M A T I C A I D I J A S P O R A

Usvetlu proslave 175.godi{njice osnivanja najvi{enau~ne i umetni~ke

ustanove u na{oj zemlji, Srpskeakademije nauka i umetnosti(SANU), na Univerzitetu u Ni{u, uzdanju iz YIY veka sme{tenomizmedju drevne Tvrdjave i mirneNi{ave, priredjena je konferencija natemu: “Globalni i regionalni aspektimigrantske krize i dru{tveneposledice odliva mozgova po razvojSrbije i Balkana“.

Petosatno izlaganje dvade-setak stru~nih saop{tenja istra`iva~aiz Srbije, regiona biv{e Jugoslavije,Balkana i dijaspore, eminentnihintelektualaca sa domaæih i stranihuniverziteta i instituta, profesora beogradskeVojne akademije, poslanika i poslenikaNarodne skup{tine Republike Srbije, ispuni-lo je o~ekivanja Programskog odbora skupa,pru`ilo odgovore, ali i otvorilo brojna pitan-ja. Diskusija je nastavljena i nakonzvani~nog dela konferencije gradnjom temel-ja buduæeg susreta.

Predavanjem “Disperzija intelektu-alnog kapitala u domenu makrosocijalnestratifikacije“, doktoranda Filozofskog fakul-teta u Ni{u Ivana Kalauzoviæa, pripremljen-im pod mentorstvom prof. dr VladeteRadoviæa, nagla{ena je povezanost problemau procesu globalizacije, pre svega ver-tikalnog dru{tvenog raslojavanja, sanemoguænostima akademskog usavr{avanja inau~nog napredovanja svih ljudi u svimdelovima sveta podjednako, {to je prepozna-to kao jedan od razloga rastuæih intelektual-nih migracija.

Izve{taj Instituta za statistikuOrganizacije Ujedinjenih nacija za obrazo-vanje, nauku i kulturuotkriva da se broj stu-denata koji se {koluju van svoje mati~nezemlje od 1970-ih godina upetostru~io i daje 2013. iznosio 4.100.000. Veæina njih, ~ak19%, boravi u Sjedinjenim Ameri~kimDr`avama, a Kina, sa 712.157 studenataizvan svojih granica, predstavlja najveæeg“izvoznika“. Aktuelni podaci Instituta kazu-ju da je broj srpskih studenata u svetu11.879, a stranih studenata u Srbiji 8914. Naosnovu statisti~kih izve{taja iz 2012, 2013. i2014, opadajuæi poredak prvih deset zemal-ja u kojima studiraju srpski dr`avljani, savrednostima uzetim za svaku zemlju izgodine sa najrecentnijim podacima, izgledaovako: u Bosni i Hercegovini 2031 student,Austriji 1739, Madjarskoj 1465, SjedinjenimAmeri~kim Dr`avama 996, Italiji 933,Makedoniji 912, Nema~koj 625, Rumuniji557, Bugarskoj 406 i Slova~koj 400buduæih diplomaca.

Prema re~ima Kalauzoviæa,Republi~ki zavod za statistiku ne nudipodatke o broju gradjana Srbije koji se{koluju u rasejanju, dok Organizacija srpskih

studenata u inostranstvu (OSSI), sa vi{e hil-jada ~lanova i ~etrnaest lokalnih ogranaka{irom sveta, ne raspola`e preciznim podaci-ma, jer bi, kako tvrde iz te organizacije,realizacija istra`ivanja na ovu temu zahte-vala velika sredstva, a rezultat bi biopolovi~an zbog nepostojanjasveobuhvatne baze. Njihova slo-bodna procena je da studenata vanzemlje ima oko 20.000.

“Neretko se pod maskomza{tite autorskih pravaonemoguæava {irenje znanja, aono, kao {to znamo, vredi samokada se deli. Nauka nije i ne smebiti u vlasni{tvu niti jedne nacije,dr`ave ili re`ima. Ona ne pripadanikome i pripada svakome.Nau~ne ideje i teze moraju biti poistim kriterijumima evaluirane, maodakle dolazile. Obrazovanje jeklju~ slobode kojim se menjasvet“, istakao je Kalauzoviæ.

Broj srpskih ~asopisareferisanih u citatnom indeksu “Web ofScience“ i godi{njoj publikaciji “JournalCitation Reports“, prema aktuelnojKategorizaciji domaæih nau~nih ~asopisaMinistarstva prosvete Republike Srbije je 23.Ne predstavlja kuriozitet da autori publiko-vanje svojih nau~nih radova u presti`nim~asopisima prili~no plaæaju, iako srpskinau~nici nisu solventni poput svojih kolegau inostranstvu.

Istra`ivanje internacionalneakademske onlajn platforme “INOMICS“ sasedi{tem u Berlinu, sprovedeno u periodufebruar-april 2015, pru`a uvid u prose~nezarade zaposlenih u visokom obrazovanju inauci u razli~itim regionima i zemljamasveta. Rezultati, dobijeni na osnovu odgovo-ra 834 anketiranih iz 92 zemlje, govore dadoktorandi najvi{e zaradjuju u {vajcarskoj, ito 55.000 ameri~kih dolara godi{nje, a post-doktorandi i profesori su najplaæeniji uSAD, sa 70.000, odnosno i do 186.000dolara po godini. Po istom istra`ivanju, uZapadnoj Evropi je zabele`en rast prose~ne

zarade od 28% za one sa godinama starostiu rasponu 36-45 i 46-55, dok je evidentira-no da stru~njaci iz Isto~ne i Jugoisto~neEvrope dobijaju veoma niske povi{ice plateu odnosu na svoje godine. Ovim istra`ivan-jem Srbija nije posebno, veæ samo region-

alno obuhvaæena.Prema Republi~kom zavodu za sta-

tistiku, u aprilu 2016. godine prose~namese~na neto zarada zaposlenih u sektorustru~ne, nau~ne i tehni~ke delatnosti u Srbijibila je 103.244 dinara, a u sektoru obrazo-vanja 40.784 dinara. Treba napomenuti i da

razlike u zaradama medju regionima Srbije ite kako postoje i da nisu male.

