a. (anat), skra. za arteria, arterija; (fiz.) akceleracija; (fiziol), akomodacija, pri- lagoñavanje.  A (elektr.), amper, anoda.  A, maseni broj, zbir protona (Z) i neutro-
na (N) u atomskoj jezgri. A - Z + N. Sin. atomska teina. Po nekim autorima, maseni. broj imaju izotopi, a elementi, kao smeše izotopa, imaju atomsku tei- nu. Po novom internacionalnom (SI) sistemu atomske teine se nazivaju rela- tivne atomske mase. 
a, oznaka za akceleraciju ili ubrzanje, fi- ziku veliinu koja predstavlja prome- nu brzine u jedinici vremena. Izvedena  jedinica SI (Meñunarodnog sistema mera) za akceleraciju je metar u sekun- di na kvadrat - m/s2. 
aa.,(anat.) skra. za arteriae, arterije.  aa(ita se ana), skra. za ana partes aequa-
les, u podjednakim delovima. Oznaka u receptu da se dva ili više sastojaka stave u Iek u podjednakim koliinama. Ova oznaka stavlja se posle poslednjeg od tih sastojaka. 
ac.,acid.,v. acidum.  Ac, hem. simbol za radioaktivni element
actinium (aktinijum).  A.C.E., smeša jednog dela alkohola (A),
dva dela hloroforma (C) i tri dela etra (E), koja se upotrebljavala za izazivanje opšte anestezije (narkoze) udisanjem. 
ADH, antidiurezni hormon (v. hormon), adiuretin, vazopresin (v. vasopressin), hormon koji nastaje u hipotalamusnim  jedrima (verovatno prvenstveno u sup- raoptikim i paraventrikularnim), a de- 
ponovan je u zadnjem renju hipofize, iz koje se, prema potrebi, izluuje omogu- ujui reapsorpciju slobodne vode iz distalnih tubula bubrega; nedostatak ADH izaziva diabetes insipidus. 
ad 1., ad lib., ad libitum, po volji, oznaka na receptu da se sastojak leka uz koji idu te reci dodaje leku u proizvoljnoj (ne tano odreñenoj) koliini. 
Ag, hem. simbol za metal argentum, sreb- ro. 
a.m.u., skra. za atomsku masenu jedinicu (atomic mass unit). 
aq., skra. za aqua, voda.  Aq. dest., skra. za Aqua destillata, destilo-
vana voda.  Ar, hem. simbol za inertni (plemeniti) gas
argon.  As, hem. simbol za metaloid arsen.  A.T. 10, skra. od reci antitetanina sups-
tancija br. 10., dihidrotahisterol. Ima slino dejstvo kao i hormon parati- reoidnih lezda, ali deluje i kada se daje oralno. Upotrebljava se, u teenju hipo- kalciemikih tetanija. 
Au, hem. simbol za aurum, zlato.  abarthrosis, abartroza, v. diarthrosis. .  abasia, abazija, nemogunost hodanja pri
ouvanoj svesti, mišinoj snazi i osetlji- vosti. V. astasia. 
Abbéova operacija, v. operacija.  abdomen, trbuh, trbušna duplja, deo tru-
 
   abdominalis  abnormalan 
bušnog organa. Obino zahteva hitnu hirušku intervenciju. Primeri su: akutni apendicitis, holecistitis, perforacija ul- kusa, ukleštena kila, ruptura nekog od šupljih organa, tromboza i ruptura sle- zine; a. penñulosum, visei abdomen, posledica labavosti trbušnog zida, tako da prednji trbušni zid visi nad stidnja- om. Sin. venter propendens. 
abdominalis, abdominalan, trbušni, koji pripada trbuhu. 
abdominalna trudnoa, v. graviditas.  abdominalni tifus, v. typhus abdominalis.  abñominalni tip disanja, d. uslovljeno
kontrakcijom preage i trbušnih mišia. V. disanje. 
abdominotorakalni, trbušno-grudni, ono što pripada abdomenu i toraksu ili je u vezi s njima. 
abducens, koji odmie, odvodi, odvodni.  abductio, abdukcija, odmicanje, pokret u
nekom zglobu, pri emu se ekstremitet ili izvesni deo ekstremiteta udaljuje u polje od srednje linije tela ili od srednje linije šake ili stopala. 
abductor, abduktor, koji odmie, miši  odmica. 
abdukcija, v. abductio.  abduktor, v. abductor.  aberacija, v. aberratio.  aberratio, aberacija, (1) skretanje, odstu-
panje od normalnog; (2) duševno pore- meenje; (3) nepravilna refrakcija ne- kog soiva ili nepravilno stvaranje ie nekim soivom; a. loci, v. heterotopia. 
abetaglobulinaemia, abetaglobulinemi-  ja, nasledna bolest koja se prenosi auto- somno recesivno, u koje postoji nedos- tatak betaglobulinske frakcije u seru- mu, plazmi bolesnika. 
abetalipoproteinaemia, abetalipoprotei-  nemija, nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoje de- ficit beta-lipoproteina u serumu, akan- tocitoza, hipoholesterolemija, retinitis pigmentosa i sindrom loše apsorpcije masti. Sin.  Bassen-Kornzweigov sin- drom. 
ablotrophia, abiotrofija, genski uslovljen poremeaj koji se odlikuje degeneraci-  jom i/ili ošteenjem funkcije nekih tki- 
va. Poremeaji se razvijaju postepeno i ispoljavaju tek postnatalno. U njih se ubrajaju na primer, Huntingtonova ho- reja i mišina distrofija. 
ablatio, ablacija, odvajanje, odlubljivanje, sljuštenje, uklanjanje jadnog dela odse- canjem; a. chorioideae, ablacija sudov- njae. Odvajanje sudovnjae od njene podloge tenošu koja se ispod nje na- kupila. Javlja se naješe posle operaci-  je katarakte ili glaukoma. Ima izgled mrkih, zategnutih, poluloptastih ispup- enja na onom dnu; a. mammae, ope- rativno uklanjanje dojke zbog tumora; a. placentae, prerano odlubljivanje nor- malno usañene posteljice. Posteljica se odlubljuje naješe samo delimino pri poroñaju. Pri odlubljivanju krv se skup- lja izmeñu posteljice i zida materice. Za- visno od mesta odlubljivanja, krvarenje  je samo intrauterino (unutrašnje) ili kr- vavi istovremeno i napolje. Naješi uz- rok preranog odlubljivanja su gestoze, a i mnogi drugi inioci, kao što su obolje- nja srca, poremeaji u zgrušavanju krvi i dr.; a. retinae, ablacija, odlubljenje mrenjae. Ono se dogaña izmeñu pig- mentnog i senzoreceptivnog epitela mrenjae; primarna a.r., idiopatska a., nastaje usled degenerativnih promena retine pri miopiji i u starosti. U njenom nastanku igraju ulogu i degenerativne promene u staklastom telu. Osnovni uz- rok je stvaranje ruptura, foramena (ot- vor, defekt) u mrenjai kroz koje pro- dire tenost staklena i odie mrenjau; sekundarna a.r., odlubljivanje mrenja- e tumorom, krva^vljenjem, zapalje- njem, cisticerkusom, ili trakama stak- lastog tela. Bolesnik ima neodreñene smetnje pred okom, pad oštrine vida i ispade u vidnom polju. Dijagnoza se po- stavlja oftalmoskopom. Primarne abla- cije lece se hirurški, a sekundarne zavis- no od uzroka. 
ablepharia, ablefarija, v. ablepharon.  ablepharon, ablefaron, nedostatak onog
kapka, uroñen ili steen. A. moe biti delimian ili u celini. Sin. ablepharia. 
 
abnormitet, abnormalnost, nešto što ods- tupa od normalnog; deformacija. 
abortus, pobaaj, prekid trudnoe pre 28. nedelje odnosno pre kraja VII lunarnog meseca, kada plod još nije sposoban za vanmaterini ivot; a. arteficialis, veš- taki, nasilni pobaaj izveden iz medi- cinskih razloga, u cilju spašavanja ene od smrti odnosno spreavanja pogorša- nja nekog ve  postojeeg oboljenja. Moe biti izvršen i iz socijalnih indikacija u sluajevima kad trudnoa ugroava socijalni poloaj ene i porodice. Radi se u medicinskim ustanovama, a vrše ga nadleni lekari ginekolozi. Za trudnou do 12. nedelje, ukoliko ne postoje kon- traindikacije, nadleni ginekolog odob- rava prekid. Trudnoa preko 12. nedelje moe se prekinuti samo po odobrenju naroito odreñene komisije, u kojoj se nalaze lekar specijalista ginekolog i in- ternista, socijalni radnik i sekretar ko- misije. Komisija postavlja indikacije i 'odobrava prekid trudnoe, a nadlena  je i za prekid trudnoe u maloletnica; a. completes, potpuni pobaaj, tj. kad u materici nema više delova ploda; a. eri- minalis, kriminalni pobaaj, pobaaj iz- vršen van medicinskih ustanova. Ova- kav prekid trudnoe smatra se krimi- nalnim bez obzira na to da Ii je izvršen od strane lekara specijaliste, lekara nes- pecijaliste, babice, strunog medicin- skog osoblja, nestrunih osoba ili same ene trudnice; a. habitualis, pobaaj koji se ponavlja kod više od tri uzastop- ne trudnoe iste ene; a. imminens, pretei pobaaj koji se u veini sluaje- va još moe zaustaviti; a. incipiens, po- baaj koji je poeo i trudnoa se ne moe više odrati; a. incompletus, ne- potpuni pobaaj, pri kojem zaostaju de- lovi ploda, naješe posteljica (placen- ta); a. spontaneus, spontani pobaaj u eljenoj trudnoi, koji nastupi usled ob- oljenja majke ili usled oboljenja odnos- no nepravilnosti u razvitku ploda. 
abrasio, abrazija, istrošenost tkiva usled upotrebe, skidanje epitela ili površnih slojeva tkiva; a. corneae, delimino ili potpuno skidanje epitela ronjae. Vrši 
se u cilju leenja, omoguavanja gonios- kopije ili pregleda onog dna; a. den- tium, abrazija zuba, progresivno troše- nje vrstih tkiva zuba; fiziološka a., umereno trošenje usled trenja zuba pri vakanju i gutanju. Sin. atritio; nefizio- loška a., prekomerno trošenje zuba na tipinim i atipinim delovima krunice usled trenja zuba stranim telima ili us- led nepravilnog optereenja zuba u ma- lokluzijama; a. uteri, abrazija, uzimanje komadia sluznice ili ele sluznice ma- terice oštrom kašikom (kiretom) u cilju postavljanja dijagnoze ili provoñenja te- rapije. 
Abrodil, natrijumova so jod-metan-sum- porne kiseline, slui kao kontrastno sredstvo za urografiju (intravensku pi-  jelografiju), pijelografiju, arteriografiju, flebografiju Hd. 
