Marko Krajsic - Istina i legenda o sedam svetskih cuda antike

8/13/2019 Marko Krajsic - Istina i legenda o sedam svetskih cuda antike

1/46

Marko Kraji

Istina i legenda

o sedam svetskih udaantike

ecHo


2/46

Marko Kraji

2

Copyright 2002. by Marko Kraji. All rights reserved.


3/46

Istina i legenda o sedam svetskih uda antike

3

1.Pod sedam svetskih uda antike ne podrazumeva se nita

fantastino, nedokuivo i nerealno. Re je, naime, o sedam najlepih,

najznaajnijih i najznamenitijih dela arhitekturne i skulptorskeumetnosti drevnih naroda, koja su svojom monumentalnou ivelelepnou oduevljavala kako savremenike tako i brojna kasnijapokolenja. Ta svetska uda su: piramide (pre svega: Keopsova) iSfinga iz Gize u Egiptu, Semiramidini visei vrtovi u Vavilonu,

Artemision (Artemidin hram) u Efesu, Zevsova statua u hramu u

Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i poslednje Aleksandrijski svetionik Faros. Svako od ovih uda je jedinstveno, ajedino zajedniko im je, moglo bi se rei, monumentalnost i lepota,po kojima su postali legendarni.

Pretpostavlja se da je prvu listu sedam svetskih uda antikesastavio helenski (grki) pesnik Antipater iz Sidona, izmeu 150. i

120. g. pre n. e., mada se na njegovoj listi na mestu Aleksandrijskogsvetionika nalaze bedemi grada Vavilona. Drugu poznatu listusastavio je helenski matematiar Filon iz Vizanta (II v. pre n. e.)

Prve reference za sastavljanje liste svetskih uda naziru se jokod oca istorije Herodota, u uvenoj Istoriji, a zatim i kodkasnijih helenskih istoriara, koji govore o monumentima svoga

doba. Kalimah iz Kirene napisao je u III v. pre n. e. Kolekciju udairom sveta, od koje je ostao samo naslov, jer je delo stradalo u


4/46

Marko Kraji

4

poaru koji je unitio biblioteku u Aleksandriji. Veina nastalih listisaglasna je u pogledu prvih est uda. Sedmo mesto dodeljivano jena nekim listama bedemima grada Vavilona, a na drugim palatipersijskog kralja Kira. Tek od VI v. n. e. to mesto konano pripada

Aleksandrijskom svetioniku.Ne zna se tano ta je Antipatera podstaklo na sastavljanje liste,

niti se zna da li je neto neposrednije znao o tim graevinama iskulpturama. No, iako je svih sedam uda izabrao Helen, zaudo,samo je jedno sa tla dananje Helade (Grke): Zevsova statua uOlimpiji; tri izvanredna dela su iz Male Azije: Kolos sa Rodosa,

Artemidin hram u Efesu i Mauzolej u Halikarnasu; dva su iz Egipta:Aleksandrijski svetionik i piramide iz Gize; i jedno iz Mesopotamije:Semiramidini visei vrtovi. Ipak, svih sedam se nalaze unutarimperije koju je stvorio Aleksandar Makedonski (Veliki). A Akropolju Atini, udo koje mu je, takorei, lealo pred kunim pragom, iznepoznatih razloga je izostavio. Da li se tu radilo o tipinom

fenomenu privikavanja, odnosno o tome da ovek ne moeneprestano da se divi udu koje gleda svaki dan, nije poznato. Nekadruga opet nije obuhvatio jer su ve u njegovo doba bila propala, kaoto je sluaj sa Vavilonskom kulom. On svojim savremenicima

jednostavno nije eleo da predstavi ruevine ve znamenitostiondanjeg poznatog sveta. O Kineskom zidu i dolmenima iz

Stounhenda, kao i mnogim drugim, on jednostavno nije znao nita,jer su bili izvan granica njegovog sveta.

Zanimljiva je injenica da ni jedan drevni putnik nije mogao daposeti svih sedam uda, iz sasvim jednostavnog razloga to nisupostojala u isto vreme. Zapravo, vrlo je malo autora koji su o njimapisali, a da su uopte videli bar jedno od njih. Uglavnom su ponavljali

ono to su uli od drugih, meajui injenice i legende. Osim toga,putovanja u drevnom svetu su esto bila teka i krajnje opasna, pa


5/46


5

osim vojnika i trgovaca malo je onih koji su odlazili na dalekaputovanja.


6/46

Marko Kraji

6

2.Izbor tano sedam uda uslovljen je najverovatnije time to

od najranijih dana do danas broj sedam ima nezanemarljivu vanost u

nainu razmiljanja i institucijama; verovalo se da ima maginu mo:to je broj ednosti i savrenstva, broj dana u nedelji, notnih skala,sedam ica lire, sedam sfera. Najei broj koji se pojavljuje u priamai bajkama jeste sedam: sedmoro brae, sedam patuljaka ili sedamSinbadovih putovanja. Dodajmo tome i mnoge filmove naslove:Sedam samuraja (Seven Samurai), Sedam velianstvenih (The

Magnificent Seven), Sedam nevesta za sedmoro brae (Seven Bridesfor Seven Brothers) i mnogi drugi.Postoji sedam smrtnih grehova: neumerenost u jelu i piu,

lenjost, bludnost, oholost, srditost, zavist i krtost, a tu su i sedamvrlina: vera, nada, milosre, pravednost, umerenost, razboritost ivrstoa. Duga se sastoji od spektra bele svetlosti u kojem

raspoznajemo sedam boja, crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu,indigoplavu i ljubiastu. Na svetu postoji sedam kontinenata: Afrika,Azija, Antartik, Australija, Evropa, Severna i Juna Amerika(Meutim, neki kau da ih ima samo pet. Nesporno je da su Afrika,

Antarktik i Australija kontinenti. Sporni su Evropa i Azija i Severna iJuna Amerika. Iz istorijskih razloga pravi se razlika izmeu Evrope i

Azije, mada u mnogim delovima sveta Evropu i Aziju smatrajujednim kontinentom Evroazijom. Sporne su i podele na dve


7/46


7

Amerike, jer zbog relativno uske kopnene veze veoma esto Amerikabiva deljena na Sevenu i Junu Ameriku.)

Broj sedam je mnogim ljudima omiljeni broj i ako im kaete daodaberu broj izmeu jedan i deset, najverovatnije e izabrati broj

sedam. Osim toga, navodno je dokazano da je najdui popis kojegljudi mogu da zapamte upravo popis od sedam.

Ima jo poznatih sedmica, kao to su to sedam dobamukaraca iz ekspirove drame Kako vam drago: malo dete,kolarac, ljubavnik, vojnik, sudija, budalasti starac i na krajusamozaborav (smrt).

Nemako-ameriki filozof Ernest Kasirer (Ernst Cassirer) usvojoj knjizi Filozofija simbolikih formi primeuje da broj sedamima taj fundamentalno mitsko-religiozni karakter jo u grkojfilozofiji, pa sve do hrianskog srednjeg veka kada crkveni ocizamiljaju broj sedam kao broj obilja i savrenstva...

Zatim, Kasirer navodi da u Pseudo-Hipokratovom spisu postoji

podatak da je broj sedam pravi broj kosmike strukture, kojadejstvuje u sedam sfera vasione i time odreuje broj vetrova,godinjih doba, doba starosti. Zatim dalje nastavnja da iz grkemedicine vera u vitalnu snagu broja sedam prelazi zatim usrednjovekovnu i modernu medicinu: tu se svaka sedma godina javljakao klimakterina godina, koja donosi neku odluujuu promenu u

smei ivotnih sokova, u temperamentu tela i due.Ovaj broj se pojavljuje u mnogim helenskim predanjima. Bilo je

sedam mudraca, to je bio uobiajen tradicionalni naziv zanajistaknutije filozofe, zakonodavce i politiare iz VII i VI veka pre n.e. Tih sedam mudraca su: Solon iz Atine, Tales iz Mileta, Hilon izSparte, Pitak sa Lezbosa, Bijant iz Prijene, Kleobul iz Linda i

Periander iz Korinta. U stvari bilo ih je dvadeset dvojica to ne trebada udi: broj Mudraca uzet iz svetih knjiga je tako veliki zbog greke


8/46

Marko Kraji

8

istoriara filozofije koji nikako nisu mogli da se sloe o imenima ili,bolje reeno, slagali su se samo povodom prve etvorice, odnosnoTalesa, Pitaka, Bijanta i Solona, koji su stoga predstavljali prvu ligu,dok su ostala trojica birana od osamnaest rezervi. A bilo je i onih

koji su, sastavljajui ovu listu, ve po prilici birali ili nekog prijatelja ilineku politiku linost aktuelnu u tom trenutku.

Zatim, broj sedam je karakteristian i za kult boga Apolona, jersu apolonske sveanosti odravane sedmog dana u mesecu, a gradTeba u Beotiji ima sedam kapija koje zaposedaju sedam vojskovoa(pohod Sedmorice protiv Tebe).

Osim toga, Hipokratu se pripisuje izreka da broj sedam svojimtajnim silama odrava u bivstvovanju sve stvari; on omoguava ivot ikretanje; on ima uticaj ak i na nebeska tela.

