Mašine Za Setvu i Sadnju

7/21/2019 Maine Za Setvu i Sadnju

1/31

Univerzitet u Niu

Mainski fakultet

Maine za setvu i sadnju

Ni, 2015 god


2/31

Sadraj

1. Uvod..22. itne sejalice.33. iroko redne sejalice (sejalice za okopavine)....74. Elektronska kontrola setve.....................................................................................!.1 "lektrosnaska kontrola setve sa #roja$e% &ektara..........................................'5. a!ine za sadnj".'5.1 Maine za sadnju rasada................105.2 Maine za sadnju lukovi(a i krtola........................................................................225.3 Maine za sadnju lozni& kale%ova, okulanata i sadni(a.......................................2)#. $iterat"ra...............................................................................................................2'

1


3/31

1. Uvod

*ilj svakog far%era je da se%e zaseje na na$in koji +e %u o#ez#editi %aksi%alan #roj

roklijali& #iljaka. -vo% (ilju najve+i% delo% udovoljavaju savre%ene sejali(e , uz uslov daje ze%ljite kvalitetno rire%ljeno, se%e sa visoki% ro(ento% klijavosti i zati+eno od#olesti i teto$ina. adatak setve u roizvodno% ro(esu svake kulturne #iljke je da o%o+usejali(e stavi se%e u rire%ljeno ze%ljite tako da i%a dovoljno vode, vazdu&a, &ranjivi&%aterija kako #i ravovre%eno %ogla da nikne i da se ravno%erno razvija. /e%e se sejali(o%%ora ostaviti na oti%alnu du#inu, se%e eni(e se seje na du#inu 35(%, a se%e kukuruza3)(%. /ejali(o% se %ora o#ez#editi ravno%erno rastojanje iz%eu se%enki, tako da svaka

#iljka i%a dovoljno svetla i dovoljno vegeta(ionog rostora. ored ravno%ernog rasoredase%ena o du#ini i ovrini, %ainska setva viestruko ove+ava roduktivnost ljudskog radau odnosu na ru$nu setvu. -vo je od izuzetnog zna$aja sa stanovita setve, koja se %ora o#avitiu relativno kratki% oti%alni% rokovi%a. . -d savre%ene sejali(e se za&teva da u jedini(i

vre%ena ostvari to ve+i u$inak, da #i se to ostiglo savre%ena sejali(a %ora #iti tako ikonstruisana%

a to ravno%ernije rasoreuje se%e a sve se%enke ostavlja na odreenu du#inu a riliko% setve ne ote+uje se%enke a se do#ro rilagoava neravni% tereni%a a se %o4e lako odeavati u ogledu koli$ine se%ena, raz%aka sadnje i du#ine setve, a se jednovre%eno o otre#i %o4e unositi startna doza N u#riva.

U irokoj raksi ri%jenjuju se razni na$ini setve6

1. ostuak ri ko%e se se%e rastura o ovrini ru$no, a ree %ainski. Nakon toga se vrizatravanje se%ena klinasti% drlja$a%a ili neki% drugi% orui%a. -vaj na$in setve senejednaki% rasoredo% se%ena, kako na ovrini tako i o du#ini, za&teva ve+e setvenenor%e i zadr4ava se jo uvek u ekstenzivnoj oljorivredi.

2. /etva u redovi%a, od 7 do (% uskoredna8 ili na rastojanju redova od 12 do 17(%nor%alna8, o#avlja se odgovaraju+i% sejali(a%a. /ejali(e za uskorednu setvu nisu nale iru

ri%enu z#og ve+e na#avne (ene i za&teva za #oljo% rire%o% ze%ljita za setvu. U setvistrni& 4ita do%inira nor%alna vrsta$na setva, tj. u redove sa raz%a(i%a od 12 do 17(%.

3. Unakrsna setva ri%jenjuje se u (ilju ovoljnijeg rasoreda se%ena na ovrini. od ovogna$ina olovina setvene nor%e seje se redno% sejali(o% u jedno% s%eru, a nakon toga druga

olovina isto% sejali(o% seje se u s%eru koji je ore$an na rvi. raksa ga nije ri&vatulaz#og ove+anog sa#ijanja tla i ve+e otronje goriva.

!. /etva u ku+i(e ri%enjuje se kod setve u redovi%a, odjedno% se ula4e o nekoliko zrna utakozvane ku+i(e. -vaj na$in setve koristi se u roizvodnji neki& kultura koje se okoavaju,ali ga u zadnje vre%e sve vie otiskuju savre%eniji aarati za re(iznu setvu u redovi%a.

2


4/31

5. 9irokoredna setva se ri%enjuje kod kultura koje se okoavaju, %euredno o#rauju.re%a za&tevi%a kultura, %euredni raz%a(i su razli$iti i kre+u se od 50 do 0 (%. :ednakeraz%ake se%ena unutar reda danas o#ez#euju re(izni aarati za setvu.

). vadratna setva, kako ojedina$na tako i u ku+i(e, o%ogu+uje jednake uslove za &ranjivi%#iljni% rostoro%. -vaj na$in setve o%ogu+uje izvoenje %euredne o#rade u o#a s%era,ore$na jedan na drugi. ri%ena ovog na$ina %ainske setve za&teva dodatnu ore%u 4i(esa $vorovi%a 8 i ve+e u$e+e ljudskog rada.