 
abacessu*  abscessus 
nom temperaturom; Douglasov a., sa- biranje gnoja u Douglasovom špagu. Stvara se u gnojnim zapaljenjskim pro- cesima trbušnih organa, naroito onih u maloj karlici (gnojno zapaljenje para- metrija, prskanje zagnojenih jajovoda i  jajnika i zagnojene vanmaterine trud- noe) i kao ogranieni apsces u najni- em delu trbušne duplje u koji se slio gnojni eksudat; Duboisov a., cista u ti- musu koja je nastala .od embrionalnog zaostatka; epiduralni a,, sin. ekstradu- ralni a.;ekstraduralni a., gnojna kolek- cija izmeñu tvrde modanice i lubanje; a. facial, apsces lica, praen mnogo ve- im otokom, izraenijim celulitisom i znacima fluktuacije ispod koe; fiksa* cioni a., veštaki stvoren apsces koji nastaje posle ubrizgavanja nadraajnih materija (npr. terpentinskog ulja) u ci- lju da se privuku i fiksiraju bakterije akutne infekcije u taj apsces. F. a. danas se retko primenjuje kao terapijsko sred- stvo; a. fornicis inferiorls, podsluzo- koni apsces donjeg svoda; a. fornicis superioris, podsluzokoni apsces gor- njeg svoda; a. frlgidus, hladni apsces, kolekcija gnoja koja potie od tuberku- loznog procesa u nekoj kosti ili zglobu ili limfnim lezdama. Gnoj se od kosti širi u okolno rastresito vezivno tkivo, iz- meñu mišia, razdvajajui ih i stvarajui na taj nain šupljinu ispunjenu gnojem. Na unutrašnjoj strani ove šupljine nalazi se granulaciono tkivo, a okolina ne pokazuje znake zapaljenja (odsustvo M- peremije i toplote), zbog ega je ovaj apsces nazvan hladnim; a. gingivalis, apsces desni, zagnoj u desnima, naješ- e posledica prisustva stranog tela u tki- vu desni; gravitacioni a., apsces koji se pomera ili gravitira u nii ili dublji deo tela; hemoragiki a., apsces koji u sebi sadri krvi; a. hepatis, apsces jetre. Og- ranien gnojni proces u tkivu jetre. Rede samo na jednom mestu (solitarni a.), eše na više mesta (multipli a.). Uz- roci su gnojni procesi u trbušnoj duplji (metastaze bakterija putem portne vene ili limfnim putem), piemija (metastaze putem hepatike arterije), amebna di- zenterija i zagnojavanje ciste ehinoko- 
 
absentismus  absorptio 
ve veze i pojavljuje se pod koom buti- ne. P.a. je posledica tuberkuloze pršlje- nova. V. spondylitis; a. pulmonum, aps- ces plua, gnojno ognjište u plunom tkivu nastalo usled zagnojavanja nekog plunog in filtrata ili septike metastaze iz drugog organa; a. retropharingealis, retrofaringealni apsces, a. u zidu drela, naješe u odojadi, a u odraslih kao posledica tuberkuloze vratnog kime- nog pršljena. Glavni simptomi su otea- no gutanje i disanje; a. sublingualis, prisustvo gnoja u podjezinom prosto- ru, jednostrano ili obostrano; a. sub- mandibularis, podvilini apsces ispod donje vilice s pobonim edemom vrata. Distalniji apscesi praeni su trizmusom; a. submentalls, podbradni apsces, tvrd otok, izraziti poboni edem podjezinog predela; a. submucosis oris, gnojna kolekcija ispod usne sluznice; subpek- toralni a., gnojna kolekcija pod pekto- ralnim mišiima, koja nastaje limfoge- nim putem iz zapaljenjskog ognjišta na ruci, naroito na podlaktici i prstima; a. subphrenicus, potpreani (abscessus) apsces, gnojna kolekcija, slabije ili bolje uahurena u prostoru izmeñu preage i  jetre. Naješe nastaje per continuita- tem ili limfogeno polazei iz nekog za- paljenjskog ognjišta ili usled perforacije nekog od trbušnih organa; a. tonsilla- ris, krajniki zagnoj, nakupljanje gnoj- nog eksudata u tkivo krajnika, obino u dnu neke lakune. Moe da se javi u toku gnojne angine. 
absentismus, apsentizam, izostajanje s posla, bilo koji oblik nedolaska na po- sao u za to predviñeno vreme prouzro- kovan razliitim uzrocima. U odnosu na razlog izostajanja svi izostanci se mogu svrstati u tri osnovne grupe: (1) zbog bo- lesti i nesrea, (2) odobreni izostanci (odmor, trudnoa, vojna veba) i neo- dobreni i neopravdani izostanci. 
Absinthii summites (pelen), gorko sred- stvo, upotrebljavano u obliku aja za popravljanje apetita. 
absorptio, apsorpcija, upijanje: (1) upija- nje gasa u tenost ili vrstu supstanciju ili tenosti u vrstu supstanciju; (2) pro- 
 
abstinentio  acceptor 
zrane energije, odnos smanjenog in- tenziteta zrane energije Id posle pro- laska kroz debljinu d, prema upadnom intenzitetu Io • 
Id  Apsorpcija = ---- . 
šavanje, odricanje, npr. apstinencija od alkohola. 
Abt-Letterer-Siweova bolest, v. Letterer-- Siweova bolest. 
abulia, abulija, nedostatak volje.  Acacia Senegal, vrsta drveta iz koga se
dobiva arapska guma.  acalcicosis, akalcikoza, promene u orga-
nizmu usled manjka kalcijuma u ishra- ni. 
Acanthia lectularia, v. Cimex lectularius.  acanthochelionema perstans, v. Filaria.  acanthocyt, akantocit, patološki izgled
eritrocita, karakteristian po trnolikim ispuscima citoplazme u vidu nepravil- nih trnova. Vidi se naroito u abetali- poproteinemiji. Sin. acanthrocyt. 
acanthocytosis, akantocitoza, prisustvo akantocita u krvi. Karakteristina poja- va za abetalipoproteinemiju. Sin. acan- throcytosis.^V. abetalipoproteinaemia. 
acantholysis, akantoliza, rastvaranje spo-  jeva trnovitih elija, uz njihovo zgomila- vanje. Jedan od naina nastajanja pliko- va (npr. u pemfigusu). 
acanthopelvis, akantopelvis, patološka karlica s manje ili više bodljastih i gre- benastih izraštaja kao posledica perios- toze. 
acanthosis, akantoza, zadebljanje spinoz- nog sloja epiderma patološkim umnoa- vanjem elija; a. nigricans, retko, hro- nino oboljenje koe s pigmentacijom, zadebljanjem, delimino bradaviastim bujanjem koe na vratu, u aksilarnim naborima, ingvinalnim i kubitalnim prevojima i anogenitalnom predelu. U
 juvenilnom tipu nema karcinoma, u od- raslih postoji u veem procentu karci- nom (eludac, jajnici, dojke). 
acanthrocyt, v. acanthocyt.  a c arias is, akarijaza, kono oboljenje izaz-
vano pregljima. 
acarina, pregljevi, jedan od redova klase paukova (Arachnoidea). TeIo im je više-- manje loptasto, trbuh bez lanaka i ob- ino srastao s glavenogrudnim delom tela; usneni delovi su u obliku rilice za bodenje i sisanje ili grizenje. Dišu trahe-
 jama ili kroz kou. Obino su malog ras- ta (oko 0,5, 3, 4 i više mm). A. su poznati pod imenom pregljeva ili grinja, krlja ili krpelja, prema tome iz koga su podreda. Prvi su este i opasne štetoine na mno- gim ivotnim namirnicama. Neobino su maleni, jedva vidljivi, osim kad se na- mnoe u masi. Tada se javljaju kao po- kretna siva prašina. Jaja su bela, jedva vidljiva, i iz njih se posle 3-9 dana izlegu larve. Najpoznatiji je pregalj brašna Ty- roglyphus farinae, koji napada ito, brašno, proizvode od brašna i druge i- votne namirnice, seno, pa i duvan za vreme fermentacije. Zrnastu hranu s manje od 13% vlage i brašno s 11% vlage preglji ne napadaju. Pri masovnom mnoenju prelaze i na oveka i izaziva-
 ju, posle udisanja u prah raspadnutih ekskremenata i uginulih pregljeva, aler- gijska oboljenja, od kojih esto pate i ele porodice u zaraenim stanovima. Simptomi su: glavobolja, urtikarija, eg- zem, blefaritis i katari creva. U domaih ivotinja izazivaju teška, pa i letalna ob- oljenja. V. Tyroglyphus farinae. 
Acarus scabiei, v. Sarcoptes scabiei.  acatalasaemia, akatalazemija, deficit en-
zima katalaze u eritrocitima bolesnika.   acatalasia, akatalazija, uroñeni deficit en-
zima katalaze. Bolest se u homozigotnih osoba ispoljava povremenim infekcija- ma desni i sluznica usta.  
aecelerin, akcelerin, VI inilac koagulaci-  je. 
 
accessorius  acetU-koenzim A 
svoj elektronski omota i tako dolazi do koordinativnog vezivanja dva atoma. Prvi od ovih atoma zovu se donori (da- vaoci), a drugi akceptori, primaoci (Lui- sova teorija). 
accessorius, akcesoran, pridodat, spore- dan, uzgredan, pomoan. 
accommodatio, akomodacija, prilagoña- vanje; (oft.) a. oka, proces koji omogu- ava jasno viñenje predmeta bliih od 6 m. Refleksna kontrakcija trepavinog mišia dovodi do olabavljivanja zonu- larnih vlakana pripojenih za ahure so- iva usled ega se soivo ispupava, od- nosno poveava svoju prelomnu mo. U dece prelomna mo soiva pri najveoj kontrakciji trepavinog mišia povea- va se od 18 do 32 dioptrije. Sposobnost prilagoñavanja opada starenjem zbog smanjivanja elastinosti soiva. Nemo- gunost prilagoñavanja soiva u starih osoba naziva se prezbiopija, akomoña- ciona širina, v. akomodacioni obim; pa- raliza a., oko ne vidi jasno predmete u blizini. Paraliza akomodacije udruena s paralizom pupile, v. ophthalmoplegia interna; spazam a., v. akomodacioni gr  . 
accouchement force, (fr.) prisilan poro- ñaj, naglo veštako otvaranje materi- nog uša i izvlaenje ploda u cilju ubr- zanja poroñaja. 
accretio, akrecija, meñusobno srašiva- nje delova koji su normalno odvojeni; a. cordis, akrecija srca, srašenje srane kese s okolnim vezivnim tkivom i sa sr- cem, zbog zapaljenja; a.pericarñii, ak- recija perikarda, srašenje spoljašnje strane perikarda s pleurom, zidom grudnog koša i preagom. 
accuminatus, kupast, šiljat, zaoštren. V.  papilloma. 
acetabuloplastika, obnova acetabuluma operativnim putem. 
acetabulum, ašica karline kosti, zglob- na jama za glavu butne kosti. 
Acetaminophen, acetaminofen, derivat paraaminofenola. U našoj farmakopeji oficinalan pod imenom paracetamol (Paracetamolum); antipiretiko i anal- getiko sredstvo. 
acetati, soli siretne kiseline . 
acetazolamidum, acetazolamid, diuretic- ko sredstvo iz grupe inhibitora ugljene anhidraze. 
Acetest, tableta za odreñivanje ketonskih tela (v. tamo) u mokrai; sadri natri-
 jum-nitroprusid, aminosiretnu kiseli- nu, dinatrijum-fosfat i laktozu. Dejstve- ni princip reaguje preteno s acetosir- etnom kiselinom (a manje s acetonom i beta-hidroksibuternom kiselinom) mokrae. 
acetfenetidin, v. Phenacetinum.  acetil-celuloza, estarski proizvod koji se
dobiva dejstvom anhidrida siretne ki- seline, rastvorenog u koncentrovanoj siretnoj kiselini, na celulozu. Koristi se kao sigurnosna podloga za filmove (i rendgen-filmove). 
acetilen, etin, nezasieni ugljovodonik C2H2, strukturne formule CH E CH. Bezbojan gas, svojstvenog mirisa. Dobi- va se dejstvom vode na kalcijum-karbid i slui za osvetljenje u karbidnim lampa- ma, a komprimovan slui za autogeno zavarivanje i za mnogobrojne sinteze u industriji. A. sadri tragove sumpor-vo- donika, arsen-vodonika i fosfor-vodoni- ka, koji su vrlo otrovni. S vazduhom a. gradi veoma eksplozivnu smešu. Preiš- en a. je upotrebljavan za inhalacionu narkozu. 
acetileni, alkini, nezasieni ugljovodonici s jednom trostrukom vezom, ija je opš- ta formula CnH2^2. 
acetil-holin, estar siretne kiseline i hoii- na, oslobaña se, kao medijator, na zavr- šecima holinergikih vlakana, razgrañu-
 je se, skoro trenutno, pod dejstvom en- zima acetil-holinesteraze. 
 
acetilovanje, uvoñenje acetii-grupe   u neko organsko jedinjenje koje sadri jednu ili više hidroksilnih grupa. Tada acetil-grupa stupa na mesto vodo-nika hidroksilne grupe i grade se estri siretne kiseline. 
acetil-salicilna kiselina, v. acidum.  acetil-siretna kiselina, v. Acidum diace-
ticum.  acetonaemia, acetonemija, poveanje
koncentracije acetona u krvi, naješe u bolesnika koji boluju od šeerne bolesti ili osoba koje dugo gladuju. 
acetonska koma, v. coma.  acetonska reakcija, v. reakcija (Legalo-
va).  acetonska tela, hemijska jedinjenja koja
spadaju u grupu ketonskih tela (v. tamo); sintetizovana slue i kao dobri rastvarai za masti, smole itd. 
acetonuriâ, acetonurija, izluivanje ace- tona mokraom, naješe u šeernoj bo- lesti ili u dugotrajnom gladovanju. 
acetphenolisatinum, acetfenolizatin, lak- santno sredstvo iz grupe derivata dife- nil-metana. Prema novijim podacima, moe prouzrokovati hepatitis i uticu, i zato neki autori smatraju da ga više ne treba upotrebljavati. 