Sedam je sveti broj u religijama: Hebrejska (Jevrejska) menora(svenjak) ima sedam krakova, a u Bibliji se broj sedam pojavljuje

vie od 500 puta, a kae se i da sedmi sin sedmog sina ima posebne

moi. Sedam je broj dana stvaranja sveta: prvi dan svetlo, drugidan nebo, trei dan Zemlja, mora i biljke, etvrti dan Sunce,Mesec i zvezde, peti dan ivot u moru i ptice, esti dan kopneneivotinje i ovek, sedmi dan Bog se odmarao. Kralj Solomonsedam godina gradi hram u Jerusalimu, a da bi se osvojio Jerihon,sedam svetenika sa sedam truba moraju sedmoga dana sedam puta

da obiu grad.Broj sedam sree se i u islamskoj tradiciji. Pre svega,

muslimanski mistiari tvrde da Koran ima sedam znaenja (katkadse govori i o sedamdeset znaenja), pa se i mistina filozofija, koja jekarakteristina za iranski sufizam, zasniva na ovom broju.

Srednjovekovni evropski i arapski tekstovi esto pominju sedam

mora, mada se pritom nije uvek mislilo na ista mora. Ipak, obino se utih sedam ubrajalo neko od devet velikih vodenih masa: Arapsko


9/46


9

more, Crno more, Crveno more, Egejsko more, Indijski okean,Jadransko more, Kaspijsko jezero, Persijski zaliv i Sredozemno more.Stari Rimljani su imali i druga znaenja za sedam mora (septemmaria), koja danas zvue neobino. Plovna mrea rukavaca u uu

reke Po koji su se izlivali u slane movare jadranske obale nazivala seu tom podruju Sedam mora. Rimski pisac Gaj Plinije Sekund,poznatiji kao Plinije Stariji u Istoriji prirode (Historia Naturalis)pominje te lagune, razdvojene peanim sprudovima od otvorenogmora: Sve te reice i jarke nekad su napravili Etrurci, pa se tok rekeizlivao u movare podruja Adrijana koje se nazivaju Sedam mora,

sa slavnim lukom etrurskog grada po imenu Adria, po kojem jeJadransko more dobilo ime..


10/46

Marko Kraji

10

3.Prvo od sedam svetskih uda antike, ujedno i najstarije, su

egipatske piramide, odnosno monumentalne grobnice drevnih

misirskih (egipatskih) vladara faraona. Piramide su od pamtivekapredstavljale cilj putovanja mnogih generacija putnika, budeidivljenje i gotovo sujeveran strah svojim ogromnim dimenzijama, kaoi strogom arhitekturom. O njima su kruile najrazliitije, manje-viefantatine legende i prie. U njihovim oblicima i proporcijama traen

je odraz drevnog svetenikog astronomskog znanja, pa ak i

mistinih proroanstava o buduoj sudbini ljudskog pokolenja.Piramide iz Gize, koje Arapi nazivaju faraonovim gorama,nastale su u periodu vladavina faraona iz takozvane tree i etvrtedinastije. Ove ogromne graevine-grobnice sluile su boanskimfaraonima kao stepenice kojima su se oni, navodno, vraali na nebo.Stoga su najstarije piramide imale oblik stepenica a tek kasnije su, iz

jo nerazjanjenih razloga, dobile glatke zidove. O toj mistinojnameni piramida svedoe naeni papirusi, gde postoji stih: Gradimoza njega (faraona) stepenice da bi mogao da stupi u nebo.

Pored svake piramide obino se dizao hram sa portikom, gde susvetenici vrili bogosluenja za duu umrlog faraona i vodili brigu onjegovim svakodnevnim potrebama, ostavljajui ispred njegovog kipa

hranu i pie.Prvu piramidu kao svoju grobnicu podigao je faraon Doser iz


11/46


11

tree dinastije. Ova najstarija piramida, visoka 60 metara, imala je estogromnih stepenika, koji su sa strane bili obloeni uglaanimploama. U hramu nedaleko od piramide arheolozi su otkrili ostatkekipa arhitekte Imhotepa. Oigledno, veoma zadovoljan njegovim

radom, faraon mu je ukazao veliku ast dozvolivi da se i njegovkip postavi u hramu.

Ipak, najslavnije piramide sagradili su faraoni etvrte dinastije:Khufu, Khefre i Menkaura, poznatiji po svojim helenskim imenima:Keops, Kefren i Mikerin. Njihove piramide nastale su negde izmeu2650. i 2550. g. pre n. e. Najvea od njih, Keopsova piramida, visoka

je 146 metara, a strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230metara. Piramida se sastoji od oko nekoliko stotina hiljada kamenih

blokova, od kojih je svaki teak nekoliko tona. (Skoro do kraja I v.ova piramida je bila najvia graevina na svetu, sve dok u Parizu nijepodignut Ajfelov toranj 1889. g., visok tri stotine metara. Kasnije je uNjujorku podignuta zgrada koja ima sto dva sprata Empire State

Building, a visoka je 380, a sa kasnije dodatom televizijskom antenom448 metara. U novije vreme podignute su brojne visoke graevine usvim zemljama sveta, od kojih se visinom istiu televizijski tornjevi.).

Otac istorije Herodot tvrdi da je Keopsova piramida graenadvadeset godina i da je samo na prenoenju grae bilo zaposleno stohiljada ljudi. Sem toga, na osnovu ruevina baraka, procenjuje se da je

na njenoj izgradnji stalno bilo angaovano oko etiri hiljade ljudi zidara, kamenorezaca, vajara.

Keopsa je nasledio njegov brat Kefren koji je kako kaeHerodot radio isto tako kao i brat mu; i on je sagradio jednupiramidu, ali je ona manja od bratovljeve. Naime, Kefrenovapiramida je druga po veliini, nekoliko metara je nia od Keopsove,

ali je ostala ouvanija. Mikerinova piramida visoka je 103 metra, aostale piramide su znatno manje, a mnoge od njih vie i ne postoje,


12/46

Marko Kraji

12

iezle su od zuba vremena i usled raznih ratnih razaranja ili su tokomvekova sluile kao neiscrpni izvor graevinskog materijala.

Prvi faraon koji je prekinuo tradiciju graenja piramida bio jeTotmes I (1545. 1515. g. pre n. e.). Na takav korak se odluio iz

isto praktinih razloga; bila je oigledna injenica da piramide nisu ustanju da sauvaju bilo koju mumiju od svetogra; one su vekovimasistematski pljakane. (U Keopsovoj i Kefrenovoj piramididi zateenisu, na primer, samo prazni sarkofazi razbijeni u paramparad. UMikerinovoj piramidi sarkofaga uopte nije ni bilo, a ostaci mumije sustajali u jednom kovegu.). Totmes I je hteo da izbegne slinu

sudbinu i stoga je za svoju grobnicu izabrao takozvanu Dolinukraljeva, mesto udaljeno od ljudi i istovremeno lako za uvanje.Njegovi naslednici nastavili su da se sahranjuju u Dolini kraljeva, alisve je bilo uzalud. Pljakai grobnica su se toliko ostrvili da je od njihvaljalo spasavati kraljevske mumije i preneti ih na neko drugo,skrovitije mesto. Po naredbi jednog od faraona, u udolini nedaleko

od Doline kraljeva iskopana je zajednika kripta u koju su preneenesve preostale kraljevske mumije. Na ovom mestu izgledi za njihovoouvanje bili su znatno vei, poto je u podzemlje vodio samo jedanulaz. Srenim sticajem okolnosti, ova grobnica je tokom minulih

vekova pala u potpun zaborav, sve dok je krajem I v. nisu otkriladva Arapina. (Mumije su potom rekom Nil prenete u posebnu

dvoranu muzeja u Kairu, u koju je mogue ui samo uz specijalnudozvolu. Dok je flotila barki plovila rekom, stanovnitvo priobalnihsela je izlazilo na obalu i ponaalo se kao da se oprata s nekim odsvojih najmilijih ene su, u skladu sa egipatskim pogrebnimobiajima, naricale a mukarci su pucali u vazduh iz svojih puaka.).

Kada je krajem 1922. g. u Dolini kraljeva otkrivena gotovo

nedirnuta grobnica faraona Tutankamona, ne samo to je ime ovoginae beznaajnog faraona, koji je prerano umro (u osamnaestoj ili


13/46


13

devetnaestoj godini), postalo preko noi slavno, ve je i nauka dolado neprocenjivog bogatstva. Grobnica je ostala sauvana samozahvaljujui nemaru radnika koji su kopali grobnicu Ramzesa VI.Naime, oni su bacali odlomke kamenja niz padinu i njima zasuli ulaz

u nie smetenu Tutankamonovu grobnicu. Na taj nain grobnica jenestala pod grubom naslagom kra i kamenja. Na nju je ubrzozaboravljeno, a u kasnijim godinama iznad nje su podignute barake zaradnike, te je time grobnica ostala potpuno skrivena za pljakae.

Meutim, otkrie Tutankamonove grobnice dalo je poletabulevarskoj tampi za pisanjem itavog niza senzacija; pisano je kako

su linosti vezane na ovaj ili onaj nain za otvaranje grobnice navuklana sebe faraonovu kletvu. Pod dreavim naslovima Faraonovaosveta ili Nova rtva faraonove kletve reporteri su javljali ouzastopnoj smrti uesnika u otkriu grobnice. Takve rasplamsaneglasine bilo je teko uutkati, pogotovo to su pojedine linostistvarno umrle tokom narednih desetak godina. To je najzad uspelo

nemakom egiptologu, profesoru tajndorfu (Steindorff), koji je ubrouri objavljenoj 1933. g. analizirao svaki pojedinani sluaj smrti idokazao da mnoge linosti koje je tampa pominjala nisu imale nitazajednikog sa Tutankamonovom grobnicom, zatim da su nekelinosti bile u poznijim godinama ili su bolovale od neizleivih bolesti

jo pre otkria grobnice, te je njihova smrt samo sluajni sticaj

okolnosti. Time su glasine ofaraonovoj kletvi uutkane, ali kao to toobino biva nikada u potpunosti.