2. itne sejalice

Nazivaju se jo i redne sejali(e, o%o+u nji& se seju sva strna 4ita i neke druge uskorednekulture. U nedostatku se(ijalni& sejali(a, one se koriste i za setvu trava i detelina. ;itnesejali(e se koriste kao zare4ne ili traktorske, dok su sa%o&odne vrlo %alo zastuljene.

sl.1 voredna sejali(a za kukuruz

elovi 4itne sejali(e61. ra% ili okvir,2. sanduk,3. to$kovi sejali(e,!. ele%enti renosa ogona,5. %eali(a se%ena,). aarati za iz#a(ivanje se%ena,7. (evilule za rovoenje se%ena,. ulaga$i se%ena,'. to$kovi zgrta$iritiskiva$i se%ena,10. %arkeri i ureaj za vu$u.

3


5/31


6/31

Uzdu4ni% o%eranje% osovine, o%o+u ru$i(e re#rasti deo8, tj. u4le#ljeni valjak vie ili%anje ulazi u gnezdo, za&vata se%e i iz#a(uje ga isod se#e u otvor lule. @sod u4le#ljeni&valjaka su odesiva dna, koja se odeavaju re%a kruno+i se%ena kulture koja se seje. akontinuirano roti(anje se%ena iz sanduka ugraena je %eali(a. ogon setvene osovine i%eali(e je od to$ka sejali(e reko sregnuti& zu$anika.


7/31

*evi za rovoenje se%ena= lule od aarata za iz#a(ivanje do ulaga$a %ogu #itirazli$itog o#lika i od razli$itog %aterijala6

>eleskoske ili levkaste lule, /iralne lule od $eli$ne trake vrlo do#ro se rilagoavaju neravno% ze%ljitu,

ravno%erno routaju se%e i nisu sklone guenju8 *evaste i (evasto = re#raste od gu%e i lasti$ne %ase danas su najvie zastuljene na

savre%eni% redni% sejali(a%a. rednost i% je to su jednostavne kontruk(ije aliza&tevaju a4nju u rukovanju i odr4avanju8.

"le%enti za for%iranje #razde i s%etanje se%ena= i%aju zadatak da ri&vate se%eiz lula i odlo4e ga na dno #razdi(e, koju svoji% raon$i+e% ili disko% for%iraju. o#arele%ent otvara #razdi(u na ri#li4no jednaku du#inu, osigurava ravno%erno isadanje =odlaganje zrna i nije sklon guenju #iljni% osta(i%a. Na 4itni% sejali(a%a zastuljena su dvatia ele%enata, koji su o#lika raon$i+a ili diskova.

"le%ent sa ovijeni% raon$i+e% sla#ije rodire, ali vri izvesno sa#ijanje dna #razdi(e, toovoljno uti$e na kailarno izvla$enje vlage. Manje se gui #iljni% osta(i%a. a do#rorodiranje u tlo za&teva usitnjeno i ravno ze%ljite

sl.! "le%ent za for%irannje #razde

Markerisu narave koje slu4e za ravilno vezivanje susedni& ro&oda sejali(e. Markeri sesastoje iz teleskoske (evi u koju je uvu$ena tanja (ev ili ika, na $ije% je soljno% krajudisk %arkera.

)


8/31

3. irokoredne sejalice ili sejalice za okopavine

/avre%ene irokoredne traktorske sejali(e u ve+ini su noene, a re%a #roju redova

koje zasejavaju dele se na dvoredne, $etvororedne, estoredne, os%oredne i vie. re%ana$inu iz#a(ivanja se%ena iz setveni& aarata, dele se na sejali(e sa %e&ani$ki% i sejali(e saneu%atski% aarati%a.

sl. 5 voredna %e&ani$ka sejali(a sl.) 9estoredna neu%atska sejali(a

U osnovne delove irokoredni& sejali(a na traktorski ogon svrstavaju se6

1.


9/31

3. /anduk za se%e je naj$e+e u o#liku kutije lon(a8 razli$itog o#lika. U njegovo% dnu jes%eten aarat za iz#a(ivanje se%ena.

!. ?arati za iz#a(ivanje se%ena.

5. "le%ent za for%iranje #razede istovre%eno slu4i za ri&vat se%ena iz aarata i njegovos%etanje u #razdi(u, koju on for%ira. -vi ele%enti su sankasti sa izdu4eni% i navie

ovijeni% se$ivo% kukuruzni8 ili su o#lika raon$i+a sa ovijeni% vr&o% re%a nazade+erna rea8. Uz s%etanje se%ena %ogu #iti ugraeni $ista$i grudvi ze%lje.

). Ureaj za zatravanje i ritiskanje se%ena %o4e #iti gazni to$ak sejali(e, ritisni valjak sarekriva$e% se%ena, u for%i reetkastog valj$i+a ili kolenasti& letvi(a .

7. Ureaj za regulisanje du#ine s%etanja se%ena $ini ru$i(a za odeavanje ili oru4ni%e&aniza% za svaku ojedinu setvenu jedini(u.

. Ureaj za odeavanje raz%aka $ine veze nosa$a setveni& jedini(a = sek(ija sa ra%o%.outanje% veza o%eraju se o ra%u sejali(e nosa$i setveni& jedini(a na odreena%euredna rastojanja.

'. Markeri su redovno zastuljeni na sejali(a%a, koje i%aju $etiri i vie setveni& jedini(a.

10. riklju$ni ureaj za lokalno s%etanje startni& doza %ineralni& u#riva zastuljen je kodvelikog #roja sejali(a.