Acetylcholinii chlorfdum, acetil-holini-  jum-hlorid, injeni terapijski pokušaji u nekim poremeajima krvotoka. Oficina- lan je prema našoj farmakopeji; v. acetil- -holin. 
achalasia ahalazija, nedovoljno opuštanje glatkih mišinih vlakana eludano-- crevnog trakta, na mestu spajanja jed- nog njegovog dela s drugim; a. cardiae, ahalazija kardije, nedovoljno opuštanje sfinktera jednjako-eludanog spoja pri gutanju kao posledicom degeneracije ganglijskih elija u zidu ovoga spoja. Grudni deo jednjaka gubi svoju normal- nu peristaltiku aktivnost, te se proširuje (megaoesophagus). Sin. cardiospas- mus; a. pelvirectalis, pelvirektalna ahalazija, kongenitalno odsustvo gan- glijskih elija u distalnom segmentu de- belog creva; izazivaju gubitak motorne funkcije tog segmenta, uz hipertrofijsko proširenje debelog creva iznad njega. V.  Hirschprungova bolest  
acheilia ahejlija, anomalija razvoja, ne- dostatak jedne ili obe usne. 
achillodynia, ahilodinija, bolno zapalje- nje serozne kese izmeñu prednje strane Ahilove tetive i zadnje strane petne kos- ti. Ispravnije achillotenodynia. 
ahilloplastica, ahiloplastika, produenje Ahilove tetive plastikom operacijom. Ispravnije achillotenoplastica. 
achillorrhaphia, ahilorafija, operacija za- šivanja prekinute Ahilove tetive. (Nepo- desan termin). 
achillotenotomia, ahilotenotomija, hi- rurško presecanje Ahilove tetive; vrši se naješe pri kopitastom stopalu (pes equinus) i prilikom Chopartove opera- cije. 
achillotomia, ahilotomija, v. achilloteno- tomia. 
achiria, ahirija, nakaznost usled nedostat- ka šake. 
achlorhydria, ahlorhidrija, nedostatak sone kiseline u eludanom soku posle maksimalnog draenja eludanog lue- nja. Posledica atrofije eludane sluzni- ce. Sin. anaciditas gastrica. 
acholia, aholija, potpuni prestanak lue- nja ui. 
acholuria, aholurija, nedostatak unih pigmenata u mokrai. 
achondroplasia, ahondroplazija, naješi oblik patuljastog rasta. Odlikuje se veo- ma izraenom kratkoom kostiju udo- va, dok su kosti lubanje i trupa normal- no razvijene. Nastaje zbog nedovolnog enhondralnog rastenja i okoštavanja 
-, - kostiju. Kosti su kratke i nesrazmerno debele. Poremeaj je izraen esto pri roñenju. Inteligencija nije poremeena. Sin. chondrodystrophia foetalis. 
Achorion Schönleini, gljivica, parazit biljnog porekla; prouzrokuje favus (zli ::.trup). 
achrodextrin, ahrodekstrin, vrsta nisko- molekulskog dekstrina koji se ne boji  jodom. 
achromatopsia, ahromatopsija, potpuno, uroñeno slepilo za boje. Postoji mono- hromatski vid i ceo spektar izgleda uni- formno obojen. Centralni vid po pravilu veoma slab. A. je naješe udruena s 
8 
achromia  actdum 
nistagmusom i refrakcionim anomalija- ma. Na onom dnu obino nema prome- na. 
achromia, ahromija, odsustvo normalnog pigmenta u koi. 
achvlia gastrica, ahilija eluca, nedosta- tak hlorovodonine kiseline i enzima u eludanom soku usled atrofije sluzni- ce; a. pancreatica, pankreatika ahilija, prestanak luenja pankreasnog soka zbog opstrukcije pankreasnog kanala, usled atrofije pankreasa ili hroninog pankreatitisa. 
acidaemia, acidemija, poveanje koncen- tracije jona vodonika u krvi. 
acid-albumini, jedinjenja tipa soli koja postaju kad se na belanevine dejstvuje nekom razblaenom kiselinom. 
Acidi borici unguentum, mast s bornom kiselinom (Acidi borici 3,0; Vaselini albi 97,0); oficinalna prema jugosloven- skoj farmakopeji. 
acidiflkacija, zakiseljavanje, stvaranje ki- sele reakcije. Amonijum-hlorid, npr., kad se uzme oralno, zakiseljava mokra- u, te se stoga upotrebljava uz lekove koji deluju antiseptiki samo u kiseloj mokrai (npr. bademova kiselina, hek- sametilen-tetramin). 
acidimetrija, kvantitativna volumetrijska analiza kojom se odreñuje koncentraci-  ja (normalitet) rastvora kiseline pomo- u rastvora baze odreñenog normalite- ta. 
aciditet, stepen kiselosti nekog rastvora. Razlikuju se dve vrste a.: aktualni i po- tencijalni. Aktualni a. meri se koncen- tracijom vodonikovih jona u rastvoru, koja se odreñuje elektrometrijski, a po- tencijalni a. meri se koliinom kiseline koja se nalazi u rastvoru i koja se odre- ñuje volumetrijski; eludani a., kise- lost eludanog soka koja potie od hlo- rovodonine kiseline koju lue izvesne elije eludane sluznice. Kiselost zavisi od slobodne hlorovodonine kiseline (normalno 20-40 stupnjeva aciditeta). Drugi deo hlorovodonine kiseline ve- zan je za belanevine u eludanom soku (vezana hlorovodonina kiselina). Zbir ove dve kiseline daje celokupni (to- 
talni) aciditet (normalno 40-60 stupnje- va aciditeta). Koliina slobodne hloro- vodonine kiseline poveana je pri griz- lici eluca i dvanaestopalanog creva, a smanjena ili je uopšte nema pri raku e- luca. 
acido-bazna ravnotea, odreñen odnos izmeñu vodonikovih (H) odnosno hidro- nijumovih (2) i hidroksilnih (OH)  jona u organizmu u vezi sa puferskim sistemima, disajnim sistemom i bubre- nim mehanizmima. 
acidobutirometar, staklena kalibrovana epruveta, naroitog oblika, koja slui za odreñivanje koncentracije masti u mle- ku. 
acidosis, acidoza, poveanje koncentraci-  je jona H u organizmu iznad normalnih vrednosti zbog nagomilavan]a kiselina ili gubljenja baza iz organizma; pH arte- rijske krvi oveka nii je od 7,4 a. com- pensata, kompenzovana acidoza, stanje u kome regulacijski mehanizmi mogu da normalizuju koncentraciju jona H; a.diabetica, dijabetesna acidoza, oblik metabolike acidoze prouzrokovan na- gomilavanjem ketonskih supstancija u krvi u bolesnika s nekontrolisanim dija- betesom; a. hypercapnica, sin. a.respi- ratoria, respiratorna acidoza, nastaje zbog nagomilavanja ugljen - dioksida u organizmu; a. hyperchloremica, hiper- hloremijska acidoza, nastaje zbog pove- anja koncentracije hlorida u plazmi; a. metabolica, metabolika acidoza, na- staje zbog nagomilavanja neisparljivih kiselina u organizmu ili zbog gubitka bi- karbonata iz organizma; renalna tubul- ska a., oblik metabolike acidoze koji nastaje zbog ošteenja bubrega; a. ure- mica, oblik acidoze koji se javlja u bo- lesnika sa hroninom bubrenom insu- ficijencijom usled smanjenog izluiva- nja neisparljivih kiselina iz organizma; a. zbog gladovanja, a. uslovljena nago- milavanjem ketonskih supstancija u osoba s nedovoljnim unošenjem ener- getskih hranljivih materija. 
 
aciñum  acidum 
pozitivno imelektrisanim atomima (kat-  jonima). K. se u vodenom rastvoru raz- druuje dajui hidronijum odnosno vo- donikove jone. K. su kisela ukusa, boju plave lakmusove hartije menjaju u crve- nu, jedine se s bazama gradei soli, a s alkoholima gradei estre; A. aceticum , siretna kiselina;  A. a. con-centratum, A. a. glaciale, koncentrovana siretna kiselina, jetko (kaustiko) sredstvo za skidanje bradavica i uljeva; Aa. dilutum, razblaena siretna kiselina (30%); za kiseljenje ljudske hrane upotrebljava se 1-3%-tna siretna kiselina; A. acetylsalicylicum, acetil-salicilna kiselina, --, estar salicilne kiseline (fenolna grupa) i sir- etne kiseline, komercijalni naziv aspi- rin, antipiretik, analgetik i antireuma- tik. V. Natrii salicylas; A. a-oxypropio- nicum, v.  A. lacticum, -- COOH; A. arsenicum, arsenska kiselina, , trobazna kiselina. Njen an- hidrid je arsen-pentoksid As2Os- Soli arsenske kiseline zovu se arsenati. Ni ki- seline ni soli se više ne upotrebljavaju u medicini; A. ascorbicum, askorbinska kiselina, hemijski je lakton nezasiene kiseline, vitamin C, izvanredno osetljiva supstancija koja se, naroito u rastvoru, brzo oksidiše (stoga ima redukcione osobine). Igra vanu ulogu u organizmu u procesima oksidacije odnosno dehid- rogenacije i u stvaranju intercelularne supstancije u ivotinjskom organizmu. Pojaava dejstvo nekih lekova i smanju-
 je njihovu toksinost. Dnevna potreba oveka iznosi 50-100 mg. Ima ga dosta u šipcima, crnim ribizlama, paprici, kupu- su, karfiolu, kelerabi, spanau, jagoda- ma, pomorandama, limunovima, glogi- njama, luku, peršunu i dr. Nedostatak ovog vitamina prouzrokuje skorbut. V. scorbut; A. benzoicum, benzojeva kise- lina, CeHs-COOH, aromatina kiselina koja se palazi u benzojevoj smoli. vrsto kristalno jedinjenje, upotrebljava se u industriji kao konzervans, a u medicini, esto empirijski, kao ekspektorans; A. ß-oxybutyricum, beta-oksibuterna ki- selina,   CH2COOH, jedno od ketonskih tela koja se nalaze u krvi i 
mokrai obolelog od šeerne bolesti. Nastaje usled poremeaja metabolizma masti i belanevina i jedan je od uzroka acidoze. V. acidosis; A. boricum, borna kiselina, , blago antiseptiko sredstvo, koje se upotrebljava za leenje rana u obliku masti ili praška za posipa- nje, u zapaljenjima sluznica oka, nosa, uva, mokrane bešike, vagine, materice i rektuma (za ispiranje) i u nekim ko- nim oboljenjima; A. butyric um, buter- na kiselina, CHsCH2CH2COOH, mono- karbonska zasiena (masna) k. Nalazi se u obliku estra u maslacu (buteru). Sin. masla na kiselina; A. carbolicum, v. phenolum; A. chromicum, hromna ki- selina, mrkocrveni kristali, kaustino sredstvo; A. citricum, limunska kiseli- na, trobazna organska kiselina. Slui za leenje gastrike ahilije (umesto hloro- vodonine kiseline); sa šeerom slui za spravljanje osveavajueg pia. Ulazi pored natrijum-karbonata u sastav le- kova koji se penušaju u vodi zbog oslo- bañanja ugljen-dioksida, kao što je, npr., Magnesii citras effervescens; A. dehydrocholicum, dehidroholna kise- lina (3,7,12-diketoholanska kiselina). Holeretik; A. diaceticum, acetosiret- na kiselina,   CH2COOH, ketoki-selina, nalazi se u mokrai osoba u kojih postoji acidoza, naješe u dijabetiara; A. diaethylbarbituricum, v.  Barbito-num; A. f o Hc um, folna kiselina. Po he-mijskom sastavu je pteroil-glutaminska kiselina. Spada u vitamine. Nalazi se u zelenom lišu (npr. spanau), jetri, kvascu itd. Ovo'jedinjenje potrebno je za normalno sazrevanje eritrocita. Njegov nedostatak u organizmu jedan je od uzroka megaloblastnih anemija i upotrebljava se za njihovo leenje. Sin. Lac-tobacillus casei factor; A. hippuricum, hipurna kiselina, hemijski je benzoil-gli-kokol. Nalazi se u mokrai biljodera; A. hydrochloricum concentration, kon- centrovana sona kiselina (25%);  A. h. di- lutum, razblaena sona kiselina (12,5%). Upotrebljava se pri anaciditetu ili hi- poaciditetu eludanog soka, fosfaturiji itd.; A. hydrocyanicum, cijanovodonik, 
10 
acidum  acidum 
