UNIVERZITET SINGIDUNUMMASTER RADAnaliza finansijskog poloaja i uspenosti u sektoru prehrambene industrije sa posebnim osvrtom na preradu prehrambenih uljaMentor Prof.Dr. Goranka KneeviStudent Dragana Radojii 65/2007Beograd, 2010.SADRAJ UVOD 1. UVODNA IZLAGANJA O ANALIZI FINANSIJSKIH IZVETAJA.6 1. POJAM I CILJEVI ANALIZE............................................................................................6 1.1.Analiza poslovanja6 2. PRETPOSTAVKE ANALIZE.8 2.1.Materijalne pretpostavke analize...8 2.1.1. Upotrebljivost bilansnih pozicija......9 2.1.2. Eliminisanje (minimiziranje) negativnog uticaja inflacije..13 2.1.3. Konsolidovanje bilansa kao pretpostavka finansijske analize....14 2.2.Formalne pretpostavke analize....14 2.2.1. Klasifikacija pozicija bilansa stanja..14 2.2.2. Klasifikacija pozicija bilansa uspeha.15 3.INSTRUMENTI ANALIZE FINANSIJSKIHIZVETAJA.......17 3.1. Izvori finansijskih informacija....17 3.2. Opta analiza godinjih rauna...18 3.3. Racio analiza...19 3.3.1. Pokazatelji likvidnosti.20 3.3.2. Pokazatelji aktivnosti22 3.3.3. Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti..22 3.3.4. Pokazatelji rentabilnosti.....24 3.3.5. Pokazatelji trine vrednosti kompanije.............................................................26 3.4. Analiza tokova finansijskih sredstava27 3.4.1. Analiza bilansa tokova ukupnih sredstava.27 3.4.2. Analiza neto obrtnog kapitala28 3.4.3. Analiza novanih tokova30 2. PREHRAMBENA INDUSTRIJA U SRBIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRERADU ULJA.34 1. STANJE U POLJOPRIVREDI I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI..34 1.1.Opti podaci o poljoprivredi.........................................................................................34 1.2.Proizvodnja industrijskog bilja.....................................................................................35 1.3.Prehrambena industrija i prerada uljarica.....................................................................36 2. ANALIZA OSNOVNIH POKAZATELJA POSLOVANJA POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE...........................................................................................39 2.1. Poljoprivreda39 2.1.1. Rezultati poslovanja.40 2.1.2. Analiza sredstava i izvora sredstava40 2.2. Prehrambena industrija u RepubliciSrbiji....42 2.2.1. Rezultati poslovanja prehrambene industrije..42 2.2.2. Analiza sredstava i izvora sredstava prehrambene industrije..43 2.3. Grupacija proizvoaa biljnih ulja u Republici Srbiji...45 2.3.1. Rezulati poslovanja grupacije.46 2.3.2. Analiza sredstava i izvora sredstava grupacije47 3. UPOREDNA FINANSIJSKA ANALIZA KOMPANIJA DIJAMANT I SUNCE...49 1. OPTI PODACI O KOMPANIJI DIJAMANT.4912. OPTI PODACI O KOMPANIJI SUNCE 49 3. MATERIAJLNE I FORMALNE PRETPOSTAVKE 50 3.1. Materijalne pretpostavke...50 3.1.1. Pregledi osnovnih raunovodstvenih politika kompanija Dijamant i Sunce 51 3.2. Formalne pretpostavke..52 4.PRIMENA METODA FINANSIJSKE ANALIZE NA IZABRANIM KOMPANIJAMA59 4.1. Komparativna horizontalna i vertikalna (opta) analiza Dijamanta i Sunca.59 4.1.1. Opta analiza Dijamanta...59 4.1.2. Opta analiza Sunca..59 4.2. Racio analiza.61 4.2.1. Racio analiza likvidnosti. 62 4.2.2. Racio analiza solventnosti64 4.2.3. Racio analiza obrta...66 4.2.4. Racio analiza rentabilnosti...69 4.3. Primena analize tokova finansijskih sredstava..73 4.3.1. Primena izvetaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava kao instrumenta finansijske analize73 4.3.2. Primena neto obrtnog kapitala kao instrumenta finansijske analize77 4.4. Analiza novanih tokova..79 4.OCENA DOBIJENIH REZULTATA.82 1.POREENJE SA GRANSKIM POKAZATELJIMA82 2.POZICIJA KOMPANIJA NA TRITU90 2.1. Konkurentsko okruenje90 ZAKLJUNA RAZMATRANJA97LITERATURA...1002UVODAnaliza finansijskog poloaja i uspenosti predstavlja osnovni element utvrivanja ukupne poslovne pozicije nekog preduzea na tritu i okosnicu strategije na kojoj e poivati njegov dalji razvoj. Jer preduzee posluje u uslovima trinog okruenja, tako da ni razvoj ni opstanak preduzea nisu unapred osigurani.U kontekstu opstanka preduzea neophodno je upravljanje poslovanjem i razvojem.U tom smislu uoava se vanost analize poslovanja preduzea koja stvara informacije potrebne za upravljanje. Sastavni deo analize Finansijska poslovanja je analiza predstavlja proces primene razliitih analitikih postupaka i tehnika pomou kojih se podaci iz finansijskih izvetajaje i tema naeg rada. i finansijska analiza ili analiza finansijskih izvetaja to pretvaraju u upotrebljive informacije relevantne za upravljanje poslovanjem i razvoj preduzea. Zadatak finansijske analize je da prepozna dobre osobine preduzea,da bi se te osobine koristile na pravi nain, ali i da prepozna slabosti preduzea kako bi mogle da se preduzmu i odgovarajue korektivne mere. Jednom reju osnovni cilj analize finansijskih izvetaja je ocena prolih ostvarenja ali i S druge strane donoenje odluka nekim buduim ostvarenjima. stvaranje podloge za preduzee kao deoookruenja u kome posluje je stecite mnogih interesa.Tu su interesi vlasnika, menadmenta, kreditora, potencijlanih poslovnih partnera, fiskalnih organa i vlade i drutva u celini. Bez obzira to su njihovi ciljevi na prvi pogled meusobno konflikti, uglavnom svi ele da preduzee uspeno posluje. Na osnovu informacije o poslovanju datog preduzea bie donete i odreene poslovne odluke: investitori e znati da li treba da ulau u posmatrano preduzee, kreditori da li da odobre kredite, vlada Za uspeno sprovoenje finansijske analize koriste se odreeni instrumenti ili i njene agencije e ove informacije koristiti u svrhu odluivanja o ekonomskoj politici tehnike zemlje. analize. U ovom radu koristiemo: analizu finansijskih pokazatelja (racio analiza), optu analizu (horizontalna i vertikalna,grafika) analizu neto obrtnog fonda i analizu novanih tokova. Hipotetiki okvir za istraivanje zavisi od karakteristika ekonomskog sistema i od prirode pravnog sistema koji daju smernice u procesu primene finansijske analize, tj kao glavnu hipotezu postavljamo zavisni odnos primene i stabilnosti pokazatelja finansijske analize i njenih instrumenata u odnosu na razvijenost ekonomskog i pravnog sistema drave. Tema ovog rada je primena finansijske analize u cilju sagledavanja finansijskog poloaja i uspenosti u grupaciji preraivaa prehrambenog ulja u Srbiji, kao grani iz sektora prehrambene industrije. Za ostvarenje ovog zadatka izvriemo uporednu finansijsku analizu kompanija Dijamant AD i Sunca AD. Pored pripadnosti istoj grani, i obavljanja srodne delatnosti, na izbor ba ovih kompanija uticale su druge injenice: poslovni ugled i renome kompanija, dugogodinja tradicija postojanja, prepoznatljivost njihovih proizvoda na tritu kao i obim i sadraj dokumentacije koja je koriena kao podloga za finansijsku analizu, to Primenom osnovnih analitikih i osnovnih sintetikih metoda polazei od opteg teorijskog objanjenja pojmova svakog pojedinanog (finansijski instrumenta, podrazumeva samo dokumentaciju dostupnu javnostipomenutog izvetaji sa preko izraunavanja napomenama, svih konkretnih pokazatelja, prezentiranih tabelarnim prikazima dobijamo izvetaj revizora, izvetaji o poslovanju, prospekti i sl.)3sliku o rentabilnosti, solventnosti i likvidnosti jednom reju, sliku o finansijskom poloaju naih ispitivanih kompanija. Da bi svi dobijeni pokazatelji bili dobro istumaeni, istraivaemo sadraj dokumenata na uzorku od etiri uzastopne godine (2005-2008 godina) primenom hipotetiko-deduktivne, statike metode kao i komparativne metode. Komparativna metoda je sprovedena na tri nivoa: unutar samih ispitivanih kompanija, izmeu ispitivanih kompanija i drugih srodnih preduzea i sa prosekom grane. Ovo je vano zbog toga to konana ocena o poloaju kompanije ne bi smela da se donosi samo na osnovu dobijenih rezultata analize.Tek njihovim poreenjem sa rezultatima analize za druge kompaninje i sa prosecima za granu pa ak i celu industriju i pritom uzimajui u obzir i opte ekonomske prilike u kojima preduzee posluje, moemo se uputatu u konanu ocenu o poslovanju Uporednom analizom finansijkih pokazatelja dolazimo do saznanja o finansijskom poloaju ispitivanih kompanija Dijamanta i Sunca, to se naroito odnosi na donoenje zakljuaka o razlikama u njihovom poslovanju.Uoavanje svih mana i prednosti u poslovanju moglo bi da poslui kao jedna od polaznih taaka prilikom donoenja predloga mera za unapreenje poslovanja preduzea. Poreenjem sa granskim prosecima i pokazateljima drugih referentnih preduzea stiemo sliku i o njihovoj trinoj poziciji ali i o samoj grani kao i meusobnom uticaju (grana-preduzee, preduzee -grana). Nauni cilj istraivanja je nauna deskripcija primene analize. Drutveni cilj istraivanja je primenljivost rezultata analize u drutvenim okvirima U skladu sa napred navedenim i postavljenim ciljem istraivanja proistekla je i odgovarajua struktura rada. U prvom delu rada "Uvodna izlaganja o analizi finansijskih izvetaja," razmatrae se osnovni pojmovi i ciljevi analize finansijkih izvestaja. Ovaj deo nas uvodi u sutinu i opravdanost finansijske analize. Poseban segment prvog dela govori o materijalnim u formalnim pretpostavkama finansijske analize. Sledeci segment prvog dela je posveen instrumentima analize finansijskih izvestaja gde je najvie prostora dato racio analizi. U drugom delu rada upoznaemo se sa sektorom prehrambene industrije prerade jestivog ulja, odnosno poloajem ovog sektora uopteno, ukljuujui i razmatranje optih trinih uslova, uticaja ekonomskog politikog i zakonodavnog okruenja sa ciljem sagledavanja i razumevanja uslova u kojim posluju naa izabrana i njima srodna preduzea. Kada se radi o ovoj grupaciji prehrambene industrije nemogue je posmatrati je odvojeno od poljoprivrede kao osnovne sirovinske baze za preraivae ulja, o emu e takoe biti rei u U delu rada. ovom treem delu rada koji je i najobimniji razmatrana je analiza finansijskih izvetaja izabranih preduzea primenom odreenih instrumenata sa ciljem da se utvrdi njihov finansijski poloaj. Analizom smo stekli odreene korisne informacije o strukturi, imovini i kapitalu, nainu finansiranja sredstava, ostvarenim rezultatitma o rastu imovine o dugoronoj i kratkoronoj stabilnosti i rentabilnosti, solventnosti, likvidnosti, kao i sposobnosti da se generiu novani tokovi. Sve to zajedno odraava finansijski poloaj i prinosni poloaj ispitivanih preduzea.4U etvrtom delu rada pokuaemo da stvorimo sliku o celom ovom sektoru prehrambene industrije poreenjem prosenih granskih pokazatelja sa pokazateljima posmatranih kompanija. Posebnu panju posvetiemo ulasku novog konkurenta na srpsko triste kompaniji Victoriaoil koja bi svojim poslovnim nastupom mogla ugroziti pozicije vodeih kompanija u 2009 godini . Poslednji deo rada odnosi se na zavrna razmatranja i zakljuak, kao i popis koriene literature.51. UVODNA IZLAGANJA O ANALIZI FINANSIJSKIH IZVETAJA1.POJAM I CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE1.1 .Analiza poslovanjaOsnovni cilj analize poslovanja preduzea je pripremanje informacione podloge kao osnove za donoenje raznih upravljakih odluka u vezi planiranja, organizovanja i kontrole poslovnih aktivnosti.Ovako definisan osnovni cilj analize poslovanja jasno ukazuje da su njene osnovne uloge : -informativna (priprema i kritika obrada pokazatelja o stepenu ostvarivanja planskih zadataka) i -kontrolna