11. riklju$ni ureaj za granule &er#i(ida kao i insekti(ida, zastuljen je kod neki& sejali(a, akod drugi& za &er#i(ide u te$no% stanju koji% se rska #ilo ojas ili (ela ovrina.

4. Elektronska kontrola setve

/e%e koje ada sa setvene lo$e registruje infra(rveni senzor koji alje signal koji nakono#rade rati%o na kontrolno% ureaju koji je ostavljen u ka#ini traktora. /vaki% rolasko%se%ena okraj senzora u ka#ini se ali i gasi zelena B" dioda za taj red.ada se%e ne rolaziB" dioda je ugaena i ako u roku od 3! sekunde ne roe ni jedno se%e ali se (rvena B"

dioda za kontrolisani red i javlja se zvu$ni alar%. -vakvi% rin(io% rada i izved#o%o%ogu+ena je detek(ija #ilo kog kvara koji #i doveo do rekida setve.>o zna$i da +e osi%detektovanja da li se okre+e lo$a #iti detektovan rekid setve z#og zaguenja raonika,u(anja(reva vazdu&a,roklizavanja sigurnosne sojni(e ,neravilnog rada kada skida$i skidaju

revie se%ena,nedovoljan vaku% koji stvara tur#ina,u(anja ogonskog re%ena ,nestanakse%ena ili sleljivanja se%ena u ku+itu setvenog aarata... Ureaj se sastoji od senzora kojise ostavlja isod setvene lo$e./enzori su ovezani sa srednjo% kutijo% o%o+u ka#lova io%ogu+ena je rastavljiva veza reko konektora. a#lovi se ri$vr+uju lasti$ni% vezi(a%a

za aralelogra% sejali(e ,a %ogu i da serazvuku i reko (reva za vazdu& .


10/31

sl.7 Uredjaji za elektronsku kontolu setve

/rednja kutija u koju dolaze svi ka#lovi je vodonerousna i na njoj se nalazi konektor koji%je ovezana kontrolna jedini(a koja se nalazi u ka#ini traktora./vi delovi ovog ureaja su otorni na vodu osi% glavne kontrolne jedini(e koja je u ka#initraktora i ne za&tevaju nikakvo odr4avanje niti de%onta4u na kraju sezone. ontrolna jedini(ase ostavlja u ka#ini traktora tako da #ude lako vizuelno ra+enje .

sl. /rednja kutija sl.' /enzor

Naajanje ja sa instala(ije traktora ,a otronja je do 500 %?. Monta4a je jednostavna i lakose %ontira re%a uutstvu koje se do#ija uz ureaj i nije %ogu+e ogrenoelektroovezivanje koje #i dovelo do kvara./tvar na koju se tre#a osvetiti a4nja je da nasejali(a%a koje i%aju ogon setvene lo$e reko kardana ne doe do ka$enja ka#la sezora.

4.1 Elektronska kontrola setve sa &roja'e ektara

-%ogu+ava dva ureaja u jedno% tako da i%a%o kontrolu setve i %erenje ovrine.Aroja$%eri #rzinu kretanja ,reeni ut i ovrinu koju %e%orie u dve %e%orije koje %o4e%o

ose#no nezavisno da #rie%o. :edna slu4i za %erenje ovrine ar(ele dok druga %o4e da%e%orie z#irnu ovrinu za (eli dan ili sezonu.-(iono %o4e da #ude #roj o#rtaja tur#ine .@%ulsi za %erenje ovrine dolaze od induktivnog senzora koji se %ontira na to$aksejali(e.Ureaj %o4e #iti sa (rveni% seda% seg%entni% ili B* dislejo% .

'


11/31

sl.10 ontrolor sa #roja$re% sl.11 @nduktivni senzor

5. *+,E -* S*,/U

ri%eno% %e&anizovane sadnje osti4u se viestruko ve+i u$in(i o svako% radniku,koji oslu4uje %ainu za sadnju, u odnosu na ru$nu sadnju. -si% toga, zna$ajno je i to tose o#ez#euje ta$niji rasored sadnog %aterijala unutar i iz%eu zasaeni& redova, kao idu#ina sadnje, a sve to dorinosi lake% i #olje% izvoenju ostali& agrote&ni$ki& oera(ijau toku vegeta(ije.

U zavisnosti od vrste sadnog %aterijala ostoje %aine za6 sadnju rasada, sadnju lukovi(a, go%olja i krtola, i

za sadnju sadni(a.

5.1 a!ine za sadnj" rasada

U zavisnosti od steena %e&anizovanosti sadnje, ulaganje rasada u #razdu %o4e da se izvedena slede+e na$ine6

ru$no, ulaganje% rasada u otvorenu #razdu ili for%irane rue, sa oluauto%atski% ureaji%a za ulaganje rasada u otvorenu #razdu i sa auto%atski% uredjaji%a za ulaganje rasada u otvorenu #razdu

/adnja rasada sa sadili(o%, sastoji se iz slede+i&oera(ija6 otvaranje #razde ili for%iranje rue za odlaganje rasada, ulaganje rasada u #razdu ili ruu, i u$vr+ivanje rasada u ze%ljitu.