“Iako se kontrola ‘odliva’ i ‘prilivamozgova’, to jest emigracije i imigracijestanovni{tva, u slobodnom demokratskomdru{tvu mo`e shvatiti kao instrument ba{tinjen

i zaostao od strane nekogprethodnog represivnog re`ima,sistemsko sagledavanje istrate{ko re{avanje problema jeneophodno. Srbija, konkretno,mora poraditi na pospe{ivanju‘cirkulacije mozgova’, ta~nije naomoguæavanju niza olak{icakoje æe ponuditi stru~njacima izdijaspore i privuæi ih da sarad-juju sa maticom“, zaklju~io jeIvan Kalauzoviæ, ~ija je studija“Komunikacija kao determinan-ta kohezije matice i dijaspore“,sa pro{logodi{njeg skupaSANU, ovom prilikom ujednopromovisana zbirnim izdanjemselektovanih naslova.

Kompletni radovi u~esnika konfer-encije, koja je u subotu odr`ana u Ni{u,biæe objavljeni u zborniku izabranihistra`ivanja do kraja 2016. godine, a pojed-ina æe izlaganja blagovremeno emitovatiTreæi program Radio Beograda Radio-tele-vizije Srbije.

Doktorand ni{kog Filozofskog fakulteta i saradnik Programa za dijasporu Radio-televizije Srbije, Ivan Kalauzovi}, odr`ao je predavanje u okvirunau~nog skupa koji je 28. maja organizovao Centar za nau~noistra`iva~ki rad Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Ni{u.

IVAN KALAUZOVI] O AKADEMSKOM RASEJANJU NA KONFERENCIJI SANU

Ivan Kalauzovi}

11www.serbianmirror.comJul 2016.

O D N A [ I H D O P I S N I K A

Jul 2016.12

TESLINA VIZIJADnevnik iz Toronta

Oko Tesle seo k u p l j a j ul u d a c i i ,

ka`em Dr NeletuKarajli}u, dokpri~amo o njegovojdrami u stihu ovelikog nau~niku.“Da li me primate?“odgovara on kao iztopa. To govorimprofesoru doktoruV e l i m i r uAbramovi}u, velikonTeslijancu, ezoteri~arui zagovorniku noveduhove nauke i fizike.

“Meni srcegovori da je dr Neleok tip“, ka`e dr Abramovi}. Ovakardio dijagnoza dr Neleta, prvogla`nog doktora u Srba, je kao nekavrsta sertifikata i u diskusiji drNele Karajl} kao da biva promo-visan u novog Teslijancaumetni~ke provijencije. Dr Karajli}je napisao dramu o Tesli u stihukao dar za 160. rodjendan velikognau~nika. Scenografija se sastoji odpet ekrana postavljenih u razli~itimnivoima, na koje se u 5 ravni prekoisto toliko projektora stvara trodi-menziona filmska slika scene ukojoj se de{ava drama. Tu je poredTesle i Hoover, onda{nji {ef Cije,trebalo bi da ga igra – naravno –Bjelogrli}, pa onda Mark Tven kojisa Teslom igra karte (a mogli bi ida prizivaju duhove). Drama je tre-balo da ima premijeru u julu uSava centru, ali je odlo`ena za sep-tembar, oktobar.

Dr Velimir Abramovi} jeautor knjige “Nikola Tesla andRise of spiritual physics“ kojauskoro treba da bude {tampana uSevernoj Americi u izdanju Teslamagazina. Abramovi} je zagov-ornik “nove “ fizike koja uvodipojam vremena kao pojam kojire{ava probleme zapadne nauke (a

Bogami i civilizacije),koja se po profesoruAbramovi}u na{la u}orsokaku. Odgovorje Nova Teslinanauka i fizika, ka`eprofesor. Duhovnostse uvodi u fiziku inauku preko hipotezevremena. Ne postojepro{lost i budu}nost:to su samo slike.Postoji samo ve~nasada{njost. Ugeometriji je ta~kamanifestacija vreme-na, a cela pri~a dovo-di na kraju dozaklju~ka da se

beskona~nost mo`e deliti samo uzlatnom preseku. ProfesorAbramovi} je i filozof po obrazo-vanju, te tim svojim putem dokazu-je i da, na primer, krst ima fizi~kumo}. Dana{nja nauka je spoj mo}ii neznanja, a nau~nici, kako ka`e,jedan od najkorumpuranijih delovadru{tva. Se}am se kad sam predvadeset i kusur godina radio naFDU, gde je profesor Abramovi}predavao estetiku, kako bi studentisa razdragano{}u a i ~udjenjem,govorili da je “Velja 90 odsto vre-mena na ~asu pri~ao o Tesli“.Danas }e vam on ozbiljnom argu-mentacijom dokazivati da izmedjuestetike i Tesle postoji znak jed-nakosti . Tesla je, ipak, jo{ uvekunderground heroj. Sa druge straneo Tesli se zna jako malo, mada biga na{i ljudi rado proglasili zasveca. Profesora Abramovi}a ofici-jelne vlasti ne vole i pri{ivaju musvakakve epitete. Kada sam gapro{le nedelje pitao {ta misli oPatrijarhovoj izjavi, najavi da seTeslina urna premesti iz Muzeja uHram Svetog Save, lakonski mi jeodgovorio: “Nevidljiva rukaUniverzuma to ne}e dozvoliti“.

