Marksova Teorija Klasa i Klasne Borbe

7/23/2019 Marksova Teorija Klasa i Klasne Borbe

http://slidepdf.com/reader/full/marksova-teorija-klasa-i-klasne-borbe 1/17

Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultetOdsek za filozofiju

Seminarski rad iz predmeta

Filozofija ekonomije

Tema:

Marksova teorija klasa i klasne borbe

Student: Mentor:Branislava Dundić FL!"#$ %rof& Milenko %erović

Novi Sad$#'&

Abstrakt



(ilj autora je da u radu poku)a da *itao+a po,li-e upozna sa teorijom klasne ,or,e sa stanovi)ta ortodoksno. marksizma& To pre sve.a zna*i opovr.avanjeoni/ teorija koje materijalisti*ku dijalektiku tuma*e kao nedovoljno filozofsku&

Nasuprot takvim tuma*enjima0 autor će poku)ati da predstavi kako upravo

Marksovo s/vatanje dijalektike predstavlja najvi)i stepen filozofi*nosti0 jer ostvaruje ono *emu je 1e.el te-io0 ali )to mu nije u dovoljnoj meri po)lo zarukom 2 dola-enje do ono. najkonkretnije.& %otom0 ukazaćemo na smisao

povesnosti3 na najkonkretniji na*in ona se kod Marksa javlja kao konstituirajućifaktor za ono *injeni*no& %oza,avićemo se smislom povesno. /oda*ove*anstva0 na*inom na koji klasa proleterijata predstavlja nje.ov nu-ankorak0 te smislom anta.onisti*ke sile koja postoji na rela+iji

,ur-oazija"proletarijat& 4utor će u radu poku)ati da stavi ak+enat na povesno5

antropolo)ko5ontolo)ku ravan Marksove teorije klasa0 )to zna*i da će se i onoempirijsko 5 )to i jeste u du/u marksizma0 tuma*iti kao ne)to )to je u slu-,i

jedno. vi)e. prin+ipa ne.o )to je to materija&

Ključne reči: proletarijat0 klasa0 rad0 dijalektika0 povest0 ,ur-oazija0 kapital&

Marksova teorija klasa i klasne ,or,e



I

Marksova filozofija ne mo-e se izla.ati niti kritikovati istr.nuta iz0 kakoistorijsko. tako i misaono.0 ili naj,olje 2 istorijsko5misaono. mesta koje joj

pripada3 ona je 6prirodan7 nastavak filozofije nema*ko. idealizma0 i0 koliko jeo*ekivana 1e.elova kritika 8anta0 toliko je razumljiva i Marksova kritika1e.ela& Marksova je filozofija ni)ta dru.o do nastavak 1e.elove filozofije i0

,a) kao i 1e.el0 Marks 6operi)e7 u okviru vremena u kom -ivi& Utoliko0 so,zirom da pitanje teorije klasa i klasne ,or,e kao svoju osnovu imamaterijalisti*ku dijalektiku koja je /e.elovska0 ali koja se0 s o,zirom na svojrevolu+ionaran karakter0 u ,itnom i razlikuje od dijalektike kako je razumeva1e.el0 tre,alo ,i izla.anje po*eti sa 1e.elovim s/vatanjem dijalektike0 razvića i

povesti&

%ovest0 to je ono mesto .de se odvija razviće du/a& Ovo je tipi*no 1e.elovomesto0 a videćemo kako se apsolutni du/ u Marksovoj filozofiji pokazuje kaone)to po se,i jo) nedovoljno konkretno0 kao najveli*anstveniji mit u istorijimitotvora*ke filozofske svesti0 kakvom se ona javlja sa stanovi)tamaterijalisti*ke dijalektike&

9ovorimo0 dakle0 o povesti kao ,itno filozofskoj kate.oriji3 mora se povućio)tra .rani+a izmeu nje i istorije kao pozitivne nauke& Neka se .raanskaistorija ,avi pojedina*nim do.aajima0 onim neponovljivim3 povest ima tajoz,iljni zadatak da iznae postojanje povezanosti i utvrdi smisao ti/

pojedina*nosti& %ovest pita o krajnjem +ilju /oda dru)tveni/ do.aanja& ;storija postaje predmet povesti 2 istorijske *injeni+e imaju povesni karakter & To zna*ida0 nezavisno od volje i svesti nji/ovi/ aktera0 one su u funk+iji jedno. vi)e.+ilja kome je sve podreeno& U samoj je nji/ovoj ,iti da su povesne0 )to zna*ida je povesnost nji/ovo unutra)nje odreenje0 a ne tek spolja)nja okolnost&Meutim0 takva unutra)nja or.aniza+ija ne ,i mo.la postojati ,ez vr/ovno.

prin+ipa koji daje da je ,ude3 umnost je ta koja dru)tvene do.aaje podreujese,i& Moramo zato ukratko odrediti sam um& 4ko ,ismo se i odva-ili da.ovorimo o ne*emu )to je ,ez svoje supstan+ijalnosti0 mi tome svakako ne

,ismo mo.li da pripi)emo stvarno postojanje& ;znad pojavnosti stoji z,iljnost3z,iljsko zna*i ,eskona*no& %ojava je uvek kona*na0 ona i)*ezava0 njena je ,itnepostojanost0 nestajanje0 ve*ito nestajanje& ; to je ,itno 2 prolaznost nikada ne

prolazi& %rolaznost traje0 i utoliko je ona sama ,it ono. ,ez,itno.& 4 z,iljnostmo-e pripadati jedino onom podmetu sve.a prolazno.0 onom najkonkretnijem 2 apsolutnoj ideji& 4psolutna ideja kao vr/ovni um jeste supstan+ija koja dajesupstan+ijalnost svemu postojećem& Sve *emu se mo-e pripisati ,itnost0 ima jesamo po toj najvi)oj ideji&

;pak0 pojam apsolutne ideje u Marksa je predmet oz,iljne kritike& ;stina0apsolutna se ideja oz,iljuje i dela na istom onom empirijskom tlu na kom i

<



Marks .radi svoje u*enje3 ali0 reklo ,i se0 na suprotan na*in i nedovoljnokonkretno& Dr-ava je za 1e.ela najvi)a stvarnost apsolutne ideje& Ona je ta koja oz,iljuje.raansko dru)tvo i porodi+u& =to su oni sjedinjeni u dr-avi0 to nije rezultat

nji/ovo. vlastito. -ivotno. toka0 već je to -ivotni tok ideje koja i/ jerazlikovala od se,e3 oni su0 naime0 kona*nost ove ideje i za/valjuju za svoje postojanje du/u koji se razlikuje od nji/ovo.3 oni nisu samoodreenja0 većodreenja koja je postavio neko treći3 z,o. to.a su odreeni i kao kona*nost0kao vlastita kona*nost z,iljske ideje&# %oliti*ka dr-ava ne mo-e ,iti ,ez prirodne