Najni4i steen %e&anizovanosti sadnje je sa ru$ni% ulaganje% rasada u #razdu ili urue. Na sli(i 12 rikazana je sa%o&odna, etoredna sadili(a sa gre#eni%a, o%o+u koji&se for%iraju rue u o#liku ko(ke. va radnika ru$no ula4u rasad u for%irana udu#ljenja./adili(a do#ija ogon za kretanje od elektro%otora i na%enjena je za zati+eni rostor, zasadnju rasada u &ranljivi% ko(ka%a. i%enzije gre#ena %oraju da odgovaraju

di%enzija%a &ranljivi& ko(ki.

10


12/31

sl.12 /a%o&odna sadili(a sa ru$ni% s%etanje% rasada u for%irane rue

Cu$ena sadili(a, sa ru$ni% ulaganje% rasada, rikazana je na sli(i 13 . o irini valjka 18,

ostavljeni su li%eni, rstenasti nosa$i sa gre#eni%a. Aroj gre#ena o o#i%u valjka odreujeraz%ak iz%eu for%irani& rua, tj. raz%ak #iljaka u redu, dok raz%ak iz%eu li%eni&

rstenova sa gre#eni%a odreuje raz%ak iz%eu zasaeni& redova.


13/31


14/31

a# b#

sl.1) Nagazni to$kovi i nagrta$i tragova to$kova

U donje% delu diskovi su raz%aknuti, tako da se rasad oslo#aa stiska od diskova i

odla4e u for%iranu #razdu. @stovre%eno, nagazni to$kovi sa#ijaju ze%lju oko korena iu$vr+uju ga u ze%ljitu sl.1)a8. @za nagazni& to$kova su nagrta$i 58, koji rekrivajutragove nagazni& to$kova rastresito% ze%ljo% sl.1)#8.

a8 #8

sl.17 "lasti$ni diskovi sadili(e sa %arkiri%a i %etalni% ilj(i%a61 otvara brazde; 2 elastini disk; 3 marker sa metalnim ilj"ima; 4 - $%i&$-saksija sa

rastvorom 5 nagazni toak

od sadnje rasada roizvedenog u E:iffFEsaksija%a %anji& di%enzija%a, slika 17a, ili u&ranljivi% ko(ka%a sl.17#8, %arkiri su sa %etalni% ilj(i%a, na koje radnik na#ada rasad.ri sadnji rasada, koji je osetljiv na %e&ani$ke ritiske, koriste se elasti$ni diskovi na $ijeo#ode se ostavljaju elasti$ni gu%eni rstenovi sl.17#8.oluauto%atske univerzalne sadili(e sa &vataljka%a na lan(u sl.18 jednako su zastuljene

kao i sadili(e s elasti$ni% diskovi%a. Ureaj za ulaganje rasada u #razdu sastoji se izgu%eni& &vataljki u o#liku rstiju 38, na%ontirani& na lana( 28. Bana( do#ija ogon od

13


15/31

nagazni& 58, sl.1, ili ogonski& to$kova sadili(e sl.1'a8. od sadili(e sa jedni% ra%o%sl.1'a8, %ini%alni raz%ak iz%eu zasaeni& redova je 50 (%, dok ri uotre#i tande%verzije tj. sa dva ra%a, slika 15#8 je 25 (%. o zna$i da zadati raz%ak #iljaka unutar zasaenog reda uslovljava #rzinukretanja sadili(e.

Arzina kretanja sadili(e Cs8 u agregatu sa traktoro% %o4e da se izra$una na osnovu izraza6Cs G 2,5Ha k%D&8

1!


16/31

gde je a raz%ak #iljaka unutar zasaenog reda, %8. od sadili(a sa &vataljka%a na lan(u#rzina ulaganja rasada je od 50 do )0 #iljakaD%in. Ce+i u$inak radnika, u odnosu na sadili(usa diskovi%a, o#janjava se $injeni(o% da je olo4aj tela radnika, ri ulaganju rasada, u

ri#li4no vertikalno% olo4aju, #ez saginjanja, s udo#niji% sedite% i %ogu+no+u za njenoodeavanje.

/adnju tre#a istovre%eno da rati i lokalno zalivanje zasaenog rasada. /iste% za zalivanjesastoji se od rezervoara za vodu zare%ine 250 litara, sl. 208, koji je lasti$ni% (evi%a

ovezan sa rousni% ventili%a iz%eu elasti$ni& diskova i otvara$a #razdi.

ored rezervoara 18, ureaja za lokalno zalivanje 28, vieredna sadili(a i%a i %arker 38 zasajanje dva susedna ro&oda sadili(e. rikazana sadili(a %o4e #iti ore%ljena i siste%o% zaunoenje esti(ida, zatitnog sredstva ili &raniva.

Uskona%enske sadili(e i%aju ureaj za ulaganje rasada, koji o%ogu+ava stvaranje zali&erasada, tako da radnik ne %ora u ta$no odreeno% trenutku da ulo4i rasad u ureaj zaulaganje, ve+ ga sa%o ula4e u redvieno %esto. Ureaj u koji je ulo4en rasad, svoji%kretanje% rota(ioni% ili translatorni%8, ula4e rasad u vre%ensko% intervalu, koji definie

zadati raz%ak #iljaka u redu.Na sli(i 21 rikazana je do%a+a,uskona%enska oluauto%atska sadili(a, koja je na%enjena zarasad roizveden u kontejneri%a. Ureaj za odlaganje rasada je sa vertikalno% oso% o#rtanjai rotiraju+i% kljunovi%a.