U blizini Kefrenove piramide uzdie se ogromna enigmatskaikona drevne civilizacije Velika sfinga, udovina figura leeeglava s ljudskom glavom. Ime joj potie od helenske rei Sphinks(latinski: Sphinx), to znai guiti ili vrsto vezati. Meutim, niko ne

zna kako su je zvali drevni Misirci. Tokom druge polovine drugogmilenijuma pre n. e. spominje se kao Hor-em-akht (Horus na


14/46

Marko Kraji

14

horizontu), kao Bw-How (Horusovo mesto), a i kao Ra-horakhty(Ra od dva horizonta).

Ova uvarka velikih piramida u dolini Gize isklesana odmonolitne stene, visoka je 20 metara, a od prednjih apa do repa meri

57,3 metra. Pretpostavlja se da je lice Sfinge oblikovano premaKefrenovom liku. Prema tvrenju strunjaka, statue u obliju ovek-lav, koje su misirci nazivali Seshep-anh (to jest iva slika ili slikaivoga vladara), postojale su nekih desetak godina pre Velike sfinge.To su bila dva manja kipa lava s likom Regedefa, jednog od sinovafaraona Keopsa.

Nije edna, ali je previe pila kae jedna zagonetka. Pesakju je pokopao, ali i spasao. uli su je kako govori, a nikada nijeotvorila usta. Ko je to? Odgovor je, razume se Sfinga iz Gize. Ona,dodue, nije nikada progovorila, osim u legendi, ali je zato vie puta

bila zatrpavana pustinjskim peskom i otkopavana. Prvi put ju je izpeska izbavio, 1419. g. pre n. e., Tutmos IV. Legenda kae da se ona

javila Tutmosu u snu i rekla: Oslobodi me peska i postae faraon.Tutmos je posluao i zavladao Misirom (Egiptom). Nakon njega, izpeska su je izbavili Ramzes II, rimski imperator Septimije Sever (194. 211.), zatim Napoleon Bonaparta i 1926. g. Francuz Emil Barez.

Sfinga iz Gize je, s jedne strane, bila vekovima oboavana, ali jeizazivala i odbojnost i strah, s druge s druge strane. Oko 1400. g. pre

n. e. postala je povod prvih brojnih hodoaa, dok je za Arape koji suosvojili Egipat 400. g. n. e. postala predmet gnuanja, jer su smatralida u likovima drevnih egipatskih bogova i udesnih figura ive zliduhovi. Otac uasa kako Arapi nazivaju Veliku sfingu, ulivaudan strah stanovnicima pustinje, jer nou na meseini dobija izgledogromnog i zastraujueg udovita.

Lice Velike sfinge je ispucalo, a nos i brada su polomljeni. Nidan-danas nije jasno ko je tako unakazio ovo velianstveno delo


15/46


15

ljudskih ruku i razigrane stvaralake mate. Mogue je da su to biliikonoklasti, odnosno ikonoborci protivnici oboavanja svetakihslika i kipova. Druga hipoteza je da je to uinio izvesni arapski emir iliMameluci turski najamnici, koji su vladali Egiptom od 1250. do

1517. g. koji su Dinovski kip koristili kao metu za uvebavanjegaanja iz artiljerije.

(Sfinge su jedne od najstarijih tvorevina ljudske mate iumetnosti. Osim brojnih egipatskih, sfinge se pojavljuju i kod drugihdrevnih naroda Asiraca, Vavilonaca, Helena i Etruraca. Asirsko-

vavilonske sfinge se javljaju u obliku krilatih bikova s ljudskom

glavom, a u Heladi sfinge imaju ensko lice i esto krila i enske grudi,ali se prikazuju i kao bradati mukarac. Lavlje telo bilo je kodMisiraca, isto kao i telo bika kod Asiraca i Vavilonaca, simbol snage,krila sveprisutnosti, a ljudsko lice simbolom mudrosti. Danasnaunici dele sfinge na tri vrste: poluleee kao u Gizi, sedee ione u pokretu. Aleksandar Makedonski je, na primer, naruio da ga u

hramu u Luksoru prikau kao sfingu u sedeem poloaju.Sa Istoka Sfinga je ula i u helenske mitove. Smatrali su je

kerkom udovine zmijurine Ehidne i udovinog psa Ortra ili joudovinijeg Tifona. ivela je na gori Fikion kraj helenskog gradaTebe. Ovo udovite sa licem devojke, telom lava i krilima ptice postavljalo je prolaznicima zagonetku koju je nauila od muza:

Ko ujutro ide na etiri noge, danju na dve a u sumrak na tri, a pri tomna tri i etiri ide nespretnije nego na dve? Kako niko nije umeo datano rei zagonetku, Sfinga je svakodnevno prodirala po nekogstanovnika Tebe. Na kraju je Edip, potonji tebanski kralj, reiozagonetku. On je odgovorio da je to ovek, jer kao dete pueetvoronoke, a kad odraste ide na dve noge, a u starosi na tri, jer se

zbog slabosti podupire tapom. Sfinga se nakon njegovog odgovorabacila sa stene u more, jer joj je bilo sueno da umre kada neko rei


16/46

Marko Kraji

16

zagonetku.Kasnije je tebanski mit o Sfingi racionalizovan; pripovedalo se

da je Sfinga sa gusarima ugroavala tebansku zemlju sve dok je Edipsa velikom vojskom nije savladao. Drugi, opet, kau da je ona bila

vanbrana ki tebanskog kralja Laja. Ona je od oca saznala zaproroanstvo koje je nekada dato u Delfima osnivau Tebe Kadmu, akoje je obezbeivalo pravo na tebanski tron. Kad su Lajevi sinovizahtevali vlast, Sfinga ih je redom pitala da li im je poznato ono to jeKadmu reeno u Delfima. Kako nisu znali odgovor, ona ih jeproglaavala lanim naslednicima i ubijala. Meutim, Edip je u snu

saznao za proroanstvo i Sfinga je morala da mu ustupi kraljevskitron. Pripovedalo se i da je sfinga bila Amazonka, Kadmova supruga.Kad je Kadmo napustio Sfingu zbog Harmonije, ona je sa grupomgraana zauzela oblinju planinu Fikion i iz svog skrovita je dugougroavala Tebance.).

Neverovatna veliina piramida i Velike sfinge pothranjuju i dan

danas mnoge hipoteze o njihovoj izgradnji. Jedna, modanajfantastinija, govori o pripadnicima neke civilizacije iz svemira kaonjihovim tvorcima. Ovakva pretpostavka nastala je 1976. g. kada je

vasionska sonda Viking snimila na Marsu fotografiju na kojoj sevidelo lice veoma slino Sfinginom. Ali, druga sonda razreila je ovunedoumicu: bila je to samo igra senki oko odreenih breuljaka koja

je nestala.Da li su piramide i Sfinga time iscrpele sve svoje tajne?

Najverovatnije jo ne.


17/46


17

4.Drugo od sedam svetskih uda antike su Semiramidini visei

vrtovi u Vavilonu. (Termin visei vrtovi ne treba shvatati

bukvalno, jer je najverovatnije nastao usled greke u prevoenjuhelenske rei kremastos ili latinske pensilis, koje stvarno imajuovo znaenje, ali mogu da se prevedu i kao terasast.).

Veruje se da je Semiramida samo helensko ime asirske kraljiceSamuramat, supruge asirskog kralja amiadada V, koja je neko

vreme vladala Asirijom, po svoj prilici od 810. 805. g. pre n. e.,

umesto svog maloletnog sina Adadnirarija III. Sve do kraja XIX v. zahvaljujui helenskom istoriaru Ktesiju i Diodoru Sikulu (DiodoruSicilijanskom) smatrana je samo legendarnom, tavie, mitskomosobom.

Prema jednoj legendi, Semiramida je bila ki smrtnika i sirijskeboginje Atargatide, zvane jo i Derketa. im je rodila ker, boginja je,

postiena to se podala smrtniku, ubila svog ljubavnika, a deteostavila u stenovitoj pustinji. Meutim, o naputenoj devojici staralisu se golubovi; dok ju je jedno jato svojim krilima neno zaklanjalo izagrevalo, drugo joj je donosilo mleko i sir od oblinjih pastira.Nakon izvesnog vremena, pastiri su primetili da im nekosvakodnevno nainje sir i krade mleko. Traei kradljivca, nali su

dete izuzetne lepote, koje su odmah odneli Simi, glavnom nadzornikustada. Ovaj je prihvatio devojicu, nadenuo joj ime Semiramida i


18/46

Marko Kraji

18

odnegovao je kao roenu ker.Semiramida je svojom lepotom, ljupkou i mudrou oaravala

sve oko sebe. Kad je stasala za udaju u nju se zaljubio Ones, jedan odvojskovoa asirskog kralja Nina. On je odveo Semiramidu u Ninivu i

njome se oenio. U srenom braku ona je rodila Onesu sinoveHijapata i Hidaspa.