HCN, lako isparljiva tenost koja miriše na gorki badem. Ponaša se kao slaba ki- selina. Njene soli se zovu cijanidi. Cija- novodonik i cijanidi su vrlo otrovni, jer smanjuju oksid acionu sposobnost dajui sa oksidacionim enzimima kompleksna  jedinjenja, usled ega ovi enzimi ne deluju. HCN se upotrebljava za dezin- sekciju stanova. Nalazi se u oficinalnoj vodi od gorkih badema. V.  Aqua Amyg- dalae amarae; A. lac ti c u m, a-oksipro- pionska k., mlena kiselina, -COOH, bezbojna gusta tenost koja ima kaustino i dezinficijentno dejsto. Upotrebljava se u gingivitisu, aftoznim ulce-racijama i tuberkulozi grkljana; A.ma-lonicum malonska k. HOOC-CHa-COOH, organska dvobazna zasiena k. Ureid malonske k. je barbiturna k. V. barbiturati; A. mandelicum, fenil-gli- kolna k., bademska k. Ulazi u sastav ho- matropina. Njene soli, mandelati, upot- rebljavaju se za leenje infekcija mok- ranih puteva; A. nicotinicum, nikotin- ska kiselina. Nikotinska k. je ß-piridin-- karbonska kiselina. V. niäcin; A. nitrb cum, azotna kiselina. Upotrebljava se spolja kao kaustiko sredstvo; A. n. /M- mans, pušljiva azotna kiselina. Upotreb- ljava se spolja kao kaustik; A. oxali- cum, oksalna k., HOOC-COOH, dvobaz- na zasiena organska kiselina. Unesena u organizam, deluje kao otrov, taloei kalcijum-jon u obliku nerastvorljivog kalcijum-oksalata; A. p-aminobenzoi- cum, para-aminobenzojeva k., jedan od faktora iz kompleksa vitamina B. Vaan inilac u metabolizmu bakterija. V. SM/-  fonamidi; A. panthothenicum, panto- tenska k., hemijski je a-y-dioksi-ß — ß — dimetil-butiril-ß  — alanin, jedan je od sastojaka kompleksa vitamina B. Misli se da ovaj vitamin igra ulogu u metabo- lizmu masti i ugljenih hidrata; A. phenyl-aethylbarbituricum, v.  jPheno- barbitonum; A. phenylchinolincarbo- nicum, Cinchophen, fenil-hinolin-kar- bonska k., sredstvo s antipiretikim i antireumatikim dejstvom koje se, zbog izvesnih otrovnih efekata, danas retko upotrebljava (uglavnom u akutnim na- 
padima podagre). V.  Methylii pkenyl- cinchonas; A. phosphoric uro, fosforna k., skraeno ime za ortofosfornu k., 4, iji je anhidrid fosfor- pentoksid, PaOs; od istog anhidrida izvode se još i pifofosforna kiselina, ?, i meta-fosforna k., ; A. picric um, pikrin-ska k., trinitrofenol, ()), an-tiseptiko i adstringentno sredstvo. Lokalno ublaava bol. Upotrebljava se za leenje opekotina, u histološkoj tehnici i za spravljanja Esbachovog reagensa; A. picronitricum, v. A. picricum; A. py- ruvicum, pirogroñana k., meñupro- dukt u metabolizmu ugljenih hidrata; A. salicyUcum, salicilna kiselina,  COOH (o-oksibenzojeva k.), upotrebljava se spolja kao keratolitik, a sluio je kao antiseptik za konzervisanje hrane. V.  Natru salicylas; A. stearicum, stea-rinska kiselina, -()-, prema Ph. Jug. II, smeša stearinske k. i promenljivih koliina palmitinske i dru- gih masnih kiselina. Slui za izradu Lini- mentum Opodeldoch. Sin.  A. stearini- cum, stearin; A. siilfuricum, sumporna kiselina; A. tannicum, taninska kiseli- na, tanin, adstringentno sredstvo. Lo- kalno se primenjuje u obliku rastvora na zapaljene sluznice i opekotine. Sin. Tanninum; A. tartaricum, vinska kiseli- na, sastojak ranije oficinalnih preparata Pulvis aërophorus (kipei ili šumei prašak) i Pulvis aërophorus laxans (Pul- vis aërophorus Seidlitzensis), U tim praškovima slui kao kiselina, koja, po dodatku natrijum-bikarbonata, iz ovoga oslobaña ugljenu kiselinu (ugljen-diok- sid); A. trichloraceticum, trihlor-sir- etna kiselina. Ona slui za taloenje be- lanevina krvi pri raznim hemijskim analizama krvi. Zbog svoje higroskop- nosti upotrebljava se u odontologiji pri stavljanju plombi; A. uricum, mokra- na kiselina, 2,6,8-trioksipurin, beo pra- šak, nerastvorljiv u vodi, nalazi se u mokrai oveka, a u naroito velikim koliinama u ekskrementima gmizava- ca i ptica. Sem toga, nalazi se u tragovi- ma u krvi. Nastaje u metabolizmu nuk- leina. Sainjava velik deo nekih mok- ranih konkremenata. U krvi se nalazi u 
11 
aciduria  acrocyanosis  
veoj koncentraciji u podagri. V. diathe- sis urica; A. valerianicum, valerijanska kiselina, (2)-, masna k. koja se nalazi u korenu odoljena (VaIe-rianae rhizoma). Postoji u etiri izomer-na oblika. Obina valerijanska k. isto-vetna je s izovalerijanskom k. V. Valeria-nae rhizoma. 
aciduria, acidurija, izluivanje kiselina mokraom; orotska a., nasledna bolest koja se prenosi autosomno recesivno, u koje postoji deficit u metabolizmu piri- midina, koji je povod za poveano izlu- ivanje orotske kiseline mokraom, me- galoblastnu anemiju i usporen psihiki i fiziki razvoj. 
acidus, kiseo, v. aciditet   acinus, mešak, funkciona i strukturna je-
dinica tubuloalveolnih lezda. Sastoji se od specifinih lezdanih elija grupisa- nih u obliku meska, a oivienih osnov- nom opnom. Izmeñu meškova nalaze se tanane vezivne pregrade s krvnim sudo- vima, koji slue za izmenu materija. 
aclimatisatio, aklimatizacija, pnlagoña- vanje na novu sredinu, specijalno na kli- mu; pod uticajem novih klimatskih us- lova nastaju promene fizioloških reakcija znaajnih za osposobljavanje za ivot u novoj sredini. Aklimatizacija na visinu, gde je zbog razredenosti vazduha delimini pritisak kiseonika nii, posti- e se poveanjem broja crvenih krvnih zrnaca, koliine hemoglobina, difuzij- skog kapaciteta, vaskularizacije tkiva i sposobnosti elija da iskoriste kiseonik. A. na visoku temperaturu postie se po- veanjem kapaciteta znojnih lezda. Ko- liina izluenog znoja u osobe izloene nekoliko nedelja vruini, udvostruava se. 
acme, akme, vrhunsko ekstatiko stanje pred sladostrašem.  
acne, akna, kono oboljenje koje se razvija u mcskovinia dlaka u vidu crne take (comedo, a. punctata), papule (a. papu- losa) i gnojnice (a. pustulosa); a. juveni- lis, v. a. vulgaris; a. medicamentosa (halogen-akne: brom-akne, hlor-akne,
 jod-akne), morfološki sjtne a. vulgaris; a.necroticans (varioJÉormis), papule 
veliine soiva sa centralnom nekro- zom pdn. ugnutim oiljkom, lokalizova- ne na granici ela i vlasišta glave; a. oleosa, akneiformne promene na eks- tenzornim stranama ekstremiteta i na licu izazvane natapanjem koe (foliku- Ia) industrijskim uljem (profesionalna dermatbza); a. picea, promene sline onima kod a. oleosa, prouzrokovane kontaktom s katranom; a. rosacea, hro- nino kono oboljenje u osoba zrelijeg doba (etvrta-peta decenija ivota) lo- kalizovano na nosu, obrazima, elu, bra- di u vidu hroninog eritema (erythro- sis), teleangiektazija i povremen nalet papulopustula. Maksimalna varijanta u muškaraca kao rhinophyma u vidu kv- rgavog nosa usled hipertrofije lojnih lezda; a. varioliformis, v. a. necroti- cans; a. vulgaris, kono oboljenje koje se razvija u naletima u mladih ljudi iz- meñu 13. i 25. godine ivota u vidu po- limorfnih, sukcesivnih akneiformnih promena na licu, leñima i grudima. U sluaju dublje lokalizacije u folikulima zagnojavanje je jae (a. abscedens), kada zaostaju i oiljci (a. indurata). 
acné excoriée des jeunes filles (garcon), ekskorijacije nastale istiskivanjem ko- medona i papulopustula u sluaju a. vulgaris. 
acnitis, oblik tuberculosis papulonecroti- ca (naroito na licu) sa zaleenjem ma- lih oiljcima bakarne boje. 
Acocanthera ouabaio, afrika biljka, sa- dri glikozid uabain (identian glikozi- du g-strofantinu, dobivenom iz biljke Strophanthus gratus), mono kardioto- niko sredstvo. 
acratotherma, akratoterma, indiferentna lekovita voda, slabo mineralna (oligo- metalna), iji suvi ostatak iznosi manje od Ig na l kg vode, a koja je toplija od 2O0C. 
Acriflavini chloridum (akriflavin-hlo- rid), smesa 2,8-diamino-10-metil-akri- din-hlorida; antiseptiko, odnosno de- zinficijentno sredstvo iz grupe derivata akridina. 
acrocyanosis, akrocijanoza, bolesno sta- nje koje se ispoljava izraenom simet- rinom plavocrvenom bojom koe šaka 
12
acrodermatitis chronica atrophicans  actinotherapia 
i stopala, posebno prstiju, usnih školjki i nosa, s profuznim znojenjem i osea-
 jem hladnoe u prstima. Syn.  Raynau- dova bolest  
acrodermatitis chronica atrophicans (Pick-Herxheimer), primarna atrofija koe koja nastaje posle poetnog otoka i zapaljenja. Koa je veoma istanjena, plaviasta i bora se u sitnim naborima, a krvni sudovi se provide. Promene se
 javljaju u poetku na stopalima i šaka- ma, odakle se proširuju na potkolenice odn. podlaktice. Etiologija nije poznata; a. enteropathica, pored vezikopapu- loznih, egzematoznih promena s poet- kom na akralnim delovima tela (šake, stopala), paronihijama, alopecije; postoje i gastrointestinalni simptomi (proli-vi). Oboljenje se uglavnom javlja u dece; a. papulosa inf antum Gianotti-Crosti, pojava crvenkastih papula na eksten- zornim stranama ekstremiteta, na licu, otoka limfnih lezda u deaka od 2 do 4 godine starosti; a. suppurativa conti- nua, hronino, pustulozno zapaljenje koe, koje poinje na krajnjim falanga- ma prstiju ruku i nogu. Dovodi do atro- fije. Sin. Hallopeauova bolest.  
acrodynia, akrodinija, teško oboljenje u dece, nepoznatog porekla. Šake i stopa- la su bolni, h ladni, jako se znoje, usled ega dolazi do ošteenja koe koja se Ijušti u veim komadima. Kosa opada. Postoje i poremeaji u funkciji srca i drugih organa, naroito povišen krvni pritisak, hipotonija mišia i fotofobija, apatija i razdraljivost. Uzrok je naješ- e intoksikacija ivom. Sin. Feerova bo- lest, Selter-Swift-Feerova bolest. 
acroerythrosis, akroeritroza, hronini otok i crvenilo šaka i stopala kao posle- dica ošteenja hladnoom.
acrogeria, akrogerija, prevremeno stare- nje koe ekstremiteta. V. progeria. 
acrohyper (h)idrosis, akrohiperhidroza, pojaana sekrecija znoja ruku i nogu.
acrokeratosis verruciformis (Hopf), kono oboljenje koje se javlja porodi- no, a manifestuje se keratotikim, veru- ciformnim papulama, lokalizovanim na leñnim stranama šakr. i stopala.
acrolein, akrilni aldehid, nezasieni aide- hid CH2=CH CHO, nastaje pri pirolizi glicerida. A. je oštrog i neugodnog miri- sa.
acromegalia, akromegalija, patološko stanje uslpvljeno pojaanim luenjem hormona rastenja (v. HGH); a. karakte- riše uveanje isturenih delova tela (šaka, stopala, nosa, usana itd.), kao i unutrašnjih organa (pravilniji naziv je megalaacria). 
acroosteolysis, akroosteoliza, osteoliza distalnih falangi prstiju nogu i ruku.
acroparaesthesia, akroparestezija, neu- rotiki poremeaji senzibiliteta na šaka- ma i prstima, rede na stopalu, u obliku napada bolova, oseaja maraca, nape- tosti i krutosti.
acrotismus, akrotizam, odsustvo ili neo- pipljivost pulsa.