/l. 20. /adili(a rasada s ureaje% za lokalno zalivanje zasaenog rasada

1 - rezervoar za vodu; 2 - razvodni ure(aj sistema za zalivanje; 3 - marker; 4 - platorma za

skladitenje rasada; 5 - sedite; 6 - otvara brazde; ! - elastini diskovi; * - nagazni tokovi; + -

istai nagazni' tokova od nalepljene zemlje

rin(i rada sadili(e je slede+i sl.21a86 radnik sedi na seditu sadili(e 38, uzi%a rasad izkontejnera na nosa$u 28 i stavlja ga u otvore na rotiraju+oj lo$i 18, isod koji& se nalazeEkljunoviE. Na rotiraju+oj lo$i se nalazi naj$e+e est otvora. U %o%entu ulaganja rasada

15


17/31

EkljunoviE su zatvoreni, a kada naie iznad srovodne (evi !8 otvara se, rasad rolazikroz srovodnu (ev i odla4e na dno otvara$a #razde 58. o%o+u %e&aniz%a )8 rasad se izotvara$a #razde otiskuje na dno #razde. @stovre%eno, nagazni to$kovi 78 rasad u$vr+uju uze%ljite. U zavisnosti od di%enzija +elije kontejnera, odnosno zare%ine sustrata u koje%se nalazi korenov siste% rasada, odeava se raz%ak iz%eu nagazni& to$kova.

a8 #8

/l.21. oluauto%atska sadili(a za sadnju rasada iz kontejnera1 - rotiraju.a ploa sa kljunovima; 2 - nosa kontejnera sa rasadom; 3 - sedite; 4 - sprovodna "ev;

5- otvara brazde; 6- me'anizam za odlaganje rasada u brazdu; !- nagazni tokovi; *- osloni tokovi

Mini%alni raz%ak iz%eu zasaeni& redova tj. raz%aka iz%eu sek(ija sadili(e8 kodstandardne verzije, sa jedni% ra%o%, je 50, a kod tande% varijante sa dva ra%a8 je 25 (%.


18/31

lana( do#ija ogon od kand4astog to$ka, lan$anika i siste%a zu$anika u %enja$koj kutiji.


19/31

Na sli(i 25 rikazana je traktoro% vu$ena, $etvororedna sadili(a rasada, roizvedena u&ranljivi% ko(ka%a, ri sadnji na gredi(e, u zati+eno% rostoru ista sadili(a %o4e da sadi ina otvoreno% olju8. Na sli(i 1!a rikazana je latfor%a za odlaganje razni& sanduka, nasli(i 1!# ureaj za for%iranje %ini gredi(e, uz istovre%enu sadnju, a na sli(i 1!( je varijantaza sadnju na ravnoj ovrini, u$vr+ivanje% rasada u ze%ljitu o%o+u gu%o% o#lo4eni&,

nagazni& to$kova.

/l.25. Cu$ena sadili(a rasada roizvedenog u &ranljivi% ko(ka%a

/adnja rasada, koji je roizveden u kontejneri%a, &ranljivi% ko(ka%a, kao i drugi sadni%aterijal, %o4e da se sadi i na ze%ljitu gde je ret&odno o#avljeno nastiranje %al$ovanje8ze%ljita folijo%.

Na sli(i 2) rikazana je sadnja rasada, na ranije %al$ovano% ze%ljitu o%o+u folije, koji je

roizveden u kontejneri%a. rikazana sadili(a je sa jedno% sek(ijo% za sadnju tzv.jednoredna sadili(a8. Ureaj za ulaganje rasada u ze%ljite izraen je u o#liku EkljunovaE 18,koji su rasoreeni o o#odu dve okrugle, vertikalno ostavljene lo$e 28, koja rotira oko&orizontalne ose o#rtanja. ogon lo$a, iz%eu koji& su ostavljeni kljunovi, izveden je odto$kova sadili(e 38 reko lan$astog renosnika i vratila. E i odla4e se rasad ufor%iranu ruu. ozadi sadili(e nalaze se nagazni to$kovi !8, koji u$vr+uju rasad u

ze%ljitu.


20/31

Na sli(i 27,a rikazana je vu$ena sadili(a, koja u jedno% ro&odu izvodi6 olaganje trake zanavodnjavanje o siste%u Eka o kaE, nastiranje ze%ljita folijo% i sadnju rasada

roizvedenog u kontejneri%a. /adili(a riada grui %aina sa oluauto%atski% ureaje%za ulaganje sadnog %aterijala. Ureaj u koji radnik odla4e sadni %aterijal u ovo% slu$ajurasad roizveden u kontejneri%a8, izveden je u o#liku vertikalno rotiraju+i& EkljunovaE.

Maina, e%atski rikazana na sli(i 27#, i%a glatki valjak 18 za ravnanje i deli%i$nosa#ijanje rastresitog ovrinskog sloja ze%ljita, o irini radnog za&vata %aine. -si% toga,ore%ljena je ureaje% na koje% je kale% sa traka%a za navodnjavanje o siste%u Eka

o kaK 28 ureaje% na koje% je kale% sa %al$ folijo% 38.

