od RSD 95.487 hiljada (2008: RSD 49.510 hiljada) odnose se na obračunatu kamatu po dugoročnim kreditima matične banke u iznosu od RSD 56.114 hiljada (2008: 0), po depozitima stanovništva za obezbeđenje kredita sa valutnom klauzulom u iznosu od RSD 10.821 hiljada (2008. RSD 9.006 hiljada), obračunatu kamatu po oročenoj deviznoj štednji stanovništva u iznosu od RSD 20.105 hiljada (2008: RSD 10.701 hiljada), obračunatu kamatu po depozitima od matične banke u iznosu od RSD 1.929 hiljada (2008: 21.919 hiljada) i obračunatu kamatu po dugoročnim kreditima od matične banke u iznosu od RSD 4.790 hiljada (2008: RSD 4.463 hiljade).

36. KAPITAL

U okviru kapitala banka iskazuje akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak tekuće godine i dobitak iz ranijih godina, umanjen za porez na dobitak.

Na dan 31. decembra 2009. godine kapital Banke obuhvata:

(u hiljadama RSD) 2009 2008 Akcijski kapital – obične akcije (Napomena 36a) 4.306.681 3.143.307 Emisiona premija (Napomena 36a) 2.629.112 2.396.436 Revalorizacione rezerve (Napomena 36b) 279.003 279.003 Rezerve iz dobiti (Napomena 36c) 151.673 151.673 Gubitak iz ranijih godina (Napomena 36d) (2.384.234) (1.236.839) Gubitak tekuće godine (Napomena 36d) (287.263) (1.147.395) Minus sopstvene akcije (Napomena 36e) - (253) Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 4.694.972

3.585.932


62

37. KAPITAL Akcionari Banke koji poseduju više od 1% akcijskog kapitala Banke, predstavljeni su u tabeli koja sledi: (u hiljadama RSD) 2009 2008

Akcijski kapital

% kapitala

Akcijski kapital

% kapitala

Marfin Popular Bank 4.289.125

96.83

3.086.946

94.50

Ukupno 4.289.125

96.83

3.086.946

94.50

Ostali 17.557

3.17

56.361

5.50

Ukupno akcijski kapital 4.306.681

100.00

3.143.307

100.00

a) Akcijski kapital i emisiona premija Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-4560/6-09 od 01. septembra 2009. godine kojim je odobrena XVI emisija akcija i to 2.326.750 komada običnih akcija nominalne vrednosti 500,00 dinara što čini ukupnu emisionu vrednost od RSD 1.163.375 hiljada. Emisiona cena iznosila je 600,00 dinara. Kupac je Marfin Popular Bank Public CO LTD. Emisija je registrovana kod Agencije za privredne registre po Rešenju BD 134462/2009 od 20. avgusta 2009. godine. Kupovinom akcija Marfin Popular Bank Public CO LTD postala je vlasnik 96,83% kapitala Banke. Po osnovu ove emisije nastala je i emisiona premija kao pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti čije stanje na dan 31. decembra 2009. godine iznosi RSD 2.629.112 hiljada (2008: RSD 2.396.437 hiljada). Gubitak predstavlja negativnu razliku između ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke. Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. b) Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve iskazuju efekte promena poštene vrednosti osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja, učešća u kapitalu i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. Banka je poslednji put izvršila procenu građevinskih objekata 2007. godine. Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom je umanjena nabavna vrednost građevinskih objekata u neto iznosu od RSD 35.455 hiljada. Revalorizacione rezerve su smanjene za RSD 33.611 hiljada. c) Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa zakonom za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skaldu sa statutom i drugim aktima Banke. Iznosi razlika između rezervisanja obračunatih u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i rezervisanja obračunatih u skladu sa internim pravilima Banke su knjiženi na teret nedostajućih iznosa rezervi za procenjene gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi, a u korist rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama.