ACTH, kortikotropin, hormon prednjeg renja hipofize. Podstie luenje hor- mona kore nadbubrenih lezda, naro- ito glikokortikoida.
actinium, aktinijum, Ac, radioaktivni ele- ment koji nastaje u toku radioaktivnog raspadanja urana.
Actinobacillus mallei (Pseudomonas mallei), prouzrokova maleusa, sakagije ili gunturaa, veoma zarazne bolesti ko- pitara. Ta bolest se lako prenosi sa bo- lesnih ivotinja na oveka, a samo izuz- etno sa oveka na oveka. Ova bakterija
 je ranije bila nazivana raznim imenima. Meñu njima su bila naješe Malleomy- cës mallei, Mycobacterium mallei, Corynebacterium mallei, Pfeiffërella mallei, Actinobacillus mallei. Skorašnji naziv je Pseudomonas mallei.
actinomycosis, aktinomikoza, hronino oboljenje prouzrokovano gljivicom Ac- tinomyces. Postoje cervikofacijalna, ab- dominalna i torakalna (pulmonalna) a. Cervikofacijalna a. je naješa. U pred- elu ugla donje vilice stvara se vrst, bo- lan otok, koji se kasnije razmekšava. Iz stvorenih apscesa gnoj se probija kroz fistule na koi ispod vilice i na vratu. U gnoju se nalaze svojstvena zrnca - kolo- nije gljivica.
actinotherapia, v. therapia. 
acumetria, akumetrija, metodi merenja oštrine sluha raznim sredstvima, a bez audiometra. V. audiometrija. 
acupuncture, akupunktura, zabadanje igala u pojedine take na telu u cilju uki- danja bola ili leenja. Koristi se za izazi- vanje bezbolnosti u toku hirurške inter- vencije. Poslednjih godina raste intere- sovanje za ovu inae staru metodu.
acusticus, akustian, slušni, koji ima veze sa sluhom. Sin. auditorius.  
acusticus-neurinoma, akustikus-neuri- nom, neoplazma nastala umnoava- njem elija ovojnica perifernih ivaca. Naješa lokalizacija ove vrste neoplaz- me na lubanjskim ivcima je VIII mo- dani ivac; slušni ivac. Zadnjih godina se raspravlja o njegovu poreklu (histo- genezi); naime, da Ii potie od Schwan- novih elija, endoneurijunia, neurileme ili dr. Od usvajanja pojedinih teorija o poreklu ovih neoplazmi zavisi i naziv koji se upotrebljava.
acyl, acil, radikal neke organske kiseline. Acil je deo molekula organske kiseline kojoj je oduzeta OH-grupa. Npr., iz sir- etne kiseline   COOH oduzimanjem OH ostaje acil-ostatak siretne kiseline , nazvan acetil-radikal.
ad colaturam, izraz u receptima kada se propisuje neki macerat, infuzum ili de- kokt, da se oznai koliina proceñene tenosti, v. colatura. 
ad usum proprium, skra. ad us. propr., »za sopstvenu upotrebu«, oznaka na kraju recepta daje lek namenjen lekaru koji je recept napisao.
adacrya, adakrija, poremeaj ili potpuno odsustvo luenja suza.
adamantin, zubna gleñ, beliasta supstan- cija koja pokriva površinu krune zuba. Vrlo je tvrda (ima tvrdinu kvarca) i ot- porna prema kiselinama i bazama, ali je krta, te puca na nagle promene tempe- rature. Sastoji se gotovo od samih neor- ganskih supstancija, jer organskih ima samo 2%. Sagrañena je od dugih prizmi koje su potpuno kalcifikovane i meñu- sobno spojene cementnom supstanci-
 jom tako vrsto da se ne mogu odvojiti,
ve  je prelom školjkaši. Prizme su gru- pisane u pojase*, ima i lee upravno na zubnu kost, dok su im vrhovi prevueni vrlo otpornom kutikulom (cuticula den- tis). Sin. substantia adamantina. 
I-adamantanamin, v. amantadin.  adamantinoma, adamantinom, neoplaz-
me èpitelnog porekla koje nastaju od ostataka gleñnog organa zuba.
adamant in us, elian, tvrd kao elik, vrlo tvrd. V. adamantinum, enamelum, šub- stantia adamantina. 
adamantoblastus, v. ameloblastus.  Adamova jabuica, v. pomum Adami.  Adamova operacija, v. operacija.  Adams-Stokesov sindrom, v. syndroma.  adamsit, bojni otrov (v. tamo), plikavac
koji u malim koliinama izaziva kijanje, povraanje i jaku glavobolju, a u viso- kim koncentracijama dovodi i do smrti; dovoljno je postojan na visokim tempe- raturama, te se moe upotrebiti uz ek- splozivna i zapaljiva sredstva u obliku aerosola; s opreme se skida pranjem ili acetonom, odelo se ispraši, a gornji sloj zatrovanih namirnica se baca.
adaptacija, (1) proces prilagoñavanja (2), rezultat prilagoñavanja, tj. prilagoñe- nost na sadašnje odnosno na ranije pro- mene u uslovima za ivot. Odnosi se na delove individue ili na individue jedne genetske grupe ili na elu grupu. Adap- tivne promene mogu biti morfološkog ili fiziološkog reda. V. genetika, evoluci-
 ja; a. bakterija, prilagoñavanje, pred- stavlja varijacije koje su za bakterijsku eliju korisne i koje dovode do sticanjâ novih osobina, koje joj omoguavaju i- vot i razmnoavanje u datim uslovima ivota; a. mirisa, gubljenje oseaja po- sle ulaska u sredinu s jakim mirisom na- staje u CNS, jer je utvrñeno da od recep- tora odilaze podsticaji i do l asa; a. oka, poveanje osetljivosti u tami i sma- njenje osetljivosti pri jakoj svetlosti na- staje zbog poveanja odnosno smanje* nja fotosenzitivnih materija u receptori- ma oka (epiima i štapiima); u tami dolazi do sinteze ovih materija i osetlji- vost receptora raste; pod dejstvom svet- losti ove materije se razlazu; a. senzo- rikih receptora, sastoji se od sniava-
14
adaptacijski period u vojsci  adenocarcinoma uteri 
nja uestalosti podsticaja koji odilaze od receptora u CNS u toku delovanja na njega trajnog podraaja. Receptori koji se sporo prilagoñavaju ili se ne prilago- davaju do »gašenja« zovu se »toniki« a oni koji se brzo adaptiraju »fazikim«. 
adaptacijski period u vojsci, vreme po- trebno da se mladi vojnici prilagode na zahteve vojnog poziva, odnosno da se prilagode ha odreñen nain ivota u voj- noj sredini: povinovanje vojnikom redu, disciplini, ivotu u manjem ili ve- em kolektivu, naporima u savlañivanju vojne obuke itd. 
adaptacijski sindrom, opšti, v. stres.   adaptivna vrednost, proporcija potom-
stva odreñenog genotipa koja, u pore- ñenju s prošekom iz opšte populacije, doivljava reproduktivno doba i priliku da svoje gene prenese sledeoj genera- ciji. V. mutacija, selekcija. Sin. fitness (engl.) 
adaptivni enzimi, enzimi koji se formira-  ju samo kada bakterija doñe u dodir s nekim, supstratom za koji ne poseduje konstitutivni enzim. 
adaptometar, aparat za ispitivanje adap- tacije. Postoji više^ tipova. 
adaptor RNK, v. transportna RNK.  adaptorski molekul, RNK male molekul-
ske teine koji prenosi odabrane amino- kiseline prilikom njihovog ukljuivanja u proces sinteze proteina, a prema in- formaciji sadranoj u tRNK. V. informa- ciona RNK. Sin. tRNK t  transfer RNK. 
adde, dodaj!, oznaka na receptu da u neki lek treba dodati navedeni sastojak. 
addenda (dodaci), dodaci farmakopeji iz- meñu pojave njena dva izdanja. Ako ih ima više, obeleavaju se rimskim broje- vima (Addendum I1 Addendum II itd.). 
Addison-Biermerova anemija, v.  anae-  mia. 
Addisonova bolest, v. bolest.  adductio, (1) adukcija, primicanje, privo- ñenje; (2) a. (oft.) adukcija oka, horizon- talan pokret one jabuice ka unutra, prema nosu. Pokret vrši m. rectus inter- nus. 
adductor, aduktor, koji primie, privodi, miši primica. 
adekvatni nadraaj, (fiziol.) prirodan nadraaj za neki receptor za koji je prag osetljivosti receptor^ najnii. 
Adelmannova operacija, v. operacija.  adenalgia, adenalgija, bol u nekoj lezdi.
Sin. adenodynia.  adenectomia, adenektomija, hirurško uk-
lanjanje neke lezde.  adenil-ciklaza, sin. adenilat-ciklazja, fer-
ment koji iz adenozin-trifosfata (ATP) stvara ciklini adenozin - 3',5'-monofos- fat (cAMP). cAMP je kljuni elijski me- dijator za delovanje mnogih hormona i drugih materija koje modifikuju funkci-  ju elija. 
adenin, 6-aminopurin, purinska baza koja ulazi u sastav nukleinskih kiselina. 
adenitis, zapaljenje lezda, naroito limf- nih; a.acuta epidemica infectiosa, v. mononucleosis infectiosa; a. cervicalis, poveane i bolne limfne ^lezde vrata u raznim infektivnim bolestima i malig- nim limfomima; a. lacrimalis, v. dac- ryoadenitis. V. lymphadenitis. 
adenoacanthoma, adenoakantom, neop- lazma epitelnog porekla materice s plo- astim epitelnim elijama izmeñu elija koje se rasporeñuju u lezdane tvorevi- ne. 
adenocarcinoma uteri, adenokarcinom trupa materice. Karcinom materice je gotovo uvek tipa adenokarcinoma. Po-  javljuje se znatno rede od karcinoma gr- lica materice. Ispoljava se u dva oblika: difuznom (površinskom) i lokalizova- nom (cirkumskriptnom). Pri difuznom obliku je zahvaena skoro ela površina materine duplje. Pri lokalizovanom obliku zahvata manji ili vei prostor u obliku tumora ili polipa, koji klinasto prodire u muskulaturu materice. Karci- nomatozno bujanje polazi od površins- kog dela epitela ili od dubljih lezdanih slojeva. Raste sporo, neki put po neko- liko godina. Dijagnoza se postavlja pato- loškohistološkim pregledom materijala dobivenog struganjem materine dup- lje. Mikroskopski se odlikuje raznoob- li jem karcinomatoznih elija od indife- rentnih do ledano formiranih. 