,aze familije i ve)ta*ke ,aze .raansko. dru)tva& 4li0 z,iljska ideja se putemovi/ tvorevina 6spu)ta7 u kona*nost0 samo da ,i putem nji/ovo. ukidanja

ponovo proizvela svoju ,eskona*nost& Dakle0 empirijska z,ilja nije umna z,o.svo. vlastito. uma0 već joj umnost daje z,iljska ideja& Dalje0 *injeni+e0 kakvim

i/ nalazimo u empirijskoj stvarnosti uzimaju se0 ne kao datost0 već kao rezultat &Ovakvo odereenje *injeni+e ina*e je karakteristi*no za filozofiju nema*ko.idealizma& >inje5ni+a 2 koren re*i je0 dakle0 u 6*initi7& Ono z,iljsko se stvara0

proizvodi0 za to je potre,an napor i trud0 potre,na je delatnost& Ne postoji predmet kao takav koji tre,a da ,ude otkriven0 postoji samo delatnost uma kojadaje da predmeta ,ude& Ovakvo odreenje Marks preuzima0 ali unekoliko o,rćesam pro+es oz,iljenja ono. z,iljsko.& Naime0 za nje.a je dr-ava ta koja se

proizvodi& %orodi+a i .raansko dru)tvo predstavljaju realnu osnovu dr-ave0istorijski su,jekt tokom *ije. razvoja se proizvodi dr-ava&< ?a 1e.ela je ovaj

pro+es o,rnut& On polazi od dr-ave& Dr-ava je najvi)a realnost0 te sto.a ne mo-eni)ta postojati pre dr-ave& ;pak0 jasno je da ovde 1e.el misli na lo.i*ki0 a nevremenski primat dr-ave3 ideja je uvek prvotna u odnosu na sve svoje momente&Utoliko0 te)ko je 6opredeliti se izmeu Marksa i 1e.ela7& Najvi)e )to mo-emozaklju*iti je da oni primenjuju razli*ite metode3 1e.el dedukuje iz apsoluta0Marks0 u stra/u od .u,ljenja u apstrak+ijama0 apsolut postavlja kao krajnji +ilj&4 zapravo0 radi se o istom pro+esu0 a ove opera+ije su dva li+a isto. pro,lema&Marks .ovori o rezultatu pro+esa0 1e.el od to. rezultata polazi& ?a Marksa se

porodi+a i dru)tvo spajaju u dr-avi0 za 1e.ela se dr-ava ili0 ta*nije0 ;deja0rastavlja na porodi+u i dru)tvo0 naime0 samu se,e deli na dve idealne sfere svo.

pojma&' Mi iz nauke lo.ike znamo da analiza i sinteza ne isklju*uju jedna dru.ui0 utoliko0 nećemo ovde odreći le.itimitet nijednom od navedeni/ stajali)ta&Uostalom0 polemika koju Marks vodi sa 1e.elom na ovom mestu ,itno jematafizi*ka0 a ono )to njemu prevas/odno omo.ućuje kritiku svo. pret/odnikaradije je du/ vremena u kom misli3 povesni trenutak Marksovo. dela je sledeći

# Lu+io (olletti0 Marksizam i 1e.el0 Nolit Beo.rad0 #@!& Str& A&

;,id&

< Lu+io (olletti0 Marksizam i 1e.el0 Nolit Beo.rad0 #@!& Str& &

' ;,id&

'



stepenik razvoja 1e.elove apsolutne ideje 2 on je upravo potvrda povesno.karaktera du/a& Cmpirijska z,ilja ovo. vremena daje da se dijalektika misli na

jedan novi na*in&Du/ je0 dakle0 za 1e.ela0 taj koji se u povesnom /odu dru)tva razvija i kreće

ka krajnjem +ilju0 koji je slo,oda0 a svoj najvi)i stepen slo,ode *ovek posti-e udr-avi& Ostaje0 meutim0 pro,lemati*no pitanje pokretačkih snaga ovo.kretanja& 1e.el i/ pronalazi u samom dijalktičkom karakteru duha naroda&Svaki narod poseduje svoju spe+ifi*nost i odr-ava se u vlastitim anta.onisti*kimsna.ama& azlike meu tim spe+ifi*nostima mo.u ,iti manje ili veće0 ali sadru.e strane postoji i neki univerzalni element koji je op)teva-eći za sve na+ije&Mada se jezi+i razlikuju0 ipak je *injeni+a da sve na+ije ;M4EU svoj jezik& 4tako je i sa umetno)ću0 reli.ijom& Utoliko0 svaka dr-ava postoji kao jedinstvenai predstavlja jedinstveno istorijsko svedo*anstvo0 ali sa dru.e strane0 nji/ ipak

o,jedinjuje to )to su 5 dr-ave& 8ako du/ kroz istoriju prelazi svoje nu-nestupnjeve0 tako su i istorijski narodi pojavni oblici tih stupnjeva razvića& Sto.a0mo-e se i mora .ovoriti i o kvalitativnoj razli+i meu narodima0 pre sve.aonima koji se javljaju na razdvojenim vremensko5istorijskim ta*kama0 ali jetakva razlika mo.uća i meu savremeni+ima& Tako0 kao pojavni o,li+i stupnjevarazvića ideje0 istorijski narodi na neki na*in u 1e.ela moraju imati 6rok trajanja7& ;storija i/ 6ne )tedi7& ; narodi su0 kao i pojedina*ni do.aaji0

podreeni krajnjem +ilju&4 kako dolazi do smrti naroda Du/ je delatan zato )to 6ima *ime da ,ude

uposlen7& On se neprestano ,ori za se,e0 neprestano je razapet izmeusuprotnosti& To je nje.ov -ivot& Ta*ka u kojoj i)*ezavaju suprotnosti0 ta*ka je ukojoj prestaje i -ivot du/a0 na tom stupnju na kome je ,io& ?a du/ tada po*injenova ,or,a0 na vi)em nivou& Eer0 u odsustvu suprotnosti mo-e postojati samonavika kao aktivnost kojoj je preostala samo formalna trajnost0 ,ez pulsirajuće.-ivota0 kao fantomski refleks ne*e.a )to je u odumiranju& To je0 tako reći0

prirodna smrt0 kako jedinke tako i naroda& Sto.a je rezultat pro+esa du/a s jednestrane0 da razara odreenost svo. ,ivstvovanja0 a s dru.e strane da s/vataop)tost svo. ,ivstvovanja0 dajući time svom prin+ipu novo odreenje& Na tajna*in promenila se supstan+ijalna odreenost to. narodno. du/a0 odnosno

nje.ov prin+ip pretopio se u jedan dru.i0 i to vi)i prin+ip&G Taj prelaz je zapravoono su)tinsko u filozofskom poimanju povesti 1e.ela& %ostoji nu-na promena0 i

postoji ono ve*ito isto u promeni& Tako je sa jedinkama0 tako je sa narodima&Filozofija istorije ima da utvrdi to ve*no isto0 ali samo tako )to će du,okozaroniti u prolazno&