63

36. KAPITAL (nastavak) c) Rezerve iz dobiti(nastavak) Ukupan iznos obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 5.137.866 hiljada (2008: RSD 4.184.464 hiljada). Ispravka vrednosti bilansne aktive i vanbilansnih stavki koje se klasifikuju po internim pravilima Banke iznosi RSD 2.051.797 hiljada (2008: RSD 2.320.231 hiljada). Ukupna posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 3.185.017 hiljada (2008: RSD 1.763.374 hiljada), pri čemu se na bilansnu aktivu odnosi RSD 2.970.900 hiljada (2008: RSD 1.298.216 hiljada), a na vanbilansnu aktivu RSD 214.118 hiljada (2008: RSD 465.158 hiljada). U toku 2008. godine Skupština akcionara Banke je donela odluku o delimičnom pokriću gubitka iz ranijih godina. Ovom Odlukom se pokriva deo gubitka iz ranijih godina u iznosu od RSD 14.909 hiljada na teret Neraspoređene dobiti iz ranijih godina u iznosu od RSD 4.043 hiljade i Drugih rezervi iz dobiti u u iznosu od RSD 10.866 hiljada. d) Nepokriveni gubitak iz tekućeg perioda i akumulirana dobit Gubitak iz tekuće godine u iznosu od RSD 287.263 hiljada (2008: RSD 1.147.395 hiljada) predstavlja negativnu razliku između ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda u iznosu od RSD 293.730 hiljada (2008: RSD 1.182.480 hiljada) umanjenu za dobitak od smanjenja odloženih poreskih obaveza u iznosu od RSD 6.467 hiljada (2008: RSD 35.085 hiljada). Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa Statutom i Ugovorom o osnivanju Banke gde je navedeno da se gubitak u poslovanju Banke pokriva sledećim redom:

1. Iz ostvarenog prihoda tekućeg poslovanja 2. Iz sredstava rezervi Banke i 3. Iz sredstava akcionarskog kapitala Banke, odnosno uloga akcionara, ako sredstva iz tačke

1. i 2. nisu dovoljna Akumulirana dobit obuhvata akumulirani neraspoređeni dobitak iz ranijih godina koji je proizašao iz razlike između prihoda i rashoda, kao i dobitke/gubitke po osnovu ispravki materijalno značajnih grešaka iz ranijih perioda, dobitke po osnovu ukidanja revalorizacionih rezervi, po osnovu otuđenja sopstvenih akcija kao i po drugim osnovama. e) Sopstvene akcije Krajem 2007. godine Banka je došla u posed sopstvenih akcija u iznosu od RSD 253 hiljade po osnovu likvidacije Centroagenta kome je Banka bila osnivač. Konačna likvidacija Centroagenta i njegovo brisanje iz Registra privrednih subjekata odrađeno je u 2008. godini, tako da je Banka po tom osnovu isknjižila učešće u kapitalu kod ovog pravnog lica (Napomena 23). Dana 16. decembra 2008. godine Skupština akcionara Banke donela je Odluku o poništenju sopstvenih preferencijalnih akcija i smanjenju osnovnog kapitala usled poništenja. Ova Odluka upisana je u Agenciju za privredne registre dana 30. decembra 2008. godine pod brojem BD 148711/2008. Banka je prema Zakonu, a u cilju zaštite poverilaca u obavezi da dva puta objavi poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja u razmaku od 30 dana, te je u tom smislu to i učinjeno. Drugi poziv objavljen je 23. februara 2009. godine. Rešenjem Agencije za privredne registre BD 23974/2009 od 25. marta 2009. godine registrovana je promena osnovnog kapitala i u skladu sa Rešenjem Banka je sprovela adekvatnu evidenciju u svojim poslovnim knjigama.