Kad je kralj Nino s velikom vojskom krenuo u pohod naBaktriju, s njim je krenuo i njegov vojskovoa Ones. A kako se pohodotegao, Onesu se pridruila i njegova supruga Semiramida.Zahvaljujui tome to je Semiramida odmah uoila slabosti

neprijateljske odbrane, asirski kralj je izvojevao pobedu. Njenamudrost i lepota oarale su kralja Nina, koji je najpre molbama, azatim pretnjama pokuao da privoli Onesa da mu prepusti svojusuprugu. Ovaj je to odluno odbijao, a kad mu je asirski kralj zapretioda e mu iskopati oi, u oajanju se obesio.

Asirski kralj se odmah oenio Semiramidom, koja mu je

podarila naslednika Ninija, ali nije dugo uivao u branoj srei. Umroje ubrzo nakon sinovljevog roenja, a asirski tron je preuzela njegovalepa i mudra supruga. Za vreme svoje etrdesetdvogodinje vladavineSemiramida je osvojila Persiju, Egipat, Libiju i jo neke zemlje, ali jepretrpela teak poraz u pohodu na Indiju.

Prema predanju, Semiramida je osnovala mnoge gradove u

Aziji, od kojih je najznaajniji Vavilon, na obalama Eufrata. U tusvrhu, okupila je najbolje graditelje i umetnike celog sveta i, sa dvamiliona radnika, otpoela je gradnju. Najpre su podignuti bedemi,dugi vie od ezdeset kilometara, sa dvesta pedeset kula. Ovi bedemi

bili su visoki stotinak metara, a toliko iroki da su se na njima moglemimoii dve konjske zaprege. Kako je Eufrat proticao sredinom

grada, obale reke su pretvorene u iroke kejove i povezane dugakimmostom.


19/46


19

Zatim su podignute dve utvrene palate, jedna na levoj a drugana desnoj obali Eufrata, kako bi kraljica iz njih mogla da posmatraizlazak i zalazak Sunca. Obe palate su spojene podzemnim hodnikom,koji je prolazio ispod reke. U sreditu grada sagraen je velianstven

hram, na ijem su vrhu postavljene zlatne statue bogova: Zevsa, kogaAsirci zovu Bel, i jo nekih boanstava. Pored akropole nalazili su seuveni visei vrtovi, u stvari etiri prostrane stepenaste platforme,koje su se oslanjale na snane visoke stubove. Platforme su bileizgraene od masovnih kamenih ploa razliitih oblika zalivenihasfaltom. Sve to je bilo prekriveno jednim slojem trske, a potom je

naneen debeo sloj plodne zemlje, dovoljan za rast i najveeg drvea,ak i itave male ume. Ovi vrtovi, prepuni prekrasnog egzotinograstinja, predstavljali su pravu oazu zelenila u arkom Vavilonu. Nanjihovom odravanju radilo je neprestano stotinak robova, anavodnjavanje se vrilo sloenim sistemom, kojim se uz pomoogromnog toka i brojnih konih vedara crpela voda iz Eufrata.

Prema nekim podacima, na jednoj od platformi postojao je, tavie,ivetaki izvor.

Semiramida je vladala do svoje ezdeset i druge godine, a kad jeotkrila da je njen sin Ninije skovao protiv nje zaveru, ona sepreobrazila u golubicu i odletela u besmrtnost.

Prema jednoj drugoj verziji, Semiramida je bila beznaajna

dvorska dama na dvoru nekog asirskog kralja. Svojom lepotom imudrou, ubrzo je stekla kraljevu naklonost i ovaj se njome oenio.Na jednoj gozbi Semiramida je nagovorila kralja da joj na pet danaustupi vladavinu, a kad je ovaj to uinio ona ga je bacila u tamnicu, izkoje vie nije izaao. Vladala je itav niz godina, osvojila je mnogezemlje, ali vie od pobedonosnih ratova proslavili su je visei vrtovi

na obali Eufrata.Da li je visee vrtove stvarno sagradila Semiramida


20/46

Marko Kraji

20

Samuramat, supruga kralja amiadada V, nije poznato. Neki kau daih je, u stvari, sagradio Nabuku-kuduri-usur II, poznatiji kaoNabukodonosor ili Nebukadnezar II (605. 562. g. pre n. e.), zasvoju suprugu (ili konkubinu) Amiitis, medijsku princezu.

Nenaviknuta na ivot u arkom Vavilonu, Amiitis je neprestanoeznula za zelenim breuljcima i umama svoje domovine, te su ovi

velelepni vrtovi trebalo da je podseaju na daleki zaviaj. A tek kasnijatradicija je legendarnu Semiramidu dovela u vezu sa vrtovimaNabukodonosorove supruge.

Vavilon (hebrejski: Babel, akadski: Babilu, to znai boja

vrata) se prvi put spominje jo u III v. pre n. e. pod imenomKadingir, to ima isto znaenje kao i kasniji hebrejski i akadski naziv.Drevni grad, po kome je celo jedno istorijsko razdoblje dobilo naziv

vavilonsko, bio je vie puta razaran i ponovo graen. Tako jeodolevao vekovima. Meutim, nikli su novi veliki gradovi poredtrgovakih puteva, koji su, iz nepoznatih razloga, poeli sve ee da

zaobilaze velelepni Semiramidin grad. Sumorno proroanstvobiblijskog Isaija se obistinilo; nastupila je: propast obesnog ipraznovernog Vavilona. A sa opadanjem slave i moi Vavilonanjegove velelepne graevine su sve vie preputane zubu vremena;one su nestajale jedna po jedna. Vlaga je lagano ali sistematskiunitavala Semiramidine visee vrtove; popustili su stubovi, pale su

platforme...Vavilon konano propada pod persijskom dinastijom Sasanida

u III v. n. e.


21/46


22/46

Marko Kraji

22

ukazuju posebne poasti.Po tradiciji, tri uvene amazonske kraljice, Marpesija, Lampada i

Hipa, osvojivi dobar deo Mala Azije i Sirije, osnovale su naosvojenim podrujima brojne gradove, a meu njima: Smirnu,

Kirenu, Mirinu i Efes. U Efesu su amazonke postavile Artemidinkip ispod jednog stabla, gde joj je Hipa prinosila rtve. Nakon toga sunjene sledbenice izvodile igre sa ivotinjama, a zatim su igrale u astBoginje uz zveket tobolaca, udarajui njima skladno o zemlju i uzpratnju pitaljki. Stanovnici Efesa su odluili da na tom mestupodignu Artemidin hram. U stvari, zbog estih zemljotresa, odabrano

je movarno tlo na obali reke Kaistre, gde pomeranja tla nisu bila takoruilaka kao na suvom i vrstom. Izgradnja je poverena poznatomkritskom arhitekti Hersifronu. A kao uesnici u izgradnji ovog

velianstvenog zdanja pominju se jo imena trojice skulptora iarhitekata: Teodora sa ostrva Sama, Teleklesa i Roikosa.

Meutim, Hersifronu nije uspelo da do kraja ivota zavri svoje

remek delo. Posao je nastavio njegov sin Metagen, koji je od ocanasledio znanje i sposobnost da se uhvati u kotac sa ovim tekimposlom. Ali, ni njemu nije polo za rukom da izgradnju ovog

velianstvenog hrama privede kraju, tako da su zavrne radove izveliarhitekti Peonit i Demetrij. Po predanju, izgradnja Artemisiona jetrajala oko sto dvadeset godina; zavren je 450. g. pre n. e. Izuzetno

duga izgradnja hrama dala je povoda mnogim priama i legendama otekoama na koje su graditelji nailazili i koje su morali da savlauju.

Jedna od tih pria kae da je arhitrav bio tako teak da je sama boginjaArtemida, pojavivi se u hramu jedne noi, postavila kamenu gredukoja je premostila raspon izmeu dva srednja stuba.

Velianstveni hram (nekih etiri puta vei od Partenona u

Atini), sa vie od sto dvadeset osamnaestometarskih jonskih stubova,od kojih je trideset est u donjem delu bilo ukraeno plastinom


23/46


23

dekoracijom, izazivao je divljenje i ushienje svih koji su imali prilikeda ga vide helena i nehelena, pa stoga nije bio ponos samo Efesa,ve i ostalih maloazijskih gradova. Meutim, 356. g. pre n. e.Artemision je izgoreo u poaru koji je namerno izazvao izvesni

Herostrat. Tim inom eleo je da ovekovei svoje ime za svavremena. Njegov prestup izazvao je toliko ogorenje da je u itavomhelenskom svetu koji je pripadao takozvanoj Joniji (Atika, Eubeja,Kikladi i sredini deo Male Azije) doneena zajednika odluka da seHerostratovo ime prepusti zaboravu, te ga niko od pisaca nije smeoda pomene, ak ni kada govori o poaru u hramu. (Meutim, i pored

zabrane, kod nekih autora se sauvalo Herostratovo ime i tako mu seelja ispunila; njegovo ime preivelo je vekove. Otuda se za nekogako nastoji da bude zapamen po svaku cenu po zlu ili bilo emutetnom kae: Herostratova slava.).

Obnavljanje Artemisiona bilo je povereno arhitekti Dinokratu.On je malo proirio hram i po svom nahoenju uneo male izmene,

zadravi ipak njegov stari izgled. Na obnovi je radio i arhitektaHeiorokrates, kao i vajari Skopas, Lisip i Praksitel. Artemidin kip uhramu izvajao je uveni skulptor Praksitel (oko 350. g. pre n. e.).