Organizovao sam

po~etkom juna gostovanje WilliamTerba (86) u Kanadi. Za pet danaobi{li smo pored Toronta i Ki~ener,Hamilton i Nijagarine vodopade.

Re~ je jedinom `ivompotomku Nikole Tesle, po graniTrbojevi}a, i verovatno jedinom`ivom ~oveku koji je sreo NikoluTeslu. Imao je g. Terbo tada 9 ili10 godina. Susret je bio uNjujorker hotelu i g. Terbo se se}ada ga je Tesla poljubio i pomilo-vao po kosi, {to za Teslu biloneuobi~ajeno i u najmanju ruku~udno, kada se zna da je kom-pulzivno koristio i po 18 salvetakojima je brisao escejg kada jeru~avao. Pitam ga za Teslin glas ikako tuma~i ~injenicu da u eri rad-janja zvu~nog filma nije sa~uvan nijedan snimak Nikole Tesle.Odgovara da se se}a Teslinog glasai da je pogre{na tvrdnja da mu jeglas bio piskav, te da se ne bi izne-nadio da se jednog dana pojavesnimci koji }e biti pronadjeni natavanu ne~ijeg pradede.

Dok sedimo u“Hemingveju“ u Yorkville-u, pitamga o burnoj mladosti i `enama i~injenici da se o`enio kasno, pre15 tak godina sa isto toliko mlad-jom suprugom Bojanom. Govoriglasom iskusnog mu{karca o svojojklasifikaciji `ena i kako je lak{eosvojiti lepu `enu. Ali ovaj deopri~e, kako mi je rekao, nije zajavnost i za recept se morateobratiti li~no Teslinom ne}aku.Ka`em mu da nije dobro da sepitanje urne postavlja na terendnevne pilitike i on se sla`e,povodom `elje i nastojanja Crkve idr`ave da urnu sa Teslinimpepelom preuzmu iz Muzeja uBeogradu. Gospodin Terbo jedanas veoma oprezan kada govorio tome. Pre oko dve godine danakada su ispred Muzeja NikoleTesle u Beogradu bile demnos-tracije protivnika seljenja Teslinog

pepela iz Muzeja bio je decidiranoprotiv da urna bude postavljenaizmedju Hrama i Narodne bib-lioteke. Danas, posle susreta saPatrijarhom Irinejom i predsed-nikom Nikoli}em, Terbo koristioprezan diplomatski re~nik.

Svestan je politi~kog konteksta celepri~e. Pro{le godine, prilikom pre-mijere filma “Tower to the People“u Sava centru rekao mi je : “Mojcilj je da spustim loptu, i da pri~udovedem na teren razuma“.

Razgovaram sa SladjanomMilo{evi}, rock zvezdom na{e mla-dosti, od koje nam je svima “kadaprodje zastajao dah“. SladjanaMilo{evi} je danas i autor enciklo-pedijskog dela “Civilizacija i ̀ ena –Mu{ka `ena“. Re~ je o enciklopedi-jskom delu u dva toma sa vi{e od1700 stranica, pisanog 11 godina.Ali se, kako ka`e, niko se za time“ne okre}e“. ~udan svet. Zanimajuga samo “neke lepe `ene“, ka`eSladjana Milo{evi}. Njen dokumen-tarac “Nikola Tesla – inventions“

prikazan je pre razgovora saViljemom Terbom u RegantTheatru. Ona ima spremam projekatizgradnje Teslinog tornja i zala`e seda urna bude u budu}em TeslinomHramu. Oprezan je i direktorMuzeja Branimir Jovanovi}, kojime, na moju opasku da bi SvetiSava trebalo da bude u HramuNikole Tesle progla{ava ateistom.Veroslav Vic Djurdjevi} je, kakostoje sada stvari, ~ovek koji je zanas obele`io ovu godinu. On jeosnovao “Nikola Tesla EducationalCorporations“ u Hamiltonu i izde-jstvovao kod gradskih vlasti da sedeo Burlington ulice koja izlazi naauto put za Nijagaru, preimenuje uNikola Tesla Bulevard. Ta organi-zacija je za dva meseca prikupilaoko 200 hiljada dolara donacija zapostavljanje znakova sa Teslinimimenom. Dobar deo tog novcaosta}e za stipendije studentima.Stipendije }e nositi Teslino ime.Ovim auto putem, ina~e, dnevnoprodje 250 hiljada ljudi, koji }evideti te znake i veliki broj }e sezapitati ko je Nikola Tesla. SaVikom Djurdjevi}em razgovaram odirektnom prenosu sve~ane cere-monije otvaranja Bulevara NikoleTesle koje }e realizovati TeslaMagazine na internetu 10. jula ovegodine. U Los Andjelesu ZoranPilot vodi internet platformuTeslavizija (Teslavision.tv). On znamnogo o Tesli, ali je njegova inter-net televizija zapravo Teslina vizi-ja. On poku{ava da od dijasporenapravi “svesno bi}e“ koje }e spoz-nati smisao zajedni~kog bitisanjana ovim prostorima. Razgovaramo~esto ovih dana o tome, a sla`emose da svi Teslijanci samo tuma~esvet i Teslu, a da jedino VeljaAbramovi} odlazi korak dalje, i, dase tako marksisti~ki izrazim,poku{ava da taj svet dopuni ipromeni po Teslinim vizionarskimzakonima.

Nenad Stankovi}Publisher, Tesla Magazine

Mobile: 647-608-4111Email:

nestan2013@gmail.comwww.teslainfo.org

K T I T O R I

Hram SvetogLuke u smed-e r e v s k o m -

naselju Carina,osve{tao je vladikabrani~evski Ignjatije,zajedno sa vladikomzapadnoevropsk imLukom i uzsaslu`enjelokalnog sve{tenstva.Dr. NenaduJani}ijevi}u, uglednomlekaru iz Pitsburga uAmerici, ve}inskom dobrotvoru Hramauru~ena je Arhipastirska gramata, kao i priz-nanja pojedincima koji su pomagali izgradnjucrkve. Bio je to veliki dan za gradjaneSmedereva. Osve}ena je novoizgradjenacrkva, koja je najve}a i najlep{a u ovom deluSrbije.

