Maturski Rad Neuroze

7/17/2019 Maturski Rad Neuroze

http://slidepdf.com/reader/full/maturski-rad-neuroze 1/19

С а д р ж а ј:

Страна

Неурозе.............................................................................................................. 3

Формирање симптома код неурозе.................................................................. 3

Класификација неуроза.................................................................................... 4

Неуроза страха (анксиозна неуроза)............................................................... 4

Конверзивне неурозе (хистерије)....................................................................

Фо!и"н# неуроз#...............................................................................................

$псесивно%компулсивне неурозе (присилне неурозе).................................. &

'епресивне неурозе и реакције.........................................................................

Неурастенија......................................................................................................

Неурозе де"ије до!а........................................................................................ *

Психозе.............................................................................................................. +,

Класификација психоза..................................................................................... +,

-изофреније..................................................................................................... ++

ани"ко%депресивне психозе.......................................................................... +/

0араноје............................................................................................................. +4

1кутне симптомске психозе............................................................................ +&

2пилепти"ке психозе........................................................................................ +

1лкохолне психозе........................................................................................... +

еактивне психозе............................................................................................. +*

Психопатије.....................................................................................................

Закључак.......................................................................................................... /+

Литература...................................................................................................... //

+

3

3

4

&

&

*

*

+,

++

+/

+4

+4

+

+

+

+

+*



Истраживати нормалност исто је што и

трагати за златом на крају дуге1

5 иако та"на6 ова ре"еница не стоји и као по"етак и као крај разматрањанормално6 односно ненормално6 пона7ања. Наиме6 дефинисање психи"ко

здрав8а неопходно је да !и се имао известан путоказ у процесу васпитања6

превенције и ле"ења ду7евних о!о8ења.

етодоло7ки про!леми око дефинисања психи"ко здрав8а тј. нормалности

су !ројни. ентално здрав8е или нормалност репрезентује просек6 одсуство

!олести6 али и осе9ање задово8ства својим :ивотом и спосо!ност да се

функциони7е пуним интелектуалним6 физи"ким и емоционалним капацитетима

ли"ности. ;а"ина инстанце која се зове ego је6 изме<у остало6 и висока

спосо!ност за толеранцију стреса. $со!а са јаким еgo-м мо:е успе7но да се

носи са разли"итим ситуацијама и променом околине6 па се мо:е ре9и да је

процена е gа и процена нормалности. Нормалност представ8а процес6 односно6подразумева систем интеракција пона7ања током развоја практи"но "итаво

:ивота (теорије 2риксона и Фројда).

е<утим6 извесни "иниоци ути"у на пореме9ај ду7евно :ивота6 они се моу

класификовати у оранске6 психо%социјалне и социјално%културне.

$д оранских "инилаца нај"е79е су испитивани наследни "иниоци6 :ивотна

до! испитаника6 заразна о!о8ења6 пореме9аји :лезда са унутра7њим лу"ењем.

Најзна"ајнији ме<у психо%социјалним су односи у породици и посе!но лик

родите8а6 затим6 ратно (и мирно) до!а.

$д социјално%кутурних= васпитање6 суко!и социјалних улоа и др.

Најве9и !рој психолоа сматра да се пореме9аји ду7е!но :ивота моу

класификовати у три велике рупе=

- неурозе (лак7и ду7евни пореме9аји)6

- психозе (те:и ду7евни пореме9аји)6

- психопатије (пореме9аји ли"ности).

+ 0роф. 'р. Сци. ед. ;ован ари96 >Клини"ка психијатрија>6 ?еорад@/,,+6 стр. ++4.

/



Неурозе

Неурозе су ду7евна о!о8ења која се карактери7у постојањем тзв.

неуроти"но конфликта ли"ности изме<у id %а с једне и ega и super ega2 с друе

стране6 или унутар ega6 са немоу9но79у рационалне о!раде и разре7авања

интрапсихи"ких и интерперсоналних суко!а6 развојем анксиозности6

неуротских механизама од!ране и појавом неуроти"не симптоматолоије.

Неуроти"ар је осо!а која мо:е да постави јасне ранице изме9у се!е и

реалности6 се!е и спо8а7ње света тј. не долази до у!итка раница ega. $на

своје6 нај"е79е рационално пона7ање6 пла9а великом инвестицијом емоција и

сталном напето79у.

2тиоло7ки фактори у настанку неуроза су мноо!ројни. Сматра се да је

нај!итнији период од друе до пете одине :ивота за неуроти"не

предиспозиције. Aре!а наласити да се неуроза не насле<ује6 али се у"е

неуроти"ни о!расци пона7ања родите8а или осо!а које су за дете у поменутомпериоду !иле зна"ајне. 3

$драстао "овек напу7та функционисање по принципу задово8ства6

карактеристи"но за дете и прихвата принцип реалности. 1ко је та реалност

непријате8ска6 уро:авају9а6 неподно78ива или фрустрирају9а6 па ли"ност

!ива осује9ена у неким својим аспирацијама6 она 9е неуроти"но реаовати.

Неуроза је овде нека врста рересије6 вра9ања на превази<ене о!расце

пона7ања6 тра:ења за7тите !е:ањем у !олест. $во је динамика које !олесна

осо!а улавном није свесна.

Неурозе су у оквиру психи"ких пореме9аја најраспрострањенија катеорија.

Bивимо у такми"арском дру7тву у коме осо!а која изу!и корак у маратонској

:ивотној трци испо8ава страх од неуспеха или !е:и у !олест. ?рз темпо:ивота6 наро"ито у великим радовима6 који се називају и твр<авама само9е6

носе опасност од алијенације (оту<ења).

нои фактори урају "овека у само9у. Cсам8ен "овек постаје !олестан6 а

!олестан "овек остаје сам.