15 
adenohypophysis  adenovirosis 
adenohypophysis, adenohipofiza, zajed- niki naziv za prednji, srednji i tuberski deo hipofize koji se obrazuju od epitela krova drela embriona. V. hypophysis;  prednji reanj hipofize sadri nizove ili grupe mnogobrojnih lezdanih elija iz- meñu kojih je vezivno tkivo sa sinusnim kapilarima i perisinusnim prostorima. Inkreti ovih elija deluju na razvie or- ganizma, na druge endokrine lezde, na razvie i funkciju polnih lezda (gona- da), na promet materija i dr.; somatot- ropne elije izluuju proteinski somatot- ropni inkret (STH) u perisinusne prostore, koji deluje na rastenje jedinke (kres-cin). Prekomernö izluivanje izaziva pojavu dinovskog rasta (gigantizam), a nedovoljno luenje patuljasti rast (na- nosomia); laktotropne elije lue pro- teinski hormon  prolaktin (LTH), koji de- luje na izluivanje mleka razvijene i za luenje pripremljene mlene lezde i potpomae luenje progesterona utog tela; tireotropne elije proizvode glikop- roteinski hormon tireotropin (TSH), koji deluje na razvie i funkciju tireoideje; gonadotropne elije obrazuju gonadot- ropne hormone:  folikulostimulišui ^ (FSH), glikoproteinski inkret, koji pod- stie razvie meškova u jajniku i sper- matogenezu u semeniku, i luteinizujui hormon (LH) koji deluje na luteinizaciju meškova jajnika (stvaranje utih tela) i na sintezu androgenih inkreta meñup- rostornih elija semenika (ICSH); adre- nokortikotropne elije stvaraju polipep- tid adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimuliše sintezu glikokortikoida (deluje na glikolizu, sintezu proteina, metabolizam lipoida i askorbinske kise- line). Sve pomenute elije sadre u ci- toplazmi odgovarajue specine kapljice ili granule koje se otkrivaju naroitom tehnikom. Postoje i elije bez gra-nula, koje se smatraju matinim elijama ili elijama koje su se oslobodile gra-nula;  pars tuberalis, lezdane elije ras- poreñene pored kapilara du hipofizne peteljke. Pretpostavlja se da lue dijabe- togeni inkret; srednji reanj oblae za- dnji reanj i teško se od njega odvaja. Oko kapilara rasporeñeni su nizovi eli- 
 ja s glikoproteinskim zrnima, a inkret je pplipeptidne prirode, pa se pretpostav- lja da je u granulama inkreta vezan za glikoprotein; proizvodi melanostimuli- šui hormon (MSH), koji izaziva sintezu melanina i pigmentaciju koe; zadnji re-  anj - u njemu se stvaraju miometrin, koji dejstvuje u toku poroñaja, kada iz- aziva grenje (»bolove«), zatim vazopre- sin, koji izaziva grenje kapilara, i hidro- peksin, koji fiksira vodu, regulišui pro- met soli. 
añenoiñne vegetacije, v. vegetationes ade- noideae. 
adenolymphoiditis acuta benigna, v. an- gina. 
adenoma, adenom, benigna neoplazma nastala razmnoavanjem epitela lezda. Obino sporo raste, ograniena je i po grañi veoma slina lezdi u kojoj je na- stala; a. sebaceum (Pringle), mali, v- rsti, hemisferni tumori do veliine graš- ka, koji se javljaju grupisani u nosno-us- nenim naborima i bradi, boje normalne koe ili crvenkasti (teleangiektazije na površini). Genodermatoza koja moe biti udruena i s tuberoznom sklerozom (epiloja); a. toxicum glandulae thy- reoideae, toksiki adenom štitaste lezde, kompenzovani ili dekompenzo- vani, vor štitaste lezde koji je, histo- loški, dobroudnog karaktera i koji se, iz nepoznatog uzroka, iskljuio iz fizio- loškog regulacionog sistema svog tzv. »feed-back«-mehanizma (v. tamo). Bo- lesnici s toksikim adenomom imaju simptome i znake hipertireoze. 
adenomere, dihotpmsko izdeljivanje pri- mitivne lezdane cevi na sekundarne cevi i meškove. 
adenopathya glandulae submandibula- ris e t sub m entails, uveanje tkiva pod- vilinih i podbradnih limfnih lezda. Naješe je posledica patoloških proce- sa u predelu zuba, lica i vilica. 
adenotomia, adenotomija, hirurški za- hvat koji se vrši u cilju odstranjenja tre- eg krajnika (adenoidnih vegetacija) a uz pomo specijalnog instrumenta koji se kroz usta uvodi u nosno zdrelo. 
adenovirosis, adenoviroza, adenovirusne infekcije, akutna kratkotrajna febrilna 
16 
adenovirusi  adipositas 
oboljenja disajnih organa i venjaa, koje izaziva grupa adenovirusa. Kaplji- na infekcija od koje naješe obolevaju predškolska deca, i to preko ele godi- ne. 
adenovirusi, virusi ranije opisivani pod raznim nazivima (Ri, APC i dr.). Zajed- niki su im rastvorljivost antigena koji se koristi pri izvoñenju reakcije veziva- nja komplementa i razvijanje tropizma prema kulturama HeLa- i KB-elija in vitro. Pomou reakcije neutralizacije moe se razlikovati 18 raznih tipova adenovirusa. Oni izazivaju u ljudi naješe akutna oboljenja disajnih pute va: gripozna stanja, bronhitise, farin- gitise, tonzilitise, atipine pneumonije, aseptiki meningitis i dr.
adenovirusne infekcije, v.  adenovirosis.   adenozin, nukleozid sastavljen od adeni-
na i ribofuranoe. Fosforilacijom riboz- nog radikala u adenozinu na poloaju 5 nastaje nukleotid adenilna kiselina (AMP), iji su sinonimi adenozin-mono- fosfat i adenin-mononukleotid. 
adenozin-monofosfat (AMP), nastaje iz adenozin-trifosfata odvajanjem dva fos- fatna radikala. Cikliki AMP (3',5'-ade- nozm-monofosfat) je unutrašnji posred- nik u delovanju niza hormona. Nastaje od ATP pod dejstvom fermenta adenil-- ciklaze kojeg aktiviše kompleks hormo- na i receptora u opni ciljne elije. Cikli- ki AMP izaziva: porast enzima u eliji, promenu propustljivosti elijske pphe, zapoinje sintezu specifinih unutraš- njih hemijskih jedinjenja. V. adenozin-- trifosfat. 
adenozin-trifosfat (ATP)1  labilno hemij- sko jedinjenje, koje se nalazi u svim e- lijama a sastoji se od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Zadnja dva fosfat- na radikala su sa ostatkom molekula povezana pomou veza bogatih energi-
 jom. Odvajanjem jednog fosfatnog radi- kala ATP prelazi u adenozin-difosfat (ADP), a još jednog u adenozin-mono- fosfat (AMP). U standardnim uslovima pri odvajanju svakog losfatnog radikala oslobodi se po molu ATP oko 7000 ma- lih kalorija, a u us.loVitna telesne tempe-  
rature i koncentracije reagujuih mate- rija oko 8000 kalorija. Energija dobive- na razgradnjom ATP predstavlja jedinu energiju za obavljanje rada. Energija os- loboñena u organizmu razgradnjom drugih materija koristi se za resintezu ATP. 
adeps, mast; A. benzoatus, benzojeva mast, svinjska mast s dodatkom benzo-
 jeve smole. Slui kao podloga za sprav- Ijanje ungventa; A. lanae, bezvodni Ia- nolin. Preišen vosak dobiven s vune ovce. Sastoji se preteno od estara mas- nih kiselina sa holesterolom i oksiholes- terolom. Sin.  A. lanae hydricus, Lanoli- num anhydricum. Slui za izradu raznih ungventa i pasta; A. lanae hydrosus, Ia- nolin, sastoji se od 75 delova bezvodnog lanolina i 25 delova vode. Slui kao pod- loga za ungvente. Sin.  Lanolinum; A. suiilus, svinjska mast. Slui kao podlo- ga za spravljanje ungventa. Dobro se re- sorbuje kroz kou, ali se srazmerno lako razgrañuje (uegne) i tada lokalno dra- i. 
adhaesiolysis, v. adhaesiotomia.  adhaesiones, adhezije, priraslice, sraše-
nja dve površine koje lee jedna na- spram druge. Naješa posledica orga- nizacije zapaljenja tih površina (pleure, perikard - epikard, peritoneum). 
adhaesiotomia, adheziotomijä, preseca- nje i razdvajanje priraslica.  
adiadochokinesis, adijadohokineza, ne- mogunost brzog izvoñenja naizmeni- nih pokreta, npr. pronacije i supinacije. A. je simptom ošteenja malog mozga. 
Adiejev sindrom, v. syndroma.  adifenin, hidrohlorid dietil-aminoetil-est-
ra difenil-siretne kiseline, antispazmo- diko sredstvo; deluje, preteno, direkt- no na glatke mišie. 
adiposis, v. adipositas.  adipositas, gojaznost, suvišno nagomila-
vanje masti u organizmu; a. abdomina- lis, nagomilavanje masti u trbušnom zidu; a. cerebralis, gojaznost izazvana bolestima mozga, naroito hipotalamu- sa; a. dolorosa, bolno, ogranieno na- gomilavanje masnog tkiva, naroito u ena; a. pituitaria, gojaznost uslovljena 
2 Medicinski leksikon  17 
insuficijencijom hipofize; a. universa- Hs9 nagomilavanje masti po elom telu, kao i u unutrašnjim organima. Sin. adi-
 posis.  adipozogenitalna distrofija, tip mfanti-
lizma u kome preovlañuje gojaznost u predelu kukova i gornjih ekstremiteta, pored zakrljalih genitalnih organa i iz- ostajanja nekih drugih sekundarnih po- Inih odlika. Trbuh je povean, ali mišii nisu obuhvaeni. Na ekstremitetima mast se slae prema rizomelikim seg- mentima: na zadnjoj strani nadlaktice i na prednjoj strani buta. Podlaktica i po- tkolenica odudaraju svojom tananošu. Uzrok adipozogenitalnog sindroma lei u promenama podbreja (hipotalamu- sa), izuzetno u poremeaju hipofize. Naješe je u pitanju supraselarni kra- niofaringeom, mada ovaj poremeaj mogu da proizvedu i druga oboljenja ve- getativnog podbreja. Sin. hipotalamus- ni infantilizam, Babinski-Frolichova bo- 
adipozo-muskularni odnos, odreñeni odnos masnih naslaga prema mišinoj masi, razlian u muškom i enskom polu, pa predstavlja pokazatelj polne uoblienosti.
aditus, prilaz, pristup, otvor, npr. aditus laryngis, otvor grkljana.
adiuretin, antidiurezni hormon zadnjeg renja hipofize (drugi naziv vazopresin), koji omoguava reapsorpciju vode u bubrenim kanaliima, slui za leenje insipidnog dijabetesa; oficinalan je pre- ma našoj farmakopeji.
adneksni tumor, opšti pojam za palpacio- ni nalaz na adneksima. Tumorozna tvo- revina moe da pripada jajovodu, jajni- ku ili parametrima. Moe da bude samo zapäljenjska infiltracija nekog od tih or- gana ili pravi tumori tih organa bilo be- nigne ili maligne prirode.
adjuvansi, nespecifine supstancije koje se dodaju .antigenu radi poveanja imu- nog odgovora. Dve osnovne vrste adju- vanasa su (a) aluminijumova i kalciju- mova jedinjenja (aluminijum-fosfat, kal- cijum-fosfat i dr.) i (b) emulzije voda-ulje (najpoznatiji su Freundov kompletni i nekompletni adjuvans). Po-
red ovih, adjuvantno dejstvo imaju Corynebacterium parvum, bacil CaI- mette-Guérin (BCG), Bordetella per- tussis i dr. Deluju na makrofage, i na T- i B-limfocite. Neki adjuvansi deluju se- lektivno na razne tipove limfocita.
adnexa uteri, adneksi, materini privesci, tj. jajnici i jajovodi.
adnexitis, adneksitis, zapaljenje jajnika i  jajovoda. Zapaljenjski proces naješe  je prouzrokovan piogenom infekcijom  jajovoda posle pobaaja i poroñaja. Pro- ces prvenstveno zahvata jajovode, a pri prodoru sekreta iz jajovoda u slobodnu trbušnu duplju infekcija zahvata i jajnik (salpingooophoritis, i okolno tkivo. Us- led zapaljenjske infitracije dolazi do stvaranja otoka jajovoda i jajnika i nji- hovog srašivanja, kako izmeñu sebe, tako s okolinom i stvara se zapaljenjski adneksni tumor. Adneksitis moe biti akutan, subakutan i hronian.
adolescentia, adolescencija, mladost (i- votno doba koje poinje pojavom se- kundarnih seksualnih odlika, a završa- va se p restankom telesnog rastenja).
adoptivni transfer, imunološka reakcija koju pokazuju limfociti kada se ubrizga-
 ju primaocu istog soja. Primalac je pre- thodno ozraen, pa tako predstavlja »ivu epruvetu« za ispitivanje imunih svojstava elija davaoca.
adrenalectomia, adrenalektomija, odst- ranjivanje jedne ili obe nadbubrene lezde. Sin. suprarenalectomia.  
adrenalin-hlorid, vazokonstriktor koji se dodaje lokalnim anestetikim rastvori- ma za produenje dejstva anestezije i is- hemiju operativnog polja.
adrenergika nervna vlakna, v. auto- nomni nervni sistem. 
adr energiki koioci (simpatolitika sredstva), supstancije koje selektivno inhibiraju reagovanje efektornih elija na impulse adrenergikih nervnih vla- kana, na adrenalin i na srodne amine; mesto dejstva ovih supstancija je sama efektorna elija.
adrenergiki receptori receptori koji po- sreduju u dejstvima kateholamina (ad- renalina i noradrenalina) raznih orga- na. Postoje dve vrste ovih receptora.