/l.27. @stovre%eno nastiranje ze%ljita i sadnja rasada kroz %al$ foliju

1 glatki valjak; 2 kalem sa trakom za navodnjavanje; 3 kalem sa mal olijom; 4 vo(i"a za

polaganje mal olije na povrinu zemljita; 5 platorma sa kontejnerima; 6 sedite za

radnika; ! - $kljun$ za ulaganje rasada; * nosa $kljuna$; + vo(i"a; 1, ure(aj za otvaranje

$kljuna$; 11 nagazni tokovi; 12 nagrtai zemlje na krajeve mal olije; 13 pogonski tokovi

sadili"e; 14 platorma za uskladitenje kontejnera sa rasadom; 15 piramida za prikopavanje

maine za poluge podiznog me'anizma traktora

ostuak sadnje izvodi se na slede+i na$in6 radnik, koji sedi na seditu )8, uzi%a rasadiz kontejnera, koji se nalazi na latfor%i 58 ili ga dr4i na kolenu i ula4e ga u kljunove, kojise us%eravaju ka ovrini folije o%o+u voi(e '8. ljun #ui foliju i rodire na odreenudu#inu for%iraju+i ruu, u vertikalno% olo4aju. U to% %o%entu kljun ulazi u ureaj 108koji ga otvara, rasad ostaje u for%irano% udu#ljenju u vertikalno% olo4aju, a kljunnastavlja da se kre+e o kru4noj utanji. o izlasku kljuna iz ureaja, on se zatvara i onovo

je sre%an za ri%anje rasada. Nagazni to$kovi 118 zate4u %al$foliju o irini iistovre%eno utiskuju u litku #razdu, koju for%iraju raoni(i 1)8, re olaganja folije.

Nagrta$i 128 iza nagazni& to$kova, s o#e strane folije, nagr+u ze%lju, kako ne #i dolazilo

do izdizanja folije od dejstvo% vetra.ored sadnje rasada, roizvedenog u kontejneri%a, ureaj za ulaganje sadnog %aterijala u

o#liku EkljunovaE %o4e da sadi rasad roizveden u &ranljivi% ko(ka%a, rasad sa goli%4ila%a, krtole, lukovi(e, se%enke, rezni(e itd, a sadnju %o4e da izvodi i kroz %al$ foliju, ina neokriveno% ze%ljitu.

Na sli(i 2 rikazan je rin(i rada ureaja auto%atske sadili(e za ulaganje rasada./adili(a je agragatirana sa traktoro% snage )0 kJ. Na rednje% delu traktora ostavljen jerezervoar sa vodo%, zare%ine 1.500 litara, u%a za vodu i dva ko%resora snage o 7,5kJ. ozadi traktora, isred sadili(e, ostavljene su latfor%e na koje se ostavljajukontejneri sa rasado%, nosivosti )35 kg. ontejneri su izraeni od tvrde lastike, sa 25)+elija #ez dna. ontejneri sa rasado% se ru$no ostavljaju na nosa$e sek(ija sadili(e, dok se

razni kontejneri trakasti% transortero% odnose izvan sek(ija sadili(a, gde se skladite

1'


21/31

/l.2. ?uto%atska sadili(a rasada roizvedenog u kontejneri%a

-era(ija auto%atske sadnje je sin&ronizovana sa dve vrste kretanja kontejnera sarasado%, kod svakog od osa% kontejnera. rva vrsta kretanja izvodi se levo = desno, a druganared = nazad, u odnosu na rava( kretanja sadili(e. -#e vrste o%eranja kontejnera sarasado% izvode se o%o+u neu%atski& (ilindara. Arzina o%eranja kontejnera je 10 %Ds.o%eranje kontejnera sa rasado% izvodi se radi dovoenja odreene +elije sa rasado% iznad

srovodni& (evi sek(ija sadili(e

U olo4aju @ 8 rikazan je %o%enat kada se o%era kontejner sa rasado% 38 udesno,kako #i naredna +elija sa rasado% #ila ostavljena iznad srovodne (evi 58, koja se nalazi usklou otvara$a #razde 18. U slede+oj fazi @@ 8, ika sa iljko% 28, otiskuje ze%ljinisustrat sa rasado% !8 iz +elije kontejnera na dno #razde, koju for%ira otvara$ #razde. U%o%entu odlaganja rasada na dno #razde, svaka #iljka se zalije sa )0 %l vode. 9ika sailjko% dr4i rasad u vertikalno% olo4aju, dok otvara$ #razde nastavlja kretanje re%anared olo4aj @@@ 8. @stovre%eno, nagazni to$kovi sa#ijaju ze%lju oko ze%ljinog sustratai u$vr+uju rasad u ze%ljitu. Nakon to je rasad ravilno u$vr+en, ika sa iljko% se

o%era nagore, u o$etni olo4aj, dok se istovre%eno kontejner sa rasado% o%era re%a

nared olo4aj @C 8, kako #i o$eo slede+i (iklus.

Lod ike sa iljko% je 2)) %%, #rzina kretanja ike '0 %Ds dok ritisak vazdu&a uneu%atsko% (ilindru, koji o%era iku sa iljko%, iznosi !0 #ar.Aroj (iklusa ureaja za ulaganje rasada, odnosno #rzina #rzina ulaganja rasada, je 125

#iljakaD%in. >o o%ogu+ava os%orednoj auto%atskoj sadili(i sadnju 1.000 #iljakaD%in. /adni%aterijal, koji %o4e da se sadi ovo% sadili(o%, %o4e #iti6 rasad (ve+a, ovr+a i drugi& #iljni&vrsta koje se uzgajaju u kontejneri%a.

a sadnju rasada roizvedenog o Eaer otE siste%u koriste se sadili(e sa oluauto%atski%i auto%atski% ureaje% za ulaganje rasada. ?uto%atiza(ija sadili(a razvija se ka

auto%atizovanju ro(esa ulaganja rasada u sadni %e&aniza%, jer ru$no ulaganje rasadaza&teva ve+e anga4ovanje ljudskog rada, uz relativno %alu #rzinu ulaganja.