Hidimo da se sam du/0 po 1e.elu0 razvija kroz narode& Od anti*ko. domoderno. *oveka 2 to nipo)to nije nekakav slu*ajan put& Sam du/ je0 dakle0svoja vlastita pokreta*ka sna.a& On sam se neće 6smiriti7 dok se nesamorealizuje u svom totalitetu& ;pak0 kada 1e.el .ovori o nu-nom preplitanju

G 9&H&F&1e.el0 Filozofija istorije0 Beo.rad $$A&0 str&@'&

G



du/a i materije0 o du/u koji materiju koristi kao svoje sredstvo da sesamorealizuje0 on je0 prema Marksu0 nedovoljno odreen& >injeni+a koja usvojoj ,iti ima *injenje0 kod 1e.ela ipak ostaje samo tvrdnja& ; madaza.ovornik idealizma0 on ipak i sam upada u zamku puko. tumačenja sveta&

Dijalektika0 pak0 mora do,iti svoje empirijsko osvedo*enje& Sto.a je ispravnoizla.anje Marksove teorije klasa i klasne ,or,e po*eti nje.ovim0 verovatnonajpoznatijim mestom:

Filozofi su svet samo različito tumačili, reč je međutim o tome da se on

izmeni.

II

%itanje odnosa teorije i prakse staro je filozofsko pitanje& evolu+ionarantrenutak za to pitanje do.aa se kod 8anta 2 *ovek se tu po prvi put javlja kao prevas/odno prakti*ko ,iće& Heć tu dakle imamo na.ove)taj povesno. karaktera*injeni+a0 u smislu da je ono delatno odreujuće za ,itkovnost sveta& Meutim08ant odma/ potom zatvara mo.ućnost dalje. razvijanja ove ideje& adikalnorazdvajajući *ovekovu ,it na fenomenalno i noumenalo0 on *oveka ne uspeva dana konkretan na*in 6iz,avi7 iz kauzalnosti i podreenosti onom datom& %raksa iteorija ostaju razdvojene0 pa samim tim nije mo.uće .ovoriti o prakti*koj ,ititeorije0 o kojoj upravo .ovori Marks& %osledi+a to.a je da se individuum0 usmislu nosio+a slo,ode0 kao takav Islo,odanJ mo-e pojaviti samo u privatnojsferi0 kao moralni su,jekt& Sve ostale sfere *ovekovo. delanja mo.u se samoeventualno dedukovati iz ove0 te se slo,oda u njima 6razvodnjava7&

Bit prakti*ko.0 meutim0 tre,a s/vatiti mno.o o,u/vatnije& Mi smo postaviliveć pitanje o pokreta*kim silama koje deluju na povesne do.aaje i ukazali nanedostatke 1e.elovo. s/vatanja& Nije dovoljno0 dakle0 ukazati naanta.onisti*ke sile koje deluju u ideji i na nji/ovu te-nju da posti.nu jedinstvo&%otre,no je razumeti da je dijalektika ,itno revolucionarna& Ta dijalektika jeste

jedinstvo teorije i prakse0 a teorija se pretvara u materijalnu silu *im za/vatimase&A Tu se radi o prelazu noumenalno. na fenomenalno3 ono svoje oz,iljenje

dru.a*ije i ne mo-e postići& Dakle0 kada .ovorimo o Marksovoj materijalnojdijalekti+i0 tu se zapravo radi o tom jedinstvu teorije i prakse0 nikako onekakvom radikalnom raskidu sa idealizmom& ; dalje0 moraju se kako u teorijitako i na*inu njeno. za/vatanja u mase pronaći oni momenti koji teoriju

pretvaraju u pokreta*a revolu+ije& Marksove su re*i: 6Nije dovoljno da misaostremi z,ilji0 sama z,ilja mora stremiti misli&7! 8asnije ćemo videti kako se ovo

A 9eor. Luka+s0 %ovijest i klasna svijest0 Naprijed #@$&0 str& G&

;,id&

! 9eor. Luka+s0 %ovijest i klasna svijest0 Naprijed #@$&0 str& G<&

A



empirijski ostvaruje kroz klasu proleterijata& Ukoliko se sada vratimo na ono da je svet taj koji mora da se menja0 jasno postaje da se ovde radi o osve)ćivanju ida jedino putem nje.a do promene z,iljski mo-e doći& Osve)ćivanje0 to je tajsledeći korak na putu povesno. pro+esa ka svom +ilju0 koji je spoj ljudski/

volja0 ali koji nije ovisan o *ovekovoj samovolji0 niti .a je ljudski du/ izmislio&@

%ovesna funk+ija teorije sastoji se u tome da se ovaj korak omo.ući& #$ Ovde jeva-na povesna situacija u kojoj se to de)ava& %roletarijat predstavljaotelovljenje sinteze teorije i prakse3 za ovu klasu se ta*na spoznaja dru)tva

pretvara u neposredni uslov njeno. samopotvrivanja u ,or,i&## Ona je o,jekt isu,jekt spoznaje istovremeno& Na taj na*in teorija je neposredno ume)ana udru)tveni prevrat0 )to zna*i da teorija do,ija revolucionarnu funkciju&

%risetimo se da je 1e.elovo i Marksovo zajedni*ko mesto 2 povesni pro+eskoji kora*a ka svom vlastitom +ilju& ?a)to 1e.elovom u*enju nedostaje

konkretnosti0 na to od.ovor mo-emo pronaći upravo u istorijskim faktima ita*ki povesno. razvoja u kojoj i/ Marks zati*e 2 1e.elu je nedostajaloempirijski/ *injeni+a koje ,i potkrepile nje.ovo u*enje& Materijalna dijalektikase mo.la raziviti tek tako )to je 1e.elova dijalektika do,ila empirijski materijal0svoju potvrdu u materijalnom&