“Crkva je posve}ena Svetom apos-tolu jevandjelisti Luki, zbog toga {to su nje-gove mo{ti jedno vreme bile ovde uSmederevu. Takodje, despot Stefan je odavdei njemu je posve}en jedan oltar. Osve}enjecrkve je simboli~an ~in kr{tenja. Na taj na~in,crkva kao gradjevina simboli{e `ivu crkvu,koja se tako konstitui{e – kroz kr{tenje, mir

opomazanje i svetu liturgiju“, rekao jevladika Ignatije i zahvalio se svima koji supomogli da ova crkva ima dana{nji izgled.

Smederevo je posle sto godinadobilo novi hram. Sveti Luka, ~ije imehram nosi, bio je poslednji za{titnik sred-njevekovne srpske dr`ave, u vreme kada jeSmederevo bila njena prestonica.

Djuradj Brankovi} je 1453.godinepreneo mo{ti apostola Luke u Smederevo,odakle su 1459. odnete u Bosnu, a potom1463. u Dubrovnik, pa u Veneciju.

Ova crkva u sebi ima i memori-jalni karakter podse}aju}i na istorijuSmedereva koje je imalo veliku ulogu uistoriji, bilo je prestonica, sedi{te kako kul-turnog tako i politi~kog `ivota. PadomSmedereva pala je i Srbija, a mo{ti SvetogaLuke su ovde boravile, a imamo i nekolikosvetitelja iz blagorodne dinastije Brankovi}a.Gospod je blagoslovio na{e generacije dado~ekamo i ovaj dogadjaj osve}enja,kao{tosmoobele`ili i velike jubileje 20 veko-va hri{}anstva. Iz tog razloga je jedan oltarposve}en Hristu Mirotvorcu, drugi BogorodiciTrojeru~ici povodom osam vekova manastiraHilandara, a obele`eno je i 17 vekovaMilanskog edikta. Imali smo, poslednjih

decenija i ru`nih, ali iradosnih dogadjaja ida}e Bog daubudu}e samo tih,dobrih, bude jo{vi{e, i da blagoslovBo`iji bude nasvima nama, a i dazavr{imo crkvu, jeri nakon ovoga ostajedosta posla i svi supozvani da pomognu –istakao je stare{ina HramaDu{an Gli{i}.

Najve}i finansijski doprinos ugradnji nove crkve dao je Dr. NenadJani}ijevi}, ugledni lekar iz Amerike, ~iji jepo~iv{i otac bio sve{tenik ovoga kraja, kogastariji `itelji pamte kao sve{tenika koga jenarod voleo, ali i narodnog u~itelja koji jemnoge podu~io ne samo da budu dobri ver-nici i dobri Srbi, ve} i uspe{ni poljoprivred-nici i vo}ari. Dr Nenad Jani}ijevi} je ina~ejedan od najve}ih dobrotvora i humanitaracakoje ima srpski narod jo{ od Mihajla Pupina.Poma`e Srbe i u Americi i otad`bini.Posebno srpsku crkvu. Jedan je odvelikihdonatora u gradnji Hrama Svetog Save uBeogradu za {ta ga je po~iv{i Patrijarh srps-ki gospodin Pavle odlikovao najvi{im orde-nom Srpske crkve – Odlikovanjem SvetogSave najvi{eg reda. Dr. Jani}ijevi} je u vremeNATO agresije i bombardovanja Srbije doneoneuporedivo najve}u humanitarnu pomo} srp-skom narodu. Vrednost lekova i medicinskeopreme iskazana u carinskim deklaracijamaprema{ila je 165 miliona dolara, a stvarnavrednost bila je neuporedivo ve}a.Srpskilekari }e pamtiti svog kolegu iz Amerike i popomo}i koju im je pru`io u vreme sankcija iograni~enih putovanja u svet, kada im jedarovao preko 30 hiljada najnovijih stru~nihknjiga ~ija je vrednost prema{ila 3 milionadolara. Dr. Jani}ijevi} je sa velikim zado-voljstvom pomogao gradnju crkve, a pored

toga pomogao je iizradu ikonosta sakoji je izrezbaren umermeru, aprekrasne ikone suuradjene u mozaiktehnici i predstavl-jaju pravo remekdelo.

Ve}inskomdonatoru novoizgrad-

jene crkve, Dr. NenaduJani}ijevi}u, koji je za tu

priliku doputovao iz Amerike sasuprugom Dr. Milenom, uru~ena je

Arhipastirska gramata za veliki doprinos uizgradnji Hrama Svetog Save.

Zahvaljuju}i nauru~enom priznanjuVladiki Ignjatiju i sve{tenstvunovog zdanjaDr. Jani}ijevi} je rekao da mu je bilo drago{to je bio u prilici da pomogne gradnju takovelelepnog zdanja i da mu je drago da su sei drugi uklju~ili u gradnju. Nekada su, rekaoje Dr. Jani}ijevi}, hramove gradili carevi ikraljevi, a danas ih gradi narod, prednja~e onikoji daju vi{e ako to mogu, a najva`nije jeda svako da koliko mo`e. Na posebnojsve~anosti gradjanima Smedereva, VladikiIgnatiju, sve{tenstvu brani~evske eparhije igraditeljima, ~estitke je u ime Vlade Srbijepreneo Dr. Mileta Radojevi}, direktor Upraveza vere, a o enormnoj pomo}i Dr NenadaJani}ijevi}a srpskom narodu, govorio jeAleksandar Vlajkovi}, veliki poznavalacna{eg rasejanja.

Gradnju Hrama pomogle su i firme“Bekament“, “Bajica“ i “16. Oktobar“, vi{epojedinaca, a grad Smederevo je pomogaouredjenju fasade.

Impozantni sakralni objekat naCarini, Hram Svetog Luke, po~eo je da segradi 1999. godine, a nedeljnom ~inodejstvo-vanju episkopa brani~evskog, uz saslu`enjesmederevskog sve{tenstva, prisustvo je velikibroj gradjana i vernika.

Jasna Stanojevdopisnik iz Beograda

13www.serbianmirror.comJul 2016.

OSVE[TANA VELELEPNA CRKVASVETOG LUKE U SMEDEREVU

Bra~ni par Jani}ijevi}i

P R E D S T A V L J A M O V A M

14 Jul 2016.

Zorana [ekerova intere-santnog i veoma talen-tovanog studenta

fotografije srela sam uBurbonu u ^ikagu. U poseti jekod svoje majke i sestre.Ostvarila mu se `elja da dodjekod svojih po prvi put u svo-joj 23-}oj godini, kako ka`e.Pred njim je zavr{na godina nafakultetu, Univerziteta za audiovizuelne umetnosti -ESRA,odsek fotografija, a njegovdiplomski rad, pod nazivom“Titoizam” je povod za na{razgovor.

Otkud inspiracija naovu temu i vreme u kome nisibio rodjen?

- Titoizam je presvega projekat na kome samradio dve i po godine. Rodjensam 1992, godine i nisam biosvedok tog vremena, a to jedovoljan izazov za jedanogumetnika i stvaraoca.

Ustvari najve}ainspiracija bio je moj dedaVaso Banjac, rodjen 1935.godine, u Bosanskoj dubici,op{tini koja je pretrpelanajve}e sistemsko uni{tenje uDrugom svetskom ratu odre`ima Nezavisne dr`ave Hrvatske.

Istinite pri~e moga dede, o mu~enjima ulogorima i gubljenju svojih najbli`ih su me naveleda zapo~nem ovaj projekat neposredno pred nje-govu smrt, sa ciljem da fotografi{em ljude njemui njegovom vremenu bliskim.

-[ta ovim projektom upravo `eli{ daprika`e{, poru~i{?

Kao autor ovog projekta, `elim daprika`em jednakost medju razlikama i zatofotografi{em ljude razli~itih profila i profesijasvaki put pretstavljaju}i zajedni~ku magiju unjima. To je projekat o ideolo{koj ideji jednognaroda koji je `iveo i stvarao u tada{njojJugoslaviji, a danas `ivi u Makedoniji. Na timfotografijama }ete primetiti zajedni~ke stvari, aline samo Josipa Broza, koji jeste subjekat, negoceo socijalno-psiholoski portret jednog vremena,presek tog vremena koje se odslikava prekorazli~itih sopstvenih aktivnosti.

Josip Broz Tito nije slu~ajno predstavl-jen kao subjekt u enterierima, ve} kao deo njih,

negde manje negde vi{eizra`en, a negde je i onizgubljen u vremenu i prostoru.Predstavljaju}i njihovog “Idola“cilj mi je da ove fotografijestvore politi~ku razliku ipokrenu nove dimenzije soci-jalne represije u politi~komdiskursu u Makedoniji, od sti-canja nezavisnosti 1991.godine. Kroz konceptualnipristup (izlo`bu) antikviteta(predmeta) koji impliciraju iliozna~avaju `ivot i dela ljudi

koje sam fotografisao.Ogledalo: A {ta u ^ikagu najvi{e

privla~i tvoj foto aparat?- Bio sam prosto zbunjen bogatom

~ika{kom ponudom uporedjuju}i je sa onim {tami se nudi u Skoplju.

Uli~na fotografija mi privla~i najve}upa`nju ovde, jer tako adaptiram sebe prema gradui ljudima.

U ovom momentu radim na fotograf-skom eseju koj se zove “@ivot sa kancerom“, toje pri~a o majci i k}erki iz ^ikaga koje boluju odraka i potpuno su same na ovom svetu.

Ogledalo: Gde vidi{ sebe za desetakgodina?

- Vidim sebe kao ~oveka koji seozbiljno bavi fotografijom. Nadam se da }e tajpristup i moje ulaganje koje dajem za fotografijuuop{teno, rezultirati sve vi{e kako u praksi iintelektualno, tako i egzistencijalno. Smatram dasu na{e `elje na{a realnost, a za nju se treba bori-ti i biti ve~iti optimista.

ZORAN [EKEROV - INTERVJU

Kada je imao 16godina i najve}a zabava muje bio Sony Playstation,otac, po profesiji fotograf,kupio mu je foto aparat sanamerom da slika pejza`e.Tako je u njemu razviointeresovanje za fotografi-jom. Zoran je zapo~eo dastudira fotografiju naakademiji, a ove godine uSkoplju }e diplomirati.

RECENZIJAZoran [ekerov – TITOIZAMZoran [ekerov fotograf mladje generacije poti~e iz male zemlje

Makedonije, u kojoj fotografska scena nije dobro razvijena, medju-tim ovaj mladi fotograf je svojim dosada{njim fotografskim projek-tima pokazao da je deo najsavremenijeg trenda u svetskojfotografiji. Zoran radi dokumentarne fotografije u svom naj~istijemobliku. Njegova fotografija je “streit“. On koristi fotografski jezik sapreciznim “Magnunovskim“ ose}ajem u izboru projekata i njihovojrealizaciju. On nije fotografisao “slu~ajne“ fotografije. Svaki njegovfotografski projekat ima jak razlog i li~nu “pozadinu“, dobro jepromi{ljen jo{ pre fotografisanja, a kada zapo~ne rad na fotograf-skim projektima on to radi bri`ljivo, sistematski i vizuelnoprivla~no.

To je, zapravo, slu~aj i sanjegovim fotografskim pro-jektom “Titoizam“.

Ovim svojim projektom[ekerov je kao fotograf sebipostavio te`ak zadatak. Daistra`i fenomen “Titoizam“35 godina posle smrti JosipaBroza Tita i 25 godina nakonraspada SFRJ.

Zoran [ekerov, izazvanpri~om svog pretka, koji jebio partizan i `iveo u Titovovreme, odlu~uje da dokumentuje fotografske mo{ti tog vremena udana{njoj Makedoniji.

Fotografski, [ekerov to ~ini majstorski, sa jasnim fotografijskimdokumentarnim izrazom, studiozno i strpljivo kao fotografijeEugene Smith-a, i sa savremenom notom, kao Martin Parr.Njegove fotografije su kao rudnik. Pune informacije, a nimalo-haoti~ne.

Naizgled stati~ne, ali pune dinamike i sve`ine. Kada ih gledate,ose}ate veliku bliskost s ljudima u fotografijama, njihovom okoli-nom i ako `elite i njihovom `ivotnom pri~om.

[ekerov naizgled to ~ini ne nametljivo, ali sa malo dubljomanalizom, primeti}ete sistem u njegovom pristupu.

Ovim projektom, [ekerov se isti~e kao fotograf i human ~ovek.Njegove fotografije nisu “senzacionalisti~ke“, u grubom smislu, nanjima nema surovih scena i akcija. Iako dokumentovane, one nisu“foto reporterske“ u klasi~nom smislu. To su fotografije u kojima seposmatra~ ne}e “zaljubiti na prvi pogled“, ali ne{to ga primoravada ih iznova i iznova pogleda. A, kada se posmatraju kao jedan fotoesej, ideja se pokazuje u svojoj potpunosti. Ako se tome doda daje [ekerov pored fotografisanja, istra`ivao i zabele`io `ivotne pri~esvakog od njegovih junaka – “Titoisti“ onda je slika potpuna.

U vreme inflacije fotografije u svetu, ovaj fotografski projekatse izdvaja ozbiljno{}u, vizuelnom atraktivno{}u, obiljem informa-cija i arhivskog zna~aja. Zato, sa~uvajte ime fotografa Zorana[ekerova. Savremena fotografska scena je dobila jo{ jednog talen-tovanog i ozbiljnog fotografa. Fotografski projekat “Titoizam“ jedokaz tome.

Dragi Nedel~evski, fotograf

NA[E @ELJE SU NA[A REALNOST

Dragi Nedel~evski

Zoran [ekerov

H U M A N O S T

15Jul 2016. www.serbianmirror.com

It is my privilege to introduce you to OUR SERBS-NA[I SRBI, a Chicago based non-for-profit charitable organi-zation with the sole mission to better the lives of Serbian people in need.

Eleven years ago our President, Mrs. Kathy Fanslow was introduced to Princess Katherine of Serbia and the LifelineOrganization. For 10 of those years, as President of Lifeline’s Chicago Charter office, Kathy worked tirelessly and self-lessly to help numerous organizations and individuals in Serbia, taking care of hundreds of people in need by pro-moting and facilitating the efforts of that worthy organization.

Kathy Fanslow, President

Having that vast eyperience in volunteer work, under Kathy Fanslow’s leadership this yearcomes the time for a new charitable organization which will pursue a slightly different path. Thegoal of helping people in need is still the same but the difference is that it is done on a morepersonal level, dealing with individuals and families on a one-to-one basis, by creating a sup-port system which will provide them with a sustainable ways of living independently. “Give aman a fish and he will eat for one day; but when you teach a man to fish he will eat for alifetime…“Whether young or elderly, a school or an orphanage, or a specific family that needs and wants

to begin a project which would make them self-sufficient – Our Serbs is committed to be there to help. Our goal isto travel to rural areas of Serbia and let those in need know that they have not been overlooked or forgotten. Withyou and your help, we will accomplish this...one individual or one family at a time. Please help us help them!

How do we do this:VERSKO DRUŠTVO STARATELJA (VDS) along with our Director Dr. Mira Gusic are our “eyes on the ground”in Serbia. They hear about and discover the cases of individuals or families in eytreme need. They visit with them andspeak with the individuals who are affected. Then, upon evaluation by the board, Our Serbs steps in to help.

In just a short time since Our Serbs started operation in January of 2016 we have already completed several worthyand successful undertakings: in Vrdila, Belgrade, Timocka Krajina, Lucani, Istok in Kosovo to name a few. UponKathy’s return from Serbia this month we will begin several new projects.

“Life isn’t about waiting for the storm to pass. It’s about learning to dance in the rain.”- Vivian Greene –

This is what Our Serbs – Nasi Srbi Charitable Organization is about. It is about improving the lives of the less fortu-nate and providing help, hope and guidance for a better future. Won’t you get involved and help those that need itmost?

Take the next step with us. We need people like you to help spread the word about our cause. You can take actionby donating, contributing to our cause or volunteering in our efforts. Your support will bring us closer to our goalsof assisting those in need. Thank you. You can find out more at www.ourserbs.org

“I’ve learned that people will forget what you said, people will forget what you did, but people will never forget how you made them feel.

— Maya Angelou

Vesna ZafirovskiContributor

“Compassion starts with us, to better the lives of Serbian people in need”

B I Z N I S

16 Jul 2016.

B I Z N I S

17Jul 2016. www.serbianmirror.com

V A [ E P O R U K E

Ovogodi{nji Srpski filmski festival ^ikago, odr`a}e se drugog vikenda u novembru, umesto prvog vikenda u decembru.I ove godine ima}ete prilike da viditenajbolja ostvarenja srpske filmske produkcije, a pred vama }e se pokloniti eminentni filmski stvaraoci i popularne filmske svezde.Spremite se za Serbian Film Fest Chicago 2016.

18 Jul 2016.

I Z N A [ E P R O [ L O S T I

19www.serbianmirror.comJul 2016.

Tr i d e s e t i hg o d i n ap r o { l o g a

veka, posled o n o { e n j aHati{erifa, knezMilo{ Obrenoviænastojao je dapro{iri “varo{ u{ancu“. Plan je ost-varenjer je tih god-ina do{ao u Srbijuind`ilir Franc Jake,poreklom Slovak.Pored zidanjadr`avnih zgrada u Savamali iPaliluli glavni je posao bio da sepostavi trasa novih ulica nasavskoj padini. Taj zadatak je sauspehom izvr{en. Po njegovomplanu prose~ene su 1842. godinedana{nje ulice: Kneza Milo{a(Top~iderski drum), BulevarRevolucije (Fru{kogorska ~ar{ija),Nemanjina (@itni pijac) iNarodnog fronta (Abad`ijska~ar{ija), sa{irinama od 20 hvati(38 metara). U istovreme ovo jepredstavljalo ogromnu povr{inu,jer su ulice van {anca bile ~etirido pet puta ve}e nego u starojvaro{i. Zanimljivo je pomenuti daje poznati francuski urbanista@or` Osman {ezdesetih godinapro{irivao pariske bulevare na 30metara dok je prose~na {irinaulica u evropskim gradovimaiznosila u to vreme 10-20 metara,a u srednjevekovnim gradovimaulice su bile {iroke svega 5-7metara.

Prilikom prvog kr{tenjaulica u na{em gradu 1848. godine

knez Milo{ nijedobio svoju ulicu.Dvadeset godinadocnije, 1863.godine in`enjerE m i l j i a nJoksimovi} dao jepredlog da sevaro{ podeli u {estdelova. Medjutim,do te podele nijedo{lo. Tek zapredsednikovanja

Alekse Djuri}a(1823-1907) pri-

likom drugog kr{tenja ulica, 1872.godine, jedna ulica dobila je imekneza Milo{a. To je jedna od red-jih ulica koja nosi ime skorodevedese tgodina. {iroka i dugaUlica kneza Milo{a je jedna odnajlep{ih {etali{ta u na{em gradu,i glavna arterija koja spaja centargrada sa Savamalom, Top~ider-skim brdom, Dedinjem i ^ukari-com.

Za prve vlade knezaMilo{a u toj ulici sazidane su:Kasarna 1834. godine i Zdanje zakne`ev dvor 1836. godine.Docnije su podignute Vojnaakademija – 1850, Vaznesenskacrkve – 1863, zgrada Narodneskup{tine – 1881, Hotel“London” i ve}i broj privatnihzgrada: Stev~e Mihailovi}a,Jovana Beli Markovi}a,Mitropolita Mihaila, NikoleNestorovi}a i drugih. Pedesetihgodina pro{log veka AtanasijeNikoli}(1803-1882), rektor Liceja,kao na~elnik Ministarstvaunutra{njih dela zasadio je u toj

ulici po~ev od Top~idera do“Mostara“ topole iz Kanade, a od“Mostara“ do “Londona“ visokejablanove. Kad su uveden ielek-tri~ni tramvaji, pu{ten je u sao-bra}aj 5. juna 1894. godine i“top~iderac”.

Gore opisana ulica nosiime Milo{a Obrenovi}a(1780-1860), vodje drugogustanka, dr`avnika i vladaraobnovljene Srbije. Bistar i ~ovek

jakih nerava on je bio neobi~noizdr`ljiv i strpljiv. Tim osobina-ma uspeo je da dobije kod Portenasledno kne`evsko dostojanstvou porodici (1817) i da prisajedi-ni Srbiji {esto trgnu tih nahija1833. godine. Da bi uspeo to da

ostvari, vrlo je lukavo i obazri-vo radio sa Turcima. U pregov-orima se uvek pogadjao i tra`iomnogo a pristajao na ono {to seu danom momentu moglonajvi{e dobiti. Iskusani proni-cljiv, on je znao da sa zlatommo`e mnogo da postigne. Zatoje uzeo u svoje ruke dvenajva`nije grane zemaljsketrgovine. Uorta~io se u svin-jarskom poslu sa Topalovi}em iz

Kragujevca i Savi}em izPo`arevca, a u trgovini sa soljusa kapetan-Mi{omAnastasijevi}em. Trguju}i,neizmerno se obogatio. Jednomu emigraciji kad ga je, u Be~u1857. godine Platon Simonovi}

upitao, kako je mogao iza}i nakraj sa Turcima i izraditi “zaSrbiju ona prava, kad se znakako suTurci tvrdi i spori nadavanje”, Milo{ mu je odgovo-rio: “Moj gospodine, bilo jemnogo muke, ali ja znam kakotreba saTurcima: najpre samuvek molio, zatim sam pretio, akad i to ne pomogne onda sampozla}ivao usne vezirima, pasamdobijao ono {tosam hteo“.

Rodjen u SrednjojDobrni, u u`i~kom kraju, knezMilo{ je u dva maha vladao od1815 do 1839 i od 1859 do 1860.godine. Umro je 26 (14) septem-bra 1860. godine u Top~ideru uosamdesetoj godini.