Nakon pada Mediterana pod vlast Rimske imperije, Efes kaotrgovaki centar, nije izgubio svoj znaaj. Rimski osvajai su potovali

Artemidu pod imenom boginje Dijane. Artemidin hram u Efesu je,

meutim, vie puta bio opljakan; veliku tetu naneli su mu i hriani,jer su ga smatrali hramom paganske boginje; a nakon edikta rimskogimperatora Teodosija I (391. g.), kojim se nareivalo zatvaranje svihpaganskih hramova, delovi hrama su korieni kao graevinskimaterijal za izgradnju raznih drugih objekata. Ipak, najstranijeruenje hram je doiveo upravo zato to se nalazio na movarnom tlu

koje je trebalo po graditeljevoj zamisli da ga titi odzemljotresa. Nanosi reke Kaistre postepeno su prekrili ostatke


24/46

Marko Kraji

24

razorenog hrama, koji je lagano utonuo u itko blato.


25/46


25

6.etvrto od sedam svetskih uda antike je Zevsova statua u

Olimpiji. Zevs je bio vrhovni helenski bog potovan irom tadanjeghelenskog sveta od ua Tanaisa (Dona) na severu do doline Nilana jugu, od Ebra na zapadu do reke Tigra na istoku, i dalje. Njegovoprebivalite nalazilo se u velianstvenoj zlatnoj palati na vrhu visokeplanine Olimp u Tesaliji.

Za razliku od najviih (ili jedinih) bogova mnogih religija, Zevs

ima svoju biografiju. On nije bio oduvek vrhovni bog i nije vladao odpamtiveka. Vladavine nad bogovima i smrtnicima se domogaosvrgavanjem svoga oca Krona, koji je opet ranije svrgnuo s tronasvoga oca Urana, prvog vladara nakon prvobitnog Haosa (bezoblinesmese pramaterije), iz kojeg je sve poniklo ceo svet i svi besmrtni

bogovi. Heleni su ga stvorali po uzoru na oveka i prema likovima

zemaljskih vladara onoga doba. Imao je, dakle, ljudske osobine iljudske karakterne crte, iako, razume se uveliane, kako je i dolikovaloonome koji vlada nad vladarima smrtnika i besmrtnim bogovima.

Zevs je bio otac mnogih bogova, niih boanstava i smrtnika. Sasuprugom Herom imao je boansku decu: Hefesta boga vatre ikovake vetine, Aresa boga rata, Ejlejtiju boginju poroaja i

Hebu boginju vene mladosti. Meutim, kako nije bio uzoransuprug, imao je decu i sa brojnim drugim boginjama i smrtnicama.


26/46

Marko Kraji

26

Tako mu je boginja Metida rodila Atenu boginju mudrosti imudro voenog rata, ili je, kako neki kau, Atena iskoila iz njegoveglave u punoj ratnoj spremi; blagodetna boginja Leto obdarila ga jepredivnim boanskim blizancima, Artemidom boginjom lova i

Apolonom bogom svetla i sunca; Plejada Maja rodila je Zevsunajlukavijeg od svih bogova Hermesa, glasnika bogova; a tebanskaprinceza Semela rodila je Zevsu najmlaeg od besmrtnih sinova Dionisa ili Bakha, boga vina i vinogradarstva. Kao Zevsova decapominju se i draesne hore boginje koje su upravljale smenomgodinjih doba, prelepe harite boginje koje oliavaju sve to je

lepo u prorodi i uzvieno u ljudskom drutvu, i devet muza kojenadahnjuju poeziju i umetnost. Osim boanske dece, Zevs je imao ibrojnu smrtnu decu, poluboanske heroje: Dardana osnivaatrojanske kraljevske loze, Tantala monog kralja kojeg je Zevs odsvojih smrtnih sinova najvie voleo, argivskog heroja Perseja, prelepuHelenu zbog koje je voen Trojanski rat, i svakako najslavnijeg od

svih Herakla, koji je na kraju bio primljen meu bogove.Od brojnh svetilita, odnosno mesta posveenih nekom

boanstvu, jedno od najveih i najpoznatijih bilo je Zevsovo svetiliteu Olimpiji, smeteno u veito sveem zelenilu svetog gaja Altisa, upodnoju brega Kroniona, izmeu reka Alfeje i Kladeje. Poredsakralne, Olimpija je jo od VIII v. pre n. e. imala posebnu svetovno-

politiku ulogu u ivotu gotovo svih Helena. Uz religiozne sveanostiposveene Zevsu, Heri i Apolonu, tu su odravani skupovi Helena izitavog antikog sveta, na kojima se vrila smotra uspeha u mnogimoblastima fizikog i duhovnog ivota. Od 776. g. pre n. e., madaporeklo i poeci seu daleko u prolost, u Zevsovom svetilitu uOlimpiji prireivane su svake etvrte godine u leto Olimpijske igre,

koje su bile posveene Zevsu. Na prvim Olimpijskim igramatakmienje u tranju je bila jedina disciplina, ali je vremenom


27/46


27

proirivano i na druge discipline, ukljuujui i takmienja uduhovnom stvaralatvu. Prema jednom mitu, osniva ovih igara bio jeZevsov sin Herakle.

U klasino doba, neposredno pred otvaranje igara, glasnici su

obilazili helenske gradove da bi objavili ovaj, za sve Helene, izuzetandogaaj. Tada je Zevsu u ast nastupalo sveto primirje i vladalo je svedo zavretka igara. Same igre su trajale sedam dana: prvi dan bio jeposveen prinoenju rtava Zevsu i polaganju olimpijske zakletvetakmiara koji su morali biti Heleni, neosuivani ni za kakav zloin ikoji nisu vreali bogove. Sledeih pet dana trajala su takmienja, koja

su pratili veliki broj gledalaca, roaka uesnika i masa radoznalogsveta. Sedmog dana pobednici su primali nagrade pobedniki

venac.Meu najpoznatijim hramovima posveenih Zevsu bio je

upravo Zevsov hram u Olimpiji, koji je izmeu 470. i 456. g. pre n. e.sagradio arhitekta Libon iz Eleje. Zevsovu statuu, koja se nalazila u

velianstvenom hramu stvorio je helenski vajar Fidija. O ovomFidijinom remek-delu, visokom oko petnaest metara, malo se ta zna.Zevs, otac bogova i ljudi, sedeo je u svoj veliini na svom tronu; ulevoj ruci drao je boanski skiptar, na ijem je vrhu irio krila orao simbol njegove moi i vlasti, a u desnoj Niku boginju pobede.Glava boja bila je ukraena vencem od maslinovih granica.

Pausanije svedoi da je statua bila toliko visoka da bi, ako bi Bogustao sa svoga trona, provalio svod hrama. Prialo se da je Fidija dugosmiljao Zevsov lik, te je na kraju prijatelju Panenu rekao: Stvoriuga po obrascu kakav je veliki Homer dao u svojoj Ilijadi.

Zevsovu statuu Fidija je radio u hriselefantinskoj tehnici uzlatu i slonovoj kosti (hrysos = zlato, elefas = slonovaa), izmeu

456. 447. g. pre n. e. Nagi delovi ogromnog Zevsovog tela bili suizraeni od slonove kosti, osim brade i kose koji su bili od zlata. Plat


28/46

Marko Kraji

28

to mu je s levog ramena padao prema donjem delu tela i nogama, bioje od zlatnog lima; od zlata su bile i sandale na nogama. Tron nakome je Zevs sedeo bio je od slonovae, a ukraen zlatom iplastinom dekoracijom; bio je pravo remek-delo skulptorske i

zlatarske umetnosti, ukraen mitolokim scenama, legendarnimdetaljima, motivima s olimpijskih igara, ljudskim i ivotinjskimfigurama. Statua je postavljena na odreeno mesto u Zevsovomhramu, a crni mermerni pod hrama trebalo je po Fidijinoj zamisli da smiri blesak zlata i oseni ivu belinu slonovae. Prema jednojlegendi, Fidija je odmah nakon postavljanja statue uao u hram i

posmatrajui svoje remek-delo uzviknuo: Da li si zadovoljan,Zevse? Na to se razlegao udar groma i mermerni pod se zatresao, takoda se inilo da je Bog odgovorio: Da!

Jednom reju, statua Zevsa u Olimpiji bila je najvei domethelenskog stvaralakog duha. Stoga su svi dolazili da se dive, najpre

velelepnom Zevsovom hramu, koji je sijao na suncu i zaslepljujue

delovao na posmatrae jer je bio izgraen od belog mermera apotom i monumentalnoj Fidijinoj hriselefantskoj statui Zevsa, koja jedelovala tako ivotno da su oni koji su je videli govorili da su videlisamog Boga. Uesnici na Olimpijskim igrama bili su ubeeni da iZevs posmatra takmienje i prati svaki njihov korak. Divei sevelianstvenoj statui pesnik Filip iz Soluna je spravom zapisao u

jednom od svoji epigrama: Ili je Zevs siao na zemlju da bi pokazaotebi (Fidiji) svoj lik, ili si ti otiao na nebo da ga vidi?