Svet koji tre,a da se menja svakako nije priroda& >ovekov svet je taj koji tre,ada se menja0 a pod time se misli na svetski poredak 2 ekonomske i politi*keodnose& evolu+ionarna teorija nema vrednost0 i zapravo0 ona i ne mo-e ,itirevolu+ionarna ukoliko se dr-imo nekakve prirodnonau*ne metode3 tre,arazlikovati metafizi*ku od dijalekti*ke metode& Metafizika podrazumeva datost3

prirodni svet je dat & Metafizika za/teva onu krutost pojmova i *injeni+a koje udru)tvenim odnosima ne mo-e ,iti& 8ako ,i0 najzad0 i mo.lo ,iti povesno. tokai smenjivanja dr-avni/ ureenja0 kada ,i u ljudskim odnosima sve ,ilo datoDijalektika je stalni pro+es tekuće. prelaza iz jedno. odreenja u dru.o0neprekidno ukidanje i prevladavanje suprotnosti0 nji/ovo prela-enje jedne udru.u3 ona podrazumeva uzajamno delovanje&# ; sada0 kao materijalisti*kadijalektika0 ona mora otići i dalje 2 radi se o dijalektičkom odnosu subjekta i

objekta0 koji daje da dijalekti*ka metoda ,ude revolu+ionarna& Dijalektika je ,itodnosa0 revolu+ija je ,it odnosa3 sami odnosi su takvi da kroz revolu+iju

ostvaruju svoju evolu+iju0 i to je nji/ovo najvi)e odreenje& Svr/ovito usmerena promena kao ve*nost& %ovest postaje metafizikaK To nije odsustvo trezvenosti0to je upravo otklon od do.matizma& ?a/tev za 6*istim7 *injeni+ama

pretpostavlja da takve *injeni+e postoje0 kao da ,i ,ilo mo.uće u praksi ono )to je izvodljivo samo u teoriji 2 da se *injeni+e izoluju i posmatraju istr.nute iz

@ ;,id&

#$ ;,id&

## ;,id&

# 9eor. Luka+s0 %ovijest i klasna svijest0 Naprijed #@$&0 str& G'&



-ivotne povezanosti0 a da im to u ,itnom ne promeni smisao& ;stina0 ovakve*isto teorijske *iste *injeni+e mo.u da ,udu vrlo ute)ne0 ali ,eskorisne ukolikosmo u potrazi za usmeravajućim faktorima za delovanje revolu+ionarno.

proleterijata&

Moramo sada preći na sam uzrok klasne ,or,e 2 kapitalistički poredak & Eednaod uo,i*ajeni/ prirodnonau*ni/ metoda je svoenje pojava na nji/ovu *istokvantitativnu ,it& Biti kapitalizma pripada upravo to 2 proizvoenje pojava natakav na*in&#< 4pstra/uje se od povesnosti0 a samim tim0 odri*e se i postojanjenekakvo. svr/ovito. toka i krajnje. +ilja& Takvo dru)tvo podseća na nekakavme/anizam0 a *ovek u njemu na 2 ro,ota& Ovaj ro,ot se,e u svom svetu neutemeljuje s o,zirom na vlastiti totalitet0 već samo kao nekakvo fra.mentarno

,iće0 pri tom nesvesno sopstvene fra.mentarnosti& On ne -ivi vlastitu ,it0 i ,itno je onesposo,ljen da do nje dopre3 nje.ova su)tina postaje ono dru.o0 ono

nesu)tastvneo0 nametnuto0 a la-no& Tako se javlja feti)izam3 stvari postajukompenza+ija za ono )to je iz.u,ljeno 2 /umanitet& ;z to.a dalje nastaje postvarenje ljudskih odnosa 2 kapitalisti*ko tr-i)te je samo na*in odvijanjameuljudski/ odnosa& Ovo je po.odno tle za razvijanje ljudske nezasitosti&;spraznost postvareni/ odnosa i otuene li*nosti se stalno oseća3 *oveku su

potre,ne stalno nove i nove kompenza+ije& U skladu sa prirodnonau*nommetodom izolovanja pojedina*ni/ re.ija z,iljnosti0 komada se i *ovekov rad3

podela rada se pro)iruje i stvaraju se pose,na podru*ja sa svojim vlastitimzakonima0 te sve u-e spe+ijalizovani radni+i0 a koji svi ipak rade na jednomistom poslu 2 omo.ućavanju trajanja kapitalizma& Nji/ove stvarne sposo,nosti imo.ućnosti ostaju u dru.om planu& Ono ,itno je to da ovakvo ureenje dru)tvakreira jednu la-nu stvarnost 2 *ovek roen u kapitalisti*kom sistemu te)ko da ćemoći da razume da sa njim i nje.ovim odno)enjem prema se,i0 dru.ima0

prirodi0 ne)to nije u redu& Stvarnost je raspar*ana a *ovek je z,unjen&%ostvarenja nisu po)teeni *ak ni porodi*ni odnosi jer0 premda realitet mo-etako prividno da se raspar*a0 *ovekova svest to ne mo-e3 on je nau*en da dela uvlastitoj otuenosti i to je model pona)anja koji po.aa sve se.mente nje.ovo.-ivota& Dakle0 fenomeni dru)tva su deformisani i povratno oni deformi)u*ovekovu svest& Cvo )ta ka-e Marks: 69otov o,lik ekonomski/ odnosa0 kakav

se on pokazuje na povr)ini0 u nje.ovoj realnoj e.zisten+iji0 a sto.a i u predstavama0 pomoću koji/ se nosio+i i a.enti ovi/ odnosa trude da i/ se,io,jasne0 vrlo su razli*iti0 i u stvari o,rnuti0 suprotni od nji/ovo. unutra)nje.0

,itno.0 ali prikriveno. iskonsko. o,lika i njemu od.ovarajuće. pojma&#' Dakle0 pojave moraju ,iti 6izvu*ene7 iz svoje neposredne datosti da ,i se do)lo donji/ove sr-i0 na neki na*in mora se izvr)iti op)ta rekonstruk+ija stvarnosti0 ali ses dru.e strane mora pri/vatiti da je ovaj o,rnuti odnos na rela+iji

pojavnost"su)tina0 u kapitalizmu nu-an0 da je to upravo jedna od ,itnosti

#< 9eor. Luka+s0 %ovijest i klasna svijest0 Naprijed #@$&0 str& G&

#' 8arl Marks0 8apital ;;;0 ;& #!!3 8ultura #@'!& Str& #G&

!