20


22/31

Uoredo s usavravanje% sadili(a dolo je i do razvoja siste%a za roizvodnju rasada uairni% +elija%a, koje se sakuljaju u talasasti, izuvijani, nose+i ojas.?uto%atska sadili(a sa Eerisovi% to$ko%E o%ogu+ava sadnju rasada roizvedenog u

airni% +elija%a sl. 2'a8. Lvata$i 18, koji su ostavljeni na to$ku 28, otkidaju ojedina$no+elije iz nose+eg ojasa 38 i nose i& do otvorene #razde, koju for%ira otvara$ #razde !8.

ose#an grani$nik 58 zadr4ava ojasni deo do slede+eg nailaska &vata$a.


23/31

5.2 a!ine za sadnj" l"kovica i krtola

Me&anizovana sadnja lukovi(a (ve+a gladiole, lale...8 i ovr+a arad4ik, $enovi #elog luka8,izvodi se auto%atski% sadili(a%a, razli$ite konstruk(ije. a #i sadnja #ila kvalitetnija,

otre#no je da lukovi(e #udu ujedna$eni& di%enzija. Na sli(i 30a, rikazana je auto%atska,

univerzalna, $etvororedna sadili(a lukovi(a. Bukovi(e se nalaze u dvodelno% sanduku 18, sakonusni% dno% sl 30#8 i za vre%e ra4njenja kre+u se re%a donje% delu kosine. ri dnusanduka su zasuni 28, ovezani ru$i(a%a 38, za odeavanje koli$ine lukovi(a na dva,uzdu4no ostavljena, trakasta transortera !8. @znad zadnjeg dela trakasti& transortera nalazese rotiraju+e $etke 58, koje se navojni% vreteno% o%eraju goredole. /a svakog trakastogtransortera lukovi(e se us%eravaju u o dve srovodne (evi )8. Na donje% delu srovodni&(evi su otvara$i #razdi(a 78, sa koji%a se lukovi(e odla4u na zadatu du#inu. Na %aini u radu

je jedan radnik, koji i%a zadatak da odeava re4i% rada %aine raz%ak lukovi(a u redu,udaljenost $etke od trakastog transortera i du#inu sadnje8.


24/31

/adili(e sa ru$ni% ulaganje% krtola u srovodnu (ev sl.318 su na najni4e% steenu%e&anizovanosti. ?ko se sade nenaklijale krtole, sadili(a je ore%ljena sanduko% 18, izkojeg i& radnik ru$no uzi%a i u#a(uje u srovodnu (ev !8, na znak signalnog zvona 8.Arzina ulaganja krtola je u grani(a%a od 0 do 100 krtolaD%in.


25/31


26/31

-ne su na%enjene za sadnju nenaklijali& krtola sl.3!a8. rtole se nalaze u sanduku sl. 3!#,oz. 38 velike zare%ine kod $etvororedne sadili(e zare%ina sanduka je oko 2.500 d%3, soko 1.)00 kg krtola8. riliko% unjenja, sanduk se suta u donji olo4aj isrekidana linija

na sli(i8, tako da je udaljenost gornje ivi(e sanduka od ovrine ar(ele oko 70 (%, too%ogu+ava %e&anizovano unjenje iz traktorske rikoli(e ili #oks alete, sa viljukaro%.rtole iz sanduka rolaze kroz zasun !8 i dosevaju u zonu za&vatanja od strane kaika 28 natrakasto% transorteru 18, u naiz%eni$no% rasoredu. a&va+ene krtole u#a(uju se usrovodnu (ev 58. rtole koje u srovodnoj (evi dosevaju na zadnji deo ret&odne kaiketransortuju se do otvorene #razdi(e, sa otvara$e% #razdi(e )8. Nagrta$ 78, zasaene krtolenagr+e ze%ljo%, tako da se for%ira #anak. Natresa$ '8 i%a zadatak da, vi#riranje% trakastogtransortera, o#ez#edi sa%o o jednu krtolu u svakoj kaiki.Cieredne sadili(e su vu$ene i osloni% to$kovi%a 8 kre+u se o ar(elia rad auto%atsko% sadili(o%, krtole %oraju #iti kali#risane re%a di%enzija%a. Na sli(i35a rikazan je trakasti transorter sa kaika%a za najkrunije krtole. Na sli(i 35# rikazane

su kaike za krune, srednje i sitne krtole, a oda#iraju se re%a kali#ra(iji krtola. Arzinaulaganja krtola, o jednoj sek(iji, je do 500 krtolaD%in

a8 #8/l.35. >rakasti transorter sa kaika%a a8 i tiovi kaika #8

Na sli(i 3). rikazana je dvoredna, auto%atska sadili(a u radu. rtole se nalaze u gaj#i(a%a

sl.3)#8 na latfor%i 28, $ija je nosivost oko !00 kg

.a8 #8

25


27/31

/l.3). ?uto%atska sadili(a naklijali& krtola

U vre%e sadnje radnik stoji na donje% delu latfor%e, uzi%a gaj#i(e sa naklijali% krtola%asa gornjeg dela latfor%e i razni i& na trakaste transortere 38. -vakvi% ra4njenje%