uloga ( postupkom analize stie se uvid u odgovornost i stepen doprinosa Iz osnovnog cilja analize poslovanja proistiu i neki specifini ciljevi a to su pojednih : organizacionih segmenata) ocena ekonomsko-finansijskog poloaja preduzea ocena materijalnih, ljudskih i ostalih resursa u preduzeu ocena efektivnosti i efikasnosti privreivanja ocena realnosti utvrenih planova i ciljeva obezbeenje informativne osnove za odluivanje Sagledavanjem ciljeva, zadataka i uloge analize poslovanja dobijamo odgovor na pitanje zato funkcija analize sve vie dobija na znaaju. Savremeni uslovi privreivanja, optereeni procesima globalizacije i internacionalizacije, neminovno donose i veliki broj faktora razliitog uticaja na poslovni uspeh privrednih subjekata. Zato je veoma vano te faktore najpre identifikovati i na neki nain kvantifikovati i u tu svrhu privrednim subjektima je na raspolaganju analiza poslovanja. Sve ovo upuuje na sloenost analize poslovanja i ona obuhvata analizu kako finansijskih tako i materijalnih, pa i nematerijalnih pokazatelja obima i uspenosti poslovne aktivnosti povezujui na taj nain sve funkcije u preduzeu i zahvatajui sve raspoloive resurse. to podrazumeva da ona pored analize finansijskih izvetaja, obuhvata jo i analizu poslovnog Finansijska analiza (kojom emo se u ovom radu baviti) predstavlja samo deo okruenja i analizu strategije koju preduzee primenjuje. kompleksne analize poslovanja, ali deo od kojeg se u analizi najee kree i kome se pridaje velika vanost upravo zato to su rezultati analize prezentovani u obliku brojanih pokazatelja to pojednostavljuje proces komunikacije u organizaciji.kvantificiranje, deskripciju i ocenu Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraivanje, stanja i uspeha preduzea na osnovu njegovih finansijskih izvetaja odnosno godinjih rauna1.Ovi izvetaji predstavljaju predmet, tj. komplementarne izvore podataka za finansijsku analizu. Odnosno, finansijska analiza se bavi istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu pozicija bilansa stanja i uspeha, kao i utvrivanjem stanja gotovine preduzea. Ove analize su, dakle, zasnovane na bilansima kao i izvetaju o novanim 1 tokovima preduzea i usmerene su na ispitivanje finansijskog poloaja, aktivnosti i Stojljkovic,dr Milorad,Krstic,dr Jovan.Finansijska analiza,Ekonomski fakultet,Nis,2000 g.,str.12 rentabilnosti poslovanja preduzea. Stoga je knjigovodstvo najvanija podloga analize6poslovanja preduzea. Jer dobro organizovano raunovodstvo obezbedjuje sistematsko i hronolosko evidentiranje svih poslovnih dogadjaja koji se na kraju godine saimaju u finansijskim izvetajima, tj.godinjim raunima. Zato je godinji izvetaj postao zakonom i regulativom propisana obaveza za kompanije a samim tim i predmet ekonomskofinansijske analize. Moe se rei da finansijska analiza predstavlja podvrgavanje finansijskih izvetaja analitikom ispitivanju, upotrebom odgovarajuih metoda i instrumenata, u cilju ispitivanja i ocene finansijske situacije i uspenosti poslovanja. Kako postoji veliki broj metoda i tehnika finansijske analize, njihov izbor zavisie iskljuivo od samog menadzmenta ili analitiara, odnosno od njihove procene o efektima i svrsishodnosti primenjene metode finansijske analize. Iskustva su pokazala da ne postoji jedinstveni kriterijum za izbor instrumenata analize koji bi bio podjednako primenljiv u bilo kom poslovnom sistemu, bez obzira na njegovu veliinu, vrstu delatnosti, okruenje, organizacionu strukturu i slino. Znai da nijedan instrument nije savren sam po sebi i u praksi se esto primenjuje vie metoda komplementarno kako bi se obuhvatio to vei broj faktora a menadment se najee rukovodi generalnim pravilom da korist od dobijenih informacija mora biti vea od trokova njihovog dobijanja. To je u stvari i osnovni cilj analize - dobiti informacije potrebne za donoenje finansijskih odluka od strane korisnika informacija. Obzirom da je za poslovanje nekog preduzea zainteresovan vei broj interesnih grupa sa vrlo raznovrsnim zahtevima, tako e i izbor metode zavisiti od njihovih potreba za odreenom vrstom informacije, odnosno odreenim aspektom analize. U skladu sa tim ciljeve finansijske analize moemo podeliti na opte i posebne. Opti ciljevi analize odnose se na sagledavanje poloaja preduzea od proteklih ostvarenja do predvianja buduih dogaaja. Dobijene informacije predstavljaju neophodnu podlogu za donoenje finansijskih odluka, uspostavljanje politike prodaje, merenje ostvarenog rezultata . Jednom reju ova analiza se bavi internim potrebama samog preduzea odnosno odnosno ova analiza treba da zadovolji zahteve internih korisnika analize - vlasnika kapitala-insajdera, Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja predstavljaju izraz informacionih zahteva uprave, menadzmenta, sindikata i sl. Ova analiza poznata je pod imenom interna odreenih eksternih korisnika, stejkholdera. Vlasnici kapitala-autsajderi bie analiza. zainteresovani za analizu rezultata i raspodele kao i analizu sigurnosti kapitala. Poverioce e zanimati analiza likvidnosti i solventnosti, a konkurente analiza rentabilnosti i finansijskog poloaja. Od drugih eksternih korisnika treba spomenuti i dravne organe, sindikate razna poslovna udruenja. Dravne organe zanimaju globalne informarcije opoloaju nekog preduzea sa aspekta grupacije grane i celine privrede a u svrhu odluivanja o ekonomskoj politici. Pored ovog kriterijuma (kriterijum korisnika informacija) postoje i drugi kriterijumi za Sindikate zanima dugorona sigurnost zaposlenja radnika. Ova analiza poznata je pod razlikovanje vrsta analiza. Ovo je podela analize prema kriterijumu korisnika informacija. imenom eksterna analiza: Kriterijum predmeta analize 1. Analiza bilansa stanja koja je usmerena na ispitivanje opte slike finansiranja, pre svega na ocenu stanja ili razvoja, poloaja sigurnosti i likvidnosti 2. Analiza bilansa uspeha iji je cilj ocena poslovne efikasnosti73. Kombinovana analiza osnovnih finansijsko-raunovodstvenih izvetaja koja je potrebna za saznanje o kompletnoj finansijskoj situaciji kada su neophodne i analiza bilansa stanja i bilansa uspeha tako da se smatraju komplementarnim to je i razumljivo , ako se ima u vidu uzajamna zavisnost finansijske strukture i rentabilnosti. Kriterijum vremena posmatranja 1. Statika analiza,kada je period posmatranja jedna poslovna godina 2. Dinamika analiza,koja prati razvoj finansijske situacije i rezultata u nizu prethodnih perioda.Prednost dinamike analize nad statikom je u tome to ona otkriva liniju razvoja finansijske strukture i rezultata na osnovu koje se moe videti da li preduzee napreduje ili ne. Kriterijum metode (instrumenata )analize finansijskih izvetaja2Ovo je sloen kriterijum i u skladu sa tim analiza se moe podeliti na vie naina. Sa aspekta primenjenih postupka razlikuju se metode ralanjivanja , uporeivanja,standardizacije i eliminacije. 1. Metoda uporeivanja se sastoji u sagledavanju odnosa, a metoda ralanjivanja u oceni sadrinskog sastava predmeta posmatranja. Sa aspekta primenjenih tehnika-instrumenata razlikuju se sledee analize: 1. Opta analiza finansijkih izvetaja (vertikalna ili analiza strukture,horizontalna ili analiza razvoja i grafika naliza) 2. Racio analiza finansijkih izvetaja 3. Analiza tokova sredstava, a prevashodno analiza novanih sredstava 4. Analiza neto obrtnog kapitala U naem radu najveu panju smo posvetili upravo ovom kriterijumu primenjenih instrumenata finansijske analize o emu e biti vie rei u posebnom segmentu prvog dela a i kasnije prilikom analiziranja izabranih preduzea. 2. PRETPOSTAVKE ANALIZE Bez obzira na nain izraavanja odnosno vrstu ili korisnike finansijske analize, neophodno je izvriti prethodne pripreme radi lakeg odvijanja same analize i dobijanja kvalitetnih i valjanih rezultata analize. Upenost finansijske analize uslovljena je materijalnom i formalnom ispravnou bilansa. Odnosno potrebno je da postoje materijalne i formalne pretpostavke finansijske analize.2.1.Materijalne pretpostavke analizeMaterijalne pretpostavke finansijske podrazumevaju materijalnu sadrinu bilansa odnosno obezbeenje istinitih i objektivnih bilansnih podataka.2Rankovi ,dr Jovan, Upravljanje finansijama preduzea , Ekonomski fakultet Beograd,1997g. str.175 i 1768Osnovne materijalne pretpostavke finansijske analize su 1) upotrebljivost bilansnih podataka, 2) eliminisanje (minimiziranje) negativnog uticaja inflacije i 3) konsolidovanje bilansa stanja i uspeha. 3 2.1.1.Upotrebljivost bilansnih podataka Kao to je ve na poetku reeno, finansijski izvetaji su glavni nosioci raunovodstvenih informacija i konani rezultat raunovodstvenog sistema informisanja o nastalim poslovnim dogajajima preduzea. Pri emu se podrazumeva realnost i objektivnost finansijskih izvetaja tj. oni moraju biti verodostojna slika stvarnog poslovanja preduzea. Naime ,informacije sadrane u finansijskim izvetajima treba da budu u funkciji zadovoljenja razliitih informacionih potreba veoma irokog kruga korisnika, eksternih i od internih, menadmenta na prvom mestu. Postizanje ovog cilja je u funkciji raunovodstvene regulative koja moe biti:1.) zakonska na bazi optih i posebnih zakonskih propisa, 2.) profesionalna- na bazi raunovodstvenih naela (principa) i standarda i 3.) interna-na bazi internih pravila preduzea o raunovodstvu. Kada govorimo o materijalnoj ispravnosti moemo rei da su materijalno ispravni bilansi oni koji su sastavljeni u skladu sa, raunovodstvenim naelima i principima, zakonskom regulativom i internim raunovodstvenim pravilima samog preduzea. Samo takvi bilansi Kada se govori o zakonskoj regulativi prvenstveno mislimo na : predstavljaju adekvatnu podlogu za finansijsku analizu . - Zakon o raunovodstvu i reviziji, koji detaljno normativno ureuje pitanja raunovodstva i - Zakon o privrednim drutvima (nekadanji zakon o preduzeima), koji sadri naelne odredbe o obavezi voenja poslovnih knjiga,sastavljanja i obelodanjivanja godinjih rauna Pod pojmom profesionalna raunovodstvena regulativa prvenstveno se podrazumevaju raunovodstveni standardi i naela. Raunovodstvena naela odreuju koncepciju i osnovne karakteristike raunovodstva. Predstavljaju smernice i pravila u obradi raunodostvenih podataka i interpretaciji tako proizalih informacija.Ipak smam po sebi,nisu bila dovoljna za postizanje potpunog kvaliteta raunovodstvenog informisanja. Zato su ta naela i principi standardizovali i kodifikovali kao pisana pravila ili standardi. Standardi uopteno, predstavljaju dogovorena pravila u pisanoj formi o tome ta se smatra uobiajenim za odreenu kategoriju. Tako raunovodstveni standardi podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju i prikazivanju stavki Raunovodstveni izvetaja ekonomskog entiteta.4 raunovodstvenihstandardi se mogu podeliti na nacionalne i meunarodne (prihvatljive u meunarodnom okruenju) Nacionalni standardi se donose na nivou drave i oni su posledica uticaja socijalnih, kulturnih,ekonomskih i finansijskih sistema koji postoje u odreenoj nacionalnoj ekonomiji.3Stoilkovi dr.M.,Krsti dr.J.,Finansijska analiza, Ekonomski fakultet,Ni,2007, str.31, dr Marko Smisao i korist od raunodstvenih standarda, Knjiga II ,Savez raunovoa i revizora Srbije,Beograd, 20024Petrovi9Pored nacionalnih raunovodstvenih standarda, Zakon o raunovodstvu i reviziji obavezuje i na primenu i meunarodnih raunovodstvenih standarda.Ova pravila proistekla su iz potrebe za harmonizacijom raunovodstvenih praksi.Jer, globalno posmatrano, postoje znaajne razlike u raunovodstvenim standardima razliitih zemalja. One su uslovljene razliitim politikim, pravnim i ekonomskim uslovima koji ine objektivno okruenje raunovodstva u svakoj zemlji. Ove razlike za posledicu imaju razliite prakse finasijskog izvetavanja, ime se direktno naruava uporedivost finansijskih izvetaja preduzea raliitih zemalja. 