kapitalizma& Taj odnos pojavnosti i su)tine0 dijalekti*ki je odnos& Meutim0apstra/ujemo li od kapitalizma kao sveta pojavnosti0 te pri/vatimo li *injeni+ekapitalizma kao datost0 zapadamo u ,espojmovnost0 a onda i u nepovesnost0 inalazimo se u jednom konzerviranom svetu ve*ni/ kate.orija0 kakvima

a.entima kapitalizma upravo od.ovara da i/ vidimo& O *emu se tu zapravoradi ?a.ovorni+ima kapitalizma od.ovara raspar*ani svet3 nije totalitet taj kojivlada pojedina*nim momentima0 već su pojedina*ni momenti monade za se,e0autarki*ni fra.menti o *ijoj povezanosti sa +elinom ne tre,a da se pita& Hidimotu su)tinsku razliku 2 s jedne strane *injeni+a koja zavisi od totaliteta0 i sa dru.estrane *injeni+a koja ne zavisi od totaliteta& Ova prva svoju punu istinu nedo,ija samo sa o,zirom na totalitet trenutne z,ilje0 u datom istorijskomtrenutku0 već ona zaista *ini z,ilju tek sa.ledana sa stanovi)ta apsoluta0 uodnosu na krajnji +ilj svo. vlastito.0 i toka svi/ dru.i/ *injeni+a sa kojima je

neraskidivo povezana& Dru.a naprotiv0 ne mari ni za istorijski trenutak0 niti zavlastitu povesnu osnovu i povesnost dru.i/ *injeni+a0 niti povesnost svoji/odnosa sa njima& ?a kapitalizam0 +elina nije predmet znanosti3 ona seeventualno mo-e tek pojaviti kao suma pojedina*nosti0 ali ,ez ,itnosti& Utoliko0svaka pojedina*na *injeni+a u kapitalizmu se mo-e posmatrati kao postojeća u*itavom dru)tvenom razvitku& ?a kriti*ku misao0 meutim0 konkretni totalitet jeupravo ono do *e.a je stalo0 ali taj totalitet nije neposredno mi)ljenju dat0 već sedo nje.a mora doći preko ono. pojavno dato. u kapitalizmu&

Mi smo već rekli da je +ilj i smisao revolu+ije u osve)ćivanju3 da je povesnaulo.a proleterijata da osvesti vlastiti polo-aj0 nje.ove uzroke0 te da na taj na*instekne kompletnu sliku dru)tva koje tre,a menjati& Ovde sad moramo reći 2 sva

prividnost pojavni/ o,lika odnosa u kapitalisti*kom dru)tvu0 fenomenifeti)izma0 postvarenja0 te prividne ve*nosti kapitalizma 2 svi ovi 6velovi la-i7

postoje upravo z,o. 2 proleterijata& Da ,i kapitalizam opstao0 jedan od nu-ni/uslova je da se proletarijat0 radni*ka klasa0 dr-i u za,ludi& Nije to nekakva zla

zavera3 to je nu-an )raf u me/anizmu vladajuće. poretka& ; razumljivo je 2 nji/ovi suprotstavljeni interesi0 *ak i mimo nji/ove svesti0 stvarajuneprijateljsku situa+iju& Onako kako povest smera da osvesti klasu proleterijata0tako kapitalisti smeraju da je )to du-e dr-e u neznanju& Da ,i radnik ostao na

svom radnom mestu0 radeći u interesu sistema0 na na*in kako od.ovara sistemu0on ne sme ,iti svestan vlastito. polo-aja& On je nosila+ to. sistema0 ali on to nesme znati& Sto.a0 kada .ovorimo o ,or,i klasa0 mi zapravo .ovorimo o

povesnoj po,edi prin+ipa razvića du/a uop)te nad ve)ta*kom *ovekovomtvorevinom0 nad poku)ajem da se ono prolazno ljudsko izda za ve*no& Bor,ameu z,iljskim0 materijalnim klasama0 zapravo je ,or,a prin+ipa3 povest jespremna da napravi kvalitativni skok0 *iju nu-nost je sasvim pre+izno opisalaveć 1e.elova filozofija0 s tom razlikom )to on nije mo.ao da predvidi kakav ćeempirijski o,lik ova ,or,a do,iti&

8lasa ,ur-oazije i klasa proleterijata su nosio+i ,or,e3 nji/ov anta.onisti*kiodnos jasno je predstavljen u razvojnom toku 2 od apsolutne vlasti i za,lude u

@



kojoj dr-i proletarijat0 ,ur-oazija postepeno prelazi u defanzivu3 njen poraz jeslojevit i najzad zavr)ava ukidanjem kapitalizma i uvoenjem so+ijalizma&;mamo0 dakle0 sa jedne strane ,ur-oaziju kao nosio+a jedno. prin+ipa0 i sadru.e strane proletarijat kao nosio+a dru.o. prin+ipa& O,e klase imaju svoju

istorijsku autenti*nost3 o,e nastaju nu-nim na*inom i predstavljaju neizostavnekarike u povesnom /odu dru)tva& ;zmeu nji/0 meutim0 6zjapi7 prazan prostor&U tom prostoru o,itavaju klase koje ne dele interese ni sa jednom odanta.onisti*ki/ strana& To su selja+i0 koji *uvaju najveću nezavisnost odvladajuće. ekonomsko. poretka0 i to je klasa malograđana0 klasa koja je

preneta iz feudalno. poretka0 dodu)e u ne)to izmenjenom o,liku0 ali *ije je ,itno odreenje 2 trajanje bez povesnosti& O samom pojmu povesnosti dosta jere*eno3 ne tre,a mno.o o,ja)njenja da ,i se razumelo )ta0 dakle0 zna*i to )tomalo.raan)tina traje ,ez povesnosti& Ona nije va-an karika u povesnom /odu

dru)tva3 ona samo e.zistira0 mo.lo ,i se skoro reći 2 ona predstavlja nusproduktonim ,itni/ povesni/ do.aaja0 i jedina nu-nost koja im se mo-e pripisati je taukoliko pretpostavimo nu-nost stvaranja takvo. jedno. nusprodukta& Takavistorijski polo-aj malo.raanskom redu .raana daje *itav niz spe+ifi*ni/karakteristika 2 u svojoj nesupstan+ijalnoj utemeljenosti0 oni su u stalnojnedoumi+i o vlastitoj pripadnosti0 )to i/ *ini visoko kole,ljivom klasom0 u.otovo svakom smislu&