18 
adrenergiki ivci, v. nervus. adrenogenitalni sindrom, v. sindrom. adrenokortikotropni hormon, hormon prednjeg renja hipofize koji podstie luenje hormona kore nadbubrenih lezda. adrenosteron, androgena supstancija
koju proizvodi kora nadbubrenih lez- da (Grollman-Howard-Millerova zona), nešto slabijeg dejstva nego testosteron.
adsorbentia, adsorpciona sredstva, leko- vi koji isto fiziki vezuju na svojoj po- vršini razne supstancije (sekrete, proiz- vode razlaganja sekretâ, bakterije, tok- sine itd.). To adsorpciono dejstvo utoli- ko je jae ukoliko je površina adsorben- sa vea. Glavni predstavnici a. su Carbo animalis, Bolus alba i Talcum.
adsorbtio, adsorpcija, vezivanje gasova, tenosti i rastvorenih estica na površi- ni vrstih tela ili koloidnih micela (ug- ljeni prah, kaolin, aluminijum-oksid i dr.). Usled a. nastaje razlika u koncen- traciji rastvorene supstancije u povr- šinskom sloju i u dubljim slojevima. Radi polarimetrijskog odreñivanja še- era u mokrai vrši se odbojavanje po- mou ugljenog praha, koji adsorbuje boju mokrae.
adukcija, v. adductio.  aduktor, v. adductor.  adultni hemoglobin, hemoglobin odras-
lih osoba. Ima manji afinitet za kiseonik od fetalnog hemoglobina.
adventitia, adventicija; tunica a., spo- Ijašnja ovojnica organa.
Aëdes. v. Stegomya.  aequivalens, v. ekvivalent.   aeracija, (1) propuštanje vazduha kroz
neku tenost; (2) arterijalizovanje ven- ske krvi u pluima.
Aerobacter aerogenes, gram-negativni zdepasti bacili sa ahurom. Bakterije ove grupe su vrlo proširene u prirodi. esto su sastavni deo normalne flore oveka. Kada izazivaju oboljenja, daju kliniku sliku slinu oboljenju koju iz-
aziva Klebsielia. Ako dospe u urogeni- talni trakt ili u druge organe, moe biti uzronik zapaljenjskih promena na tim mestima. Smatra se i kao jedan od uz- ronika zaraznih proliva, naroito odoj- adi i male dece. Od Klebsielia se razli- kuju time što su pokretni. Sinonim: Klebsielia aerobacter. 
aerobna mo, najvea koliina energije u  jedinici vremena osloboñena iz izvora ije korišenje zahteva direktno ueše kiseonika. Merilo - maksimalni utrošak kiseonika u minutu. Osnovni fiziološki pokazatelj fizike radne sposobnosti, sposobnosti za dugotrajniji teak rad. U ena proseno manja nego u muškara- ca. S godinama se smanjuje. 2,5-3 lit. ut- rošenog kiseonika u minutu u fiziki proseno sposobnih, 5-6 lit. kiseonika u minutu u fiziki izvanredno izdrljivih sportista.
aerobna r aspiracija, ili aerobno disanje bakterija, tip disanja u kome je krajnji primalac vodonika molekulski kiseonik (Oa). Ako se disanje obavlja u prisustvu kiseonika i ako bakterijska elija raspo- lae potrebnim enzimima, disanje e biti aerobno.
aerocystographia, aerocistografija, rend- genografija mokrane bešike, u koju se ubrizga vazduh. Sin.  pneumpcystogra-
 phia.  aeroheliotherapia, v. therapia.  aerootitis, bol i eksudacija u srednjem
uvu i smanjenje opsega sluha, koji na- staju usled snienja vazdušnog pritiska u bubanjskoj duplji u odnosu na spoljni pritisak vazduha. Pojavljuje se prilikom letenja u avionu, ako Eustahijeva tuba ne dopušta slobodno izjednaenje pri- tiska usled katara ili zapušenosti njenog uša.
aeroperitoneum, v. pneumoperitoneum.   aerophagia, aerofagija, pojaano gutanje
vazduha. Javlja se u nervoznih osoba (psihopata), u sluaju obole log jednjaka i eluca, kao i pri unim i bubrenim napadima (kolika).
aeroplanska udlaga, v. udlaga.  aerosinusitis, aerosinuzitis, bol i eksuda-
cija u paranazalnim šupljinama izazvani snienjem vazdušnog pritiska u njima, a
19
aerosol!  afekt 
koji ne moe da se izjednai sa spoljnim pritiskom. Nastaje prilikom letenja avionom ako su prirodni otvori sinusa zapušeni sekretom ili polipima.
aerosoli, u vazduhu ili u kiseoniku raspr- šene vrste ili tene supstancije u esti- ce ije su dimenzije manje od hiljaditog dela milimetra. Ako su u pitanju cestice tenosti, re je o magli, a ako su u pita- nju vrste estice u vazduhu, re  je o dimu. Danas postoji niz lekovitih prepa- rata u obliku aerosola koje bolesnici in- hališu (unose udisanjem). U obliku ae- rosola se primenjuju esto dezodoransi i insekticidi.
aesthesiologia, v. esthesiologia.   Aethambutoli chloridum (etam-butol--
hlorid), sredstvo za leenje tuberkuloze. Aethanoli acetas, v. Aether açeticus.   Aethanolum, etil-alkohol, v. alkohol, spi-
ritus; Ae. concentratum (koncentrova- ni etanol, etil-alkohol), Aethanolum di- lutum (razblaeni etanol), oba su ofici- nalna prema našoj farmakopeji. Etanol se upotrebljava kao dezinficijentno sredstvo za hirurške instrumente i za kou, i kao rastvara za druga sredstva za dezinfekciju koe(npr., jod).
Aether anesthesicus, etar za narkozu, na- roito preišen etar koji slui za izazi- vanje opšte anestezije (narkoze) inhala- cijom; oficinalan je prema našoj farma- kopeji; Ae. chloratus, (stom.) slui za is- pitivanje vitaliteta zuba i za lokalnu anesteziju (npr., pri vañenju rasklae- nih zuba).
Aetherolea, etarska ulja, aromatine, lako pokretljive tenosti koje isparavaju, a dobivaju se od raznih delova biljaka destilacijom pomou vodene pare, ekst- rakcijom ili ceñenjem. Neka etarska ulja su na obinoj temperaturi vrsta, ali zagrevanjem postaju tena. U vodi se slabo rastvaraju. Lako se rastvaraju u apsolutnom alkoholu, hloroformu^ etru i benzinu. Sin. Olea aetherea; Ae. Eu- calypti, eukaliptusovo ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom iz sveeg liš- a drveta Eucalyptus globulus. Sadri eukaliptola. Upotrebljava se (udisanjem
vodene pare) u leenju hroninog bron- hitisa. Sin. Oleum Eucalypti; Ae. Pini pumilionis, etarsko ulje iz drveta Pinus montana, koja sadre razne terpene i bornil - acetat, a slui za trljanje i inhala- ciju. Sin. Oleum Pini pumilionis; Ae. Si- napis, ulje od slaice, koje se sastoji po- glavito od alil-izotiocijanata; Ae. Tere- binthinae, terpentinsko ulje, etarsko ulje dobiveno destilacijom s vodenom parom iz terpentina raznih vrsta etina- ra. Slui kao flogistiko sredstvo. Sin. Oleum Terebinthinae crudum; Ae. Tere- binthinae rectificatum, preišeno terpentinsko ulje. Slui za inhalaciju vo- dene pare u leenju hroninih bronhiti- sa i za intramuskulne injekcije u nespe- cifinoj nadraajnoj terapiji.
Aethylis biscumacetas, etil-biskumace- tat, oralno antikoagulantno sredstvo; Ae. chloridum (etil-hlorid), upotreblja- va se lokalno za izazivanje lokalne anes- tezije smrzavanjem a, retko, i za izaziva- nje opšte anestezije (narkoze) inhalaci-
 jom. Aethylmorphini chloridum (etil-morfin--
hlorid), ima iste farmakološke osobine kao i kodein, ali se danas više upotreb- ljava u oftalmologiji, zbog lokalnog nad- raajnog dejstva. Oficinalan je prema našoj farmakopeji.
afakija, v. aphakia.  afazija, v. aphasia.  afebrilis, afebrilan, koji je bez povišene
temperature, koji je bez groznice. V.  feb- rilis, febris. 
afekt, vrlo jako oseanje, koje obino na- ilazi naglo, praeno karakteristinim promenama telesnih funkcija, veinom kao posledica dogañaja u spoljnoj sredi- ni ili u sopstvenom telu kojima osoba ne moe brzo da se prilagodi; duševno uz- buñenje; stanje razjarenosti; potiskiva- nje a., psihoanalitiki pojam pod kojim se podrazumeva neka vrsta zaboravlja- nja (potiskivarije u nesvesni deo psihe) oseajnog (afektivnog) dela neke na- gonske tenje. Svaka misao, tenja, sli- ka, svaki psihiki sadraj uopšte ima svoju oseajnu pratnju (tzv. afektivnu komponentu). Ako je ta p ratnja nepri-
20
afektivnost  aglutinatio 
 jatna svesti (npr., mrnja prema rodite- lju), ona se potiskuje u nesvesno, odakle docnije moe ponovo da izbije u svest, samo sada vezana za neki sasvim drugi predmet (umesto za roditelja, s kojim inae nikakve veze nema). Sila koja po Feudu vrši potiskivanje je tzv. cenzura ili »nad-ja«, tj. kritika sposobnost, sa- vest, moralno oseanje. Kao rezultat meñusobnog sukoba suviše aktivne cenzure i jakih afekata koje ona potis- kuje, nastajale bi psihoneuroze; pra- njenje a., sin. iivljavanje a., više ili ma- nje burne telesne propratne pojave ja- kog oseanja posle kojeg se vraa stanje prethodnog »duševnog mira«. Sudbina a. obuhvata, osim pranjenja, intelek- tualnu obradu, potiskivanje, premešta- nje ili projekciju, kao i zraenje na dru- ge objekte. Naješe je to prosto slablje- nje vremenom, »bleñenje«. 
afektivnost, oseajnost, stanje oseanja, raspoloenja, nain na koji oseanja prate psihika zbivanja, npr. iva a., po- višena a., sniena a. V. temperament. 
afektni grevi, nastupi grevitog plaa, smeha ili vrištanja, praeni dubokim di- sanjem u histeriji. 
aferens, aferentan, dovodan, npr. vas affe- rens, dovodni sud (krvni). 
aferentan, v. afferens.  afibrinogenaemia, afibrinogenemija, de-
ficit fibrinogena u krvi; a. congenitališ, nasledna bolest, koja se prenosi auto- somno recesivno; ispoljava se izrazitim smanjenjem zgušljivosti krvi. 
afinitet, (1) srodnost, srodstvo; naklonost prema neemu; (2) (hem.) privlana snaga koja dejstvuje izmeñu atoma po-
 jedinih elemenata, a usled koje nastaje vezivanje atoma elemenata ujedinjenja. 
afosfogenijski, svaki poremeaj u orga- nizmu zbog manjka fosfora u njemu. 
agalactia, agalaktija, izostajanje luenja mleka. Totalna agalaktija opaa se vrlo retko (Sheehanov sindrom). 
agammaglobulinaemia, agamaglobuli- nemija, nedostatak imuniteta izazvan iz- razitim smanjenjem koncentracija svih frakcija imunoglobulina u krvi. Sin hy-
 pogammaglobulinaemia. 
agar-agar, morska alga; slui kao dodatak ( u 0,5-3%) bujonu za dobivanje hranlji- vih podloga koje s bujonom predstavlja-
 ju osnovnu vrstu hranljivu podlogu za izolovanje i raspoznavanje bakterija; u stomatologiji osnovni sastojak preob- ratljivih hidrokoloidnih otisnih materi-
 jala.  agens, nosilac inilaca odreñenog dejstva;
supstancija, sila ili aktivni princip koji dejstvuje lekovito, ili izaziva bolest ili ima neko drugo dejstvo. 
agensi grupe PLT (psittacosis, lymphog- ranuloma venereum, trachoma) nalaze se na prelazu od rikecija ka virusima, imaju grupni antigen, sadre DNK i RNK, koje pravi virusi nemaju. Njihova konana klasifikacija još ne postoji. 
aggravatio, agravacija, (1) pogoršanje do- sadašnjeg stanja (2) svesno, namerno preuveliavanje postojeih pojava ob- oljenja od strane obolelog. 
agitacija, telesna i psihika uznemirenost, psihomotorni nemir. 