1. Meunarodne raunovodstvene standarde (MRS) /Meunarodni standardi Meutim finansijskog izvetavanja(MSFI) sa internacionalizacijom trgovine i proizvodnje, javili su se i trendovi za izjednaevanjem 2. Ameriki opteprihvaeni raunovodstveni standardi (US kao posledicu toga standarda o finansijskom raunovodstvu na globalnom nivou i GAAP-Generally Accepted Accounting Principles) imamo: MRS su doneti od strane Komiteta za MRS (International Accounting Standards Committee).Komitet je osnovan 1973 god. od strane 16 profesionalnih raunovodstvenih organizacija irom sveta sa ciljem donoenje standarda prihvatljivih u meunarodnim razmerama. Ameriki opteprihvaeni raunovodstveni standardi su za razliku od MRS-a, nacionalni standardi koji su postali prihvatljivi zbog injenice da je SAD, najjaa ekonomska sila u svetu koja ima najrazvijenije finansijsko trite. Tako da u zemljama kojima je SAD najvei partner spoljnotrgivnski, dozvoljeno je pored nacionalnih paralelno postojanje i amerikih standarda. Globalno gledano po zemljama MRS/MSFI su u znatno veoj meri prihvaeni nego Osnovni zadatak Komiteta za MRS (IASC) tokom godina postojanja, bio je koordinacija ameriki aktivnosti na usaglaavanju i smanjivanju razlika u sistemima raunovodstvenog standardi. izvetavanja u meunarodnom okruenju kako bi se omoguili visok kvalitet i meunarodna upredivost raunovodstvenih izvetaja5 proces harmonizacije standarda. Kada govorimo o I naa zemlja je sledila svetski profesionalnoj regulativi u naoj zemlji, najee mislimo na Meunarodne raunovodstvene standarde/Meunarodne standarde finansijskog izvetavanja. Naravno, profesionalna regulativa je irok pojam, koja pored MRS/MSFI-A podrazumeva i: -Kodeks etike za profesionalne raunovoe -Meunarodne standarde revizije -nacionalne standarde u vezi sticanja profesionalnih zvanja raunovoa i revizora U cilju daljeg usaglaavanja, Komitet MRS koji je prerastao u Odbor za Meunarodne za raunovodstvene standarde, donosinekoliko Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja meu kojima je i MSFI1- Okvir za pripremanje i prezentaciju finansijskih izvetaja. Propisani okvir se sastoji dva dela- kodeksa naela i optih pravila (principa) iz sastavljanja i objavljivanja izvetaja. 1.Kodeks naela se bavi optim definicijama raunovodstvenih instrumenata i delova strukture raunovodstva5Kneevi dr. Goranka Ekonomsko finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007 str36102.Optim pravilima principima za sastavljanje i objavljivanje finansijskih izvetaja odreeni su: -ciljevi finansijskih izvetaja -kvalitativne karakteristike koje obezbeuju korisnost informacija -nain utvrivanja i procenjivanja glavnih elemanata izvetaja -koncepti kapitala iodranja kapitala Okvir za sastavljanje i objavljivanje finansijskih izvetaja naroito u delu optih principa predstavlja polaznu osnovu za primenu MRS i upuuje na potovanje raunovodstvenih naela - principa sadranih u IV direktivi EU- kodekse raunovodstvene profesije, principe urednog knjigovodstva i principe urednog bilansiranja. Zbog svog znaaja opta raunovodstvena naela, u veini zemalja su ukljuena u zakonodavstva to znai da predstavljaju zakonske norme ije je ponaanje prilikom sastavljanja obavezno. Tako pod uticajem IV direktive Evropske Zajednice i kod nas je sprovedeno ukljuivanje, odnosno kodifikovanje optih naela bilansiranja ( procenjivanja) u Zakon o raunovodstvu. Opti raunovodstveni principi (naela) Kodeks profesionalne etike propisuje etike, moralne norme koje treba da poseduje profesionalni raunovoa i odnosi se na: integritet, objektivnost, strunost, poverljivost, profesionalnost, tehniki standardi. Principi urednog knjigovodstva su usmereni na obezbeenje formalne i materijalne ispravnosti raunovostvenih izvetaja i to su sledei principi- potpunost, princip hronolokog reda, materijalne ispravnosti, mogunosti provere, princip jasnosti, homogenosti, aurnosti. Samo potovanjem principa urednog knjigovodstva se obezbeuje kvalitet dobijenih raunovodstvenih podataka koji istinito i fer prikazuju stanje i poslovanje jednog privrednog Principi urednog bilansiranja se odnose na priznavanje i vrednovanje bilansnih pozicija i drutva. obuhvataju osnovne principe odnosno pretpostavke,principe vrednovanja i principe koji se smatraju ogranienjima u vrednovanju. Osnovni principi ili pretpostavke su princip raunovodstvene jedinice podrazumeva da se poslovanje evidentira i obuhvata odvojeno od vlasnika uloenog kapitala,zaposlenih radnika i poverilaca princip novanog merila podrazumeva izraavanje raunovodstvenih kategorija novanim jedinicama mere. princip kontinuiteta-sutina ovog principa ili naela nalazi se u pretpostavci o dugoronoj egzistenciji preduzea tj. o neogranienom obavljanju njegove poslovne aktivnosti. Principi vrednovanja, merenja su sledei Princip uzronosti (" matching" princip) podrazumeva da se jednom poslovnom periodu dodele samo prihodi i rashodi koji se na taj period i odnose i na taj nain ostvari pretpostavka o obraunskom periodu i obrauna periodian rezultat.11 Princip realizacije kao nastavak" matching" principa.Ovim principom je odreeno da se prihodi priznaju onda kad su stvarno nastali,to vai i za rashode.Zajedno, princip uzronosti i princip realizacije predstavljaju uslove za priznavanje prihoda i rashoda tj.za iskazivanje rezultata (dobitka ili gubitka). Princip istorijskog troka zasnovan je na shvatanju da se sva sredstva preduzea procenjuju u visini stvarnog novanog izdatka nastalog u momentu nabavljanja ili sticanja tih sredstava. Znai da je za procenu relevantna trina cena formirana u momentu nabavke. Znai sva imovina (materijal, roba, nekretnine, oprema, postrojenja) koja se nabavlja na tritu vrednuje se u visini istorijskog troka koji je nastao i momentu nabavke iste. Osnovna sredstva, material i roba procenjuju se po nabavnim cenama a gotovi proizvodi i nedovrena proizvodnja vrednuju se u visini ulaganja neophodnih za proizvodnju tj. po ceni kotanja. Princip objektivnosti podataka u raunovodstvu nalae da se u procesu raunovodstvenih merenja koriste informacije koje su pouzdane, objektivne i dokumentovane i da su zaista odraz stvarnog stanja Naelo konzistentnosti ukazuje na to da se odabrana pravila procenjivanja i raunovodstvene politike primenjuju konsistentmo (nepromenjeno) iz jednog obraunskog perioda do drugog. Osnovno opravdanje lei u mogunosti uporeivanja finansijskih performansi istog preduzea tokom razliitih perioda. to je i osnovni preduslov za efikasnu finansijsku analizu trendova u poslovanju preduzea i njegovih performansi. Bez obzira na neophodnost i vanost ovog naela, to ne znai da menadment nikada nee promeniti raunovodstvene politike. Naprotiv, promena raunovodstvene politike je obavezna uvek kada doprinosi boljem i jasnijem sagledavanju finansijskog poloaja preduzea. Promena raunovodstvene politike se obelodanjuje u napomenama sa izraavanjem efekta promene politike na rezultat i druge elemente finansijskog izvetaja.6Principi ogranienja : Naelo opreznosti , a u okviru njega: - Naelo realizacije koji odreuje momenat priznavanja prihoda (uzima u obzir samo realizovane prihode) - Naelo impariteta omoguava iskazivanje gubitaka, kad su oni izvesni, a istovremeno zabranjuje iskazivanje dobitaka koji nisu realizovani. Iz principa impariteta proizilazi princip najnie vrednosti za pozicije aktive odnosno princip najvie vrednosti za bilansiranje pozicija pasive Sutina naela opreznosti lei u potrebi da se ne prua suvie optimistika slika, koja korisnika izvetaja moe navesti na pogrene procene a samim tim i na pogrene poslovne odluke. Materijalna ispravnost kao pretpostavka finansijske analize, osim zakonske i profesionalne regulative podrazumeva i primenu interne regulative. Interna raunovodstvena regulativa obuhvata interna pravila (norme) preduzea iz oblasti raunovodstva. Predstavlja segment raunovodstvene regulative, bazira se na zakonskoj i profesionalnoj regulativi. U naoj zemlji interna pregulativa se bavi pitanjima tokova knjigovodstvene dokumentacije popisima sredstava i izvora sredstava, organizacijom 6 interne dr. Jovan Teorija bilansa,Ekonomski fakultet, Beograd, 1998, str175 Rankovi12kontrole i sl. U razvijenijim zemljama interna raunovodstvena regulativa je mnogo sadrajnija a centralno mesto u tom okviru pripada izboru raunovodstvenih politika. Raunovodstvene politike su specifine raunovodstvene osnove procenjene i odabrane od strane menadmenta preduzea kao najprikladnije i prihvaene radi pripremanja finansijskih izvetaja. S obzirom na njihov direktan uticaj na finansijski poloaj obelodanjivanje najznaajnijih raunovodstvenih politika regulisano je standardom MRS 1 i predstavlja integralni segment potpunog seta finansijskih izvetaja i to u obliku odgovarajuih napomena Menadment treba da odabere i primeni raunovodstvene politike preduzea tako da uz finansijske izvetaje. finanisjki izvetaji budu usaglaeni sa svim zahtevima MRS-a. A u sluajevima gde nema specifinih zahteva menadment treba da razvije politiku koja e omoguiti da finansijski izvetaji prue informacije koje e istinito i fer prikazivati rezultat i finansijku situaciju samog drutva i biti dovoljno znaajne za donoenje odreenih odluka korisnika. Jo jedan veoma znaajan deo seta finansijskih izvetaja je revizorski izvetaj kao potvrda verodostojnosti finansijskih izvetaja to predstavlja veliku pomo analitiarima. Po zakonu revizija je obavezna za sva velika i srednja preduzea kao i za pravna lica koja emituju svoje dugorone hartije od vrednosti. to znai da za finansijske izvetaje, koji nisu bili podvrgnuti reviziji, analitiar bi morao da izvri deliminu reviziju i tako se uveri u upotrebljivost bilansnih podataka za finansijku analizu . 2.1.2. Eliminisanje( minimiziranje) negativnog uticaja inflacije U inflatornim uslovima poslovanja neminovno dolazi do naruavanja ispravnosti i pouzdanosti osnovnih finansijskih izvetaja (bilansa stanja i bilansa uspeha) u kojima se agregiraju elementi aktive, pasive, rashoda i prihoda mereni dinarima koji su nastajali u razliitim monetarnim uslovima i zato imaju nejednaku kupovnu mo. Dolazi do dehomogenizacije bilansnih segmenata i vremenske nepodudarnosti agregatnih veliina bilansa uspeha (prihodi, rashodi) kao i hipertrofiranja periodinih rezultata. Ovakvi finansijski izvetaji su nepouzdani i nemogu da obezbede upotrebljive podatke koji bi bili odgovarajua podloga za finansijsku analizu. U cilju ovog zahteva potrebno je elimisati, minimalizovati ovaj efekat inflacije.2.1.3. Konsolidovanje bilansa kao pretpostavka finansijske analize Materijalna ispravnost bilansa sloenih preduzea, nastalih saimanjem bilansa svih lanica zajednikog interesa moe biti ugroena meanjem elemenata stanja i uspeha zbog fiktivnog uveanja zbira zajednikog bilansa stanja i uspeha.Tako da postaju neupotrebljivi za ocenu stanja i razvoja finansijskog statusa. Zato je ovakvim sluajevima u kojima postoji meanje meusobnih uea, potraivanja, obaveza i elemenata uspeha potrebno izvriti prethodno konsolidovanje odnosno eliminisanje svih pomenutih pozicija. Kao rezultat konsolidovanja dobija se posebna forma zajednikog bilansa stanja i uspeha.132.2.Formalne pretpostavke analizeFormalne pretpostavke analize vezane su za pravilnu klasifikaciju bilansnih pozicija. Odnose se na : 1) Klasifikaciju pozicija bilansa stanja 2) Klasifikaciju pozicija bilansa uspeha2.2.1.Klasifikacija pozicija bilansa stanja Podrazumeva dve aktivnosti: grupisanje bilansnih pozicija u homogene celine i njihov adekvatan redosled kako u aktivi tako i u pasivi. 