8ada .ovorimo o klasama0 mi o njima .ovorimo kao o jednom jedinstvenom ,iću0 dakle0 .ovorimo o klasnoj svesti& ;ako je klasa malo.raana izostavljena iz ,or,e klasa0 struktura nji/ove svesti je0 dodu)e vi)e u ne.ativnom smislu0 ,itnozavisna od struktura svesti preostale dve klase& Dodu)e0 ovi se odnosi u novijevreme dosta komplikuju0 z,o. ,roj*ano. rasta same klase0 proletersko.6za,orava7 revolu+ije0 te tenden+ije odreeni/ slojeva malo.raanstva da

preuzmu ulo.u revolu+ionara3 ipak0 mi ćemo se kretati u okvirimo Marksovo.vremena& Uvid u ,it malo.raanstva kakvim se ono javlja nakon raspadafeudalno. dru)tva0 a pre uspostavljanja moderno. kapitalizma0 od zna*aja je zarazumevanje same ,or,e klasa 5 ono je tada sa*injeno od sitne ,ur-oazije0najva-nije. elementa srednje. sloja dru)tva0 i upravo z,o. radikalnosti usuko,u interesa anta.onisti*ki/ strana0 i ono se ovde javlja u svom naj*istijem

o,liku& ; dalje0 malo.raanstvo zapravo predstavlja jednu od relevantni/konzekven+ija unutra)nje protivre*ne povesne prenapre.nutosti na*ina

proizvodnje .raanstva#G0 te je sama ta povezanost jedan od klju*ni/ elemenatakoji doprinose razumevanju same povesne ,or,e&

III

Bitno nedelatna0 u smislu delatnosti koja ,i ,ila ,itna za povesni /od dru)tva0malo.raanska klasa kroz -ivot ,iti)e prili*no 6vezani/ ruku7& Ove svoje

#G Milenko 4 %erović0 Svijest malo.raanina0 ;tro 4u.ust (esare+0 ?a.re,0 str& !&

#$



sku*enosti dometa0 meutim0 ona nije svesna& U svom umi)ljaju i -elji da se,i pripi)e va-nost veću ne.o )to joj pripada0 ova klasa zapada u niz patolo.iza+ija 2 onako kako .raansko dru)tvo proizvodi jedan la-ni svet0 tako .amalo.raanstvo ,ezmalo konzumira3 nji/ovo nije da postavljaju merila i

vrednosti0 nji/ovo je da pri/vataju nametnuto0 a da pritom to nametnuto predstave se,i kao svoje& Ovo ,iće tvori0 dakle0 jednu konfuziju so+ijalno.0klasno.0 du/ovno.0 ekonomsko. i vrednosno. elementa&#A adi se0 dakle0 oovome: na isti na*in na koji za,luda u kojoj ,ur-oazija dr-i proleterijat nije plodnekakve satisfak+ije koju ,ur-oazija posti-e ,ivajući 6zlo,na70 već je nu-anelement kapitalizma uop)te0 istim0 dakle0 tim na*inom nu-nno je i nepovesnotrajanje malo.raanstva& Ova klasa nije li)ena volje kao takve3 ne tre,amo i/zamisliti kao nekakve de/umanizovane zom,ije nesposo,ne za ,ilo kakvusamorealiza+iju& adi se o tome da im pripadnost nji/ovoj klasi ne dopu)ta da

se razviju dalje od svoje nepovesnosti3 najvi)e dokle mo-e da dopre nji/ovavolja to je ono moralno 2 oni deluju kao privatna ,ića0 okrenuti su se,i0 i ta imokrenutost daje osećaj postojanja nekakvo. autenti*no. sistema vrednosti& Neuviaju0 meutim0 da su na taj takav sistem vrednosti 2 prisiljeni& Nije to nji/ovslo,odan iz,or0 to je nepostojanje mo.ućnosti dru.a*ije.&

Mi smo do sada u vi)e navrata .ovorili o nekakvoj nu-nosti odnosa0 o poretkukoji ne dozvoljava dru.a*ije *injeni*no stanje stvari& =ta je0 meutim0 praviuzro*nik0 tvora+ ti/ nu-nosti Mera i demijur. ti/ 6stvari7 .raanstva0 u krajnjojinstitu+iji0 jeste kapital kao vrhovni subjekt 0 kreator0 sudija0 stvar nad stvarima iodnos u svim odnosima .raansko. sveta&# Hidimo ovde smisao o,rata u

po.ledu osnovni/ pokreta*a povesno. kretanja dru)tva u odnosu na 1e.ela 2 ukoliko je kapital taj koji proizvodi nu-nost0 onda je on ujedno i ona zadnjainstan+a na koju se moramo pozvati ukoliko /oćemo da .ovorimo o povesti& ;sama dr-ava je proizvod ekonomski/ odnosaK Meutim0 vul.arizovanje je ovo.u*enja ukoliko kapital s/vatimo kao puko posedovanje ,o.atstva& 8apital se

personifikuje& Ovaj se pojam odnosi i prostire na *itavi realitet3 meuljudskiodnosi su u vlasti kapitala i na to se upravo misli kada se .ovori o fenomenima

postvarenja i otuenja& 9ovorimo0 dakle0 o logosu kapitala& U samom ovomlo.osu0 razume se0 javljaju se protivre*ja& Sa jedne strane0 nje.ovi a.enti te-e da

kapitalizam zasnuju putem metode prirodne nauke0 )to zna*i da .a predstavekao nu-an i ve*an0 kao metafizi*ki utemeljen u svojoj ve*nosti0 ili makar kaosam kraj povesno. /oda *ove*anstva0 poslednju stani+u iza koje vi)e ne mo-e

,iti promena0 dok sa dru.e strane i sam kapital pokazuje svoju dijalekti*nu prirodu& Naime0 pro+es kapitaliza+ije dru)tvo nu-no vodi istiskivanju sitne ,ur-oazije i ustupanju mesta krupnim posedni+ima0 ali0 kontradiktorno0 prestanak postojanja sitni/ ,ur-uja zna*io ,i prestanak kapitalizmaK Oni ,iti)uzajedno0 a pro+es potiskivanja sitni/ ,ur-uja u stalno nove privredne .rane je0

#A Milenko 4 %erović0 Svijest malo.raanina0 ;tro 4u.ust (esare+0 ?a.re,0 str&&

# Milenko 4 %erović0 Svijest malo.raanina0 ;tro 4u.ust (esare+0 ?a.re,0 str&<@&

##



mo-e se reći0 jedan pro+es ad infinitum u okviru kapitalizma& Dakle0 već usamom kapitalizmu stalno se de)avaju promene3 on je u ,itnom jedno kretanjekoje vr/uni osve)tavanjem proleterijata o vlastitom polo-aju0 )to ujedno zna*i io velu la-i pod kojim stoji *itavo dru)tvo& Easno je sto.a da klasa

malo.raanstva ne mo-e da se istisne iz kapitalizma& Hidimo je kao jednu pomoćnu personifika+iju kapitala3 u svojoj nemoći da pokrene revolu+iju isvojoj nesvesti o vlastitom polo-aju0 ona je ni)ta dru.o do slu.a kapitalizma imno.o vi)e mu doprinosi ne.o )to mu )teti& Malo.raan)tina0 najzad0 po prirodisvo. opisa0 pre sve.a te-i )to udo,nijem sme)tanju u dati poredak& evolu+ijanjoj i nije priroena0 a nedijaletki*nost0 )to zna*i mrtvilo njeno. ,itisanja0 to i