Формирање симптома код неурозе

C детињству се стварају страхом на!ијени конфликти. Конфликт се јав8а

када се у појединцу суко!е противре"ни мотиви. $вај неуроти"ни конфликт

представ8а интрапсихи"ки несвесни садр:ај тј. основу неуроза. Конфликти у

току развоја остају неразре7ени све до одрасло до!а. Нај"е79е се ради осуко!у наонских :е8а и потре!е да се испо7тују дру7твени прописи и

за!ране. ?уду9и да доводе до унутра7ње напетости 5 анксиозности6 конфликти

се потискују у несвесно.

/ 0рема теорији о несвесној мотивацији6 којој је најви7е допринео Фројд6 ли"ност се мо:еподелити на три дела= Id је састав8ен од !ази"них инстинктивних импулса и страсти. $н је!иоло7ка датост и фунциони7е на принципу задово8ства. Синоним је за несвесно у намаD Ego

је извр7илац задатака из id-а и super egа. $пери7е по принципу реалности. 0од контролом је super egаD Super egо предтав8а идеал коме egо те:и. C се!е ук8у"ује рестрикције

инстинктивно пона7ања настале социјалним за!ранама или идентификацијом са родите8има ињиховим за!ранама.3 ;ован ?уке8и9

3



1ко се6 под непово8ним6 спо8а7њим или унутра7њим условима6 покрену

(раније) потиснити конфликти6 против њихових страхом на!ијених садр:аја

активира9е се од!рам!ени механизми еgа. 1ко од!рана не успе да потисне

несвесне делове који продиру у свест долази до=

- неуротских симптома,

-неуротског карактера и

- неуротских манеара.

C том смислу неуротски симптоми слу:е посредном6 индиректном

растере9ењу наонске енерије. анифестују се као психосоматских о!о8ења

или као психи"ки симптом који на сим!оли"ки на"ин представ8а неке аспекте

несвесно конфликта пацијента.

Неуротски карактер формира се у току неуротско развоја ли"ности6 улоа

му је тако<е од!рам!ена % долази до стварања карактеристи"них црта ли"ности

које имају саме по се!и улоу од!ране.0остоји орални6 анални и хистери"ни карактер. 0рема Фројдовој теорији развоја6 период до

пете одине :ивота је најва:нији за уо!ли"авање ли"ности6 њеа "ине орални6 анални ифалусни период. Карактерне осо!ине6 ставови и црте ли"ности усмерене овим стадијумима су=

орални % претерана зависност или неповер8ивост у друе 8уде6 спосо!ност да се да и прима8у!ав6 оптимизам или песимизам6 склоност депресији и алкохолизмуD анални % по7товањевремена6 односно та"ности6 однос према ауторитету6 склоност хомосексуализму и настанкуопсесивно%компулзивних поре9ајаD фалусни % однос према осо!ама супротно и исто пола исексуалној активности6 склоност ка анксиозним6 фо!и"ним и конверзивним пореме9ајима.

Неуротски манеар представ8а индиректно растере9ење афективне

напетости померањем конфликта са примарно инфатилно о!јекта на њеове

замене (на пример= осо!а која је !ила у сталном суко!у са строим оцем6 мо:е

да испо8и нетрпе8ивост или аресију према осо!и која јој је у радној

оранизацији претпостав8ена).

!"а#и$ика#ија неуроза

% неурозе страха,

- конерзине неурозе %хистерије&,

- $о'ичне неурозе,

- опсесино(компу"зине неурозе %приси"не неурозе&,

- депресине неурозе и реак#ије,

- неурастенија,

-неурозе дечијег до'а.

0остоје и мное друе неуротске реакције и неурозе= рентне неурозе 5осо!а з!о

свесне користи од !олести свесно или несвесно >настав8а да !уде !олесна> и

ратне неурозе 5 настале у ратним условима.

4



Неуроза страха %анксиозна неуроза&

1нскиозност представ8а осе9ај унутра7ње напетости6 осе9ање стрепње

односно неодре<ене уро:ености и слутње да 9е се не7то стра7но десити.

'оминирају9и синдром је акутно наступају9и страх за "ији узрок пацијенти не

знају разло и нису у стању да се од!ране од њеа. $вај осе9ај >ле!де9е страха> је у сада7њости6 а односи се на !уду9ност.

1нксиозност мо:е привремено да се ве:е за неки о!јекат односно ситуацију6

тада оворимо о >фо!и"но структурисаној анксиозности>. 0оследица је осе9ај

олак7ања јер се пацијенту "ини да је на7ао узрок страха и да мо:е да се из!ори

с њим.

C стању страха и анксиозности настају пореме9аји дисања6 интелектуалне

спосо!ности су инхи!иране или стимулисане и рационални поступци су

оте:ани.

Како !и се изле"ила анксиозна неуроза потре!но је !олесника 7то пре

подврнути психијатријском ле"ењу.

!онерзине неурозе %хистерије&

0остоје два о!лика хистери"не неурозе=

- конерзини о'"ик и

- дисо#ијатини о'"ик.

!онерзини о'"ик

Конверзија је несвесни процес којим се потиснути емоционални конфликтпрео!ра:ава у телесне симптоме за које не постоји ни један орански узрок. На

тај на"ин долази до смањења или елиминације анксиозности6 па !олесник

остварује примарну до!ит од !олести. Eеома "есто се јав8а и секунарна до!ит

тј. остваривање материјалне и социјалне користи.

Симптоми конверзивне неурозе о!ухватају моторне6 сензитивне и сензорне

пореме9аје. оторни се манифестују као парализе6 дескинезије и др.

0ореме9аји сензи!илитета одликују се хипоестезијама или хиперестезијама.

Сензорни пореме9аји су пореме9аји "ула.

)исо#ијатини о'"ик

'исоцијација подразумева раздвајање појединих психи"ких функција од

свесно дела ли"ности и контроле во8е. 0отиснути и за ego неприхват8иви

до:ив8аји6 у свест продиру само као >преру7ени> посе!ни психи"ки феномени6

"име долази до смањења моу9ности контроле анксиозности.

Нај"е79и дисоцијативни пореме9аји су амнезија6 стање транса и

запоседнутости6 удвајање ли"ности...

Код хистери"них неуроза психотерапијско ле"ење се примењује према

симптомима које осо!а испо8ава.