64

38. VANBILANSNE POZICIJE

(a ) Garancije, jemstva za obezbeđenje obaveza i neopozive obaveze

Na dan 31. decembra 2009. godine potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju:

(u hiljadama RSD) 2009 2008 Poslovi u ime i za račun trećih lica

Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica 5.392 218 Ukupno 5.392

218

Preuzete buduće obaveze Date garancije i druga jemstva 1.938.733 2.477.657 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 312.087 534.187 Ostale preuzete neopozive obaveze 39.055 34.191 Date garancije i druga jemstva u stranoj valuti 747.928 826.259 Ukupno 3.037.803

3.872.294

Spot transakcije Potraživanja po spot transakcijama 2.025.349 6.316.288 Ukupno 2.025.349 6.316.288 Druge vanbilansne pozicije Potraživanje po suspendovanoj kamati 638.612 - Potraživanja po osnovu sporazuma o rekupovini 1.800.000 - Druga vanbilansna aktiva 5.679.855 5.674.252 Ukupno 8.118.467

5.674.252

Ukupno 13.187.011 15.863.052 (b) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2009. godine ukupna vrednost sudskih sporova koje Banka vodi u svojstvu tužioca iznosila je RSD 2.052.478 hiljada (2008: RSD 846.439 hiljada), dok je vrednost sudskih sporova koji se vode protiv Banke iznosila RSD 656.200 hiljada (2008: RSD 17.099 hiljada. Rezervisanja za sudske sporove po kojim Banka očekuje gubitke iznose RSD 3.864 hiljada (Napomene 10 i 35). 39. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2009. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje: Pokazatelji poslovanja Propisano Ostvareno 2009. Ostvareno 2008. Adekvatnost kapitala Min. 12% 16.54% 17.99%Ulaganja banke Maks. 60% 36.66% 33.40%Zbir velikih izloženosti banke, u tome: Maks 400% 124.31% 126.28% -Velika izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica 105.90% 114.73% -Izloženost prema licima povezanim sa bankom Maks. 20% 18.41% 11.55%Prosečni mesečni pokatatelj likvidnosti: - u prvom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 3.83 1.35 - u drugom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2.14 1.14 - u trećem mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 1.41 1.54Pokazatelj deviznog rizika max 20% 13.11 12.40

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2009. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.


65

39. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (u hiljadama RSD) 2009 2008 Aktiva

Devizni računi 40.162 62.449 Ostali kratkor. fin. plasmani bankama u dinarima - 88.601 Kratkoročni depoziti kod stranih banaka - 1.993.523 Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu - 111 Ostala AVR po derivatima za opcije - 11.239 Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 360 - Ukupno aktiva 40.522

2.155.923

Pasiva Ostale kratkoročne obaveze prema bankama u stranoj valuti - 88.532 Transakcioni depoziti stranih banaka u dinarima 1.979 1.394 Transakcioni depoziti stranih banaka u stranoj valuti 3.367 1.641 Kratkoročni depoziti u dinarima 1.466.000 445.000 Kratkoročni depoziti u stranoj valuti 3.178.190 5.413.876 Dugoročni depoziti u stranoj valuti 384 - Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka 7.707.687 1.268.928 Obaveze za kamatu u stranoj valuti 6 - Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 7.003 - Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima po depozitima banaka 244

-

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po depozitima banaka 1.929

21.919

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po dugoročnim kreditima banaka 60.904

4.463

Ostala PVR po derivatima za opcije - 3.373 Kapital Akcijski kapital 4.289.125 3.086.946 Ukupno pasiva 16.716.818

10.336.072

2009 2008

Vanbilansna aktiva Potraživanja po drugim derivatima kod stranih banaka 508.211 - Potraživanja po drugim derivatima kod stranih banaka 509.074 - Druga vanbilansna aktiva-kratkoročne kreditne linije za likvidnost 3.280.509 886.010 Potraživanja po derivatima za opcije u stranoj valuti - 3.322.538 Potraživanja po derivatima za opcije u dinarima - 2.993.750 4.297.794

7.202.298

Vanbilansna pasiva Obaveze po drugim derivatima kod stranih banaka 508.211 - Obaveze po drugim derivatima kod stranih banaka 509.074 - Druga vanbilansna pasiva-kratkoročne kreditne linije za likvidnost 3.280.509 886.010 Obaveze po derivatima za opcije u stranoj valuti - 3.322.538 Obaveze po derivatima za opcije u dinarima - 2.993.750 4.297.794