potvruje&

;mamo0 dakle0 kapital kao vr/ovni su,jekt pod *ijim zakonima se sve odvija&

Na nje.ovoj strani su kapitalisti koji0 kao a.enti kapitala0 te-e utemeljenjukapitalizma u ve*nosti& Dalje imamo0 kao njima anta.onisti*ku silu 5 proletarijat0 klasu *iji je povesni zadatak da uka-e na sva protivre*ja kapitalizmai da .a ukine0 a koji se zadatak javlja kao nu-nost i nezavisno od same volje

proleterijata3 prosto0 oni su povesna *injeni+a0 u punom smislu re*i 6povest7 i u punom smislu re*i 6*injeni+a7& ; najzad0 imamo jednu 6nus75klasu0 nepovesnotrajanje sloja dru)tva *ija je ulo.a ,itno pasivna& Ovo su krucijalni elementi

povesne z,ilje na kojoj Marks 6operi)e70 teorije koja na njoj izrasta0 a onda irevolu+ionarne prakse koja toj teoriji tre,a da se pripoji& Hidimo materijalnudijalektiku u punom sjaju 2 metoda koja tre,a da omo.ući revolu+iju jedijalekti*ka metoda koja za/teva jedinstvo teorije i prakse0 pa ipak sama metodauop)te ne ,i mo.la da nastane da nije date empirijske z,iljeK Metoda se vi)e neodnosi0 kao u tradi+ionalnoj filozofiji0 na puku opera+iju mi)ljenja3 ona jezavisna od povesno. /oda *ove*anstva& 4li0 to nikako ne zna*i srozavanje*itavo. realiteta na materiju& %re se mo-e reći da se ovime samoj povesnostidaje jedan vi)i di.nitet0 da se ona sada s/vata kao u*esnik u kreiranju *injeni+a&Ovo je na izvestan na*in jedna vi)edimenzionalna metafizika0 te najsuptilnijadijalektika u *itavoj istoriji filozofije& No0 vratimo se navedenim elementima klasne ,or,e& Tu se radi o izvesnom

spletu napeti/ odnosa0 unutar koji/ tenzija ima stalnu tenden+iju porasta& Napetost je zasnovana na protivre*jima0 te na ne.ativnim posledi+ama kojestvaraju& U prvom redu to je svakako otuđenje& Otuenje *oveka od vlastito.rada0 a to u krajenjem zna*i 2 od svoje vlastite ,iti&

IV

Otuđenje *oveka od rada je u direktnoj vezi sa vrednošću ro,e koja se ukapitalizmu svodi na razmensku vrednost& Mo-emo u kratkom napraviti razliku

izmeu razmenske vrednosti ro,e kao nosio+a kapitalizma0 i upotrebnevrednosti ro,e0 kao reliktu feudalno. sistema&

#



8orisnost neke stvari *ini tu stvar upotrebnom vrednošću& Naime0 prirodnavrednost svake stvari sastoji se u njenom svojstvu da zadovoljava nu-ne potre,eili da slu-i udo,nosti ljudsko. -ivota& 4li0 ta korisnost ne le,di u vazdu/u&Uslovljena svojstvima samo. ro,no. tela0 ona ,ez nje.a ne postoji& ?,o. to.a

je smao ro,no telo kao npr& p)eni+a0 dijamant itd& upotre,na vrednost ili do,ro&Ovaj karakter stvari ne zavisi od to.a da li prisvajanje njeni/ upotre,ni/svojstava staje *oveka mno.o ili malo rada& azmenska vrednost ispoljava se

pre sve.a kao kvantitativni odnos0 kao srazmera u kojoj se upotre,ne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotre,ne vrednosti dru.e vrste0 a to je odnos koji sestalno menja sa vremenom i mestom& Sto.a je razmenska vrednost ne)tospolja)nje3 neka unutra)nja0 ro,i imanentna razmenska vrednost zvu*i kao

protivre*nost&#! azmenska vrednost0 dakle0 apstra/uje od upotre,ne vrednosti&Ona svodi vrednost ro,e na kvantitet 2 to je sasvim u skladu sa kapitalisti*kom

te-njom za primenom prirodnonau*ne metode na dru)tvene pojave& Dalje se javlja radna teorija vrednosti& Ona zna*i da se vrednost ro,e meri prema koli*inirada koji je utro)en u njeno proizvoenje& Eedna0 primetićemo0 vrlo

pro,lemati*na teorija0 koja za/teva visok nivo apsrta/ovanja& U takvomkvantifi+iranju rada i pro+esa proizvodnje0 nu-no se samo nameće pitanje oodnosu radnika sa vlastitim radom& Feudalni proizvoa* jo) uvek je ,itnoskop*an sa proizvodima svo. rada& On je majstor0 a ta kate.orija majstorstva*ak nije jo) ni sasvim izdiferen+irana od kate.orije umetnosti& On je posednik sredstava proizvodnje0 *itav pro+es je sasvim neposredan3 on je i proizvoa*0 itr.ova+0 i u,irala+ plodova rada& Utoliko0 nje.ovi proizvodi i jesu na izvestanna*in nje.ovo umetni*ko delo& U kapitalisti*kom svetu te-i se uniformnosti0ve*itom proizvoenju isto.& %roizvodi su li)eni svako. 6li*no. pe*ata70 a jedinasatisfak+ija nji/ovo. proizvoa*a je nadni+a za koju radi3 sam proizvod jenjemu tu& Helike korpora+ije stvaraju ,rendove0 a sve )to je tim ,rendovima

potre,no je )to jeftinija radna sna.a& 9ovori se dakle o 2 radnoj snazi& >ovek je poistovećen sa svojom 6sna.om70 doprinosom koji mo-e da da ,rendu& Takavrad0 povratno0 radnik ne oseća kao svoj& Li*nost pojedin+a je de.radirana0 ne

pita se o nje.ovim mo.ućnostima i poten+ijalima& Takav moderan o,lik ropstvastvara plodno tle za po*etak po,une&