gaj#i(a o#ez#euje se %ini%alno ote+enje kli(a na krtola%a. /a trakastog transortera krtoledosevaju na reetkastu kosu ravan 58, iznad koje je ostavljen elektronski dava$ !8 zakontrolu de#ljine sloja. ?ko je sloj krtola ve+i od dozvoljenog, kratkotrajno se zaustavljakretanje trakastog transortera, a ako je tanji u#rza se, da #i se o#ez#edio ravno%eran dotokkrtola u zonu za&vatanja. rtole se za&vataju kaika%a 78, koje su na trakasto%transorteru )8. U zavisnosti od kruno+e krtola, u kaike sa najve+i% di%enzija%a se

ostavljaju u one sa %anji% di%enzija%a sl.35,#8. Natresa$ 118, o#ez#euje da u svakojkaiki #ude sa%o o jedna krtola. rtole se u#a(uju u srovodnu (ev 8, ri $e%u se usrovodnoj (evi transortuju na zadnje% delu ret&odne kaike, tako da se o#ez#edi %alavisina adanja krtole u #razdi(u, for%iranu sa otvara$e% '8. iskosni nagrta$ 108 for%ira

#anak iznad krtola. /adili(a se oslanja na ovrinu ar(ele ogonski% to$kovi%a 128, a za

oluge odiznog %e&aniz%a je riko$ana sa ira%ido% 138.


28/31

od istog sadnog %aterijala, rue %ogu da se #ue i sa &idrauli$no% #uili(o%, tzv.E&idro#uraE sl.3a8. -vo% %eto% se #ue rue sa vodo% od ritisko%, re svega, nao#raeno% i slegnuto% ze%ljitu. Na vr&u #uili(e o#i$no i%a tri #o$ne rue re$nika

1.5%%8 i jedna $eona re$nika 3%%, sl.3#8.otre#an radni ritisak je oko !0 #ar i sa kaa(iteto% u%e od )0 lD%in vode, %ogu+e jeiz#uiti do 12 ruaD%in.

a8 #8

/l.3. Lidrauli$na #uili(a rua

a #uenje ojedina$ni& rua ve+eg re$nika, na%enjeni& za sadnju sadnog %aterijala save+i% re$niko% korenovog siste%a sadni(e ukrasnog, listoadnog i $etinarskog drve+a,vo+aka,8 koriste se siralne #urgije ve+eg re$nika. -vakve #urgije su sa ose#ni% ra%o%sl.3'a8, koji se ka$i na oluge odiznog siste%a traktora. re$nik siralni& #urgija je do100 (%, a du#ina rue do 1)0 (% sl.3'#8

27


29/31

a8 #8

/l.3'. >raktorska siralna #urgija sa ra%o%

a sadnju ukrasnog drve+a, koriste se razne %aine, u vie radni& oera(ija. rva oera(ija

o#u&vata for%iranje rue odreenog o#lika i di%enzija. ruga oera(ija o#u&vata vaenjesadni(e zajedno sa ze%ljo%, oko korenovog siste%a. U tre+oj oera(iji se transortujesadni(a, od %esta vaenja do %esta #uenja rue. U $etvrtoj oera(iji, sadni(a se odla4e uruu. >akvo% te&nologijo% $uva se ko%aktnost korenovog siste%a i za&va+ene ze%ljeoko nje, radi garantovanja rije%a i sadni(e veliki& di%enzija.

Na sli(i !0 rikazan je radni organ %aine za vaenje ukrasni& sadni(a, sa lu$noovijeni% no4e%. No4, okretan sa &idrauli$ni% (ilindro%, lu$ni% kretanje% a8, odse(aze%ljite u veliko% luku oko i isod korenovog siste%a sadni(e #,(8 i for%ira ze%ljinu%asu u o#liku izdu4ene olulote d8.

/l.!0. aze vaenja ukrasnog drveta sa ze%ljo% oko korenovog siste%a

@zvaena olulota je takve $vsto+e da je sre%na za transort do %esta sadnje. oredoisane sa%o&odne %aine, koristi se i noena traktorska %aina sa $etiri, &idrauli$kiokretana (ilindra, za for%iranje rua u o#liku o#rnute ira%ide. @sta %aina se koristi za

2


30/31

sve $etiri oera(ije sadnje sadni(a.

2'


31/31

6. $iterat"ra

1. Aajkin ?. 1''!. Me&aniza(ija u ovrtarstvu. Univerzitet u Novo% /adu,

oljorivredni fakultet, Novi /ad, 1031!O

2. Aajkin ?, ;ig%anov , /o%er . 1''). /adnja e+erne ree. Monografija,Me&anizovana roizvodnja e+erne ree, @nstitut za oljorivrednu te&niku,oljorivredni fakultet, Novi /ad, !5!O

3. eserovi+ , Pvozdenovi+ , Prgurevi+ C, ;ivanovi+ M. 1'''. roizvodnja vo+a na%ali% ovrina%a. /avez u$eni$ki& zadruga /r#ije, Aeograd i oljorivrednifakultet, Novi /ad, 13!137O

!. www.wikipedia.org

5. QQQ.selvati(i.(o%

). &tt6DDQQQ.sfoggia.(o%
http://www.wikipedia.org/http://www.wikipedia.org/http://www.wikipedia.org/http://www.selvatici.com/http://www.sfoggia.com/http://www.wikipedia.org/http://www.selvatici.com/http://www.sfoggia.com/

Documents

Mašine Za Setvu i Sadnju