Zanimljivo zapaanje o Zevsovoj statui u Olimpiji iznosiistoriar klasine umetnosti Branko Gavela u svojoj knjizi Fidija:

Figura Fidijinog Zevsa Olimpijskog sasvim se razlikuje odHomerovog Zevsa, pobednika Kronida (Krona) munjobije

stranog pogleda, kome je bilo dovoljno da namrti obrve pa da veljude i bogove zadesi neka velika nevolja. Fidijin Zevs ne dri munju,


29/46


29

njegov pogled nije ispunjen pretnjama, izraz mu nije gnevan. Onsvojim izgledom ne izaziva strah, nego divljenje, oseanje mira ispokojstva. Iako pripada paganskoj politeistikoj religiji, on nosimnoge osobine koje e, etiri i po veka docnije, postati etiki atribut

vrhovnog boga monoteizma...Poetkom V v. n. e., po naredbi vizantijskog imperatora

Teodosija II, Zevsov hram u Olimpiji je spaljen, a Zevsova statua je

kao paganski idol, preneta iz Olimpije u Konstantinopolis

(Konstantinopolj, Carigrad), gde je nestala bez traga. Navodno je

potpuno unitena u poaru 475. g. Olimpijske igre su od Helena, uraznim vidovima, preuzeli Rimljani, a neki rimski imperatori

(Germanik, Tiberije) bili su strasno privreni ovim takmienjima.

Meutim, i pored svoje popularnosti, Olimpijske igre su 394. g.

zabranjene od strane imeratora Teodosija I. Tome se kasnije

pridruila i sve ekspanzivnija hrianska crkva energino zabranjujui

ove drevne obiaje, nazivajui ih paganskim ludorijama. Olimpijske

igre su obnovljene tek krajem I v., na inicijativu francuskog

istoriara Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin, Pierre de Frdy,

Baron de Coubertin). Godine 1894. osnovan je Meunarodni

olimpijski komitet a prve obnovljene Olimpijske igre odrane su u

Atini 1896. g.


30/46

Marko Kraji

30

7.Peto od sedam svetskih uda antike je mauzolej u Halikarnasu,

u stvari, velelepna grobnica karijskog kralja Mauzoleja, persijskog

satrapa sa visokim stepenom samostalnosti, koji je vladao od 377. svedo smrti 353. g. pre n. e. Mauzolej je bio najstariji sin kraljaHekatomna. Bio je oenjen svojom sestrom Artemizijom, to u ono

vreme i nije bio tako redak obiaj.Drevni Halikarnas, prestonica malog kraljevstva Karije, bio je

jedan od najlepih i najbogatijih gradova na obalama Male Azije.

Putnici koji su dolazili u Halikarnas mogli su da se divevelianstvenim mermernim hramovima, teatronu (pozoritu),kraljevskom dvorcu, zelenim vrtovima i alejama, kao i da se napiju

vode na prekrasnom i kristalno istom Salmakidinom izvoru, u blizinigrada. Ueni Heleni potovali su Halikarnas kao grad u kojem je 484.g. pre n. e., roen otac istorije Herodot.

Sa izgradnjom grobnice poelo se jo za Mauzolejevog ivota,ali je ona bila tako velianstveno zamiljena da je gradnja trajalaznatno due nego to je bilo predvieno, te kralj Karije nije doekaoda vidi plodive svoga poduhvata. Naime, Mauzolej je zamisliogrobnicu tako da ona bude istovremeno i hram, kako bi mu se nakonsmrti ukazivale boanske poasti, a za njenu izgradnju angaovao je

najbolje arhitekte svoga doba Piteja i Satira, zatim vajare Leohara,Skopasa, Brijaksida i Timofeja.


31/46


31

Kraljica Artemizija, nastavila je sa izgradnjom grobnice nakonsmrti svoga supruga. Ironijom sudbine i ona je umrla samo dvegodine kasnije, ne doekavi kraj izgradnje ove monumentalnegraevine. Gradnju je nastavio Mauzolejev i Artemizijin sin, da bi

konano bila zavrena tek za vreme njihovog unuka. Mnogo ranije,dok je jo graena, postala je poznata u itavom helenskom svetu.

Mauzolejeva grobnica imala je oblik velikog pravougaonika,irine 66, a duine 77 metara. Ova graevina je bila visoka etrdesetest metara i podeljena na tri dela. Prvi sprat, koji je bio grobnicaMauzoleja i Artemizije, bio je sav obloen snenobelim mermerom i

krunisan irokim frizom: trakom koja je opasivala grobnicumermernim reljefom. Iznad prvog sprata uzdizala se kolonada, koja jeokruavala prostorije za prinoenje rtava u ast kralja i njegovesupruge. Krov grobnice hrama bio je u vidu stepenaste piramide, ana samom vrhu nalazila se kvadriga (etvoropreg) sa statuamaMauzoleja i Artemizije.

Moe se slobodno rei da je Mauzolejeva grobnica hram bilasimbol Mauzolejeve ljubavi prema Artemiziji, ali i obrnuto

Artemizijine prema karijskom kralju. Pria se da je Artemizija gajilaprema svome suprugu veliku ljubav, ostalo je zabeleeno u

jednom drevnom rukopisu ljubav koja se ne moe opisati... Akada je on umro, Artemizija je lila suze za njim i prenela ga u

nedovrenu grobnicu gde je sahranjen.Nakon pobede Aleksandra Makedonskog nad Persijancima,

Halikarnas je bio u velikoj meri razoren i opljakan; samo jeMauzolejeva grobnica hram, prkosei svojom lepotom, odolelasvim borbama i bila poteena razaranja. Odolela je i mnogimdrugim nedaama: poarima, zemljotresima i estim ruenjima

bedema Halikarnasa. Vreme ju je potedelo i kad je potpuno nestaoivot u drevnom gradu.


32/46


33/46


33

8.esto od sedam svetskih uda antike je Kolos sa Rodosa,

odnosno livena figura boga sunca Helija. U helenskoj mitologiji

Helije je bio sin titana Hiperiona i titanke Teje ili Eurifaeze, bratSelene boginje meseca, i Eoje boginje jutarnjeg rumenila i zore.Njegovo prebivalite nalazilo se u velianstvenoj zlatnoj palati naistonoj obali Okeana. U bletavoj odei, sa zlatnom kacigom naglavi, Helije se svakog jutra die iz Okeana u blistavim koijama, ukoja su bila upregnuta etiri krilata konja plamenog daha, da

bogovima, ljudima, ivotinjama i biljkama daruje svetlost novog dana.Celog dana putuje po utvrenoj stazi preko nebeskog svoda, a uveestie na daleki zapad, gde se opet sputa u talase Okeana. TamoHelije ispree svoje umorne konje, kupa ih i hrani udesnom biljkomkoja im obezbeuje besmrtnost. Zatim ovaj neumorni putnik ulazi uzlatan krilati pehar koji ga velikom brzinom vraa preko mora opet na

istok.Kao bog koji sve vidi i sve uje, Helije je oevidac svih dogaaja,on je savest oveanstva i svedok istine. Kao otac Sunevih zraka iizvor onog vida, Helije ima mo da drznike oslepljuje, a dapravednicima vraa vid.

Helijeva ena bila je Perseida, ki Okeana i Tetije, ali pre ili

nakon nje imao je i suprugu Rodu, kerku boga mora Posejdona. Kadsu bogovi meusobno delili zemlju, zaboravili su na Helija koji,


34/46

Marko Kraji

34

zauzet svojim svakodnevnim poslom, nije bio prisutan. Na to jeHelije samo zatraio i dobio vlast nad ostrvom koje se upravo u tomtrenutku pomaljalo iz dubina Egejskog mora, na jugu Male Azije.Ostrvo je, po svojoj supruzi, nazvao Rodos.

Roda je Heliju podarila sedmoricu izuzetno umnih sinova Helijada. Od Helijada se znanjem i lepotom isticao Tenag, pa su gazato njegova braa, svi osim dvojice Ohima i Kerkafa, ubili izzavisti. Nakon ovog zloina, ubice su pobegle sa Rodosa. Vladavinuostrvom preuzeo je Ohim; on se oenio nimfom Hegetorijom, kojamu je podarila ker Kidipu. Kasnije se Kidipa udala za svog strica

Kerkafa i s njim je imala tri sina Linda, Jalisa i Kamira; svaki odnjih je osnovao po jedan grad na Rodosu i nazvao ga po sebi. Zbogtoga su Roani oboavali Helija kao svog pretka, rtvovujui musvake godine celu kvadrigu (etvoropreg), tako to bi je bacali umore.

Po jednom antikom piscu, na bogatom ostrvu Rodosu u

antiko doba bilo je tri hiljade statua, od kojih sto kolosalnih razmera.Meu njima je najvee divljenje izazivala figura boga sunca Helija Kolos sa Rodosa. Ova najslavnija statua antike bila je visoka okotrideset do etrdeset metara i teka sedamdeset tona, a stajala jerairenih nogu na dva ogromna kamena postamenta na ulasku urodosku luku. Po predanju, stanovnici Rodosa odluili su da izliju

statuu svom bogu zatitniku 305. g. pre n. e., nakon pobede nadDemetrijem Poliokretom, jednim od naslednika AleksandraMakedonskog. Demetrije je, privuen bogatstvom ostrva Rodosa injegovim istoimenim glavnim gradom, due vreme bezuspenoopsedao ostrvo, nanosei ogromne tete stanovnitvu. Naroito je

veliki strah zadavala gigantska opsadna sprava helepolid visoka

kula na tokovima s pokretnim mostom i ovnom za razbijanjegradskih bedema.


35/46


36/46

Marko Kraji

36

9.Sedmo, poslednje, od sedam svetskih uda antike je

Aleksandrijski svetionik Faros, nazvan tako po ostrvu Farosu u delti

Nila, na kome se nalazio. Aleksandriju je 332. g. pre n. e. osnovaoAleksandar Makedonski (Veliki), a pod njegovim naslednicima helenskom lozom Ptolomeja, Aleksandrija je postala egipatskaprestonica i najvei nauni, kulturni i umetniki centar antike. Grad jeobilovao velelepnim graevinama: kraljevskim palatama (koje suzahvatale itave gradske etvrti), palestrama (vebalitima,

borilitima) sa kupatilima, teatronima i hramovima, zatim brojnimstatuama, kao i dobro ureenim trgovima i prekrasnim vrtovima. Uvelikoj kraljevskoj palati se nalazila i grobnica AleksandraMakedonskog sa prekrasnim sarkofagom sa reljefnim scenama iz ratai lova. Ipak, od svim aleksandrijskih graevina posebno se isticala

Aleksandrijska biblioteka, u kojo se, prema predanju, nalazilo preko

700.000 raznovrsnih rukopisa (papirusa), brino i paljivo umotanihu laneno platno. U tom kolosalnom zdanju nalo je sigurno mesto svedo tada sakupljeno ljudsko znanje; celokupno nauno i literarno

blago Helena i istonih naroda.Od samog osnivanja biblioteka je okupljala mnoge umetnike i

pesnike, a kasnije je postala najvee umetniko i nauno sedite, u

kome su radili mnogi poznati helenski naunici i filozofi: matematiarEuklid, zatim astronom Hiparh, pa filozof Zenodot, mehaniar


37/46


37

Heron, anatom Erasistrat, kao i jedan od najveih helenskih slikara Apel.

Aleksandrijaska biblioteka je zasluno nosila ime najveeghrama znanja tokom tri veka, sve do 48. g. n. e., u vreme Julija Cezara

i Kleopatre, kada je veliki poar zahvatio deo grada u kojem senalazila, a vatra zauvek u pepeo i dim pretvorila neprocenjivo blagouvano u biblioteci. Svesna neprocenjivog gubitka, mudra Kleopatra

je, po ugledu na unitenu, podie novu Aleksandrijsku biblioteku,koja e u narednih etiri stotine godina biti centar pisane rei, kulturei nauke na Mediteranu, sve do 391. g. i edikta imperatora Teodosija,

velikog pobornika hrianstva koji je zabranjivao druge religije. Tegodine, predvoena aleksandrijskim patrijarhom Teofilom, razjarenamasa hriana rasprila se ulicama grada da uniti sve ono to je iolepredstavljalo vezu sa paganstvom. Na meti su se nali ne samohramovi i umetnika dela, ve i institucije, a meu njima i

Aleksandrijska biblioteka. Bio je to definitivan kraj antikog sveta i

najveeg hrama znanja i kulture.(Na samom poetku treeg milenijuma, na mestu nekadanje

Aleksandrijske biblioteke, podignuto je moderno, polukruno zdanjesa jedanaest spratova. Nova biblioteka projektovana je da primiogromnu kolekciju knjiga, mapa, rukopisa i brojnih audio i videozapisa. Nova biblioteka moe se pohvaliti najveom itaonicom na

svetu, muzejom nauke, umetnikom galerijom, planetarijumom,informatikom kolom, kaligrafskim institutom i muzejom,najmodernijom tehnologijom, a pouena iskustvom iz prolosti najmodernijim protivpoarnim sistemom zatite.).

Meuti, uprkos znaaju Aleksandrijske biblioteke, jedno odnajveih uda Aleksandrije bio je svetionik Faros. Ova prva kula

svetilja na svetu, visoka nekih 75 metara, podignuta je s ciljem daolaka laama prilaz gradu. Godine 285. pre n. e. ostrvo Faros je


38/46

Marko Kraji

38

spojeno sa obalom nasipom od zemlje i kamenja. Duina tog nasipaiznosila je oko 34 kilometara. Svetionik Faros poeo je graditi faraonPtolomej I Soter (Spasitelj), a zavrio ga je Ptolomej II Filadelf.Gradnja je poverena poznatom arhitekti Sostratu iz Knida. Arhitekta

se sa oduevljenjem prihvatio posla, pa je 280. g. pre n. e. svetionikizgraen, i to u rekordnom vremenu od pet godina. Trokoviizgradnje bili su izuzetno veliki.

Aleksandrijski svetionik bio je podignut na hridini koja seuzdizala na istonoj obali Farosa, koja je bila naokolo utvrena iojaana bedemima. Svojom visinom Aleksandrijski svetionik je

plenio panju i znatielju svagok putnika i graanina. Sastojao se odvitke osmougaone kule koja se uzdizala na pravougaonom soklu, nakojoj je opet bila postavljena druga, cilindrina. Na najvioj platformigorela je dalju i njou vatra zaloena drvetom potopljenim u smolu.Svetlost te vatre bila je pojaana itavim sistemom metalnih ogledala,koja su nadaleko bacala njen odsjaj, pokazujui pravac moreplovcima

nou, a dim vatre danju.Nesumnjivo je da su na Aleksandrijskom svetioniku nali

primenu najotroumniji izumi aleksandrijskih naunika. Svojimsloenim sistemom i mehanizmima, koje antiki svet dotle nijepoznavao (koji su ostali nepoznati), svetionik Faros je smatrannajveim tehnikim dostignuem antike. Legenda kae da je Sostrat,

dugo tragao za graevinskim materijalom za temelj, koji bi se mogaoodupreti morskoj vodi. Najzad je svoj dinovski toranj smestio naogromne staklene blokove.

Osmougaona kula bila je ukraena brojnim bronzanimkipovima, od kojih su neki sluili kao vetrokazi. O ovim kipovimapripovedala su se uda: jedan od njih je uvek pokazivao rukom na

sunce, pratei njegovu putanju po nebeskom svodu, a sputao je rukunakon sunevog zalaska; druga statua otkucavala je sate i danju i


39/46


39

nou; a postojao je, toboe, i takav kip koji je pokazivao rukom kamoru u sluaju pojave neprijateljske flote, a ako bi se neprijateljpribliio isputao je ak i krike upozorenja. Bio je snabdeven, jednomreju, nekom vrstom alarma. (Ove legende, verovatno, sadre i deli

istine. Naime, mogue je da su statue pravile neke uslovne pokrete,pa su vremenom predanja o tome dobila nestvaran oblik, koji moeda stvori samo razigrana ljudska mata.)

U tenji da svoje ime sauva za kasnija pokolenja, arhitektaSostrat je uklesao na mermernom zidu svetionika: Sostrat, sinDekstifona iz Knida, posvetio je ovo bogovima spasiocima

moreplovaca. Zatim je ovaj svoj natpis prekrio tankim slojemmaltera, koji je bio iste boje kao mermer, i na njemu ispisao imeegipatskog faraona Ptolomeja II Filadelfa. Time je, u stvari, izveo

vetu obmanu. Naime, on je znao da e tanki sloj maltera vremenomotpasti i da e tada itav svet saznati ime pravog graditelja ovog

velianstvenog svetionika. I nije se prevario!

Aleksandrijski svetionik unitio je zemljotres 1375. g., ali je vedo tada bio toliko razruen da je njegova visina dosezala jedva nekihtrideset metara. Uz Faros pominju se u antici jo nekih osamnaestsvetionika, od koji su najpoznatija tri: jedan u luci grada Ostija nauu Tibra, drugi kod Korune u paniji i trei kod Bulonja na Kanalu,koji je podigao rimski imperator Kaligula. Kaligulin svetionik je po

visini bio drugi na svetu: uzdizao se nekih 50 metara nad morem. Onse odrao i najdue od svih svetionika antike, do 1640. ili 1644. g.,kada se odjednom sruio, jer mu je slana voda vremenom potpunonagrizla temelje.

Svetionik kod Korune (2 kilometra od grada) izdizao se nekih40 metara nad morem. Predanje govori da su ga podigli Kartaginjani,

dok ga mitologija pripisuje Zevsovom sinu Heraklu. Ali sudei pojednom naenom natpisu, ini se da ga je podigao izvesni Sevije


40/46

Marko Kraji

40

Lupo, po svoj prilici iz rimske provincije Lusitanije (na Pirinejskompoluostrvu). Restaurirao ga je Julije Cezar, a potom imperatorTrajan.

Bilo je u antici jo zanimljivih svetionika ponajpre u

Dardanelima i Bosforu. Ali s propau zapadnog dela Rimskeimperije propali su gotovo svi. U svakom sluaju usahle su njihovevatre. Jedini koji je sauvao ivu vatru do poetka krstakih ratova(krajem XI v.) bio je Aleksandrijski svetionik. Kako se na njemuprvome od drevnih svetionika zapalila vatra, tako se na njemuzadnjem i ugasila.