Meutim0 tek navesti )ta otuenje rada jeste i uklopiti .a potom u odreenivremenski kon+ept ,ilo ,i upravo nefilozofsko0 a onda i nepovesno postupanje&Marks u svojim Ckonomsko5filozofskim rukopisima iz #!''& 9odine0 nakonanalize otuenja rada postavlja ovo pitanje: 6Mi smo ozuenje rada pretpostavilikao *injeni+u0 i tu *injeni+u smo analizirali& Sada pitamo 2 kako čovek dolazi do

toga da svoj rad otuđuje !ako je to otuđenje osnovano u biti ljudskog

razvitka ?a re)enje zadatka do,ili smo mno. već time )to smo pitanje o

#! 8arl Marks0 8apital0 Tom ;0 %rosveta0 Beo.rad #@& Str& ''& 2 >itav ovaj pasus prenesen

je u onom o,liku u kom se nalazi i u 8apitalu0 iz razlo.a )to se radi o *istom definisanjusami/ pojmova0 ,ez velike mo.ućnosti dodatno. tuma*enja i kritikovanja&

#<



poreklu privatno. vlasni)tva pretvorili u pitanje odnosa otueno. rada spramrazvitka *ove*anstva& Eer0 ako se .ovori o privatnom vlasni)tvu0 onda se verujeda je re* o nekakvoj stvari izvan *oveka& 8ada se .ovori o radu0 onda je re*neposredno o samom čoveku&7#@ Ovo zapravo zna*i da Marks izlazi iz okvira

politi*ke ekonomije& On pita o antropolo)koj osnovi ono. dato.& %oliti*kaekonomija posmatra stvari koje su izvan *oveka& ?ato je za nju sasvim dovoljno pro,lematizovati privatno vlasni)tvo kao fenomen& Meutim0 radi se o tome da je privatno vlasni)tvo čovekovo privatno vlasni)tvo& Tek tada se mo-e .ovoriti ootuenju rada0 kada razumemo da svi ti ekonomski fenomeni postoje samo kaoljudski fenomeni0 te sto.a i sami imaju povesnost& U +entar tre,a staviti*ovekov odnos prema samome se,i0 jer0 naime0 i sam rad0 i o,lik koji do,ija0kao i privatno vlasni)tvo0 u krajnjem predstavljaju *ovekovo odno)enje premasamom se,i& Tako je otuenje rada samootuenje *oveka0 nje.ovo otuenje od

svoje delatne ,iti& "ad nije .otova povesna *injeni+a& ad je *ovekovo sredstvoda ,i on *ovekom postaoK Eer0 *ovek jeste sam oonda kada *ovekom postaje&Hidimo ovde tesnu vezu povesnosti i rada& ad je ono )to le-i u *ovekovoj ,itikao mo.ućnost0 da ,i se on kroz istorijski /od vlastito. samorealizovanja0

putem rada potvrdio kao delatno ,iće& >ovek0 *ije je najvi)e odreenje to da jedelatno ,iće0 a koji je otuen od vlastito. rada0 .u,i ono )to .a *ovekom uop)te*ini& Umesto da se de)ava povesni /od samopotvrivanja0 rad je konzerviran a*ovek ro,otizovan0 i umesto razvoja0 de)ava se de.rada+ija& De.radiran *ovek dalje vrlo lako upada u zamku feti)izma 2 proizvodi nje.ovo. vlastito.otueno. rada z,o. koji je pret/odno de/umanizovan0 sada mu nude ute/u3nje.ov d-elat mu se predstavlja kao nje.ov jedini prijatelj& 4 tamo .de je *ovek otuen od svoje ,iti0 a kao jedina vrednost predstavlja mu se kvantitativnavrednost0 on nu-no zapada u patolo.izovane postvarene odnose& Ljudi postaju

,rojke0 statisti*ki poda+i3 ,a) kao i u prirodnoj nau+i0 svet postaje neli*an ime/anizovan& 4li0 kapitalizam je takav sistem u kom ni sama ,ur-oaska klasanije po)teena ovi/ odnosa3 samo0 sa njene pozi+ije oni se javljaju kao sredstvoo*uvanja moći&

Na kraju0 va-no je razumeti: ma koliko radikalna ,ila sama revolu+ionarna ,it

proleterske klase0 sama revolu+ija kao jedan dijalekti*ki pro+es je upravo to 2 pro+es& Nje.ovo trajanje zavisi od vi)e faktora3 i unutar samo. proleterijata postoje razli*iti nivoi svesti i razli*iti interesi& To umno.ome usporava pro+es&Sa dru.e strane0 proletarijat se zala-e za prevladavanje primene prirodnonau*nemetode na dru)tvene pojave0 a to u praksi zna*i0 ukoliko se revolu+ija doslednosprovede0 da sam novi poredak neće ,iti utemeljen na nekakvom metafizi*kom

prin+ipu ve*nosti3 da ,i se revolu+ija oz,iljila ,ez one uo,i*ajene pojavezamenjivanja veće. zla manjim zlom0 ona mora ra*unati sa vlastitom

prolazno)ćuK Dijalekti*ki prin+ip koji proklamuje mora se odr-ati i u teoriji i u

#@ Milan 8an.r.a0 Cti*ki pro,lem u delu 8arla Marksa0 Nolit Beo.rad0 #@!$&0 str&<!&

#'



praksi& %ovesna po,eda koju proletarijat odnosi i sama nije ne)to kona*no& 8ao)to je to ,io kapitalizam tako je i novonastala situa+ija 2 etapa& 4li ono )to jeva-no je to da je nepro+enjiva vrednost Marksovo. u*enja u tome )to je

prepoznao revolu+ionarnu ,it istorijsko. trenutka u kom -ivi0 te )to je taj

trenutak iskoristio da filozofiju odvede korak dalje& Od Marksova vremena0materijalisti*ka dijalektika se vi)e neće moći zanemariti i zao,ići prilikom postavljanja pitanja o odnosu teorije i prakse0 te prilikom tuma*enja odnosa narela+iji povest5z,ilja5metafizika5*ovek&

Literatura

• Lu+io (olletti0 #arksizam i $egel 0 Nolit Beo.rad0 #@!&

• 9&H&F&1e.el0 Filozofija istorije0 Beo.rad $$A&

• 9eor. Luka+s0 %ovijest i klasna svijest 0 Naprijed #@$&

• 8arl Marks0 !apital &&& 0 ;& #!!3 8ultura #@'!&

• Milenko 4 %erović0 'vijest malograđanina0 ;tro 4u.ust (esare+0 ?a.re,

• 8arl Marks0 !apital, Tom ;0 %rosveta0 Beo.rad #@&

#G



• Milan 8an.r.a0 (tički problem u delu !arla #arksa0 Nolit Beo.rad0

#@!$&

Sadržaj

4,strakt0 klju*ne re*i&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&

Marksova teorija klasa i klasne ,or,e&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&<

Literatura&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&#G

#A



#

Documents

Marksova Teorija Klasa i Klasne Borbe