Dr Vojin Drenovac

STARI BEOGRAD

ULICA KNEZA MILO[AULICA KNEZA MILO[AULICA KNEZA MILO[AULICA KNEZA MILO[AULICA KNEZA MILO[A

V E R A

20 Jul 2016.

Pi{e: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE

SVETI AAPOSTOL PPETAROvoga meseca slavimo praznik

Svetih apostola, a me|uwima se posebno isti~e apos-

tol Petar, pa je stoga post pred ovimpraznikom u narodu poznat i kaoPetrovski post. Ko je bio Svetiapostol Petar? ^ovek prostodu{an,srda~an i posve}en. Kako navodi@itije svetih, Petru je bilo imeSimon. Imao je `enu i dvoje dece.Wegov ro|eni brat se zvao Andrej ion je bio jedan od u~enika SvetogJovana Krstiteqa. Wih dvojica supo zanimawu bili ribari i kada jeHristos prolazio pored Galilejskogjezera pozvao ih je u apostolskuslu`bu rekav{i im da }e ihna~initi ,,lovcima qudi“, zapravoonima koji }e ,,loviti“ qude za

Carstvo Bo`ije i nauku Wegovu.Poverova{i u Hrista da je onobe}ani Mesija, Simon je dobio odGospoda drugo ime, Petar, {to nagr~kom zna~i stena i na toj steni,odnosno ispove|enoj veri Petrovojda je Hristos –Sin Boga `ivoga, natoj veri }e Hristos sazidati Crkvu(zajednicu) koju ni vrata paklenane}e nadvladati.

Blago tebi Simone Jonin,re~e Gospod, jer ti to ne otkri{etelo i krv, nego Otac moj koji je nanebesima. A i ja tebi ka`em: Ti siPetar (stena), i na ovome kamenusazida}u Crkvu svoju i vrata pakle-na ne}e je nadvladati; i da}u ti

kqu~eve Carstva nebeskog; i {tosve`e{ na zemqi bi}e svezano nanebesima i {to razre{i{ na zemqibi}e razre{eno na nebesima.(Mt.16,13-19)

Takvu je Gospod ~ast i vlasti silu darovao ovom smernom ibogoboja`qivom ~oveku.

Me|utim, Sveti apostolPetar nije imao nekave posebne nat-prirodne darove i mo}i, pa je iz tograzloga bio izabran za apostola, ve}je po mnogo ~emu bio sli~an sa svakim~ovekom kako po vrlinama, tako i poslabostima. U wemu su se borilemisli vere sa maloverjem, qubav sastarhom od smrti, {to vidimo ujevan|elski pri~ama koje nam otkri-vaju taj deo ljudske prirode Svetog

apostola Petra. Petar jepoverovao u Hrista iwegovo Bo`anstvo, ali jeu mnogim slu~ajevima iisku{ewima pokazao iqudsku slabost koja sekao {to rekosmo ogleda usumwi, maloverju, strahuod smrti... Takvidoga|aju su opisani uSvetom pismu, kao {tosu hodawe po vodi (Mt.14, 22-31), i trokrat-no odricawe ( Mt.26,69-75).

Sa druge stranePetar je na svakom mestupokazivao odlu~nuqubav i revnost, te jestoga imao tu ~ast daprisustvuje posebnimdoga|ajima izHristovog `ivota kao{to su vaskrseweJairove }erke iPreobra`ewe na goriTavoru. Svoju

priqe`nost za Hrista pokazao je i uGestimanskom vrtu kada je jednom odslugu koji su do{li da uhvateGospoda, no`em odsekao uvo. Iako seiz straha od stradawa odrekao dapoznaje Hrista, na wegovom primerui `ivotu Hristos je pokazao svojuBo`ansku qubav, milosr|e ipra{tawe tako {to se wemu prvomjavio po Vaskrsewu i ponovo gapovratio u apostolstvo trokratnimpitawem: Simone Jonin, qubi{ lime vi{e nego ovi? Da Gospode, tizna{ da te volim... (Jn. 21, 15-19) Odtog momenta, pa sve do svojemu~eni~ke smrti Petar je revnosno ivatreno ispovedao Veru u vaskrsloga

Gospoda zajedno sa ostalim apos-tolima i wihovom propove|u i~udima nauka Hristova pro{irilasa po svoj vaseqeni i re~i wihove sakraja na kraj sveta.

Zbog apostolske vere irevnosti i kasnije wihovih u~enikai naslednika, a sadejistvom DuhaSvetoga i mi Srbi primili smoistinitu veru i dobili mogu}nost dadostignemo Carstvo Bo`ije i ve~ni`ivot. Vera Petrova i qubav Bo`ijau~inili su nas izabranim narodomBo`ijim, novim Izraiqem. Zbog tevere i mi smo postali zajedni~ariCrkve koju po obe}awu Hristovom nivrata pakla ne}e pobediti.

Me|utim, to ne zna~i da smosamim kr{tenjem sebi obezbedilive~ni `ivot i Carstvo Bo`ije kakoneki smatraju. Kr{tewem nam je samodata mogu}nost da to bla`enstvo istanje dostignemo, a da li }emo utome uspeti zavisi iskqu~ivo odsvakog od nas.

Na{a slobodna voqa i verasu te koje odre|uju na{ put i `ivot.

S toga je neophodno da senapajamo Svetim tajnama i u~imo naprimerima Svetih apostola i otacaCrkve koji su nam svojim `ivotomukazali na pravi put kojim se zado-bija obe}ano Carstvo koje se nalazi una{im srcima i du{ama. Kqu~ ulas-ka u to tajnovito Carstvo nalazi senajpre u Petrovoj veri u Hrista kaoSina Bo`ijeg, a potom i u svim onimjevan|elskim vrlinama kao i `ivotupo zapovestima Bo`ijim koje suzapisane u Svetom pismu.

Neka bi Sveblagi Gospod inama malovernima darovao revnostii qubavi Petrove i da se wegovimsvetim molitvama udostojimoCarstva Bo`ijeg i sile wegove kakobismo zajedno sa an|elima i Svetimneprestano klicali pobedni~kupesmu: Svjat, Svjat, Svjat GospodSavaot, ispoln nebo i zemqa slaviTvojeja!