7 Obzirom da se ocena finansijskog statusa zasniva na poznavanju pravila finansiranja to se izraava odreenim relacijama aktive i pasive tako se i grupisanje bilansnih pozicija kao pripremni korak u finansijskoj analizi izvodi na nain da obezbedi uspostavljanje i kontrolu pomenutih relacija. Kako principi likvidnosti i sigurnosti imaju znaajnu ulogu u istraivanju optimalne finansijske strukture tako je i grupisanje bilansnih pozicija je podreeno ovom kriterijumu. Pa se pozicije aktive grupiu prema principu opadajue ili rastue likvidnosti a pozicije pasive prema principu Grupisanju pozicija aktive prema rastue ili opadajue dospelosti. principu rastue likvidnosti odgovara grupisanje pozicija pasive prema principu rastue dospelosti. Obrnuto, principu opadajue likvidnosti u aktivi odgovara princip opadajue dospelosti u pasivi. Prvi nain grupisanja bilansnih pozicija uslovljen je dominantnim znaajem zlatnih bilansnih pravila u uem i irem smislu koja insistiraju na odreenim relacijama stalnog kapitala i dugorono vezane aktive. Drugi nain grupisanja bilansnih pozicija rezultat je respektovanja pravila "acid test" odnosno pravila 1:1. Princip "rastua likvidnost" oznaava grupisanje Princip "rastua dospelost"najnelikvidnijih (stalna imovina) do nalikvidnijih (gotovina) pozicija aktive polazei od znai da se pozicije pasive grupiu poev od onih koje najkasnije dok dospevaju. To u stvari"podrazumevakao poredak pribliavanja rokova dospea. Princip "opadajua likvidnost treba shvatiti obrnuti redosled. "opadajue dospelosti "podrazumeva obrnut raspored bilansnih pozicija.8 Polazei od ciljeva grupisanja, oba pomenuta naina obezbeuju jednake mogunosti i to se jasno vidi iz ilustracija ,koje prikazuju oba Ilustracija 1- 1:Grupisanje bilansnih pozicija9 postupka pripremanja bilansnih pozicijaGotovina Stalna imovina Sopstveni kapital Potraivanja Kratkorone obavezeDugorona78 Rankovi 9Stoiljkovi,dr Milorad,Krsti,dr.Jovan Ibid str. 43. ,dr Jovan, Upravljanje finansijama preduzea , Ekonomski fakultet Beograd,1997g str.191Ilustracija je preuzeta iz knjige Upravljanje finansijama preduzea autora Rankovi ,dr Jovana str.19214rezervisanja i obaveze Zalihe Dugorona rezervisanja i obavezeZalihePotraivanja Kratkorone obaveze Gotovina Sopstveni kapital Stalna imovinaBilans stanja kao dvostrani pregled meusobno uravnoteenih brojanih veliina moe se prikazivati i formi konta, kao meusobno sueljavanje dveju strana ili u formi liste u kojoj su iznosi dveju strana poreani jedni ispod drugih. Za potrebe analize finansijske strukture forma dvostranog rauna ima veu upotrebnu vrednost nego forma liste. Naim Zakonom o raunovodstvu propisana je bilansna ema koja se oslanja na etvrtu direktivu Evropske unije. 2.2.2.Klasifikacija pozicija bilansa uspeha I ova pripremna faza je takoe podreena ciljevima analize tj. odmeravanju ostvarenog napretka preduzea. Izvoenje zakljuaka analize zasnovano je na pokazateljima rentabilnosti Kao i bilans stanja i bilans uspeha moe biti sastavljen i prikazan u dve osnovne forme: kao dvostrani pregled ili u formi liste. etvrtom direktivom Saveta predviene su obe ove forme bilansa uspeha. Kod nas je ema bilansa uspeha, kao i bilansa stanja propisana Pravilnikom o Raspored pozicija u bilansu uspeha je odreen izabranom metodom obrauna rezultata obrascima i sadrini pozicija u obrascima bilansa stanja i bilansa uspeha za drutva i pri emu se zadruge.dve opte prihvaene metode: misli na - metod ukupnih trokova - metod trokova prodatih uinakaSutina metode ukupnih trokova je u tome, to se svi trokovi po vrstama smatraju rashodima obraunskog perioda u kome su nastali. Njima se suprotstavljaju prihodi nastali prodajom uinaka u obraunskom periodu, uveani za poveanje zaliha nerealizovanih uinaka ili umanjeni za smanjenje zaliha uinaka. Nerealizovani uinci vrednuju se po ceni kotanja, na dan bilansiranja. Oblikovanje ovakvog bilansa uspeha podrazumeva podelu prihoda i rashoda po vrsti aktivnosti na prihode i rashode iz poslovanja, prihode i rashode finansiranja, ostale prihode i rashode.Naim zakonodavstvom propisana je ema bilansa uspeha po metodi ukupnih trokova i u radu e se takoe koristiti ova ema bilansa uspeha, prikazana u tabeli 1.15Tabela 1-1. Bilans uspeha po metodi ukupnih trokova IPOSLOVNI PRIHODI(1+2+3+4+5) 1.Prihodi od prodaje 2.Prihodi od aktiviranja uinaka i robe 3.Poveanje vrednosti zaliha uinaka 4.Smanjenje vrednosti zaliha uinaka 5.Ostali poslovni prihodi II 1. 2. 3. 4. 5. 6. III IV V VI VII VIII IX X POSLOVNI RASHODI(1+2+3+4+5+6) Nabavna vrednost prodate robe Troskovi materijala Trokovi amortizacije. Trokovi zarada Trokovi usluga Ostali poslovni rashodi DOBITAK (GUBITAK) IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI FINANSIJSKI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI OSTALI PRIHODI OSTALI RASHODI REZULTAT PRE OPOREZIVANJA POREZ NA DOBIT NETO DOBITAK (GUBITAK)Ovako oblikovan bilans uspeha, predstavlja direktan rezultat evidencije finansijskog raunovodstva i kao takav je jednostavniji za sastavljanje. Jo jedna prednost je to prua direktan uvid u osnovne vrste prihoda i rashoda i na taj nain brzo izraunavanje meurezultata potrebnih za finansijsku analizu ali s druge strane ne prua podatke za analizu trokova, prihoda i rashoda i ne moe se koristiti kao osnova za konstruisanje i analizu grafikona rentabiliteta. Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka ima tu prednost, jasno izraavanje strukture trokova po funkcijama i njihovom stepenastom pokriu prihoda.Tako da prihodima realizovanim u okviru jednog obraunskog perioda suprotstavljaju se njima odgovarajui rashodi realizovanih (prodatih) proizvoda, roba i usluga.Takoe je pod odreenim uslovima pogodan za analizu grafikona rentabiliteta ali uglavnom u preduzeima sa dobro razraenim i organizovanim sistemom obrauna trokova i rezultata za interne potrebe. Izbor metode je stvar menadmenta, i on zavisi od mnotva razliitih faktora, meu kojima su MRS/MSFI u okviru MRS1potrebe koje metode moguuspeha prema metodi ukupnh najvanije informacione prikazuju formate bilansa zadovoljiti kao i mogunosti samog trokova privrednog drutva u implementaciji navedenih metoda. i metodi trokova prodatih uinaka. Standardi su zauzeli neutralni stav oko izbora metode ali iz uslov da izabrana metoda omogui" fer i istinito prikazivanje elemenata uspenosti preduzea ."1010IASC, MRS 1 Prikazivanje finansijskih izvetaja, par.84, str.8716Tabela 1-2. Prikaz forme bilansa uspeha po metodi trokova prodatih uinaka 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. PRIHOD OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA CENA KOTANJA PRODATIH PROIZVODA I USLUGA BRUTO REZULTAT (1-2) Trokovi uprave Trokovi upravljanja i administracije POSLOVNI REZULTAT Finansijski prihodi Finansijski rashodi Ostali prihodi Ostali rashodi REZULTAT PRE OPOREZIVANJA POREZ NA DOBIT NETO REZULTAT3. INSTRUMENTI ANALIZE FINANSIJSKIH IZVETAJA3.1.Izvori finansijskih informacijaKao to je ve napred reeno, problematika finansijskog izvetavanja u naoj zemlji regulisana je Zakonom o raunovodstvu i reviziji i Zakonom o privrednim drutvima 11.Zakon o privrednim drutvima ureuje obavezu voenja poslovnih knjiga i izrade godinjih rauna.Zakonom o raunovodstvu i reviziji odreeno je da sva preduzea utvruju stanje imovine,kapitala i obaveza na dan 31.decembra poslovne godine, kao i prihode rashode i rezultat za poslovnu godinu a to iskazuju u setu finansijskih izvetaja-Bilansu stanja, Bilansu uspeha, i Aneksu .Velika i srednja preduzea 12 imaju obavezu sastavljanja i Bilansa tokova gotovine, i Izvetaj o promenama na kapitalu. Obrasci i sadrina svih raunovodstvenih Izvetaja propisani su odgovarajuim podzakonskim aktima koje propisuje ministarstvo Objavljivanjem finansijskih o raunovodstvu. finansija na osnovu Zakonaizvetaja za potrebe eksternih korisnika, obezbeuje se vidljivost tri bitne dimenzije kompanije : 1. finansijskog poloaja kompanije na bilansni dan, koji pokazuje stanje imovine, kapitala i obaveza kao produkt predhodnih dogaanja (ulaganja,finansiranja i zaraivanja) i to se odnosi na bilans stanja 2. zaraivake moi kompanije odnosno prikaza svih prihoda i rashoda i odgovarajueg rezultata to je sastavni deo bilansa uspeha i 3. finansijskih tokova,uslovljenih poslovnim aktivnostima kompanije to je sadrano u izvetaju o novanim tokovima Aneks kao dodatni raunovodstveni izvetaj ima ulogu da svojim informacijama doprinese boljem razumevanju tri navedene dimenzije kompanije.11 12Zakon o raunovodstvu i reviziji ,"Slubeni glasnik RS", br.46/2006 Zakon o privrednim drutvima ,"Slubeni glasnik RS" br.125/200417Napomene su prilozi koji idu uz ovaj postojei set finansijskih izvetaja. Napomene nisu finansijski izvetaj ve neophodan, pratei element. One nemaju tano propisanu formu, izbor informacija je individualan, ali iniciran prvenstveno vanou same informacije koja se u njima daje. Sutina napomena je u tome da prui korisnicima dodatne informacije neophodne za tumaenje i ispravnu interpretaciju finansijskuh izvetaja. U napomenama treba da postoje informacije o osnovama za sastavljanje finansijskih izvetaja kao i specifine raunovodstvene politike koje su primenjene pri procenjivanju svih znaajnijih bilansnih pozicija. Obavezno je obelodanjivanje informacija koje zahtevaju MRS a nigde nisu prikazane na drugom mestu u finansijskim izvetajima a poeljno je i obelodanjivanje i drugih informacija koje nisuinformacija, tako ako se radi o internoj Finansijski izvetaji svakako nisu jedini izvori prikazane u finansijskim izvetajima a analizi neophodne su za verno prikazivanje finasijskog poloaja preduzea. za potrebe menadmenta, analitiaru e biti dostupna i sva dodatna interna dokumentacija. Kada je re o eksternoj analizi kojom se mi u radu i bavimo, pored obelodanjenih izvetaja i napomenama, analitiari e koristiti i ostali dostupni materijal -Izvetaj revizora kao pratei dokument finansijskih izvetaja koji je vrlo vaan jer predstavlja svojevrsnu potvrdu istinitosti prikazanih finansijskih izvetaja. -Izvetaj o poslovanju sastavljen od strane menadmenta kompanije takoe predstavlja dodatni izvetaj koji nije obavezan, ali bi trebao da sadri neke korisne informacije, kao na primer, ocenu ostvarenih poslovnih rezultata i procenu nekih Kao to buduih smo ve rekli, analiza finansijskih izvetaja se bavi istraivanjem odnosa i veza koji poslovnih tokova .i uglavnom prati set finansijskih izvetaja. postoje izmeu pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i izvetaja o tokovima gotovine na -Pismo akcionarima i sl nain da se omogui ispravna ocena finansijskog poloaja, uspenosti i likvidnosti poslovanja kaobi procenazadatak uspeno obavio, koriste se odreeni instrumenti ili tehnike Da i se ovaj nekih buduih poslovnih dogaanja analize: 1. opta analiza godinjih rauna 2. analiza pomou pokazatelja, racio analiza 3. analiza tokova finansijskih sredstava (neto obrtnog fonda, gotovine, ukupnih poslovnih sredstava)3.2. Opta analiza godinjih raunaPod optom analizom finansijskih izvetaja podrazumevaju se : vertikalna (analiza strukture bilansa), horizontalna (analiza razvojatrenda pozicija bilansa) i grafika analiza razvoja i trenda.U naem radu baviemo se komparativnom vertikalnom i horizontalnom analizom i grafikom finansijskh izvetaja. uporednu analizu finansijskih izvetaja izabranih Komparativna analiza predstavlja preduzea u okviru istog perioda poslovnih godina, primenom optih analitikih metoda horizontalne, vertikalne i grafike analize finansijskih izvetaja. Analiza trenda razvoja pozicija bilansa ili horizontalna analiza predstavlja poreenjebilansnih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha i izvetaju o novanim tokovima za dve18ili vie godina. To je u stvari analiza promena izmeu posmatranih perioda. Promene se mogu iskazivati u apsolutnim iznosima, procentima, indeksima. Ova analiza se operacionalizuje tako to se postojeim bilansima dodaje jo jedna kolona " poveanje" odnosno " smanjenje " u kojoj se nalaze promene svih pozicija iz bilansa tako da dolazi do izraaja oigledna diferencijacija pozicija na one koje su rasle i one koje su opadale. Izraavanje promena u procentima ili indeksima moda ima vie prednosti naroito u analizama koje treba da obuhvate jednu viegodinju seriju izvetaja (3 ili 5 i vie Analizom strukture bilansa ili vertikalnom analizom, prikazuje se uee pojedinih grupa, godina) podgrupa i pozicija finansijskih izvetaja u ukupnoj vrednosti tj. celini koju dati izvetaj jer olakaava njihovo tabelarno prikazivanje. sadri. U bilansu stanja ta ukupna vrednost je zbir bilansa tj aktive odnosno pasive, a u bilansu uspeha to je prihod od prodaje roba i usluga. Procentualno izraena struktura izvetaja dae jasniju sliku od apsolutnih iznosa, za zakljuivanje o promenama u strukturi bilansa u toku izvetajne godine. Grafika analiza strukture i razvoja omoguava brz i jednostavan uvid u strukturu, interne odnose pojedinih pozicija kao i razvoj finansijskog poloaja preduzea i njegove dobitnosti. Ova metoda analize je utoliko produktivnija ukoliko je i optiji,globalniji interes za izgled finansijskog poloaja preduzea. Pripremljeni bilansi za optu analizu ispitivanih kompanija bie prezentovani u treem delu rada.3.3. Racio analizaIako se u optoj analizi rezultati iskazuju u procentima, oni se ne mogu smatrati racio brojevima odnosno to nije racio analiza finansijskih izvetaja, prvenstveno zbog toga to je fokusiran odreen total i njegovo ralanjivanje, a ne odnosi racionalno povezanih delova finansijskih izvetaja. Racio u kontekstu u kome se koristi u analizi finansijskih izvetaja predstavlja svaki broj koji Racia se obino izmeu dve vrednosti u godinjim raunima. pokazuje odnos iskazuju u vidu procenta, kolinika ili razlomka, zavisno od toga ta vie odgovara ispitivanom odnosu. Predstavljaju proizvod sueljavanja, povezivanja onih deliminih vrednosti u godinjim raunima koje su racionalno (smisleno) povezive, koje su logiki stvarno povezane.13 Znai racio analiza ili analiza pomoi racia, pokazatelja, kao to je ve reeno, bavi se ispitivanjem odnosa izmeu logiki povezanih delova finansijskih izvetaja, kako bi se istakle kljune relacije neophodne za ocenu i projekciju finansijskog poloaja kao i prinosne moi preduzea.13Stevanovi,dr.Nikola,Malini,dr Dejan,Milievi, dr Vlade.Upravljako raunodstvo,Ekonomski fakultet,Beograd,2008 str.17619Racio analiza ne predstavlja samo isto matematiko izraunavanje pokazatelja. Mnogo vaniji i tei deo analize je tumaenje racia. Prvi deo predstavlja neophodnu ali laku analitiku tehniku dok je poenta upravo u nterpretaciji racia u smislu ta oni pokazuju, koja im je informaciona vrednost, kao i za koju svrhu ih upotrebiti sl. U tome i jeste njihov smisao, oni su informaciona podloga za donoenje odreenih poslovnih odluka. Vanost samih pokazatelja direktno je uslovljena vrstom odluke koja se donosi, odnosno informacionim zahtevima korisnika analize finansijskih izvetaja. Tako, kratkoroni poverioci (bankari, dobavljai), prvenstveno obraaju panju na kratkoronu finansijsku sigurnost tj. pokazatelje likvidnosti u analizi finansijskih izvetaja posmatranog preduzea.S druge strane, kada su u pitanju interesi akcionara i dugoronih poverioca, onda se u analizi vie stavlja akcenat na rentabilnost i solventnost posmatranog preduzea. Menadment preduzea kao posebna grupa korisnika analize finansijskih izvetaja je zaintersovan, naravno za sve aspekte finasijske analize, kako bi se osigurala i U skladu sa tim zahtevima razlikujemo nekoliko grupa finansijskih pokazatelja odnosno kratkorona i nekoliko vrsta racio analiza finansijskih izvetaja : dugorona stabilnost preduzea a nadasve rentabilnost. Pokazatelji likvidnosti Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti Pokazatelji aktivnosti Pokazatelji rentabilnosti Pokazatelji trine vrednosti3.3.1.Pokazatelji likvidnosti Pokazatelji likvidnosti ocenjuju sposobnost preduzea da podmiruje svoje dospele kratkorone obaveze uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta. 14 Najvaniji od tih brojeva su: opti racio likvidnosti, rigorozni racio likvidnosti, racio trenutne likvidnosti i neto obrtna imovina odnosno, neto obrtni kapital prikazani u sledeem tabelarnom pregledu .Tabela 1- 3.Pokazatelji likvidnosti Pokazatelji likvidnosti/ proraunDefinicija/Analitika interpretacija Ovaj racio pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven1.Opti racio likvidnosti = = ukupna obrtnasredstva / ukupne svaki dinar kratkoronih obaveza i kratkoroni kreditori esto kratkorone obavezeanaliziraju ovaj odnos.Kao normala uzima se odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava. Upravo zbog injenice da su zalihe najsporiji deo obrtne2. Rigorozni racio likvidnosti = = likvidna sredstva/ kratkorone obavezeimovine, rigorozni test iskljuuje zalihe i predstavlja odnos likvidnih sredstava (kratkorona potraivanja i gotovina) i kratkoronih obaveza i smatra se stroijim testom ali i kao korisna provera prethodnog racia.Za ovaj pokazatelj, odnos 1:1 se u naelu smatra prihvatljivim Mera sposobnosti preduzea za trenutno podmirenje obaveza3. Racio trenutne likvidnosti= = gotovina/ kratkorone obaveze14Krasulja,dr.Dragan,Ivanievi,dr.Milorad Poslovne finansije,Ekonomski fakultet,Beograd,1999 str.23204.Neto obrtna sredstva= = obrtna sredstva-kratkorone obavezeDeterminiu sposobnost zaduivanja preduzea na kratki rok i ukazuju na onaj deo ukupnih obrtnih sredstava koji je pribavljen iz dugoronih izvora finansiranja. Pretpostavlja se da, to su vea neto obrtna sredstva,vea je i likvidnost preduzea.O neto obrtnim sredstvima e biti vie rei u analizi neto obrtnog fonda. Ipak treba naglasiti da je interpretacija ovih pokazatelja veoma delikatna i zahteva maksimalnu opreznost. U praksi se veoma esto deava da preduzea odravaju svoju likvidnost i sa pokazateljima koji su ispod normale ili suprotno, preduzea sa visokim vrednostima opteg racia likvidnosti mogu imati velikih problema sa izmirivanjem svojih dospelih obaveza.To govori da postoji itav niz faktora koji mogu uticati na likvidnosti i to su: vrsta delatnosti, obim poslovne aktivnosti, struktura imovine i obaveza, uslovi kreditiranja od strane dobavljaa, efikasnost 3.3.2.Pokazatelji aktivnosti naplate potraivanja i dr. Pokazatelji aktivnosti, poznati su i pod imenom koeficijenti obrta i raunaju se na bazi odnosa prihodi od prodaje i prosenog stanja, a sama analiza- racio analiza obrta. Kada govorimo o obrtu imovine, prvenstveno mislimo na kruni tok sredstava, odnosno, kada e se ulaganja u pojedine imovinske oblike putem prihoda odnosno novanog priliva vratiti u svoj prvobitni oblik. To je u stvari proces transformacija vrednosti u preduzeu :troenja jednih da bi se proizvele i prodale druge vrednosti. Cilj je da se sredstva efikasno koriste i da Mo imovine da donosi prihod u stvari ini osnovnu pretpostavku racio analize obrta.Bri se sa malim ulaganjima ostvari to vei obim poslovne aktivnosti. obrt sredstava, znai manji stepen njihove zauzetosti,odnosno bre oslobaanje sredstava za potrebe podmirenja obaveza dugoronih i naroito kratkoronih ukazuje na bolju likvidnost i solventnost. Najvaniji pokazatelji obrta odnosno aktivnosti su dati su u sledeoj tabeli: Tabela1-4. Pokazatelji aktivnostiPokazatelji aktivnosti/ proraun Definicija/Analitika interpretacija 1. Koeficijent obrta zaliha = Ovaj koeficijent pokazuje koliko su puta u toku godine = prihodi od prodaje / proseno stanje ukupne zalihe prole svoj kruni put od ulaza (nabavka ) do zaliha izlaza iz preduzea i koliko je proseno vreme zadravanja * Proseno vremer trajanja obrta = zaliha u preduzeu.Skraenje vremena obrta zaliha sigurno = broj dana u godini (365)/ koeficijent obrta ima pozitivan efekat po likvidnost preduzea. 2. Koeficijent obrta potraivanja od kupaca Koeficijent obrta potraivanja od kupaca prikazuje proseno = prihodi od prodaje / proseno stanje vreme naplate potraivanja od kupaca. Skraenje vremena potraivanja od kupaca naplate se smatra uspehom finansijske funkcije. S druge *. Trajanje naplate potraivanja u danima=strane praksa pokazuje da efikasna naplata nije ba lako = broj dana u godini (365)/ koeficijent izvodiva jer su tu i drugi faktori koji mogu dodatno da je obrta potraivanja oteavaju.Tu se misli na politiku kreditiranja kupaca, obim realizacije i duge faktore.3. Koeficijent obrta obrtne imovine= = prihodi od prodaje / obrtna imovina.Znaajan- to je prihod u najneposrednijoj vezi sa obrtnom imovinom, odnosno iz njenog obrta nastaje, tako da je cilj to bri obrt obrtne imovine. Znaajan i po tome to iz obrta21obrtne imovine proistie novani tok .U naelu to bri obrtto lake odravanje likvidnosti preduzea154. Koeficijent obrta ukupne Pokazuje = imovine efikasnost korienja ukupne imovine u ostvarivanju = prihodi od prodaje / ukupna imovina prihoda, koliko prihoda produkuje svaki dinar angaovane imovine Pokazuje efikasnost korienja sopstvenog kapitala u5. Koeficijent obrta sopstvenog kapitala = = prihodi od prodaje / proseni sopstveniostvarivanju prihoda i pokazuje koliko je svaki dinar kapitala kapitalprodukovao prihoda 6. Koeficijent obrta obaveza prema Nabavka materijala i usluga za proces proizvodnje je vaan oblik aktivnosti preduzea jer tako nastaju kratkoronedobavljaima = = ukupne nabavke u toku godine/prosenoobaveze prema dobavljaima za kupovinu na kredit.Tako da stanje obaveza prema dobavljaimaje korisno proceniti proseno vreme u kojem te obaveze dospevaju za naplatu u toku godine,posebno ako se ima u vidu injenica da postoji svjevrstan sudar interesa preduzea i dobavljaa-preduzee bi rado da koristi to due ovakav beskamatni izvor finansiranja a dobavlja s druge strane bi eleo da je ovaj racio obrta to vei. Ovde je vano pronai kompromisno reenje zadovoljavajue za obe strane. to znai da ovaj pokazatelj treba analizirati zajedno sa koeficijentom obrta potraivanja tako da politika kreditiranja kupaca za gotove proizvode blisko korespondira politici kreditiranja od strane dobavljaa za isporueni material.16Obzirom da utie na rentabilnost, dugoronu i kratkoronu sigurnost preduzea, racio analiza obrta je nezaobilazna u analizi finansijskih izvetaja 3.3.3. Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti Pokazatelji finansijske strukture i sigurnosti, u literaturi poznati i kao pokazatelji solventnosti - zaduenosti su odraz strukture pasive i govore o tome koliko je imovine finansirano iz sopstvenih, a koliko iz pozajmljenih izvora finansiranja. Sposobnost preduzea da izmiruje svoje dugove (trokove kamata i otplate dugoronih obaveza) prema ugovorenoj dinamici, naziva se solventnost.To je u stvari dugorona finansijska sigurnost preduzea. Analiza solventnosti je zbog toga naroito interesantna kako akcionarima (investitorima) tako i dugoronim poveriocima (kupcima obveznica i kreditorima). Jer iz njihove pozicije posmatrano, solventnost je stanje dugoronih rizika ulaganja u preduzee. Mnogo je sloenih inioca solventnosti, ali najvaniji su: vrednost i struktura imovine preduzea, struktura izvora finansiranja i rentabilnost tj.zaraivaka sposobnost preduzea.17 Vrednost i struktura imovine preduzea je interesantna za dugorone poverioce, iz vie razloga: prvo ona je generator dobitka i novanog toka neophodnih za podmirenje kamate otplate glavnice, drugo zbog mogueg rizika po osnovu ronosti vezivanja kapitala i 15 tree kao StevanoviN.,Malini D.,Milievi V.,Upravljako raunovodstvo Ekonomski fakultet,Beograd,2oo8, str,20716Krasulja,dr.Dragan,Ivanievi,dr.Milorad Poslovne finansije, Ekonomski fakultet,Beograd,1999 str.3117StevanoviN.,Malini D.,Milievi V.,Upravljako raunovodstvo Ekonomski fakultet,Beograd,2oo8, str,18522mogunost osiguranja odreenih dugova. Njima je vano da preduzee poseduje adekvatna sredstva i da ih efikasno koristi. Drugo, stalna imovina sa sporim obrtom, je najriziniji deo imovine i zato oekuju da je ona u celosti ili najveim delom finansirana iz "riziko" tj. vlasnikog kapitala. Racio brojevi koji se koriste u testiranju solventnosti preduzea preko Struktura izvora finansiranja, moda jo znaajniji inioc solventnosti za dugorone njegove imovinske pozicije su racia pokria kreditore. Vlasniki kapital kao stalno prisutna komponenta ne moe se povui u sluaju poslovnih padova, zastoja, te on trpi sve nedae u vezi sa gubicima, snosi znai sve rizike, ali i uiva u plodovima dobrih rezultata. Zato dugoroni kreditori blagonaklono gledaju na vlasniki kapital koji je dovoljan da pokrije rizina ulaganja, ali i koji je garancija za njihova potraivanja.Postoji nekoliko indikatora odnosno racia dugovi/kapital koje treba razmotriti. Ovi pokazatelji prezentovani su u sledeoj tabeli.Tabela1- 5. Pokazatelji solventnosti Pokazatelji aktivnosti/ proraun Racia pokria Definicija/Analitika interpretacija1 Racio pokria stalne imovine sopstvenim Ovaj zahtev da stalna imovina bude finansirana prevashodno iz sopstvenog kapitala porizilazi iz injenice da dugoronakapitalom = sopstveni kapital / stalna imovinavezanost ulaganja u stalnu imovinu poveava i rizike ulaganja. Za iole povoljnu ocenu solventnosti vrednost ovog racia treba da bude barem 1. Ipak dopustivo je da deo stalne imovine bude finansiran i dugoronim izvorima finansiranja i tada je ovaj racio ispod 1. 2.Racio pokria stalne imovine i zaliha Zalihe i pored relativno brzog obrta ,ipak predstavljaju stalno vezano ulaganje jer u nekom njihovom prosenomkapitalom i dugoronim obavezama = sopstveni kapital + dugorone obaveze / ili minimalnom ( gvozdenom ) iznosu one moraju biti stalna imovina + zalihestalno prisutne u preduzeu kome je vaan kontinuitet poslovanja. Kao i u analizi likvidnosti gde su iskljuene kod rigoroznog testa likvidnosti.Vea vrednost ovog racia daje povoljniju ocenu solventnosti. Racia dugovi/kapital 1.Odnos pozajmljenih prema ukupnim Predstavlja stepen sigurnosti svih poverilaca nastao je kao rezultat potrebe poverilaca za "zatitom" u vidu vlasnikog-izvorima finansiranja = pozajmljeni izvori/ukupni izvoririziko kapitala Sa aspekta poverilaca to je manji ovaj racio bolja je sigurnost 2. Odnos dugoronog duga i sopstvenih Predstavlja stepen sigurnosti dugoronih poverilaca obzirom da su dugorone obaveze fiksni novani izdaci za duiizvora = dugoroni dugovi / sopstveni izvorivremenski period imogu biti mnogo vee finansijsko optereenje za preduzee. Manji rizici poverilaca se oekuju ako je racio ukupne zaduenosti manji 4. Koeficijent pokria rashoda na ime Dugorone obaveze proizvode kamatu kao fiksni troak koji se mora pokriti.Racio pokria kamata proistie iz odnosakamata = poslovna dobit / kamataposlovnog dobitka i rashoda kamata233.3.4. Pokazatelji rentabilnosti Rentabilnost je ekonomsko naelo poslovanja ijom se primenom u praksi postie takvo poslovanje u kojem se sa to manjim angaovanim sredstvima u reprodukciji preduzea postie vea dobit . Dobit kao merilo uspeha preduzea, prikazana u apsolutnom iznosu, nee sama po sebi omoguiti realno sagledavanje sposobnosti preduzea da ostvaruje dobit. Mnogo je vaniji odnos dobitka i sredstava koja su bila angaovana u njegovom stvaranju. Relativni odnosi dve pozicije gde je u brojiocu dobitak, a u imeniocu neka forma sredstva kompanije, u stvari predstavljaju pokazatelje rentabilnosti. Pokazatelji rentabilnosti mogu biti parcijalni i globalni, sintetiki. Od parcijalnih treba spomenuti stope poslovnog dobitka i stopu neto dobitka koji se utvruju iz bilansa uspeha, a u drugoj grupi su stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstveni kapital koji se dobijaju korienjem bilansa uspeha i bilansa stanja Pokazatelji rentabilnosti prezentovani su u sledeoj tabeli.Tabela 1-6. Pokazatelji rentabilnosti Pokazatelji aktivnosti/ proraun Parcijalni pokazatelji rentabilnosti 1.Stopa poslovnog dobitka = = poslovna dobit / poslovni prihod x 100 Definicija/Analitika interpretacija2.Stopa neto dobitka = = neto dobit / poslovni prihod x 100 Globalni,sintetiki pokazatelji rentabilnostiPredstavlja procentualno uee poslovne dobiti u poslovnim prihodima. Jedan od naina makismiranja stope je smanjenje poslovnih rashoda, zato se u praksi esto primenjuje kao pratea, analiza optereenosti poslovnih prihoda pojedinim vrstama poslovnih rashoda. to je stopa vea, to su povoljnije trendencije sa aspekta rentabilnosti preduzea . Predstavlja procentualno uee neto dobiti u poslovnim prihodima.to je vea stopa bolja je i ocena rentabilnosti.Pokazuje koliko dinara prinosa se dobija u vidu poslovne 1.Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva dobiti na svakih 100 dinara proseno angaovanih poslovnih ( return on assets, ROA)= = poslovna dobit /prosena ukupna poslovnasredstava.Predstavlja stopu ukamaenja ukupnog kapitala sredstva x 100 2. Stopa prinosa na sopstveni kapital ( return Neto dobit je prinos na sosptvena sredstva.Predstavlja stopu on equity, ROE )= ukamaenja sopstvenog kapitala = neto dobit/ prosena sopstvena sredstva x100Sam postupak merenja, kao i ocenjivanje na osnovu rezultata merenja rentabilnosti i u skladu sa tim upotreba informacija je veoma sloen i odgovoran postupak. Iz prostog razloga jer se radi o sloenom sistemu sa brojnim iniocima. Zato je najbolja ilustracija koja povezuje sve inioce rentabilnosti i predstavlja dobar putokaz ne samo u postupku analize i ocene, vei u 18 ostvarenju optimalnog rentabiliteta ,dobro poznata ema Du Pont formule koja ima StevanoviN.,Malini D.,Milievi V.,Upravljako raunovodstvo Ekonomski fakultet,Beograd,2oo8, sledei str,217 izgled 18 :24Ilustracija 1-2. ema Du Pont formule rentabilnosti ema prikazuje inioce rentabilnosti ukupnih ulaganja dakle poslovne aktive. Na emi se uoava sloenost samog postupka. Donji deo eme pokriva bilans uspeha, a u gornjem delu je sve to se nalazi u bilansu stanja, odnosno sve ono ime preduzee raspolae tako da Du Pontova formula tj Du Pontov sistem pokazatelja ima mnogo veu sposobnost izvetavanja o celini poslovanja nego to to mogu pojedinani pokazatelj. Zato je stopa prinosa moda i Ako posmatramo Du Pontovu emu kao putokaz za ostvarenje optimalnog rentabiliteta, najobuhvatniji pokazatelj uspeha preduzea. pokazuje nam da se rast stope prinosa postie rastom stope dobitka to opet znai da rast dobitka treba da bude bri od rasta prihoda i da se to moe postii boljim ekonomisanjem trokova. Ipak to nije dovoljno za ocenu rentabiliteta, i kao to se iz eme moe videti stopa Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva to je u stvari i ciljana stopa rentabiliteta dobiti tek udruena sa sa ciljnim racom obrta dae ciljanu stopu rentabiliteta dobija se tek kad se stopa dobitka pomnoi sa raciom obrta poslovne aktive. Maksimiziranje stope prinosa na ukupna poslovna sredstva postie se : -poveanjem stope neto dobitka i /ili -poveanjem obrta poslovnih sredstava Stopa prinosa na sopstveni kapital se takoe moe objasniti pomou prethodne Du Pont eme ako se zamene odreeni elementi to je i na prethodnoj emi samo delimino prikazano (treba dodati sopstveni kapital u imeniocu i to prosenu vrednost, a u brojiocu poslovni dobitak umanjen za kamate). Za redovne akcionare stopa prinosa na sopstveni kapital je jedan od najvanijih testova uspenosti i rentabilnosti. Stopa prinosa na sopstveni kapital Maksimiziranje stope prinosa na sopstveni kapital dobija predstavlja se: proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenog kapitala. - poveanjem stope neto dobitka i / ili25-poveanjem obrta sopstvenog kapitala. Dekomponovanjem stopa rentabilnosti na stope dobitka i racia obrta, dobijaju se isti rezultati kao i u gornjoj tabeli, ali se postie vidljivost svih inioca kao i njihov uticaj na stopu prinosa. Jasno je da maksimalizacije stope dobitka i racia obrta ulaganja nisu samostalni ciljevi, njihovo ralanjivanje koje je u emi prikazano kao i dalja ralanjivanja koja iz njih proizilaze ali se u emi nevide predstavljaju izraze grananja stope prinosa kao vrhovnog kriterijuma rentabiliteta ukupnih ulaganja Proirena Du Pont formulaje poseban sistem analize koji dovodi u vezu ove dve stope prinosa Odnos ove dve pokazatelj rentabilnosti. kao jedan opti stope je vaan jer iz njihove razlike proistie efekat leverida, tj. kombinovanja sopstvenog i tueg kapitala u pasivi bilansa. 19 Kad se ukupna poslovna sredstva finansiraju delom iz sopstvenog, a delom iz pozajmljenog kapitala, stvara se razlika izmeu stope prinosa na sopstveni kapital i stope prinosa na ukupna poslovna sredstva . Tenja je da stopa prinosa bude vea od prosene kamatne stope koju preduzee treba da plati za korienje pozajmljenih izvora finasiranja, jer e i stopa prinosa na sopstvena sredstva biti vea. Ta razlika treba da bude pozitivna, mada moe biti negativna. Intenzitet dejstva poluge, zavisie od stepena kojim su fiksni rashodi na ime kamate pokriveni iz poslovne dobiti. Drugi faktor koji utie na dejstvo poluge je struktura 3.3.5. Pokazatelji trine vrednosti kompanije kapitala, odnosno relativnog uea dugova u ukupnim izvorima finansiranja. 20 esto se nazivaju i pokazatelji vlasnitva i karakteristini su za akcionarska drutva. Ovi pokazatelji su u funkciji analize politike dividendi u nekom preduzeu Spomenuemo sledee pokazatelje: Neto dobitak po akciji, Odnos trine cene i dobitka po akciji , Pokazatelj plaanja dividende, Dividendna stopa i Knjigovodstvena vrednost po akciji. Svi pokazatelji su dati u sledeem tabelarnom pregledu.Tabela 1-7. Pokazatelji trine vrednosti kompanije Pokazatelji aktivnosti/ proraunDefinicija/Analitika interpretacija Ovaj pokazatelj meri rentabilnost po jednoj obinoj akciji,koji se moe podeliti akcionarima u obliku dividendi. Ukoliko1. Dobitak po akciji = =neto dobit/pros.broj emitovanih akcijapreduzee ima i preferencijalne akcije onda se pre utvrdjivanja ovog racia mora preferencijalna dividenda oduzeti od neto dobitka kako bi se dobila dobit koja pripada obinim akcionarima. Neto dobit po akciji je pouzdan pokazatelj uspeha preduzea, kako za postojee akcionare i upravu preduzea,tako i za potencijalne ulagae 2. Odnos trine cene po akciji i neto Ovaj racio nam pokazuje koliko je puta vea cena akcija od dobitka po akciji(priceearning ratio,P/E )= dobitka na akcije i to je on vei, vee je i poverenje akcionara1920StevanoviN.,Malini D.,Milievi V.,Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,Beograd,2oo8, str,21 Krasulja D,Ivanievi M.,Poslovne finansijeEkonomski fakultet,Beograd,2001 str.6626=trina cena / Neto dobitak po akcijiu kompaniju. U tom sluaju i potencijalni investitori predviaju da e preduzee imati i koristiti mogunosti rasta i razvoja i skloniji su kupovini takvih akcija to dovodi do rasta njihovih cena akcija i posledino rasta ovog racia.Ukazuje 3. Pokazatelj plaanja dividende = na deo dobiti koji je isplaen akcionarima u obliku =isplaena dividenda /Netodividende. Raspodela dobiti na dividendu i akumulirani dobitak dobitak po je predmet razmatranja dividendne politike i uslovljena je akciji. nizom faktora kao to su:pravni propisi, likvidnost, otplate kredita, stabilnost neto dobitka, isl. 4. Dividendni prinos akcionarima =Pokazuje tekui prinos koji akcionar ostvaruje u procentu u =dividenda po akciji/Trina cena po odnosu na trinu vrednost akcije koju poseduje. Predstavlja akciji.znaajan pokazatelj za budue ulagae, naroito one koji se pre opredeljuju za isplatu dividende nego za poveanje kapitalnog dobitka. Knjigovodstvena vrednost po akcije predstavlja neto imovinu5. Knjigovodstvena vrednost po akciji = = ukupni sopstveni kapital / broj izdatih po akciji, ova vrednost je donja granica odnosno potencijalni obinih akcijaiznos koji bi akcionari primili da doe upravo sada do likvidacije firme uz apstrahovanje trokova likvidacije i pod pretpostavkom da se svi imovinski delovi mogu prodati po cenama iz bilansa. Ovo je minimalna cena akcija.3.4.Analiza tokova finansijskih sredstavaIako su finansijski izvetaji, bilans stanja i bilans uspeha dragoceni i vaan izvor informacija neophodan za obavljanje finansijske analize, ipak nisu dovoljni za ocenu svih relevantnih aspekata finansijske aktivnosti preduzea21. Ovde prvenstveno mislimo na dinamiku finansijskih tokova koja obuhvata izvore i upotrebu finansijskih sredstavaunutar obraunskih perioda. Pod pojmom finansijska sredstva, podrazumeva se vie razliitih kategorija tako da se u praksi sreu razliiti izvetaji: o tokovima ukupnih poslovnih sredstava, neto obrtnih sredstava, tokovima gotovine, tokovima likvidnih sredstava i dr. Shodno tome, ovi izvetaji nemaju ni propisanu formu niti sadrinu. Sa aspekta finansijske analize, analitiari na osnovu svoje procene odreuju koja e kategorija ovih izvetaja najvernije odraavati finansijske tokove u preduzeu. U svakom sluaju analiza tokova finansjiskih sredstava je jo jedan instrument finansijske analize i vie se koristi kao dopuna prethodnih tehnika i instrumenata finansijske analize baviemo se analizom tokova ukupnih poslovnih U sklopu nae u cilju dobijanja to potpunije i kompletnije slike o finansijskom poloaju nekog sredstava, analizom neto obrtnih sredstava i analizom novanih tokova. preduzea. 3.4.1. Analiza bilansa tokova ukupnih poslovnih sredstava Za izradu izvetaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava neophodna su dva uzastopna bilansna stanja koji izraavaju finansijsku situaciju preduzea u dva razliita vremenska trenutka.Ukoliko se ovi bilansi meusobno uporede, sve promene vrednosti bilansnih pozicija tumae se kao posledica dejstva poslovnih operacija koje su se desile u meuvremenu. 21 Krasulja D,Ivanievi M.,Poslovne finansijeEkonomski fakultet,Beograd,2001 str.76 Ovo27tumaenje je vremenom dovelo do saznanja da se na bazi ovih promena vrednosti pojedinih pozicija aktive i pasive moe rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih poslovnih sredstava.to im daje odgovarajuu analitiku vrednost.22 U analizi finansijskih tokova ova kretanja su usmerena u dva suprotna pravca od kojih jedan ukazuje na nain pribavljanja, ili izvore, a drugi na nain korienja, odnosno upotrebu poslovnih sredstava u posmatranom periodu. Vano je primetiti da ove razlike salda pojedinih bilansnih pozicija mogu biti pozitivne (ako dolazi do poveanja vrednosti) ili negativne (ako dolazi do smanjenja vrednosti) i u tom kontekstu svako poveanje pasivnih pozicija i svako smanjenje aktivnih pozicija interpretira se kao izvor poslovnih sredstava dok se nasuprot tome svako smanjenje pasivnih i svako poveanje aktivnih pozicija, interpretira kao upotreba poslovnih sredstava.Potujui ova pravila, pristupa se izradi izvetaja . Analitika interpretacija ovako formiranog izvetaja vri se u kontekstu horizontalnih pravila 3.4.2. Analiza neto obrtnog kapitala finansiranja pre svega zlatnih bilansnih pravila, tako da se analizom bilansa tokova ukupnh Analiza neto obrtnog kapitala ili skraeno NOK-a, je jo jedan od instrumenata analize poslovnih sredstava dobijaju informacije o dugoronoj finansijskoj ravnotei finansijskog poloaja preduzea, kao i racio analiza. Ali za razliku od statike racio analize koja svoje zakljuke bazira na karakteristinim odnosima bilansnih pozicija, analiza neto obrtnog fonda je dinamika analiza koja uvek polazi od celine bilansa i svoje zakljuke zasniva na karakteristinim promenama celine u kretanju.23 Sam koncept NOK-a proistekao je iz potrebe za pronalaenjem kriterijuma za dobro upravljanje finansijama preduzea, pa se koristi i kao instrument planiranja i kontrole finansijske ravnotee Posmatrajui bilans stanja, to je deo sopstvenog i dugoronog pozajmljenog kapitala, namenjenog finansiranju obrtne imovine. Obzirom da su sopstveni i dugoroni pozajmljeni kapital namenjeni prvenstveno za pokrie ulaganja u stalnu imovinu, znai da je Neto obrtni kapital onaj pretiui iznos sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala preko vrednosti stalne imovine preduzea. S obzirom na bilansnu ravnoteu neto obrtni kapital ima istu vrednost kao neto obrtna imovina. Odnosno neto obrtna imovina predstvalja deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoronih obaveza. Ovo tumaenje neto obrtnog kapitala uslovljeno je potovanjem zlatnog bilansnog pravila finansiranja u irem smislu koje podrazumeva dugorono finansiranje dugorono vezanih sredstava kao uslova za odranje dugorone finansijske ravnotee ali i kratkorone finansijske ravnotee, odnosno likvidnosti. NOK, NOI a esto se u literaturi sree i NOF neto obrtni fond2223Krasulja D,Ivanievi M.,Poslovne finansije,Ekonomski fakultet,Beograd,2001 str.81 Rankovi ,dr Jovan, Upravljanje finansijama preduzea , Ekonomski fakultet Beograd,1997g str.15428Ilustracija 1-3. Bilans stanja-prikaz NOI, NOK Stalna imovina Sopstveni kapitalNOI Dugorone Obaveze Obrtna imovina Kratkorone obaveze NOKAko je stalna imovina jednaka dugotrajnimm izvorima to znai da su i obrtna sredstva jednaka kratkoronim obavezama i tada je NOK= 0. Ali ako su kratkorone obaveze vee od obrtnih sredstava znai da je NOK negativan i pokazivae deo kratkoronih obaveza uloenih u stalnu imovinu. Optimalna visina NOK-a je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora kao to su veliina i vrsta preduzea, stopa rentabiliteta, politika nabavke i prodaje, politika proizvodnje, ekspanzije, ljudskog faktora i dr. Moe se rei da je normalna visina NOK-a ona koja obezbeuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvravanje dospelih obaveza (likvidnost) ali ne samo u prolosti nego i u doglednoj budunosti.24 Obzirom da NOK ne predstavlja apsolutnu meru i kao takav nije pogodan za statiku analizu finansijskog poloaja, postoji predstavljaju su mnogo vrednije varijacije NOK a u nizu Varijacije NOK-a u vremenu, miljenje da uvek rezultantu njegovih poveanja i sukcesivnih obraunskih perioda. smanjenja. Poveanje NOK-a nastaje : Kada su prihodi vei od ukupnih rashoda bez amortizacije Kada doe do smanjenja stalne imovine ( prodaja osnovnih sredstava) Kada doe do poveanja dugoronih zajmova Zbog konverzije kratkoronih u dugorone obaveze Zbog dotacija za pokrie gubitka24Rankovi ,dr Jovan, Upravljanje finansijama preduzea , Ekonomski fakultet Beograd,1997g str.15129Jednom reju do poveanja NOK-a dolazi zbog poveanja dugoronog kapitala( uz uslov da stalna imovina miruje) ili smanjenja dugorone imovine ( uz uslov da dugoroni kapital miruje) Smanjenje NOK-a moe biti posledica : Raspodele nerasporeenog dobitka Nabavke osnovnih sredstava Gubitka Smanjenja sopstvenog kapitala Smanjenja obaveza Poveanja dugoronih finansijskih plasmana Jednom reju smanjenje NOK-a je posledica smanjenja dugoronog kapitala ili poveanja stalne imovine. Za analizu varijacija NOK-a sastavlja se tabelarni pregled u kome su prikazane sve promene u nizu sukcesivnih obraunskih perioda kao i podaci o kretanju, odnosno o promenama na pozicijama koje sanjim korespondiraju - pozicijama aktive, zaliha i obrtnih sredstava. Na taj nain se uoavaju uzroci promena NOK-a, i dobijaju se informacije o razvoju finansijskog poloaja preduzea. 3.4.3. Analiza novanih tokova Kao podloga za ovu analizu koristi se izvetaj o tokovima gotovine. Regulisan je MRS 7Izvetaj o novanim tokovima i predstavlja obavezan finansijski izvetaj za razliku od prethodna dva izvetaja o tokovima finansijskih sredstava. Izvetaj o tokovima gotovine je znaajan predmet analize uspenosti i finansijskog poloaja preduzea, kao dopuna bilansa stanja i bilansa uspeha. Akcionari, investitori, kreditori su svi podjednako su zainteresovani, svako sa svoje take gledita, da posmatrano preduzee ima dobru prinosnu mo, kako zbog mogunosti uveanja vlasnikog kapitala, tako i zbog sposobnosti da se redovno podmiruju i dugorone i kratkorone obaveze. Ovo govori o znaaju neto dobitka za sve zainteresovane korisnike. Dovoljan neto dobitak je i preduslov za isplatu dividendi, kao i za uee mendmenta i zaposlenih u dobiti, kao i za porez na dobit. Sve to se u krajnjoj liniji namiruje se iz raspoloivog neto priliva gotovine. S druge strane, jedino iz bruto priliva gotovine namiruju se kamata i glavnica dugoronih dugova pa i kratkoroni krediti kao i tekua plaanja spontanih poslovnih obaveza. Ovo znai da preduzee svoje obaveze plaa gotovinom, a Neto dobit i neto priliv ne treba izjednaavati i razlog za to je vremensko nepodudaranje ne tokova vrednosti iz kojih proistie dobitak i tokova novca iz kojih proistiu neto tokovi dobitkom . gotovine. To je bio problem mnogih preduzea 90-tih godina, da imaju iskazani dobitak u bilansu uspeha a istovremeno velike probleme sa solventnou, jer su ostvarivali vee odlive od priliva novca, i upravo tada je ovaj izvetaj stekao punu afirmaciju. Osnovni cilj raunovodstvenog izvetavanja da se korisnicima ukae na sposobnost preduzea da generie dovoljno novca za svakodnevne aktivnosti, da redovno plaa kamatu i30glavnicu kredita i na sposobnost preduzea da raste kroz dodatna investiciona ulaganja.Takoe izvetaj o novanim tokovima slui korisnicima da procene promene neto imovine preduzea, njegovu finansijsku strukturu, likvidnost, solventnost i sposobnost preduzea da se prilagoava promenljivim zahtevima poslovnog okruenja. 