7.202.298


66

39. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak) Prihodi i rashodi po osnovu odnosa sa povezanim stranama bili su: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Rashodi Rashodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u stranoj valuti 173,243 153,836Rashodi kamata po osnovu kredita od stranih banaka u stranoj valuti 99,208 56,033 272,451 209,869Prihodi Prihodi kamata po osnovu depozita i kredita od stranih banaka u stranoj valuti 6,996 974 6,996 974 U gore navedenim tabelama prikazana su stanja konta aktive, pasive, vanbilansne aktive i pasive kao i prihodi i rashodi nastali u transakcijama sa povezanim licima: Marfin Popular Bank, Marfin Egnatia Bank i Marfin Factors and Forfaiters. U toku 2009. godine Marfin Popular Bank postao je vlasnik 96,83% akcijskog kapitala banke (Napomena 36a). Na dan 31. decembra 2009. godine, Banka je odobrila kredite rukovodstvu i članovima Upravnog odbora: (u hiljadama RSD) 2009 2008 Krediti rukovodstvu Banke Na početku godine 46.949 27.303 Krediti odobreni u toku godine 9.657 27.422 Otplate u toku godine (8.722) (7.776) Prihod od kamate 2.500 1.983 Naplaćena kamata (2.500) (1.983) Na kraju godine 47.884

46.949

U toku 2009. godine i 2008. godine nije bilo potrebe za rezervisanjima po osnovu kredita datim rukovodstvu Banke.


67

40. USAGLAŠENOST POTRAŽIVANJA I OBAVEZA Banka je izvršila usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima, u smislu člana 20. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji. Banka nema ostalih neusaglašenih potraživanja ili obaveza koje treba obelodaniti u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2009. godinu, u smislu člana 20. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji. 41. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Prema Ugovoru o vansudskom poravnanju zaključenom 28. januara 2010. godine Marfin banka je isplatila Euroaxis banci iznos od EUR 1.900.000,00 na ime vansudskog poravnanja nakon čega su zatvorena sva potraživanja i obaveze obe ugovorne strane. Obzirom da je na dan predaje finansijskih izveštaja Marfin banka bila svesna ovih dešavanja, na dan 31. decembra 2009. godine sprovedena su knjiženja tako što je ukinuto rezervisanje u celosti (Napomena 32), a oprihodovana je razlika između iznosa rezervisanja i iznosa koji je plaćen u 2010. godini u iznosu od RSD 106.174 hiljada. Rukovodstvo Banke je preduzelo određene mere u cilju naplate potraživanja od dužnika prema kojem Banka na dan 31. decembra 2009. godine ima značajnu bruto izloženost u iznosu od RSD 250.330.963 i za koju je u toku 2009. godine izvršeno ukidanje ispravke vrednosti u iznosu RSD 217.766.990. Rukovodstvo Banke smatra da će mere i postupci koje preduzima, rezultovati u naplati neto knjigovodstvene vrednosti gore navedenog potraživanja. Nisu postojali drugi značajni događaji nakon datuma Bilansa stanja koji bi materijalno uticali na finansijske izveštaje sastavljene na dan 31. decembra 2009. godine.

K. Preuzete obaveze za nabavku ili prodaju i uslovi prodaje

1. Na dan 31. decembra 2009. godine Banka nije imala neuobičajene preuzete ili ugovorene obaveze bilo koje vrste, koje nisu u okviru redovnog poslovanja i koje bi mogle imati nepovoljan uticaj na Banku (npr. ugovori ili sporazumi za nabavke u vrednosti iznad tržišne cene; ponovne nabavke ili drugi sporazumi koji nisu u okviru redovnog poslovanja, materijalno značajne preuzete obaveze za nabavke nekretnina, postrojenja i opreme, značajne preuzete obaveze u stranim sredstvima plaćanja, postojanje salda na računu akreditiva, preuzete obaveze za nabavku zaliha u količini većoj od potrebne, ili po ceni većoj od uobičajene tržišne cene, gubici po ispunjenju ili nemogućnost ispunjenja preuzetih obaveza za isporuku / prodaju, i slično).