Фо'ичне неурозе

Фо!ија представ8а патоло7ки страх који је везан за несвесне6 најду!8е

потиснуте до:ив8аје и садр:аје6 од о!јеката или ситуација које не представ8ају

реалну опасност. Фо!и"на осо!а је свесна апсурдности сво страха6 али није у

стању да се од!рани и савлада а. Како !и из!ели до:ив8аје интензивностраха6 који "есто воде до праве панике6 фо!и"ари из!еавају о!јекте или

ситуације који им изазивају страх.

Нај"е79е врсте неуроза су=

- agoraphobia (страх од отворених простора)6

- claustrophobia (страх од затворених простора)6

- antropophobia (страх од 8уди)6

- myctophobia (страх од пр8ав7тине)6

- nosophobia (страх од !олести)6

- tanatophobia (страх од смрти).

но7тво и разноврсност фо!ија дало је повода неким ауторима да уведу и

појам pantophobia за страх од свеа и сва"еа.

Код фо!и"не неурозе терапијске моу9ности су веома скромне и усмерене су

пре свеа на у!ла:авање стања страха и из!еавање та!у 5 о!јеката или

ситуација.

*псесино(компу"сине неурозе

%приси"не неурозе&

0од присилном неурозом подразумевају се неуроти"ки феномени6 а лавни

симптом је осе9ање присиле којој пацијент тре!а да пру:и отпор. 0рисиле моу

!ити=

*псесине 5 подразумевају преокупираност присилним мислима и идејама.

!омпу"сине 5 подразумевају присилне радње и поступке које о!ухватају

тзв. присилна проверавања6 односно понав8ања6 одре<ене радње које се јав8а

код пацијената з!о сумње у њено коректно о!ав8ање.

Fзраз су за!рањених ма7тања и радњи6 од!рана од испо8авања тих те:њи6

самока:њавања з!о тих социјално неприхват8ивих те:њи и фантазија6 као и

несвесно осе9аја кривице.4

0рисилна идеја и радња иду заједно6 али пацијент потисне емоционални

разло присилне радње6 па се у њеовој свести појав8ује само присилна радња6

која тада представ8а сим!оли"ку од!рану. $н поку7ава да се осло!оди присиле

зари"у9и се да не9е да мисли на њу. е<утим6 тиме се ствара таква

емоционална напетост коју !олесник мора кроз присилну радњу да испразни.

Aада а о!узима осе9ање кривице >зато 7то је попустио>6 а то ствара нову

напетост и тако се за"арани кру затвара.

0рисилне радње су увек сим!оли"не6 !ез о!зира 7то моу деловати

!есмислено. Нај"е79е је то пацијентово присилно прање руку6 опседнутост

!ројањем итд.

4 ;ован ?уке8и9

&



0рисилни неуроти"ари се карактери7у несиурно79у6 аскетизмом6

склоно79у интроспекцији6 "естим осе9ањем кривице...

0рисилна неуроза спада у најте:е о!лике неурозе6 отпорна је на терапију и

мо:е да постане хрони"на.

)епресине неурозе и реак#ије

0од депресивном неурозом подразумева се патоло7ко нерасполо:ење. C

свести депресивних осо!а улавном не постоји вид8иви разло постојања

нерасполо:ења (за разлику од нормалне туе) или ако такав разло и постоји6

нерасполо:ење а превазилази по интензитету и по трајању.

Gа неуротску депресију карактеристи"на је поти7теност6 осе9ај

!еспомо9ности6 !езво8ности и кривице6 попу7тање сексуално интресовања6

пореме9ај сна и мно7тво друих соматских симптома. 0остоје слу"ајеви у

којима су депресивне осо!е раздра:8иве и склоне експлозивним изливиманезадово8ства.

G!о изра:ено ризика од самоу!иства6 од велике је ва:ности !лаовремена

и адекватна антидепресивна терапија.

Неурастенија

Неурастенија је неуроти"ни пореме9ај који се јав8а после соматских !олести

или з!о психи"ке исцрп8ености.

C сло!одној интерпретацији6 неурастенија је раздра:8ива сла!ост.

Карактери7е се физи"ким и психи"ким умором за који нема соматских узрока6ве9 је енерија утро7ена на разре7авање несвесно конфликта. Симптоми6 од

којих се мнои моу приписати сни:ењем праа раздра:8ивости6 су напетост6

анксиозност6 сла!ост концентрације и пам9ења6 смањење сексуалне :е8е6

!олови у разним деловима тела итд.

Како !и се изле"ила неурастенија примењује се психотерапија и пацијенту се

дају одоварају9и медикаменти.

Неурозе дечијег до'а

'ете које је спутавано у испо8авању емоционалних реакција мо:е понети

трауматске успомене које су узрок за касније из!ијање неурозе. G!о тоа Фројд

тврди да >нема неурозе одрасле осо!е !ез неурозе из детињства>.

0ри анализи детета тре!а узети у о!зир да постоји непрекидан процес

сазревања6 синтезе и диференцијације утисака из реално и имаинарно света.

ора се водити ра"уна о социјалним и културним факторима6 о ли"ностима

родите8а и друим утицајима на емоционални и физи"ки развој детета.

Неуротски пореме9аји детета се класификују у три рупе= ;ован ?уке8и96 >Неуропсихијатрија са неом>6 ?еорад@+*3



– пореме+аји наика6 у које спадају=

– пореме9аји исхране (ментална анорексија 5 дете конзумира само

одре<ену храну у по"етку6 а касније настаје фаза у којој употпуности од!ија храну или !улимија 5 дете узима ве9у коли"ину

хране нео 7то је оранизму потре!но)6

– пореме9аји елиминације (но9но мокрење 5 деца старија од пет

одина против своје во8е мокре у току сна6 а узрок није ни оранска

потре!а6 ни епилепти"ни напад)6

– но9ни страх (деца са оваквим пореме9ајем имају изненадне нападе

страха6 ври7те6 пла"у6 дрхте јер осе9ају веома јак страх у мраку)D

- језгроне неурозе6 у које спадају=

– присилна неуроза (дете извр7ава присилне радње з!о мисли и

идеја којих не мо:е да се осло!оди)6

– конверзивна неуроза (код детета се јав8ају тикови6 пореме9аји

овора6 хистери"не одузетости)D

–

пореме+аји понаања (прави неуротски пореме9аји пона7ања настајуулавном као резултат присилно до:ив8авања потре!е да се извр7е

радње које им нису дозво8ене. 0ореме9аји пона7ања карактери7у се

изостајањем из 7коле6 лаањем6 кра<ом итд).



Психозе

0сихозе спадају у те7ке и најте:е ду7евне пореме9аје. $сновна одлика

психоти"ара је да је у некој мери или потпуно изу!ио додир са реално79у6 па

се зак8у"ује да су психозе заправо најте:и о!лик неприлао<ености и најве9е

одступање од нормално пона7ања. Код !олесника долази до промена

одре<ених функција моза. 0оследице тоа су промене ми78ења6 запа:ања и

афективитета6 дакле промене пона7ања. C конитивној о!ласти то су "есте

халуцинације6 које се код !олесника јав8ају као неки вид >сна у !удном стању>.

$н "ује ласове (акусти"не халуцинације)6 осе9а мирисе (мирисне

халуцинације) или види ствари које не постоје (визуелне халуцинације) и таква

запа:ања сматра реалним. 'а8е6 реална ми78ења код !олесника настају из

веровања. $н "врсто верује да а проањају (манија оњења)6 да је !о

(релииозна манија) или да се све односи на њеа (идеје односа)6 др:и се "врсто

својих уверења од којих се не мо:е одвратити никаквим уверењима или

доказима да њеове идеје не одоварају стварности. 0ореме9аји ми78ења јав8ају се у виду >надирања> мисли з!о којих 9е !олесник прекинути разовор

у сред ре"енице или потпуно изу!ити нит. C афективној о!ласти пореме9аји се

јав8ају у виду појава емоција непримерених реалној ситуацији или смењивања

крајње раздрааности и ду!оке поти7тености. 0ореме9ени видови пона7ања се

јав8ају у виду потпуне уко"ености покрета или стално !есмислено

понав8ања одре<ених покрета. ?олесници осе9ају и недостатак во8е при

о!ав8ању ствари којима су се раније радо !авили6 ора<ују се од породице и

пријате8а.

Није јо7 у потпуности разја7њено за7то долази до пореме9аја равноте:е

мо:даних функција. Са сиурно79у се јо7 једино зна да су неке осо!е посе!но

осет8иве6 па из!ијање !олести мо:е !ити проузроковано претераним стресомили друим психи"ким оптере9ењима6 конзумирањем дроа и хормоналним

пореме9ајима (трудно9а6 климактеријум).

0сихоаналити"ки приступ као лавне узроке види неативне до:ив8аје из

детињства и зна"ај несвесних наона.

?ихевиористи исти"у неуспе7ност у усвајању одоварају9их на"ина

реаовања на промене у средини6 наро"ито на оне које су !итне за појединца.

!"а#и$ика#ија психоза:

- изо$реније,

- маничко - депресине психозе,

- параноје,

- акутне симптомске психозе,

- епи"ептичке психозе,

- а"кохо"не психозе,

- реактине психозе.

*



изо$реније

Hлавни симптоми код свих 7изофренија су= дисоцијација изме<у афеката и

процеса ми78ења6 апатија и равноду7ност6 сла!8ење или у!итак социјалних

наона6 наона за исхрану6 сексуално наона6 одсуство снае у :ивотној

активности6 дезинтерација ли"ности која мо:е и9и до појаве двоструке иливи7еструке ли"ности у !олеснику.

$сновни пореме9аји у о!ласти мисаоно тока су формирање асоцијација6

инкохерентност мисаоно тока6 склоност сим!оли"ком изра:авању пуном

неразум8ивих неолоизама итд. ;ав8ају се илузије и халуцинације. 0ам9ење

није о7те9ено.

$д телесних симптома нај"е79и су мета!оли"ки и неуровеетативни

пореме9аји. 0улс и телесна температура су коле!8иви6 веома "есто су неки

делови тела хладни6 пореме9ен је сан итд.

Нај"е79и о!лици 7изофреније су=

- изо$ренија симп"екс,

-хе'е$ренија,

- кататонија,

- параноидна изо$ренија.

изо$ренија симп"екс

$!олеле су нај"е79е емоционално хладне6 аутисти"не ли"ности6 које својој

околини делују као осо!ењаци. ?олест нај"е79е по"иње у адолесценцији. Није

пра9ена ни суманутим идејама ни халуцинацијама6 али мо:е имати

узнемирују9е деперсонализоване и дереализационе феномене.

0отпуна дезинтерација ли"ности6 афективна деменција и интелектуалнанеуспе7ност представ8ају поодмаклу фазу !олести.

Iак и уз ле"ење спосо!ност за !ило који интелектуални рад је минимална.

/е'е$ренија

$ва форма 7изофреније по"иње у пу!ертету и раније се веровало да од ње

о!олевају само му7карци. 0оред основних симптома карактеристи"них за

7изофренију6 моу се јавити страх од свеа 7то поти"е из спо8а7ње света и

разноврсне сумануте идеје пра9ене врло :ивим халуцинацијама.

?олест се мо:е развити за једну до две одине. Настаје постепено уз

свакодневну дезинтерацију ли"ности све до пропадања свих психи"кихфункција.

Gавр7ни о!лик !олести је апсолутна психи"ка празнина и крајња

дезинтерација.

!ататонија

$ва 7изофренија по"иње акутно6 !олесник је у стању ступора6 односно

стању су:ења свести које је пра9ено максималном моторном инхи!ицијом и

одсуством реакција на спо8а7ње дра:и. 'ок је у том стању6 !олесник не

успостав8а никакав контакт са 8удима и потпуно је пасиван. 1ли "ак и у

најте:им слу"ајевима моу9ност примања утисака из околине је нео7те9ена ио!олели се се9а свеа 7то се де7авало када иза<е из стања ступора. Aо стање

+,



тако<е је пра9ено карактеристи"ним изразом лица 5 празно је6 !ез мимике6 "есто

са напу9еним устима6 а тако<е постоје и кататони"ке промене6 при којима

!олесници моу дуо задр:ати своје тело у поло:ајима који су веома напорни.

Fз стања ступора мо:е изненада да упадне у стање нео!уздане моторне

аитације и аресивности6 познато као кататона помама.

$д соматских промена најупад8ивије су промене на ноама и рукама6 прикојима су екстремитети хладни и вла:ни и телесна температура је коле!8ива.

Jе"ење је успе7но6 јер кататонија доста до!ро реаује на електро7ок.

Параноидна изо$ренија

$ва форма 7изофреније о!и"но се јав8а код одраслих осо!а (старијих од

тридесет одина). $сновна карактеристика је постојање полиморфних

суманутих идеја односа и проањања6 о!и"но пра9ених халуцинацијама.

?олесници се осе9ају уморно6 осе9ају да сви хо9е да их уни7те6 да их неко

хипноти7е или оранизује завере против њих6 тако да се издвајају из дру7тва и

свеа 7то !и им моло >на7кодити>.?олест о!и"но до!ија хрони"ан ток6 али скоро никада не доводи до потпуне

дезинтерације или деменције6 тако да су до!ре пронозе при ле"ењу.

0анично(депресине психозе

$сновне карактеристике ово о!о8ења су пореме9ај афекта из коа следи

пореме9ај па:ње6 ми78ења6 наона и во8них делатности и периоди"ност

јав8ања мани"не и депресивне фазе6 односно смењивања фаза патоло7ко

афекта радости и :алости.0остоји а"терни тип који по"иње мани"ном фазом6 после настаје миран

период и затим депресијаD атипични о'"ик је када се на два мани"на периода

јав8а зати7је6 па један депресивни период или о!рнутоD тип "double fore"

карактери7е тренутно надовезивање депресивне на мани"ну фазуD после "еа

постоји зати7јеD #ирку"арни тип код коа не постоји мирни интервал6 ве9 се

мани"ка и депресивна фаза сливају једна у друуD интермитентна манија 5

постоје само мани"не фазе6 интермитентна депресија 5 постоје само

депресивне фазе.

На настанак ово о!о8ења ути"у насле<е6 ране психи"ке трауме и пореме9аји

у функцији мноих ендокриних :лезда.

0анија

Нај"е79е се сре9у се три основна о!лика маније=

- акутна манија,

- хипоманија,

- де"ирантна манија.

Сва три о!лика имају у корену пореме9ај афекта који доводи до у!рзано

психомодалитета 5 !олесници су стално у покрету6 непрекидно оворе6 :еле да

доминирају6 певају6 критикују 5 код акутне маније6 док су симптоми код

хипоманије знатно !ла:и6 а код делирантне маније поја"ане додатномаресивно79у и појавом илузија6 халуцинација и параноидних идеја. исаони

++



ток је веома !рз6 јав8а се велики !рој идеја и ми78ење по садр:ини није

пореме9ено. 0ам9ење и спосо!ност пасивне па:ње и стање свести су о"увани.

е<утим6 све хорми"ке функције су пореме9ене. ?олесници данима не спавају6

осе9ај лади6 :е<и и сексуални наон су пови7ени.

$сновно у ле"ењу јесте у!ла:авање психомоторно немира6 омоу9авање сна

и исхране. 0сихомоторни немир се мо:е у!ла:ити и неким хемијскимсредствима6 а електро7ок !и тре!ало применити само у изузетним слу"ајевима.

)епресија

Код !олесника су у првом плану немотивисана туа и :алост6 и то се

постепено развија у депресивно располо:ење које настаје из унутра7њих

разлоа и није везано ни за какав до:ив8ај или појаву. ?олесник постаје

!езво8ан6 инертан6 ни7та а не интересује и оту<ује се од породице. Bивотне

функције су умањене6 пове9ана је само !удност. исаони ток је веома успорен6

одовори су веома спори и концизни6 при "ему је лас !олесника отово не"ујани полед понут. $!олели од депресије преузимају на се!е оромне

одоворности и кривице из про7лости и сматрају да су недостојни да :иве6 па

су сколни суицидним мислима6 које су најинтензивније у јутарњим "асовима јер

се јав8а страх од ново дана.

0остоје=

- '"аги о'"ик депресије,

- агитоана депре#ија.

Gаједни"ки су им основни симптоми6 док у слу"ају аитоване депресије они

моу !ити пра9ени страхом и психомоторним немиром и уз!у<ено79у.

Jе"ење је најуспе7није у психијатријским установама6 медикаментима и

применом електро7окова.

Параноје

Gа по"етак тре!а одредити појам паранои"ан карактер 5 он се одликује

еоцентри"но79у су!јекта6 неповер8иво79у у друе 8уде6 аресивно79у и

поре7ним расу<ивањем.

Сумануте идеје су систематизоване. C фомално%лои"ком смислу6 суманута

конструкција је лои"на6 али је заснована на поре7ним зак8у"цима6 па је и цео

систем !олестан. е<утим6 он је одвојен од свесне активности и није подло:анлои"ком у!е<ивању у неистиност.

етке су халуцинације и нема интелектуално опусто7ења.

1ндукоана психоза са сумануто+у јесте суманутост двеју или ви7е

осо!а. Fндуктор је интелектуално супериорнија осо!а6 која своју суманутост

емитује једносмерно ка здравим осо!ама6 које постају индуковане осо!е.

0рема садр:ају суманутости разликују се "етири типа ово о!о8ења=

- реандика#ионе суманутости,

- страсне суманутости,

- сензитина суманутост односа,

-хронична интерпретатина суманутост.

+/



2еандика#ионе суманутости

ади се о пацијентима раздра:8иво темперамента6 неповер8иво и

сумњи"аво карактера. Cправ8ани су од нееласти"но super ega6 тврдолави и

!ез компромиса.

0остоје "етири рупе ово о!о8ења=- про#есни керу"анти - !олесници ове катеорије воде !ескрајне судске

процесе >да !и истерали правду на видело> и моу !ити опасни за све који

им се противе јер су склони проањањуD

- суманути прона"азачи - карактеристика ових !олесника је да сумануто

верују да су епохални проналаза"и.D

- $анатични идеа"исти - то су !ор!ене6 аресивне6 конфликтне6 у

су7тини инфериорне ли"ности. Iесто су верски и полити"ки фанатициD

- суманути мега"омани - ради се о осо!ама које имају сумануте идеје

вели"ине6 оне верују да поседују специјалне вредности % енормно знање6

посе!ну мо9 или натприродне спосо!ности.

Страсне суманутости

Карактери7е их поред паранои"но карактера и постојање тзв. патоло7ке

страсти.

0остоје две врсте страсне суманутости=

- пато"ока љу'омора - су7тина ове суманутости је !олесна идеја

осује9ено6 8у!оморно партнера о постојању имаинарно партнера6

- еротоманија - !олесник сумануто верује да је во8ен од стране дру7твено

признатих ли"ности6 које му на дискретан на"ин преко телевизије или

7тампе откривају своју 8у!ав.

Сензитина суманутост односа

Сентитивна ли"ност је стид8ива6 преосет8ива у интерперсоналним

комуникацијама6 "есто нетолерантна6 претерано свесна6 склона интроспекцији6

перфекционизму и осе9ању незадово8ства.

$се9ања и страсти др:и у се!и6 а рањивост и инфериорност6 посе!но у

слу"ајевима сентименталних и професионалних неуспеха6 моу довести до

депресивних епизода и суманутих идеја односа.

C психоти"ној епизоди !олесна осо!а је у центру з!ивања6 сви јој прете и

представ8ају опасност. еакције су нај"е79е депресивне6 а не аресивне.

1нтерпретатина суманутост

ади се о суманутој спознаји !олесника6 ре7ка се прави у давању поре7но

смисла ономе 7то се реално исправно види6 "ује и опа:а.

3гзогене интерпрета#ије односе се на податке до!ијене преко "ула. Kелу

своју активност !олесник посве9ује де7ифровању скривених сим!ола6 односно6

те:и да открије 7та су заправо хтели ре9и 8уди који му упу9ују неке знаке

преко новина6 AE%а и сл.

3ндогене интерпрета#ије се односе на телесне сензације и сопствене мисли.

0осе!на подврста је хипохондријаза6 при којој !олесник верује да је зара:ен разним инфекцијама6 да има неку неизле"иву !олест и сл. Неретко се јав8а

+3



злоупотре!а та!лета и суицидне мисли су "есте јер !олесник верује да му нема

помо9и.

Jе"ење параноја се примењује у одоварају9им установама.

4кутне симптомске психозе

Карактери7у их= квалитативне измене свести6 пореме9аји пам9ења6 схватања

и расу<ивања6 нео!уздана психомоторна узнемиреност6 опти"ке халуцинације и

дезоријентација.

Настају као последица структурних и функционалних пореме9аја моза.

Нај"е79и узрок за то су недостатак кисеоника6 лукозе и витамина6 ли7авање

сна6 сензорних и социјалних импулса6 дејство токсиколо7ких супстанци

(отрови6 алкохол6 психоактивне супстанце6 медикаменти)6 инфективна о!о8ења6

мета!оли"ки и ендокрини пореме9аји6 трауматске повреде лаве и моза итд.

0ра9ене су соматским симптомима= пови7ена температура6 малаксалост6

лаво!о8а6 !ол у у7и.

0остоји велики !рој акутних симптомских психоза6 које се разликују по

узроку настанка. Нај"е79е су=

- акутни де"иријум 5 јав8а се као последица разних токсиинфекција6

психи"ких и емоционалних траума6 стресова или уз!у<ења. C су!акутном

по"етку јав8ају се карактеристи"ни соматски симптоми. 1кутни по"етак

је наао6 о!и"но се јав8а но9у6 долази до дезоријентације !олесника6 он је

упла7ен6 !рани се6 пла"е и ви"е. Конфузно стање прате илузије и

халуцинације и то нај"е79е умрлих осо!а6 7то додатно поја"ава страх.

Наони за исхраном и конзумирањем те"ности су пореме9ени. 'олази донемоу9ности утања6 хипертермије (која је знак о7те9ења

термореулационих центара у оранизму)6 хиперазотемије (пове9ање

концентрације уреје у крви) и олиурије (сла!ост ресорпције те"ности).

'елиријум се о!и"но завр7ава терминалним сном6 са симптомима

амнезије !олесника за период акутне !уре6

- психозе које се јав8ају у току разних енеративних фаза код :ена=

менструациона психоза6 нупциона психоза (у току прве !ра"не но9и)6

психозе у току трудно9е6 психозе у току климактеријума6

- психозе које се јав8ају услед о7те9ења нервно система= постоперативне

психозе6 психозе код тумора моза...

Aерапија се састоји од ле"ења основно соматско о!о8ења6 али се дају и

лекови за сре<ивање психи"ко стања пацијента.

3пи"ептичке психозе

Код 8уди о!олелих од епилепсије јав8ају се разли"ити психи"ки пореме9аји.

0ојава психозе код неко епилепти"ара зависи од те:ине !олести6 у"есталости

напада6 коли"ине и врсте антиепилептика које је узимао6 односно њихове

ефикасности.

C току напада разликује се велики !рој симптома 5 пому9ење свести6 разне

моторне радње које су несвесне6 нео!и"ни и неодре<ени покрети. ?олесници

+4



нај"е79е праве римасе6 !ране се рукама6 закоп"авају и откоп"авају се6 ходају

непоуздано6 !е:е6 врте се у кру6 оворе неразумно или понав8ају једну ре".

$сим моторних манифестација6 моу се јавити и перцепционе илузије6 у виду

феномена déjà u или разли"итих звукова. Gа време напада моу се јавити и

пореме9аји осе9ања реалности и деперсонализације (!олесник се осе9а као

друа ли"ност).Напад траје о!и"но +%3 минута6 а после напада се јав8а потпуна или

делими"на амнезија или осе9ање да је све то !ило сан.

Нај"е79и и најте:и о!лик епилепти"ке психозе је епи"ептичко сумрачно

стање. о:е настати на ви7е на"ина % после нало престанка узимања лекова6

по7то је епилепти"ар узео ве9е коли"ине алкохола6 као по"етак или наставак

напада психомоторне епилепсије и изме<у два велика епилепти"ка напада.

Нај"е79а два о!лика су=

- агитоано сумрачно стање 5 карактери7е а изненадно настајање6

пому9ење свести6 осе9ање страха6 "улне о!мане6 застра7ују9е опти"ке

илузије6 психомоторни немир6 дезоријентација у простору и времену и

према ли"ностима. ?олесници моу !ити веома опасни по се!е и друе.- сре5ено епи"ептичко сумрачно стање - нај"е79е се јав8а у о!лику

пориоманије. C том стању !олесници лутају или отпутују6 при "ему моу

!ити потпуно неупад8иви за околину. Кад се завр7и сумра"но стање6

!олесници су о!и"но изнена<ени средином у којој се налазе и ни"е се не

се9ају.

Aерапија епилепсије подразумева контролу исхране6 уно7ења те"ности и

алкохола6 уз примену антиепилепти"них лекова.

4"кохо"не психозе

0од алкохолним психозама подразумевају се стања или растројства

психи"ко склопа ли"ности проузроковани прекомерним и дуотрајним

узимањем алкохолних пи9а. Карактери7е их низ психи"ких и соматских

симптома6 који су пролазно карактера уколико се престане са уно7ењем

алкохола и примени одоварају9е ле"ење у психијатријским установама.

2еактине психозе

Настају као резултат траума које ути"у на психу "овека. Gа њихову појаву

одоворни су следе9и фактори= ја"ина психотрауме6 поа<ање најосет8ивије

дела ли"ности6 повреде ;а у ли"ности итд. 0редиспонирају9и фактори су

психи"ка и физи"ка исцрп8еност6 хрони"не интоксикације (пу!ертет6 прва

!ра"на но96 климактеријум)6 анксиозна стања6 несиурност итд.

еактивне психозе се деле на=

- примитине затитне реак#ије 5 карактеристи"не су за емоционално

незреле6 неуравноте:ене и ла!илне ли"ности. C оквиру њих постоје=( псеудодемен#ија - !олесници иск8у"ују своје интелектуалне спосо!ности6 паодају утисак малоумне осо!е. Нема пореме9аја свести. Aакво пона7ање је на"ин

од!ране од непријатних мисли и ситуација и престаје по нестанку трауматскихфактора6

+



( ганзероа психоза - тако<е садр:и !есмислене и малоумне поступке6 али се јав8аи пореме9ај свести6 који "есто прати и амнезија. ;ав8а се као аутосуестијахистери"не осо!е да је о!олела. 0ри том се она >лудира> дају9и при!ли:но та"не

или потпуно супротне одоворе6( псеудокататони ступор - изненада6 после неке психи"ке трауме6 осо!а запада устање ступора6 али са :ивахном мимиком и демонстративним пона7ањем6

( пуери"изам - у изразито непријатним6 трауматским ситуацијама ли"ност !е:и од реалности у свет сво детињства и пона7а се детињасто6 јер је то период :ивотакада је скоро све дозво8еноD

- с"ожене затитне реак#ије - јав8ају се код осо!а које ду:е анализирају

и прера<ују до:ив8аје који су трауматизовали психу. 0остоје=

( изо$реничке реак#ије - карактеристи"не су сумануте идеје

проањања и халуцинације. Не долази до осирома7ења и опусто7ења

ли"ности6

( параноидне реак#ије - јав8ају се нај"е79е као последица

анксиозности. 'оминирају сумануте идеје проањања6 тако да о!олели!рину за сопствену !ез!едност и повла"е се из дру7тва6

( индукоана психоза - услов8ена је постојањем нај"е79е те7ко

психи"ки !олесне осо!е и емоционално или интелектуално незреле

осо!е. 0рва осо!а је индуктор и она преноси своје идеје6 мисли6

пона7ање на друу6 индуковану осо!у. Fндукована психоза код

индуковане осо!е се у!и веома !рзо6 "им престане утицај индуктора6

( ха"у#инаторно(де"ирантне реак#ије - !олесници су нај"е79е

осо!е у одре<еним условима (затвор6 неизвесност6 страх6

и7"екивање...). Код њих долази до пореме9аја опа:ања и суманутих

идеја проањања6 са максимално изра:еним страхом6

( реактине депресије - јав8ају се као последица деловањатрауматизирају9е фактора (смрт !лиске осо!е6 разо"арање6 неуспех).

Садр:е све елементе који карактери7у депресивна стања6 па постоји и

опасност од самоу!иства.

+&



Психопатије

0сихопатске ли"ности су ли"ности "ије мање или ве9е одступање од

психи"ки нормално пона7ања није последица ду7евне или неке друе !олести6

ве9 специфи"но развоја ли"ности. C развоју психопатских ли"ности зна"ајну

улоу имају следе9и фактори6 али не поједина"но6 ве9 у интеракцији=( хетедитарни $актори 5 о!ухватају !иоло7ке "иниоце % телесна ра<а и

предиспозиција за на"ин реаовања6

- психички $актори 5 психопате се одликују сла!о79у еgа и super еgа.

G!о сла!ости еga код психопате се јав8ају неконтролисани наони који се

испо8авају кроз аресивно пона7ање. Сла!ост еga се доводи до тоа да

психопате имају поре7ну слику о реалности и то их наводи на ла:и и

друе деликте. Сла!ост super ega психопате испо8авају кроз непо7товање

морално%ети"ких норми6

- $актори средине (социјални "иниоци) 5 односе се на развој детета у

породици6 односно оворе о томе који породи"ни узроци моу да доведу до

психопатско пона7ања.