41/46


41

10.Prohujale su decenije, vekovi, pa ak i milenijumi. est od

sedam drevnih uda odavno su nestala s lica zemlje. Bila su unitena

od strane prirode ili ljudi. Ipak, prie i legende o njihovoj izuzetnojlepoti i grandioznosti nastavile su na svojevrstan nain da ive i dalje iz generacije u generaciju, s kolena na koleno. Niko ih, dodue,vie nije mogao da vidi; postojale su samo povrne, a ee i nikakve,predstave o njihovom izgledu i veliini, ali su ona i dalje izazivaladivljenje, ushienje, pa i strahopotovanje. Jedino su egipatske

piramide odolele zubu vremena i raznim ratnim razaranjima. Vremeprkosi svemu, a piramide prkose vremenu. kae jedna arapskaizreka iz III v. Meutim, sve do poetka I v. Egipat je zaEvropljane bio tajanstvena i oaravajua zemlja. O toj zemlji se znalosamo po delima antikih pisaca, takvih kao to su Herodot, Strabon,Plutarh i Diodor, kao i po smuenim obavetenjima koja su ostavili

renesansni pisci. Malobrojni putnici, kada bi se vraali sa Nila, prialisu uda o prastarim ruevinama, o hramovima, piramidama isfingama, koja su tamo videli. A dananja podrobnija znanja oegipatskim piramidama su zasluga, pre svega, engleskog naunika

Vilijema Metjua Flindersa Petrija (William Matthew Flinders Petrie),koji se poev od 1880. g., kroz razdoblje od etrdeset osam godina,

bavio uglavnom njihovim istraivanjem. Ispitujui i crtajuirasporede sloenih hodnika i grobnih komora i pravei kopije zidnih


42/46

Marko Kraji

42

natpisa, Petri je morao da izbegava brojne i opasne zamke i prepreke,iji je zadatak bio da nepozvanim uljezima oteaju stizanje do riznice.

A ta je sa ostalih est svetskih uda? Da li su uopte postojala,odnosno, da li su sva postojala, ili samo neka? Postoje li ikakvi

materijalni dokazi koji potvruju njihovo postojanje?Krajem I i poetkom veka, nemaki arheolog Robert

Koldevej (Robert Johann Koldewey) je, prilikom iskopavanjaVavilona, otkrio terasastu graevinu sa dubokim bunarom kao uantikim opisima. Njegovo uverenje da se nalazi pred ostacimalegendarnih Semiramidinih viseih vrtova do danas jo niko nije

ozbiljno osporio. Kasnije su rekonstruisani stubovi-nosai, adelimino i platforme. A ono to najvie inpresionira posetioce jestenjihova veliina, koja uveliko nadmauje njihovu slavu.

ezdesetih godina I v. engleskom arheologu Vudu (JohnTurtle Wood) polo je za rukom da iskopa neznatne ostatke

Artemisiona (Artemidinog hrama), da bi tek u v. bili u potpunosti

otkriveni njegovi temelji, koji su se ukazali u svoj svojoj lepoti idostojanstvu. Danas je, meutim, Efes malo mesto u Turskoj, u komenita nije ostalo od nekadanjeg bogatog i monog grada, iji je hramnekada bio ponos antikog sveta.

Sredinom I v. otkriveni su delovi Mauzolejeve grobnice hrama. Naime, putnici koji su prouavali obale Male Azije zapazili su

da su u bedemima budrunske srednjovekovne tvrave uzidanemermerne ploe sa antikim reljefima, na kojima su bile prikazane

borbe Helena s Amazonkama (enama-ratnicima). Na velikozalaganje britanskog poslanika u Turskoj, dobijena je dozvola da seploe izvade i prenesu u Britanski muzej u Londonu. Ubrzo su u

bedemima tvrave otkriveni jo neki umetniki radovi koji su

nesumljivo pripadali mauzoleju.Od Fidijine hriselefantske statue Zevsa, naalost, nije ostalo


43/46


43

nita. O njenom izgledu zna se samo na osnovu novca na kojem je sjedne strane prikazana cela figura, a s druge samo Zevsova glava, kao ina osnovu turih opisa antikih pisaca.

Nedostatak bilo kakvih autentinih podataka o izgledu Kolosa

sa Rodosa ak se ne zna ni da li je zaista stajao rairenih noguispred ulaza u pristanite omoguio je kasnijim slikarima da usvojim predstavama puste do kraja mati na volju. Sve to, ipak, nijespreilo pojavu ideja i planova da se u interesu turizma Kolos ponovoizgradi.

Meutim, ostaci Aleksandrijskog svetionika postali su, naalost,

nepristupani za arheologe i istoriare, jer je na tom mestu kasnijepodignuta tvrava, zbog koje je nemogue doi do ikakvihmaterijalnih podataka. Stoga se o ovom svetioniku zna samo naosnovu onoga to su ostavili antiki autori.


44/46

Marko Kraji

44

11.Nakon prvih lista sedam svetskih uda nastale su u kasnijim

vekovima brojne druge. Sa lista su nestajala ona uda koja su se

vremenom pretvorila u prah i pepeo, a ubacivana su novija vrhunskadela. Na primer, jedna lista svetskih uda grada Rima nastala je 448.g. U njoj se pominju kanalizacije, akvadukti, Koloseum, Odeon,Trajanov forum, Terme i breuljak Janikul. Otprilike u isto vremenastala je i lista sedam najznaajnijih crkava Rima, koje je svakihodoasnik trebalo da poseti.

U doba prvih svetskih putnika, pronalazaa i osvajaa, vidokrugEvrope se uveliko proirio. Sa svih strana stizale su vesti ozadivljujuim zlatnim palatama, kiklopskim bedemima i gigantskimhramovima dalekih zemalja. Ali tek u VIII v. sastavljena je prva

sveopta lista sedam svetskih uda. Ona je obuhvatala: Porcelanskitoranj u Nankingu, Kineski zid, Aja Sofiju u Istambulu, Krivi toranj u

Pizi, Katakombe u Aleksandriji, Koloseum u Rimu i dolmene izStounhenda.Dok je oveanstvo shvatilo da na svetu ima vie od sedam

svetskih uda, proao je jo itav niz godina. I danas je mogueograniiti se na istorijski broj sedam, kao to je to ezdesetih godinadvadesetog veka uinio asopis Die Welt u jednoj anketi. (Pri tome

se pojavila sledea lista sedam svetskih uda: Aja Sofija, Golden gejtmost u San Francisku, Akropolj u Atini, Ajfelova kula u Parizu,


45/46


45

Kineski zid, brazilska metropola Brazilija i Tad Mahal kod Agore.).Ali, zar jedno takvo ogranienje, koje se ne moe opravdati, ne dajesamo pogrenu sliku? A pogotovo ako se shvati da svetska uda nisusamo udesne tvorevine ljudskih ruku, ve da su to i uda prirode

(Vezuv, Nijagarini vodopadi, Veliki kanjon reke Kolorado,Jeloustonski nacionalni park i slino).

Ernest fon Hese-Varteg (Ernst von Hesse-Wartegg), koji jetrideset godina ivota proveo poseujui bezbrojna uda sveta,opisao je, poetkom XX veka, oko sedam stotina uda umestoklasinih sedam. I pored toga su mu jo mnoga dela promakla,

pogotovu ona koja su otkrivena nakon njegove smrti. Prema tome,danas se moe govoriti ne samo o sedam nego o sedam stotinasedamdeset i sedam svetskih uda, pa i vie. S druge strane, njihov

broj neprestano raste iz godine u godinu.Ta injenica nije spreila izvesnog Bernarda Vebera (Bernard

Weber), Kanaanina vajcarskog porekla, da 2007. g. organizuje

meunarodno takmienje za izbor novih sedam svetskih uda sveta(engl. New Seven Wonders of the World). Na ovom takmienjumogle su da uestvuju graevine nastale od poetka sveta i zavrenedo 2000. g., uz uslov da i danas postoje i da su u ouvanom stanju.Svako ko je eleo, mogao je da glasa putem telefona, imejla ili SMSporuke, ili preko vebsajta organizatora ovog dogaaja.

Proglaenje pobednika bilo je 7. jula, 2007. g. u Lisabonu. Napobednikoj listi nali su se: Kineski zid, Petra (drevni grad u

Jordanu), Hrist Spasitelj (Rio de aneiro, Brazil), Mau Piku(Kusko, Peru), ien Ica (Jukatan, Meksiko), Koloseum (Rim,Italija) i Tad Mahal (Agra, Indija). (Red po kome su pobednici biliobjavljivani je, prema reima organizatorima, bio nasumian, i nije

imao veze sa brojem osvojenih glasova.).Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu


46/46

Marko Kraji

(UNESKO) se odmah ogradila od ove kampanje. Iznose se brojninedostaci i slabosti ovog takmienja: da se radi samo o medijskojkampanji i u linu Veberovu korist; da glasanje nije univerzalno, sobzirom da su onemogueni milioni onih koji nemaju pristup

internetu, ili nemaju telefon, ili nemaju novac da bi platili da glasaju;da je lista kandidata napravljena prema kiterijumima koji nemaju niobrazovni ni nauni karakter; da je jedini cilj ovog projekta profit (sobzirom da se, na primer, glasanje putem telefona plaalo), iako jeBernar Veber tvrdio da je sva dobit od ovog projekta (ako je uopteima) namenjena restauraciji spomenika; da jedna osoba moe da

glasa neogranien broj puta jedini uslov je bio da svaki put glasasa druge imejl adrese ili da poalje SMS sa drugog mobilnog telefona.

Jo jedna otra kritika koju su poznavaoci umetnosti uputiliovom takmienju je i injenica da se sedam uda bira glasanjem, kada

je opte poznato da se umetnika vrednost ne moe da meriglasanjem, pogotovo ne glasanjem osoba koje nemaju potrebna

znanja iz umetnosti.

Documents

Marko Krajsic - Istina i legenda o sedam svetskih cuda antike