agitans, koji se trese. V. paralysis agitans.  agitatus, uznemiren, nemiran, uzbuñen.  aglikoni,  jedinjenja koja nisu ugljeni hid-
rati, a koja su u glikozidima vezana za ugljene hidrate. 
aglomerat, skup raznorodnih sastojaka. V. konglomerat.  
aglossia, aglosija odsustvo jezika, retka uroñena nepravilnost, propraena ekst- remnom uskošu vilica, nepravilnim poloajem zuba i poremeajima funkci-
 je gutanja i govora.  aglutinat, gomilica bakterija ili drugih e-
lija. V. aglutinacija, agiutinogeni.  aglutinatio, aglutinacija, zgomilavanje,
vezivanje bakterija, eritrocita ili drugih elija u gomilice pod uticajem aglutini- na i nespecifinih faktora. Aglutinacija
 je jedna od najviše korišenih serološ- kih reakcija (Widalova reakcija, Wrig- htova reakcija, Weil-Felixova reakcija). A. eritrocita prilikom transfuzije inkom- patibilne krvi nastaje usled vezivanja aglutinina za aglutinogen eritrocita, a pošto su mnogi aglutinogeni dvovalent- ni, jedan aglutinin vezuje za sebe dva eritrocita. U nekim oboljenjima stvaraju 
21
aglutinini  Ahilov refleks 
se u plazmi aglutinini koji na niskim temperaturama zgomilavaju eritrocite 0- krvne grupe, zbog ega se nazivaju ag- lutinini »na hladno« a fenomen se naziva aglutinacija »na hladno«. Ovo se koris ti u dijagnostici izvesnih oboljenja (primerna atipina pn eumonija). aglutinini, antitela koja prvo imobilišu bakterije a zatim ili slepljuju u gomilice adsorbujui se na njihovoj površini. Stvaraju se u organizmu pod dejstvom antigena u ivim ili mrtvim elijama. U krvnoj plazmi ljudi prisutni aglutinini anti-A i anti-B (nazivaju se i alfa i beta) nastali su pod dejstvom specifinih za krvne grupe antigene - aglutinogena A i B. Stvaraju se posle roñenja, i to ako eritrociti deteta ne sadre odgovarajue aglutinogene, usled unošenja hranom, bakterijama ili nekim drugim nainom malih koliina antigena A i B. Po prirodi su gama-globulini. aglutinogeni, antigeni vezani za površinu
elije, zbog ega se one, u prisustvu od- govarajuih antitela, zgomilavaju, slep- ljuju u gomilice. Opne eritrocita oveka sadre oko trideset antigena, od kojih su zbog izraenih antigenskih svojstava u transfuzijskim reakcijama znaajne skupine antigena koje se oznaavaju kao OAB i Rh-Hr-sistem. Drugi, koji ne- maju izraena antigena svojstva, znaaj- ni su za prouavanje naina nasleñiva- nja gena, odnosno za utvrñivanje oin- stva.
agnosia, agnozija, opšti pojam koji ozna- ava nesposobnost prepoznavanja predmeta pomou odreñenog ulnog modaliteta, uprkos tome što je senzori-ki modalitet ouvan. Agnozija je posle-dica, uglavnom, povreda parijetalnog renja velikog mozga. A. moe biti taktilna, vidna, slušna itd.; akustika a. ili slušna, duševna gluvoa; optika a., duševno s.lepilo, nemogunost razumeva-nja primljenih vidnih utisaka. Nastaje pri potpuno ouvanom vidu u sluajevima ošteenja konveksnog dela potilja-ne kore leve modane hemisfere (u deš- njaka); taktilna a., v. astereognosia. agonadni hermafroditizam, v. hermafro- ditizam, agonadni 
agonist, (I) koji se prvi pokree; (2) miši  koji ima suprotnu funkciju od svog an- tagonista.
agoraphobia, agorafobija, prisilan strah od širokog prostora, strah od prelaenja preko trga, ulice itd., koji se javljaju u prisilnoj neurozi.
agrafija, v. agraphia.  agrammatismus. agramatizam, poreme-
aj govora koji se sastoji u rñavom ob- razovanju reenica, tzv. telegrafski stil. V. oligophrenia, aphasia. 
agranulisani endoplazmini retikulum, v. citoplazma. 
agranulocitoza, v. agranulocytosis.  agranulocytosis, agranulocitoza, sin-
drom izazvan vrlo velikim smanjenjem ili potpunim nedostatkom granulocita u perifernoj krvi, pri emu postoje pro- mene u drelu i na drugim sluznicama, kao i septike temperature. Sin. granu- locytopenia, Schultzova bolest. 
agraphia, agrafija, gubitak sposobnosti pisanja pri potpuno ouvanoj svesti, kao i pokretljivosti i osetljivosti ruke, šake i prstiju.
agravacija, v. aggravatio.  agregatno stanje, stanje u kome se nalazi
neko telo pod izvesnim spoljašnjim us- lovima (temperatura, pritisak). A. s. ne- kog tela moe biti vrsto, teno i gasovi- to.
agresini, toksine supstancije izvesnih pa- togenih bakterija (leukocidini, sprea- ding-factor i dr.). Neke od ovih supstan- cija smanjuju fagocitnu mo  leukocita, dok druge deluju na druge odbrambene faktore organizma.
agresivan, koji navaljuje, napada. agresivnost, navaljivanje, napadanje, iz-
azivanje. agripnija, v. insomnia.  ahilija, v. achylia gastrica.  ahilodinija, v. achillodynia.  Ahilov (Achilleus) refleks, merenje br-
zine, koristan metod za kontrolu funk- cije štitaste lezde, pri emu se koriste fotoelektrini postupci prilikom izvoñe- nja Ahilovog refleksa »Photomoto- graph« - aparatom (v. tamo): dobijaju se krivulje svojstvene za poveane ili sma-
22 
njene funkcije štitaste lezde (»ahilog- ram«). 
ainhum, bezbolna strangulacija i autoam- putacija nonog palca u crnaca u Junoj Americi i Africi. 
akcesoran, v. accessorius.  akcidentni srani šum, v. šum.  akcioni potencijal, akcijski p., kolebanja
vrednosti mirovnog membranskog po- tencijala nastala pod dejstvom drai. Ulaenje natrijuma u eliju, nastalo zbog poveanja propustljivosti opne za natrijum, dovodi do njene depolarizaci-
 je a zatim do stvaranja obrnutog poten- cijala; za njom sledi repolarizacija usled izlaenja kalijuma iz elije i uspostavlja- nja elektrinog stanja opne, svojstvenog za nenadraenu eliju. Akcioni potenci-
 jal nastao na mestu delovanja nadraaja širi se po opni i ima stalan oblik i amp- litudu bez obzira na to da Ii je nadraaj" koji ga je izazvao bio na nivou praga ili iznad njega (zakon »sve ili ništa«).  
akinesia akinezija, nepokretnost usled oduzetosti mišia ili usled sniene inici-
 jative za kretanjem ili usled bolova (a. algera). Oznaava i veštaki izazvanu nepokretnost, npr. onih kapaka u ope- racijama na onoj jabuici; a. algera, nepokretljivost prouzrokovana poja- vom bola pri pokretima, zbog ega ih bolesnik izbegava. Naješe je histeri- kog porekla; (oft.) prolazna pareza miši- .a kapaka i spoljnih mišia oka izazvana injekcijom novokaina. Onemoguuje pokrete kapaka i one jabuice u toku operativnog poduhvata. 
akomodacijski raspon, sposobnost pri- lagodavanja oka u cilju dobivanja jas- nog lika predmeta od najdalje do najbli- e take jasnog lika, tj. od potpunog akomodacionog mira do najjae akomo- dacije. A. r. izraava se u dioptrijama; ona je najvea u detinjstvu, s godinama opada, te oko šezdesete godine prakti- ki potpuno prestaje. V. presbyopia. 
akomodaciona uzetost, v. paralysis.  akomodacioni gr, gr cilijarnog mišia
oka, obino prolaznog karaktera. Pri maksimalnom gru oko je podešeno za najbliu taku oštrog vida, dok predme- te koji su udaljeni ne vidi oštro. Uzroci: 
ukapavanje pilokarpina ili trovanje ovim lekom, ili ezerinom, u sluaju his- terije, psihikih smetnji i dr. 
akomodacioni obim,  jaina akomodacije iskazana u dioptrijama. Zavisi od godi- na starosti. Najvei je oko desete godine ivota, praktiki prestaje oko šezdesete godine. V. presbyopia. 
akonitin, alkaloid iz biljke Aconitum na- pellus, izvanredno otrovan, 
akratoterma, v. acratotherma.  akridin, organska materija iji derivati
(akridinske boje) slue u medicini; pre- ma našoj farmakopeji, oficinalni su Ac- riflavini chloridum (akriflavin-hlorid) i Aethacridini lactas (etakridin-laktat); slue kao antiseptika i dezinficijentna sredstva. 
akridinske boje, v. boje.  akrilat, opšti naziv za estre akrilne kiseli-
ne. Koristi se za izradu osnove totalne i delimine proteze, akfilatnih zuba i es- tetskih faseta kod fiksnih proteznih nadoknada; brzovezujui a., slui za iz- radu individualne kašike, privremenih krunica i mostova, ireparaturu totalnih i deliminih proteza. 
akrocentrian, hromosom sa centrome- rom smeštenom blizu njegovog kraja. Jedan krak hromosoma je zbog toga vrlo kratak. 
akrocijanoza, v. acrocyanosis.  akroparestezija, v. acroparaesthesia. akson, v. axon.  aksonski breuljak, zadebljano podru je
tela elija odakle polazi akson. Akcioni potencijal nastaje ü ovom delu neurona. 
aksoplazmatski transport, prenošenje materija iz elije u akson. 
aktin, fibrilarna belanevina koja s miozi- nom igra bitnu ulogu u kontrakciji miši- a. 
aktiniki zraci, v. zraci.  aktiniko dejstvo, u svim razdobljima u
vidu zapaljenjskog crvenila koe manje  je u ene nego u muškarca. Najvee su zapaljenjske pojave u oba pola u treoj deceniji ivota, zatim sve do duboke sta- rosti (80. god.) opada, da se u 9. deceniji opet die. 
23 
aktinoidi  alantois 
aktinoidi, hemijski elementi koji se u pe- riodnom sistemu nalaze od atomskog broja 90. 
aktinomicin D(daktinomicin), citotoksi- ko sredstvo, rëaguje na deoksiribonuk- leinsku kiselinu inaktivišui je. 
aktinomiozin, kontraktilna materija u mišiu koju ine aktin i miozin. 
aktivacija jajeta, prva posledica oploñe- nja. Semeglavac je aktivator deobne moi jajeta, tj. brazdanja. Bez njega ja-  jašce nije sposobno da se deli. 
aktivacijska analiza, metod aktivacije stabilnih atoma u odreñenom uzorku pomou jonizujuih zraenja (fotona, naelektrisanih estica ili neutrona). U biologiji i medicini primenjuje se za ta- no odreñivanje sastava tkiva i organa, naroito elemenata u tragu. Metod moe da se primeni i uivo za fluores- centno varnienje. V. scintigrafija. 
aktivator po Ivyju, (stom.) naprava za spreavanje razvoja ankiloze donjovili- nog zgloba; a. po Fryju, naprava slina prethodnoj.  
aktivatori, supstancije koje svojim pri- sustvom pojaavaju ili olakšavaju dej- stvo enzima. 
aktivizam, seksualni, v. sadizam.  aktivna elektroda, v. elektroda.  aktivna intimizacija, efikasna specifina
profilaktika mera u zaraznim bolesti- ma. Naziva se aktivna, veštaka imuni- zacija ili vakcinacija. 
aktivni kiseonik, v. oxygenium.  aktivni mulj, metoda za preišavanje ot-
padnih voda naselja. Postavljaju se tri bazena: u prvom se ostvaruje dodir ot- padnih voda s aktivnim muljem (mik- roorganizmima), u drugom se ubacuje vazduh (12 lit. po lit. otpadnih voda), u treem se ostvaruje taloenje i delimi- no se odvodi aktivni deo u prvi bazen. Efikasnost 80-95%. Talog se naknadno odnosi na polja za sušenje mulja. 
aktivni pokreti, voljni pokreti.  aktivni transport, transport materija
kroz elijsku opnu pomou molekula nosaa, iz podru ja manje u podru je vee koncentracije. Za transportni pro- ces je potrebna energija koja se dobija razlaganjem ATP. 
aktivni ugalj, v. Carbo.  aku