0од психопатијом подразумевамо пореме9аје карактериних осо!ина

ли"ности6 афеката6 наонско%во8них активности6 које ути"у на пона7ање и

прилао<авање ли"ности на услове социјалне средине. 0сихопате улавном

карактеристи7е 5 недостаје им или је веома сла!о осе9ање кривице6 улавном

су еоцентри"ни и се!и"ни6 уоп7е не по7тују или недово8но по7тују

дру7твене и рупне норме и о!и"аје6 неспосо!и су да у"е из искуства и казна за

њих има мали зна"ај6 аресивности су6 испо8авају неуатенти"на осе9ања и

а!нормални о!разац пона7ања итд.

0остоје мнои спецификовани и неспецификовани психопатски пореме9аји6

од којих су нају"есталији=

- изоидна психопатија 5 психопате су пову"ене у се!е6 преокупиране фантазијама и

интроспекцијом и те7ко изра:авају осе9ањаD

- параноидна психопатија 5 о!олеле карактери7е претерана сумњи"авост6 8у!омора6

ниска толеранција на фрустрације итдD

- #ик"оидна психопатија 5 психопате су склоне упад8ивом мењању располо:ења6

- хистероидна психопатија 5 одликује се неста!илно79у6 потре!ом за истицањем и

заво<ењем6 преосет8иво79у и еоцентри"но79уD

- епи"ептоидна психопатија - психопате су осо!е које и на најмањи повод реаују !урно.

Fнтензитет реакција је поја"ан под утицајем алкохола6 умора. о:е !ити последица

епилепти"ко пра:њења.- ананкастична психопатија - доминантне карактеристике су константан до:ив8ај

напетости6 опрезност6 перфекционизам и савесност. 1нанкасти припадају врсти тзв. у

се!е несиурних психопата.

0сихопата се не мо:е изле"ити. азли"итим социо%терапијским поступцима

мо:е се у!ла:ити о7трина и упад8ивост психопатско пона7ања.

+



Закључак

0рема подацима Светске здравствене оранизације6 сваки "етврти становнику свету (/L 8уди) има неки пореме9ај ментално здрав8а6 а предња"е

депресија6 алкохолизам6 7изофренија6 епилепсија и суицидално пона7ање. Aо

зна"и да око 4, милиона 8уди у свету има неки ментални про!лем6 депресија је

лавни узрок инвалидности у свету и по стру"ним проценама она 9е до /,+3.

одине постати воде9и узрок смрти6 ризик о!о8евања од 7изофреније је +L6

7то зна"и да од +,, 8уди један има 7ансу да током :ивота о!оли од ње6 данас

има око 4 милиона о!лелих од 7изофреније и око , милиона 8уди !олује од

алкохолизма. $во има !итан ефекат на дру7тво у целини= 4 од +, воде9их

узрока неспосо!ности у свету су менталне !олести.

0рема неким проценама6 код нас око +,L осо!а пати од неко психи"копореме9аја6 !рој менталних о!о8ења у последњих неколико одина ве9и је за

+/L6 а то зна"и да она "ине /,L свих о!о8ења и у +,L слу"ајева она су и узрок

смрти.

Fнститут за за7титу здрав8а Ср!ије >'р илутин ;ованови9 ?атут> утврдио

је да је ви7е од 3L становника Ср!ије под стресом6 44L има депресивне

симптоме6 несаницу /4L6 нервозу &/L6 емоционалне про!леме 4,L6 стрес који

је толико високо интензитета да не мо:е да се контроли7е +,L. C овом

истра:ивању уо"ено је и да је све ве9а у"есталост пореме9аја сна6 као и

депресивних симпрома. Fстовремено расте !рој пу7а"а и корисника средстава

за смирење (који су најпродаванији)6 а алкохол се узима три пута ви7е нео

млеко.Fнститут за неуропсихијатријске !олести >'р Jаза Jазареви9> дневно з!рине

од / до 3,6 а оди7ње око *.,,, осо!а6 од тоа око 4.,, !уде на !олни"ком

ле"ењу. &

Савремене мере и поступци ле"ења6 уз сарадњу и подр7ку дру7тва6 моу

помо9и осо!ама о!олелим од менталних пореме9аја да контроли7у !олест6

у!ла:е интензитет и трајање симптома6 спре"е нове епизоде !олести6 реализују

своје 8удске потенцијале и по!о87ају квалитет сво и :ивота својих породица.

0оред помо9и о!олелима6 тре!а о!ратити па:њу на менталну хиијену свих

8уди. ентална хиијена је рана психијатрије која се !ави за7титом и

унапре<ивањем ментално здрав8а6 као и спре"авањем ду7евних пореме9аја и

о!о8ења.

& интернет страница= MNNO=@@PQRST.UVQTWXUYZX.QR[.\S@]Y#^NQOY_.OMO`Oa&/&3

+



Литература:

-0роф. 'р. Славо8у! Стоји8кови96 >0сихијатрија са медицинскомпсихолоијом>6 ?еорад%Gаре!@+*&6

- 0роф. 'р. 'у7ан Кецманови96 0роф. 'р. Сло!одан Jоа6 1сист. 'р.

Fсмет Kери96 'р. 1лександар аркови96 >0сихијатрија>6 ?еорад%

Gаре!@+*36

- ;ован ?уке8и96 >Неуропсихијатрија са неом>6 ?еорад@+*36

- илан 0опови96 'имитрије илованови9 >0рисилне и фо!и"не неурозе

и њихово ле"ење>6 bу!8ана@+*+6

- 'р. Fван Настови96 >2о%психолоија псхопатије>6 ?еорад@+*/6

- 0роф. 'р. Сци. ед. ;ован ари96 >Клини"ка психијатрија>6

?еорад@/,,+6

- интернет страница= MNNO=@@PQRST.UVQTWXUYZX.QR[.\S@]Y#^NQOY_.OMO`Oa&/&3.

Documents

Maturski Rad Neuroze