2. Preduzeli smo određene mere u cilju naplate potraživanja od dužnika Košarkaški klub „Partizan“ prema kojem Banka na dan 31. decembra 2009. godine ima značajnu bruto izloženost u iznosu od RSD 250.330.963 i za koju je u toku 2009. godine izvršeno ukidanje ispravke vrednosti u iznosu RSD 217.766.990. Rukovodstvo Banke smatra da će mere i postupci koje preduzima, rezultovati u naplati neto knjigovodstvene vrednosti gore navedenog potraživanja. U slučaju neuspeha sprovedenih mera u naplati potraživanja od KK Partizan, preduzećemo sve neophodne procedure u cilju prodaje kolaterala (hipoteke na fudbalskom stadionu Partizan) i u tu svrhu smo Vam dostavili sve neophodne informacije o izraženoj nameri o uzimanju u razmatranje kupovine predmetne nepokretnosti od strane rukovodstva Marfin Investment Group. U vezi navedenog smo Vam obelodanili svu relevantnu dokumentaciju I informacije koje sun am bile dostupne zaključno sa danom potpisivanja ovog pisma.

L. Korišćenje usluga Eksperata za beneficije zaposlenima

1. Saglasni smo sa nalazima eksperta angažovanog za procenjivanje obaveza za otpremnine

zaposlenih i razmotrili smo na adekvatan način ocenu eksperta o utvrđivanju vrednosti, obelodanjivanju u finansijskim izveštajima i računovodstvenom evidentiranju ovih obaveza. Nismo davali, niti uticali da se daju instrukcije ekspertima, u pogledu procenjene vrednosti, sa ciljem da se utiče na njihov rad, niti raspolažemo saznanjima o bilo kakvim uticajima koji su imali efekat na nezavisnost ili objektivnost u radu eksperta.

2. Rezervisanja po osnovu obaveza za otpremnine zaposlenih su u saglasnosti sa MRS 19 “Naknade zaposlenima”.

M. Uporedni podaci

1. U vezi sa Vašom revizijom uporednih finansijskih izveštaja za godinu završenu 31. decembra 2008. godine, predstavljamo, saglasno našima saznanjima i uverenjima sledeće:

2. Nije bilo značajnih namernih ili nenamernih grešaka ili promena u računovodstvenim politikama, koje bi zahtevale prekalkulisavanje vrednosti iz finansijskog izveštaja za period završen 31 .decembra 2008. godine, koje su date kao uporedan podatak u finansijskom izveštaju za period završen 31. decembra 2009. godine. Bilo kakve razlike između uporednih podataka i podataka iz izveštaja za period završen 31. decembra 2009. godine su isključivo posledica reklasifikacije za potrebe upoređivanja podataka.

N. Porez na dobit i indirektni porezi

1. Potvrđujemo našu odgovornost za usvojene metode obračuna poreza od strane Banke, koji su konzistentno primenjeni u tekućem periodu i za obračun poreza na dobit za tekuću godinu.

2. Potvrđujemo i našu odgovornost za planove koji se tiču buduće oporezive dobiti, koji suštinski predstavljaju našu procenu budućih ishoda, zasnovanu na postojećim podacima i važećoj zakonskoj regulativi, kao i za značajne pretpostavke primenjene u našoj analizi. Usvojićemo neophodnu strategiju koja bi sprečila da se poreski gubici ili krediti ne iskoriste pre isteka roka u kome je moguće njihovo korišćenje.

3. Obelodanili smo Vam sva poreska mišljenja, korespodenciju sa poreskim organima, ili druge informacije koje su nam služile kao podrška pri obuhvatanju potencijalno materijalno značajnih pitanja.

4. Dostavili smo Vam i sva poreska mišljenja po pitanju potencijalno materijalno značajnih pretpostavki koje su služile kao osnova za naš obračun poreza (uključujući i rezervisanja za potencijalne obaveze ili nepostojanje rezervisanja za potencijalne obaveze i utvrđivanje odgovarajućeg iznosa kamata i penala) kao i sva poreska mišljenja koja su kontradiktorna, ili pružaju manji stepen uveravanja od mišljenja koja su konačno primenjena pri obračunu poreza.

Documents

MARFI N BANK A.D., BEOGRAD - · PDF filePREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA ... koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione