Marketing u Logistici-Seminarski

1Marketing u logistici

Saobraćajni fakultet u Beogradu

Sadržaj:

Sadržaj…………………………………………………………………....................................................... 1

Uvod……………………………………………………………………………………………………………………. 2

Pretovar tereta i skladištenje – istraživanje tržišta……………………………………………………. 3

Pretovar tereta i skladištenje – predviđanje zahteva………………………………………………... 10

Literatura…………………………………………………………………………………………………………….. 12



UVOD

Predvidjanje je razmišljanje o onome što će se dogoditi u budućnosti. Krozpredviđanje se dolazi do saznanja i stave o nepoznatoj i neizvesnoj pojavi (događaja),npr. meteorolozi predviđaju vreme, igrači sportske prognoze ishod utakmice, logističkekompanije koja će biti tražnja za njihovim uslugama. Za razliku od istraživanjapredviđanje je orjentisano isključivo na budućnost.1

Predviđanje treba da odgovori na nekoliko bazičnih pitanja:

1. šta će se i kada desiti u budućnosti,2. od kojih faktora zavise odredjeni događaji ili pojave,3. kakve su posledice predvidjenih događaja ili pojava,4. kako se može uticati na budućnost,5. kakvi su efekti (posledice) ako se ne ostvare predviđeni događaji

Tabela 1. Ciljevi marketing predviđanja tražnje za logističkim uslugama

Cilj 1Utvrđivanje potencijala tržišta i potencijala prodaje

na pojedinim tržišnim segmentima

Cilj 2Utvrđivanje strukture i obima usluga koje je opravdano ponuditi

određenim tržištima u određenom vremenskom periodu

Cilj 3 Ocena opravdanosti nastupa na pojedinim tržištima

Cilj 4Ocena ekonomske opravdanosti investiranja u transportne,

skladišne i pretovarne resurse

Cilj 5Definisanje marketing ciljeva, marketing instrumenata,

marketing strategija preduzeća

Postupak predviđanja tražnje za logidstičkim uslugama obuhvata:1. definisanje problema i ciljeva predviđanja,2. prikupljanje podataka,3. analiza podataka,4. kreiranje modela predviđanja,5. definisanje scenarija,6. projekciju i predviđanje,7. ocenu perspektivnog kretanja log. tokova,8. ocenu tražnje za logističkim uslugama

1 Marketing u logistici, Saobraćajni fakultet, Beograd 2011



U ovom radu će se vršiti predviđanje vezano za logističke usluge skladištenja ipretovara na području Republike Srbije. Na osnovu statističkih podataka i istraživanjatržišta biće određeni zahtehi za skladištenjem i pretovarom robe u Srbiji, kao i trenutnipretovarno-skladišni kapaciteti. Potrebno je odrediti stukturu, obim i intenzitet zahtevaza ovim uslugama, eventualni sezonski karakter zahteva, kao i potrebe za specijalnimzahtevima.

1. Pretovar tereta i skladištenje – istraživanje tržišta

Sredstva preduzeća pretovara tereta i skladištenja u 2008. godini, u odnosu na2007. godinu, manje su za 20.3%. U pristaništima je pretovareno 66.3% robe, dok se ustanicama može uočiti smanjene količine pretovarene robe u odnosu na prethodnugodinu, i to za 1.5%. Koeficijent manipulacije na ukupnom nivou je 3.7%. U 2008. godininajviše je pretovareno rasutog tereta u pristaništima i to 84%. Od ukupne količinepretovarene robe, 63.8% čine sirovi nemetalni minerali. Najviše je zastupljen istovar(kao vrsta manipulacije pretovarenom robom) i to sa 36,4% u ukupno pretovarenoj robi,a najviše robe istovareno je iz brodova u pristaništima. Celokupan pretovar domaćihkontejnera više se odvijao u pristaništima. Na grafičkim prikazima 1 i 2 prikazane supretovarene tone u pristaništima i stanicama, po vrsti tereta i vrsti manipulacije

Grafički prikaz 1. Pretovarene tone po vrsti tereta u pristaništima i stanicama

86%

12%

2%

Pretovarene tone po vrstitereta, pristaništa 2008.

Rasuti tereti Generalni Teret







86%

Pretovarene tone po vrstitereta, pristaništa 2008.

Generalni Teret Ostalo

79%

18%

3%

Pretovarene tone po vrstitereta, stanice 2008.

Rasuti tereti Generalni Teret







79%

Pretovarene tone po vrstitereta, stanice 2008.

Generalni Teret Ostalo



Grafički prikaz 2. Pretovarene tone po vrsti manipulacije u pristaništima i stanicama

Na području Republike Srbije za period od 2003. do 2008. godine pretovareno jeukupno 40.678.000 tona robe, pri čemu je ukupno izvršeno 47.098.000 operacijamehanizacijom i 1.458.000 operacija ručno. Detaljniji prikaz pomenutih podatakaprikazan je u tabeli 2.

Tabela 2. Razvoj pretovarne delatnosti, Republika Srbija ukupno

God.Pretovarene(prometne)

tone, hilj.

Tona - operacije, hilj.Zaposleni,kraj godineUkupno Mehanizacijom Ručno

2003 3353 4241 4135 106 1084

2004 3704 4374 4194 180 1354

2005 5655 7542 7508 34 13782006 9683 11547 11230 317 1757

2007 10172 12444 12261 183 1503

2008 8111 8409 7770 638 1427

U narednoj tabeli 3 prikazana su sredstva preduzeća pretovarnih delatnosti za kraj2008. godine na području Republike Srbije. Tabela sadrži podatke vezane za skladišneobjekte, pretovarnu mehanizaciju, specijalna postrojenja i palete svih vrsta.

48%

49%

3% 0%

Pretovarene tone po vrstimanipulacije, pristaništa 2008.

Istovar Utovar

Direktan pretovar Premeštanje

13% 2%

84%

1%

Pretovarene tone po vrstimanipulacije, stanice 2008.

Istovar Utovar

Direktan pretovar Premeštanje



Tabela 3. Sredstva preduzeća pretovarne delatnosti, kraj 2008, Srbija ukupno

Tip Jedinica mereRepublika Srbija

Svega Centralna Srbija Vojvodina

Zatvorena skladišta hilj. m^2 352859 262161 90698

Rezervoari za tečne terete hilj. m^3 50 / 50

Otvorena skladišta hilj. m^2 754438 621941 132497

Portalne i poluportalne dizalicebroj 28 16 12

tone nosivosti 1137 953 184

Mostne dizalicebroj 7 6 1


Auto dizalicebroj 9 4 5


Auto liftovibroj 92 57 35


Specijalnapostrojenja

za kontejnerebroj 1 1 /

tone nosivosti 27 27 /

za rasute teretebroj 7 4 3

tona/čas 1520 490 1030

za teretebroj 2 2 /

m^3/čas 12 12 /

Transporteribroj 68 65 3

tona/čas 360 254 106

Utovarivačibroj 32 9 23


Istovarivačibroj 2 2 /

tone nosivosti 150 150 /

Remorkeribroj 18 16 2

kW 1913 1313 600

Specijalna manevarsko-vučna vozilabroj 3 2 1

kW 287 162 125

Vučna vozilabroj 10 2 8

kW 358 75 283

Teretni automobilibroj 15 16 9


Priključna vozilabroj 13 / 13

tone nosivosti 295 / 295

Palete svih vrsta broj u hilj. 8 3 5



Iz tabele 3 se dolazi do nekolicine zaključaka kao što su površine koje zauzimajuskladišni objekti, gde se vidi da najviše ima otvorenih skladišta čija je ukupna površinana teritoriji Srbije 754.438.000 m2, dok što se tiče broja pretovarno manipulativnihjedinica, dominiraju auto liftovi, transporter i utovarivači. Iskorišćenost tih sredstava za2008. godinu prikazana je u tabeli 4.

Tabela 4. Iskorišćenost sredstava za 2008. godinu

Tip sredstva Ukupnosredstava

Časovi radasredstava

Portalne i poluportalne dizalice 6851 30036

Mostne dizalice 1847 5579

Auto dizalice 1855 9698Auto liftovi (viljuškari) 22919 79725

Specijalna postrojenjaza kontejnere 323 1194

za rasute terete 929 2588

Transporteri 2015 8914Utovarivači 6559 43784

Istovarivači 589 4835

Remorkeri 5128 39272

Specijalna manevarsko-vučna vozila 776 894Vučna vozila 1968 4519

Teretni automobili 5179 31003

Iz prikazanih podataka u tabeli 4, vidi se da najveći broj radnih časova i najvećuangažovanost iamju auto liftovi (viljuškari), dizalice, utovarivači.

U tabeli 5 prikazane su pretovarne tone po vrsti robe za 2008 godinu, gde jeukupno na teritoriji Srbije pretovareno 8.110.764 tona robe.

Tabela 5. Pretovarene tone po vrsti robe za 2008. godinu

Svega CentralnaSrbija Vojvodina

Pretovarene tone - ukupno 8110764 2737779 5372985Rasuti teret 6812709 21788332 4634377Tečni teret 1006 - 1006

Drvo i drvni proizvodi 1996 - 1996Generalni teret 11244847 483906 640941

Ostalo 170206 75541 94665



Po podacima iz tabele 5 zaključuje se da najveće učešće u ukupnom pretovaru robeza 2008. godinu imaju generalni tereti sa 11.244.847 tona, a na drugom mestu su rasutitereti sa 6.812.709 tona.

Pretovar kontejnera po vrsti manipulacije za 2008. godinu prikazan je u tabeli 6.

Tabela 6. Pretovar kontejnera po vrsti manipulacije, 2008. godina

Svega Centralna Srbija VojvodinaPretovareni kontejneri - ukupno 269 70 119

Istovariz vagona 114 - 114

iz drumskog vozila 30 30 -

Utovaru vagon 85 - 85

u drumsko vozilo 10 10 -Direktan pretovar 20 20 -

Premeštanje 10 10 -

Ukupan broj pretovarernih kontejnera je 269, pri čemu se istovar i utovar najviševršio iz vagona, dok je kod direktnog pretovara i premeštanja bilo svega 30 kontejnera.Pretovar stranih kontejnera, po podacima sa Republičkog zavoda za statistiku Srbije, nijepostojao, dok se domaćih kontejnera pretovarilo ukupno 269 na teritoriji Srbije. 269kontejnera predstavljeno je kroz 199 kontejnera sa robom i 70 praznih kontejnera. Svipomenuti kontejneri su od 20 stopa, dok kontejneri od 30, 40 stopa nisu bilizastupljeni.2

Specijalni tip skladišnih objekata predstavljaju hladnjače, o kojima će se unarednom tekstu više govoriti. Treba napomenuti da je projektni tim USAID-a pokušaoda podatke i zapažanja koje je skupio tokom poseta objektima projektuje na celuindustriju. Razume se da ovaj postupak ne obezbeđuje potpunu tačnost, ali je neophodanu kontekstu sveobuhvatne ocene čitave hladnjačarske industrije, jer nije moguće posetitisvaki objekat. Naredne slike predstavljaju lokacije posećenih objekata.

2 Republički zavod za statistiku, Republike Srbije



Slika 1.Pozicije prerađivačkih objekata sa hladnjačom na teritoriji Srbije

Slika 2. Pozicije prerađivačkih objekata sa hladnjačom i distribucijom na teritoriji Srbije



Slika 3. Pozicije hladnjača na teritoriji Srbije

Vlasnički status i lokacija: Firme koje imaju hladnjače za voće i povrće u Srbiji suvećinom privatna, a ne državna preduzeća. Postoji još nekoliko državnih preduzeća kojatreba da se privatizuju, ali ta postrojenja su uglavnom besposlena u ovom trenutku.Objekti su zgodno locirani u blizini proizvodnih i prerađivačkih centara, a većinaprerađivačkih postrojenja ima i svoje hladnjačarske kapacitete. U Srbiji postoji velikidijapazon postrojenja, većina je mala ili srednje veličine, sa kapacitetima skladištenjaizmeđu 150 i 2.500 tona proizvoda, iako neka jako velika postrojenja, kapaciteta skoro11.000 tona, takođe rade.3

3 Stephen Neel, Ph.D i Henry Bonar WORLD FOOD Logistics Organization za USAID Agrobiznis projekat



2. Pretovar tereta i skladištenje – predvidjanje zahteva

U daljem radu vršiće se predviđanje zahteva za pretovarom odnosno količinepretovarene robe na godišnjem nivou. Predviđanje će se vršiti za 2012, 2013, 2014 i 2015godinu, pomoću metode stope rasta koja ima sledeće parametre:

Tij* - budući obim usluga, tražnje R – očekivana stopa rasta Tij – postojeći obim usluga Tn – realizovana tražnja u n-toj godini T0 – realizovana tražnja u nultoj godini

Budući obim usluga, tražnje, dobija se po sledećoj formuli: Tij* = R x Tij, dok se

očekivana stopa rasta računa po formuli: = − 1 ∗ 100 [%], a realizovana tražnja

u n-toj godini, = ∗ (1 + /100)X, pri čemu X – predstavlja vremenski razmakizmedju godine koja se procenjuje i nulte godine.

Na osnovu podataka iz Tabele 2. – razvoj pretovarne delatnosti, Republika Srbijaukupno, dolazi se do željenih podataka vezanih za predviđanje zahteva.

Tabela 6. Podaci iz tabele 2.

God.Yi

Pretovarenetone, hilj.

2003 3353 T0

2004 3704 T1

2005 5655 T2

2006 9683 T3

2007 10172 T4

2008 8111 T5

U tabeli 6 su prikazane pretovarene tone (u hiljadama) za period od 2003-2008godine. Index n, koji predstavlja poslednjeg člana vremenske serije u ovom slučajujednak je 5.

Na osnovu gore spomenutih formula, prvo se odredjuje očekivana stopa rasta:= − 1 ∗ 100 [%] = 19,32%.



Realizovana tražnja, T2012, za 2012. godinu, pri čemu je x = 2012 - 2003 = 9, dobijase po formuli = 3353 ∗ (1 + 19,32/100)9 = 16438 hiljada tona.

Relizovana tražnja za 2013 godinu, gde je x = 10, je T2013 = 19614 hiljada tona.

Realizovana tražnja za 2014 godinu, gde je x = 11, je T2014 = 23403 hiljada tona.

Realizovana tražnja za 2015 godinu, gde je x = 12, je T2015 = 27925 hiljada tona.

U tabeli 7 prikazane su dobijene veličine vezane za pretovar robe izražene uhiljadama tona, u periodu od 2012 – 2015 godine, gde se tačno vidi porast zahteva zapretovarom.

Tabela 7. Predviđen razvoj pretovarne delatnosti na teritoriji Republike Srbije u periodu od2012 do 2015 godine, na osnovu metode stope rasta

God. Predvidjene pretovarene tone, hilj.

2012 16438

2013 196142014 23403

2015 27925

Utvrđen je porast zahteva za pretovarom, odnosno pretovarenih tona u hiljadamana godišnjem nivou, gde se vidi da se u proseku godišnje pretovari od 3 miliona do 4miliona tona više u odnosu na predhodnu godinu.



Literatura:

Marketing u logistici, , Beograd 2011

Republički zavod za statistiku, Republike Srbije

Stephen Neel, Ph.D i Henry Bonar WORLD FOOD Logistics Organization za

USAID Agrobiznis projekat

www.googlemaps.com

Beleške sa časova vežbi 2011, Marketing u logistici,

Documents

Marketing u Logistici-Seminarski