25 to znai da je izvetaj o tokovima gotovine kao analitiko stredstvo znaajan izvetaj visoke informativne vrednosti. Analiza novanih tokova dopunjuje racio analizu u smislu ocene likvidnosti i zaduenosti preduzea i ujedno pedstavlja i podlogu za sagledavanje i ocenu sadanje vrednosti buduih novanih tokova. Znai izvetaj o novanim tokovima znaajan je kako za Kao toplaniranje potreba za gotovinom tako i za poslovno odluivanje i kontrolu budue tekue je ve reeno, zbog postojanja neusklaenosti izmeu registrovanja priliva i odliva i aktivnosti preduzea. poslovne alokacije prihoda i rashoda koji sa njima korespondiraju, nije mogue dobiti inforrmacije o tokovima gotovine uobiajenim raunovodstvenim metodama. Zato je napravljen poseban izvetaj - izvetaj o tokovima gotovine i to posrednim putem, rearaniranjem podataka iz Ovo se izvodi na dva naina korekcijom neto obrtnih sredstava ili prevoenjem prihoda komparativnih bilansa stanja i bilansa uspeha. i rashoda u prilive i odlive. Kada se vri korekcija neto obrtnih sredstava, onda su primanja gotovine rezultat poveanja pozicija pasive ili smanjenja pozicija aktive (osim gotovine) a izdavanja gotovine su posledica smanjenja pozicija pasive ili poveanja pozicija aktive (osim gotovine) Ukoliko se koristi drugi metod, to podrazumeva korigovanje prihoda i rashoda iz bilansa uspeha na prilive i odlive pri emu se koriste razlike salda odgovarajuih pozicija sredstava i Bez obzira na primenjeni metod u postupku dobijanja relevantnih kratkoronih obaveza sa kojima korespondiraju prihodi i rashodi. informacija za ovaj izvetaj, insistiralo sa na odvajanju novanih tokova redovnog poslovanja od ostalih priliva gotovina to je regulisano MRS standardima . Tako su u izvetaju o novanim tokovima svi novani tokovi sistematizovani i klasifikovani u tri grupe: -novani tokovi iz poslovne aktivnosti -novani tokovi iz investicione aktivnosti -novani tokovi iz aktivnosti finansiranja preduzea Glavni deo izvetaja o novanim tokovima su tokovi iz poslovne aktivnosti jer on pokazuje sposobnost preduzea da u svojoj poslovnoj sferi kreira gotovinu potrebnu za izmirivanje svojih obaveza. Tokovi iz investicione aktivnosti, prikazuju prilive i odlive gotovine koji nastaju u transakcijama prodaje i nabavke dugoronih sredstava Aktivnosti finansiranja prikazuju prilive i odlive od emisije akcija, uzimanja kredita, plaanja glavnice kredita i dividendi akcionarima. Prema MRS 7-Izvetaj o novanim tokovima, novani tokovi iz poslovne aktivnosti se mogu prikazivati koristei dve osnovne metode:25Kneevic dr Goranka Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum,Beograd,2007 g. Str10031 Direktan metod i Indirektan metod Prema indirektnoj metodi, tokovi gotovine iz poslovanja se utvruju tako to se neto dobitak i drugi nenovani trokovi (amortizacija) koriguju sa ostalim prilivima i odlivima.S druge strane kod direktog metoda je u osnovi obraun bruto tokova po osnovu svake pozicije poslovnih prihoda i rashoda26 Izvetaj o novanim tokovima prema direktnim metodama ima sledei oblik :Tabela1-8. Izvetaj o novanim tokovima-direktan metodNOVANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI 1.Naplata potraivanja od kupaca 2.Naplaeni ostali prihodi 3.Isplate po osnovu cene kotanja prodatih gotovih proizvoda 4.Isplate po osnovu ostalih trokova perioda 5.Isplate po osnovu kamate 6.Isplate po osnovu poreza na dobitak Neto novani tok iz poslovne aktivnosti(1+2-3-4-5-6)NOVANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI 1.Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnina,postrojenja i opreme 2.Prilivi po osnovu prodaje nematerijalnih sredstava 3.Prilivi po osnovu prodaje dugoronih fin.instrumenata 4.Odlivi po osnovu nabavke nekretnina,postrojenja i opreme 5.Odlivi po osnovu nabavke dugoronih fin.instrumenata Neto novani tokovi iz investicione aktivnosti NOVANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI 1.Prilivi od kredita 2.Prilivi od emisije i prodaje akcija 3.Isplate dividend 4.Isplate glavnice na dugorone i kratkorone kredite Neto novani tok iz finansijske aktivnosti Neto poveanje( smanjenje)gotovine u obraunskom period Gotovina i ekvivalenti na poetku perioda Gotovina i ekvivalenti na kraju periodaSledea ilustracija prikazuje izvetaj o novanim tokovima po indirektnom metodu.Tabela1-9. Izvetaj o novanim tokovima-indirektan metodNOVANI TOKOVI IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI I Neto dobitak II Amortizacija III Ostali prilivi 1.Smanjenje potraivanja od kupaca 2.Smanjenje zaliha gotovih proizvoda, robe i materijala 3.Poveanje obaveza prema dobavljaima 4.Poveanje obaveza za kamate 5.Poveanje obaveza za poreze IVOstali odlivi26StevanoviN.,Malini D.,Milievi V.,Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet,Beograd,2oo8, str,271321.Poveanje potraivanja od kupaca 2.Poveanje zaliha , robe i materijala i gotovih proizvoda 3.Smanjenje dobavljaa 4.Smanjenje obaveza za kamate V Neto novani tokovi iz poslovne aktivnosti( I+II+III-IV-V) NOVANI TOKOVI IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI 1.Prilivi gotovine po osnovu prodaje nekretnina,postrojenja i opreme 2.Prilivi po osnovu prodaje dugoronih fin.instrumenata 4.Odlivi po osnovu nabavke nekretnina,postrojenja i opreme 5.Odlivi po osnovu nabavke dugoronih fin.instrumenata Neto novani tokovi iz investicione aktivnosti NOVANI TOKOVI IZ FINANSIJSKE AKTIVNOSTI 1.Prilivi od kredita 2.Prilivi od emisije akcija 3.Isplate dividend 4.Isplate glavnice na dugorone i kratkorone kredite Neto novani tok iz finansijske aktivnosti Neto poveanje( smanjenje)gotovine u toku perioda Gotovina i ekvivalenti na poetku perioda Gotovina i ekvivalenti na kraju periodaI jedan i drugi metod daju iste rezultate o osnovu sve tri aktivnosti . Sve tehnike analize e biti primenjene na finansijskim izvetajima odabranih preduzea sa ciljem dobijanja informacija o njihovom finansijskom poloaju kao i vrednostima za potencijalne korisnike.332. PREHRAMBENA INDUSTRIJA U SRBIJI SA OSVRTOM NA PRERADU JESTIVIH ULJATema naeg rada je ispitivanje uspenosti poslovanja u podsektoru prehrambene industrije za proizvodnju biljnih ulja i masti u periodu od 2005 do 2008 godine. U cilju ostvarenja ovog zadatka, primenjena je finansijska analiza na kompanijama Dijamant AD Zrenjanin i AD Sunce Sombor, vodeim srpskim komapnijama, emu je posveen trei, ujedno i najobimniji deo rada. U ovom delu rada, predstaviemo sektor prehrambene industrije sa poljoprivredom, odnosno osnovne pokazatelje poslovanja ovih sektora . 1.STANJE U POLJOPRIVREDI I PREHRAMBENOJ UNDUSTRIJI1.1.Opti podaci poljoprivredaPoljoprivreda predstavlja veoma vanu privrednu oblast u Srbiji, sa znaajnom ulogom u ukupnoj srpskoj ekonomiji . Dananju poljoprivredu, posmatrajui poslednjih desestak godina koje ukljuuju i period koji analiziramo, karakterie dosta problema kako onih nasledjenih iz prolosti (devedesete godine prolog veka), tako i novih tekuih nastalih kao posledica, reformi, privatizacije i prilagoavanja, novim trinim uslovima u tzv. periodu tranzicije. Ipak i pored svega toga, vano je naglasiti da poljoprivreda ima dobre potencijale i mogunosti i sigurno je grana koja moe da prui mnogo vie nego to to sada ini i na taj nain jo vie doprinese razvoju Zbog dobrih prirodnih resursa zemljita, klime, vodenih resursa, Srbija je veoma zemlje. pogodna za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje.U prilog tome je i injenica da Srbija raspolae sa 5.100.000 hektara poljoprivrednog zemljita, odnosno 4.225.000 hektara obradive povrine, to ini 0,6 hektara odnosno 0,5 hektara po stanovniku i to je iznad standarda evropskih zemalja.27 Dobri prirodni uslovi, pruaju dobru osnovu za proizvodnju svih osnovnih sirovina za prehrambenu industriju. Znaaj poljoprivrede za privrednu strukturu Srbije, merene udelom sektora u BDP-u i ukupnoj zaposlenosti. Od 2000 godine permanentno se smanjuje udeo primarne poljoprivredne proizvodnje. Na osnovu podataka Republikog zavoda za statistiku RS, mereno BDP-om (bruto domai proizvod) poljoprivreda je u ispitivanom rasponu ostvarila sledee vrednosti:Tabela 2-1. Bruto dodata vrednost u mil. din 2005 g2006 g2007 g 173.608,4189.701,7202.406,3 Struktura u % (celokupna privreda) 2005 g2006 g2007 g2008 g 10,39,78,89,02008 g 246.104,527Privredna komora Srbije34Uee prehrambene industrije, proizvodnje pia i duvana u ostvarenom BDP-u u ovom periodu iznosilo je proseno 5,5% i takoe belei trend permanentnog smanjenja. I pored svega ovoga, ovaj sektor je znaajan i po tome to znatno doprinosi ostalim sektorima koji zavise od sirovina iz poljoprivrede. Ovaj sektor zapoljava oko 20% radnika u preraivakoj odnosno neto vie od 10% u poljoprivredi .Prozvodnu strukturu poljoprivrede ini oko 60 % biljne i oko 40 % stoarske proizvodnje. Kod biljne proizvodnje, dominiraju itarice (prvenstveno penica i kukuruz), tj one zauzimaju oko 60% od ukupnih obradivih povrina. U proizvodnji itarica - penice uoava se tokom poslednjih godina tendencija smanjenja, za razliku od proizvodnje kukuruza koji je inae i najznaajniji izvozni proizvod srpske poljoprivrede.28 Vrednost proizvodnje ita i dalje ini 40% od ukupne poljoprivredne proizvodnje. Stoarstvo u Srbiji takoe pokazuje negativan trend. U ovom periodu stoni fond je praktino prepolovljen. Smanjen je broj grla stoke, a istovremeno je dolo i do smanjenja potronje mesa po stanovniku kao posledica smanjenja ivotnog standarda stanovnitva. Poslednjih godina situacija je neto bolja u smislu da nema daljeg smanjenja stonog fonda, ali i dalje su ti rezultati daleko ispod oekivanih, uzimajui u obzir nekadanju proizvodnju kao i odline prirodne uslove za razvoj stoarstva. To se najbolje vidi iz podatka da je 1990 godine ukupan broj goveda iznosio 1.979.000 grla a 2008 godine 1.057.000 grla, a ukupna proizvodnja mesa u 1990 godini iznosila je 616.000 tona u poreenju sa 468.000 tona u 2008 godini (po podacima iz Republikog zavoda za statistiku) Takoe po podacima Republikog Zavoda za Statistiku u 2008 godini u ukupnoj stoarskoj proizvodnji najznaajnije je govedarstvo sa oko 42,6% zastupljenosti, dok je uzgoj svinja 1.2. Proizvodnja industrijskog bilja (uljarica) zastupljen sa 38,1% Kod proizvodnje mesa svinjsko meso je zastupljeno sa 57,3 %, govee sa 21,3 %, Proizvodnju industrijskog bilja smo izdvojili posebno, poto smo u radu fokusirani na ivinsko preradu jestivih ulja. meso sa 16,4 % i ovije meso sa 5 %29 Obradive povrine zasejane industrijskim biljem (uljarica, eerne repe, duvana) poev od 2000 godine, belee permanentan rast, tako da se poveava i njihovo uee u ukupnim obradivim povrinama. Udeo poizvodnje industrijskog bilja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iznosi oko 10 %. to se tie uljarica, treba napomenuti da je Srbija najvei proizvoa na prostorima bive Jugoslavije a da u Evropi zauzima visoko mesto i to meu prvih pet u proizvodnji soje i meu prvih sedam u proizvodnji suncokreta. Proizvodnja suncokreta, soje i uljane repice u periodu od 2005 do 2008 godine prikazana je u sledeoj tabeli:3028 29 30Rad- Izazovi poljoprivredno-prehrambenog sektora Srbije u procesu pribliavanja EU-Bogdanov dr.N,str.3 Izvor podataka Privredna komora Srbije Izvor podataka-Statistiki godinjak za 2008 i 2009 godinu Republiki izavod za statistiku Republike Srbije35Tabela 2-2. Porizvodnja uljarica u SrbijiIndustijsko biljesuncokret soja uljana repica2005ponjev povrina ha 197.843 130.936 1730 proizv u t